Brainstorming ima znacenje neocekivane, iznenadne, nagle, brze inspiracije ili ideje. Neki autori ga slikovitije prevode kao "bura ili oluja misli", a neki kao "grmljavina ideja", posto pri oluji (storming) ideje sevaju iznenada sa grmljavinom. Razvio ga je Alex F. Osborn pocetkom pedesetih godina. Osnovna prednost brainstorming-^ je to sto rezultira generisanjem snaznih ideja, lako se uci, a moze se primeniti kako grupno, tako i individualno. Njegova pisana verzija se naziva brainwriting.

Danas postoji veliki broj verzija brainstorming-^ i brainwriting-n, kao i metoda koje su im slicne, ali u radu su opisane samo njihove kJasicne verzije.

Klasican brainstorming je usmeren na stvaranje novih ideja i ostvarenja dogovora odredenog broja ljudi na bazi intuitivnog misljenja, pri cemu se obicno trazi "normativna" kreativnost.

Za ovu metodu Ozborn je postavio cetiri pravila: _ ••- Iskljucuje se kritika.

Negativne primedbe koje se odnose na stvaranje ideja odlazu se za kasnije. Pozeljna su suprotna misljenja o svojim i tudim idejama. Nedozvoljeno je razmisljanje u stilu: koliko to kosta, to je novost, bice tesko i slicno.

• Fantasticne ideje su najpozeljnije.

Dakle, postoji sloboda za ideje i sloboda ideja. Ideju je lakse "unistiti" ili uravnoteziti, nego je nemati ili dogradivati.

• Podsticanje kolicine.

Broj ideja je dominanta. Veci broj stvorenih ideja pretpostavlja 1 vecu verovatnost korisnih ideja. S obzirom da sastanci traju kratko, ideje treba iznositi sto krace i jednostavnije.

• Podsticu se kombinacije i poboljsanja ideja.

Dozvoljeno je, cak i pozeljno, koristiti ideje drugih, poboljsavati ih ili na bazi njih stvarati nove ideje. Naime. pravo autorstva ne postoji.

Bra»ii'fon?n'ng-sastanke organizuje i vodi koordinator ili voda grupe. On u odredenim trenucima treba da mice na tok diskusije prisutnih koji su namerno odabrani {tie dozvoljava se nikakva netrpeljivost u grupi). Ucesnici se upoznaju sa temom nekoliko dana pre sastanka ili na samom sastanku. Rasprava se vodi o samo jednom problemu. Broj clanova grupe razlicitih specijalnosti moze biti razlicit, zavisno od problema koji se razmatra, ali ne sme da bude veci od 12 niti manji od 6 (uobicajeno je 6-8). Pozeljno je prisustvo zena kao clanova grupe, jer povecava sanse za resenje problema. Prostorija u kojoj se radi mora da bude zasticena od "uljeza" i bez telefona.

Sastanak traje maksimalno 1-2 sata i pozeljno je da se pdrzava ujutru. Sve ideje se snimaju na magnetofonskoj traci i nakon sastanka podvrgavaju se detaljnoj analizi koja predstavlja "filter" stvorenih ideja. Ono sto je najvaznije primetiti jeste da brainstorming ne sluzi samo za stvaranje ideja za nove proizvode ili njihovo

unapredenje, vec buducnosti preduzeca, pravaca razvoja i drugo. I sto je jos vazno - izuzetno je jeftin.

Brainwriting metodu razvio je frankfurtski savetnik za marketing B. Rorbah {Bernd Rohrbach). Metoda je veoma dobro prihvacena, narocito od strane tehnickog kadra. Prednost joj je lakoca kojom se obezbeduju potrebna resenja, eliminisanje vode grupe i vodenja protokola, a nedostatak joj je sto rano pismeno formulisanje resenja za problem sputava spontanost i originalnost ideja.

Nije obavezno da clanovi grupe budu zajedno u prostoriji, oni mogu biti i na razlicitim mestima, samo sto u torn slucaju stopa uspeha resenja opada (ispod 4%), a vreme potrebno za resavanje se povecava.

Broj clanova grupe krece se od 4 do 8, a vreme potrebno za resavanje pojedinih faza metoda krece se od 3 do 7 nunuta. Metoda se sastoji od sledecih faza:

(a) Ahaliza problema od strane grupe heterogenog sastava.

Problem je precizno definisan i napisan. Nakon upoznavanja sa problemom svaki clan grupe je duzan da u pripremljeni formular napise tri varijante za resavanje postavljenog problema. Vreme trajanja ove faze je 3-7 minuta.

(b) Formulari se razmene izmedu najblizih clanova gmpe.

Dobivsi formular sa predlozima, clan grupe je duzan da procita predloge koje je dao prethodnik. te da ih ospori ili na bazi njih da tri nova predloga.

Po istom scenariju faze (b) formulari se medusobno razmenjuju, u istom vremenu po fazi, sve do trenutka kada formular dode do predlagaca prva tri predloga resenja. sto znaci da je svaki ucesnik Stopa uspeha metode je oko 10%. Postoji misljenje da je to najefikasnija metoda za resavanje problema.

Neki teoreticari su misljenja da je umesto brainstorming-a korisnije u radu primenjivati "brainsailing" (jedrenje mozga. iii lutanje mozga). Metoda je zasnovana na osiobadanju od kontrolisanog misljenja, zahvaljujuci cemu se menja i cilj i zadatak misljenja.

• Sinekticka metoda Naziv sinektika potice iz grckog jezika i u slobodnom prevodu znaci: skJapanje naizgled po smislu nepovezanih cinjenica. Dihter ovu metodu naziva psiholoskim pozoristem. "Zamolimo ljude da cine gluposti, na primer da izigravaju neki proizvod. Vi ste re men na avionskom sedistu, vi ste hladnjak, vi ste par carapa. Kako biste zeleli da izgleda noz za otvaranje konzervi? Kako biste radili, mislili, osecali?" Time se pokusava probiti standardni nacin razmisljanja i njegove barijere. Dihter smatra da stvaralacki rad treba da bude spontan, kao kod dece kada se igraju lokomotive, aviona, automobila - oponasajuci ih naivno i uz spontano razmisljanje. Sinekticka metoda se zasniva na primeni metafore i komparacija koje su dobijene iz prirode. U njenom metodskom toku pokusavaju se sirnulirati kreativni procesi koji se odvijaju nesvesno.

Tok sinekticke sednice sastoji se od siedecih faza:

1. faza: Izloiiti problem

2. faza: Produbiti razumevanje problema

3. faza: Pridrzavati se spontanih resenja

4. faza: Napraviti i odabrati definiciju problema

f fnrn: Nnnrnviti i ndnbrati direktne analnaiie. Isnitati (ukoliko ne odgovara preci na faze 6. i 7. a ukoliko odgovara preci nafaze 8, 9. i 10)

6. faza: Napraviti i odabrati licnu analogiju

7. faza: Napraviti i odabrati simbolicku analogiju i vratiti se ufazu 5.

8. faza: Analizirati odabranu analogiju

9. faza: Uspostaviti odnos prema problemu

10. faza: Opisati resenje

Tim koji prisustvuje sednici je interdisciplinaran, razlicitih hijerarhijskih nivoa. Broji maksimalno 7 ucesnika. Sve ucesnike je potrebno pozvati na vreme, informisati ih o mestu i terminu odrzavanja sastanka, o problemu koji ce se resavati, kao i o vazecim pravilima. Sastanak traje maksimalno 30 minuta. Kritika i procenjivanje predloga nisu dozvoljeni, kao ni prekidanje drugih ucesnika u diskusiji. Strogo izbegavati antipatiju i agresiju, te statusne probleme. Sve ucesnike upoznati sa tokom sastanka, a predloge resenja vizuelizovati. Novi "kompleti" ideja za jesenje tehnickih problema prosleduju se ekspertima na dalji rad i ocenu.

Resenja cesto predstavljaju ideju koja se granici sa fantazijom, sto proizilazi iz dva osnovna principa sinektickog procesa:

• Upoznaj strano (analiziranje u kojem se strano i poznato povezuju, pa strano postaje poznato).

• Ucini stranim ono sto si upoznao (promatranje u nekom drugom svetlu, cime poznato postaje strano).

Sinekticki sastanak vodi koordinator, cija je uloga veoma znacajna, jer je u njegovoj nadleznosE|'"kormilarenje" timom i sprecavanje udaljavanja ucesnika od analogije i asocijacije.

Sinekticka metoda postavlja visoke zahteve pred ucesnike grupe, ali je veoma uspesna, sto najbolje ilustruje podatak da je, npr., NASA pronasla gotovo 88°c svojih proizvoda za komercijalno iskoriscavanje na sinektickim sastancima. Uspesnost sinekticke metode ptocenjuje se veoina visoko, oko 30%.

• Delfi metoda i jednokratna procena Deifi (Delphy, po prorocici Pitiji iz Delfija. Pitija - grcki: Pithia - po mitu svestenica Apolonova, koja je u Delfima pororicala sudbinu; njena "proricanja" sastojala su se od reci bez veza i recenica zagonetnih i dvosmislenih). Metoda se sprovodi pojedinacnim, a ne grupnim ispitivanjem,

najcesce uz pomoc anketnog upitnika. Pozivaju se eksperti, nosioci kljucnih poslovnih funkcija na visekratni razgovor radi utvrdivanja njihovog stava i odnosa prema odredenom problemu radi davanja misljenja.

Branioci daju odgovore, navode cinjenice na osnovu kojih imaju formirane stavove, ili pak navode informacije koje bi trebale da budu od koristi nosiocima ankete po odredenom problemu. U drugoj fazi razgovora ucesnici se obavestavaju o dosadasnjim ukupnim rezultatima,.pa se od njih trazi da brane stavove, ili prilagode prvobitne ocene, odnosno da objasne razloge koji uticu na to da ostaju kod prvobitnih stavova. Po potrebi, postupak se ponavlja vise puta. Za to vreme dolazi do "rasciscavanja" problema, do "kristalizacije" baznih stavova i ocena, ili pak - ukoliko se tim putem ne postignu zeljeni rezultati -do prekida daljeg rada. Za razliku od Delfi metode. koja podrazumeva visekratno ponavljanje postupka formiranja misljenja eksperata, metoda jednokratne procene zasniva se na predvidanjima takode odabranih struenjaka, ali na kraci rok. Ova metoda se najcesce primenjuje u kombinaciji sa Delfi metodom, kada je u pitanju strategija razvoja preduzeca.