branislava Šljivančanin,dipl
TRANSCRIPT
Kažu da svaKoga dana, svaKo od nas Ima pravo da neKome poKlonI
po jednu želju.
moja je sledeća: „gde god da bIlI I
Kud god vas putevI vodIlI srećnI I zdravI mI bIlI“
2
Propisi koji uređuju oblast plata u zdravstvu Zakoni
− Zakon o radu („Sl. gl. RS” br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje);
− Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. gl. RS” br. 34/01, 62/06 – dr. zakon, 63/06 – ispr. dr. zakona, 116/08 – dr. zakoni, 92/11, 99/11 – dr. zakon, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16 – dr. zakon 13/17 – dr. zakoni, 95/18 – dr. zakoni, 86/19 – dr. zakoni i 157/20 – dr. zakon);
− Zakon o budžetskom sistemu („Sl. gl. RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 62/13, 63/13 – ispr., 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20);
− Zakon o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu („Sl. gl. RS” br. 149/20 i 40/21);
− Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. gl. RS” br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – ispr., 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – odluka US, 93/12, 114/12 – odluka US, 47/13, 48/13 – ispr., 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19 i 153/20);
− Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. gl. RS” br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakoni, 112/15, 113/17 95/18, 86/19 i 153/20);
− Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. gl. RS” br. 34/03, 64/04 – odluka USRS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – odluka USRS, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 i 86/19);
− Zakon o zdravstvenom osiguranju („Sl. gl. RS” br. 25/19);
− Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. gl. RS” br. 25/19);
− Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Sl. gl. RS” br. 36/09, 88/10, 38/15 i 113/17 – dr. zakon);
− Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. gl. RS”, br. 113/17 i 50/18);
− Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. gl. RS” br. 80/02, 84/02 – ispr., 23/03 – ispr., 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 63/06 – ispr. dr. zakona, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/10, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18, 86/19 i 144/20);
− Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. gl. RS”, br. 43/01, 101/07 i 92/11
3
UREDBE − Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Sl. gl. RS” br. 44/01, 15/02 – dr. uredba, 30/02, 32/02 – ispr., 69/02, 78/02, 61/03, 121/03, 130/03, 67/04, 120/04, 5/05, 26/05, 81/05, 105/05, 109/05, 27/06, 32/06, 58/06, 82/06, 106/06, 10/07, 40/07, 60/07, 91/07, 106/07, 7/08, 9/08, 24/08, 26/08, 31/08, 44/08, 54/08, 10/08, 113/08, 79/09, 25/10, 91/10, 20/11, 65/11, 100/11, 11/12, 124/12, 8/13, 4/14, 58/14, 13/17 – dr. zakon, 95/18 – dr. zakon, 86/19 – dr. zakon, 157/20 – dr. zakon i 19/21);
− Uredba o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima („Sl. gl. RS” br. 44/08 – prečišćen tekst i 78/12);
− Uredba o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. gl. RS” br. 98/07 – prečišćen tekst, 84/14 i 84/15);
− Uredba o korektivnom koeficijentu, najvišem procentualnom povećanju plate, kriterijumima i merilima za deo plate koji se ostvaruje po osnovu radnog učinka, kao i načinu obračuna plate zaposlenih u zdravstvenim ustanovama („Sl. gl. RS” br. 100/11, 63/12, 46/13, 21/18, 10/19, 13/20 i 157/20 – dr. zakon);
PRAVILNICI − Pravilnik o poreskoj prijavi za porez po odbitku („Sl. gl. RS” br. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – ispr., 14/16, 21/17, 20/18, 104/18 i 96/19);
− Pravilnik o načinu i postupku obračunavanja poreza na zarade u slučaju umanjenja poreske osnovice („Sl. gl. RS” br. 115/13);
− Pravilnik o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i stu-denata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti („Sl. gl. RS” br. 31/01 i 5/05);
− Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja („Sl. gl. RS” br. 10/10, 18/10
ispr., 46/10, 52/10 – ispr., 80/10, 60/11 – odluka US, 1/13, 108/17, 82/19 – dr. pravilnik, 31/21 – dr. pravilnik).
Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. gl. RS” br. 96/19 i 58/20 – Aneks I);
4
Prekovremeni rad – u zdravstvenim ustanovama: dežurstvo i rad po pozivu
– Dežurstvo može da se uvede noću, u dane državnog praznika i nedeljom
– Dežurstvo koje se uvodi noću, počinje posle druge smene,
a završava se početkom rada prve smene – Noćni rad 22-06h
uslov: organizacijom rada u smenama i rasporedom radnog vremena zaposlenih nije u mogućnosti da obezbedi kontinuitet pružanja zdravstvene zaštite
– Odluku donosi direktor
– Rad po pozivu je poseban oblik prekovremenog rada • Van utvrđenog radnog vremena
• uglavnom se uvodi za zaposlene koji se nalaze u pripravnosti
• Osim u kriznim situacijama
– Pripravnost poseban vid angažovanja zaposlenih
5
Čl 53 i 55 Zakona o radu • Prekovremeni rad maksimalno osam časova nedeljno • Dnevno maksimalno 12 časova uključujući i prekovremeni rad. • Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana.
• Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
• Definisanje dužine prekovremenog rada u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i PKU – Prosečno nedeljno radno vreme, sa prekovremenim radom, odnosno dežurstvom i radom po
pozivu, na četvoromesečnom nivou zdravstvenom radniku ne može trajati duže od 48 časova nedeljno. Kolektivnim ugovorom može se utvrditi da se prosečno radno vreme vezuje za period duži od četiri meseca, a najduže devet meseci
– Koliko dnevno odn nedeljno dežurstvo po Zakonu o ZZ ?
6
• prosečno nedeljno radno vreme od 48 časova, usklađeno je sa članom 56 stav 3 i 4 Zakona o radu :
„Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.“
• maksimalna nedeljna dužina radnog vremena • u slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje
duže od 60 časova nedeljno
7
– Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima
– Izuzev
• dok im se ne obezbedi zamena u toku radnog vremena, odnosno posle isteka radnog vremena, ako bi se time narušilo obavljanje zdravstvene delatnosti i ugrozilo zdravlje pacijenta
• kada se pružanje zdravstvene zaštite ne može organizovati na drugi način.
– Zaposleni koji dežura može da radi najduže 24 časa neprekidno (sa redovnim radom) kao izuzetak a ne pravilo
• Posle toga obavezno dnevni odmor mora da traje najmanje 24 časa
8
• Zbog specifične situacije Vlada je donela Zaključak 04.03.2021 o isplati svih efektivnih sati prekovremenog rada u zdravstvenim ustanovama koje su u COVID sistemu
• Od 19.03.2021.godine
• Sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije • RFZO vrši transfer sredstava • Problemi i dileme oko popunjenih karneta
9
– Rad po pozivu je poseban oblik prekovremenog rada
• van njegovog utvrđenog radnog vremena
• za zaposlene koji se nalaze u pripravnosti
• Ili u slučaju nastupanja elementarnih i drugih većih nepogoda, saobraćajnih nezgoda, kriznih i vanrednih situacija
• Na pismeni zahtev zaposlenog tromesečno preračunavaju prekovremeni sati u slobodne sate 1:1,5
• Da se iskoriste najkasnije 6 meseci po isteku tromesečja
• poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom
radu • da vodi evidenciju o slobodnim satima
10
Pripravnost • Za vreme pripravnosti, zdravstveni radnik nije prisutan u zdravstvenoj
ustanovi, ali mora biti dostupan
• Pripravnost radnim danom može trajati najviše 16 sati, a subotom, nedeljom i praznikom 24 sata
• Pripravnost po zaposlenom na mesečnom nivou može trajati najviše polovinu od slobodnih sati zaposlenog
– Može i duže ukoliko je to neophodno zbog organizacije rada, uz izričitu pismenu saglasnost zaposlenog
• Izuzetno rad po pozivu i pripravnost i na druge zaposlene – nemedicinske radnike i zdravstvene saradnike
11
• Svi zaposleni pravo na dodatak za prekovremeni rad i pripravnost
• prekovremeni rad samo uz pismenu saglasnost :
– zaposlenoj za vreme trudnoće,
– jednom od roditelja sa detetom do tri godine života,
– samohranom roditelju deteta do sedme godina života ili deteta sa invaliditetom i umereno do teško ometenom u razvoju
12
Često postavljana pitanja
13
• Prekovremeni rad (dežurstva) rukovodioca
• Da li se za obračun uzima koeficijent s dodatkom za rukovođenje?
– Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u
javnim službama definisan koeficijent zaposlenih - član 2 i član 3
– Zakon o platama u državnim organima i javnim službama
• Osnovnu platu čini proizvod osnovice i koeficijenta
• Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
– Osnovicu za obračun dodatka na platu čini osnovna plata
14
• Minuli rad na sate prekovremenog rada
Član 108 Zakona o radu Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: ... 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice.
15
Rbr Opis Neto plata
a b C 1. Osnovica Neto 2.631,35 2. Časova u mesecu 176 3. Osnovica / čas (1/2) 14,95085 4. Koef. Izabranog lekara (IL) 22.55 5. Redovan rad 176 6. Godine staža 20 7. Minuli rad u ustanovi 8% 8. Dežurstvo 40 časova 9. Osnovna plata
(rbr 4x rbr 3x rbr5)
59.336,93
10. Vrednost sata osnovne plate (9/5) 337,14 11. Dežurstvo (rbr 8 x rbr 10 x 126%) 16.991,85 12. Minuli rad (rbr 10x (rbr 5 + rbr 8))x rbr 7 5.825,78 13. Ukupna neto plata (rbr 9+rbr 11+rbr12 ) 82.154,56
17
Dežurstvo= osnovna plata x 126% osnovna plata (100% )
(337,14 x 40)= 13.485,60
+ uvećanje 26%)
(337,14 x 40 x 26%) = 3.506,25
Minuli rad=
(Osnovna plata redovan rad+ Osnovna plata prekovremeni rad)
X 8%
59.336,93+13.485,60 = 72.822,53 x 8% =
4746,93(176 sati)+1078,85(40 sati) =5.825,78
Procenat minulog rada – 0,4 ili može veći
• Dodatak na platu pripada za: 1) vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) - u visini od 0,4 % od osnovice, za
svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, u smislu člana 1. ovog zakona;
2) dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad); 3) rad na dan državnog i verskog praznika; 4) dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak); 5) rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta.
• dodatak na platu iz stava 1. tač. 2) do 5) ovog člana obračunava se i isplaćuje u visini utvrđenoj propisima o radu,
• visina dodatka na platu za minuli rad utvrđena u određenom iznosu samim zakonom i ne bi mogla da bude predmet kolektivnog ugovora
18
Prekovremeni rad na službenom putu
„Vreme provedeno na službenom putu za koje zaposleni ima pravo na dnevnicu, širi je vremenski okvir od radnog vremena i obuhvata i radno vreme (vreme provedeno u obavljanju poslova) i vreme potrebno za odlazak i dolazak sa službenog puta. Takođe, ukoliko su ispunjeni uslovi za prekovremeni rad i postoji nalog pretpostavljenog, zaposleni na službenom putu može da radi prekovremeno i po osnovu prekovremenog rada da ostvari pravo na dodatak za prekovremeni rad „ • mišljenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, br. 011-00-32/2017-
19 od 14.3.2017.
– Potrebno je procedurom (internim aktom) definisati: – Šta se smatra službenim putem – do kolike udaljenosti
19
• „Zaposlenom na službenom putu po pravilu se računa i evidentira redovno radno vreme (8 časova) ako je službeni put trajao jednako ili duže od redovnog radnog vremena zaposlenog, bez obzira na to koliko je efektivno radio za vreme službenog puta. Izuzetno, zaposlenom koji je na službenom putu efektivno radio duže od punog radnog vremena, takav rad se posebno evidentira i računa kao rad u preraspodeli radnog vremena ili kao prekovremeni rad u zavisnosti od konkretnog slučaja, odnosno od toga da li je vreme provedeno na efektivnom radu dužem od punog radnog vremena unapred planirano ili se radi o iznenadnom i neplaniranom poslu. Ostalo vreme provedeno na službenom putu preko redovnog (punog) radnog vremena, a koje je provedeno u putovanju, odmoru i dr, ne računa se u radno vreme, odnosno prekovremeni rad ili preraspodelu radnog vremena.“
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dalo je Mišljenje br. 011-00-91/2016-02 od 8.3.2016. godine • Službeni put u dane odmora – zavisno da li je petodnevna ili šestodnevna
radna nedelja 20
Rad u dane praznika
• Za rad u dane praznika zaposleni ostvaruje pravo na uvećanje osnovne zarade najmanje u visini 110%
"Zaposleni koji su zbog potreba procesa rada kod poslodavca radili u dane navedenih praznika ostvaruju pravo na uvećanu zaradu u zavisnosti od rasporeda njihovog radnog vremena. Ukoliko zaposleni radi u dane praznika, a prema rasporedu radnog vremena to su njegovi radni dani, ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika. Takođe, ukoliko zaposleni radi u dane praznika, a oni padnu u dane njegovog nedeljnog odmora, pored uvećane zarade za rad na dan praznika (za oba dana), ima pravo na uvećanje zarade za prekovremeni rad za jedan dan, a za drugi dan ima pravo na slobodan dan, ukoliko je petodnevna radna nedelja. U slučaju šestodnevne radne nedelje, za taj dan zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika i slobodan dan."
mišljenja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 131-06-00014/2005-02 od 5.5.2005. godine
21
Rad nedeljom
Rad nedeljom po PKU uvećanje 20% na osnovnu platu
Zaposleni koji radi nedeljom, bez obzira da li mu je dan nedeljnog odmora, da li je redovan rad, da li je u pitanju dežurstvo ili državni praznik ima pravo na uvećanje satnice za 20%
22
Naknada plate specijalizantima
• prosečna plata u prethodnih 12 meseci pre početka specijalizacije
• pravo na usklađivanje naknade plate za procenat uvećanja plate za delatnost zdravstva
• Prevoz za specijalizante (inicijativa Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti)
23
• Minimalna cena rada za period januar-decembar 2021.godine iznosi 183,93 din po satu
• pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu
• Minimalna cena rada isplaćuje se U ODNOSU NA MESEC KADA SE ISPLAĆUJE, bez obzira na koji mesec se odnosi
OSIM Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja NE MOŽE BITI NIŽA OD MESECA ZA KOJI SE ISPLAĆUJE
24
• Minimalna zarada kao osnovna zarada
• Sva uvećanja zarade računaju se na minimalnu zaradu
• pravo na uvećanu zaradu po osnovu
– "minulog rada", – prekovremenog rada, – rada na dan praznika koji je neradan dan, – noćnog rada, – rada u smenama i – po drugom osnovu utvrđenom opštim aktom ili ugovorom o radu
• Minimalna zarada za godišnji odmor i druga odsustvovanja sa rada? – NE – Osim za državne službenike i nameštenike (kao da je radio)
25
• Naknada zbod prekida rada – Zakon o radu – Čl 116 Zakona - odsustvo bez kivice zaposlenog 60% minimalac DA
– Čl 117 Zakona – prekid rada nadležnog državnog organa ili naredbom poslodavca
zbog bezbednosti - mora da se definiše aktom poslodavca • Minimalac Nije obavezan
• Minimalna zarada za bolovanje • DA
– Bolovanje do 30 dana – Bolovanje preko 30 dana – Porodiljsko bolovanje – minimalna zarad na dan podnošenja zahteva
– Za negu deteta može ispod minimalne
26
174 sata iz PKU
Osnovna plata i dodaci na platu računaju se na prosečan fond časova rada od 174 mesečno
27
Osnovna plata – koeficijent x cena rada Dodaci na platu
– rad na dan praznika koji je neradni dan u skladu sa zakonom – 110% od osnovne plate;
– za rad noću – 26% od osnovne plate; – za rad nedeljom – 20% od osnovne plate; – za prekovremeni rad zdravstvenih radnika (dežurstvo i rad po pozivu) – 26%
od osnovne plate; – za prekovremeni rad nemedicinskih radnika i zdravstvenih saradnika – 26%
od osnovne plate; – po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada
ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca – 0,4% od osnovice
• Satnina = Cena rada se deli uvek sa 174 nezavisno od fonda sati u mesecu
• Posledice
– Uvek ista vrednost sata rada – Uvek ista vrednost sata dežurstva, prekovremenog rada,
pripravnosti
– Plata različita u zavisnosti od fonda sati u mesecu
– Nikako svođenje sati u mesecu na prosečan fond sati
28
Isplata toplog obroka i regresa Zakon o platama u državnim organima i javnim službama član 4 stav 2 „Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.“ S obzirom da je definisano Zakonom nema mogućnosti za dodatnu isplatu Isto je i kod minimalne zarade
29
Neiskorišćeni godišnji odmor
• Poslodavac je dužan da, u slučaju prestanka radnog odnosa, zaposlenom isplati novčanu naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, bez obzira na to koji je osnov prestanka
• u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora
• Ako nije imao zaradu, isplaćuje se osnovna plata zaposlenog uvećana za minuli rad
• Prilikom primene instituta mirovanja radnog odnosa, zaposlenom ne prestaje radni odnos već mu prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada miruju, te zaposleni nema pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor
30
Plaćanje doprinosa kod neplaćeog odsustva Neplaćeno odsustvo po zahtevu zaposlenog –
– mirovanje radnog odnosa – odjava sa osiguranja u roku od 3 dana – bez obaveze obračunavanja doprinosa za PIO
• Zakon o zdravstvenom osiguranju
– Član 11 tačka 8 Osiguranici
„Zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima kojima se uređuje rad;“
– Plaća se doprinos za zdravstvo
„Osnovica doprinosa za poslodavce za zaposlenog na neplaćenom odsustvu je zarada koju bi taj zaposleni ostvario da je na radu.“
– Obračun i uplatu doprinosa za zaposlenog na neplaćenom odsustvu, poslodavac je dužan da izvrši prilikom isplate zarada drugim zaposlenim.
31
Primanja sindikalnih predstavnika
• Čl 129-130 PKU – plaćeno odsustvo
• na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po 1 sat mesečno za svakih sledećih 100 članova;
• na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova. – Poslodavac ili sporazum za broj ovlašćenih predstavnika sindikata koji imaju pravo na plaćeno
odsustvo – Poslodavac je dužan : – ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u ustanovi, koji pripada
reprezentativnom sindikatu u delatnosti zdravstvene zaštite stanovništva u Republici Srbiji, učesniku u pregovaranju za zaključivanje ovog kolektivnog ugovora(Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost" )
– isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini tri osnovice za obračun i isplatu plata zaposlenih u
zdravstvu
– Nema ograničenja ako je na odsustvu ili bolovanju – Ne kumulira se ? – Na plaćeno odsustvo nema minuli rad
32
Isplata plata po sudskim presudama • Obavezno obračun poreza i doprinosa na dosuđeni iznos
• Ako je neto isplaćen pre poreza i doprinosa obavezno obračun
kamate
• Na kamate po sudskoj presudi se ne obračunavaju porezi i doprinosi
33
Najniža mesečna osnovica doprinosa 28.403(81.150 x 35%)
• Ako poslodavac ne isplati zaradu do poslednjeg dana u
tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa – Pri isplati zarade za odgovarajući mesec poslodavac je dužan da plati
razliku između plaćenog iznosa doprinosa i iznosa doprinosa obračunatog na zaradu koju isplaćuje
• Srazmerni iznos najniže osnovice za plaćanje doprinosa se
primenjuje kada: - je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, - zaposleni radi skraćenim radnim vremenom po osnovu invalidnosti u skladu sa rešenjem nadležne organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i - zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod 2 ili više poslodavca.
Najviša mesečna osnovica doprinosa
405.750(81.150 x 5)
• Najviši iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja
• Ako je propisana osnovica doprinosa viša od najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najvišu mesečnu osnovicu doprinosa
• Nije predviđena mogućnost da se za obračun doprinosa primenjuje srazmeran iznos najviše osnovice, već samo najviša osnovica u punom iznosu
• Najviša mesečna osnovica doprinosa se ne primenjuje kod obračuna i plaćanja na osnovicu doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu
IZVRŠENJE NA ZARADI • Od 1. januara 2020. godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o
izvršenju i obezbeđenju • na nov način uređuju izuzimanje od izvršenja i ograničenje izvršenja
• predmet izvršenja je zarada bez poreza i doprinosa
• Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate
može da se sprovede u visini do jedne polovine zarade, plate (bilo 2/3) – Plata jednaka ili manja od minimalne zarade do jedne četvrtine – Plata koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem
objavljenom podatku do jedne trećine – Bolovanje preko 30 dana predmet izvršenja samo za za potraživanja
izdržavanja koje je utvrđeno sudskom odlukom ili sudskim poravnanjem.
• Novčana naknada ostvarena po osnovu ugovora o radu van radnog odnosa (njen neto iznos) je predmet izvršenja bez izuzetaka ili ograničenja
36
Redosled namirenja • redosledom kojim su stekli pravo na namirenje
• Prvenstvo u namirenju
- zakonsko izdržavanje, - novčanu rentu zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad ili - novčanu rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja.
– srazmerno visini potraživanja
• Izvršenje rešenja donetih u postupcima započetim pre 1. januara 2020. godine po tim pravilima dok se u celosti ne namire
37
Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kontinuirano preduzimaju aktivnosti koje se odnose na unapređenje elektronskog sistema Primena trebalo od 01.juna 2021, odložena do 01.01.2022 • Osiguranik ne dostavlja potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad
poslodavcu • tu informaciju elektronskim putem dostavlja izabrani lekar poslodavcu • Obračun naknade zarade će vršiti RFZO • Kraći rok za uplatu sredstava poslodavcu – 15 dana • Poslodvac najkasnije uroku 3 dana da uplati zaposlenom • Trudnice pravo na naknadu iako nije uplaćen dospeli doprinos • Način i bliži uslovi za ostvarivanja prava na naknadu zarade preciznije
definisani od strane Ministra
38
• Uvedena je definicija retkih bolesti – Osnov za formiranje registra lica obolelih od retkih bolesti
• Umesto osiguranika, zahtev invalidskoj komisiji, elektronskim putem
dostavlja izabrani lekar uz saglasnost osiguranika
• preciznije je uređeno šta čini osnov za naknadu zarade – osim ostvarene prosečne zarade, dodato je i naknada zarade
• proširuju se nadležnosti drugostepene lekarske komisije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
• Preciziraju se i druge odredbe • koje su bile nedovoljno jasne, • kao i usklađivanje kaznenih odredbi
39
40
„Investicija u znanje plaća najbolje kamate.“
Bendžamin Frenklin
41
Branislava Šljivančanin, dipl.ek „MERC“ doo