branko miljković - izabrene pesme, 2016

8/16/2019 Branko Miljković - Izabrene Pesme, 2016

1/69

Branko Miljković

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkamazbog neba razapetog između prstiju

budim je zbog reči koje peku grlovolim je ušimatreba ići do kraja sveta i naći rosu na travibudim je zbog dalekih stvari koje liče na oveovdezbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicomzbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža

javnih parkovabudim je zbog ove naše planete koja će moždabiti mina u raskrvavljenom nebu

zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmeđudve bitkekada nebo nije bilo više veliki kavez za pticenego aerodrommoja ljubav puna drugih je deo zorebudim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbogdrugihbudim je mada je to uzaludnije negoli dozivatipticu zauvek sletelusigurno je rekla: neka me traži i vidi da menemata žena sa rukama deteta koju volimto dete zaspalo ne obrisavši suze koje budimuzalud uzalud uzaluduzalud je budim

jer će se probuditi drukčija i novauzalud je budim

jer njena usta neće moći da joj kažuuzalud je budimti znaš da voda protiče ali ne kaže ništauzalud je budim

treba obećati izgubljenom imenu nečije liceu pesku

Prvo pevanje

Obreh se u nekoj mračnoj šumi


2/69

!"#$%

$o je bila šuma koja je pojela nebošuma iz koje kad izađoh videhda nisam izašao da su me zveri pojele

i znah da će biti gorko da pričamo tome šta sam video i nisamvideo kad uđoh u njen mrak i ne izađohiz te šume što je zelenim čeljustimapojela svoje staze i izgubila se u sebipostoji jedna topla obala breg zelenila i jednaBeatričaali su tri čeljusti tri makaze i tri nožada voleo bih povratakišao sam ispred sebe po isplakanomputu i pesak je ujedao za stopala

ko staklo i videh pse koji su grizli zemljuvideh grešnike kako ih vitla zli vetarnebo što laje i kišu prokletstva teškui večituvideh slepe vode &tiksa i blato mržnjevideh grad u plamenu i žene čije su ruke zmijevideh zid plača bez zvezdai čuh reči bola u vrtloguonih koji su postali drvo ili kameni ne mogu se smrti nadati

onih jadnih koji se nikada nisu rodilivideh videh videh i čuh i zaplakahsvirala od zemlje od šumeod krvidozivala drugu obaluna kobnom žalu stajo narod i plakoo jao jao vama duše ukletes balsamovanim rukama i usnama od krvivideh videh videh čuh i padoh mrtavo "heronte "herontesve strane sveta stiču se na tvojim obalama'

Sedam mrtvih pesnika

Branko

#oć ispod zemlje razveselim(zraste vetar u nežnu biljkuiz tog podzemlja gde svetiljku

)


3/69

i pticu nikad da doselim

#epronađene proplanke krvii peščano podne sam odbolovoal topli hleb tvog imena još mrtvim

ptico među predelima* &tražilovo

zemljo preko moga zaspalog umadok list po list umire šuma!ete sakriveno u jednom poljupcu pati

sutra rođeno' O nek se vetar s biljkama izmotava#eka se kamenje pred nevidljivim raskršćemuspava&amo da l će na skeletu osmeh moj prepoznati+

Grob na Lovćenu

"li ne* to još uvek nije vreme $o je jedno mestokoje prepoznajem u prostoru

,rtve su gore odakle ta reč dođe&vingo s pticom lažljivom umesto lica koje&vladatajna iza slepe maske' -ođenje je jedina nada'.idim smele mostove preko kojih nema ko da

prođe'

&pavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo*krutagde provejava smrt i ljubav ne spasava'!an i noć si pomirio u svojoj smrti što nasobasjava'

$aj san je u noći produžetak dana i puta'

/ta si ptica ili glas koji luga

pod divljim nebom gde te pesma ostavila samogna vrhu 0ovćena s čelom punim sunca* tamogde ne postoji vreme* gde jedna svetlost žutanegde u visini čuva otisak tvoga lica'1oveče tajno feniks je jedina istinska ptica'

Laza Kostić

2


4/69

Oprosti* majko sveta* oprosti*što naših gora požalih bor'

!a li ćemo je naći u povratku noćiu povratku cveta u povratku sna i gora

na zbunjenom horizontu u gorkom kristalunemoćiod naše žeđi i mrtvog anđela gde se skamenilamora

0ice svih doba u očekivanju vatre da l će moćida sačuva uspomenu na nju od zaborava i prostora#eka .eliko &azvežđe u smrti tvojoj zanoćiO pusti žali i žalosna mora

3oji su predeli u tvome srcu sada+

,rtva je a negde još traje dan* o laste&vi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada

4 pustinji si što u praznoj svetlosti rastedok u dvostrukoj tišini slepe je oči slute&anta ,aria della &alute

Dis

O moje sunčano poreklo ta potonula krv#eka se zaboravi prijateljstvo drveća i ptica

#eka se zemlja razvenča sa suncem 5icaod vode prodenuta kroz uši bolja je nego crvOtišao (zašao na vrata kojih nema4 svim vodama zeleni psi me tražeOvde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi*tople lažipoljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde sespremakrvožedna tišina koju svojom ljubavlju hranititreba

u ovom izobličenom prostoru čija smopolomljena rebraiz čijeg kamena čudovišne ptice vire-uko ispružena prema drugoj obali kloni"ko smo pali bili smo padu skloniOvde je noć što se životu opire

6


5/69

Tin

& druge strane groba živa zvezda kuca( zapaljeni vetar na početku dana sniva#oć u mome glasu više ne doziva

prostore izgubljene koje poseduju sunca

3rv moja zaspala pod kamenom ne buncazbog pakla iz zemlje iskopanog ko živaOvde kamenje peva i ptica se skameni sivaOvde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca

O zašto smo tako sami i slabi i krti!ok se zemlja okreće oko svoje smrtinegde ispod zemlje zri tišina zla

#ajzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli!rvo se naginje nad zaboravom nema šta da sevoli

#eka niče cveće iz prokletog tla

Momilo !astasijević

4mesto zvezde slavuj iz nekog zidašto se od nje razlikuje tek oblikom i maštom'7redeo kome sam se privoleo* plaštom

čuva svoju providnost za one koji vide'

#eka muzika čudna nečujna iznad gorjarazmešta predmete u prostoru i stajekad zapljusne tajna mramorja sred morja:dozivano nedozvano šta je+

O nežna maglo koja me izdvajaš*evo vraćam se čist na svoje prvobitno mesto'

$išino u svetoj senci što snove moje vajaš

hoćeš li primiti to telo ukleto*koje nastanjujem poslednji i prvizatočenik odbegle tajne i svoje krvi'

Goran

#oć suviše velika za moje zvezdano čelou nekim šumama crnim nepoznatim

8


6/69

( drvo je reklo nemoj' 9utro moje beloime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim

7čele sleću na leš koga nemavona odlaze u prostor crnim stepeništem

,oj je završen dan' "l se na počinak ne spremasan moj iza brda gde mrtav sebe ištem'

Ovde dole svako svoju tamu ima,oj mrak je senka ptice' O ne imaputa kojim bi do mene mogli doći

3o proleće koje zaboravi da cvetasad ležim mrtav na severu sveta&mrti ljubomorna najveća moja noći;

!oć s one strane mese"a

Sonet

$i prostori me užasavaju7"&3"0

7rostor koji ničim ne podseća na sebe*pticama pomeran* vetrovima sličan*sam u sebi* sam za sebe* ničemu vičanvečiti početak užasan* bez potrebe'

7rostor jezikom trajanja prepričani pretvoren u večnost koja nikom ne treba*večnost za prokletstvo* koje budno trebapod svežom humkom plen svoj nepomičan'

aboravimo mračno poverenjesebe sa sobom* u strašno podozrenjeprostori se ruše i crna nailazi plima'

4 škrtosti tišine bez sebe i imetkami smo poslednji zatočnici početkapod kamenom što ime ima'

Triptihon za #uridiku

(

#a ukletoj obali od dana dužoj* gde su slavuji


7/69

svi mrtvi* gde je pre mene crveni čelik bio*gorki sam ukus tvoga odsustva osetiou ustima' 9oš mi smrt u ušima zuji

#oć s ove strane meseca često ogrezne

u nepotrebne istine i oduševljena klanja'O* ispod kože mlaz krvi moje čeznenoć s one strane meseca* noć višanja'

"l sva su zatvorena vrata' &vi suodjeci mrtvi' #ikad tako voleli nisu'!a li ću iznenaditi tajnu smrti* ja žrtva'

=orka suza u srcu' #a kužnom vetru sam'#ikad da se završi taj kameni san7robuditi te moram %uridiko mrtva'

((

#a dno slepog predela gde me nema* jezovitigde su prizori* s one strane krvi gde voćeotrovno raste* siđoh* tamo gde uskoro noć ćepokrasti sazvežđe suza koje će u oku mi zriti'

O* u slepoočnice se svoje nastaniti'%vo me bez odbrane ispred strašne samoće'#e okrenuti se ma koliko da se to hoće'0ice bez očiju na pustome zidu biti'

>rvene ptice pevaju u mome mesu'>rne ptice obleću oko moje glave'#eka mi čelo bude načeto u lesu

gubom i kamenom ispod letnje trave*ako izgubim tvoje divno licena ovoj gorkoj obali od mraka i groznice'

(((#oć to su zvezde' (z moje zaspale glave izlećeptica'(zmeđu dve gorke dubine jedna ptica: ( rtdobre nade' O mrtav da sam' "l ne pomažukletve' &mrtsvoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica'

?


8/69

(zgubio sam te noći podzemnoj daleku ja divlji lovac zvezda krivotvorno suočensa neistinom* nepomirljivi spavač uočenod sudbine* ja čije suze sada niz tuđe lice teku'

=de si osim u mojoj pesmi divna %uridiko+7rezrela si svaki oblik pojavljivanja o slikomoga crnoga grada i izgubljenog cilja'

&vuda u svetu užasna ljubav vlada'#a horizontu se ukazuju kao poslednja nadaOblaci puni ptica i budućeg bilja'

$r%ej u podzemlju

,' 7'

#e osvrći se' .elika se tajnaiza tebe odigrava' 7tice gnjijuvisoko nad tvojom glavom dok beskrajnapatnja zri u pogledu i otrovne kiše liju'

vezdama ranjen u snu lutaš' &jajnaona ide tvojim tragom* al od sviju

jedini je ne smeš videti' O sjajna tebe njen dok pada nek je i sakriju

ti ćeš naći ulaz dva mutna psa gde stoje'&pavaj* u zlu je vreme' auvek si proklet'lo je u srcu' ,rtvi ako postojeproglasiće te živim' %to to jetaj iza čijih leđa nasta svetko večita zavera i tužan zaokret'

Slepi pesnik

@ilipu .išnjiću

O čelo moje od sna i vetra mapočudnih otkrića vidu ispod kožeu izmišljenoj senci cvete i lampoumesto reči koja se ponoviti ne može'O čelo moje od sna i vetra mapo;

Odajem se mrtav suncu posle mene

A


9/69

jer nesreća i posle smrti traje'&lepi jasno vide sudbinu pred kojom šenepredeli nebesni satvoreni od izdaje'Odajem se mrtav suncu posle mene'

$o je sve što je ostalo od moga glasa*taj odjek u kome su zatočeni svi dani'

9e li spomenik grob+ (zdvojen zvezdama stasapredeo koji ću zauvek da nastanim'( to je sve što je ostalo od moga glasa'

4 tihom se cvetu neke vatre pale'(zgubljene u svetu varke mi oko snuju'O tužne noći preko sna mog pale;#ek nebo usni oganj i oluju;4 tihom se cvetu neke vatre pale'

O čelo moje od sna i vetra mapočudnih otkrića vidu ispod kože*u izmišljenoj senci cvete i lampoumesto reči koja se ponoviti ne može'O čelo moje o moja slepa mapo;

Gra&enje pesme

&tanislavu .inaveru

imska muzika sviraOsobino praha i kremenaOproštaj sna iza temena3ada me pokojem dirala

$o vreme uzme i ostavi $u gorku šumu da se plavi4sred večnosti na domaku#estvarnosti ptici i oblaku

7rahptico sunčevog uroka&kok od pepela i let#ek budu jedini putokaz

a napor smisla i rast&uštine u vrlet3ada joj osvanu glas


10/69

'aspored rei

7lod neumoljen vidom slep!ozivanje zdravca pokoj i san.ek njiše se peskom i sen

7adom i harfom probuđen slap(sceljen zabludom pretvoren u kip

9avu kad zbuni pesnik i mag3rije početak tajnu i migOd jezera dublja stoji kap

7overene boli dostojan stih,arljivim zaboravom izmenjen lik.eni u gromu kasna za lek7rognane šume gde nogom stah

'ondel

,' !'

&lepi hod da te od prostora skloni* posustalog*od noći osvetljene pozajmljenim zvezdama* i tuda zaboraviš* zaboraviš svakog dana po malo*ako je ime uzrok tome snu'

#e viđaj ljude sa opasnim rukama u dnu

gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo'aboravi* zaboravi svakog dana po malo'

9edno je ime uzrok tome snu'

-uke koje upotrebljavaju kamen i vreme stalona pomerljivoj liniji između dva vremena*gde mrudva glasna kamena i otvoren je put*neka uzmu pustinju za svedoka il sunce palo*da je jedno ime uzrok tome snu'

Sonet o pti"i

(spili se iz bačenog kamenai bude zenica neba oslepelog*malo života zbilja poletelogs naših beskrilnih pognutih ramena'O čudna ptica čija namenada bude let zemlje i pesma opustelog

C


11/69

neba* koja se čuje al ne shvata' O* beloudvaranje vetra toj ptici od plamena'7tico uzidana u mozak i zidkoju nikad nije upoznao vidkoju je sluh našo u prostorima šumnim*

u našem uhu tvoja se smrt zače'O kamena ptico nek te noć oplačezvezdama vrelim zvezdama nerazumnim'

Sonet o neporonoj ljubavi

#ema je ovde* sve je više gubim4 časnom krugu kog zaborav rubi'Oh* gipka sliko varke* varko živa*kad kamen vida njeno lice biva'

!aj mi snage da neporočno ljubimdane započeo tužno' $u se skrivabol bez odjeka i reč bez odziva'O* daj mi snage nad silama grubim'

.rati mi sličnost da usnim* dok stravatišti mi čelo i niče na stolu'Ona je deo predela što spava'7omešana s vetrom dok ćuti u sjajuiscrpem budućnost u svirepom bolušto sanja krv leta i pakao u raju'

Usnih je od kamena

#eka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju*ali ne veruj moru koje nas vreba i mam'7rostore nevidljiva snaga sanja kojoj sesuncokreti klanjajuvidiš li okrenuta zaboravljenim danima utami+

$ebe tri sveta vole tri te vatre prže' " miidemo ispred nade koju lutajuće pustinjeproganjaju'Oni smo što su sve izmislili i ostali sami*ženo od svetog mermera bela uteho kojoj sepriklanjaju'

#a zvučnim obalama gde drevno završava more


12/69

kamenim srcem slutiš: vazduh je veliko čudo'#ek traje lepota sunca do poslednjeg sna* goreprema vrhovima koji zagubiše nam trag' "l ludone veruj tome moru koje nas vreba i i mami'3ristalna jezera sanjaj u tami'

Tra(ini soneti

Poetak sna

#eka me nedostojnog vetar obavije3ulo s vrhom van vremena na koju dišem

$esno je nebu u ptici ptici još više,oje izdvojeno oko van glave bdije'

Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnostskrijem3ad ništa ne počinje jer nema mesta više3ad noć od uspavanih sila i smrtonosne kiševeri šumom uklete i mene snom ubije'

1istom vatrom gonjen o šta ću sa onim/to sam video i čuo kada nenađen ronim4 prostor pre reči gde trune moja glava3ada letim i ne mičem se ko čovek koji spava-užo bez sraha* suzo* odbegli ždrale*5albo crnih ptica i tužne pohvale+

Kula lobanja

5albo crnih ptica i tužne pohvale7razno ime iza smrti i obijen vid

$o nije ljubav to je patnja i stid3ad odjeci pomeraju mesta i obale'

7odzemni vetar uspava zaspale4laz čuvaju dve tišine i hrid

$o nije ljubav to je patnja i zid

Od lobanja gde trunu zvezde što su sjale'

#estajem bdijem postajem glas i vreme>vet veći od noći prazni talas bez uspomenevezde koje se nad glavom mojom pale3ojima zamenih vid i ime svoga pravca0ađo puna zaborava i vetra bez pramca

)


13/69

#ekoga sveta teške sene pale'

$dba"ivanje sumnje

#ekoga sveta teške sene pale-obe napornog brega i zlih vesti

!ockan je da posumnjamo u ono što je u našojsvesti>eloga života reči su nas krale'

#euspela ljubavi oka i varke uzdrhtale4 jedan kraj mnogo prisniji me smesti=de reč ima vrednost sudbine i podsvesti=de su veličanstvene senke a stvari male'

3ad oslepim sve pojave vode kuda vode+

!eca dužna da porastu neka se rodea smisao tajne koja u 7rividu snije'

@rulo nespokojna u svome vazduhu3ad sunce izmišljene vatre poklanjam zloduhu/ta je to što se u dnu pesme krije+

Poetak putovanja

/to je to što se u dnu pesme krije3ad isti dar negde je jutro a negde noć mira+

O daljino sna gde jug vlašiće svira&krij me od slepog kamena koji u nebu bdije'

$o pitome doline postaše provalije4 ovoj pesmi u kojoj nemam mira'&rce puno mraka anđela svoga bira!a bdi nad gorkim morem i nameru mi krije'

>rno jedro mog vetra plovidbo oslepljena,ojoj oholosti more do kolena#ad mojom glavom opasnost simetrije&vetova poređanih umom u privid'& čime da te združim kad ti izgubih vid0epi moj dane s dušom elegije;

Poetak tra(anja za bićem

0epi moj dane s dušom elegije3ad od Bića senka biva predelima

2


14/69

0utam u suzama strah me obuzimavezdani uticaj nada mnom D ko da ih suzbije E;F

#eizdvojen pojavom još niko nije otkrio sebe* svete* u tvojimprizorima

.rati mi dan ako ga negde još imaemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu sezmije'

7oređane glave u zaboravljenom vremenu&a uzaludnim mislima i poslednjim rečima&lute svoj lik u mutnome kamenu'

$ražim te u vetru ako te još ima(zgovorena reči za svetove pale

$ražim početak sjaj i sate stale'

Poistovećivanje bića i rei

$ražim početak sjaj i sate stale!a žive moj život i da ga vaskrsnu(z ostatka zbilje prerušene u snu3ad ušav u pustinju nataji pospale'

7onavljam reči koje su mi dale $aj cvet taj kamen pticu što iskrsnu(z ničega* sunce koje se rasprsnu#ad svetom koji su same odabrale'

Osluškujem pun nade strane sveta'alazi mesec vreme' #epokretna-eč je nad svetom za reči ostale'

!an slepe ljubavi minu polustvaran'#e prođe pamteći svet balzamom začaran3ad su ti dve tužne ptice večnost dale'

)spa*tanje3ad su ti dve tužne ptice večnost dale&trpljivost prostora i svoj lik po kazni*=lavo niz crne stube u neprolazni!an patnje* kakve se vatre rasplamsale+

4 dnu je sunce i vreme je vatra' 5drale*

6


15/69

=de mu je odjek u snu il smrti+ 7orazni&vedoci mora i promena ispraznih4snuše mir i skameniše vale'

&vet pretvoren u vreme otet zlome zmaju

,irovanjem vatre i bolne nejasnosti' =rade#ema osuđenih noćas svi sanjaju4 vrtovima gde raste nepovrat i paprat* i nade#ema* ali nema ni straha od zmije7red vratima iza kojih prostor gnjije'

Sećanje na pokojnika

7red vratima iza kojih prostor gnjijeOn je zbunjeni zlatnik i dvosmisleni rast,utne reči sve dublje koja čeka na nas

!a nam srž klijanjem kroz koru probije'

4 raspevanom plamenu ko da ga otkrije $rava raste iz njegovog imena i spas 9edini je budan a samo je glas1uli su ga al ga niko vido nije'

7rostor i vreme između svega što bivaBezgrešnim govorom prevaziđe u svetlosti3ad gore gradovi u samoodbrani'

On je zvezda nad prazninom govor koji otkrivadrobljeno sunce podzemlja kao živu u kosti'

$u izgubljeno sećanje pustinju hrani'

Poetak zaborava

$u izgubljeno sećanje pustinju hrani7red malim žbunom vatre ticom ubijenom uletu

$u je živo što živi a nema ga u svetu/to traje početak u kraju a prošli su davnodani'

$u je sve ime ili reč' 4 vremenu porani&unca i drugih zvezda i suncokreta'#oć će izaći iz mora i probudiće se u srcu'3ometu7roreče mraku snu rosu lek rani'

8


16/69

anet okretanjem neba što melje naše kosti!ok mudraci proturaju laži o budućnosti.idiš li ono čega nema to da braniš+

" nema ljubavi* dokaz je ova obala i ova voda' $runu ostaci ukletoga broda3raj vatre kojom ne hrane se dani'

)zmi*ljanje sveta

3raj vatre kojom ne hrane se dani(zobličeni oblici od žestokog rastvora&na i praznine' (stino govora&ve je zamenjeno rečju na nejasan poj mami'

&vet sa vetrom ispod svakog lista u tami3oji se završava zvezdama iznad naznačenihgora( nakazom u poljupcu koja se roditi mora&vojim dolaskom izmislili smo sami'

"l vrebaju nas visine gde stvari smisao gube*=de je suština okrugla i oblik sebi sličan*( od cele jave ostale su tek reči' " boje+" zvukovi i miris+ ,ogu i da se ljube"l ne postoji ljubav' !ogađaj prepričan*akopani lelek i nenađeno blago stoje'

+aaravanje

akopani lelek i nenađeno blago stojeO zvonka roso tu gde smo mi pali4 čarolije kasne koje nismo znali3ad vode ne teku* jer ništa ne postoji"ko prestalo nije' 7redele razdvojiOdjek te reči' 1asovi su stali( vali ukroćeni nad ponorom' !a li&tvarnost se priviđa il šum progonjen dojiOdbegla svest mutnim izlazom u nigde+O pustinjo najsličnija suncu ima li igde@inijeg peska uspavanog srcem i beskrajem;( koja strana sveta poklon biva3ad bdiš jedina zvezdo nad izmišljenim krajem*


17/69

0jubavi moja mrtva a ipak živa+

Propovedanje vatre

0jubavi moja mrtva a ipak živa#ek u svom danu nedorečen gori

#ek igra se pesnika dok pesmu ne stvori7ticom osvetljeni pevač koji u meni prebiva'

O zlatni talog vremena prostori7uni sunca; &enko* gde se ta zemlja skriva=de materija sva od zaborava otkriva.atru u sebi i dan bez jutra u gori'

3ako se zove pre nego se rodimo&premni u tuđoj nadi i bezbolnom ognju sve to+

dravo* o moguća zvezdo koju i ne slutimo*(l me zaboravi pesmo* jer želja je moja kriva'7od zemljom će se nastaviti trajanje započeto'O sve što prođe večnost jedna biva'

Kraj putovanja

O sve što prođe večnost jedna biva'&en koja beše drvo koje traje' Budan(spod svoga imena koje budi-uka sa cvetovima krv što sebe okiva'

avršiće se putovanje ostaće tiha brda*&iva praznina vetar koji bludi*,esto koje nema mesta u želji al nudilo da nas spase i istinu otkriva'

$o čemu se molite je 5alosni &lavuj'0jubav nikada nije završena'1ega ima ljudskog u patnji+ O čuj!an odjekuje' #epokretne zvezde stoje'7razne ruke prazno srce pusta sena( nema mene al ima ljubavi moje'

Propovedanje ljubavi

#ema mene al ima ljubavi mojeG.idim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti'!ovršava se an u njenoj zahvalnosti&lično muzici slično praznini* spokojem'

?


18/69

Ona će sačuvati namere moje i tvoje( vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti'4 podnožju vetra nemerljiva sen oholosti#estaće u pepelu onih što više ne postoje'

4 pusto srce u mrtvo vreme me zovi*,inula čežnjo* da se svet ponovi'"ko ne saznah ljubav i uspavah svoj um*7a mi je prazan dan koji još došao nij*3o granu koja se izdužuje u uzaludan šum#eka me nedostojnog vetar obavije'

Ma(istrale

#eka me nedostojnog vetar obavije

5albo crnih ptica i tužne pohvale#ekoga sveta teške sene pale/ta je to što se u dnu pesme krije+

0epi moj dane s dušom elegije $ražim početak sjaj i sate stale3ad su ti dve tužne ptice večnost dale7red vratima iza kojih prostor gnjije'

$u izgubljeno sećanje pustinju hrani'( kraj vatre kojom ne hrane se daniakopani lelek i nenađeno blago stoje'

0jubavi moja mrtva a ipak živaO sve što prođe večnost jedna biva( nema mene al ima ljubavi moje'

Posveta ele(ija

=lasnice predgorja kakvu pticu podsrcem nosiš+ &vet zamenjen okomnad rekom zlo zaspala sanjaš i gorki plodpodneblja zagonetke nad svojim krvotokomkad minulo vreme i jaz postaje svodgorkih nam dana zabludelih tokomzvezda pod kojim sam u zanosu pao'7ašće sunce tamo gde sam ja klečao'

7rogovorite seni slutim li prevaru

A


19/69

mutnoga potiljka' O tužni severu tela nebo od četiri vetra pretvori uparunad širom otvorenom vodom koja je raznelatamu oka po celome telu' 5aruneveseli kada pesme u meni pronađu

mračno obilje što me mori glađu'

&ve što imam to su naše rečinad vodama što slute tajni splettokova kad otkrije vrh bol u meni gde klečipred mojom srži što sanja bezbolni cvet'

$o što reku iz zemlje izgoni neka nas lečikad hleb nam u kamen pretvori svetkad ogledalo biva njeno mrtvo liceza ptice krilatice iznad zle litice'

=lasnice predgorja kakvu pticu podsrcem nosiš+ &vet zamenjen okomnad rekom zlo zaspala sanjaš i gorki plodpodneblja zagonetke nad svojim krvotokomkad minulo vreme i jaz postaje svodgorkih nam dana zabludelih tokomzvezda pod kojim sam u zanosu pao'7ašće sunce tamo gde sam ja klečao'

,etiri pesme o snu

-rni jamb sna

9a posle velikog sna poduzeh put tužan,"0"-,%

4 uhu zvezda za sna tamni zvuk:zri zvučni cvete tužnim predelimau toploj kori mozga gde me imataj san moj izvijen u zvezdani luk'

$aj san je smeli silazak pod tlegde slepe ptice pevaju u tami'4 svakoj ima jedna šuma' =lešto više govorimo sve smo više sami'

O vetar sa crnom kičmom tamni roji pakao raznosi svetom* menja tokonesvešćenoj reci' Onda moj


20/69

zaluta među zvezde krvotok'

4 uhu zvezda za sna tamni zvuk:zri zvučni cvete tužnim predelimau toploj kori mozga gde me ima

taj san moj nezavijen u zvezdan luk'

((

4 snu to stojim ispod zapaljenog drvećapred čudnim znacima i više nemam rukeu prostor prognan i u vreme' .ećasve biva senka moja daleko od hukegde ćuteći dok ostali su mrtvi usnuh'

9oj vazduh vene umiru svi oblici;O milosti za ono što sam bio u snu'

$o paklena mi ljubav u nedoumici'#oć slepih žiljkova me prikova za tlo'7od zemljom mračni predeli se mešaju'7omeraju se mora užasi se premeštajusa jednog mesta na drugo mesto zlo'O strašni preobražaj moj u srcu snagde vasiona počinje mi pticama*s dva oka varnica da l će da znada put mi nađe letom ili klicama'

(((

&am u snu svome D ko će da me spasi;Od svega malo pepela u rukamaza buđenje mi osta kad ugasikrv moja ime što ga rekoh mukama'

3rv moja ima ime jednog cvetaGda uzberem to ime u sleđenoj krvi hoćuza nju što kroz moje užase mirno šeta*

kad zveri beže zle u naše reči noću'

$e zvezde D s njima ko i bez njih noć'O kulo snage gde je plavi danstvar svaka kada ima lekovitu moći kad se rađa smisao umire mi san

u vazduhu kad se putevi produže

)C


21/69

za mirise i anđele da prođu;7red kapijom sam koju crvi glođuza zlatno groblje gde se sahranjuju ruže'

(.

#e* više nije važno šta ću reći'.eć beše sve to nekad ko zna kadu nekom snu il nekoj čudnoj reči'

9a posle sna tog ne znam kuda sad'

$i* snu moj* moje tamno podne* senzar svedok predela nestvarnih jaza svet od tople gline umešen;3uda da odem posle ovog sna'

Daktil sna

&toje izmišljeni bregoviod zlata gde zvezda sjala je'

$u smrti nema' .etroviu nebo se vraćaju' 7ala je

lobanja niz crne grebene'4 mračne dubine nosi lito što sam čuo'0edene obale senkom rosi li

jezive vode za zakletveod želje strašne smrznute'#a putu ostale su kletve( zvezde spore omrznute'

O nema šumo na obalinoć gde besvesna počinjeda l snaga me slatka obaliili me san moj opčinje'

atvoren je taj predeou sebi' $a mesta nemajusvoja sunca' 7od zemljom tooblik sna moga spremaju

Sonet

)


22/69

$o su reči uvek iste koje kasnegorku ljubav i svet' One su uspešniprestanak jave* al ne san kad se izjasnesunca za noć* već nešto treće* neutešnizbog čega jesmo' (zvod iz čudesne basne

sna' =orke obale na kojima neumešnistojimo okrenuti svome početku grešnizbog gubitka vida kada svetlost zgasne'

4 snu smo oni čije zaljubljene usne tražereči bez cilja* bez izmišljenih predela'Oh te reči kako mogu da ublažeako su od sna' 0epoto neuvelareči bez senke kada ko čašu suncedržimo usnu gledajući u crne vrhunce'

Sun"e

Ovo će se neizvesno kretanje završitisuncem' Osećam to pomeranje jugau svome srcu' ,ajušno podne se rugau kamenu* varnica što će osvetliti

zvezdani sistem moga krvotoka'" dotle sve što bude nek je zbog pesme' !rugauteha nam ne treba' to trajanje se rugapretnji crnog i otrovnog nekog soka

#e* neće se otrovom to putovanje završiti'#eki će svemir ponovo da nas stvori',akar slepog lica i mračnog srca reč pravuizgovori'4 kamenu spava malo sunce što će nas osvetliti'

1uješ li zvezdani sistem moga krvotoka;7onavljam: neki će svemir ponovo da nas stvorimakar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne

progovorinad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka'

Smrću protiv smrti

.ronika

7rvoga dana pomreše ptice i zmije nastaniše

))


23/69

gnezda i vetrove!rugoga dana ribe izađoše iz vode i voda otečeprazna

$rećega dana šuma je pošla prema gradu a gradanigde

1etvrtoga dana sazidaše ćeleDkulu od lobanjai škrguta7etoga dana šuma je skupljala kraj rekeobezglavljene leševe/estoga dana malo vatre zaljubljeno nalik nasunce&edmoga dana ne zapevaše anđeliOsmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva pticaod pepela i zid progovori

$dbrana zemlje

4 srcu ljubav jača od smrti4 glavi misao veća od glave( to je odbrana zemlje

&trašni su ratnici pod zemljom* vojniciodbranealiha snage spremna ako živi klonu( to je odbrana zemlje

.elika reč ni iz srca ni iz glave

.eć iz zemlje ko biljka ili cvet-aste* i to je odbrana zemlje

#amučeno zrno misli cvet!an misli sunce( to je odbrana zemlje

3oliko je zemlje iza nas $oliko je snage u nama( to je odbrana zemlje

'e/uiem

(

,oja je krv moj put do tebe

preludijum

)2


24/69

$o je zemlja avaj ponekad čestoponekad isuviše* baština vetrovai onih što imaju manje nego ništavelika urna sa pepelom jedne

i zajedničke smrti koja se ponavljaali ne pregoreva sa vremenom nikadzemlja na koju ćete pasti čelomvi i ja i moje čelo moj obračunsa mnom taj nokat neba i pejzaž zadnjesvetlosti* to su predeli preslikanisa očiju mrtvaca čije rečizalud smo hteli da nikad ne odu sa zemljesve smo zaboravili osim svojevlastite smrti koju živimo

molitva

treba se moliti smrti za svoj života tišina će sačuvati skamenjene lobanjeza kišu lica i neba za vrataod peska i crne će ruže procvetatiduž puteva otvorenih za sve vetrovekojim odlaze nerođeni po svoju smrt

((

=ledali smo kako umiru stojećioni koje volimo sada vidimomrak koji ne vide slepi sklopiteoči da vidite one koji sudali večnoj noći dan svojih očijuoni drže zemlju na leđima i nepokretnenikada iz stići nećemo o nikadanikada se neće izjednačiti vremenaše smrti i njihove večito

bićemo razdvojeni i mrtvi

post scriptum

>rvene ptice piće nam s usanavideti ih nećemovrištaće trave u oblacima kržljavimčuti nećemo

)6


25/69

(((

3rv otkucava korake i smrti jedne večeri posle života

krv prestane da bude ptica postanezmija u travi pa svu noć deca plačumrtvi su na levoj strani uzaludupaljene vatre čekaju njihov povrataknjihova noć sa našim danom meša sene zaboravite da to deci kažete

uspavanka

$o više dan nije niti noć snom trebadočekati razbojnike ptice su nebona jug odnele spavaj oni nećedoći njihovi koraci su teškispavaj ljubav ide gradom na štakamaspavaj al im glas ne sanjaj

(.

#oć je puna mračnih anđelaukleta lađanosi teret izgubljenog vremena

i naše mrtve prijateljeu šumu bez ptica

trebalo je preći morevreme i prostor koji su se pomešalisada su za jednu smrt daleko od svakeobale

svetlost i senkaigraju na vodi

igru života i smrtidaleko protiče rekavečita i uzaludnaptice lete za vetromi žene plaču na obali

čovek pada na svoju senkuoni su bez senke sišli u dubinu

)8


26/69

i bez imena

za istoriju

od slepog lica brodoloma u njihovim

poslednjim očima stvorena je istorija

pouka za ostale

ljudi su mrtvi a ne smrtni sunce ćeproći i kroz naše oči neizmenjeno

.

4zidali vas u zid nevidljivii svi ste bili spremni da umrete

jedni u drugima i bilo je takozdravo čudna reko spasatražili vas zalud u mračnome spletuonesvešćenih čula na granicivas i iznenađenja nisu vas našlizbogom grade gde se prekida moje sećanjesada ste mrtvi i vaše je teloneopipljivo sećanje i toplapregršt zemlje pregršt &rbije i nas

refren:

4sta su bila ispunjena peskom i svi sućutalizbogom grade gde se prekida moje sećanjezdravo čudna reko spasa

.(

vezdo crvena rano oblaka

maramico krvi u noći zaključanojcrnim ključevima gde su mrtvacisahranjeni jedni drugima pod čelomsmrti pomnožena sa hiljadu grobova

joj na kordunu oblaci su uzelicvet vatre iz njihovih ruku koje suposlednjim pokretom podelile predeona dve tišine gde plaču ptice od pepela

)


27/69

post scriptum

4 zemlji gde se poštuju suncokretipali su licem prema istoku

čini mi se da sam i ja pao s njimarazličit od onoga što ću reći

.((

elengoro hoću da izgovorim tvoje imezelengoro začeta u trbuhu vetrazelena goro neba i zvezdo moje krvistrane sveta su se otimale za njihovusmrt koja je bila početaka ne kraj putevi su ih tražilipo celom svetu nema ihproHl njihovog odsustva čuvanoć zelengore njihove su smrtinajdivnija sazvežđa na jugu nebazemlja miriše na mrtve zelengoročujem te ušima svoga srca i njihtu niko nije umro ko je umrozvezdo moje krvi i njihove zelengore

.(((

a one koji su iskoristili smelomogućnost umiranja za one kojisu prekoračili preko svoga leša zanjihovusmrt tako potrebnu protiv smrtiza one koji su sada jedno

jer svet je podeljen ljudskom možomna dva dela a dva i dva su

jedan kad padne poslednja noć

za one koji su se utopiliu vodama večitog sna kao što umresunce udunu dalekih pejzažazakopano za one čije su rečinikle iz zemlje ko lek i bunaneka pognu glave daleki suncokreti'

)?


28/69

0u(oslavija

%vo kako je počela u dan svoje nužnosti&ve što nema vatre u sebi sagori/to sagori postaje noć

/to ne izgori rađa dan $reba zapaliti sve što može da gori $reba srušiti sve srušivo* sve što nije večno $reba u svemu i posle svega pronaći nadu-evolucijo* ono što ostane je čovekOno što prođe je prošlost7rošlost koja ne prođe je budućnost i budnost&vaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade%to tako je počela u dan svoje nužnostiObala jednome ,oruvezda na 7oluostrvu

-t !obre .oljeOivičena beskrajem&avetuje plodovima ljubav i razum4 fabrikama ljudi konzerviraju sunce3oje se javlja na najrazličitije načine4 plodu i kamenu podjednako7rvi put slatko drugi put vrelo&ada ima sve što je njeno#a jugu ,ore na severu oblake#a istoku trešnje na zapadu maslinjake

( sazvežđa nad @ruškom* zvezdane strofenajlepše4 kamenu i na vodi:=rozd je uspomena na njihov raspored(ma svoju budućnost i njenu prošlost(ma svoj put i njegovu istinu&avetuje plodovima ljubav i razumObala jednome ,oruvezda na 7oluostrvu-t !obre .oljeOivičena beskrajem

$uđa presahlost bi joj izvore otrovala $uđe pustinje klevetaju njeno sunce i zemlju" ona bez milosti prema onome što je stvarno"li ne i istinito* ne prestaje da se bori&rce njenih gradova je belo sunce svih ljudiOna uči gradove da budu braća .elikome =radu3oji venčava /umadiju i agorje

)A


29/69

,eđusobno i sa budućnošću(straživači pod zemljom* u smrti* vojnici irudari(straživači u vazduhu* pevači i ikari(straživači pod vodom* pesnici nesvesnoga

$ražite* nađite* pretražite sva blaga*sve mogućnosti i sva imena svom 9ugu3oji savetuje plodovima ljubav i razum'

Svest o pesmi

1

,ene ničega više nije stid'3lonu sunce preko svega' 5eljen plodpun je noći' =las što sebe sanja* zidotkri u daljini gde zazidan mi brod'

4 tom zidu čuvam svoju gordost* pevamiz te zazidanosti lepše no na slobodi'Otkud ta moć da sebi odolevam*a ne odoleše vinogradi rodni;

9e li to čudna želja da se živibez sebe+ 5elja za pesmom bez pesnika+Od prošlosti i zaborava vreme što se diviizdajstvu moga zaustavljenog lika+

!a li to znači reći promeni: neću;( ostaviti pesmu da se sama menja+7okloniti sebe životinjama i cvećui snagu svoju dati gladi crnog korenja+

4 ovoj noći mene nije stidšto pevam iz zida lepše no na slobodi'&unce mi u peti bridi' Blešti zidna kraju puta što nikud ne vodi'

11

-eč vatra; ja sam joj rekao hvala što živimtoj reči čiju posedujem moć da je kažem'#jen pepeo je zaborav' "ko pred tom reči skrivimpod čelom mi poledica i dan poražen'

)


30/69

-eč krv; najlepša reč koja se ne sme'" koliko ptica i zveri u krvi mojoj prenoći;,ožda izvan moga srca i nema pesme*

jer krv je vanvremena mastilo bez moći'

-eč žudnja; jedina još smisao ne nađeG( ptica u paklu kroz tužnu mi glavu'O gorko more za moje bele lađekroz ispisani predeo i verbalnu javu;

-eč smrt; hvala joj što me ne sprečavada otputujem u sebe ko u nepoznato*gde ako ne nađem sebe i smisao što spasavanaći ću svoga dvojnika i njegovo zlato'

-eč vatra; ja sam joj rekao hvala što živim'-eč smrt hvala joj što me još ne prečida volim samog sebe i da se divimsvojoj ljudskoj moći da izgovaram reči'

111

.erujem da bih mogao da govorimda izađem iz sebe s nadom na povratak*makar kroz pustinju do mesta gde gorim*makar kroz smrt do istinskih vrata'

4 pogrešnom rasporedu reči utešno vrememožda ću naći' (li ću otkritikako je besciljno ljubim ko kiša* kao vreme*ko onaj što menja reči a ne svet skroviti'

.erujem* mada bez nade ući morau noć* u zaborav kroz koji se prostirem*ta pesma bez zavičaja* ta ptica bez gora*da smrt svoju ne izdam* da živim dok umirem'

Onaj ko peva ne zna je li to ljubavili smrt' 3ada miris pomeri cvet*gde je cvet* da l tamo gde miriše sa rubasveta punog a praznog* il tamo gde mu je cvet+

&vaka je pesma prazna i zvezdana*#i bol ni ljubav ne može da je zameni'

2C


31/69

Ona je sve što mi osta od nepovratnog dana*7raznina što peva i mir moj rumeni'

7esmo prazna i zvezdana* tamo*tvoj cvet mi srce slaže* kroz krv šeta*

ako ga uberem ostavlja me samog*ako ga napustim za leđima mi cveta'

2riljski an&eo

2riljski an&eo

"nđele gorki praznine i snage*3ad ukaza se sunce kakav nije&vet* gde nevoljan jače ću voleti drage*!ok plod posejan u paklu na nebu ne sazrije"ko namere dobre srcu voću7odari* kakvom vatrom vođeni idu*!ok pčela stavlja žaoku u slatkoćua smisao leta na iskusnom zidu'

O* opija me vatra tako treznaOko tvoje glave ko proleće;3o tebe nije video taj ne zna&ebe* ko tebe ne vide taj neće#ikuda stići* jer beskrajan je put'=le mesec bliski iznad rujnog cveta

!obi oblik srpa: lepota je smrt=de vrlina otkri mogućnost uzleta'

#epomičan si* zato te ne mogu stićiG $ako blizu mene drugi vazduh dišeš!ok silazak u dubinu obećava sve viševezda na koju treba se tek navići'!ivno praznoverje što izmišljaš krilaOslepljenom vazduhu u toj sažetosti*

$voja je mladost pre svih mladosti bila

( ostala na zidu ko slika milosti'

O sretna mladost koja proći neće;!a bi bio razumljiv srcu osta,lad u izdvojenom danu koji posta&vetlost što me miri sa večitim prolećem'

2


32/69

7rah ružama taknut do mirisa se vinu#a zvezdanoj promaji gde mi dan odškrinu.atru* vatru* slepo to obožavanje%lemenata* koje sagore sopstvenu

Budućnost i sunce pretvori u senu#ebeskoga bilja pred mračno svitanje'

$i me zgušnjavaš na mestu gde padoh*(za poslednje misli poslednja nado;

$voja čula sebe osluškuju* svoju#estvarnost* svoju beskrajnu uspomenuG

$voja praznina svet i zvezde krenu4 čudno poimanje tvog duha u Broju'

&ričem fosil tvoga imena u suši.ere i lažnog rasta lažnoj duši*

9er i da te nema* praznina u kojojamišljasmo te* ipak* nikad ne bi7restala da nas opija* u sebi4vek druga prevarenoj srži mojoj'

!a nisi anđeo koga strah moj krotki1udovište bi bio u svojoj lepoti1ije poreklo u mojoj je želji!a uništen budem tamo gde postaje

,oja nemoć moja snaga koja daje(stinu rečima u lažnoj povelji'

bog tvoje nadmoći ostah pust i sam*/to snih zaboravih* pa me prože plam*!ok na kraju tvog imena butki baršun7tice što prelete svet unazad varav!o mirisa ruže u kamenu' Bar šum#aslikane grane da pomeri narav

Bilja; 3ako da te sačuvam od tuđih,isli u meni* dok bivam sve luđi*a vrednu gorčinu* šuplje dvojstvo lika*1iji je rast odjek budućnosti prazne*/to podatno traži načine prolazne!a bujalost svoju neprolazno slika'

9oš malo i zaćutaću pred tobom*

2)


33/69

!ok bdiš onocvetno nad ispražnjenim grobom*"nđele pred neumoljivom lepotom kraja=de mir i zrelost pesmu zamenila*( mramor gde mrmor večne vode spaja&a kamenom kome izrastaju krila'

&ve što postoji teži nejasnosti*=aleb oponaša litice plahosti*/to vrtlog odrazi samo vrtlog bivaG(ma li dokaza lepote pomerene1ulom u nebiće koje zaodeneOblikom bekstva stvarnost što se skriva+

Oh naše srce kog dostojni nismo#i onda kada najmudriji mi smo*!ok budni pred onim što nas snom prevlada#e zavapimo: milosti; $o pelud#ekorisnog pada na nevinost belu>veta treznog čije ime posta nada'

O anđele blagi uprkos svojoj moći*(l upravo zbog nje* vatro sa svojom noći*3ako se zbi divno da biće ti izbegne,esto koje bi izvan tebe bilo*

9er zabunom sve se zbilo što se zbilo" sjaj koji kasni najdublje dosegne'

#aše ime neće berbu doživeti&vega što može sebe da seti7ojedinačno nas* joj* unerazumiGOpšte nas zaslepi' abuna je sličnost',oje lice tone u čudnu bezličnost3oja mermerom svoje oči umi'

"h* nado koju vrisak zna izreći* $eskoba i griža* pre no mir u sreći*

&labi smo i lomni kao list liskuna( ne usuđujemo se da budemo drukčiji'7reselili smo cveće pod rep zmiji'" ipak nam je duša nade puna'

!aj lobanju za preživale lažiG#eizbežni dodir sna i praha traži(mena posna trostrukih odraža'

22


34/69

.lastito me srce porazi' O* krah'3ad krv svoju buri podmećem* i plah7enjem se na vrh presahnulog mlaza'

.ratiće te vreme' 3lečaće i vlati

3o u ,atejči* na gori što pati*!ok te u dubini preuređuju zvezde*3oje ne vidiš* al vidiš zvezdanost7resvislu u vodi bez čari što zanos

$vog srca troši za hridine trezne'

,oja te ljubav pretvori u nešto/to se ne može voleti' "l vešto

$voj kostur prazno prepozna sazvežđe'3o će preživeti 7lod* ako ga bude*&ićušan ispod drveta* kog lude7okušaše tresti u zore sve bleđe'

$u vrsta tla progovori sa graneavedena od sunca u nepojamne dane*3ada znam šta mi okružava vid*"l ne znam sunce što ga ispunjava#a ulasku u zemlju koja spava&anjajući trule lobanje i zid'

7razno je dublje' 9ao vreme* gde te

7lamen preseca' Osporeni svete;#ije li strašan let koji je dokaz7raznine u stvarima' >vet umesto oka(sto sunce vide' &lepo slepim samo.ideti možeš' aleđeni plamOgledalo posta onome što sanja'Oblik je vrline strela ugledanja/to svetlost raskopča orlu ispod grla:apamćena zimo bit je neumrla'

9ao* vreme* ustah* al se ne probudih:

/ta to videh* šta to sanjah* pa sad ludim*"sketska ružo* seni oplođena>vetom* krv ti zajmim* a sam bivam sena'

$u nema sunca* jer sve sobom zrači,esto uzalud pokušano' 9ači7ostaje koji svoju slabost spozna*>vet šupljom rukom otkinut' O grozna&viralo koja presađuješ vlati

26


35/69

(z pitome doline na liticu što plamti;=luv da čuje nemoć kako vešto svira/upljinu frule iznutra i pepeo dodira&luh sažet zvezdom uspomenu zgusnu7repriča rosu i nevericu usnu

,ameći sene iz svirale prazne(ščezlim danom' 9ao* reči razne(sto znače' #ikad cvet ne mogu reći"ko ne mirisah necvet mnogo veći'#ajbliži dan je koji prođe davno*&mirenost seni primaknuta slavno'

9ao* vreme strmo izraslo iza lažnog&usreta čula u umu' #evažno&prema u svemu viđenom porazeOku i uhu dok sazvežđa silaze3roz levak cveta u zemlju* prestrogo/tivo korenju' $u sam iznemogo*( višak vatre posta suncem zlobe*latni početak otrova i teskobe'

&ve je nestvarno dok traje i dišeG&tvaran je cvet čija odsutnost miriše( cveta* a cveta već odavno nema:Bespućem do nade pesmu mi priprema*3ad izdan još volim onu koja spava'4spomeno zlatni praže zaborava;

(z presađenog otrova dan raste i sprema7očetak lepote* a lepote još nema:4 prekomernosti i izobilju se gubi*0epo je manjkanje u sebi što ljubi7razninu i mesto još neoporavljenoOd odlaska anđela* svislo bilje' &eno#a tragu odlutalog cveta čije ime,iriše izvan vrta i vodi me!o čistih mesta* nestvarnih bez nade*-užo pomerena najslađi moj jade*

O kako divno traješ izmerena&vojom odsutnošću* odvažno mislena'.atro bezbolna* o žestino dahaOnog čega nema* primedbo mog praha*/to prista na sebe* ali nade pun*bog koje je svaki svršetak nepotpun*Odsevom cilja neprozirnost smiri*4vredu gline suncu* sjaj raširi'

28


36/69

id mutni što se pod freskom otrezni( ojača prazni zanos neoprezni*#ek lepše od zvuka sluti mi suštinu*=ubljenje vida i put u dolinu'

9er i pad je let dok se ne padne

4 sebeG a tamo D nema nas* već gadne3ljuju nas ptice i ruglo smo svimaG3o nema više srca taj ga ima'( pakao je ljubav kad dozrevanje oka-užu u sliku pretvori* duboka-asanjanost da joj ludi miris kroti( oduzme srce vedrini i lepoti*

9er ako krajnosti isto sunce doji&uvišno je srce gde pesma postoji'7rovidnost lepotu opsednu da plane3ad prezirom kazni sve izlišne dane=de dosada je vrlina bez nade7epeo odbleska koji upoznade(spražnjen jug i posvećene ruke&jajem nove zvezde za prastare muke3ad pakao je ljubav i isti oganj gori4 zločinačkom srcu i na gori'

Biljko* pomešanost smešnu zemlje i vode3ažnjenu blatom* blago prezri cvetom'"l pristani na svet koji zvezde vode

(zlasku mutnom s bezbožnim poletom'

&rce rodi ponoć glave* al izbavi&ebe anđelom kada vreme stade'( oplođen prahom mutni cvet objavi7omeranje porekla* dan veći od nade'

Biljka te misliG moj um se iseli&melo u cvet koji ironično gleda0obanju praznu' 3o pticom isceli

7onor proleću bezazlenost preda'

-užom pogrešno i nežnije kazana vatro*7roleće prođe i niko se ne stidi da preostale dane kao budućnostvidi*3oju preletaju gmizavci s ptičjom maštom'

7reporađanjem ispiraj sjaj svetu

2


37/69

( zvezdi koja ponore zatajiG#eka se trulež otrezni u cvetu#epoznat nesvesnoj ruži koja sjaji'

!ržiš u ruci vatru kao da je

$o nešto stvarno* anđele sa zida'#a ulasku u zavičaj koji daje0obanju trulu za zlato mog vida'

7rimi i cvet koga preziru ljiljaniapamćene mudrosti u susret mom prahu'(stinske su reči tužneG pravi dani7razni' 4 prašini trag nađi uzdahu;

3ao oni što se oslobodiše ljubavi0jubeći silno* sići ću jednom prazan4 svet polutame* gde zaborav plavi7olja* a zvezde tamani zaraza'

$rešnjo neverice bez oblika srca0judskog* zvezdane padavice vruće*4 poljupcu se ništavnost koprca*" put je samo upoznato bespuće'

(z srca mi slavuje izmami gora*7a prazan klečim pred onim što pade*

&red nepokretnih vetrova i mora7raznih: pakao D predeo bez nade;

/umor bez šume i cvrkut bez ptice*7razno što trajeG ne čuje se što jeste'!ok s mrtvog oca skidam nasleđeno lice.atrom se zveri i zvezde pričeste'

1ista reč koja kaže sebe manom(zbeže tvom biću* ali upozna zoruG

!ovrši ti nebo u neiskazanom*da ti ime čeznu ostrva u moru'

!a umesto mene pati* pesme eto;(spražnjeno srce još je uvek živo'a veliko sunce u kamenu sažeto3ristal isturi prozirnost ko sečivo'

2?


38/69

3amen je potčinjen govoru i zimi'O reči koje rečeno potkupi;vezdo* moj pakao i moje srce primi4gašenom rukom što beskraj iscrpi'

Oslepljenom rosom u nadanje i veče.ara me azur poklonom tebi sličnim( strah stvarniji od onih što kleče4 strahu od promena pred zlom nepomičnim'

Ogovaraju vode odraženo( dan pronađen pre nego što sineG7očetak sveta vide poraženo(me svetlosti koja svetom mine'

" tvoja milost puteve odvodi4 ružičnjake jasne* sestro krina'(zmenjena zvezdama odsutnim u vodi#ad kojom lebdi njezina dubina'

7jan od udaraca srca još teturam#a 9ugu bez ,ora što preplivah ga ipak*

9er nestvarnost je jača i najžešća je bura#a moru kog nema* a huči i đipa'

vonke ruke pružam gradu koji spava

7ometenih jezika* sa suncem u bari*4zidanih majki u zid muških glava*& anđelom u voću i oku što stražari

0ukavstvo pozajmljenih događaja*#eizrecivo a naučeno ko vreme*.arko* u tebi udes i slučaj spaja*=de preraste sliku i sjaj uspomene'

#ek ti ime čeznu ostrva u plimi*

"nđele* i pesma koja mesto mene7ati* jer pakao i moje srce primi*!a bela iznutra crnim tragom krene'

7omeranje porekla dan veći od nade4 kalemljenom plodu reči slutim*7onor u ruci anđela što stade& vatrom na ulasku u zavičaj mutni*

2A


39/69

!a dan pronađe pre nego što sine*4 oku i voću tamni obris raja*#estvarnost punu volje i žestine3oja u nama kob i slučaj spaja'

=lavo sve dalja od srca mom prahu $rulež u cvetu otrezni i celu#oć kroz predele bez nade* u strahu*7razno i zemljano vapi zvezdu belu'

Utva zlatokrila

3rula

=roznice nežne poremećenog cveta&lutiš' =le* bilju klanjaš se opet'

$ragom pjanog juga i iščezlog leta7ožuri* opevaj pre praznika svet'7onovi an zbog nezahvalnog tela/to suncu uzvraća senkom i pesmu kvari'.rati čoveku usamljenom pticu:7od praznim nebom plaču sokolari'!ozovi utve s gora u predanje'&astavi čula pesmom da ne venu4 noći tela' #ek bude sve manje.idljivog da ostvariš uspomenu'

7razniš mi koleno i uzimaš srce5uri* krug opevaj* nesreću prevari&mederevo otvori* ptici se dodvori7od praznim nebom plaču sokolari'

Gojkovi"a

( tako budućnost mračnoj nadi posta&užanj i talac zlo životu verno'=rlicu opeva kamenje što osta4 predelu koji raste lakovern'

9esi li živi stub grada il mrtvaBeli bedem dojiš prevaru sve veću+7razno ime nade i prelepa žrtva4 zidu bez zvezda pravedno se sreću'

$ela čistijeg od izgubljenih reči gori!an posle vremena kojeg se svi boje*#oć niz Bojanu otiče u tvoje

2


40/69

&rce prodano nesigurnoj zori' $rgovci časni što kupuju vatrom(z tvojih ruku istinito blago#a tvome telu grad crtaju jatom5rtvenih ždralova umiljatom snagom'

+ova

(z zove koja se sobom zabavlja7redelom slepim poguban je poj'(zdajstvo i bruka ko pesma se javljaG4spomena traje u nameri zloj'>veće nas ogovaraG šuma se prikrada#ašoj nakaznoj samoći' #ema tajne'&virala se ruga' -ugoba i čežnja(zjednačiše se pred kraj leta' &jajne

ablude vatre ništa ne savlada*(ntrige sunca u plodovima glasnim'&irene biljne pustolove mame( čine svet smešnim i opasnim'-eči su izdajstvo: truljenje sunca vajnu&last ploda kukavičlukom označi',ulj i progonstvo zvezda koje tajnu3azaše ponoru bezvučno pomrači'

Bolani Dojin

9e li istinito ono što je stvarno(l samo vlada+ 7obednici beže'7razan je praznik biće je utvaio!ok dostojni šetnje kroz vrt mrtvi leže'&unce je bolest i slabost je strela4 snu odvojeni vodom dok se mrznu'4 visini vatre hladno je bez tela'3o pojede svoje srce taj se drznu!a pesnik bude predelu bez pamćenja*>vet nedovršen kad proleće već prođe'&vet će spoznati onaj ko ga menja'&labi su pozvani da postanu vođe'!ozivaj pepeo bez straha jer nema7epela već samo plamen koji spava4 kamenu mutnom što potajno sprema(zlazak sunca iznad mrtvih glava'

Slu(a Milutin

6C


41/69

7oslednju svetlost sablasti prate i bilje'''4potrebljiv samo u snu* svet nas vara;.arnicom nežnom niz crno kovilje!oželjen predeo obuze prevara'/to je duboko nit leti nit tone*

#it varkanjem varke bogojavno plane*!a noć koja ih naizust zna trone7otkupljivim srebrom mudrosti prerane'=orka pričest sluha u sebi vas krije*1emerni labudi izlišnosti britke'4samljenost je niskost' =ospo moja* bije&vako u svom mraku izgubljene bitke'" kad zid lobanja sve vreme opčini#iko neće znati je l rano il kasnoa ljubav za put il smrt dok sunce jasno3uva odbeglu gorčinu u visini'

Utva

!aj nesanicu grane s koje sletevučno u dane poslednje i tužnelatokrila koje ne mogu da se sete>rne šume iza glavobolje ružne'4 tvrdu zemlju da l odlete šupljaOd neba* prazna kao sve što traje+.atra koja te vidi biće skupljaOd zlata koje sebe ne poznaje'Osta samo ime: dosta da se rodi7esma u letu sjaj daleke zore'&anjam te dok pevaš u skamenjenoj vodi,orem bez molitve pro neprelet gore*Odlete tragom izdajničke sreće*Od bleska srca rukom sklanjam lice'#e kuni vodu izgoreti neće*4dahnuo te kamen krilatice'

Tamni vilajet

$uđom su pesmom očarani' $eška#evarstva kriju u srcu što strepi:&lavuje stranputica' &unce je greška7laćena viđenim užasima slepim'#oć umesto oka lukava vatra nudi*"l stoje kužni u istrošenom vazduhu( slede vidljivost različito ljudi*

6


42/69

Biljke i zvezde podmićene u sluhu'7onor sumnja u njih jer ih ispunjavaG&amo su slabi izvan opasnosti'4 zločin je umešan i onaj ko spava'#ikoga nema da jakima oprosti

/to siđoše u tamni vilajet i zlato/to god da činiš zlo činiš jer blato(z tog podzemlja slavno je sve više'

'avijojla

'''tužna vila nije sjena puka $in

$voje je srce uzrok dana i noći.reme slično suncu dubokom i prazni

abranjeni slavuji slavni al bez moći $voje je srce uzrok dana i noći!a sve što prođe vrati se po kazni

$užna posestrimo čemera ibune7elen je jedini lek i gorka nega&rcu još gorčem što se tobom kune

$užna posestrimo čemera i bune 9etkih mudraca s izmišljena brega $voje je srce u drugima ti samo pevaš( tvoja ih praznina sve više očaravaOproštena im oporost dosneva

$voje je srce u drugima dok pevašO iskri iskrenoj koja očajava4 taštom predelu kome odolevaš'

Kolo

.an njega sve je beskraj* varka i zloba*7raznina u vetar pretvorena tašto'&amo je budnost pesma* i teskoba*Beščulno mesto prevareno maštom'(zmišljanje slepog u kovitlac oka*O saplitanje kroz izmišljen vrt;(skustvo oslobođeno pamćenjaOpčini bilje nežnosti i smrtOkolo vremena* okolo kostura*Okolo današnjeg dana opraštanje'!ok se srce igra svojom prozirnošću4gasla jasnost čeka ispaštanje'

6)


43/69

1ikaju svet za potiljkom' 1uj/ta zakasnela frula kaže svetu'(z pepela oka izleće slavuj'3rilatost klisure odmeni sujetu'

Dodole3o sat bez kazaljke svetom otkucava7ronađena praznina danu sagorelom/to posvađa budno sa onim što spava( let zaustavljen s laži odletelom'7a pevaju: daj nam budućnost ko sećanje*&vet više iza nas negoli u nama'!a bi čeznuli i pevali daj manje#ego što nam treba' 7adaj kišo tamna;-užu nutrine nude bezazleno

7romuklom dodiru dana da se svlada'(zmeđu njih i sveta strmog* eno*3ao u jamu teška kiša pada'5uborniku biljno pesmom dozivaju( dan iza leđa ko potonji cvet'Bela im vrana na jeziku' naju&a lažnom slikom da pomire svet'

'askovnik

$o je nekakva Emože biti izmišljenaF trava za koju se misli da se od

nje Ekad se njome dohvatiF svaka brava i svaki drugi zaklop otvorisam od sebe'.uk &t' 3aradžić

Otvori kam u kom iskra malaksava*!a lepši od praznika običan dan bude'(znesi blago iz lažnih ostava*(z izmišljenog pakla lekovit jed rude'7okloni svoju biljnu mudrost danu'Otvori put u reči* u riznicu golje'Oko zahodi za suncem* ne srce' Osvanu.arka* rekavši: hajdemo u polje;Biljni sezame otvori obzorjea sve koji su se rodili preranoG#ek uđu u tuđe srce ako su otvorili svoje*Otvori semenku u kojoj nežno čamiaboravljeno proleće' Otvori3amen što prećuta zvezde svojoj tami'

62


44/69

Otvori put ptici* čoveku i zori'

Pohvale

Pohvala bilju

!ošle su iz jednog sažetog dana nepoznatei poznate&nebivljive u našoj upotrebi mnogobrojnebiljke1ine vidljivom liniju kojom se graničiizmišljeno i stvarno&vuda gde ima minerala i vazduha vode imašteBiljke koje nam probadaju telo zračnimkopljima mirisa3oje nas zaustavljaju otrovom i produžujubelančevinom&kupljaju nas po svetu i hrane našu iznemoglost(z zemlje zaključane pred našim moćima.ade neophodna blaga iz zatvorene brazde(z crne brave za koju nema drugog ključa osimbiljaO vrlo smele i inventivne biljke&ve što pronađu nesebično pokažu&toje između nas i praznine kao najlepšaograda

Biljke što žderu prazninu i vraćaju nam vazduh

((

(znalaze puteve između krajnosti: izmeđuminerala u kome nikada nije noć* gdesunce ne zalazi* gde je simetrijastalna i našega srcaOna rastu van jave pa nam se onda jave1ine paralelnim prošlost i budućnost i staraju

se da ne bude više mrtve stvarnostinego žive nestvarnosti(du do smrti i natrag i čine vreme potrebnim7omešaju dan i noć i začnu slatke plodove7ripremaju ljubav

(((

66


45/69

$u sve počinje ako u njima zaista imaprilagođene svetlostiE$amo gde ne posreduju između nas i našegasunca pustinja jeFOne stvaraju svet pre njegove očiglednosti pre

prvoga dana>vetaju ptice na granama ljudi od gline otvarajustabla i uzimaju otud srce slično ružiOne su najmanje izmišljene#e menjaju nedelju za ponedeljak

(.

!va sveta je izmišljaju: podzemni i onaj čiji je dan imitacija nevidljivog suncaBiljka sa korenom izvan ovog svetaOtvara vetar i ulazi u prazno ne kucajući7rodre kroz materiju i takne beskraj njennagovoreni cvet#jeno biljno iskustvo: presipanje jednog svetau drugielene vradžbine biljni đavo cvet a ne svest#jena bezbolnost dodirnuta čudesnim

.rati zrno u zaboravOslobađa me boga njena providnost

&lična pticama koje preletaju moraE3onfuzne ptice ne shvatajući prostorF#jena bezbolnost njen cvet bez pamćenja lišiše

je beskraja iako je delo dva sveta(ako eksploatiše jednu supstancu nimalokonkretnu u dubinama danaBiljke;(zmišljam im imena da žive sa mnom poklanjamim vrt7ribližavam im svojim navikama i potrebama

3oristim se njihovim zaboravom

.

9a znam tvoj koren"li iz kojeg zrna senka tvoja ničeBiljna lepoto dugo nevidljiva u semenciudaljena

68


46/69

#ašla si pod zemljom moju glavu bez tela štosanja istinski sanvezde poređane u mahunu&ve što je stvoreno pesmom i suncem(zmeđu moje odsutnosti i tvojih biljnih

ambicija noć3oja me čini potrebnim i kada me nemaeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo/to ničeš iz pakla jer nema drugog sunca podzemljom

O biljko gde su tvoji anđeli slični insektima( moja krv što vezuje kiseonik i vreme

Pohvala svetu

#e napuštaj me svete#e idi naivna lasto

#e povredite zemlju#e dirajte vazduh#e učinite nikakvo zlo vodi#e posvađajte me sa vatrompustite me da koračam7rema sebi kao prema svome cilju

7ustite me da govorim vodi!a govorim zemlji( ptici koja živi od vazduha=las moj ispružen kao živac7ustite me da govorim!ok ima vatre u meni,ožda ćemo jednom moći!a to što kažemo dodirnemo rukama

#e napuštaj me svete#e idi naivna lasto

Paralelna pesma

hajdemo proste vode ama nehajdemo svet je onakav kakav jeprazno u punomto je mala šetnja donepoznatog i natrag pesma koju svi znaju i

6


47/69

da je niko ne ispevauvežbanim navikama da se niko ne izdvojinajobičnije reči minabavljaju sve što mitreba i ne treba da nijedan grad ne bude

prestonicadrugim gradovimato je najlepša kuga to sunajređe bolesti ne* nema razloga dapišem pesmetako potrebne momtamnom žaru ako umem da približimstvarnostkada pokušam daizdvojim onome što radimpraznini kojoj seprilagođavammalo čistog vremena Dpesmu šta inspiracijaza muzičku fotograHjupraznine šta njena zlatna ludostmisao koja se premeštakoja se penjeslična praznimvodoskocima iz jednog sveta u drugizvezdi crnoj ko

sklopljeno oko kad velikim rečimaprethodi pustinja

hajdemo proste vodehajdemoto je mala šetnja do nepoznatog i natraguvežbanim navikama koje nas izjednačiše

Pohvala vatri

(

Ona nema nikogaosim sunca i mene

((

Ona se ukazuje lutalici

6?


48/69

ukazuje se lukavomukazuje se zaljubljenom

#išta nije izgubljeno u vatrisamo je sažeto

(((

#a krajevima vatrepredmeti koji ne svetleniti se nečim drugim odlikujutraju u tuđem vremenu

7tica koja sama čini jatoiz nje izleće

4zmite šaku svežeg pepelaili bilo čega što je prošloi videćete da je to još uvek vatraili da to može biti

Patetika vatre

Dva prelida

(

4 zaborav zašto reče/to nepogrešnom pogreškom steče3ad bljutavi svet s druge strane

$ače te da ti ukus zgrane $u ptica bez ptice drugo posta-eči bez smisla poklon za gosta/to svojom dosadom se zabavlja&vi smo mi bolesni od zdravljaOd sunca kome je najbliža#aša rana nedostižna

((

O hladna vatro koja izgaraš&vud oko mene a dan ne stvaraš#e znaju kuće gde odoše ljudi#it pozna jutro one koje budi"l zna ih ponoć puna suncokreta

6A


49/69

Biljni petao na krovu sveta3oji ih samo zato budi/to mrtvi znaju da budu budni!a slede reku zvezde i ptice( nastave život kriomice

3eniks

!a l varkom čaraš po mom čeluO ti u meni odsutnost mene,ogućnost krila u mome telu( neke svetlosti zaleđene( neke svetlosti zaleđene

9esi li možda java pozna3ada se kasno ostvaruje

Obećanje cvetova za porozna.remena kojim sjaj putuje.remena kojim sjaj putuje

>vet si što živi u mrtvom telu" ne zna ime događaju3oji rascveta ružu belua potonuli plamen u majua potonuli plamen u maju

&jaj koji sebe ne upozna=orkim stvarima blagost vrati!a l će ta svetlost ikad sjati!a l će ta svetlost ikad sjati

!a l varkom čaraš po mom čelu(li si možda java pozna>vet što živi u mrtvom telu&jaj koji sebe ne upozna&jaj koji sebe ne upozna

Bol i sun"e(

&unce koje podgrevaš u novom&vetu stare laži o seljenju praha#aša je nada očajna i plaha#aš pakao poče pesmom labudovom'

6


50/69

$i što nas ne razlikuješ a osvetljavaš&likama od juče* danas van vremena*4 pustinji se pretvara svet koji spasavaš Dalud ptice kruže oko tvog imena'

O stub sunčev zanet beščulnom muzikom4bija nas snom o savršenstvu* slikom7ustinje što očisti sunce od vremena( belih svetlošti čula što nam srce kradu'Ivalite sunce koje osvetljava bez promena&uprotne stvari zavađene pojave očajnu nadu'

((

$o u šta se sjaj i bol pretvara istoBiva: ljubav koju još pesnik ne reče

9arki cvete kojim vrtovi se leče(z prvobitnog nerva rasteš bolno i čisto'

!aj mi da vidim svršetak tvog leta,ir tvoga kretanja što mi nemir snio( nepokretnost moja kad sam mrtav bio&am u svom srcu bez munje i cveta

=de je uteha za ono što znamo

#ada bez onoga koji se nada* sanBez onoga što sanja* svet bez seni;

9e li to ljubav što se iz srca tamnog4 vatru premešta iz vatre u dan0jubav van nas i u uspomeni+

!oć jaa od sveta

O* koje li je vreme u kosmosu&azdan od zvezda rujni ponor cveta

7revazilaziš se maglom preko sveta#ema uspavanke za srditu joj rosu

9ača od sveta noć tajnih prepletaOčara prazninu zaspalog tela što se osuvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu( ptice sleću u kamen sa dleta

8C


51/69

#ek župlja senka nestanak tela slavi 9edno je vreme u srcu drugo u glaviBujnu nevidljivost sa svih strana čuje

,i znamo da je od prošlosti veće&ve čega nema i što biti neće( da svet ovaj prazno odjekuje

Svest o zaboravu

#ada je luksuz' .ečna noć u krviizmišljenom oku slepim zidom preti'O vatro tamna iza sebe* ko prvida ljubim tako ljubim* ne mogu da se setim'

ar znam što sam znao zar znam što ću znati:skelet usamljeni izgubljeno imedivno usklađene s prazninom što pamti

jalovost cveta i jalovost zime'

9a sam zabrinuti ljubavnik tog cvetašto mami iz mene sunce i prazninupretvara u slavuja* kad različit od svetapredeo me tače i pretvori u prašinu'

"l zaboravom svet sam sačuvao i čuvamza sva vremena od vremena i prahaO gde su ta mesta kada vetar duvai pustoš pomera+ =de zvezda moja plaha+

#iskosti uzalud čeznu pesmu; 1itamna kolenima predeo koji se otvarau biću u kamenu praznom gde je skritaposlednja zvezda čiji sjaj ne vara'

3eniks456

&mrću izmenjena kamen otvara7razno polje doziva glasom umiri mora

9edina ptica što samu sebe stvara(z pepela zlih vesti i praznih dogovora'

Ona je računanje inspirisano zvezdama&jaj koji ruku srce i um spaja

8


52/69

Ona je cvet što procveta al utaja7redelu ime' 7eva iz neznana'

9edina ume da pepeo pobedi( da iz vatre iznese svoj glas

Obećana u odgovoru na pakao leti&ama u sebi čeka svoj čas'

Lauda

Lauda

#ajlepše pevaju zablude' O* vali*-imuje se more; $ad smo na žal pali'

,alo je imena ispisanih na vodi'&vi puze il lete* al malo ko brodi=ordijim morem opasnoj slobodi'!an je u sebi noć* a sunce pali'

(zgubi put ako putovanju smeta'"h što je lepo i opasno: cvetradicveta;7osveti gorkoj zvezdi uvrh leta0ekoviti rečnik bilja u uvali'

3roz potajne gore goren lek ti je!a zemlju zemljom ljubiš vek ti je'

"l ako je u oči poljubiš nek ti jeprozračan poljubac ko prazni kristali'

Balada

Ohridskim trubadurima

,udrosti* neiskusno sviću zore*#a obične reči više nemam pravo;,oje se srce gasi* oči gore'7evajte* divni starci* dok nad glavom

-asprskavaju se zvezde kao metafore;/to je visoko iščezne* što je nisko istruli'7tico* dovešću te do reči' "l vrati7ozajmljeni plamen' 7epeo ne huli'4 tuđem smo srcu svoje srce čuli'(sto je pevati i umirati'

8)


53/69

&unce je reč koja ne ume da sija'&avest ne ume da peva* jer se bojiOsetljive praznine' 3radljivci vizija*Orlovi* iznutra kljuju me' 9a stojim7rikovan za stenu koja ne postoji'

vezdama smo potpisali prevaru#evidljive noći* tim crnje' 4pamti

$aj pad u život ko dokaz tvom žaru'3ad mastilo sazre u krv* svi će znati!a isto je pevati i umirati

,udrosti* jači će prvi posustati;&amo nitkovi znaju šta je poezija*3radljivci vatre* nimalo umiljati*.ezani za jarbol lađe koju prati7odvodna pesma javom opasnija'Onesvešćeno sunce u zrelom voću će znati!a zameni poljubac što pepeo odmara'"l niko posle nas neće imati&nagu koja se slavujima udvara3ad isto je pevati i umirati'

&mrtonosan je život* al smrti odoleva' 9edna strašna bolest po meni će se zvati',nogo smo patili' (* evo* sad peva7ripitomljeni pakao' #ek srce ne okleva'

(sto je pevati i umirati'

More pre ne(o usnim

&vet nestaje polako' agledani svi suu zažljivo vreme na zidu: o hajdemo;=ranice u kojima živimo nisugranice u kojima umiremo'Opora noći mrtva tela*mrtvo je srce al ostaju dubine'#oćas bi voda samu sebe htela

da ispije do dna i da otpočine'

7utuj dok još ima sveta i saznanja:bićeš lep od prašine* spoznaćeš prah i sjaj'Oslepi svojim koračajući putem* al znaj:lažno je sunce* istina je njegova putanja'#ek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima*

82


54/69

ti smelo slušaj kako pevaju pustinje*dok kleče bele zvezde pred zatvorenimmorem i imau tebi snage koja te raspinje'

7raznino* kako su zvezde male; $voj san bez tela* bez noći noć*pridev je čistog sunca pun pohvale'

$o što te vidim je l moja il tvoja moć+7rozirna ogrado koju sjaj savlada*pusta providnosti koje me strah hvata*tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada*tvoja uzaludnost od čistoga zlata;

&vet nestaje polako* tužni svet'3o će naše srce i kosti da sahranitamo gde ne dopire pamćenje* pokretgde nas ne umnožava i ne ponavljaju dani;(ščupajte mi jezik i stavite cvet:počinje lutanje kroz svetlost' -eči zaustavi;&utra će sigurno i kukavice moćiono što danas mogu samo hrabri i pravikoji su u prostoru između nas i noćinašli divne razloge drugačije ljubavi'

&vet nestaje' " mi verujemo svom žestinom

u misao koju još ne misli niko*u prazno mesto* u penu kada s prazninompomeša se more i oglasi rikom'

$sećanje sveta

Pro*lost vatre

Ona uči zvezde da budu jetke&pava sa svojim mrakom iz zagriženosti&panđala se sa vremenom

,ešajući svoj pepeo sa svežinom zore

Ona svetli: to svetli njena praznina#jena će nemoć osvetliti naše puteve&unce je ime njenog nasilja#jena izdajstva skriva ljudsko srce

Ona je priznala sever

86


55/69

Ona je pod starost blagosiljala ciču7tica koja sebe stvara iz svoje nemaštine1ita led iz njinog uma

#a način umiljat i strašan

!ani su različiti al svetlost zore je istaagađena vatra u glavi* bivša rečBuduću zoru uči surovosti

Budućnost vatre

&akriću te u moju zimu.ečito proleće zaleđena zoro&unce je tvoj neprijatelj4 ime pravde i u ime pustinje

&unce se okreće istina menja mestoOnima koji ostaju verni ostaje samo laž"l na istinitom mestu je hladno#a istinitom mestu niko ne diže dom

0edena ptica vatre je jedino znanjeO kamenu koji žvaće svoj pepeoO pepelu koji ugovara novu naduO nadi iz koje ona izleće napuštajući je

1udni dijalog između vatre i pticeObećava pticu čarobniju vatru pametniju"ko pronađu zajednički jezik7tica i vatra mogu da spasu svet

+emlja i vatra

!ubina je sama svoj neprijatelj,oje oči bez mene lepšu zoru vide!obroveče sa zvezdom u srcu!obardan sa suncem u ruci

&ve što leti uvećava prazninu $o znači daleko od sebe voditi život pun opasnosti

4 vatri bez dima u pesmi bez reči(zgubiti znanje čast i snagu

$ako ćemo bez gorčine lepše ljubiti zemlju

88


56/69

( šumu koja se ne usuđuje čelu#oći iza leđa cvet sasvim logičan:Budnima trn* usnulima ruža

#ek svako bude nasamo sa svojom srećom

%no munje visoko iznad dosade i nade(zmeđu blata i vatre mi smo za vatru7ozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta

$sećanje sveta

7ronicljiva vatro ne iskušavaj me toliko!ok me ne shvate pevalju neometen4 mome srcu sunce i noć postaju ljubavnici3ad sanjam u vrtu ispod jorgovana

,iris je zgusnuta praznina u biću3oje se udaljava od sebe kao u molitvi( tako starimo ja i moj plamen( tako se opijamo svojim životom i pepelom

,iris cveta je miris njegove buduće smrti $o miriše njegova senka njegovo ime $oliko proslavljeno u vazduhu $oliko traženo u rečnicima

$aj iskren miris nežna magla u glavi3aže da je osećanje sveta u jeziku"l nepokretna reč brzo iscrpe svoj smisao" cvet ustupi svoj nežni koren zvezdi

Kritika poezije

'adni "vet

$o nije cvet ispod nule*niti cvet vatre*niti cvet koji je spokojno sličan

svome ispražnjenom imenu'

$o nije zemlja na stolu: cvet za žvakanje*mičurinsko obeščašćivanje vrtova*ali to nije ni cvet koji odbijaoslepljen u plod da se pretvori'

8


57/69

$o nije napušten cvet*ali to nije ni cvet koji se može presaditi*to je prazan cvetza sve koji nemaju hrabrosti'

$o je cvet u ispruženoj ruci*to je cvet koji se približava'to je cvet koji priznaje pravooku i uhu da prisvoje istinu'

$o je cvet iza uhabučni cvet*cvet što raste na nakovnjui na radnikovom dlanu'

to je cvet govora*cvet rečimanje očiglednih* manje nepravednih'

$o je iskren cvet*cvet koji pomera istokne odvajajući ga od sunca'

$r7ka pesma

$elo prostire svoju uzaludnost'.elika noćispunjava vreme do pesmekojoj slušaoci potrebni nisu'&mrt jepodivljalo ništa* prohodala praznina'7un je noći kako da uspavam tu reč budnog mrakakoju ne može urazumiti nikakva pesmakoju ne može ni zemlja upitini vatra izmeniti ni voda odneti;

9a imam svoju noć* ali u kakvom

mutnom kamenu ja samzamenio svoje srce za tešku varnicu+ ar novimtelom osvežiti lomnu krv+ 3ako se usuditizameniti put putovanjem* biće vatrommiris umesto senke izdan iznutra;

,rtva ona je izgubila sve moje dokaze

8?


58/69

protiv vetra* smrti* zime'0jubio sam sramno* nežno* časno*to telo koje osvetljava sebi put ka svojoj smrti'

ar pesma+ zavera protiv srca to je;

7akao je paklen jer nije pravilno raspoređen* jer ima jedna reč koju ne možeš ukrotiti*koju ne možeš ni izdati*reč suviše budna za naše blago srce'

Pesnik

on poznaje sve puteve i vetrove*vetrove i njihove vrtove*vrtove u kojima rastu rečii puteve od reči do nade'

Odnese ga put niz svet*odnese ga đavo među reči*da se udvara svojoj vlastitoj senci*da peva u lažnom vrtu:

trice i kučinu svoje čarobne mesečine*pseću ružu i svoju gadljivost*da oslepljuje predeo izvađen iz tuđeg oka*da vrati noć u ime nežnosti'

Beda poezije

-eci mi nesto što je šuma-eci mi nešto što je more3o zna šta je to što treba rećiBos i gorak potucaš se od reči do reči

.atra gorča od dima7od čelom ti goriOna će ti pribaviti mnoge počasti"ko ne sagoriš pre vremena

"li ako budeš hteo!a učiniš stvarnim tuđe reči!a pohvališ tuđe srceOnda ćeš zažaliti što si pesnik

9er pesma se ne piše ona se živi

8A


59/69

7esma nije pesma ako nije radosna3o nikad nije pohvalio tuđe srce

$aj se predao na milost i nemilost rečima

More za radnike

!ok se u tvojim stihovima dosađuju rečibeznadežne i na smrt osuđene*ovo je more poema koja se ne ustručava'#jene su metafore plovne* opasne*urnebesne i umiljate* sasvim fotogenične',ožda bi ti ukrao njihovu so i učinio ihbljutavimali pred morem ti si nedostojan',ore samo sebe opeva* bezobrazno i slobodnorimuje se čime god stigne*

iako nevično srodnosti zbog svoje nadarenosti'#jegove su dubine mudrijeod svih tvojih aforizama',ore voli ribare koji ga potkradaju puniljubavii mornare koji koriste opasnosti što im pružadok ne zalutaju i posle',ore ne voli one koji mu se udvarajukao svojoj vlastitoj mudrosti sporo i oprezno',ore* ako voli* voli radnike na odmorukoji tri noći ne spavaju dok dođu do moraGa kad dođu* kažu: Jlepo je naše moreJ*požure da pocrne i da se vrate kućama'

Moravska ele(ija

=ledaj visoka ptica gorama vrhove mami'Okružena nekim večito bludnim sjajem zru brdauokolo'dan će da me zaboravi* tajno dovršena u sebikaži se'3ada prelazim iz jedne tišine u drugu podveliku senku sunca

je li to drveće na tvojim obalama okoštalimlaz gorkoga soka*vodoskoci koji se bude izvan moga sna+!už tebe kasnimo duž tebe smo izdani*duž tebe u našem odlasku rastu omorikeprokazane vazduhom kolebljivih ždralova'

8


60/69

$o dole je li mržnja+ (li ja koji svojimporeklomučestvujem u svim prizorima+"h* kakva užasna svetlostprobuđena prvi put nad sklopljenim očima'

%to to je ono što se nazivapesnikom: biti licem u lice svetupreko puta pustinje i neke zvezde naopakei videti sve gde drugi vide samo noć'.ezo Hna između pepela i oka i kamena čarolijene prepirem sesa sličnostima* ali jedan je vaj*i nema druge smrti osim smrti'

$o svemiri se začinju u mojoj nesvestiu raskoraku čiji je odjek ovo videlosa izmišljenim vremenom i suncempola u zemlji pola na nebuO pesnici svuda i uvekokrenuti licem prema prividusa zvezdom umesto iščupanog srca prednepojatnim'kada je pred nama samo jedan dan* nepomešan*kao cvet koji se u snu našem budi'

!izvodno

!ok lutam predelima svoga sklopljenog okagde ni jedan cvet nije uzaludan niti izmišljenona mi ispere glas i smiri ga* pesma bez rečipošao sam negde a udaljavam se o vodo

$i si glas ptice posle ponoći vremenaanđeo s dvostrukim licem i potajadaleko iza svetlosti daleko iza časovakada je smrt velika maska sunca

(zmenih se pevajući kasnim te reko

u noći zasađenoj najlepšim baštamaduh mi valovlju sličan al istrošen na bizarnecvetovešto cvetaju u našem oskudnom znanju

!an se udvaja gde se rađa vreme buduće noćiveliki vodeni duše nad gorama kad grom mi


61/69

snuješu sluhu kad mi prostore pomešašreko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš,ožda bi trebalo da pevam takoda se ne razlikujem od drugih koji silaze po

voduali pored tebe najbolje sazreva moja podsvestsmeštena između sunca i meseca

Ljubav poezije

9a volim sreću koja nije srećna7esmu koja miri zavađene reči&lobodu koja ima svoje robove( usnu koja se kupuje za poljubac

9a volim reč o koju se otimaju dve slike( sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra>vetove koji se prepiru sa vremenom4 ime budućih plodova i prolećne časti

9a volim sve što se kreće jer sve što se kreće3reće se po zakonima mirovanja i smrti.olim sve istine koje nisu obavezne

9a volim jučerašnje nežnosti!a kažem svome telu JdostaJ i da sanjam bilje7rste oči sluh drugačije raspoređene4šumi negoli u telu

Kap mastila

šta sve može da stane u kapi mastila jedno nenapisano sunce jedna nepotpisana ptica jedan nenacrtani cveti još će ostati tolikoda se napiše epitaf:

dve su zvezde zanoćileu čijem srcu u čijoj noćizatim su dva cveta niklaiz čije krvi iz čije krvii dve su ptice poleteleiz čije glave u čiju noć


62/69

dve zvezde dva cveta dve pticeniko ne zna čije suniko ne zna odakle su

Kritika meta%ore

!ve reči tek da se kažu dodirnu se( ispare u nepoznato značenje3oje s njima nikakve veze nema

9er u glavi postoji jedna jedina reč" pesma se piše samo zato!a ta reč ne bi morala da se kaže

$ako reči jedna drugu uče $ako reči jedna drugu izmišljaju $ako reči jedna drugu na zlo navode( pesma je niz oslepljenih reči

"li je ljubav njihova sasvim očiglednaOne žive na račun tvoje komotnosti&ve su lepše što si nemoćniji" kad iscrpeš sve svoje snage kad umreš0judi kažu: bogamu kakve je taj pesme pisao( niko ne sumnja u reč koju nisi rekao

Pripremanje pesme

!a nema tvoje srdžbe ostario bi set7rave reke teku mutne uzvodno

Ioćeš li zagristi tamni vrt4 plodu koji te lažnom gozbom kinji

E&at otkucava&unce zaverenicima#ečitke ptice

$voga rukopisaF

-ečima se završava pustinja&lepoća je bela i okrugla* suprotna noći7red bezbožnom gomilom,udrost i čednost beže u metaforu

E0ažna zvona Dvelika zvonjava.atra sišla s uma-ačuna na tebeF


63/69

-eči koje se sele i reči nepokretneIoće li se sresti u prezdraveloj rečenici(li će ih usred pesme* nasred druma*4sred šume u tuđoj glavi zateći noć

E#ož naježen u srcu#iz dve oštrice peva#adošle slavuje nasiKa( sunce bez svedokaF

-eč po reč primoravaš sebe na pesmu(zabrao si put i putuješ ga u sebi3ao reči koje ne izgovaraš3ao pesmu koju ne umeš da prepešačiš

E7tice uleću u ključaoniceOtvaraju se teške kapije7otomci imitiraju tvoj krvotokgražavanje je sveopšteF

9oš jedna slepa reč i pesma će progledati#a mestu gde se to najmanje očekuje

9oš jedan prazan dan( radovaćemo se prazniku

Provetravanje pesme

>eo jedan narod(zmišlja reči za pesmu3oju će se usuditi da napiše

9edan čovek posle sto godina

#e boj se reči#ije to ništa"l ipak pazine ljubi prošlost u ruku

7evaj kao da ništa nije bilo 9uče ili pre sto godina#emamo vremena za rimuvezdi sa severa ptici s juga

#e boj se pesme-eci* gde ćeš sutra


64/69

amka ti u zamci'''varaj vrata* piše na vratima

7oezija zija u svoje glupo p7esme sme svako da piše

( onaj koji ne zna kako se pišu.elika slova od danas nepotrebna

/to je više gluvih7esma dobija u vremenu7okaži svoje srce i umri#iko dva puta nije bio pesnik

3ao lekar zaljubljen u bolesti0jubavi pitam te čemu si me naučila3akvim nepotrebnim znanjima7ticama zaljubljenim u sonet i ćirilicu

4 vatri D noć(zaći iz sna"l poneti i blago3ad sanjaš noć je tvoja sluškinja

( govorim ti kao što ptica leti krozlišenost3o ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme i

plamen&lučaj živi u nedostatku strasti

9a preplivavam da i ne mora uzaludnog

$reba ljubavi mojaObjasniti miris!eHnisati vatru,alo dublje malo visočije zemlja jenekorisna

.reme prošlo je vreme stvarnije3ao prošlogodišnja žetva koja se vratilau zemlju

$reba sve ponovo i drugačije reći5ivot još nije završen iako je prošao

+amorena pesma


65/69

Oni koji imaju svet#eka misle šta će s njim,i imamo samo reči( divno smo se snašli u toj nemaštini

4tešno je biti zemlja7onosno je biti kamen7remudro je biti vatra7obožno je biti ništa

7rljav od suviše opevavane šume7esnik peva uprkos poezijiBez srca bez nasilja i bez žara3ao reč koja je prebolela mužiku

&loboda je zastarela,oje pravo ime čeka da umrem7tico iza sunca usred rečenice3ojom nasilnički ljubimo budućnost&ve izgoreG to je praznik

7oslušni pepeoBrašno ništavila7retvara se(za mojih leđa u šugavog psa(spred mene u žar pticu

=ovori mi istinu iza leđa

=rlice $i si pravi naglasak umrle nežnosti#ačini zoru od našeg umora,iris je vreme koje je posedovao cvet

"l nereč kažekasno

je

#ecvetkaženoć

je#eptica kažeplam

je" je kaže nije


66/69

#a to ptica opsuje>vet kaže to je pakao7rava reč se još rodila nije

Sun"e iskori*ćeno kao epita%

4zeh zmiju i uđoh u vrt0eševi se raspadaju od posmrtne nežnosti

$rave iza smrti i mokraća(mitiraju jarost žutih pasa

elena boja uma i plava slovenska nežnost#agrizaju pluća bubreg i jetru>rna milovanja umesto uralskih snegovaOpominju nas da je leto na izmaku

aluđeni vatrom očarani alhemijom7recenjujemo pesmu potcenjujemo častBolesti pevaju iz vazduha7reklinjem da me vežu za jarbol

"ko si postao pesnik tako ti i treba&ad poštuj nasleđeno blagoBudi tuđa pesma tuđa srećaBudi grom zarđao u moru

Onima koji svode svet#a prvu reč nedovoljno odgojenu( pticu koja nalazi svoje zakone u vetru7repustimo sav rizik poezije

7odelimo ovaj mrak između sebe&pava svet al biju smutljivci&vojim mirom svojim zlatom svojom čašćuIoćemo li moći da platimo noć ljubavnika

#e* mi ćemo se zaustaviti

7red njihovom pišljivom ružom,i ćemo postavljati teška pitanja njihovomsuncu(li će odgovoriti ili pasti

9edna noć drugoj noći put!odirnut ciljem svetlosti


67/69

,rak cveta u vrtu D kada naučite!a govorite biće kraj pesmi

-rna vatra

#oći o noći trostruka vatro

9edom vatrom ubijaš!rugom vatrom lečiš

$rećom se vatrom šališ

E$reća vatra je crnaF

=lad vari mrak7riroda avaj još nije stvorena7esmo mani se margina7eva se odozgo nadole

EO radosti brzog perjaF

#ežnost je životinjska lenjostproždiranjaa vreme ljubavi jedan ludak žderedugu( peva* mladi čuvar zore* kloakomslavuja#a nizbrdici pesničkih poređenja

Sudbina pesnika

&ada je to još uvek opasnost koja peva7lamen koji prozirnost proglašava zaprijateljstvo,uzikalnije ptice umaknu sudbini"li umaknu i rečima

-eči greše pesma se stvara!rugačije niko nije postao pesnik&vet s deli na one koji su zapevali( one koji su ostali robovi

"li dolazi dan velikog oslobođenja7esme će se otvoriti ko tamnice7esnici će biti uništeni7esme će biti prilagođene


68/69

3ad narod otkrije tajnu kako se postajevelik

$rgovi će ostati bez spomenika#ekad samo pesnicama dostupne tajneBiće proglašene svojinom naroda

Poeziju će svi pisati

san je davna i zaboravljena istinakoju više niko ne ume da proverisada tuđina peva ko more i zabrinutostistok je zapadno od zapada lažno kretanje jenajbržesada pevaju mudrost i ptice moje zapuštenebolesticvet između pepela i mirisa

oni koji odbijaju da prežive ljubavi ljubavnici koji vraćaju vreme unazadvrt čij

branko miljković - izabrene pesme, 2016

Documents