branko petranovic istorija jugoslavije ii 5

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 5

1/64

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

Uee SSSR-a u antifaistikom ratu u savezu s VelikomBritanijom i SAD davalo je veu mogunost za aktivnostnacionalno-oslobodilakih i demokratsko-revolucionarnih po-kreta, bez obzira to su oni bili izloeni negativnom zraenjuprotivurenosti izmeu velikih sila. Drugi nezaobilazan elementrevolucionarne situacije inili su brz poraz vojske KraljevineJugoslavije, raspad politikog sistema i bekstvo vlade i kralja uinostranstvo, nasuprot tenjama patriotskih snaga da na rop-stvo odgovore u skladu sa svojim slobodarskim tradicijama uprolosti, nastave borbu i speru sramotu koju je katastrofalnimporazom nanela narodu nesposobna i defetistiki raspoloena

buroazija. Njena nemo i raspad starog poretka, pod prvimudarom spolja, nisu mogli da se ne useku u svest antifaistikihsnaga Jugoslavije. Neposredno iskustvo kao da je sve oigledni-je govorilo da graanske snage ne mogu da obnove Jugoslaviju,a na drugoj strani da budua drava ne moe da poiva nastarim drutvenim i nacionalnim osnovama. Komunisti su uanalizi meunarodnih i unutranjih uslova spajali nacionalnoosloboenje sa socijalnim smatrajui ga za nedeljiv proces,nasuprot preporukama Kominterne da prihvate shematskupodelu na ,,dve etape" i odloe revolucionarne promene utekuoj fazi antifaistikog rata. Povezivanjem otpora protivfaizma s drutvenim prevratom u neposrednoj budunosti,

izgraena je strategija narodnooslobodilake borbe kao istorij-ski odgovarajueg oblika obrauna s nacionalnom buroazijomoba opredeljenja, osovinskog i prozapadnog (bez iskljuivoklasnih okraja, iako su se ovi sporadino javljali), buroazijomkoja se nala na liniji otvorene kolaboracije ili prikrivenogsaveza s neprijateljem, odnosno ostala u pasivnom poloaju, beznamere da se odupre porobljavanju. Svrgavanje buroazije uJugoslaviji tokom drugog svetskog rata nije teklo pravolinijski,


2/64

I 3 NAROD NOOSL OBODI LAKI RAT I REVOLUCIJA

ve zamrenim putevima nacionalnih, klasnih i meunarodnihprotivurenosti. Narodnooslobodilaka borba, kao tipina slo-ena drutvena pojava, znaila je, s jedne strane, put otpora,istrajne borbe protiv stranih zavojevaa i faizma, a s druge jepredstavljala formu revolucionarnog osvajanja vlasti od bur-oazije, koja je stupila u saradnju s neprijateljem i svoje vojnesnage pretvorila u pomone odrede okupatora ili pak zauzelastav iekivanja dok se komunisti ne istroe ili kompromituju,situacija ne razrei na svetskim frontovima i ne prispejuzapadne invazione trupe. Otpor stranom neprijatelju, koji se

takoe pojavljivao kao kontrarevolucionarna snaga, zbog svojefaistike sutine, povezivan je s borbom za nacionalnu ravno-pravnost naroda Jugoslavije, slobodu nacionalnih manjina isocijalne promene. Komunisti, kao rukovodea snaga ustanka uJugoslaviji, odreivali su i drutveno-politiku sadrinu narod-nooslobodilake borbe. Oni su davali perspektivu nacionalnog isocijalnog osloboenja, izjasnili se za Jugoslaviju kao okvirdravnog ivota, formulisali politiku bratstva i jedinstva naro-da, njihove ravnopravnosti u buduoj zajednici, kao alternativumasovnom nacionalistikom razraunavanju i separatizmu, akolaboraciji suprotstavili beskompromisnu antifaistiku bor-bu.

Strategija narodnooslobodilake borbe bila je nezamislivabez iroke platforme jedinstvenog narodnooslobodilakog fron-ta koja poiva na patriotskom nadahnuu uesnika umesto nastranakoj, verskoj ili nacionalnoj pripadnosti. Politika jedin-stvenog narodnooslobodilakog fronta oslanjala se na iskustvoantifaistikog pokreta pre rata, ive slobodarske tradicije unarodu, veru u pobedu antifaistike koalicije, nezadovoljstvovelikog dela stanovnitva starim dravnim ureenjem i drutve-nim poretkom. Zahtevi za prenaglaavanje drutveno-politi-kog prevrata i otvaranje druge etape" u narodnooslobodilakojborbi vodili su suavanju platforme narodnooslobodilakog

programa i, kao manifestacije sektatva, nisu mogli biti prihva-eni od ustanikih masa neizdiferencirane strukture. Dogmat-ski pristup KPJ odnosu klasnih i politikih interesa u Jugosla-viji i svetu mogao je odgovarati okupatoru i graanskimsnagama oba opredeljenja, koji su nastojali da joj nametnupolitiku klasnog izazova i svedu borbu na klasni sukob.Komunisti su ukazivali na opasnost od sektatva, koje seizraavalo u noenju proleterskih zastava i napadima na


3/64

' REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA 1 5 5

bogatije seljake ili kulake, a proizilazilo iz nerazumevanjapartijske linije, starih dogmatskih naslaga u svesti, tenji zaprelaenjem na drugu etapu". Oni su u Srbiji upuivali nasaradnju sa svim rodoljubima nezavisno od stranake pripadno-sti posebno sa lanovima Narodne seljake stranke, Demo-kratske stranke, Saveza zemljoradnika ukoliko su bilispremni da se bore protiv okupatora, ali ne ugroavajuiideoloki i organizacioni integritet KPJ.

Stvaranje narodnooslobodilakih odbora (NOO), ve u

ustanku 1941, bilo je osnovni vid drutveno-politikog preobra-aja u toku narodnooslobodilake borbe. Uprkos vojnom pora-zu Kraljevine Jugoslavije i deobi njene teritorije, okupatori senisu liavali podrke ostataka njene dravne organizacije.Sauvani elementi upravnog aparata Kraljevine ispunjavali suprazninu u okupacionom sistemu i bili upotrebljivi za uvri-vanje vlasti okupatora, a pri tom klasno provereni kao bedemprotiv revolucionarnih pokreta i oslobodilakih strujanja unarodu. Zapoeta narodnooslobodilaka borba nije mogla da serazvija na delovima jedne havarisane dravne organizacije, uzto integrisane u organizam okupacione uprave, jer je s njom kaotakvom dolazila u neposredan sukob. Preostali aparat vlasti

podseao je i na jedrio kompromitovano iskustvo i staredrutveno-ekonomske i politike odnose. Jedan deo te ranijeorganizacije, pod okriljem Mihailovia, pozivao se na legitimi-zam, dravnopravni, ustavni i vojni kontinuitet, sa svim njego-vim meunarodnim posledicama, a zasnivao na birokratskomcentralizmu, suprotnom narodnom suverenitetu i bilo ijojnacionalnoj hegemoniji. Ocenjivanje ovih organa vlasti u izvori-ma narodnooslobodilakog pokreta, oktobra 1941, kao omra-enih u narodu" nije proizilazilo iz taktike pokreta, ve izzgusnutog istorijskog iskustva.

Mihailovieva strategija svodila se na defanzivnost u odno-su prema okupatorima sve dok se ne stvore pretpostavke za

oruani nastup (uzmicanjem faizma na svetskim frontovima),na ouvanje drutvenog poretka privatne svojine, restauracijumonarhije, prevlast Srbije u obnovljenoj Jugoslaviji, pa samimtim i na obraun s Hrvatima, Muslimanima, Nemcima, Maari-ma, iptarima i drugim nacionalnim manjinama, kao glavnimkrivcima za vojni poraz Kraljevine i stradanja srpskog stanov-nitva. Mada praktino pasivni prema neprijatelju, etnici suproklamovali antiokupatorsko opredeljenje. Mihailovi je u na-


4/64

I 3

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

rodnooslobodilakom pokretu gledao najopasnijeg suparnika isnagu koja ugroava sutinske interese monarhije i srpskeburoazije. Legalizujui jedan deo etnikih efektiva u Nedie-vim vojnim formacijama, a drugi, kasnije, u sistemu italijanskeokupacije, on je ostvarivao osnovnu zamisao da sauva vojnusnagu kako bi unitio komuniste u toku rata i uz pomookupatora, svestan svoje nemoi da se bori na dva fronta. Nadrugoj strani, raunao je da e se kolaboracija, posle aktivnognastupa etnika u zavrnoj fazi rata, lako predati zaboravu,shvatiti kao taktika ili nunost samoodbrane. Antipartizanskazaslepljenost nije spreavala etnike da pred javnou zapadnihsaveznikih zemalja prisvajaju uspehe NOPOJ na bojnom polju,stvarajui sebi oreol najdoslednijih antifaistikih boraca, kaoto ih ni nacionalna izdaja nije uznemiravala sa stanovitaslobodarske narodne tradicije i suda istorije. Nastupajui kaozatitnici naroda, oni su upozoravali da su jedini braniocinjegove nacionalne slobode, prolosti, asti i opstanka, zarazliku od komunista, koje su predstavljali kao najvee neprija-telje srpskih svetinja, internacionalni olo i tuince eljneosvajanja vlasti nezavisno od cene koju za nju narod mora daplati. Obmanjivali su saveznike kako se sami nalaze u prvomredu antifaistike borbe, dok komunisti posluno slue politicistranog imperijalizma. Da bi nakodili jugoslovenskim komuni-stima, etnici su ih, iskoriavajui odnose izmeu jugosloven-ske vlade u izbeglitvu i sovjetske vlade, nazivali trockistima,kojih se Moskva bila odrekla. Borei se iskljuivo protivnarodnooslobodilakog pokreta, oni su od jeseni 1941. samoglumili rat" protiv Osovine i predano gradili mit o sebi kaoportvovanim ratnicima u neravnopravnoj borbi s faistikimsnagama u sreditu Balkana.

Mihailovi je prema narodnooslobodilakom pokretu poli-tiki i ideoloki bio nepomirljiv, ak i po cenu kolaboracijenekih etnikih odreda s okupatorom i kvislinzima; nije bio

spreman da prihvati realni paralelizam pokreta, zajednikukomandu, narodnooslobodilake odbore kao organe narodno--oslobodilake borbe i nove vlasti. S retkom iskljuivou odbijao

je da odbaci tezu o svojoj jedinstvenoj legitimaciji na predstav-ljanje Jugoslavije pod okupacijom, i da se sloi s nacionalnomravnopravnou naroda.

Ideja o velikoj" ili homogenoj" Srbiji podrazumevala jestvaranje nacionalno i verski iste i kompaktne celine, oie-


5/64

' REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA 157

ne" od nesrpskih naroda i nacionalnih manjina. Okupljanje svihSrba proglaavalo se za neumitan zahtev nacionalnih snagaposle doekivanja noa u lea" aprila 1941. U Srbiji proirenojna raun drugih naroda koja bi izlazila na more, ukljuivalaKordun, Baniju, Slavoniju i Vojvodinu, s granicama kodKarlovca i Ogulina, a na drugoj strani ispravila nacionalnemee s Rumunijom, Bugarskom, Albanijom i Maarskom etnici su gledali vodeu naciju u Jugoslaviji i na Balkanu,dozvoljavajui da ona bude i federativno vezana s osakae-

nom" Hrvatskom, poto se prethodno, tokom rata, izmirerauni.Nacionalistiki program Dinarske divizije", koji je poni-

kao na Kosovu i u severnoj Dalmaciji, nije se razilazio saprogramom Mihailovievih etnika u Srbiji i Crnoj Gori, ako seizuzmu neke regionalne razlike. Uloga ove divizije je oznaava-na kao isto politika, to jest da se pretvori u utoitenacionalnih elemenata srpskog karaktera; da iri i ostvarujesrpsku ideju u delovima Like, severne Dalmacije, Hercegovine,Crne Gore i Bosne i pomogne vaspostavljanju nacionalnogporetka s kraljem Petrom II. Kosovo u severnoj Dalmaciji, iKosovo u Junoj Srbiji", pojavljivali su se kao simboli gubitka

drave i obnove nacionalne misli. Velika Srbija obuhvatala bipak Srbiju, Vojvodinu, Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru, Dal-maciju do ibenika i Liku. Velike vojne ambicije ujievihetnika kao da su obezbeivale ovako zaokruene politikeciljeve. Projektovane Kosovska i Nevesinjska divizija, sa posto-

jeom Dinarskom, trebalo je da prerastu u 1. armiju VodKaraore". Sa ovakvim eksluzivnim nacionalnim programomnije se iskljuivalo kao to pokazuju inicijative vojvodeTrifunovia pridruivanje i Hrvata, jugoslovenskih naciona-lista, tabu Dinarske divizije. U tom smeru pojaavana jepropaganda preko lista Krik iz jame koji su vodili SilvijeAlfirevi i uro Vilovi. Pojedini Hrvati su ak izraavali

privrenost vojvodi prelaskom na pravoslavnu veru. MladenZujovi, kao naslednik Trifunoviev, u svojim konsultacijamaaprila 1943. iskljuivao je samo katolike svetenike i zagrie-ne" Hrvate, pokazujui brigu za tzv. Jugoslovene Hrvate.Zujovi je stvarao odbore sa Nikom Bartuloviem, ZvonkomSimuniem, Nenadom Grisogonom i drugima koji su imali dapotpomognu formiranju vojnih organizacija u Splitu i Dalmaci-

ji, s oslonom na jugoslovenske integralce hrvatskog porekla.


6/64

I 3 NAROD NOOSL OBODI LAKI RAT I REVOLUCIJA

Koncepcije nacionalno istih drava uopte ugroavale sunacionalnu individualnost i dravnu samostalnost ostalih naro-da (NDH Srba i Srbije, Velika Albanija Srba, Crnogoraca iMakedonaca, Velika Srbija Hrvata, Muslimana i nacionalnihmanjina, itd.). Etnocentrizam kao psiholoka osnova radikal-nog ovinizma jeste sutina ovih koncepcija. Nacionalizamkvislinko-kolaboracionistikih pokreta je pripadao tzv. ag-resivnom nacionalizmu, koji je ugroavao opstanak drugihnaroda. Zalagao se za fiziko unitenje i asimilaciju, koristeinajnegativnija nacionalna oseanja da bi integrisao jednunaciju na raun druge. Nacionalizam je zloupotrebljavao svojuistorijsku misiju. Sprovodio je socijalnu eksploataciju unutarvlastite nacije; ignorisao postojanje socijalnih podela u imeprivida drutvene homogenizacije; hranio se starom slavom imitovima, predrasudama o drugim nacijama, razvijao mrnju iuzdizao nacionalni egoizam. etnika koncepcija Velike Srbijeprihvatala je samo takvu Jugoslaviju u kojoj bi bila obezbeenaapsolutna hegemonija Srbije. etniki ideolozi su isticali da jeSrbija ivela pre Jugoslavije, a da bez Srbije ne bi bilo niJugoslavije. No deo etnika nije previao da bi Velika Srbijaimala na ivicama naikane neprijateljske drave Arnauta",

Hrvata, Bugara, Maara, Rumuna i Grka; da ne bi mogla dapostigne nacionalnu homogenost na svojoj periferiji (JunaSrbija" i Bosna); bila bi podlona direktivama iz velikihprestonica, i to sve u vremenu kada se u Evropi naputalarazdrobljenost" versajskog doba.

Mihailovieva dvojna pozicija u Jugoslaviji je nesumnjivooteavala njegov meunarodni poloaj protivurenou izmeuproglaenog antifaistikog otpora i stvarnosti politike ieki-vanja", odnosno kolaboracije. etnike je prihvatila jugosloven-ska vlada u izbeglitvu, posebno velikosrpsko krilo, najuticajni-je u njoj; ona je tako dobila i svoje oruane snage, uz iji je tabVelika Britanija detairala misiju kapetana D. T. (Bila) Hadso-

na u jesen 1941. Od Britanaca je Mihailovi dobijao i materijal-nu pomo, iako njenim razmerama nije bio zadovoljan. im jeunapreen u in brigadnog (7. decembra 1941), odnosno divizij-skog generala (19. januara 1942), te postavljen za ministravojske Kraljevine Jugoslavije i Komandanta Jugoslovenskevojske u otadbini, on je dobio i slubenu potvrdu legitimnostisvog pokreta pred svim dravama saveznike koalicije, a i uodnosu prema antagonistikom i jedino antifaistiki aktivnom


7/64


ali i anonimnom za inostranstvo narodnooslobodilakompokretu. Mihailovi je ovim slubenim priznanjem ojaao i svojpoloaj u oima podreenih: rivala u zemlji i emigraciji,politikih i vojnih rukovodilaca i stareina koji su izraavalitendencije ka regionalnom autonomizmu".

Odravanjem diplomatskih odnosa s jugoslovenskom izbe- iglikom vladom sovjetska vlada je posredno stavljala do znanjada ne eli njihovo pogoravanje zbog dogaaja u Jugoslaviji.

Protivurenoj predstavi o Mihailoviu doprinosili su ne

samo saveznici ve i Nemci u Jugoslaviji i sam vrh Treegrajha, zbog svoje mrnje prema Srbima i nepoverenja premanjihovom ponaanju u sluaju neuspenog ishoda rata iliiskrcavanja saveznika. Oni su Mihailovia smatrali nepomirlji-vim protivnikom s kojim se treba obraunati, iako su njegoviodredi raspoloeni za saradnju u borbi protiv komunista kaoglavnih protivnika. Za Nemce je bilo izvesno da on odravaodnose s Velikom Britanijom i da se pri njegovom tabu nalazebritanski oficiri. Iz toga je izvlaen zakljuak da je britanskitienik, pa da se, samim tim, u njegov pokret i ne moe imatipoverenja. Ovakva nemaka gledanja zamuivala su stvarnusliku o ulozi etnika u antifaistikom frontu, emu je znaajan

prilog davala i italijanska politika navodne zatite Srba odustaa, bliska delu ugroenog srpskog stanovnitva. Izjanjava-jui se protiv narodnooslobodilake borbe i komunista kaonjenih organizatora i nosilaca, a za stvaranje velike i homogeneSrbije, posle prethodnog raiavanja s Hrvatima, Muslimani-ma i nacionalnim manjinama, Mihailoviev etniki pokretpolagao je pravo i na stvaranje svojih organizacija u svim

jugoslovenskim zemljama, pri emu se oslanjao na Slovence imali broj Hrvata i Muslimana jugoslovenske orijentacije. Mi-hailovi je ovu zamisao ostvarivao slanjem svojih ljudi u gotovosve krajeve Jugoslavije ili imenovanjem predstavnika pojedinihoblasti: Ilija Trifunovi Biranin u Splitu, kod Italijana, i

Dobroslav Jevevi bili su nadleni za Bosnu i Hrvatsku, majorore Lai za Crnu Goru, major Boko Todorovi za Hercego-vinu, major Jezdimir Dangi za istonu Bosnu, major KareiNovak za Sloveniju. Njegovi poklisari i oficiri radili su nairenju etnikih organizacija i u Vojvodini, na Kosovu, uMakedoniji i Slavoniji.

Od odreda, koji su nosili geografska imena ili imenaistorijskih linosti, etnici su krajem 1941. i poetkom 1942.


8/64

r

I 3 NAROD NOOS LOBODI LAKI RAT I REVOLUCIJA

preli na stvaranje brigada, a krajem 1942. i poetkom 1943.korpusa. etnika vojna organizacija imala je vie slabihtaaka: prinudna mobilizacija, nejedinstvena struktura, rivali-tet komandanata, borba oko vlasti i uticaja, teritorijalnikarakter. Veliki broj obveznika postojao je samo na papiru.Neku vrstu elitnih jedinica inile su letee brigade", sastavlje-ne od najboljih mladih obveznika. Iz vojno-teritorijalne podeleJugoslavije vidi se da se radilo o posebnim komandama: Srbijasa Junom Srbijom" (Makedonijom), Bosna i Hercegovina,Crna Gora i Boka, Sandak (Stari Ras"), Dalmacija i Lika,Vojvodina i Slavonija, Slovenija.

etnici su se nerado borili van svojih atara, ispoljavalinedisciplinu, pljakali i sprovodili teror nad partizanskimsimpatizerima, porodicama partizana, zarobljenim protivnici-ma. Grupe u tabovima nisu se meu sobom trpele. Meuistaknutim Mihailovievim oficirima sukobljavali su se PetarBaovi i Zaharije Ostoji, Vojislav Lukaevi i Pavle urii,Ilija Mihi i Slavko Bjelajac. Komandanti su od obavetajacanapravili bire i uhode. Cvetao je periferijski ovinizam".Mnogi Mihailovievi legalizovani komandanti registro vani sukod okupatora kao njihovi konfidenti (Dobrosav Jevevi i

drugi). Vojvoda Trifunovi je drao dvorsku svitu". Bosanskietnici u slubi Nemaca i ustaa (Radoslav Radi, UroDrenovi, Lazar Teanovi i drugi) ljubomorno su uvali svojekomandantske funkcije, odbojni prema prihvatanju oficira.

Komandni etniki sastav inili su, pored oficira i podofici-ra andarmi, graniari, finansi, ate i optinske delovoe,seoski trgovci, sreski naelnici, pojedini svetenici, uglednidomaini, bivi etnici, pripadnici etnikih udruenja. Glavnuboraku masu sainjavali su tradicionalno seljaci; stoga i nezauuje to se u etnikim programima govori o agrarnojreformi i reavanju seljakog pitanja srpskog stanovnitvakolonizacijom i preraspodelom zemlje na raun nacionalno

diskriminisanih naroda i manjina.Mihailovi je bio komandant Jugoslovenske vojske u

otadbini", ministar vojske i vazduhoplovstva u vladi Sloboda-na Jovanovia od januara 1942. godine. Obrazovao je Gorskugardu Njegovog Velianstva Kralja", koju je suveren darovaonovom zastavom. Polovinom 4942. naimenovan je za naelnikataba Vrhovne komande. Jo od ranije Mihailovi je proglasiocelu otadbinu" za vojinu prostoriju". Time je jo vie, bar


9/64

NARODNOOSLOBODILAKABORBA I KOLABORACIJA


10/64

32. POZIVCENTRALNOG KOMITETA KPJNA USTANAK, JULA 1941.

33. DRAGOJLODUDI IZABRANJE16. NOVEMBRA1941. 34. FRANC LESKOEK, KOMANDANT GLAVNOG TABAU UICU ZA PREDSEDNIKA GLAVNOG NARODNOOSLO- SLOVENIJEBODILACKOG ODBORASRBIJE


11/64

35. BORIS K IDRI SEKRETAR IZVRNOG ODBORA 36. LAZAR KOLIEVSKI, CLAN POKRAJINSKOG TABACSVOBODILNE FRONTE SLOVENIJE I POLITIKI KOME- ZA MAKEDONIJUSARGLAVNOG TABA SLOVENIJE

37. GRUPA BORACA I RUKOVODILACA USTANKA U CRNOJGORI

38. RATKO MITROVI, POLITIKI KOMESARAANSKOG PARTIZANSKOG ODREDA GOVORI U OSLO-

BOENOM AKU


12/64


13/64


14/64

Omladino zemlje ove

Dosta nas je duman klao, Pozdravljam te Moskvo mila,dosta nas je teror trao. ti Hitleru lomi krila.Mnogu brau i oeve, eline su tvoje branepob il i su k 'o zee ve . faizam e da sahrane.

Sad elimo da pokaemo Pozdravljamo saveznikeda kleei ne ginemo. iz Engleske, Amerike,

pa i Ki ne s nj im a nek a,Omladinci roblje nisu, pozdrav lj amo ank a j e ka .nai stari hajduci su.Ovo je zemlja hrab rih pt ia, Omladi no ci jelog svijeta,mi smo djeca Obilia. po el a je bo rba sv et a.

Zajedniki ii emoGavrilo nas Princip zove novi ivot stvoriemo.

na odbranu zemlje ove. Drug uz druga, brat uz brata,Poslednja se bi tka bi je, stoj i Srbin uz Hrvata,sjever duv a iz Rusije. i pot eni Musl iman iBeskrajna je naa vjera na naoj se bore strani .u orlove sa sjevera.

Izdajnici gadni dolje,Zast ave se na e viju Bran kovi i svi napol je.svi smo duom za Rusiju,Spaava nas borba njina

pozdravl ja mo i St al ji na .

Armija je naa jaka

Armija je naa jaka Tali jan je mudar bio,od radnika i sel jaka. al ' nas ni je prevario.Mi smo vojska novog kova, Pred nama se Ante znojihrabra djeca Lenjinova. I Hitler se s njime boji,Mi ekali nismo zgode A jo vie bjei Draa,

da nas drugi oslobode. bje i Dr aa kamuf laa .

Pjesma seljakoj torbi

Slavna je puk a, gara v druga r, tebe e torba nadbi t i .slavne su rogulje, slavan handar, Slava i hvala do neba njojal, od sviju sam slavnija ja, arenoj torbi sel jakoj.ja sk romna t or ba se lj a ka . Sad kad su doli najtei daniO, puko moja, i torbo ti, ona nam vojsku slobode hrani .vi ete bitku dobiti. . . O puko moja, i torbo ti,Komoro vojna, znade l i t i . vi ete bitku dobiti . . .

Partizansko kolo

Na e ko lo je st e no vo , vezuju nas bratski lanci ,drugaije od ostal ih, krv drugova pobijenih.u odrede pocijepano Jedna elja, jedna nada,a misl ima povezano. od istoka do zapada

Na e ko lo oh ol o je, isti polet, ista vjera

pono sno se on o vi je , sve od juga do sjevera.pre ko Bo sn e i S rb i jei kroz Liku sve do mora. Igra kolo, mrak izmieU njemu je Crna Gora i ve negdje svie zora,i sunana Dalmacija pob jeda n am do i mora ,i junaka Slovenija. stoput ' u krv okupana.

Ni t' nas ri je ke ra s tavlj a ju , Prema danu i slobodinit ' duboki gorski klanci , t rnovit put nas vodi.

42.PESMEBRANKAOPIA19 41-194 2.


15/64

43.BOLNICEU PODGRMEU1942.GODINE


16/64

44. EMISIJE RADIO STANICE.SLOBODNAJUGOSLAVIJA"


17/64

45. EMISIJERADIOSTANICE.SLOBODNAJUGOSLAVIJA"


18/64

46. KARTAJUGOSLAVIJE SANAZNAENIM REONIMADEJSTVA PARTIZANSKIH JEDINICA,OBJAVLJENAU MOSKOVSKOJ.PRAVDI"


19/64

47.SKLADITA I RADIONICEPODGRMEA1942.GODINE


20/64

48. NAREDBA VRHOVNOG TABA NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE I PARTIZANSKIH ODREDAJUGOSLAVIJE


21/64

49.IZVRNI ODBORAVNOJ-AIZ 1942: NURIJAPOZDERAC, DRIVAN RIBAR, DR PAVLESAVI (sede),MLADEN WEKOVI,VESEUN MASLEA, VLADA ZEEVI. IVAN MILUTINOVIC, DR SIMAMILOEVI 1

MILE PERUNII Koje)

50.PRVIKONGRES USAOJ-aODRANU BIHAU OD27 -2 9. DECEMBRA1942.U SALIZAVREMEZASE-DANJASLEVANA DESNO: KATA PEJINOVI,VLADAZEEVI, IVAN MILUTINOVIC IDRUGI

51.PRVO ZASEDANJE ANTIFAISTIKOGVECA NARODNOG OSLOBOENJAHRVATSKE ODRANO14.JULA 1943. NA PLITVIKIM JEZERIMA. ZA GOVORNICOM FILIP LAKU, CLAN IZVRNOG ODBORA


22/64

52.VELIKIUPANUPESANAI LUKAOSARADNJIETNIKASAVLASTIMANDH,BANJALUKA9. JUNI 1942.


23/64

53. IZJAVAVRHOVNOGTABA NOVI POJI ANTIFAISTIKOGVUECA NOJ


24/64

54.PISMOD. MIHAILOVIAORUITVANU


25/64

OD, UUC1NM VVJUC IVW I i a t i . UUUliNC

56.NEMCI SU, U MIHAILOVIU KOJI JEODOBRAVAO KOLABORACIJU, VIDELIPREDSTAVNIKASRPSKEI BRITANSKEPOLITIKEU JUGOSLAVIJI


26/64

57. RAJAL, MIHAILOVI, LALI, MUSULIN, MAKDAUEL

58. GRUPA RANJENIKA(IBARSKA DOLINA 1943).

59. RANJENICI - BRIGA KOLIKO VOJSKE, TOLIKO I NARODA


27/64

60. FAKSIMILNEMAKOG DOKUMENTA OMARTOVSKIMPREGOVORIMAOD 10. MARTA 1943.SA POT-PISIMA MILOVANAILASA(M. MARKOVI),KOE POPOVIAI VLATKAVELEBITA(V. PETROVI)


28/64


29/64


30/64

64. PETANEPRIJATELJSKAOFANZIVA 1)POLOAJ I OPERACIJE PARTIZANSKIHJEDINICA2)CENTRALNABOLNICA3)POLOAJI OPERACIJENEPRIJATELJA


31/64


32/64

66.SVETOZARVUKMANOVI - DELEGATCKKPJ IVRHOVNOGTABAU MAKEDONIJI


33/64

II!


formalno, pojaao svoj uticaj, koristei ovu ne ba znaajnuinjenicu za propagandu u inostranstvu da se radi o jedinstve-nom sluaju da se takvo telo nalazi na osvojenoj i okupiranojteritoriji.

! Mihailoviev zamenik bio je Dragia Vasi, a naelnik taba(Gorski tab br. 1) potpukovnik Dragoslav Pavlovi. Od preno-enja Vrhovne komande u zemlju dolo je do nove podele posla:

! propagandu su preuzeli Dragia Vasi i Stevan Moljevi; zakomandanta pozadine imenovan je potpukovnik Pavlovi, koji

je istovremeno bio opunomoenik Vrhovne komande za zapad-nu Srbiju; Zaharije Ostoji je postavljen za komandantaIsturenog (Istaknutog) dela Vrhovne komande u vreme borbi na

Neretvi i Drini, a Luka Baleti za Mihailovievog pomonika.U Slovenskoj zvezi, politikoj grupaciji, obrazovanoj u

prolee 1942. odluujua re je pripala pripadnicima Sloven-ske ljudske stranke. Zveza" je u svom sastavu okupljala iformaciju Bele garde" i etnike (Plavu gardu" u terminologijiOsvobodilne fronte). etnike snage su bile neuporedivo slabijeod Bele garde". Imale su svega nekoliko stotina pripadnikapod komandom Mihailovievog poverenika za Sloveniju majoraKarela Novaka, za razliku od Bele garde" koja je avgusta

1943. imala 6.000 pripadnika.Klasni koreni Maekove politike neuestvovanja u narod-

nooslobodilakoj borbi, uzdravanja od aktivnog antiokupator-skog stava, sutinski se nisu razlikovali od Mihailovievepolitike, s tim to su razlike izmeu predstavnika dvejuburoazija nastajale zbog njihovog suparnitva, karaktera nji-hovih buduih odnosa, u vreme kada topovi zaute i otvore seproblemi posleratnog sveta, zbog starih meusobnih nepovere-nja i tekuih procena o ishodu rata. Hrvatska sredina" okoMaeka pokazivala je krajnju ideoloko-politiku iskljuivostprema novom subjektu borbe, izraenu u Maekovoj porucinita sa komunistima". Otpor okupatorima je i za vodstvo

bive HSS bio besmislen, jer se smatralo da ishod rata zavisi odvelikih sila. Za Maeka borba nije bila prihvatljivo reenje nizbog njegove malograanske psihologije i straha od posledica.Oportunistika politika, meutim, odgovarala je i raspoloenji-ma na hrvatskom selu da se ostane po strani ratnih razaranja idrugih rizika skopanih s izazivanjem nadmonije sile. Politia-ri oko Maeka borili su se za ouvanje uticaja na selu, kao i udrugim slojevima biveg lanstva HSS, koliko god da im je rad


34/64

1 6 2 NA RO DN OO SL OB OD IL AC KI RAT I REVO LU CI JA

bio otean ustakim nadzorom. Snage domobranstva, Narodnehrvatske vojske", trebalo je da se ouvaju za situaciju kada sebude odluivalo o karakteru novog ureenja. U svojoj politici seHSS oslanjala i na uticaj rimokatolike crkve, a u emigracijiraunala na svoje predstavnike u jugoslovenskoj izbeglikojvladi. Mada nije htelo da vezuje sebi ruke javnom saradnjom sustaama, njeno vodstvo oko Maeka nije elelo ni da im sesuprotstavi. Psiholoki i politiki pritisak da se bive lanstvoHSS izjasni za NDH sadran u stavu ,,ko nije ustaa, nijeHrvat" u leto 1941. i poetkom 1942, prilikom sazivaustakog Hrvatskog dravnog sabora", svedoio je o Maeko-vom nastojanju da ostane na distanci prema ustakom reimu,sprei odlivanje pristalica HSS u ustake ustanove, vojsku iadministraciju, ali i o nepoverenju ustaa u njih. Paveli jemorao da se zadovolji ulaskom manje poznatih zastupnika"Stranke u Sabor", a na drugoj strani zahvalno je prihvatiodaleko znaajniju pomo njenog vodeeg dela u obeshrabriva-nju hrvatskih seljaka i graana za uee u aktivnom otporuprotiv reima i okupatora.

Traei mir i uzdravanje od borbe, Maek je paralisao jaiuticaj narodnooslobodilakog pokreta u mnogim krajevima

Hrvatske i 19411942. omeo pripadnike bive HSS da se unjega ukljue. U toj politici on je bio dosledan. Uviajui njenenegativne posledice, rukovodstvo KPJ teilo je u toku prve fazeustanka i kasnije da mobilie u narodnooslobodilaku borbu,pored srpskih masa, i to vie Hrvata, ali je nailazilo na labirintpredubeenja, starih i novih zabluda, politiko-ideolokih inacionalnih optereenja, z koje je odgovornost delom snosilovodstvo HSS. Narodnooslobodilaki pokret, suoen s Maeko-vom politikom, od prvog je dana borbe razvijao propagandu iaktivnost usmerenu na privlaenje antifaista iz sastava HSS.Njegovi predstavnici vodili su razgovore i pregovore s ovima,esto nekorisne i bezizgledne. Od kraja 1941. KP Hrvatske je

prekinula napore da se vodstvo HSS opredeli za borbu izapoela aktivnije da objanjava narodu pobude Maeka injegove okoline, traei od seljatva da okrene lea staroj sviti.Razobliavajui mit o Maeku mirotvorcu", upuivala jeseljake da slede primer Matije Gupca i Stjepana Radia.

Ustanak u Srbiji uznemirio je pored Nemaca i njihovesaradnike iz redova profaistike buroazije, odranije poznatekao nepokolebljivog protivnika komunizma i obnove Jugoslavi-


35/64


je, koji su nasuprot ovoj isticali ideju o velikoj Srbiji, ali uokvirima novog poretka. Za Dimitrija Ljotia komunizam je bioproizvod Jevreja, potpomognutih demokratima, i masonima, akomunistika ideologija judeomarksistika misao". Po njemu

je Srbija mogla da se obnovi samo ako se osloni na Nemaku ina Zbor, Zadrugarstvo i Srpstvo". Uivajui apsolutno pove-renje Nemaca, zbog svojih faistikih uverenja, Ljoti je polovi-nom septembra 1941. poeo da naoruava pristalice iz redovaomladine i da ih svrstava u dobrovoljake odrede za borbu

protiv komunista. Na pomone odrede nemake oruane sile iNedievih snaga svedeni su i etnici Koste MilovanoviaPeanca, koji je posle aprilskog sloma na Pasjai organizovaoetnike za odbranu" na granici Srbije i Kosova, ne preduzima-

, jui akcije protiv okupatora, prema sporazumu koji je sNemcima zakljuio na Bukulji avgusta 1941. Nastojei da ograniinjegov uticaj, Mihailovi je preputao Kosti Peancu teritorijujuga Srbije, Kosovo, Makedoniju i Albaniju.

Nemci su pred nameravanu ofanzivu na slobodnu teritorijuorganizovali kvislinke snage kao pomone jedinice. U andar-merijske odrede ukljuivani su Peanevi etnici. Od Ljotievihpristalica formirani su odredi srpskih dobrovoljaca. Belogardej-

ci su, pod komandom generala Skorodumova, organizovani uvojne jedinice koje e izrasti u Ruski zatitni korpus, jaine pethiljada ljudi.

Borei se protiv naraslog ustanka i uticaja narodnooslobo-dilakog pokreta, kvislinzi su okupljali predstavnike graan-skog drutva iz redova javnih radnika, politiara i intelektuala-ca, nastojei da ih to vre veu za sebe, a na drugoj strani daizvre politiko-psiholoki uticaj na Srbe da se ograde odkomunizma i borbe protiv okupatora, koju je nosionarodnooslobodilaki pokret. Apel srpskom narodu, objavljen ukvislinkoj tampi (Novo vreme) 13. avgusta 1941, u redakcijiVelibora Jonia, s nekoliko stotina potpisnika (533), od kojih

mnogi nisu imali mogunosti da demantuju svoje iznuenouee u ovom sramotnom inu, osudio je borbu srpskog narodaza slobodu, igosao KPJ kao anacionalnu snagu i zatraiopokornost okupatoru. Ustanici su ovim aktom, inspirisanim odprononsiranih faista, najpogrdnije napadnuti zbog namere dau zemlji izazovu poar unitenja i istrebljenja, u varljivoj nadida ce time neto pomoi svojim gospodarima". Apel je zavra-vao upozorenjem da je kucnuo poslednji as i da svaki pravi


36/64

I 3


srpski rodoljub ima za dunost da onemogui paklene namerekomunistikih zloinaca". Mnogi istaknuti pisci, umetnici inaunici meu kojima Ivo Andri, Isidora Sekuli, Milouri, Sreten Stojanovi odbili su da ga potpiu.

Ova ovetala i primitivna propaganda, nasleena od pre-dratne profaistike tampe i antikomunistike ideologije, a uratnim uslovima obogaena Gebelsovim renikom, nije proizve-la nikakav utisak, s obzirom na rast ustanka i snaenje uticajanarodnooslobodilakog pokreta, sem to je oblatila potpisnike

Apela. Nezadovoljni razvojem situacije u Srbiji, a uviajui daje Aimovieva komesarska vlada" neprihvaena od naroda,nesposobna i bez ikakvog politikog ugleda, Nemci su avgusta1941. resili da joj nau reprezentativniju zamenu, s ciljem dato pre smire Srbiju, i to uz pomo samih Srba. Pod navodnimpritiskom najuglednijih narodnih predstavnika, i u interesunaroda kome preti istrebljenje, Milan Nedi je pristao da seprihvati poloaja predsednika nove srpske vlade u nemakojslubi, pozivajui se i na izglede da od Nemaca izdejstvujeizvesnu autonomiju za Srbiju. Sem ovim motivima, svoju linurtvu" Nedi, samozvani otac Srbije", obrazlagao je osujeiva-njem Nemaca da za uguenje ustanka srpskog naroda iskoriste

ustae, Maare i Bugare. Obrazovana 29. avgusta 1941, njegovavlada, poznata kao generalska", zato to su joj se u sastavunalazila tri generala (pored Nedia, Josif Kosti i PantaDraki), morala je, na prvom mestu, da svim silama spreirazvijanje ustanka, iako ni njena politika osnova nije bilamnogo ira od osnove prethodne komesarske vlade".

Odranije opsednut nemakom vojnom snagom, vodeisrpski kvisling je neposredno po svom imenovanju stavio doznanja narodu da su srpske snage samo zrno peska uuzburkanom svetskom moru". U ime spasavanja Srba Nedi jeod njih traio red, rad, mir i bratstvo, kako bi doekali kraj ratazdrueni pod svojim barjakom, jer Samo sloga Srbina spasa-

va". Njegovi patetini nacionalni pozivi nisu mogli da prikrijunemake planove za to jaom mobilizacijom kvislinga protivnarodnooslobodilakog pokreta, koji su se ogledali u davanjuirih ovlaenja Nedievoj vladi u organizovanju andarmerije,pod komandom generala Steve Radovanovia, podreivanjuPeanevih etnika Nedievoj komandi, veem naoruavanjukvislinga.


37/64


Milan Nedi se kao brat" obraao porobljenom narodu daje doao da spasava narod da se meusobno ne istrebi", daSrbi samo u miru mogu doekati svretak rata zdrueni podsrpskim barjakom". Traio je od naroda, koji ga nije sluao,prezirui njegov pad, da se ne mea u tue stvari". Potcenjivao

je narod slobodara govorei o njegovoj malenkosti": ,,. . . Da-nas se vre obrauni najveih sila sveta. Tu mi niti moemopomoi, niti odmoi." Stvaranje vlade narodnog spasa" tuma-io je kao povraaj srpskog naroda samom sebi." Uzaludno je

uveravao srpski narod, i to u vreme kada su Nemci od Srbijepravili zgarite, da Veliki Nemaki Rajh", iako je pobednik uratu, nee da bude neprijatelj srpskom narodu. Proklamovao jeSrbizam" (Samo za Srbiju da ivi i samo za Srbiju da umre"),budui vie nego nemoan pred zahtevima nemakog vojno-upravnog vrha. Faistiki ideolozi i propagandisti proglaavalisu osvedoenog kolaboracionistu, kojega se morala odrei iemigrantska kraljevska vlada, za realistu dravnika", prvogposle kneza Miloa, Jovana Ristia i Nikole Paia. Srpskomnacionalistikom iskljuivou, verbalnim uzdizanjem Srbije isrpstva, pacifistikim porukama, nepomirljivom antikomuni-stikom politikom, Nedi je uspeo privremeno da privue deo

srpskog graanstva i seljatva zainteresovanog za mir, demora-lisanog nemakom vojnom silom i konsterniranog ustakimzloinima nad Srbima u NDH. Koristio se i otvaranjem vratasrpskih domova za reke srpskih izbeglica iz NDH, sa Kosova iMetohije, iz Makedonije i Vojvodine, kao i zalaganjem da se deoratnih zarobljenika vrati iz nemakih logora, ime je zapravoeleo da obezbedi oficirski i boraki kadar za svoje kolabora-cionistike vojne formacije.

Nedieve kolaboracionistike formacije imale su februara1942. u sastavu Dravne i Granine strae 18.000 ljudi,ukljuujui i Mihailovieve legalizovane etnike. Vladajuiodredi etnika Koste Milovanovia Peanca nalazili su se pod

komandom vojvoda Maana urovia i Bogdana Godia. Ljoti-eva partijska vojska organizovana je u doborovljake bataljonekoji su postali jezgro Srpskog dobrovoljakog korpusa od petpukova pod komandom pukovnika Koste Muickog. U naree-njima Drae Mihailovia, borba protiv Srpskog dobrovoljakogkorpusa stavljana je ispred borbe protiv Vermahta. U zakletvidobrovoljaca je stajalo da e oni verno sluiti srpskom naroduborei se protiv svih koji ugroavaju, spolja ili iznutra, njegov


38/64

I 3


mirni ivot, naroito protiv komunista i pripadnika pokretaDrae Mihailovia, izvravajui nareenja pretpostavljenih bezpogovora. Specijalnu formaciju u slubi nemakog okupatorapredstavljao je Ruski zatitni korpus koji je u borbenimdejstvima bio potinjen nemakim, odnosno bugarskim tabo-vima.

Ustaniki talas na tlu NDH uzdrmao je njene temelje, kakozbog rasprostranjenosti borbi, tako i zbog njihovog intenziteta.Ustaki reim je odbaen od Srba i hrvatskih antifaista pre

nego se i uvrstio. Vojne operacije odvijale su se i u neposrednojblizini Zagreba. Tek to je bio uinjen napor da se izgradiaparat vlasti na tlu NDH, ona se nala izloena udarimaustanika u Bosni i Hercegovini, u Lici i na Kordunu, u Baniji,Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju, Dalmaciji. Nedovoljneustake snage morale su sada da se sukobljavaju s naoruanimsrpskim i hrvatskim ustanicima, predvoenim dobro organizo-vanim komunistima. Ustanak su iskoristili Italijani da bi doka-zali kako su ustae nesposobne da izau na kraj s ustanicima,dok su nemaki vojni predstavnici zatraili da ustae promeneodnos prema srpskom ivlju, smatrajui da su pogromimaizazvali oruani odgovor progonjenih. No ustae su na ustanak

reagovale daljim progonima Srba i komunista, identifikujui ihs etnicima kako bi probudile jo vei ovinizam i ojaale svojuodbrambenu sposobnost. Borba protiv ustanika dobila je staru,istorijsku argumentaciju: NDH je prikazana kao hrvatski" ikatoliki zid za odbranu hrianskog Zapada i njegove civiliza-cije od boljevizma, koji je, unoen preko Srba i internacional-nih plaenika, bio i ostao stran hrvatskom narodu. Oslonjen najezgro ustakih snaga, Paveli e bez obzira na taktikaodstupanja, pod pritiskom Nemaca, u politici prema srpskomstanovnitvu nastaviti da jaa teror nad komunistima i svimrodoljubivim snagama u hrvatskom narodu, kao i ovinistikeprogone, ali svestan da iluzije o nacionalnom osloboenju, koje

je donela tzv. ustaka revolucija 1941, sve vie splanjavaju, dasu snage domobranstva slabe i nesigurne, a Italijani protivnikkoji razara ustaki reim saraujui sa srpskim graanskimvoama, podravajui njihove autonomistike tendencije, teistiui nezatiene Srbe, kasnije i etnike, kao protivteuustaama. Tokom ustanka teritorija NDH isproarala se"prostranim osloboenim podrujima, na kojima je ustanovljenanova vlast, vojna i graanska, poredak narodnooslobodilakog


39/64


pokreta, to j uveliko suzilo prostor ustakom uticaju. Samimtim su ustae jo manje mogle da se prokazuju kao nacionalnipokret Hrvata; njihova drava svedena je na prave razmere,razmere kriminalnog reima koji, kao nemaki eksponent,iskljuivo slui za ouvanje poretka Treeg Rajha u tom delunove" Evrope.

Vojne snage NDH imale su dualno obeleje, poto su bilesastavljene iz dva dela: Ustake vojnice i Domobranstva.Ustaka vojnica je obuhvatila oko 2829.000 ustaa, koji su senalazili pod rukovodstvom Glavnog ustakog stana (GUS), naijem se elu nalazio Ante Paveli, kao poglavnik. U tojpartijskoj vojsci, kao glavnom nosiocu antisrpske i antikomuni-stike politike, izdvajale su se neke ozloglaene jedinice,nazivane po njihovim krvolonim komandantima: Francetieva(Crna legija"), Bobanova bojna, Tomieva bojna. Nad ljud-stvom ovih bojni nije bilo ni suda ni vlasti". andarmerija jeokupljala oko 18.000 ljudi pod orujem. Na elu policije iliredarstva" (Redarstva za javni red i sigurnost za NDH")nalazio se sin vojskovoe", po zlu uveni Eugen-DidoKvaternik, koji je svojim sadizmom zaprepaivao i visokenemake linosti. Posebnu ustaku jedinicu, najprobraniju, itime i najpoverljiviju, inila je garda ili Poglavnikov tjelesnizdrug, na ijem se elu jedno vreme nalazio general AnteMokov. Domobranstvo je obuhvatalo kopnenu vojsku i simbo-line jedinice mornarice i zrakoplovstva". Oficiri domobran-stva regrutovani su od oficira Jugoslovenske vojske, kao i odoficira koji su sluili u Austro-Ugarskoj, poznatih po podruglji-vom nazivu naftalinci". Paveli je uputio manji legionarskikontingent na istoni front. Posle njihovog poraza pod Staljin-gradom u NDH je bila proglaena nacionalna alost. Trilegionarske divizije, uvebavane na poligonima Austrije snamerom da odatle krenu na istoni front s nemakim oficiri-ma, morale su biti vraene na jugoslovensko ratite radi borbe

protiv naraslih snaga NOVJ.Nemaka narodnosna grupa u celini je gotovo prela nanemake pozicije od pobede obnovitelja" u Kulturbundu,deklariui se otvoreno antijugoslovenski uoi i u toku april-skog rata, da bi u okupacionom sistemu postala uporitenemake vlasti u anektiranom delu Slovenije, u Banatu, i uNDH sa statusom drave u dravi". Iz njenih redova mobilisali


40/64

I 3 NAROD NOOS LOBOD ILAK I RAT I REVOLUCIJA

su se vojnici po zlu uvene SS divizije Princ Eugen", koja seod 1942. pojavljuje na jugoslovenskom ratitu.

Do potpunog razlaza i neotklonjivih sukoba izmeu partiza-na i etnika dolo je zbog pretenzija Drae Mihailovia navodstvo u pokretu otpora; ti sukobi e ubudue davati osnovnoobeleje narodnooslobodilakom i revolucionarnom procesu uJugoslaviji. Napad na partizane u Srbiji u jesen 1941. pokazaose kao karika u lancu opte izdaje u koju su zagazile pristalicemonarhije i starog drutva. Pored toga to je zahvatio svekrajeve Jugoslavije, naroito one koji su bili naseljeni srpskimivljem, graanski rat se odrazio i na meusaveznike odnose optereujui ih razliitim prilazima dogaajima u Jugoslavi-ji, traenjem oslonca u jednom ili drugom suparnikom pokretu a preko tih odnosa i na strategiju narodnooslobodilakeborbe i KPJ kao njenog organizatora. Na drugoj strani, razlaz jenastupio u trenutku kada su se partizanske snage nalazile podpritiskom nemake ofanzive i bile prinuene da odstupaju izSrbije, a etnike one koje se, po nareenju Mihailovia, nisulegalizovale u Nedievim odredima takoe trpele nemakiudar. Mihailovi je iao na produbljivanje graanskog ratazabranjujui stvaranje bilo kakve druge organizacije, da se ne

bi cepale srpske snage. Srbi koji nisu bili na strani etnikaproglaeni su za njihove protivnike. Prema Mihailovievojnaredbi, s partizanima se moglo razgovarati samo kao s krvnimneprijateljima, preko muice puaka". O dubini kolaboracije ukoju su etnici zagazili i konanosti partizanskog raskida snjima svedoilo je i direktivno pismo operativnog dela CK KPJPokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju od 14. decembra 1941, ukome je izriito stajalo da se na osloboenim teritorijama nesmeju formirati druge oruane formacije sem partizanskih.Direktiva najvieg partijskog rukovodstva odnosila se na celuJugoslaviju. etnici su od novembra 1941 nezavisno odnemakih izvora, koji ih uporno tretiraju kao antinemaku

snagu izbegavali sukobe s okupatorima, prisvajali partizan-ske uspehe u borbama, irili mit o sebi kao antifaistikimborcima, s velikom pompom se pripremali za poslednji as".

Uskoro se otkrilo da je etniki potez u Srbiji deo jedinstve-ne ofanzive kontrarevolucije, voene iz jednog centra. Do tadapritajeni ili u frontu borbe protiv okupatora etniki prvaci pod uticajem Mihailovievih poruka i direktiva, stava jugo-slovenske vlade u izbeglitvu, poraza partizanskih snaga u Srbiji


41/64


i povlaenja oko dve hiljade partizana s Vrhovnim tabom prekoUvea, neuspeha i velikih rtava crnogorskih partizanskih snagau Pljevljima, a iskoriavajui i promaaje narodnooslobodila-kog pokreta u vidu levih skretanja" ustali su protiv partiza-na, pozivajui narod da se oslobodi partizanske strahovlade".Pljevaljski poraz i akcija Drae Mihailovia na uspostavljanjuveze s Crnogorcima, koja je tekla od polovine 1941, podstaklisu stvaranje etnike organizacije ne samo u severnim nego idrugim krajevima Crne Gore. ore Lai je 7. decembra te

godine javio Mihailovievom Glavnom tabu da mu je osnovnicilj pripremanje organizacije za opti napad na neprijatelja upravom asu i za prodiranje prema Plavu, Gusinju i Metohiji.Istovremeno je traio da partizani prekinu ubijanje ljudi iznaroda", pod kojim su se nazivom uglavnom krili saradnicineprijatelja, jer je ono, po njemu, pretilo da uplete narod ukrvne osvete i plemensko-bratstvenike borbe. Posle razgovoras Mihailoviem u Crnu Goru se, krajem decembra, s uputstvimavratio i kapetan Pavle urii, koji je januara 1942. u seluZaostru, kod Berana, formirao tab limskih etnikih odreda.Partizanske snage su poraene u Kralj skim Barama i Lubnia-ma, a posle raspada mateevskog fronta, etnici su 23. februara

iste godine zauzeli i Kolain to je izazvalo dalju demoralizacijupartizana. etnika za vera protiv narodnooslobodilake borbebila je uspena i u Kuima i Bratonoiima, a Bajo Staniipoeo je da stvara nacionalnu organizaciju, koja je pod timimenom trebalo da, sem etnika, okupi i separatiste s njegovogpodruja.

etniki zaverenici su svuda u Jugoslaviji prihvatili Mihai-lovieve poglede da nema i da ne moe biti sporazuma izmeusocijalne revolucije", na jednoj strani, i srpstva i monarhizma,na drugoj. U Mihailovievoj instrukciji od 20. decembra 1941.etnikim komandantima u Crnoj Gori Laiu i uriiu bili susadrani neki osnovni programski stavovi etnikog pokreta, za

koje se odranije znalo. U njoj je on etnike odrede tretirao kaonastavak Jugoslovenske vojske. Kao njihov glavni cilj oznaenoje stvaranje velike" Jugoslavije i, u njoj, velike" Srbije,etniki iste, koja bi zahvatala Crnu Goru, Hercegovinu, Bosnu,Srem, Banat i Baku. Predvieno je da se u jugoslovenskudravu ukljue neosloboene slovenake teritorije Trst,Gorica, Istra i Koruka, koje su se nalazile pod Italijom iAustrijom kao i Bugarska i severna Albanija sa Skadrom.


42/64

1 7 0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Prema Mihailovievoj instrukciji, u toku rata trebalo je stvoritineposredne etnike granice izmeu Srbije i Crne Gore, Srbije iSlovenije. Saglasno velikosrpskoj politici, Sandak se moraooistiti od albanskog i muslimanskog ivlja, a Bosna odhrvatskog i muslimanskog. U krajevima oienim od nenacio-nalnih elemenata" trebalo je da se nasele Crnogorci. Dve takeovog uputstva predviale su kanjavanje Muslimana i Hrvata,krivih za slom drave, kao i svih graana koji su doprineliaprilskoj katastrofi.

Pritajeni etnici u Crnoj Gori poeli su da otkrivaju svojepravo lice, organizuju oruane odrede, stupaju u saradnju sokupatorskim komandantima i visokim oficirima. ore LaiPavle urii, Bajo Stanii, general Blao ukanovi i drugisaraivali su s kvislinkim snagama Krsta Popovia u borbiprotiv komunista". Italijanski komandant u Crnoj Gori, armij-ski general Alesandro Pircio Biroli, radio je na stvaranju tojedinstvenijeg fronta protiv narodnooslobodilakog pokreta,nastojei da olaka italijanskim trupama potiskivanje partizan-skih snaga s podruja guvernatorata.

Crnogorski etnici surovo su se obraunavali s pripadnici-ma narodnooslobodilakog pokreta, pozivajui narod da pre-

krati bartolomejsku no", koja govorili su traje ve vienepodnoljivih meseci. Komunisti su napadani zbog beskori-snog izazivanja okupatora, ime su mu davali povod da uzvraakrvavim represalijama. Narodnooslobodilaki pokret je optui-van da bez suenja ubija ugledne plemenike oznaene kaopetokolonae". etniki pokret kojem su Italijani davaliavijacijsku i artiljerijsku podrku, pored novca, hrane, oruja imunicije irio se kao plima, dovodei do osipanja partizan-skih fronto va. Crna Gora se nalazila u poaru graanskograta". etnici su u njoj i u Hercegovini izazivali pueve upartizanskim jedinicama. Udarni bataljoni koje su partizanskitabovi slali u kaznene ekspedicije nisu uspevali da zaustave

etniku kontrarevoluciju jer su bili slabiji, loe snabdeveni,izloeni snenoj stihiji, demoralisani iznurenou, neprijatelj-skom propagandom i slikom haosa oko sebe, pre svega raspada-nja organizacija narodnooslobodilakog pokreta.

Italijani su razarali pozadinu kupujui stanovnitvo obea-njima o pomoi i savlaivanju gladi, nemilosrdno postupajui spristalicama narodnooslobodilakog pokreta (koje su streljali,


43/64


palili im imovinu, odvodili u logore, hapsili, itd.), bacajuisunarodnike jedne na druge.

Mesecima suzdravana mrnja pripadnika starog drutvaizbila je silovito, i njihova surovost nadmaivala je okupatoro-vu. etniki napad na partizanske snage zapoeo je u CrnojGori u vreme kada se jedan deo tih snaga nalazio van nje.Crnom Gorom je tada harala glad. Moa Pijade je uzaludno naabljaku oekivao sovjetsku pomo, uveren da bi dolazak

jednog tormovika imao polit iki i psiholoki uinak uspene

kontraofanzive. Studen i sneg, koji je netedimice prekriozemlju u zimu 19411942, bili su novo iskuenje i nemaliprotivnik pokolebanih partizanskih jedinica, udaljenih od po-laznih poloaja.

Za komandanta svih nacionalistikih jedinica u Crnoj Goripostavljen je general Blao ukanovi, za komandanta katun-skih (separatistikih) snaga Krsto Popovi, a za komandantasektora pukovnik Bajo Stanii. Krajem marta i poetkomaprila 1942. etniko-separatistike i italijanske snage otpoelesu optu ofanzivu protiv jedinica narodnooslobodilakog pokre-ta od Orjena, preko Nikia, do Pljevalja. Na savetovanjuodranom na abljaku 21. maja, kojemu je prisustvovao i

vrhovni komandant Josip Broz Tito, doneta je odluka da separtizanske snage privremeno povuku iz Crne Gore i Sandaka.Crnogorsko selo, paljeno i iznureno, nalo se u vihoru

obrauna partizana i etnika, i smo podeljeno, trpei i daljenajvee rtve. Ono je u poetku prihvatilo partizane, dajuihranu i nove borce, ali je pokleknulo od velikih dabina isamoodricanja, od dugotrajnog rata, gladi. Sve tee mu jepadalo odvajanje mladih ljudi od zaviajnih krajeva i slanje naudaljene frontove, pod uticajem kontrarevolucionarne propa-gande protiv ustupanja komandi nepoznatim ljudima", a zanjihovo poveravanje nacionalno osvedoenim borcima. Interna-cionalna merila su se sukobljavala s tradicionalnim pogledima.

Od dalje borbe selo se takoe odbijalo zbog neizvesnosti njenogishoda i zbog rizika kojem je ona izlagala imovinu. Revolucio-narne struje zahvatale su mlai svet, uz odupiranje starijih, kojise nisu lako mirili sa nestajanjem uvreenih, starinskih predsta-va o ivotu. Leva skretanja" u narodnooslobodilakom pokre-tu u zimu 1941/1942. drastino su odbila deo seljatva,odvodei ga u protivniki tabor, naroito tamo gde su patrijar-


44/64

I 3 NAROD NOOS LOBOD ILAK I RAT I REVOLUCIJA

halne stege bile jo jake, bratstvenika oseanja i sponesauvani, a plemenska merila uvaavana.

Na tlu Srbije krajem 1941. zapoeo je nevien teror Nemacai kvislinga, koji kao da su se nadmetali ko e pre iskorenitiuticaj narodnooslobodilakog pokreta i unititi njegov preostalesnage u dubokoj pozadini, koje su nastavljale da se boreudaljene od partizanske glavnine, bez veza s Vrhovnim tabom idrugim centrima otpora u Srbiji. Vrhovi narodnooslobodilakogpokreta teko su prebolevali poraz u Srbiji, mada su ga dugo

shvatali samo kao privremeno uzmicanje. Predvianja da eSrbija biti povraena pokazala su se narednih meseci kaoneosnovana. Ponovno prebacivanje jednog dela partizanskihsnaga preko Uvea na srpsku teritoriju nailazilo je na nesavlad-ljive tekoe zbog snane odbrane neprijatelja, surove hajke napartizanske snage i velikih smetova. Pojaana partizanskaaktivnost u istonoj Bosni u zimu 1942. jedno vreme jepothranjivala oekivanja da se, posle zaizimanja Srebrenice,Vlasenice i Zvornika, glavnina snaga narodnooslobodilakogpokreta ponovo prebaci u Srbiji, prvenstveno u Podrinje i drugegranine oblasti zapadne Srbije. Porazom partizanskih odredau zapadnoj Srbiji krajem februara i poetkom marta zatvorena

je granica izmeu Srbije i istone Bosne, koja se jedno vremeuzimala kao prostor za ponovni prodor partizanskih snaga uSrbiju. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju nije vie radio kao

jedinstveno telo: sekretar Komiteta Blagoje Nekovi ostao je uBeogradu; Milo Mami i Vasilije Buha radili su na jugu Srbije,Mirko Tomi u zapadnoj Srbiji, Moma Markovi u poareva-kom okrugu; Spasenija Babovi, Mitra Mitrovi i LjubinkaMilosavljevi zadrale su se u Sandaku.

Posle prolaska kaznene ekspedicije" 342. divizije i povla-enja ostataka jedinica sa Vrhovnim tabom iz Uica i zapadneSrbije u Sandak, deo partizanskih jedinica naao se juno odValjeva, na severnim padinama Maljena, Povlena, Medvednika i

Jablanice, na teko prohodnom terenu, kraju sa jako razvijenomslobodarskom tradicijom, posebno antigermanskim raspoloe-njem koje vue korene iz prvog svetskog rata, zapravo iz 1914.Decembra 1941. Valjevski odred je imao tri bataljona (sa oko500 boraca), Mavanski odred dva bataljona (oko 350 boraca),Tamnavski bataljon Posavskog odreda oko 150 boraca i Raan-ski bataljon Uikog odreda sa isto toliko boraca, to je ukupnopredstavljalo boraku masu od oko 1.150 boraca. Sredinom


45/64


decembra 1941. partizanski odredi u zapadnoj Srbiji, koji su seosipali usled dezerterstva, gubitka perspektive, pribliavanjazime, okupili su se u Podgorini. Za komandanta Glavnog tabaza Srbiju imenovan je Mirko Tomi koji se iz Sandaka vratio uzapadnu Srbiju kao delegat Vrhovnog taba da preuzmerukovoenje narodnooslobodilakim pokretom. Direktive Vr-hovnog taba nisu se razlikovale od stava koje su zauzelivojno-politiki rukovodioci partizanske grupacije, to jest da seizbegavaju frontalne borbe i nastave akcije gerilskog karaktera,

jedinice oslobode kolebljivih i nedoraslih boraca i odredireorganizuju u manje ete sposobne za lake pokrete i bremanevrisanje. Probojem u Mavu poela je tragedija odredarazbijenog u male grupice na koje su kvislinzi organizovaliprave hajke, dok se deo boraca osipao, ostajui kod kua.Tamnavskom bataljonu nije uspelo da se probije u Tamnavu. Tonije polo za rukom ni Kolubarskom bataljonu. Jedinice supokuavale da, s oslonom na slobodnu teritoriju, obnove svojuticaj u Mavi, Pocerini, Tamnavi i Kolubari, ali bez uspeha.Silazak sa planina u ravniarske rejone oteavao je kretanje;bila je i daleko gua odbrana neprijatelja i kvislinga, razvijeni-je komunikacije. Surova zima je jo vie oteavala pokrete. Stal-

ni porazi nagrizali su ionako opali moral.Vrhovni tab je raunao da je uloga Srbije u predstojeemklasnom obraunu odluujua (druga etapa"). Poraz u novem-bru 1941. nije bio do kraja shvaen, nego se, tavie, verovalo dae se narodnooslobodilaka borba ponovo razbuktati; ak da ena prolee doi do novog ustanka. Mirko Tomi je pri povratkudobio zadatak da se pridrava ovih procena i zalae da odrediostanu na svojoj teritoriji i na prolee naredne godine omasove.Poetkom 1942. su se na sve ogranienijem prostoru slobodneteritorije okupile sve preostale srpske jedinice zapadno odMorave, iako je ve bilo jasno da su Nemci i etnici zatvoriliobru oko proreene grupacije. Zanet optimizmom, Vrhovni

tab je postavio neostvarljive zadatke partizanskoj grupaciji injenoj komandi uveren da e se uskoro moi vratiti u Srbiju.Naime, nareeno je da se izgradi vrst sistem partizanskihodreda na teritoriji cele Srbije, ija bi dejstva koordiniralazajednika komanda". Svesna da slobodna teritorija ne moevie da se brani, Komanda grupe partizanskih odreda uzapadnoj Srbiji donela je odluku da se partizanske snage raz-biju u dve grupe i na taj nain razvue nemako-kvislinka od-


46/64


47/64

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA 1 7 5

Drinu i sklone se pod Nedievu zatitu. Ujedinjene snage,velikosrpske reakcije", izvetavalo je rukovodstvo KPJ, za

jlavne protivnike oznaavale su Turke" (Muslimane) i Hrvate.Nemci su od 29. januara do 7. februara, u drugom deluofanzive, pokuali da unite Ozrenski partizanski odred. etniciu istonoj Bosni stali su na stranu okupatora, a njihove voeJezdimir Dangi i Aim Babi preli u Srbiju. Major Dangizapoeo je pregovore s generalom Baderom, traei oruje,ogranienje ustake vlasti nad srpskim srezovima istone Bosne

i priznanje etnika kao saveznika u zamenu za njihovu borbuprotiv narodnooslobodilakog pokreta. Nemci su podsticalietniku izdaju tretirajui uhvaene pripadnike njihovih odredakao ratne zarobljenike. Ponovila se situacija slina onoj uSrbiji: etnici su izdaju uslovljavali dobijanjem ustupaka odNemaca, a ovi im ih nisu davali, gledajui u njima snage u kojese nije moglo imati poverenja. Za Nemce su oni bili i ostalipomone jedinice u borbi protiv partizana, pod apsolutnomkontrolom i u zavisnosti od nemakih tabova. Nemaki interesiza pacifikaciju istonobosanskog prostora nisu obuhvatali iravnopravan tretman etnika, pogotovu ne na raun krenjasuverenosti" NDH kao glavnog predstavnika faistike politi-

ke u porobljenoj Jugoslaviji.Kolona koja je u noi izmeu 27. i 28. januara 1942. ponajveem mrazu (-32C) prela preko Igmana, na putu za Fou,imala je veliki broj boraca izbaenih iz stroja zbog promrzlosti.

U Igmanskom maru 27/28. januara 1942. godine dolo jedo promrzavanja oko 150 boraca. Gojko Nikoli opisuje velikuhladnou na sledei nain: Studen je pretvarala odjeu i tijelou kompaktnu ledenu masu, prodirala je u kotanu sr i mozak."Oko 200 promrzlih proletera smeteno je u Foanskoj gradskojbolnici. Lekari koji su brinuli nad promrzlim borcima nisuimali iskustva u klinikom leenju promrzlina. Kasnije amputa-cije^ izumrlih delova promrzlih boraca vrili su dr uro

Meterovi i dr Dejan Popovi, bez anestezije. Od mraza uSarajevskom polju i Igmanu stradalo je oko 200 boraca, to jeinilo oko 30% od broja boraca Prve proleterske brigade. UFoanskoj bolnici leena su 172 promrzla borca. Od tog brojapromrzlih, umrla su etvorica od tetanusa i dvoje od sepse.Leenje je bilo oteano usled oskudice materijala, pre svegaantitetanikog seruma.


48/64


49/64

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA 177

r o d o l j u b e , podstrekivali na udare" protiv komandnog kadra ikomunista u jedinicama, na njihovu likvidaciju i prebegavanjeboraca na italijansku stranu.

etnici su u aprilu 1942. izvrili pu i u Ozrenskom,Romanijskom, Kalinovikom i odredu Zvijezda". Polo im jeza rukom da nametnu svoj uticaj i u narodnooslobodilakimdobrovoljakim odredima, to im je olakala opta defanzivapartizanskih snaga u Crnoj Gori, istonoj Bosni, Sandaku iHercegovini.

Narodnooslobodilaki pokret u Bosanskoj krajini onemogu-io je masovniju pojavu etnika i njihovo uvrivanje, sabijaju-i ih u gradove i izolujui u oblasti oko Mrkonji-Grada,Banjaluke i Manjae. Borbu za srpske mase, koja se rasplamsa-vala u jesen 1941, dobio je narodnooslobodilaki pokret. UroDrenovi i drugi etnici izdvojeni iz ustanikih redova okrenulisu oruje protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta. Grme-ki udarni bataljon vodio je borbe aprila 1942. s Drenovievimetnicima u rejonu Kljua i Ribnika, a novoformirani Grmekiprotuetniki bataljon, od 800 boraca, operisao je aprila/majaprotiv etnikih jedinica Drenovia, Vukaina Maretia i LazeTeanovia. Narodnooslobodilake snage pretrpele su teak

gubitak kada su etnici 2. aprila 1942. ubili kozarakog herojadr Mladena Stojanovia, naelnika Operativnog taba za Bo-sansku krajinu, koji je bio na meti ustakih progona kao voapobunjenika na Kozari. U ustakoj poternici je stajalo da seradi o najopasnijem voi pobunjenika", koji predvodi najjau inajveu grupu ustanika od oko 5000 puaka". Lekara izPrijedora, komunistu i heroja Kozare ustae su ucenile sa200.000 kuna.

Podsticanjem bratoubilakog obrauna izmeu Srba, sjedne, i Hrvata i Muslimana s druge strane, etnici su nastojali,saglasno Mihailovievoj viziji Velike Srbije" s etniki istomnacionalnom teritorij om, da odgovore na ustake zloine politi-

kom kolektivne odmazde, odmazde nad celim narodima. Za njihsu ustae bili svi Hrvati i svi Muslimani, s kojima se trebaloobraunati u uslovima rata. Druga strana pasivnosti premaokupatorima ili aktivne kolaboracije s njima bila je agresijaprotiv Muslimana i Hrvata, proglaenih za vinovnike svihnevolja srpskog naroda, koja je vrena u ime nadmonosti Srbapo zavretku rata. Klanja Muslimana u istonoj Bosni iSandaku 1942. i 19421943. oznaila su poetak sprovoenja


50/64


51/64


narna strujanja velikosrpske buroazije u inostranstvu i uzemlji, aljui poruke tajnim kanalima i preko punktovaobavetajnih mrea, posebno preko Vatikana, a javno prekoRadio-Londona svojim pristalicama u Sloveniji da ne sledepolitiku Osvobodilne fronte, da za njih vae iskljuivo naree-nja iz Londona i od Mihailovia kao legitimnog predstavnikavlade i monarhije. Kotrarevolucija u Sloveniji organizovala jemaja 1942. odrede Bele garde", kolaboracionistike formacijekoje su predstavljale i jedan vid legalizacije slovenakihetnika, koje su se nalazile pod dvostrukom komandom:okupatora i Mihailovievih opunomoenika. Nastavljajui daslede politiku obrauna s narodnooslobodilakim pokretom utoku rata, ove snage su stvorile i ilegalnu organizaciju Sloven-ska zveza kao kontrarevolucionarni pandan Osvobodilnoj fron-ti. Za etnikog komandanta u Sloveniji imenovan je majorKarei Novak.

Dok je Mihailovi podravao kolaboraciju svojih odreda sItaljanima, traei u ovima spas od narodnooslobodilakogpokreta, saveznika javnost je njegovu aktivnost na straniosovine pretvorila u mit o njegovom otporu nadmonomnerijatelju. Posredstvom propagande jugoslovenske vlade uizbeglitvu, kojoj su pomagali britanski i ameriki inoforma-tivni centri, on je u saveznikoj tampi izrastao u jednog odnajveih vojskovoa u ratu protiv faizma i japanskog militari-zma. Britanci su pomagali etnike ne samo propagandompreko radija ve i time to su im slali misije i simbolinumaterijalnu pomo. Narodnooslobodilaki pokret je guen utiini, osuen da nepriznat bude uniten italijanskim i nema-kim ofanzivama i etnikim napadima.

Kontrarevolucionarnom frontu pripadale su hijerarhije ver-skih zajednica u razdeljenoj Jugoslaviji. Srpska pravoslavnacrkva bila je rtva ustakog terora, nalazila se na otrici udarabugarskih, albanskih i maarskih progona, a njen patrijarh sa

episkopom Nikolajem Velimiroviem konfiniran u manastiruRakovica, a kasnije upuen u Dahau. Samo u Bosni i Hercego-vini poginulo je u toku 1941. oko 100 svetenika, meu kojimamitropolit dabro-bosanski Petar Zimonji i episkop banjaluki.Platon Jovanovi; deo svetenika je zatvoren ili prebegao uSrbiju, meu njima episkopi zahumsko-hercegovaki i zvorni-ko-tuzlanski Nikola Jokanovi i dr Nektarije Krulj. U eparhija-ma na tlu NDH (banjalukoj, gornjokarlovakoj, dabro-bosan-


52/64


53/64


radom. Ljubljanski biskup Gregorije Roman saraivao je saokupatorom i Belom gardom". Nadbiskup Stepinac ie, predolaska Ante Pa velia u Zagreb, posetio Milovana Zania,ministra policije, uzvratio posetu Slavku Kvaterniku, estitaju-i proglaenje NDH i svoje aljenje zbog smrti vojskovoinog"brata Petra Kvaternika, koji je poginuo u Crikvenici u borbi sajedinicama Jugoslovenske vojske. Prividno kurtoazno obele-je ovih poseta i izjava u stvari je oznaavalo putokaz zaponaanje klera i stvaranje propagandne osnove za prih va tanje

NDH, to su ustae uveliko i koristile. U Zagrebakoj katedraliStepinac je blagoslovio Slavka Kvaternika, a sutradan podolasku Pavelia u Zagreb, 16. aprila 1941, nadbiskup jeposetio poglavnika". U propovedima Stepinac je govorio opragu novoga razdoblja ivota" hrvatskog naroda, mislei nastvaranje NDH. U Katolikom listu objavljivani su slubeniustaki sadraji (obrazovanje vlade NDH, Pavelieva prisega",Stepineve poslanice u kojima se prihvata NDH). Stepinac jepozivao vernike da svim silama nastoje i rade oko toga, da naaHrvatska bude Boja zemlja, jer e samo tako moi izvriti dvijebitne zadae, koje kao drava imade da izvri u korist svojihlanova". Nadbiskupova Okrunica sveenstvu zagrebake di-

jeceze prenoena je preko radija i itana na javnim mestima.Vrhbosanski nadbiskup ari je u Vrhbosni objavio pesmu Kadsunce sja, zanosno uzbuen" Pavelievim dolaskom na vlast.,,U meni neto se budi", pevao je okoreli klerofaist, Ko zvuiiz zlatnog sna /I pjesmom dru mi grudi/ Kad sunce sja". OBoiu 1941. ari posveuje odu Paveliu, ija jedna strofaglasi: Ti si za Dom rtvovao svega sebe, / Smjel ko heroj, odvjere junak ivi /Za slobodu ustao si naeg Doma/ Ustaodivni." Paveli je primio celokupni episkopat na elu saStepincem 26. juna 1941. godine, dva dana pre Vidovdana ili kako veli Viktor Novak u predveerje najkrvolonijeg masa-kra, koji je uinjen u NDH", dok se Paveli obraao papi da je

vrsto odluio da domovina", to jest NDH postane KristovoKraljevstvo". Rimokatolika crkva je davala u NDH duhovni-ke" ustakim i domobranskim jedinicama. Nadbiskupska kon-ferencija je prihvatila prekrtavanje pravoslavnih, iako je bilooptepoznato u uslovima krvavih ustakih orgija da je ono samovid spaavanja ivota. Posredovao je kod pape maja 1941. daprimi u audijenciju Antu Pavelia. Progon Srba, Jevreja iCigana (Roma), pa ni pravoslavnih svetenika nije uznemiravao


54/64


55/64


za autonomijom ove opozicione grupe polazio je od posebnogstatusa Bosne i Hercegovine pod nemakim protektoratom.Redieva istraivanja pokazuju da je ova struja autonomistapod nemakom zatitom imala protivnika u Zigmundu Kaeu,poslaniku Treeg Rajha u Zagrebu, a pristalice meu nemakimvojnim i SS krugovima koji su bili rukovoeni nemakimprocenama o veoj efektivnosti korienja Muslimana u ratukoji se vodio. Ideoloka osnova ovog zahteva Uzeir-age Hadiha-sanovia zasnivala se na uverenju ovog kruga Muslimana da je

muslimanski svet u Bosni i Hercegovini vodei element" a neneki privjesak". Muslimani ove orijentacije smatrali su da podnemakim protektoratom mogu biti i bolje zatieni u uslovimaratnog haosa. Nastajale su i istorijske analogije iz vremenaAustro-Ugarske kada su Muslimani imali vanu ulogu uostvarivanju politikih ciljeva Austro-Ugarske Monarhije uBosni i Hercegovini", iako su se stara i nova istorijska situacijabitno razlikovale. Nemaka nije zvanino prihvatila ideju oprojektu bosansko-hercegovake autonomije kao posebneupravno-politike jedinice. Muslimanski autonomisti su u po-sebnim muslimanskim formacijama gledali ansu oruanesamoodbrane". A krajem 1942. oni su se obratili Adolfu Hitleru

posebnim memorandumom u kome su iznosili tezu o svomgotskom, dakle neslovenskom poreklu, navodili svoje antijugo-slovensko delovanje u prolosti, pripadnost ,,300-milionskomislamskom narodu", traili izdvajanje iz NDH i konstituisanjeBonjaka" u Bosansku upu". Sutinu ovih tvrdnji i zahtevaRedi vidi u tenji da autonomistiki pokret sauva islamskutradiciju i da se Bosna ukljui u sastav Treeg Rajha, obezbedisamostalnost vakufskih institucija i budunost feudalnim mu-slimanskim slojevima u novom poretku".

U zimu 1941/1942. obnovile su se u narodnooslobodila-kom pokretu nade da e se rat brzo zavriti posle protivofanziveCrvene armije pod Moskvom. Deo kadra je bio uveren da se

Vermaht nalazi pred porazom, a saveznika koalicija predraspadom. Na ove predstave o krizi u meusaveznikim odnosi-ma uticao je prekid veza KPJ s Kominternom; na drugoj strani,one kao da su potvrivane nastupom etnike kontrarevolucijeu Jugoslaviji, podrkom koju je ona dobij ala od emigracije uLondonu i Britanaca, tekim vojnim poloajem narodnooslobo-dilakog pokreta, pritisnutog neprijateljskim ofanzivama iglau. Uverenost u skori klasni obraun u nacionalnim i


56/64


57/64


vojske, iji su se odredi nalazili u savezu s okupatorima,ratovala, u krajnjoj liniji, protiv antifaistike koalicije. Levi-arenja" su osuena ne samo zbog odnosa u antifaistikojkoaliciji ve i zbog prakse narodnooslobodilake borbe, koja jesa svom oiglednou otkrivala da su irokim narodnim slojevi-ma strane parole o osvajanju vlasti klasnim ratom. Tutnjava" orevoluciji mogla je samo da ide u prilog snagama okupatora ikontrarevolucije. Uvaavajui skoro jednogodinje iskustvonarodnooslobodilakog rata, foanska sednica operativnog dela

CK KPJ napustila je shvatanje o svetskoj revoluciji u okvirimadrugog svetskog rata, koje se mealo sa stratekim opredelje-njem KPJ za narodnooslobodilaku borbu, i koje je biloobnovljeno u jednom kritinom trenutku za opstanak narod-nooslobodilakog pokreta, a u sklopu krive procene o razlazu uantifaistikoj koaliciji. Bilo je vie nego oigledno da jeultraleviarska praksa u pojedinim krajevima razarala narod-nooslobodilaki pokret i olakavala vojni napor okupatora ikontrarevolucije da slome otpor partizanskih snaga i da ihprivremeno potisnu s terena na kojima su one dotle suverenogospodarile.

Ugroavajui komunikacije okupatora i razarajui poredak

koji su oni uspostavili, partizanske snage su stalno bile naudaru neprijateljskih ofanziva, koje su krajem 1941. i u prvojpolovini 1942. naprosto sustizale jedna drugu. Posle neuspehanemako-ustake ofanzive u istonoj Bosni, Italijani i Nemci supoetkom 1942. resili da slome narodnooslobodilaki pokret ipovrate osloboenu teritoriju u toj oblasti, kao i u Crnoj Gori,Sandaku, Hercegovini. Potpomognuti etnicima, Italijani su uprolee 1942. uspeli da potisnu snage narodnooslobodilakihodreda iz Crne Gore, Sandaka i Hercegovine, bacajui ih iznurene, i s ranjenicima u vrletne predele Durmitora,Vueva, Maglia i Volujka, izmeu Tare i Pive, na crnogorsko--bosansko-hercegovaku tromeu.

Britanski istoriopisci o Jugoslaviji u drugom svetskom ratuustrajavaju na tezi da im dogaaji i odnosi snaga u Jugoslaviji

1942. nisu bil i poznati. Svakako da se ne moe prenebre-gavati injenica da je Jugoslavija bila daleko, izdeljena, zbunji-vala zbivanjima koja su izgledala haotina, sa mnogo protivu-recnih dogaaja i sloenih situacija, to je onemoguavalo da sedogaaji preciznije i potpunije sagledaju i procene. Ratneprilike su, pri tome, oduvek bile najpovoljnije za irenje i


58/64


59/64


smiljeno su stvarane u Londonu, Njujorku, Vaingtonu, Cari-gradu, u informativnim centrima kraljevske vlade. Svesno jeoblikovana slika o idolu i heroju rata, da bi se takva predstavanametnula svetskom demokratskom mnjenju, Mihailovi pred-stavio kao vojnik antifaistike koalicije i na taj nain potisnuosuparniki pokret za koji je govoreno da se nalazi u slubidruge velike sile.

Pokolji Srba u NDH, narodnooslobodilaka borba i Mihai-loviev pokret od prvog dana su cepali front amerikih

iseljenika jugoslovenskog porekla, vodei otrim podelama nanacionalnoj i verskoj osnovi. Elmer Dejvis, ef Ureda za ratneinformacije SAD, pisao je juna 1942. prvaku Srpskog narodnogsaveza Simi Vrliniu da je dunost iseljenika da potpomauratni napor SAD a ne da ire ratni razdor. Podseao je vodstvoiseljenika da je ameriko jedinstvo neophodno za uspenovoenje rata i da suprotna delatnost ide naruku strategijinacista koji su se hvalili da e izazvati jedne Amerikance protivdrugih. ,,Oni su godinama nastojali", kae Dejvis, da nahuka-

ju Amerikance srpskog, hrvatskog i slovenakog porekla jedneprotiv drugih. . . Ujedinjene nacije nastoje da ostvare to jemogue jae jedinstvo svih onih koji su protiv Osovine. U

Jugoslaviji i u Sjedinjenim Dravama Amerike, mi radimo natome da ujedinimo i Srbe i Hrvate i Slovence koji veruju uslobodu i demokratiju, a koji se suprotstavljaju Osovini i njenimsatelitima." Zauzimao se za to da se uini kraj aktivnosti

Amerikanskog Srbobrana na raspirivanju nacionalnog podvaja-nja izmeu Srba i Hrvata.

Mihailovia su uzdizali i njegovi komandanti, meu kojimaTrifunovi, Jevevi, Baovi i drugi. Za Trifunovia Mihailo-vi je osveio legendarnu srpsku tradiciju otpora uskoka ihajduka. Jevevi je pisao da je on dobio mitske razmere, da seljudi pitaju da li on uopte postoji. Oko Mihailovia se ispredaovelianstveni nimbus". Petar Baovi je poruivao da e za

njega i njegove ljude biti najvea radost da stisnu njegovu ruku,ruku oveka koga vole iznad svega, da nee preterati kada kaeda je on jedini ideal koji postoji za bosanske etnike i da e oniimati najsveaniji dan kada e moi da ga pozdrave kao vou usvojim redovima.

Iako glorifikovan, Mihailovi nije bio i zadovoljan britan-skim odnosom prema svom pokretu, jer su Britanci kontrolisalietnike veze sa vladom, a na drugoj strani ostajao je do kraja


60/64


61/64


legendarnog vojnika, dok su hrvatski krugovi nastojal i daMihailovia predstave kao jednog od kvisl inga sui generis najugoslovenskom poli t ikom i vojnom popri tu . Hrva t sk e gra-anske snage u emigrantskoj vladi su takoe uzvraale kako iSrbi imaju, pored Nedia i Ljotia, novog kvislinga, kao to gaimaju i Hrvati u l iku Pavelia. Zapoelo je i izjednaavanjepozic ija Mihailovia i Maeka , koji je bio tak oe neopr av danouzdizan od svojih predstavnika u vladi, pa i od Britanaca, kaoovek koji se rtvovao za svoj narod, koji daje otpor Paveliu ipredstavlja vou koj i moe usklad i t i odnos izmeu S rb a iHrvata. Njujorki informativni centar, sa Savom Kosanoviem iIvanom ubaiem, doprinosio je takoe, nasuprot osudamalondonske emigracije i ofici jelnog vladinog kruga, potapanjuMihailovia u ime jugoslovenstva, slovenstva i borbe demokrat-skih naroda protiv faizma.

Publicitet dat Rezoluciji preko sovjetske i svetske tampe,sa radio-propagandom Slobodne Jugoslavije", izazvao je veli-ke posledice u odnosima izmeu kraljevske jugoslovenske vladei SSSR-a, na jednoj strani, i jugoslovenske vlade i VelikeBritanije na drugoj strani, kao i izmeu vlada SSSR-a i VelikeBritanije. Mihailovi nije napadan kao klasni protivnik ve kao

izdajnik, nacionalna snaga koja je zatajila, stavljajui se uslubu stranih sila koje su porobile zemlju, samo da bi se uznjihovu pomo oslobodila glavnog protivnika. Ove vesti oMihailoviu nisu mogle da ne uzdrmaju savezniku predstavu oratoborstvu" etnika protiv Osovine. Ove vesti su nesumnjivokvarile odnose u trouglu Sovjetski Savez, Jugoslovenska izbe-glika vlada i Velika Britanija. One su takoe omoguavaleSovjetima da jae naglaavaju potrebu za antifaistikomborbom, da napore pokreta cene iskljuivo merilom ratnogzalaganja, odriui se bilo kakvih unutranjih promena iplanova o izmenama sistema. Odnosi nepoverenja i rezerve kojisu postojali izmeu kraljevske vlade u izbeglitvu i vlade

SSSR-a, naroito pojaane posle stvaranja Balkanske unije isukoba etnika i partizana krajem 1941, preneli su se i uprolee 1942. godine, ali postajui sve zaotreniji zbog Mihailo-vievih optubi protiv narodnooslobodilakog pokreta i ovogprotiv etnikog izazivanja bratoubilakog rata i kolaboracije.Predsednik izbeglike vlade Slobodan Jovanovi nije prestajaoda preko Moskve optuuje narodnooslobodilaki pokret, datrai intervenciju SSSR-a za ujedinjavanje svih antifaistikih


62/64


63/64


64/64

1 " Z NAROD NOOS LOBO DILA KI KAT I KEVOLTSCU A

po tkup l j ivan jem pa i mora ln im pr i t iskom. Neravnomern i r a spo -red part i jskih organizacija i , uopte, snaga narodnooslobodila-kog pokreta u raznim krajevima Jugoslavije stvarao je prazan

prosto r za nacionalne oslobodioce" i po th ran j ivao iluzije da jes dolaskom okupatora svanula i nacionalna sloboda.

I pored aktivnog rada vodstva narodnooslobodilakog po-kreta na vojnom i politikom slamanju oruanog fronta kontra-revolucije, ovaj je do 1943. neprekidno jaao, uveliko poddejstvom prinude i ideoloko-politikih predubeenja, s tim tosu mu osnovnu snagu inili ubeeni ideoloki protivnici komu-nizma, intelektualni inspiratori i organizatori kontrarevolucije,deklasirani elementi i profesionalne ubice. Kontrarevolucija jekrajem 1941. raspolagala sa 143.000, 1942. s 274.000, 1943. s377.000, a 1944. s 295.000 boraca.

branko petranovic istorija jugoslavije ii 5

Documents