Предметни наставник: Мирјана Торачки Разред: II Одељење: 1

Писана припрема за час књижњвностиКарловачка гимназија

20.11.2013.

Наставна тема: „Кад млидијах умрети“ Бранко Радичевић

Тип часа: Обрада новог градива

Наставна јединица: Књижевност романтизма

Циљ часа: Упознавање ученика са животом и делом Б. Радичевића и анализa његове песме „Кад млидијах умрети“.

Облик рада: Фронтални

Задаци часа: Наставна метода: Дијалошка, монолошка и текст метода

Образовни Васпитни Функционални

Упознати ученике са величином и значајем Радичевићевог песничког дела. Дати информативно биографске податке песника. Приближити ученицима атмосферу песме и тиме обогатити њихов чулни и поетски сензибилитет.

Помоћу естетски вредности песме и приказаних човекових осећања, развијати код ученика љубав према поезији и смисао за лепо у уметности. Подстаћи ученике на интезиван доживљај трагике људског живота али и на њено превазилажење путем песничког чина.

Оспособити ученике за аналитично, истраживачко читање и развијати код њих оригинални приступ књижевно – уметничком делу. Настојати да ученици успешно запажају, упоређују, доказују своја гледишта али и да сами маштом актуелизују песничке мотиве и слике.

Наставна средства: табла, креда, читанка, свеска

Нови појмови:

Проширити знање ученика о елегији као књижевној врсти. Литература:

Литература за наставнике:Милија Николић, „Методика наставе српског језика и књижевности“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1992.„Речник књижевних термина“, Нолит, Београд 1992.Јован Деретић, „Историја српске књижевности“, Требник,

Литература за ученике:Љиљана Николић, Босиљка Милић „Читанка за 2 разред средње школе“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

Београд 1996.Миодраг Поповић, „Романтизам 2“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1985.Предвиђене активности ученика и наставника:

1. Обновити знање о епохи романтизма којој Радичевић припада.2. Упознати се са биографским подацима нашег великог романтичарског песника

(школовање, књижевни утицај европских роматичара, вуковска инспирација, значај његове прве збирке...).

3. Пажљиво прочитати песму. Уочити основно расположење и тематске целине у оквиру којих је главни мотив песме развијан.

4. Којим симболом је најављена смрт у првој строфи песме? У каквом односу стоје самртник и природа?

5. Открити којим стилским поступцима песник поступно изражава бол због напуштања света.

6. Уочити какав је однос лирског субјекта према свом стваралаштву. Шта за њега представља врхунац трагедије због чињенице да напушта овај свет?

7. Обратити пажњу на елементе који доприносе мелодичности песничког језика (звучне фигуре, рима, избор речи) и на речи са изразитим симболичним значењем (жути лист, река, зора, сунце).

8. Открити универзалне поруке песме, судбину уметника и његовог стваралаштва.

Структура часа

Уводни део часа(10мин.)

Мотивација и

упознавање са

песником и песмом

На почетку часа упознаћемо се са биографијом Бранка Радичевића и основним одликама његовог песничког стваралаштва. Бранко Радичевић је рођен 1824. год. у Слабонском броду, али је интимно и песнички везан за Сремске Карловце у коме је провео шест година похађајући гимназију. Гимназију је завршио у Темишвару, а потом одлази у Беч на студије права и медицине, које никад није завршио. Боравак у Бечу изузетно је значајан за Бранково даље стваралаштво, јер ту долази у ближи контакт са европским, нарочито немачким романтизмом. На њега су посебно утицали Бајрон, Шилер и Хајне. Зближавање са Вуком и Даничићем открило је младом песнику ризницу нашег народног језика и народне поезије. Бранко раскида са застарелим класицизмом и постаје зачетник српске романтичарске поезије. Песник снажних, елементарних осећања и смелих мисли. 1847. издао прву песничку збирку.

Главни део часа(25мин.)

Анализа песме

Након упознавања са пишчевом биографијом приступићемо гласном читању песме. Замолићемо ученике да при том обрате пажњу на тон песме и атмосферу која у њој влада. Очекујемо да ће ученици, излажући своје утиске након читања, одмах лако уочити да је основна емоција која влада песмом изразита туга, меланхолија лирског субјекта.Која је главна тема ове песме?Обратите пажњу на наслов песме и његову повезаност са главним мотивом. Колико има тематских целина? Издвојте их. Основна теме песме је предосећање блиске смрти лирског субјекта што је сугерисано већ самим насловом песме. Тај дах смрти провејава кроз целу песму и поступно се развија кроз три тематске целине. У првом делу песме дата је паралелна слика јесењег увелог лишћа, као симбола умируће природе са сликом болесног лирског субјекта који полако и сигурно иде ка гробу. У другој тематској целини умирући болесник се опрашта од живота и свега што је на овом свету страсно волео. У трећој тематској целини песник долази до врхунца свог бола због напуштања овог света; у њој се опрашта са својим недовршеним песмама.С обзиром на основни тон и осећање које смо у песми уочили, одредите којој песничкој врсти она припада. Које су основне одлике те врсте?Елегија. Мелодично – медитативна врста лирске поезије, коју карактерише изразито осећање туге и жал за недостижним. Проширићемо њихово знање са историјског и књижевно теоријског становишта. Прелазимо на интезивнију књижевну анализу песме.Који поетски симбол у првој строфи најављује главни мотив, слутњу блиске смрти? Да ли уочавате како је уз помоћ тог симбола дочарано протицање времена? На који начин је то постигнуто?Уз помоћ симбола жутог лишћа песник усмера наше мисли на пролазност, на смрт. Спољне промене у природи послужиле су му као поетска грађа да лакше уобличи осећање бола и немира у својој души. Пред нама се дешавају промене у природи, смењују се слике као у неком немом филму. „Лисје жути веће по дрвећу“ – скренућемо пажњу ученицима на речцу „веће“ којом се наговештава јесен и сугерише протицање времена. „Лисје жуто веће доле пада“ – наглаша се нова фаза умирања природе, смрт већ постаје извесна. Следећим стиховима „Зеленога више ја никад/видет нећу!“ Лирски субјект избија у први план. Садошњост је замењена наговештајем будућности, која ће лирском субјекту с пролећем донети смрт. То је нарочито истакнуто контрастом боја: жуто – зеленог.Којим стилским фигурама је представљена слика болесника? У ком стиху се први пут недвосмислено спомиње смрт? На који начин је песник то посебно нагласио?Са слике природе обојене суморним тоновима прелази се на још суморнији опис изгледа болесника. Градацијски су приказани трагови које је болест оставила на његовом телу (клонула глава, потамнело лице, испијенооко, ломна рука, измождено тело, слабачко колено). У опису је приметно претеривање, хиперболизоване су болесничке муке, да би се завршиле потресном поентом „дође доба да идем у гроба“, где се смрт први пут јасно помиње.

Друга тематска целина

Какав је однос лирског субјекта према животу?Са ким се он све опрашта? Којом стилском фигуром се наглашава бол због прераног напуштања овог света? Кроз које слике ове песме је исказана песникова љубав према природи и животу уопште? У чему лирски субјект види свој грех и могући узрок трагичне судбине?Живот је попут сна, кратак, нестваран и неухватљив, а лирски субјекат га неизмерно воли и жуди да у њему што више ужива. Он се директно обраћа свему што је чинило срж његовог живљења. Приликом растајања он користи синегдоху, опрашта се, не од света као целине, већ од његових делова: од житка, зоре, сунца, грома, олује, славуја. Коришћењем деминутива и вокатива изражава се блискост са светом који напушта. Уметничка вредност је такође и у анафори „Збогом“, којом се појачано истиче бол умирућег субјекта. Из стиха „О, да те тако ја не љубљах жарко“ може се наслутити да је болест субјекта можда својеврсна казна што је овај свет претерано волео. Овај једанестерац наглашава болесников вапај за животом.

Трећа тематска целина

Какав је однос лирског субјекта према својим песмама? Уочите чему тежи лирски субјекат у свом песничком стваралаштву. Како се осећа уметник због немогућности да те своје тежње оствари?Лирски субјекат осећа очинску љубав према својим песмама које ће постати сирочад након његове смрти. Песмама се директно обраћа: „О,песме моје, јадна сирочади“, при том узвикујући још гласније и потресније него у претходној строфи. Хиперболисаним изразима у којима осликава своја хтења и стваралачке замисли он потенцира обожавање властите поезије, стремљење ка савршенству, бескрају, вечности. Песника поражава чињеница да нема више могућности и времена да заврши започето („У траљама отац вас оставља“). Мотив патње због блиске смрти кулминира, развијан у претходним строфама, на овом месту добија своје потпуно објашњење.

Завршни део часа(10мин.)

Узевши у обзир знање које ученици имају о одликама епохе роматизма, покушаћемо да синтезом досадашњег тумачења песме „Кад млидијах умрети“ дођемо до закључка шта то Радичевића чини типичним романтичарем. Усмерићемо ученике да обрате пажњу на слику света и романтичарског јунака у њему, однос уметника према стваралаштву и песнички језик који се користи.домаћи задатак

Усвојити знање и прочитати поему „Ђачки растанак“ за следећи час.

Изглед табле:

„Кад млидијах умрети“ Бранко Радичевић

Књижевна врста: елегија (elegos – тужбалица)Зачетник српске романтичарске традицијеМотиви: - однос природе и човека Предосећање смрти - растанак са животом и светом

- опраштање са недовршеним песмаСтилске фигуре: епитети, анафора, метафоре, алитерација, асонанца, синегдохаСтих: Десетерац (појављује се и деветерац и једанестерац)Поезија је пут ка превазилажењу патње због пролазности живота.