8/7/2019 Broj 51-52

1/46

www.koreni.net

KOMENTAR

injenice i reckice...

Kanadski general Luis Makenzi, nasuprot gospoi Kovaevi-Vuo, sigurno zna o emu govori kada u javnost iznosienjenice o graanskom ratu u Bosni, ne agresorskom kakokae vuica Vuo

broj 51-52

ZATO SE GROZOMORNA LIKVIDACIJA ESTORICE BONJAKA NAMEE KAOSUDBINSKO P ITANJE CELOG NARODA I DRAVE

Srebrenizacija Srba i SrbijeZa zloin u Srebrenici se treba i kajati i izvinjavati, a i najotrije kazniti krivce. Ali, nikakoutati o zloinima nad Srbima u Srebrenici, Sarajevu ili na Kosmetu. Narodi koji prihvatenepostojeu kolektivnu krivicu bivaju prokaeni i kratkoveni

SREBRENICA

Setite se Srebrenice

Srbi su univerzalna vrea za udaranje; nepostoje reperkusije za bilo ta to bilo kokae o njima. Srpski interesi se rutinskiminimiziraju, a nain miljenja odbacujekao cviljenje i borba za sopstveni interes

PETER HANDKE

Jo jednom za Srbiju

Novi esej Petera Handkea oSrbiji: Na megdanu istine

Peter Handke: Tablasi Dajmijela

Izvetaj zaobilaznog svedoka u procesuprotiv Slobodana Miloevia

BOSNA

Islamistike mree u Bosni

Oko 4.000 mudahedina iz mnogihislamskih zemalja, od kojih su se nekiobuavali u Avganistanu, danas jo uvekivi u Bosni. Muslimanski boji ratnici, kojisu se tokom rata od 1992. do 1995. godineborili na strani muslimana, dobili su odtadanjeg predsednika Alije Izetbegovia u

znak zahvalnosti bosansko dravljanstvo

CRNA GORA

Gangsterska vladavina uapsurdistanu

Nezavisna Crna Gora ima otprilike istotoliko smisla kao i neka nova drava okojezera Garda, a jedini koji je tako neto dosada pokuao bio je Benito Musolini nakraju Drugog svetskog rata, koji je formiraorepubliku Salo

http://www.serbian-business.com/http://www.snp-miletic.org.yu/http://www.inter-nacional.com/http://www.nin.co.yu/index.phphttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/zaboravi/akomozes/index.htmhttp://www.koreni.net/main/dalije.htmhttp://www.usde.se/http://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 51-52

2/46

AMERIKA ULOGA U OLUJI

Oduevljen Bljeskom, Clintoninicirao Oluju

Sjedinjene Amerike Drave aktivno susuraivale u pripremi Oluje, nadzirale je idirektno inicirale: zeleno svjetlopredsjednika Billa Clintona prenio jetadanji vojni atae u Zagrebu, a akciju suu realnom vremenu putem video nadzorapratili ameriki obavjetajni asnici

HRONOLOGIJA, TREI DEO

Stradanje srpskih porodica uBosni

Ove godine e se slaviti desetogodinjicazavretka rata u Bosni i Hercegovini. Uokviru tog jubileja naie se u centru panjesvetske javnosti pre svega dva dogaaja pad Srebrenice i Dejtonski sporazum. Ovomhronologijom, koju je ekskluzivno zaKorene zastavio Milivoje Ivanievic, direktor

Centra za istraivanje zloina nad srpskomnarodom u Bosni, elimo da potsetimo najednu uasnu i preutanu dimenziju rata uBiH ubijanje i gaenje celih srpskihporodica

POTOARI - ZLOSLUTNO PRETVARANJEU CENTRALNO EVROPSKO KULTNOMESTO ISLAMA

Sprema se neto krupno

Svi su izgledi da se stvari postavljaju ovakoiroko i ovoliko optuujue zato da bi seSrbi zabavili odbranom od nepostojeeKOLEKTIVNE KRIVICE, a Srbija iznurivaladokazivanjem da nikakav genocid nije

dirigovan iz Beograda. Kako bi novipokuaj likvidacije Republike Srpske kojise uveliko priprema naiao na to manji ito slabiji otpor i iz Beograda

RATNI ZLOINI U OLUJI

Vriska i panika

Savo, Aleksandra i novoroena Tanja suizgubili u Oluji oba roditelja, babu i dedu.Tragedija koja je iz korena promenilanjihove ivote, na najbolji nain svedoi ostradanju i najmasovnijem nasilnompremetanju jednog naroda posle Drugogsvetskog rata, za koji, ni posle deset godinaod Oluje, niko jo ne odgovara

poetna | arhiva | redakcija | kontakt | vaa pisma | linkovi| izmeu dva broja

http://www.koreni.net/index.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 51-52

3/46

Dihad na Balkanu

Nemaki novinar JirgenElzeser, autor knjige Ratnelai o NATO bombardovanjuJugoslavije, upravo je objavionovu knjigu na nemakomjeziku koja se opet bavijednim od mranih poglavljanovije istorije ovih prostora.Publikacija pod naslovomKako je dihad doao uEvropu boiji ratnici i tajneslube na Balkanu bavi se opirno vezamaislamista sa Bosnom i vladom Alije

Izebegovia kao i njihovoj ulozi u proteklomratu. Srpski prevod ove veoma sadrajne ifaktografske knjige oekuje se krajemgodine.

www.koreni.net

CRNA GORA

Gangsterska vladavina uapsurdistanu

Nezavisna Crna Gora ima otprilike isto toliko smislakao i neka nova drava oko jezera Garda, a jedini kojije tako neto do sada pokuao bio je Benito Musolinina kraju Drugog svetskog rata, koji je formiraorepubliku Salo

Pie: Jrg en Elssser

Zar to nije otpadnika drava: predsednik vlada kaoautokrata i finansira svoju klijentelu iz nelegalnih budeta mafije; deset postostanovnitva je obukao u policijske uniforme, to predstavlja jedinstven svetski rekord;glavni urednik jedinog opozicionog lista u zemlji je ubijen, posluno dravno pravosueblokira svako razjanjavanje ovog zloina; da bi spreila promenu reima, dravna vlastpolovini graana ne priznaje pravo glasa; kao poslednje, ali ne i najmanje vano,dekretom je poeo da se uvodi ak i nekakav sopstve ni jezik, kako bi se podanicima uzpomo ovog novogovora (Dord Orvel, 1984") oduzelo svako seanje na sopstvenukulturu a time i na bolja vremena pre ove gangsterske vladavine.

Gde se nalazi taj apsurdistan? Da li je toneko plemensko kraljevstvo u mranom

srcu Afrike, gde ive ljudoderi? Ili se,pak, radi o nekoj azijskoj despotiji kojauiva Putinovu blagonaklonost? Ili onekom kalifatu, u kome Al Kaida perenovac zaraen od trgovine drogom ikamenu je ene? Da li je moda re oBelorusiji, koju su Berlin i Brisel stavi li nasam vrh liste otpadnikih drava?

Svi ovi kliei zapadne propagande dovodeu zabludu. Uopte ne mora da se putujetako daleko da bi se pogledalo u ovajponor nae civilizacije i posetio jedandrutveni model koji bi i kod nas mogao

da nae sledbenike ako sve bude i daljeilo kao do sada. Sledite autora ovihredova u Crnu Goru, zemlju crnih brda.

Dolazak u Tivat

Kada iz Beograda sletite na tivatskiaerodrom, najpre morate da proete pasoku kontrolu. Vrlo interesantno, jer je u pitanjuzapravo let na domaoj liniji. Beograd je glavni grad, a Tivat grad na obali zajednikedrave, koja se jednom rani je zvala Jugoslavija, ali od prolea 2003. sme da se nazovesamo jo prozaino Srbija i Crna Gora. Poto je predlog za njen naziv doao odspoljnopolitikog efa Evropske unije, podrugljivo je zovu i Solanija.

Pogled najpre pada na uniforme policajaca, koji stoje svuda unaokolo. Njihove jakne i

kape podseaju na ulice San Franciska, odnosno druge serije iz SAD, i jasno se razlikuju

http://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/zaboravi/akomozes/index.htmhttp://www.koreni.net/main/dalije.htmhttp://www.usde.se/http://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 51-52

4/46

od jo uvek socijalistiki skromne odee uvara reda u Srbiji. U Tivtu se, naime, nalazite uRepublici Crnoj Gori, a komedija sa preoblaenjem organa vlasti, ikaniranje putnika i neviena pojava u Ajntajnovom univerzumu - blokada srpske mree mobilne telefonijena crnogorskom tlu, za razlog imaju potrebu ovdanje oligarhije da se razgranii od braei sestara sa onu stranu administrativne granice.

Na vrhu ove mini-republike vlada predsednik Milo ukanovi, a on od nje hoe po svakucenu da napravi samostalnu dravu. To nije ba jednostavno. Kao prvo, ova zemljica sasvojim golim visovima i bajkovitom jadranskom obalom predstavlja, dodue, svojevrstanraj, ali on je - to je kod rajeva uobiajeno - strano mali. Njena povrina odgovararecimo veliini jezerske oblasti u gornjoj Italiji, a i broj stanovnika (650.000) je u istojkategoriji. Srpska bratska republika, u svakom sluaju, sa 8 miliona stanovnika imagotovo 14 puta vee stanovnitvo.

Ukratko, nezavisna Crna Gora ima otprilike isto toliko smisla kao i neka nova drava okojezera Garda, a jedini koji je tako neto do sada pokuao bio je Benito Musolini na krajuDrugog svetskog rata, koji je formirao republiku Salo. Znamo kako se taj pokuajzavrio. I oduevljenje ukanovievih podanika ovim projektom je prilino ogranieno. Najednom referndumu 1992. se 94 posto Crnogoraca izjasnilo za ostanak sa Srbijom, unovoj Saveznoj republici Jugoslaviji.

Ova veina se, dodue, tokom narednih godina sve vie osipala. Ali 1997, kada jeukanovi prvi put otkrio svoje namere i odvojio se od svog politikog pokroviteljaSlobodana Miloevia, uprkos podrci Zapada i japijevskom bonusu, ukanovi je napredsednikim izborima osvojio samo tanunu prednost od 5.000 glasova u odnosu nasvog projugoslovenskog rivala Momira Bulatovia.

Od tada se na svakim izborima klatno pomera as na jednu as na drugu stranu. Razlogprosrpskih simpatija kod otprilike polovine stanovnitva predstavlja injenica da se veinaCrnogoraca - za razliku od Hrvata, muslimana ili Albanaca - nikad nije osealaugnjetavanim od Srba, ve je sebe sasvim suprotno - smatrala njihovom boljompolovinom. Svaki Crnogorac je Srbin, ali ne mogu svi Srbi biti Crnogorci, glasi jednaposlovica. Kulturne, verske, istorijske i jezike razlike izmeu Beograda i ovdanjegglavnog grada Podgorice (ranije Titograd), u svakom sluaju su manje od onih izmeudonje i gornje Bavarske.

Kada je 1918. osnovana prva Jugoslavija, kao Kraljevina Srba, Hrva ta i Slovenaca,Crnogorci su se u zamahu prosrpskih oseanja odrekli od isticanja svoje nacionalnosti unazivu drave. U kojoj meri veina sinova i keri Crne Gore smatra celu tu priu oetnikoj pripadnosti glupom, u dobroj meri pokazuje i primer porodice Miloevi:

Slobodan se izjanjava kao Srbin, a njegov brat Borislav kao Crnogorac.Pu nemake marke

Tokom zadnjih godina je, dodue, razlike meu sunarodnicima zaotrila druga priroda,kapitalistika ekonomija: u Crnoj Gori se stvorio vei posed novanog kapitala po glavistanovnika nego u Srbiji. Ovo relativno bogatstvo moralo se odvojiti od srpske privrede injenih neizvesno sti, a presudnu meru za to predstavljalo je naputanje zajednikevalute. Pomo za zamenu dinara nemakom markom je u novembru 1999. obezbedilanemaka Bundesbanka, koja je u jednoj tajnoj akciji preko hrvatskog aerodroma poslala47 miliona maraka gotovog novca u ovu zemlju.

Pored toga, za ovu promenu su bile vane i dovoljne rezerve eljene nemake novevalute, koje je vlada ubacila u unutranje tokove novca i time uspela da potisnedotadanju valutu. Ovo devizno blago na raspolaganje nisu stavili Nemci - teret novaneisporuke iz Frankfurta je zapuio samo male rupe u novanom opticaju u Podgoricigarantovalo je pravovremenu isplatu dravnih zarada u dravnom sektoru narednog dana ve ga je nagomilala sama crnogorska oligarhija: njene devizne rezerve su u trenutkuovog monetarnog pua bile vee od deviznih rezervi ekonomski daleko jae Srbije.Naime, iznosile su 150 miliona maraka.

Odakle ovako impresiv na suma u jednoj zemlji koja je tada bila pod embargom UN? Onaje tokom godina prikupljena kooperativnim poslovima na crnom i sivom tritu, mirno jeobjasnio ukanoviev savetnik Veselin Vukoti u razgovoruza Noje cirher cajtung (19.II1999).

O tome je preciznije pisao Berliner cajtung, 8. januara 1998. ukanovi je svoju slavustekao za vreme rata u Bosni. Zaobilazio je embargo nametnut ostatku Jugoslavije ivodio prosperitetnu trgovinu benzinom i orujem, koje je krijumario preko Skadarskogjezera. Velt ga, bez mnogo okolianja, naziva kraljem vercera (izdanje od

8/7/2019 Broj 51-52

5/46

3.7.1999).

U meuvremenu je italijansko pravosue podnelo dokaz za ovu tvrdnju: u jesen 1999.ono je podiglo optunicu protiv ukanovievog ministra inostranih poslova BrankaPerovia. Prema nalazima istrage, Perovi je bio posrednik izmeu Kamore i vlade uPodgorici u velikom poslu sa krijumarenjem cigareta, pri emu je, kako se tvrdi, linorukovodio prometom robe i isplatama. Kao jedan od vodeih slubenika jugoslovenskevazduhoplovne kompanije JAT u Italiji, Perovi se 1992. vie puta sastao sa efom klanaMacarela, a njihove razgovore je prislukivala policija.

Pritisnut teretom dokaza, Perovi je podneo ostavku - da bi danas utoliko mirnije uivao usvom bogatstvu kao privatno lice. Razmere ovih ilegalnih transakcija su ogromne: premaraunici italijanskog janvog tuioca, Crna Gora je 60 posto svog dravnog budetafinansirala vercom cigareta, zbog ega je ova patuljasta drava povremeno nazi va na iRepublika Filip Moris, dok su Italijani zbog toga gubili poreske prihode ija preraunatavrednost iznosi oko 4 milijarde maraka. Nije se, meutim, radilo samo o lopovluku, ve io teroru: kada su Kamora i crnogorski mafijai vercovanu robu brzim amcima iz Bara iKotora transportovali preko Jadranskog mora i u Pulji tovarili u kamione, nisu voleli da ihu tome ometaju karabinjeri, pa ni radoznalci. Gang ste ri esto nisu bea li od policijskihkontrola, ve su traili sukob, za koji su sa svojim oklopnim brzim amcima i vojnimdipovima bili dobro opremljeni.Izmeu januara i avgusta 1999. je - prema pisanju nedeljnika Espreso - bilo 500oruanih sukoba na zemlji i na vodi, u kojima je 75 lica povreeno, a dva su poginula -materijalna teta od upropatenih motornih amaca i automobila se ne navodi.

ukanovi i kralj cigareta

Kakva je simbioza vladala u vezama izmeu zloinaca i politiara moe da se zakljuinaosnovu slike koju je 2001. naslikao zagrebaki nedeljnik Nacional. U njenom centrustoji i izvesni Stanko Suboti-Cane. Ovaj Srbin koji je u meuvremenu dobio hrvatskipaso je, prema pisanju Nacionala, ef cele balkanske mafije. Njegov kapital potie odprodaje neocarinjenih cigareta - ona mu, navodno, samo u Srbiji godinje donosi dvemilijarde maraka profita. Nacional je prislukivao 300 sati telefonskih razgovora izmeuCaneta i ukanovia, i pisao je o finansiranju ukanovieve predizborne kampanje iznelegalnih fondova ovog mafijaa: u te svrhe je navodno 1995. priteklo 50 milionamaraka, dok je jo 130 miliona smeteno na privatne raune, izmeu ostalog i na Kipru.

Pored toga, aktivnosti ove dvojice i njihovog visokog drutva su, izmeu osta log,podrazumevale skupe ljubavnice, lude urke i zloupotrebu maloletnika. ak se iukanovievo pitomo pravosue jednom prilikom pobunilo, i 30. novembra 2002. izdalo

nalog za hapenje crnogorskog vrhovnog javnog tuioca Zorana Piperovia. Jednamoldavska prostitutka je ranije opunomoenici EU za enska pitanja Helgi Konrad dalaizjavu da je etiri godine drana kao seksualna robinja u gradiu Orahovac, i navela jepoimence 20 uglednih muterija, meu koji ma i spomenutog Piperovia. ena je, prematvrenju gospoe Konrad, bila u uasnom stanju, sa tragovima stranog maltretiranjapo telu. Optube su bile tako uverljive, da je ministar unutranjih poslova Jovievismestio nasilnu muteriju iza reetaka.

ukanovi, meutim, nije umeo nita bolje nego da Jovievia i Piperovia otpusti -ministra sa poloaja, a Piperovia iz zatvora. Londonski Indipendent je krajem 2000.pisao da je trgovina enama zamenila verc cigareta kao glavni izvor prihoda crnogorskedravne ekonomije. Svake godine u javnim kuama izmeu Cetinja i Kotora nestane oko1.400 istono evropljanki, koje se zatim dalje preprodaju u zapadnu Evropu.

Sa uvoenjem nemake marke i kasnijim prelaskom na evro ukanovieva mafija jestvorila preduslov za dugorono obezbeivanje svojih profita: poto svoj kapital vie nemora delimino i privremeno da dri u slabim dinarima, zatiena je od gubitaka kojidonosi inflacija.

Zapoeta privatizacija je omoguila da ovaj prljavi novac iskoristi za kupovinu legalnihfirmi i na taj nain ga opere. Tokom poslednjih pet godina banditi traeni poternicom suna taj nain postali ugledni poslovni ljudi tipian proces konstituisanja buroazije.Ovaj proces bi, dodue, bio potpun tek nakon osnivanja drave. Sve dok Crna Gora inizajedniku saveznu republiku zajedno sa Srbijom, uvek postoji opasnost da neki odlunijireim, kao to je sadanji u Beogradu, oduzme imovinu novim bogataima iz Podgorice, ilida im bar ponovo nametne porez na kapital i imovinu, koji je ukanovi odavno ukinuo.Pored toga, ukanovi ima jedan sasvim lian motiv za separatizam: italijanski organikrivinog gonjenja su, naime, protiv njega lino pokrenuli dva postupka zbog verca, u

emu im je pomoglo i javno tuilatvo grada Augsburga. Rimsko pravosu e je izriitopotvrdilo da ukanovi ove tube ne moe da izbegne pozivanjem na imunitet efa

8/7/2019 Broj 51-52

6/46

republike.

Upravo stoga, tvrde kritiari, on hoe da osnuje samostalnu dravu: tada bi u najgoremsluaju mogao jo da ga trai Hag, ali ne vie i pravosue neke druge drave.

Ustanak u Nikiu

Dvadesetosmog juna 2005, na srpski nacionalni praznik Vidovdan, u industrijskom graduNikiu na severu Crne Gore protivnici ovog pljakakog separatizma okupili su se najednoj upeatljivoj manifestaciji. Pokret za zajedniku dravu, u kome su se okupile sveprojugoslovenske i prosrpske opozicione stranke i koji ima ugledne protagoniste u oberepublike, organizovao je ovaj skup. Tako, recimo, u Beogradu na elu ove inicijativestoje Ljubomir Tadi, najugledniji filozof u zemlji i otac srpskog predsednika BorisaTadia, i poznati knjievnik Matija Bekovi.U Nikiu se za to zalau znaajni politiari kao to su Branko Kosti, poslednji predsednikrepublike u socijalistikoj Jugoslaviji, i Zoran ii, premijer jugoslovenske prelazne vladenakon pada Miloevia. Raspoloenje meu oko 800 okupljenih u zaguljivoj saliodgovaralo je temperaturi: im bi se izgovorilo ime nekog lana vlade, masu su potresa lizviduci. Ovaj pokret eli da masovnim skupovima poput ovog razbije gotovo potpunimedijski bojkot i da na taj nain pobedi na referendumu o sopstvenoj dravi koju jeukanovi najavio za prolee 2006. Jedan vet ahovski potez beogradske diplomatijesredinom juna uneo je nesigurnost u reimu Podgorici: premijer Kotunica je EU podneo detaljan spisak 270.000 Crnogoraca kojimaukanovi hoe da uskrati uee na narednom referendumu, zato to ive u Srbiji. Ubrzozatim, Savet Evrope je jednom rezolucijom zakljuio da na referendumima, premaevropskim standardima, imaju pravo da uestvuju svi dravljani, nezavisno od trenutnog

mesta stanovanja.ukanovi osporava da se ova opta smernica moe primeniti i na Crnu Goru, ali pravneosnove njegove argumentacije su slabe. Moemo li da zamislimo da na izborima zaBundestag ne smeju da uestvuju stotine hiljada Nemaca koji ive u inostranstvu?Crnogorski gastarbajteri ak i ne ive u inostranstvu, ve u drugoj republici zajednikedrave. Sa ovih 270.000 glasova, to je vie od polovine birakog tela u Crnoj Gori, nareferendumu naredne godine stvari ne mogu da prou naopako, ve sada se radujuukanovievi protivnici.

Dok su govornici u Nikiu hvalili novu odluku iz Brisela i na tribini zastavu EU sa zlatnimzvezdama istakli pored srpske zastave, u razgovorima koji se ispred dvorane voenimoglo se osetiti neto kao nagomilani gnev. Stari ljudi u zakopanim odelima stiskajupesnice, deca u majica ma bez rukava pokazuju miie, a crnogorke sevaju oima kao

draguljima: ako ukanovi hoe da sprovede svoje, i ako EU to ne sprei, biegraanskog rata. U zemlji koja je uvek prkosila turskoj vlasti, dok ju je Beogradskipaaluk stoleima trpeo, u svakoj kui jo uvek ima dovoljno revolvera i puaka da seukanovievim policajcima potprae pete. A, ako SAD i NATO dou u pomoseparatistima? Doivee isto to i sad u Iraku. Niki e posta ti drugi Bagdad.

Junge W e l t

http://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 51-52

7/46

www.koreni.net

SREBRENICA

Setite se Srebrenice

Srbi su univerzalna vrea zaudaranje; ne postoje reperkusijeza bilo ta to bilo ko kae o njima.Srpski interesi se rutinskiminimiziraju, a nain miljenjaodbacuje kao cviljenje i borba zasopstveni interes

Pie: Dul i j a Gor in

Nedavno su "Heniti i Kolms", popularni tandem FOKS TV mree koja, inae, slovi za retkekoje je teko obmanuti, "astila narodne mase" ekskluzivnim video snimkom "genocida"koji je dostavljen Meunarodnom krivinom tribunalu za bivu Jugoslaviju u Hagu.Podgrevajui veto kultivisanu i odavno opteprihvaenu karikaturu "zlih Srba", onHeniti i Alan Kolms zajedniki su ocenili da je vojna akcija bosanskih Srba zabeleena navideo traci "isto zlo" tj. "ovaploenje zla".

Putanje u etar uasa koji je prikazan na video traci - posebno u ovom trenutku ukrivicom rastrzanoj Srbiji - znak je da su se stvari jo vie pogorale na suenjuSlobodanu Miloeviu.

U iekivanju komemoracije povodom desetogodinjice masakra u Srebrenici, Hagu jeoajniki bio potreban talas novih okantnih slika da bi pred sudom javnosti dobio sluaj

koji je ve bio izgubljen pred Hakim sudom gde je, inae, krivica unapred poznata.Ej, bre, Foks televizija! ak ni oni nisu pratili suenje Miloeviu. Ali, poto e emisijanjihove TV mree izgledati glupo samo nekolicini Amerikanaca koji su pratili suenje,nema nikakvog rizika u daljem pljuvanju Tribunalovog PR-a. Kaem PR zato to ovosuenje treba da opravda postojanje novog Meunarodnog krivinog suda i ubedi Buovuadministraciju u svoju korisnost a ne u svoju (u)zaludnost.

Postoji razlog za upadljivo, gotovo trogodinje utanje svih vodeih medija o ovom takoznaajnom Drugom Nirnbergu, kako je svojevremeno nazvan utanje je kreno samo ujedanom ili dva dana tokom godine, kada su konano bili sposobni da ponude jedan jedinioptuujui dokaz koji bi ovekoveio verziju dogaaja koju su nam prodavali od samogpoetka.

Ono to bi gledalac koji povremeno prati suenje znao jeste da je Tribunal proveoposlednje tri godine otkrivajui ono to su mnogi od nas znali jo 1999; Miloevi je bio"zlikovac ija je brutalnost ila na ruku teroristima", kao to je bivi kolumnista "BostonHeralda" Don Feder iznova objanjavao, ali za koga se nije moglo rei da je bioistrebljiva. Obrnuvi redosled poteza u sudskom postupku kako bi zloin odgovarao veodmerenoj kazni, MKTJ (Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju) je tako moraoda redefinie "genocid". Na taj nain se Miloevi suoava sa optubama za genocid ipored toga to istrebljenje vie od sto hiljada crnih muslimana i hriana: mukaraca,ena i dece, poinjeno od strane arapskih muslimana u Sudanu, jo uvek nije stavljenaetiketa genocida. Ali, tamo istrebljivai nisu beli, hrianski Srbi.

Masakr sedam hiljada muslimanskih mukaraca u Srebrenici 1995. bio je neoprostiv, alinije bio genocid. Ako hoete, zamislite scenario u kome je jedan dogaaj izmanipulisantako da napravi paravan istine za okean lai. Onda zamislite Srebrenicu. Evo je, aprila

1993. viena oima nekoga ko je bio tamo. Haris Nezirovi bio je bosanski novinar

http://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/zaboravi/akomozes/index.htmhttp://www.koreni.net/main/dalije.htmhttp://www.usde.se/http://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 51-52

8/46

nedeljnika "Slobodna Bosna", a ovako je pisao za britanski "Independent":"UN se nada da e evakuisati 15 hiljada ljudi u nekoliko narednih dana. Muslimanskakomanda koja brani Srebrenicu tvrdi da se operacije UN svode na sauesnitvo u"srpskom etnikom ienju". Nezvanino, komandanti kau da veruju da Srbi neekrenuti u protivnapad dokle god su tamo izbeglice. to je jo vanije, oni kau da e sebez prisustva civila muslimanska odbrana raspasti. Oni veruju da su muslimanski borcibolje motivisani kada su njihove porodice uz njih..."

"To konkretno znai da e hiljade civila morati da ostanu na srpskom nianu: ouganadeca bez medicinskog tretmana; stari izgladneli koji ne mogu da se bore za mrvice hranekoje im bacaju iz vazduha; i majke koje hrane svoje bebe toplom vodom jer im nitadrugo nije dostupno..."

"Kada su prvi kamioni UN-a doli prolog meseca, trebalo je da evakuiu samo nekolikoranjenih, meutim, na stotine ih je pohrlilo da se ukrca. Kada je sledei konvoj doao 28.marta, na hiljade njih je nagrnulo u stampedu prema vozilima."

"Ma, zajebi konvoje, rekao je Naser Ori, lokalni muslimanski komandant. Kada jesledei konvoj stigao 30. marta, mase civila su opkolile kamione, ali ih je lina Orievagarda uklonila od istih i to grupa od 30 vojnika poganog jezika osumnjienih za pljakei druge kriminalne radnje. Tokom noi, uvari su primili mito u nemakim markama idozvolili ljudima da se popnu u kamione. Mnoge izbeglice sa UN liste za evakuaciju bile supretuene. Oevici kau da je zamenik komandanta udarao i utirao ene i odgurnuodecu koja bi se pribliila kamionima."

"etvrtog aprila lokalna (muslimanska) policija koristila je vodene topove kako bi narodzadrala podalje od UN vozila. Vodeni topovi obarali su svakoga ko bi se pribliio. Vojnicisu se ukrcali u kamione i pucali u vazduh.""Sve ee se govorilo meu civilima: Nai vojnici su gori od etnika, Srba."

U meuvremenu, Sarajevo "ni za trenutak nije izgledalo zainteresovano za sudbinu...Srebrenice", kae urednik Radio Holandije, Dejms Kilfus , "osim da je uvede na listuvrhunskih primera odsustva interesa spoljanjeg sveta za ono to se deavalo bosanskimmuslimanima". U izjavi koja je ula u svedoenje komandanta snaga UN-a u Bosni od1992-93. Filipa Morijona pred Hakim tribunalom u februaru 2004, kae se: "Cilj(bosanskog) predsednitva od samog poetka bio je da osigura intervencijumeunarodnih snaga za linu korist, to je bio jedan od razloga zbog ega se nikada nisuposvetili pregovorima. To se odnosi na Aliju Izatbegovia, koji je bio pod istragom Hakogtribunala za ratne zloine (to je Tribunal obelodanio tek nakon njegove smrti 2003.godine) a koji je uestvovao u II svetskom ratu na strani nacistike SS Handar divizije

koja je klala Srbe i etnike manjine Jugoslavije. On je takoe autor 'Islamske deklaracije',u kojoj je objavio sledei stav: 'Najkraa definicija islamskog poretka je injenica da se onodreuje jedinstvom vere i zakona, vaspitanjem i snagom ideala i interesa, duhovnogzajednitva i drave... Musliman uopte ne postoji kao pojedinac... (...) Ne moe biti mirai koegzistencije izmeu 'islamske vere' i ne-islamskih drutveno-politikih institucija."

O Izetbegovievoj politikoj igri "zavrnice"(zavrnog udarca) istoriar Karl Savi,balkanolog koji ivi u Miigenu, napisao je sledee:"Strana bosanskih Muslimana angaovanih u propagandi, reirala je masakre, ubijalacivile bosanskih Muslimana kako bi pridobila simpatije; zloupotrebljavala je civile kao ivitit i kao taoce, irei propagandu o sebi kao rtvi." Na primer: masakr u redu za hleb1992. i bombardovanje pijace na Markalama 1994. i 1995. to je rezultiralo uvoenjemekonomskih sankcija i bombardovanjem Srba od strane SAD uprkos naslovnimstranama dnevnih listova kao to je londonski Sunday Times: "Srbi nisu krivi za

masakr, gde su eksperti upozorili SAD da je granata dola sa bosanske strane" (1.oktobar 1995.)

Opte citiran zvanini Holandski izvetaj iz 2002. o Srebrenici izgleda da potvrujeupotrebu ovakvih taktika. Kao to je BBC.com izvestio te godine, holandska vlada je"prikaila deo odgovornosti samim bosanskim muslimanima ocenivi da je Bosnska armijaizazvala napade."

Muslimani iz Srebrenice su "unitili i poharali susedna srpska sela", nastavlja Klifus,"ubijajui i sakatei stanovnike, koji su bili obino previe stari da prue bilo kakavotpor... Zatim bi srpska sela bila popaljena." Posle njegove uloge u ubijanju ak dvehiljade Srba, i sam Ori je pobegao iz Srebrenice ba pred samu ofanzivu armijebosanskih Srba.

Srbi su evakuisali ene, decu i stare pre nego to su pobili mukarce, a da ih prethodnonisu razlikovali kao civile ili ratne zarobljenike, poinivi tako masakr u Srebrenici, to

8/7/2019 Broj 51-52

9/46

Srbi priznaju.

Smatrajui da je u Srebrenici izvren genocid, tribunal u Hagu je na taj nain proiriolegalnu definiciju termina tako da, ne samo da sedam hiljada leeva nije pronaeno (bezobzira koliko je vojnika bilo meu njima), i ne samo da tu ne mora da bude genocidnenamere, ve to ak ne mora da ukljuuje ni liavanje ivota trudnica i novoroenadietnike grupe koja je u pitanju. Kao to BBC. com izvetaj zakljuuje, "definicija se moesada primeniti i na konflikt u malim drutvenim zajednicama gde lokalne svireposti mogubiti okarakterisane kao genocid."

U meuvremenu, u Holandskom izvetaju iz 2002. dalje se kae da ni jedan dokaz "nesugerie umeanost srpskih vlasti iz Beograda", pri emu se svaljuje odgovornost nabegunca bosanskih Srba, generala Ratka Mladia.

A sve to nas opet vraa na Miloevievo suenje. Kao u Molijerovoj farsi: u roku nekolikomeseci od napada devetnaest muslimanskih otmiara (od kojih su se neki borili u Bosni)na SAD, suenje Slobodana Miloevia otpoelo je u Hagu u Holandiji, zemlji u kojoj sedanas umetnici i lanovi parlamenta proganjaju zbog slobode govora i to od strane"brae po veri" onih zbog kojih je Miloevi krivino gonjen.

Ukoliko se neko zaudi zato od 365 dana, 364 dana nai mediji ne alju ni re o"Drugom Nirnbergu" - koji je inae predmet podsmeha meu pravnim ekspertima(zamenik tuioca Karle Del Ponte, Defri Najs, prekorevao je izvetae za obaranjenastupa tuilatva i klimavost dokaza) - sledei kljuni momenti sa suenja, do kojih selako moe doi paljivim pregledanjem izvetaja evropskih novinskih agencija, mogli bi dapomognu u objanjenju:

Prvu nedelju suenja posebno su obeleile neprijatnosti "u korist" tuilatva, koje su sejedna za drugom smenjivale, poev od svedoenja Ratomira Tania koji je navodno bioprisutan kada je izdato nareenje za genocid, ali koji pri unakrsnom ispitivanju nije znaoda kae ak ni gde se nalazila Miloevieva radna soba u predsednikoj rezidenciji. Nakraju se ispostavilo da je za svedoenje bio plaen od strane Britanske obavetajneslube. Zatim, svedok po imenu Halit Barani, koga je Miloevi pitao da li mu je poznatoda su komandanti UK ubijali sve Albance koji su iskazivali lojalnost prema Srbiji. Baranije otkrio da je simpatizer UK, da je upoznao veliki broj komandanata, a potom jeoptuio sav albanski narod na Kosovu rekavi sledee: "UK je roena unutar naroda, datiti roditelje, brau i sestre."

Telegrafski izvetaj BBC-a iz 2002. nadovezuje se na svedoenje albanskog"zemljoradnika" Agima Zeirija, gde on navodi da su srpske snage spalile njegovo selo ipobile lanove njegove porodice. Tokom unakrsnog ispitivanja, kada je u sudskompostupku obelodanjeno da je njegovo selo elina bilo uporite albanskih pobunjenika i daim je prualo podrku, Zeiri je odjednom bio previe bolestan da bi nastavio, ali jepriznao da je UK koristila selo kao izvor za snabdevanje i da je najmanje trista lanovaUK bilo tamo stacionirano.

Sledei svedok, Fehim Elani, je bio takorei ukoren od strane, sada ve pokojnog,predsedavajueg sudije Riarda Meja, kada je odbio da uopte odgovara na Miloevievapitanja. Na kraju, posvedoio je da ne zna ni za jedan od zloina UK, a priznao je da muje sin bio lan UK. Elani, Zeiri i jo jedan "zemljoradnik", Halil Morina koji je tvrdioda nema nikakvih saznanja o prisustvu UK u selu Landovica (gde je posle rata podignutspomenik palim UK borcima) esto su izbegavali pogled "oi o oi" sa Miloeviem dokih je on unakrsno ispitivao.

Panel sudskog trojstva je ustvari prihvatio Miloevieve prigovore u vezi sa prihvatanjemsvedoenja glavnog istraitelja ratnih zloina na Kosovu, Kevina Kertisa, zbogirelevantnosti "dokaza" potpuno zasnovanih na "ponavljanju pria koje je sluao oddrugih", izvestio je AP. Kada je obavetajni analitiar tuilatva, Stiven Spargo, detaljnopokazao na mapama mar-rute kojima je prolo oko osamsto hiljada deportovanih iliizbeglih Albanaca 1999, Miloevi ga je upitao da li mu je poznato da je sto hiljada Srbanapustilo Kosovo zajedno sa ostalima, od trenutka kada je zapoelo NATObombardovanje. Spargo je odgovorio da on "nije bio zaduen da dokumentujeraseljavanje Srba." Normalno. Na Kosovu, nastavio je Miloevi, poto je na svakogSrbina dolazilo deset Albanaca, proporcionalno govorei, vie je Srba nego Albanacaizbeglo sa Kosova bacajui sumnju na argument Klintonove vlade o nasilnoj deportacijiveto iskonstruosanoj za nau konzumaciju.

Miloevi je postigao poene od ranije pokazujui pred Tribunalom albansku mapu koja

odslikava Veliku Albaniju, koja ukljuuje jugoistonu Crnu Goru, junu Srbiju, zapadnuMakedoniju i delove severne Grke uz dodatak Kosova duboko uvreeni san mnogih u

8/7/2019 Broj 51-52

10/46

Albaniji i na Kosovu. Podrazumeva se da amerikom narodu nikada nije pokazana ovamapa Velike Albanije jer mu je prodata pria o Miloevievoj ambiciji za stvaranje "VelikeSrbije".

U meuvremenu, nalazi sudske medicine o "masakru" u Raku, naoj poslednjoj slamciizgovora za bombardovanje naih istorijskih saveznika iji je narod spasio petstoamerikih pilota u II svetskom ratu, opovrgli su tvrdnju da se masakr uopte desio.Ispostavilo se da je praktino svaka "masovna grobnica" na Kosovu, o kojoj su Albanciirili glasine, bila prazna, kao to je utvrdio novinar Wall St. Journal Danijel Perl, nekolikogodina pre nego to su mu muslimani u Pakistanu odrubili glavu.Prvi zapadni lider koji se pojavio pred Tribunalom bio je Lord Pedi Edaun, bivi voaengleske Liberalno-demokratske partije, a sadanji visoki predstavnik UN u Bosni.Edaun je takoe prvi svedok koji je priznao da su borci UK bili teroristika organizacijaprotiv koje se borila Jugoslavija.

Nil Klark, politiki izveta o situaciji u istonoj Evropi i na Balkanu, sumirao je "processtolea" u britanskom Guardian u lanku iz februara 2004. (u mesecu kada je tuilatvozavravalo drugu godinu procesa): "Ne samo da tuilatvo oigledno nije uspelo dadokae Miloevievu linu odgovornost za svireposti koje su injene na terenu, ve jepriroda i stepen samih zloina dovedena u pitanje."

Bez ikakvog dokaza koji bi povezao Miloevia sa zloinima na Kosovu (a bila jeopteprihvaena pretpostavka da e biti lake podii tu optunicu nego za Hrvatsku iBosnu, gde su lokalni srpski lideri izdavali komande), Tribunal je dao tuiocima zelenosvetlo da ovoj optubi prikae optube vezane za Hrvatsku i Bosnu. Desilo se to iako jeglavni tuilac Karla Del Ponte u poetku govorila da se Tuilatvo time nee baviti, imajui

u vidu da je konflikt zavren 1995. Dejtonskim mirovnim sporazumom, podpokroviteljstvom Klintonove administracije, kada je administracija pozdravljala Miloeviakao oveka koji predstavlja snage mira i stabilnosti na Balkanu.

Nastavljajui onda sa optubama za Bosnu, Tuilatvo je pozvalo u februaru prole godinekomandanta snaga UN, Filipa Morijona. Njegovo svedoenje je trebalo da poveeMiloevia sa Srebrenicom. Dajui, umesto oekivanog, svedoenje da je Miloevispreio prvi napad na Muslimane u Srebrenici, Morijon je rekao da je 1993. zamolioMiloevia da intervenie kod Vlade bosanskih Srba kako bi spreio potencijalni masakr uSrebrenici, to je Miloevi i uinio ubedivi Srbe da zaustave ofanzivu da bi UN mogle dauspostave zonu bezbednosti. Morijon, na iju rezidenciju se pucalo tokom rata od stranebosanskih Muslimana, bio je taj koji je uspostavio zonu bezbednosti, ali nije uspeo da jedemilitarizuje, omoguivi na taj nain Naseru Oriu da tu enklavu pretvori u vojnu bazuza svoje operacije, odakle je pripremao napade na Srbe.

Morijon je video ekshumirane ostatke muenih, osakaenih i likvidiranih bosanskih Srbacivila i vojnika, i posvedoio je da su Orieve snage bile angaovane u "napadima tokompravoslavnih praznika (ukljuujui i Badnje vee) unitavajui sela i masakrirajui svestanovnike, to je stvorilo stepen mrnje koji je bio veoma specifian..."

Ukoliko je jasno ko je krivac a ko rtva kojoj je pruena podrka i u ije ime su kasnijeSAD pokrenule rat, logika zahteva objanjenje o tome kako je mogue da se za godinudana sudskog procesa, Tribunal nevoljno i tiho ipak morao odluiti da izvede pred sudHrvate i Albance i bosanske Muslimane takoe za ratne zloine, okrivljujui i "rtve".Naser Ori, koji nije imao zarobljenike, konano je bio optuen iako njegova optunicanije bila objavljena. Postoje video trake Orievih zverstava kao i slike Albanaca imudahedina u Bosni koji pobedniki dre u ruci ili stoje na odrubljenim srpskimglavama.

Pa opet, ak i u tim jednom-do-dva-puta-godinje "auriranim informacijama" u vezi saHakim tribunalom koje objavljuju vodee novinske agencije i TV mree, jedini preciznidetalji koji su nam dostupni da o njima sudimo su oni o srpskim zloinima. Snimci kojipokazuju pokolj Srba od strane bosanskih Muslimana i Albanaca, bili su upadljivo odsutnisa naih radio i TV talasa ostavljajui amerikoj javnosti da raspravlja samo o srpskimzloinima. Tiina (utanje o tome) je ono to bi trebalo da para ui svakom amerikompatrioti.

Kada je pominjanje akcija bosanskih Muslimana postajalo neizbeno, one su u kontekstuuvek bile pominjane kao "napadi", ali nikada kao "pokolj", "masakr", "zverstva", "zloiniprotiv humanosti" ili "etniko ienje", ak i u sluajevima kada je to bilo evidentno. Tajgovor mrnje ipak je bio rezervisan za Srbe. "Odmazda", termin koji se kontinuiranokoristi kako bi opisao albanska ubistva Srba (ukljuujui i starce) i kojim bi se lako mogloopisati ono to su Srbi uradili u Srebrenici, ostaje ekskluzivna privilegija balkanskih

Muslimana.

8/7/2019 Broj 51-52

11/46

Amerikanci nikad nisu uli o etnikom ienju Srba iz Srebrenice, isto kao to nisumnogo uli ni o etnikom ienju pola miliona Srba od strane Hrvata. Svako ko se boriza istinu na Balkanu etiketiran je kao "pro-srpski" "anti-muslimanski" orijentisan, ili kaortva "srpske propagande" (pokuaj, i pronai e to i u ovoj zemlji). U meuvremenu aki istinske rtve bosanskih Muslimana " iskreno veruju da su moralne rtve agresije igenocida", pie Neboja Mali, koji ivi u Vaingtonu, i dodaje da su i oni "zaslepljeniIzatbegovievom ideologijom mrnje i dominacije koja je pocepala Bosnu".

Od nedavno Srbija proivljava udan nacionalni fenomen jedinstven po svojoj prirodi.Umorni od statusa odbaene nacije (pariah nation), bez obzira da li je on zasluen ili ne,Srbi su sebe osudili na samo-kanjavanje. elei da im bude dozvoljeno da se vrate u redmeunarodno "priznatih" nacija, oni oajniki ele da njihova vlada prihvati sve zahteveZapada i da Miloevi bude osuen, kako bi konano devedesete stavili iza sebe. Da bi topostigli, mnogi Srbi variraju izmeu upranjavanja samocenzure (politiki je nekorektno uSrbiji danas braniti ili objanjavati politike akcije devedesetih godina) i samoobmane, ukojoj Srbi uspevaju da ubede sami sebe da je svet bio u pravu i da su oni loi momcidevedesetih godina koji treba sami sebe lino da okrivljuju za graanski rat koji je unitionjihovu zemlju. Drugim reima, Srbi izdaju svoju sopstvenu istoriju. Moda je prvinagovetaj da e se ovo desiti bio uvodni lanak NY Times iz 1999. koji je napisala jednaSrpkinja, rekavi tada da ak i da nema ovako velikog broja ubijenih na Kosovu, ak i daje samo jedan jedini Albanac ubijen, njena zemlja zasluuje to to je dobila.

I tako je januara 2004. Misija UN-a na Kosovu (UNMIK) morala da izda saoptenjesuprotno samooptuujuem izvetaju Beograda u kome se tvrdilo da ima masovnihgrobnica na Kosovu: "U nekim medijskim izvetajima citiran je visoki zvaninik izBeograda koji je tvrdio da postoji 198 masovnih grobnica na Kosovu. Kancelarija za

nestale osobe i sudsku medicinu (u Pritini) kategoriki tvrdi da ne postoje nikakvi dokazikoji su podneti ovoj Kancelariji a koji se odnose na postojanje bilo kakvih masovnihgrobnica na Kosovu. Takve neosnovane izjave izraavaju nedostatak oseaja za stvarikoje izazivaju duboke emocije i prouzrokuju znaajnu duevnu patnju porodicama koje sunjima pogoene."

U meuvremenu, autentine grobnice koje su bile otkrivene sadrale su srpska tela zakoja se pretpostavlja da pripadaju civilima koji se vode kao nestali od 1998. i za koje sepretepostavlja da su kidnapovani od strane UK kao to je BBC.com izvestio u martu."Ukoliko se potvrdi, ovo bi mogla da bude druga takva grobnica u mesec dana nakon toje 24 tela pronaeno u peini" u februaru, preko kojih su, kako prenose lokalni mediji,bila natrpana stara vozila.Domaini "Heniti i Kolms" rekli su da izgleda da ko god da je bio taj Srbin koji jeTribunalu predao video-traku o Srebrenici oigledno je imao "griu savesti". Ali ukoliko

bilo ko zna kako stvari na Balkanu funkcioniu sada, verodostojnija pria je ta da je tajneko samo traio dobru zaradu, a najlaki nain da to ostvari danas, jeste da pogurastaru priu.

Pogled u srpsko stanje svesti, zajedno sa nadom u pomirenje sa Amerikom, ponudio je usvom pismu Aleksandar Ki iz Vrca-Srbija: "U mojoj zemlji danas, gotovo je nezakonitorei da smo mi u pravu. Ponekad, kada se probudim, verujem da ivim u Albaniji iliHrvatskoj. ak i nai sopstveni mediji su antisrpski. Samo nekoliko medija je slobodno daneto prokomentarie, drugi su pod demokratskom cenzurom...""Vidite, u poreenju sa brojkama od pre rata sada ima manje od 2-3 % Srba na Kosovu,ali zato ima sto hiljada Albanaca u Beogradu. U mom rodnom gradu idem u pekaru kojudri Albanac...!"

"U Srbiji imamo nekoliko slobodnih medija, a jedan od njih su novine "Srpski Nacional"

koje su prole godine podrale Buovu kampanju pozivajui Srbe da utiu na svoje roakeu SAD da glasaju za Bua. Ove novine pokuavaju da kau Srbima da SAD vie nisuneprijatelj i agresor. (Ja se nadam) da e se doi to toga da amerika zastava za nas vienee predstavljati simbol represije... Mi SAD nikad nismo smatrali zlikovcem. udno zaEvropljane, ali mi smo uvek vie voleli Niksona i Regana nego Kenedija. Hou da kaem,mi smo SAD smatrali za zemlju "preko bare". Ne razumem ta se desilo sa naimmeusobnim odnosima."

Pokuavajui da poprave odnose, Srbi su ponudili SAD bataljon koji bi pomogaoamerikim trupama u Kabulu. Ali, ko e pomoi Srbima u leglu terora na Kosovu? Sigurnone oni koji guraju nezavisnost pokrajine, neto to bi samo po sebi predstavljalo smrtniudarac slobodnom svetu, jednom, kada mirovne trupe, koje su sada tamo nae oi i ui,budu morale da odu.

Dok svet veto okree glavu na drugu stranu, ne samo da je na delu kultrni genocid i dase vri reverzija (izopaivanje) istorije, ve meunarodni meetari izvlae korist od

8/7/2019 Broj 51-52

12/46

indiferentnosti javnosti po pitanju Balkana, zvanino uspostavljajui islamsku gangsterskudravu u Evropi kao nau izlaznu strategiju (itaj strategiju bekstva).U meetare spadaju Savet za meunarodne odnose, Meunarodna krizna grupa, odreenibroj kongresmana, veina diplomata iz perioda Klintonove ere, sada zaposlenih u kvazivladinim institucijama i Vesli Klark. Klark je upozorio, u uvodniku Wall St. Journal ufebruaru, "da bi moglo da doe do grubog suprotstavljanja krajem godine" ako ponovo nedamo Albancima ono to trae, i zauzeo se da se samo to i uradi. Posle svega, grubosuprotstavljanje bi odralo njegov "uspeni rat" poto je proveo celu izbornu godinuistiui ga nasuprot Iraku u ii interesovanja, pa zato eli da to pre zapeati priu oKosovu. Uostalom, on je ve obeao bivim donatorima svoje predsednike kampanje Nacionalnom albansko-amerikom savetu - da e "Kosova" biti nezavisno, namernokoristei lo izgovor srpske rei kao to je to inio njegov bivi bos. U lanku Wall St.

Journal Klark je ak predloio da treba opet "opaliti" po Srbima ukoliko se Beograd ispreina putu (poto je to lake nego boriti se protiv albanskih terorista).

Kako Amerikanci ne bi poeli da povezuju oigledne injenice, dve stvari moraju daostanu nerazjanjene, poto se primie izricanje presude Slobodanu Miloeviu i kako sezahuktava pria o nezavisnosti Kosova, a to su: Al Kaidina veza sa Bosnom i Kosovom i,oduvek prisutna zverstva protiv Srba.

Emitovanje snimka o Srebrenici bilo je u stvari ispaljivanje plotuna (topovska paljba) uovoj kampanji bez obzira da li je kanal Fox toga svestan ili ne (domaini sigurno nisu, aliukoliko mrea jeste, onda je to lo znak). Jue je Fox najavio Vesli Klarka kao svognajnovijeg vojnog spoljnopolitikog analitiara, iji su albanski prijatelji obeali rat protivNATO-a i snaga UN-a ukoliko Kosovo ne bude nezavisno. Kanal koji bi trebalo dafunkcionie kao deprogamer medijske mainerije za ispiranje mozga, i sam je postao deo

mainerije.Razumljivo za ona Henitija, putanje video-trake o Srebrenici pruilo je retku priliku dase baci koska muslimanskom svetu za ta su sve vreme Srbi sluili ostatku sveta (zatoto, iako su zverstva irom planete injena nama od strane muslimana, na neki bizaran iudan nain koji nije u trendu, pronali smo jedinstven i izuzetan sluaj gde nisumuslimani ti koji vode sveti rat dihad ve to ine neprilagoeni predstavnicisvetovne (sekularne) evropske religije pravoslavni hriani Srbi).Srbi su univerzalna vrea za udaranje; ne postoje reperkusije za bilo ta to bilo ko kaeo njima. Srpski interesi se rutinski minimiziraju, a nain miljenja odbacuje kao cviljenje iborba za sopstveni interes. Kada se, usred nae ofanzive na Jugoslaviju 1999, neka ena,koja se ukljuila u direktnu radio emisiju, usudila se da kae da Srbi nisu odgovorni zabombardovanje pijace na Markalama, smesta je bila prekorena od strane skeptinevoditeljke reima: "Da li Vi to branite Srbe?!"

Srbi "su bili meta propagande nesluenih razmera koja ih je osuivala za zlodela poputnacistikih", pie Mali (setite se bive reporterke CNN-a Kristijane Amanpur koja nam jeprikazala sahranu, po njenim reima dve muslimanske bebe ubijene od strane srpskihsnajperista, za koje se kasnije ispostavilo da se radi o srpskim bebama koje su ubilimuslimanski snajperi). Ako su srpske vlasti i oklevale, bilo u pomaganju da se uhvatetraeni za ratne zloine, bilo da se zvanino prizna masakr u Srebrenici, inile su to zatoto se "sa pravom pribojavaju da bi to moglo takoe da se protumai kao priznanjefabrikovanih lai", dodao je Mali.

Pomou video-trake koja trenutno cirkulie, ponovo se sklapa pria o srpskoj izopaenostikoja dostie svoj vrhunac u samoj Srbiji gde, kako Ki izvetava, svi mediji upiru prst uMiloevia, dravu i srpski narod uopte. Jedan profesor prava, na nacionalnoj televiziji jeizjavio da je egzekucija pokazala "kolektivnu krivicu" srpskog naroda.

Neemo mnogo uti o tome koliko je dobrotvornih akcija sprovedeno u cilju sakupljanjanovca za terorizam, niti o Bosancu koji je bio mozak bombake operacije u Madridu ili oest bosanskih dravljana alirskog porekla koji su odvedeni u Gvantanamu jer suplanirali da dignu u vazduh ameriku i britansku ambasadu u Sarajevu (NY Times, 21.oktobar 2004.) ili o tome kako je Bosna izdala paso zameniku Osame bin Ladena,Ajmanu al-Zavahiriju koji je drao kampove za obuku i fabrike oruja irom Albanije,Kosova, Makedonije, Bugarske, Turske i Bosne. Takoe neemo uti da su teroristi, kojisu izvrili samoubilake napade u Iraku prolog avgusta ukljuujui i jedan na glavni tabUN-a u kome je pogunulo 22-oje, trenirani u Bosni ili, da je Al Kaidin vrhunski operativacza Balkan al-Zavahirijev brat Mohamed, bio na visokoj poziciji u UK. Mi nikada neemoznati da je Bosna danas jedna uzgredna stanica, blizu Evrope, za podmirivanje potrebaterorista za orujem, novcem, dokumentima eenskih i avganistanskih boraca u prolaskukroz Evropu pre nego to stignu u Irak.

Tree nedelje naeg 78- dnevnog bombardovanja Beograda, indijski komandant UN snaga

8/7/2019 Broj 51-52

13/46

u Bosni, general Sati Nambijar, odrao je govor u Nju Delhiju i tom prilkom izjaviosledee: "Opisivanje Srba kao zlih, a svrstavanje svih drugih u dobre, ne samo da je bilokontraproduktivno ve i neasno. Prema mom iskustvu sve strane su bile krive ali samobi Srbi priznali da nisu aneli, dok bi svi ostali insistirali da to jesu. Sa 28 hiljada ljudi podmojom komandom i u stalnom kontaktu sa UNHCR-om i zvaninicima MeunarodnogCrvenog krsta, mi nismo bili svedoci nikakvog genocida osim ubijanja i masakra na svimstranama."

Poevi od starijeg predsednika Bua, to je eskaliralo pod Klintonom, mi smo kostantnoohrabrivali nacionalizam i ksenofobiju na Balkanu na raun hriana Srba, a danas naimediji i vlada pokuavaju da nabiju etvrtasti klin u okruglu rupu. Sa pojavomodluivanja o konanom statusu Kosova, administracija Dorda Bua ima priliku danapravi istorijsku greku i upravi kurs na Balkanu u pravcu koji bi konano bio na linijinjegove vizije rata protiv terorizma.

Veliki narodi priznaju svoje greke, ali ih ne ponavljaju. Meutim, narednih nedelja kadazemlja bude daleko ispod svog potencijala u smislu duhovne veliine i kada Amerikancibudu izloeni retkoj pravoj propagandnoj kampanji kojom se pojaava naezameateljstvo na Balkanu, na amerikom narodu je da postavi zahtev da se stvariraiste.

Ukoliko bi se formirala komisija da utvrdi da li je predsednikova administracija uinila ilinije sve kako be spreila samoubilake napade 11. septembra, moj Boe, ta da radimosa administracijom koja je podigla monu ameriku armadu da bombarduje Evropu izrazloga koji prevazilazi seksualnu aferu ovoga puta laui o genocidu da bi to postigli.

Bilo ko da trai dokaz o "izdajnikom ratu", ili o tome da je bio "ratom zaveden", "gurnutu rat" ili, da mu se "lagalo o ratu", ne gleda dalje od 1999. U Avganistanu, u Al Kaidinomkampu za obuku, pronaena je prijava kosovskog Albanca za ulanjenje u redove AlKaide, gde se kae: "Posedujem borbeno iskustvo steeno u Oslobodilakoj vojsci Kosovaprotiv srpskih i amerikih snaga... Preporuujem (samoubilake) operacije protiv(zabavnih) parkova kao to je Disney." Da su protesti koji su bili rezervisani za ratRepublikanaca bili takoe podignuti protiv rata demokrata na Kosovu, da smo razlikovaliprijatelje od neprijatelja i da nismo dozvolili da Balkan postane kapija za ulazak teroristau zapadni svet, moda se nikada ne bi desio 11. septembar.

Li Hamilton bio je taj, ovek koji bi postao kopredsedavajui komisije za 11. septembar,koga je predsednik Klinton tapao po ramenu 92. i uveravao reima: "Putovao sam ponaoj zemlji godinu dana i nikoga nije briga za spoljnu politiku osim oko est novinara."

Hamilton je odgovorio Klintonu podseajui ga da su dva poslednja predsednika svojuzaostavtinu gradila na spoljnoj politici. Izgledalo je da se, na kraju, predsednik Klinton"primio" na Hamiltonovu sugestiju.

Svedoei na Miloevievom suenju u Hagu prolog septembra, bivi politiki analitiarDejms Datras, koji je radio za Republikanski politiki komitet Senata od 1985-2000.citirao je nalaze Komisije za ispitivanje sluaja 11. septembra, "da je devedesetih godinapostavljena osnova prave teroristike mree". Ta mrea ja danas poznata kao Al Kaida.

Balkan je bio premija u kojoj su Iran i Osama bin Laden videli koridor za irenje terorizmaka Zapadu. Mi smo im taj koridor omoguili. Zato?Senatore Hamilton, rad vae Komisije nije zavren.

Jew ish Wo r ld Review

Prevod: Ljiljana Niki

http://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 51-52

14/46

www.koreni.net

PETER HANDKE

Jo jednom za Srbiju

NOVI ESEJ PETERA HANDKEA O SRBIJI

Na megdanu istine

Austrijski knjievnik Peter Handke se ponovo vraa na

megdan na kome se i dalje vode borbe oko "pravog"tumaenja ratova na Balkanu. Novim esejom "TablasiDajmijela" on tako nastavlja seriju tekstova, zapoetu preskoro decenije i posveenu onome to je na poetku nazvao "pravdom za Srbiju". Pritome, Handke ostaje dosledan svojoj percepciji koja ga je kotala najotrijih napada odstrane svetskih intelektualaca i novinara: on opisuje ono to drugi (politiki, medijski,"intelektualni") "posmatrai" zbivanja na Balkanu ne ele ili nee da vide, a dovodi upitanje upravo njihove konstrukcije balkanske stvarnosti.

Tako se ovaj Handkeov novi esej moe itati i kao nekakav literarni rezime pievihnapora da se suprostavi monopolu (medijske) istine i iskljuivosti miljenja. Povod zapisanje ovaj put mu je bila injenica da se naao meu vie od 1600 svedoka odbrane nasuenju Slobodanu Miloeviu, a da nije znao ta bi on kao "svedok-ekspert" u strogomsmislu hakih pravila mogao ili imao da kae. Zbog toga nije sluajno da je on, odlazei u

zatvor u eveningenu na troasni razgovor sa bivim jugoslovenskim predsednikom,odmah doao u koliziju sa sistemom koji je ustanovio haku pravdu. To mu je bilakonana potvrda da njegovom svedoenju, kao osobitog posmatraa, nije mesto u salijedan Hakog tribunala.

Handke je svoje utiske o razgovoru sa zatvorenikom zapisao u januaru ove godine, estmeseci nakon susreta sa njim. I trebalo mu je jo skoro pola godine da se odlui nanjihovo objavljivanje. Oklevao je, jer je znao da se time opet izlae talasu burne kritikekoja mu, ustvari, samo jedno prigovara da u kontekstu ratova u bivoj Jugoslaviji negovori o Srbima kao zloincima. tavie, on i u ovom eseju opisuje srpske rtve koje kaoda ne postoje za svet. I one iz Srebrenice, naravno.

Novi esej Petera Handkea je jo jedno literarno remek-delo koje e da se pamti kaoistorijsko. Izdvajamo delove teksta i prenosimo samo nekoliko od prljavih napada na

njegov raun.

Tablasi Dajmijela

Izvetaj zaobilaznog svedoka u procesu protiv Slobodana Miloevia

Vrem e j e sud i j a (Ibn Arabi)

U posetu zatvoru u eveningenubio sam spreman da odem bezoklevanja. Istina, tamo nisam ba

http://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/zaboravi/akomozes/index.htmhttp://www.koreni.net/main/dalije.htmhttp://www.usde.se/http://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 51-52

15/46

otiao kao mogui svedok madani to nisam sasvim iskljuivao. Istotako nisam bio radoznao daupoznam nepoznatog prijatelja inisam eleo da saznam ita odnjega, bar ne ono to se tieprocesa. Oseao sam se pomalonelagodno zamiljajui kako jenjegov pravni savetnik optuenogmoda tek tako nagavorio da meprimi. S druge strane: ako on sasvoje strane nije hteo nita dasazna od mene: utoliko bolje. Pre svega mi se nametala svest o dunosti ne, ne, nepred istorijom, itd. ve dunosti tek tako.

Dan i sat razjanjeni su sa Miloevievim pravnim savetnikom. Pred sam moj odlazak sume, meutim, jo jednom nazvali, iz samog Tribunala, Sekcija za svedoke i rtve.Vozna karta Pariz Hag je za mene spremna. Takoe je rezervisan i hotel. Kad samodgovorio da elim da sam platim put i hotelsku sobu, i da sam, pored toga, verezervisao sobu u jednom drugom hotelu, a ne onom koji je imenovao Tribunal, naiaosam prvo na jedno dugo zabezeknutno utanje, posle ega sam ponovio moj odgovor.Nakon jo jedne pauze utanja i nekog ne meni namenjenog, ali meni nerazumljivogdijaloga glas Tribunala izjavi kako se slae, ali kao da u to svoje slaganje i sam nije bauveren; za naredna putovanja svedoka bie odreena jasna i striktna pravila; a koja sedo ovog trenutka jo nisu pokazala potrebnim. No, sad bi barem trebalo da kaem vremesvog dolaska kako bi me na hakoj eleznikoj stanici doekao automobil Sekcije svedoka.Kad sam i to, zahvalivi se, odbio hteo sam malo pre toga da se odluim za neki voz, ida bez pratnje pronaem svoj hotel -, nareeno mo je da svakako na dan planiraneposete zatvoru budem spreman za prevoz u automobilu Tribunala i s tim sam se sloiobez daljnjega (iako sam se od hotela na moru do zatvora, koji mi je spolja ve odavno bioblizak, mogao lagano proetati).

Stigavi u hotel u eveningenu proitao sam vesti iz suda: poetak vremena za posetesledeeg dana koje je odredio zatvorenik pod istragom da li je to bio deo njegovih

prava? -, Tribunal je pomerio dosta unapred. Sledeeg jutra stajao sam tano u zakazanovreme kod recepcije. Ja sam onda bio taj koji je prepoznao one koji su doli po mene.Bilo ih je dvojica. Jedan od njih nestade i mene, jedinog putnika u minibusu, vozadovede do kapije Kraljevskog kaznenog zavoda. Dobra tri sata me je taj mladi ovekekao na tom mestu. Ve due je bio zaposlen u Tribunalu; upoznao se sa Balkanomtransportujui svedoke iz svih bivih jugoslovenskih republika. Za unutranju slubuSekcije svedoka radi navodno preko trideset ljudi.

Dva meseca posle moje posete zatvoru Miloeviu je u meuvremenu zbog bolestioduzeto pravo na samoodbranu njegov engleski branilac po slubenoj dunosti,nekadanji amicus curiae stavio mi je do znanja da ja nisam imenovan kao obian svedok(oevidac, svedok koji je neto uo), ve kao expert witness, i takav struni svedokobeava analizu injenica o kojima se svedoi to ukljuuje neminovno i (moje) miljenjeo istim. Takvo svedoenje eksperta ima da se obavi u vidu (pisanog) izvetaja koji e

sudijama i predstavnicima tube biti predat unapred. Takav izvetaj eksperta sudijemogu da odbiju kao svedoanstvo i sledstveno tome on nee biti upotrebljen u postupku,if not served in the correct form... Would you be willing to provide an expert witnessreport?

Za takav ekspertski izvetaj umesto obinog iskaza svedoka ne samo to nisam biospreman, ve sam za njega svakako i nesposoban. (Eksperti za ovo i ono, u redu to semene tie, neka ih eksperti za Balkan, ali: da, analize nerazmrsivo povezane samiljenjima ne samo miljenjima, ve svrstavanje uz jednu stranu i tako: nije pravo;nije po pravu; sve, samo ne svrstavanje uz jednu stranu.) U trenutku zahteva da piemizvetaj bio sam dodue, ionako ve siguran da od mog kambeka, kao svedoka u ovom,ovakvom Tribunalu nee biti nita. A i posle toga nije dolo ni do kakvog kolebanja iliponovnog razmatranja kada je druga instanca u postupku optuenom vratila pravo da sesam brani. Nisu li upravo takve jasno naglaene igre instanci instance su pri tom

veoma bliske jedna drugoj, u istoj zgradi suda uz istovremeno dalje delovanje ikonanu kompetentnost u donoenju presude upravo od strane sudija koji su svom

8/7/2019 Broj 51-52

16/46

optuenom prethodno oduzeli njegovo pravo, mene samo jo vie uverile u ispravnostmog miljenja o besmislenosti, i kako je re o pukom alibiju, pa ak i tetnosti takvogsvedoenja. Alibi za ta? teta za ta? (Nepotrebno pogaati.) (...)

Na kraju moje posete u zatvoru eveningena Slobodan Miloevi mi je dao da potpiemneku vrstu Tribunalovog letka, po kome se obavezujem da ne oglaavam nita onjegovim uslovima zatoenitva, o njegovom zdravlju i duhovnom stanju, ili o njegovomspoljanjem izgledu. Kroz hodnike, gde sam vrlo brzo izgubio pregled ili geografskismisao, od jednih blindiranih vrata do drugih blinidiranih vrata, koje sam vremenomprestao da brojim, vodio me domai holandski zatvorski slubenik i pratio jedan od trojicebeogradskih pravnih savetnika. On je ve tako esto bio u poseti kod M., da je odavnoznao napamet broj blindiranih vrata (dvocifreni ). Glavni prag na toj dugoj deonici bio jeonaj gde Nacionalni kraljevski zatvor prelazi u meunarodni, jedan poput bunkera nizakmeuprostor s monim insignijama Ujedinjenih Nacija i jednim odgovarajueuniformisanim personalom koji je sada govorio jedino engleski (da li sada neto odajem?). Ovde je advokat, koji je ranim jutarnjim avionom doleteo iz Beograda i odmah seodvezao u zatvor, morao da preda DVD-ijeve koje je poneo sa sobom: novije amerikefilmove koje je uvee radi oputanja hteo da pogleda u svom malom hakom stanu kancelariji.

Posle toliko vrata, reetaka i mranih, krivudavih hodnika predstavljalo je pravoiznenaenje da se oednom iznebuha naem pred bivim jugoslovenskim predsednikom.Ovo krilo zgrade bilo je neoekivano svetlo i imalo je, moda i pod utiskom svih preprekakoje sam na svakom koraku upravo proao, privid velikog prostora i gotovovelikodunosti; delovalo je bar u sebi otvoreno. Personal, zatvorenici i njegovi posetiocisusretali su se u hodnicima gotovo neusiljeno, dok su svuda stajala otvorena vrata

kancelarija koje su sve imale prozore (elije mora da su bile negde drugo, odmah iza uglaili tu negde, ali njihova blizina se nije oseala). Slobodan je primio svog pravnogsavetnika i mene ispred takoe otvorene, takoe dnevnim svetlom bogato obasjane -kancelarije koja mu je preputena za razradu njegove odbrane tokom trajanja procesa.Jedan telefon koji istovremeno slui i kao faks i jedan kompjuter, bez prikljuka zainternet: ovu pojedinost preuzimam od novinara Figaroa. A od kanadskog novinarapreuzimam jednu, dve pojedinosti o garderobi: Karirana koulja, zakopana kragna,iroke pantalone iako je Miloevi na dan kada sam ga ja posetio nosio malo drugaijestvari (ali ni u kom sluaju to nije bila trenerka ili neto slino).

Kanaanin, za razliku od francuskog novinara, nije doao za intervju ve vie da, kaoiskusan ratni reporter s Balkana, odgovori na njegova (M.-eva) pitanja. A ja? Tek kad jeprolo vie od tri sata izneo sam da mi nije jasno kako pred sudom mogu da budemkoristan kao svedok. Sve vreme govorio je gotovo samo Slobodan Miloevi, sa gotovo

istom onom energijom i prisebnou duha koji su mi bili poznati kao sluaocu nanjegovom suenju, moda uz dodatak izvesne spokojnosti, s obzirom da ovde ukancelariji nije nikome morao da protivrei i nikome neto da dokazuje, ali ipak s takoopirnim argumentima i razmatranjem pozadinskih konteksta, kao da govori meni aistovremeno i svojim sudijama koji a priori nita ne znaju i nemaju razumevanja. To kakose Miloevi ponaao (ja, njegov sagovornik, mogao sam da budem bilo ko drugi) to nijebilo ni privatno ni javno, pre neka kombinacija i jednog i drugog, ne, njihovo jedinstvo,tako podrlazumevajue, gotovo prirodno, kako to nisam doiveo ni kod jednog politiara.

Celo pre podne on je predamnom razmatrao ona dva dogaaja koja su naknadno, kada su1991. izbili secesioni ratovi u Jugoslaviji, tako tumaeni kao da ih je Miloevi, kaogovornik, kao protagonista prouzrokovao, raspalio, raspirio. (S vremena na vreme sampoeleo da progovorim malo i o neemu drugom, sporednom, ak nitavnom i beao sam,usred koncentrisanog sluanja, uvek iznova u posmatranje jedne usamljene, zaista veoma

usamljene vlati trave, koja se pri dnu zida domah iza prozora kancelarije jedva ljuljala,dok je oko zatvora, istovremeno, besnelarazuzdana oluja sa Severnog mora, i mislio samna novinarku "Liberasiona" koja je moju priu "Oko Velikog Tribunala" u kojoj sam sealio na demagogiju njenih, i ne samo njenih novina odbila kao neprofesionalnu, jersam u njoj pomenuo afrane iz eveningena, jedan detalj kakav se poetniku unovinarskim kolama odmah isterije iz glave. S druge strane razumljiva je bila i reenicanovinara "Figaroa" : da je prozor "bez pogleda", "sans vue".)

Prvi od tih, po kasnije vladajuem miljenju, ratnohukakih dogaaja bio je onaj istupMiloevia 1987. na skupu srpske manjine na Kosovu gde je, kao srpski i prema tome(tada) i kosovski predsednik, kada je pred vratima sale dolo do fizike rasprave izmeuuglavnom albanskih policijskih snaga i Srba koji su se tiskali u prepunu salu, izaaonapolje i obraajui se svojim sunarodnicima, izgovorio one prokleto nacionalistike,zmajevski-krilate rei: "Niko ne sme vie da vas bije!"

A drugi dogaaj koji je navodno jo vie postavio smernice (?) za ratove?, govor

8/7/2019 Broj 51-52

17/46

Slobodana Miloevia dve godine kasnije na Kosovu polju, 28. juna 1989. na Vidovdanpovodom estogodinjice legendarne bitke izmeu Turaka i srednjevekovnog srpskogcarstva, pre vie od milion Srba iz celog sveta, ukljuujui i dijasporu, doputovali sa dodanas mada ne i tada na Zapadu i Zapadu najudarnijim dokazom za ratnu krivicuoptuenog, onoj sredinoj i razbijakoj reenici komemorativnog govora povodomproslave Kosovske bitke: "Danas nam predstoje nove bitke."Nije da je Miloevi za ove dve reenice hteo predamnom, posetiocem zatvorenika,strancem isuvie sam na trenutke video sebe u ovoj tako tesnoj ulozi da se brani.Ipak, on je sve te sate govorio gotovo samo o te dve situacije. Posebno je ukazao kome?, meni?, na razliku izmeu tadanjih aktuelnih komentara na njegov govor na KosovuPolju u zapadnoj ili svetskoj tampi i onih komentara koji su se pojavili godinama kasnijeza vreme ratova za otcepljenje. Dok su neposredne reakcije citirao je pojedinano

englesku tampu isticale umerenost i pruanje ruke kosovskim Abancima u govoru (slabaplauz kod miliona slualaca), onda su posle izbijanja ratova 1991, pre svega 1992. uBosni, one druge "bitke" iako je bez mogueg nesporazuma upravo time jasnonapravljena distanca od bitaka, oruja, ratova. (Nikakve nasilne borbe vie) pa estoisti ti mediji iznova tumaili kao neto to se u haosu ubijanja moglo prodati kao uzrok ipoetak svekolikog zla? A svet ili ono to samog sebe, od kada li?, tako naziva postaoje verujui muterija (vera muterije, udna nova vrsta vere), i kao visoki predstavniksveta muterija, upravo kao vrhovni muterija, reagovao kako promkptno tako ipredvidljivo i sam Veliki Tribunal? Pogledati, jo jedanput, "kriminalno udruivanje"?

Samo: koga je to Slobodan Miloevi hteo da ubeuje tim svojim izlaganjima. emutoliko troenje snage s citatima dugakim stranicama iz "Indipendenta"-a, "Tajms"a,vlastitog govora, i to ba pred nekim kao to sam ja, koji je tekst ipak poznavao i komenije bilo potrebno posebno prosveivanje? Na trenutke mi se ve tada inilo kao da sam

ja, posetilac, za njega neto nalik na sparing-partnera. I sada, vie od pola godinekasnije pitam se, kako e onda "u stvarnom sluaju" njegove sudije, koje nee ocenjivatinita drugo osim sistema optube podstrekivanja i sprovoenja, sasluati ovakve itorijskediskurse imajui posebno u vidu i "vremensku stisku" suda i da li je u naelu uoptemogue da ih to u neto ubedi? I onda se pitam sada, nije li Slobodan Miloevi meni,neznancu, svoje pozicije i bukvalnosti tako optino i, vremenom gotovo vatrenopredoavao samo zato to to kasnije, pred sudom, vie nee moi ovako ili onako vienee biti u prilici zato to, tako ili tako, on time kod svojih (a i kod svoje Jugoslavije,videti fotografiju na kojoj prilikom poslednjeg "glasanja" o njenom raspadu, on nosi velikinatpis PROTIV!) presuditelja nee naii ak ni na neto kao blago iznenaenje, akamoli narazumevanje ili priznanje.

Kako god bilo: kasnije sam se napolju prvo udio kako zatvorenik,iako je tri sata govorio,obrazlagao, ukazivao na izvore itd., i to je govorio skoro jedino on i njegov od leta

umorni pravni savetnik je utao - uopte nije izgledao iscrpljeno. (I druga dva spomenutaposetioca, obojica jo mnogo due u njegovoj kancelariji, primetili su isto to.) Ja kojisam za razliku od bolesnika s tekim problemima s pritiskom", koliko-toliko zdrav, kojisam gotovo samo sluao, oseao sam se, s druge strane, skoro iscrpljeno. I njemu suonda njegove sudije oduzeli pravo da se sam brani, zato to je za to previe bolestan?A u meuvremenu da, imam u ovom sluaju nekoliko, malo svojih uverenja sam seuverio da nije govorenje, ve naprotiv, zabrana govora, uskraivanje prava da povlastitom predmetu govori i odgovara, ono to optuenika, ovog posebnog, ini bolesnimili, pak, ini njegovu bolest od koje se tog pre podneva nije moglo primetiti nita, ni podrhtanju glasa, ni po podrhtavanju ruku, ni po rumenilu u licu pogorava; da jeoduzimanja prava na samoodbranu, bez obzira to je u meuvremenu povueno, ono toje sudije koje su to odluili, i koje u istom sluaju i dalje sude, definitivnodiskvalifikovalo. ( Istine ili kojeega radi dodaemo da je Miloevi za tri sata popuio dveili tri cigarete, dok je kafu koju je sam pripremio, sipao samo dvojici svojih gostiju.)

Nikakvo uverenje, ve samo tako jedna ideja bila bi da jedno takvo intenzivnogovorenje, koliko reito, toliko bez napora, razmatranje, ostajanje pri temi bez digresijajeste neto (ne sve) to bi moglo da ima neke veze sa specifinou Junih Slovena kojisu toliko stolea iveli pod tuinskom vlau (turskom, austrijskom), i ija je nemo dadeluju proizvela jednu posebnu vrstu govora, moda ne toliko prkosnu koliko osobitu,jednu naroitu, upravo balkansku meavinu neeg sraslog sa tlom i uzvienog,usredsreenog na predmet i lukavog (bez nekih zadnjih misli), to se ne sme pobrkati snekakvom junjakombrbljivou. To to tom prilikom gotovo uopte nisam uspeo dadoem do rei, samo mi je odgovaralo. Ipak, rado bih ga tu i tamo neto bio priupitao ne o samom problemu, nego o neemu sasvim drugom, pre svega neproblematinom oneemu to sa sluajem ili procesom nema nikakve veze. Povremeno sam ak oseaopotrebu da Miloevia pitam o neemu sporednom, ak nitavnom; da ga odvratim odnjegovih tema. Ali on je do kraja kruio oko svojih poetnih tema; nije se dao izbaciti izsvog uvek jednakog tona, niti ritma, ni pitanjem o marki njegovih cigareta, niti pitanjem

8/7/2019 Broj 51-52

18/46

da li mu nedostaju reke Sava ili Morava.Tek prilikom rastanka, kojom prilikom me je ispratio do hodnika kao neki ef kabineta,kada sam spomenuo njegov rodni grad Poarevac u istonoj Srbiji i moju posetutamonjem muzeju, kao i kafanu po imenu Kum na putu prema Dunavu i preko, premaRumuniji, pojavilo se neto nalik na reakciju, pri spomenu Kuma, jedan lak, moda iironian osmeh, a na muzej oi su mu blesnule, moda od ponosa na svoju domovinu,ili moda samo zbog uspomene na lepe nalaze iz rimskog doba tamo. Pre toga,meutim, pred kraj ona tri sata, jo uvek u kancelariji, Miloevia je skoro iritiralo, ili barzaudilo, to sam ga ja, posetilac, nazvao traginom linou; izgledalo je kao da on nesmatra da se to na njega odnosi, a naroito ne taj izraz koji je oigledno protivreio injegovom miljenju i njegovom govoru. I ja sam sam odmah zaalio to sam to rekao.To mi je vie samo izletelo iz usta, usled neke vrste zbunjenosti posle svih njegovih

izvoenja.Pa ipak da nisam naiao na nerazumevanje rado bih se blie objasnio, ovako nekako:da je na Balkanu poetkom devedesetih godina pokrenuta jedna paklena maina kojuiznutra pojedinane republike, regije, doline i klisure ne bi uspele da zaustave, nijednavlast, nijedna linost, nijedan pojedinac ali se, pre nego to je pokrenuta, njom mogloupravljati spolja i jedino spolja odakle je njom oigledno i upravljano, ali upravo u tompaklenom smislu i onda kada je maina pokrenuta, i dalje je i sve jae spolja s njomupravljano, jednostrano, pristrasno, i tako punom brzinom prema paklu, u najboljem(najboljem) sluaju pakleno nemajui pojma i, u najboljem sluaju nemajui pojma(moda bi se to moglo rei u korist Tribunala?) njom se i dalje upravlja, jer ipak je sadana Balkanu mir tako, mir? i da je ova iznutra pokrenuta a spolja voena paklenamaina iznutra i spolja mogla da proizvede samo krivce, u unutranjosti, dodue sasvimdrugaije nego spolja, ak ovog ili onog (ne sve!, ne mnoge!) traginog krivca koji ovako

ili onako nije mogao da izbegne svoju krivicu tragine figure koje po svojoj prirodi idranju nemaju nieg zajednikog sa tragikom, koji po svojoj osnovi i istoriji nisuuopte podesni protagonisti jedne tragedije tragedije sutinski netraginih ljudi jednaprilino nova jo neistraena vrsta tragike? Tribunal e je istraiti? Ili bar o njoj voditirauna?

Ipak sam na kraju od Slobodana Miloevia dobio odgovor ta bih kao eventualni svedokuopte mogao da kaem, i da li moje uglavnom ogranieno neposredno svedoenje kaooevica recimo o utim padobraniima sa hiljadu NATO-vih kasetnih bombica usredmirijada utih, plavih afrana (gle opet!) na planini poznatoj po zimskim sportovima nagranici prema Kosovu uopte ima smisla: da, to bi trebalo da svedoim pred sudom kaoi o krstareim, vrebajuim i preteim paravojnim odredima vienih tada tokom moja dvaputovanja za vreme bombardovanja veoma daleko od svake vojske i u mojim oimazaista izvan njene kontrole. I sline izjave imale bi valjda nekog smisla, jer nije re o

njemu i njegovoj linosti (odrean gest, kratak, kada je ve, ustajao), nego o istini (jediniput da je M., ako se hoe, postao patetian, ali ne menjajui trezven ton): istina morada se sazna, istina e pobediti (bez usklinika). Na to sam samo odgovorio da upokuati da zapiem nekoliko zapaanja pre i tokom ratova za njegovog pravnogsavetnika, nita drugo osim onog to sam lino doiveo, na dve, tri strane... Ono tosam pomislio o istini koja e pobediti, zadrao sam za sebe; to ni ovde neu izgovoriti.(...)

Ipak, me neto tera da ovde, daleko od Tribunala, na ovoj hartiji o neemu svedoim.Ukoliko beskorisnije, utoliko bolje. Ukoliko manje ima oigledne ili neposredne veze saoptubom ili odbranom, utoliko je vea moja potreba da to uinim. (...)

Da svedoim, ne, bolje rei da zabeleim, prvo za samog sebe, tera me i ono to samvideo u zimu pre dve godine, poetkom 2003. u okolini Srebrenice. I ovde mi odgovara

ako se moda ovo ili ono to sam ve zabeleio ponovi u varijantama. Ve vie putatokom godina sam se, osim s izbeglicama i proteranim (uglavnom iz Sarajeva) nalazio i snekoliko domaih, istonobosanskih Srba koji su se izmeu 1993. tek tada su se, a neve 1992. kada je rat izbio, oni organizovali i ozloglaenog jula 1995. mesecu masakra(ili masakara) borili protiv muslimana zabarikadiranih u Srebrenici! Uvek sam se trudio dasaznam, jo vie nego o, kako izgleda, ipak razjanjenim masakrima, o kojima mojisagovornici nisu nita umeli (ili eleli!) da kau, o predistoriji, o dogaajima dozauzimanja gradia u planinskom klancu; i uvek bi mi ispriali neto disparatno,nepovezano, u nekim deliima to je bilo i razumljivo, tako nepovezano i isprekidano supojedini borci verovatno i doiveli haotino ratno vreme, ne samo oko Srebrenice. No,ovog puta sam pitao bez ikakvog kolebanja jer njih nekoliko je delovalo takopritenjeno i potisnuto u ovu oblast da je to moda bio poslednji put da ih neko poputmene jo mogao pitati: hteo sam, ako ve nisam mogao da razumem (nemogua stvar),da ipak vidim neku vezu. Kako je to poelo?

I ovog puta oni se konano otvorie, i progovorie slobodno, o jednim za drugim, o

8/7/2019 Broj 51-52

19/46

svemu onom to su do tada smatrali nepotrebnim da kau, to nisu smatrali ni da jehitno, osim toga to je bilo ispod njihove asti, dok im je to opet nekako unapredizgledalo samo po sebi razumljivo, kao neto to govori samo za sebe. Zapisivao sam iovde, za razliku od Hakog protokola o procesu o Srebrenici koji je izaao kod mogizdavaa Zurkampa a koji su izdavai obradili i gde ste svi svedoci odbranepojavljuju kurzivom, u indirektnom govoru, sa skraenicama, navodim reenice onedvojice, trojice srebrenikih Srba u direktnom govoru: Na poetku rata mi nismo biliorganizovani. Prvi mrtvi su bili nai, u Skelanima, zatim u drugim srpskom selima okoSrebrenice, u Podravanju, u Krniu, u Ratkoviu, u Zalazju. Muslimani su pod svojimkomandantom Naserom Oriem sistematski unitili sva sela. Mi Srbi smo jo u maju1992. pobegli iz Srebrenice, uglavnom za Bratunac, blizu Drine. Organizovali smo se tekposle napada na selo Kravice, januara 1993. Ono, poput svih sela u oblasti, nije bilo

branjeno, tako da su Orievi ljudi lako zauzeli Kravice i pobili gotovo celokupnostanovnitvo, mnogo vie od stotinu ljudi. I onda, posle tog 16. januara, organizovali smose iskljuivo kao vojnici Republike Srpske, nikakva JNA nije bila s nama, samo srpskevojske!, organizacija je poela tek iz nude, i tako je nastala naa vojska. Da smo imalivojsku pre januara 1993. ne bi nikad ni dolo do masakra u Kravici, a ni do svih onihmasakriranih srpskih sela jo 1992! (A onda sledi najmranija gnevna reenica:) Dasmo (posle masakara koji su 92/93 izvrili muslimani u okolini Srebrenice) u februaru1993, tek tad smo uli za Kravice!, da smo imali mo celu bismo Srebrenicu zbrisali. Azato je muslimanska strana u ratu htela da se tako jako (hm) potvrdi (hm) ba u jadnojSrebrenici? Zbog rudnog blaga, srebra, bakra, olova? Zbog lekovite vode (pije se samokroz slamku, inae napada zube)? Zato to je S., posle pada Viegrada, centraistonobosanskih muslimana, postala njihov veliki simbol. Morala je postati i ostatimuslimanska! I u selima su pobili sve Srbe zajedno s enama i decom, a nai posle padaS. iskljuivo vojnike. ta je tu genocid? (U spomenutom Hakom protokolu za masakre

u srpskim selima inae u najboljem sluaju stoji : "Pojedinane zloupotrebe ".)Posle toga, iz Srebrenice zimsko putovanje, dubok sneg, velika hladnoa, do sela Kravice,oko 20 kilometara severoistono. Ratrkano istonobosansko selo, crkva sa grobljem, kaoi obino, sa strane, gore, na breuljku, iza koga se niu drugi breuljci, jedan gotovo daprekriva drugi i to se nepregledno nastavlja, samo kako? Nema ljudskih tragova na snegugroblja, jedino tu i tamo oko grobova preminuli ugravirani kao cele figure u spomenike,kao ivi. Nazad u selo bez centra, crna voda potoka oiviena ledenicama. Nikoga? A ondau rumenom zimskom suncu ipak jedna ena pored kue, gole ruke na mrazu, odbijajua,ugaslog pogleda. A onda ipak, pogled, na moje pitanje. Poziv u kuu. Njen mu bio jejedan od onih koje su izmasakrirali za vreme srpskog Boia. Tako je bilo, rekla je, ali jeto istovremeno bila i tubalica. U kui ivela je jo i stara majka poginulog koja jepripremala kafu i onda govorila. Srea to moja kerka sa sinom tada nije bila u Kravici.Mi preiveli smo onda ubijene pronali u pepelu. Prepoznali smo ih po ostacima odee.

Svuda pepeo. Godinama u selu nije raslo nikakvo voe. A stari su govorili da ima Boga.Da mi je neko ranije rekao da e se neto tako dogoditi, ja bih se ubila da tako neto nedoivim. Sanja li svog mrtvog sina? "Da je to bar bio moj mu. Ali moje dete da, jaga sanjam, zato da ne? Tada ujem da je gladan i hou da mu dam da jede. Da limisli na osvetu? Osveta? Samo da ih moje oi ne vide, muslimane. - Pitam li previe? Ne, ne previe. Kad mi doe bol onda govorim i kad me niko nita ne pita.

Posle toga sam na drumu u jedinoj radnji u Kravici kupio kasetu na kojoj je opevanboini masakr 1993. i to izvodi jedan guslar, epski peva koji uz svoju pesmuistovremeno gudi na guslama, instrumentu sa samo jednom (1) strunom, ali kakvom. Jonikada nisam uo pripovedanje tako ispunjeno gnevom, tako gnevnu pesmu, kao dapeva, pevajui svom snagom, itovremeno kripa zubima. Ne samo od besa (i gaenja)moe se, dakle, tako pevati (primer Eminem) i ne samo osvetoljubivo (kao u jednoj odsvojih kasnih pesama Don Fogerti protiv efa studija koji mu je pokrao sve njegovepesme) ve i od gneva, i to kakvog gneva, gneva s one strane osvete ili besa, ali i s onestrane ogorene tuge, recimo bluza, koja se u pevanju nekako ublaava.I mislio sam, imajui pred mojim televizijskim i novinskim oima slike srebrenikihmajki, organizovanih i aktiviranih za svetsku javnost, nadajmo se od strane samihmajki, po ugledu na majke iz Buenos Airesa koje trae svoju decu nestalu u diktaturi(kao to i sve dananje blage, pliane, narandaste, ruiaste, na karanfile miriuerevolucije u redu je vide svoj uzor, svoj original, u cvetnoj revoluciji protivportugalske diktature), mislio sam, s obzirom na sva ta mnotva tih majki i revolucija naonaj jedan (1) gnev onog jednog (1) guslara iz Kravice, mislio sam i mislim, i celog uivota misliti na jednu (1) jednu po broju majku koja sanja o svom gladnom mrtvom sinu,majku iz ratrkanog sela Kravice, izgubljenog meu srebrenikim brdima, i kako je tamajka, na moje pitanje da li preivelim nepodnoljivo izgleda to to je masakr u Kravici,kao i masakri u okolnim selima zaboravljen, odgovorila: Ali za to zna ceo svet!

8/7/2019 Broj 51-52

20/46

U POSETI KOD SLOBODANA

Handke Miloevia oigledno ne smatra moguim poiniocem i organizatorommasakra nad muslimanima, a pieva dublja istorijska istina i u njegovomnajnovijem putopisu zna samo za Srbe kao rtve

Pie: Mat i ja s Rib

Kad bismo samo mogli da saznamo neto vie o tri sata koje je austrijski pisac PeterHandke proveo sa bivim srpskim i jugoslovenskim predsednikom SlobodanomMiloeviem u njegovoj kancelariji u zatvoru hakog tribunala u Sheveningenu! Na kraju

nam ostaje jedino krt izvetaj o monologu koji je najpoznatiji i svakako najvanijioptuenik tribunala vodio sa ovim piscem. Ali iz ovog izvetaja ve postaje jasno daovek posle itanja Handkeovog putopisa na 20 stranica objavljenog u najnovijemizdanju asopisa Literaturen postaje jo oajniji zbog ovog traenja intelektualne iretorike snage. ()

Handkeov tekst koji se nadovezuje na njegove prethodne putopise po Srbiji, Bosni iKosovu, kao i hakom tribunalu, nastao je zbog injenice da su Miloevievi nametnutibranioci eleli da ispitaju ovog pisca kao jednog od 1.600 svedoka odbrane. ()

Preciznost i dua

Kao i u svim Handkeovim tekstovima o raspadu i ratnoj istoriji Jugoslaviji moramo zboganalitike jasnoe i u njegovom najnovijem putopisu razlikovati dva nivoa, mada - ili bolje

reeno jer - Handke razvija nivoe oscijalicije ka svojoj specifinoj umetnikoj formi. Ovinivoi se mogu opisati sa Robertom Muzilom, na koga se Handke u svom izvetaju oposeti Miloeviu svre formulom o moguoj paralelnoj radnji, kao nivoi tanosti idue.

Handke zahteva s jedne strane da bude precizniji od novinara, o kojima, kako je poznato,nema visoko miljenje. Na drugom nivou, ovaj verbalni umetnik eli da dokui dubljuistinu o dogaajima, da istovremeno rasvetli duu istorije koja mora da ostaje skrivenazlonamernim ili samo neiskusnim knjievnim poslenicima novinskog pera.U svom najnovijem tekstu Handke ponovo doivljava neuspeh na oba nivoa: i tanosti, a idue. Tu ima puno stvarnih nepreciznosti i protivrenosti, do kojih, meutim, dolazi kadpesnik eli da se bije sa novinarima u njihovoj pranjavoj areni. ()

Instrument pravde pobednika

Handkeov uopteni prigovor tribunalu glasi - uostalom, ba kao i Miloeviev - da je ovomnelegalnom instrumentu pravde pobednika u jednom aktu samovolje prenetanadlenost suenja ba od strane onih snaga i sila koje su uestvovale u ratovima, apre svega u poslednjem ratu - bombardovanju NATO 1999". Ovo je pogreno jer je Savetbezbednosti UN osnovao tribunal kome pripadaju Kina i Rusi ja koje, stalne lanice sapravom veta koje nisu uestvovale u bombardovanju NATO tokom rata na Kosovu.Handke opisuje dvojicu sudija predsedavajuih u postupku protiv Miloevia kaobelobradog crnog Jamajanina i junokorejskog strunjaka za zalono pravo: onoigledno ne veruje da oni u dubini due mogu da razumeju dogaaje na Balkanu i da onjima sude. U svakom sluaju, Handke ispisuje - u najgorem novinarskom stilu velikimslovima - svoj sud o tribunalu: to je LANI SUD koji nimalo ne doprinosi otkrivanjuistine.

Kljuni momenti istorijeZa otkrivanje istine, takorei due, bio bi dakle nadlean samo Handke. I tu on o svomtroasovnom susretu sa Miloeviem, koga u dotinom pasusu s mnogo ljubavi zoveSlobodan, pie da je ovaj skoro itavo vreme vodio monolog, pritom se ograniiviskoro iskljuivo na dva dogaaja koja su zapravo bili kljuni momenti istorije:

Miloeviev nastup u aprilu 1987. godine u srpskom naselju Kosovo Polje zapadno odPritine kada je pred srpskim demonstrantima uzviknuo Niko ne sme da vas bije!, kao injegov govor na Kosovu u junu 1989. godine povodom eststote godinjice od istorijskebitke kada je Miloevi rekao pred milion Srba da srpskom narodu predstoje noveborbe.

Handke ni ne pomilja da se upravo iza ovog govora o odbrani sopstvenog prava na

egzistenciju od navodno narodnog ili klasnog neprijatelja moe sakriti elja za unitenjem istorijskih uzora za ovaj govor i iz njega proistekla dela bilo je dovoljno u 20. veku.

8/7/2019 Broj 51-52

21/46

Viegodinje potiskivanje

Handke ne moe da zamisli dublju istinu - da bi iza ljubaznog lica srpskog politiarazatvorenog u Sheveningenu moglo da se krije olienje zla. I to u trenutku kada u Srbijivideo-zapisi o ubistvu muslimanskih mladia iz Srebrenice od strane srpskih paravojnihjedinica pod kontrolom Beograda naruavaju vie godinje potiskivanje i srpski narodkao veita rtva poinje da se suoava sa sopstvenom odgovornou.

Nasuprot tome, Handke uvruje mit da su se Srbi nastanjeni u dalekim bosanskimgudurama bez komande iz Beograda - i samog Miloevia - branili od masakramuslimana. Raspad Jugoslavije poetkom devedesetih godina doao je kao pokrenutapaklena maina koji je kasnije ubrzan meanjem spolja, pie Handke. Miloevi, takose omaklo Handkeu prilikom rastanka, jeste jedna tragina figura. Handke ga oiglednone smatra moguim poiniocem i organizatorom, a pieva dublja istorijska istina i unjegovom najnovijem putopisu zna samo za Srbe kao rtve.

Frank fu r t e r A l l gem e ine Ze i tun g

HANDKE I MILOEVI

Peter Handke sada konano pripada pesniko-vojnom kompleksu

Pie: Grego r Docauer

Istina pisca je drugaija od istine novinara. U prvom sluaju radi se, grubo reeno, ounutranjem doivljaju, a u drugom o odnosu prema spoljanosti. Vrste teksta se zbogtoga razlikuju po jeziku, perspektivi i po tome kako se prenosi ono to se predstavlja. Ali,kada se pisci i novinari bave istom stvarnou bilo bi besmisleno pretpostaviti da piscimogu da opovrgnu novinare.

Stie se utisak da samo Peter Handke veruje da to moe. On je napisao svojevrstanputopis na 20 stranica koji e se pojaviti ovog petka u asopisu Literaturen. Ova priatrai da se bivem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloeviu sudi pravednijenego to e to uiniti tribunal UN za ratne zloine u Hagu.Tablasi Dajmijela izvetaj zaobilzanog svedoka u procesu protiv Slobodana Miloevia"govori izmeu ostalog o troasovnoj poseti Miloeviu u zatvoru Sheveningen i zavrava utablasima, movarnoj oblasti u panskoj Mani koja slui kao alegorija nestale

Jugoslavije.Prema formi pravdanje zato on, Handke, ne eli da nastupi kao svedok Miloevieveodbrane, tekst funkcionie istovremeno kao zapenuano podizanje optunice protiv sveta.To je njegova dvostruka strategija: namera da se izbegnu rasprave, ali sa eljom da seone odreuju. Pozirati kao pisac, a delova ti kao novinar. Handke ne eli da govorio tomekako Miloevia dodue, ne smatra potpuno nevinim (to nije moja stvar), ali on istieda Miloevi nije kriv u smislu optunice: Ja sam potpuno uveren da su svetskitribunal, kako zaseda (i zaseda) u sali nekadanje holandske privredne komore, (...) kao injegov poetak, razlog i poreklo lani i ostaju lani, a tako e biti i ubudue. Zbog toganee nimalo doprineti utvrivanju istine.

Problem nije Handkeovo miljenje. Moda bi on mogao sa svojim poznavanjem istorije izemlje stvarno da doprinese pojanjenju jednog karaktera koji se davi u zloinakim

klieima. Preciznije sagledavanje stvari nikom nije nikad nakodilo. Ali, Handke ini basuprotno. Nije lirski aspekt taj koji potkopava njegov tekst: na primer, jedina travkaispred prozora Miloevieve kancelarije. To je ono neodreeno i izjednaavajue: utumaenju dogaaja kao paklene maine tragine neizbenosti - i u stalnom ponavljanjurei otprilike tako kojima navodi udarne novinske naslove, stavove i anegdote,prekinute pripovedanjem ili sopstvenim rupama u seanju.

Optereuje ga ve i samo opisivanje Miloevieve odee. I knjievnost trai preciznost.Kako onda Handkeu treba verovati u misaonom pogledu? Novinarstvo se moefalsifikovati. Knjievno stvaralatvo postaje samo neistinito. Meutim, zakazivanje naoba ova polja, to je karakterisalo i poslednji Handkeov pamflet o Srbiji Unaokolo poVelikom tribunalu, jeste katastrofa. Peter Handke sada konano pripada pesniko-vojnom kompleksu, kako je Slovenac Slavoj iek jednom rekao o ovom Austrijancu.Neto gore ne moe da se desi knjievniku koji dri do nepodmitljivosti svoje vizije.

Der Tagessp iege l ( Ber l i n )

8/7/2019 Broj 51-52

22/46

DEZINFORMACIJE I AROGANCIJA

Pie: Bora osi

Handke je znaajna figura evropske knjievnosti, linost koja uiva veliku popularnost,lupa pod kojom on pria je velika koliko i teleskopna Griniu.

Ne sme biti nikakve greke u takvim dimenzijama, svaka re se stavlja na vagu. Uprkostome, ovaj pesnik koji ima veliko razumevanje za biveg jugoslovenskog diktatora

priznaje da je u Srebrenici poinjen masakr, ali da su tamo ubije ni muslimanski vojnici.To je re koja ostale tvrdnje, ostale argumente izneverava i unitava ih. Kao kadarazbijete jednu ciglu i tako sruite itav zid: jer u Srebrenici nije ubijen ni jedan vojnik, nimuslimanski niti neki drugi, ve su neselektiv no ubijani muslimanski mukarci, odnezrelih deaka do staraca. Postoji filmski materijal, snimci na kojima srpski general delibonbone deci, a starijima cigarete. Film je prikazan bezbroj puta, milioni gledalaca su gavideli. Jedan od ubica iz Srebrenice je u knjizi Slavenke Drakuli Oni ne bi ni mravazgazili posvedoio kako je jedan deak uoi svoje smrti na mestu masakra dozivao svojumajku.

A, ipak, ovaj pesnik govori dezinformacije bez ikakve rezerve i sa arogancijom kojanjegov ugled dovodi u pitanje. Ovde imamo posla sa jednim svedokom koji se sluiprevarama i retuira ono to se desilo.

Ponavljam: u Srebrenici nije ubijen ni jedan muslimanski vojnik, tamo su u patolokojmrnji ubijani mladii i starci druge nacionalnosti, druge vere. Onda bi moglo da se kaeda su u Auvicu vojnici gasom ubijali pripadnike jevrejske vojske ().

Die Presse (Be)

http://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 51-52

23/46

Predsednik Republike Srpske Dragan avi napomenu srpskim rtvama srebrenikog kraja,

Petrovdan 12. jul 2005.

www.koreni.net

ESEJ

Islamistike mree u Bosni

Oko 4.000 mudahedina iz mnogih islamskih zemalja, od kojih su se nekiobuavali u Avganistanu, danas jo uvek ivi u Bosni. Muslimanski boji ratnici,koji su se tokom rata od 1992. do 1995. godine borili na strani muslimana,dobili su od tadanjeg predsednika Alije Izetbegovia u znak zahvalnostibosansko dravljanstvo

Pie: Franz- Jo