broj 72 stranica 1. / 11 - kg-cci.co.rs · sporova, a ključni je element i za poglavlje 30 u...

Broj 72 Datum 25.12.2015.

Stranica 1. / 11

Regionalna privredna komora Kragujevac 34000 Kragujevac, Dr Zorana Đinđića 10/IV

T: 034/335-049, F: 034/334-049, E: [email protected], www.kg-cci.co.rs

Srećne novogodišnje i božićne praznike, uspešnu poslovnu 2016. godinu, želi Vam Regionalna

privredna komora Kragujevac

mailto:[email protected]

../../../Documents%20and%20Settings/dragana.milenkovic/Local%20Settings/Temporary%20Internet%20Files/Content.IE5/9EHX0Z3D/www.kg-cci.co.rs

Broj 72 Datum 25.12.2015.

Stranica 2. / 11



Sadržaj

Aktuelnosti 3 Usvojen globalni sporazum o klimatskim promenama 3 Svetski dan zemljišta – 5. decembar 3 Novi zakon o GMO neophodan za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji 3 Životna sredina 4 Kragujevac dobio specijalizovano vozilo za uklanjanje animalnog otpada 4 Otvaranje Arhus centra Novi Beograd 4 Otpad iz Beograda privlačan za 60 svetskih kompanija 4 Ivičnjaci od recikliranih katodnih cevi postavljeni u Nišu 5 Ekologija 5 Zabrinutost zbog klimatskih promena i podrška za ograničavanje emisija štetnih gasova 5 Ukidanje lokalne ekološke takse otvara vrata "prljavim tehnologijama" 5 Srbija u 2016. dobija zeleni fond 6 Vrnjačka Banja počela da odvozi smeće na deponiju u Lapovo 6 Reciklaža 6 Upravljanje otpadom u Vojvodini van evropskih standarda 6 Sve više građevinskog otpada u naseljima i koritima reka 7 Srbija mora više da se posveti reciklaži 7 Sve apoteke dužne da prihvate lekove sa isteklim rokom 7 Obnovljivi izvori energije 8 Od 2050. godine mogli bismo da se snabdevamo isključivo energijom iz obnovljivih izvora 8 Nemačke lekcije iz bioenergetike - Nema neiskorišćenog đubreta iz prirode 8 Novo gorivo u toplanama 9 Spreman idejni projekat, čekaju se investitori 9 Šabac spremio projekat toplane na biomasu 9 Organski otpad značajan mogući izvor energije 10 Puštena u rad prva solarna elektrana u Kaknju 10 Energetska efikasnost 10 Srbija troši četiri puta više energije nego u EU 10 Propisi – standardi 11 Strategija unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015–2020. godine 11 "Dunav Soja" jedina zvanična oznaka na srpskom tržištu za namirnice bez genetski modifikovane soje 11

Publikacija EKS aktuelnosti pokrenuta je s ciljem podizanja nivoa informisanosti menadžmenta i zaposlenih u privrednim

društvima – članovima Regionalne privredne komore Kragujevac i podsticanja njihovih aktivnosti u oblastima zaštite životne sredine, kvaliteta i standardizacije. Publikaciju ste primili jer je Vaša elektronska adresa uključena u listu primalaca u znak uvažavanja Vašeg privrednog društva i Vas lično. Ukoliko smatrate da publikaciju treba da šaljemo Vašem privrednom društvu (i) na neku drugu adresu, molimo Vas da nas o tome obavestite. Takođe, ukoliko Vam je poznato da je neko od Vaših kolega iz drugih privrednih društava zainteresovan za dobijanje ove publikacije, molimo Vas da nas obavestite, kako bi ga uvrstili u listu korisnika. Vaše sugestije i primedbe na sadržinu publikacije su nam dobrodošle. Ako imate informacije iz oblasti zaštite životne sredine, kvaliteta i standardizacije za koje smatrate da mogu da koriste i drugim kolegama, pošaljite ih nama i objavićemo ih u publikaciji. Ukoliko niste zainteresovani za informacije ove vrste, obavestite nas i mi Vam ubuduće nećemo slati publikaciju. Naši kontaktni podaci su na dnu stranice.

EKS aktuelnosti objavljivaće se prema potrebi, u elektronskom obliku i prosleđivaće se korisnicima elektronskom poštom.

Poštovani! Pred Vama je sedamdesetdrugi broj informacije EKS aktuelnosti sa odabranim prilozima iz

oblasti životne sredine, održivog razvoja, energetike, kvaliteta i standardizacije. Prema ustaljenoj praksi, nastavljamo sa objavljivanjem zanimljivosti i vesti o započetim projektima i naučnim istraživanjima iz šireg okruženja koje mogu poslužiti kao ideje za aktivnosti u lokalnoj sredini. Radi lakše identifikacije kojoj oblasti pripadaju informacije, naslovi informacija obeleženi su bojama. Logika je sledeća: informacije iz oblasti životne sredine, održivog razvoja i energetike, informacije iz oblasti kvaliteta i informacije iz oblasti standardizacije. Informacije o interesantnim istraživačkim projektima možete da prepoznate po označenom naslovu. Informacije koje Vas zainteresuju prema svom naslovu, možete brzo da pronađete „klikom” na

naziv u sadržaju.



Broj 72 Datum 25.12.2015.

Stranica 3. / 11



Aktuelnosti

Usvojen globalni sporazum o klimatskim promenama U okviru 21. konferencije o klimatskim promenama koja je održana od 30. novembra do 11. decembra 2015. godine usvojen je novi globalni sporazum o klimatskim promenama.

U planu je da globalni sporazum stupi na snagu 2020. godine, a očekuje se da će smanjiti porast globalne temperature do 2100. godine na ispod 2 stepena Celzijusa, tačnije porast temperature je moguć do 1,5 stepeni Celzijusa. Predviđeno je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, okretanje obnovljivim izvorima energije, kao i finansijska pomoć zemljama u razvoju od oko 100 milijardi dolara godišnje, počev od 2020. godine. Takođe je navedeno da će na svakih 5 godina biti vršena revizija emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sporazumom nisu predviđene sankcije za zemlje koje ne budu učestvovale u borbi protiv klimatskih promena.

Izvor: Energetski portal rs, 14.12.2015.

Svetski dan zemljišta – 5. decembar U subotu 5. decembra 2015. godine obeležen je Svetski dan zemljišta.

U saopštenju Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije navedeno je da je zemljište osnov za održivost ekosistema i opstanak čovečanstva, važan faktor u sprečavanju i smanjivanju posledica poplava i suša, kao i snabdevanja čistom vodom. Istaknuto je da je neophodno da se zaustavi dalje zagađenje i degradacija zemljišta, a istovremeno da se počne sa zaštitom i obnovom osnovnih funkcija zemljišta. Povodom ovog ekološkog datuma, održana je i završna konferencija projekta „Zdrava zemlja za zdrav život Mačve“, a koji realizuje Unija ekologa – UNECO. Projekat je realizovan u okviru poziva za sufinansiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine, a čiji su nosioci udruženja i druge organizacije civilnog društva u 2015. godini. Projekat sufinansira Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Inače, 2015. godina proglašena je Međunarodnom godinom zemljišta.

Izvor: Energetski portal rs, 07.12.2015.

Novi zakon o GMO neophodan za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Srbija je uz Bosnu i Hercegovinu i Belorusiju jedina zemlja Evrope koja nije članica Svetske trgovinske organizacije (STO), a osnovni razlog za to je što odbija da usvoji novi zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), rečeno je na skupu o značaju članstva u STO za

pristupanje EU. Uslov za STO, ali i za članstvo u EU, jeste uklanjanje otvorene zabrane prometa genetski modifikovanih proizvoda, dok uzgoj može biti i zabranjen. Na skupu je rečeno i da Srbija ima načine da se zaštiti od priliva GM proizvoda raznim merama, poput složenih procedura za registraciju. Izvor iz Ministarstva trgovine naveo je da Srbija može da uvede visok nivo zaštite poput EU, u kojoj se gaji samo jedna GM kultura u samo pet zemalja, a mogućnost zvanične zabrane uzgoja iskoristilo je 19 zemalja, od čega 17 na celoj teritoriji. Na pitanje da li je moguće da neka članica STO kojoj je promet GMO značajan, traži od Srbije da snizi standarde zaštite, u Ministarstvu trgovine navode da bi Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU mogla da dobije i pomoć Brisela za rešavanje tog problema. Pristupanje STO je važno za privlačenje investitora jer pruža predvidljivost i efikasan način rešavanja sporova, a ključni je element i za poglavlje 30 u pregovorima sa EU, u kojem se obrađuju ekonomski odnosi sa inostranstvom, navode predstavnici "ISAC" fonda.

Izvor: Beta, 07.12.2015.



Broj 72 Datum 25.12.2015.

Stranica 4. / 11



Životna sredina

Kragujevac dobio specijalizovano vozilo za uklanjanje animalnog otpada Zahvaljujući saradnji Šumadijskog upravnog okruga sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, Grad Kragujevac dobio je specijalizovano vozilo za uklanjanje animalnog otpada. Zakonom o veterinarstvu propisano je i definisano šta sve čini sporedne proizvode životinjskog porekla i na koji način se vrši prevoz.

Vrednost vozila je 150.000 EUR, a u pitanju je donacija Evropske unije, prenosi sajt grada Kragujevca. Prema rečima direktora JKP "Čistoća", vozilo će omogućiti odvoženje otpada životinjskog porekla do kafilerije koja se nalazi u Ćupriji. Odvoženje otpada neće se vršiti samo na teritoriji Grada, već i iz okolnih opština Šumadijskog okruga.

Izvor: eKapija, 08.12.2015

Otvaranje Arhus centra Novi Beograd Arhus centar Novi Beograd svečano je otvoren sa zadatkom da se unapredi primena zakona iz oblasti zaštite životne sredine, kao i inkluzivno upravljanje u ovoj oblasti u Beogradu, i širom Srbije. Centar

je uspostavljen saradnjom između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i organizacije civilnog društva „Mladi istraživači Srbije” a uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Centar će doprineti primeni Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine u Beogradu i njegovoj okolini, i obezbediti javnosti resurse za praktičnu primenu prava iz oblasti životne sredine koja su im garantovana Konvencijom. Od uspostavljanja prvog Arhus centra u Kragujevcu 2010. godine, mreža Arhus centara se proširila i trenutno uključuje pet Arhus centara: Arhus centre Kragujevac, Novi Beograd, Novi Sad, Subotica i Arhus centar južne i istočne Srbije. Predstavnici Arhus centara Kragujevac, Novi Sad, Subotica i Arhus centra južne i istočne Srbije su izložili realizovane aktivnosti na planu sprovođenja Arhuske konvencije u Republici Srbiji kao i aktivnosti mreže Arhus centara.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, 27.11.2015.

Otpad iz Beograda privlačan za 60 svetskih kompanija Upravljanje otpadom je jedan od najvećih problema s kojima se suočava Srbija, a posebno u Beogradu koji ima najveću i najneuređeniju deponiju u Evropi.

Da se tu nešto menja pokazuje i činjenica da je sve više gradova u Srbiji koji imaju projekte održivog razvoja. Ovi projekti podrazumevaju razvoj privrede bez štetnog uticaja na životnu sredinu i korišćenje obnovljivih izvora energije. Samo Beograd će za sanaciju deponije u Vinči i izgradnju pet fabrika za prečišćavanje otpadnih voda uložiti skoro milijardu evra. Lokalni plan upravljanja otpadom u Beogradu predviđa da se do 2021. godine uspostavi održivi sistem upravljanja otpadom i to po sistemu javno-privatnog partnerstva. Za beogradski otpad zainteresovano je čak 60 kompanija iz celog sveta. Plan je da se do 2020. godine trajno reši problem kanalizacije i otpadnih voda i izgradi Interceptor i Svaki građanin Srbije godišnje baci 350 kg otpada. Reciklira se svega 15%, a ostalo završava na deponijama. Većina fabrika za reciklažu radi sa 60% kapaciteta jer nemaju dovoljno sirovina, a pet ambalaža se izvozi. Imamo dovoljno otpada ali nerazvijeno sakupljanje. Dodatni problem pored sakupljanja je što dozvoljavamo da nam sirovine odlaze kao neprerađeni otpad u inostranstvo – kažu u Udruženju reciklera Srbije.

Izvor: RTS, 01.12.2015.



Broj 72 Datum 25.12.2015.

Stranica 5. / 11



Ivičnjaci od recikliranih katodnih cevi postavljeni u Nišu Kompanija „E-reciklaža“ koja se bavi reciklažom električnog i elektronskog otpada proizvela je ivičnjake od recikliranih katodnih cevi, preneli su mediji.

Za realizaciju ovog pilot projekta bilo je potrebno oko 3 godine, a proizvod je rađen u saradnji sa Institutom za građevinarstvo i arhitekturu Građevinskog fakulteta u Nišu. Korišćena je posebna receptura, tačnije ivičnjaci su proizvedeni od recikliranog stakla iz katodnih cevi, a kompanija poseduje i sve potrebne ateste. Ivičnjaci proizvedeni od recikliranih katodnih cevi postavljeni su u centru Niša.

Izvor: energetski portal rs, 14.12.2015.

Ekologija

Zabrinutost zbog klimatskih promena i podrška za ograničavanje emisija štetnih gasova Dok su se svetski lideri pripremali da pregovaraju o sporazumu koji će uokviriti program rada na klimatskim promenama za narednu deceniju i duže Pju istraživački centar (Pew Research Center) je radio na novom istraživanju koje otkriva da postoji međunarodni dogovor o klimatskim promenama koje predstavljaju ozbiljan izazov.

Većina od anketiranih nacija smatra da su klimatske promene ozbiljan problem, a 54% ispitanika misli da je to veoma ozbiljan problem. Čak 78% ispitanika podržava ideju svojih zamalja da ograniče efekat staklene bašte i emisiju štetnih gasova kao deo međunarodnog sporazuma o kojem se raspravljalo na konferenciji o klimatskim promenama COP21 u Parizu. Ipak, postoje značajne regionalne razlike u shvatanju problema globalnog zagrevanja. Zabrinutost je posebno velika u Latinskoj Americi i Africi. Amerika i Kina, čije privrede su odgovorne za najveći udeo emisije CO2 na godišnjem nivou, spadaju među najmanje zabrinute. Postoji opste mišljenje da su klimatske promene ozbiljan izazov, a ne daleka pretnja 51% ispitanika veruje da klimatske promene već ostavljaju posledice na ljude, a 28% njih misli da će se posledice tek osetiti u narednih nekoliko godina. Više od polovine ispitanika su zabrinuti za posledice koje će lično osetiti zbog klimatskih promena tokom svog života, a 40% njih je veoma zabrinuto zbog toga. Ovo su ključni rezultati u novom istraživanju Pju istraživačkog centra, koje je sprovedeno u 40 zemalja. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 25. marta do 27. maja 2015. godine, a u njemu je učestvovalo 45.435 ispitanika.

Izvor:www.pewresearch.org 15.12.2015.

Ukidanje lokalne ekološke takse otvara vrata "prljavim tehnologijama" Poslovanje fabrika u Srbiji bi moglo da pojeftini. Država će, ako se usvoji Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave, naterati opštine i gradove da im oproste naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Ona trenutno lokalnim budžetima donosi blizu tri milijarde dinara, ali u opštinama i gradovima gde posluju ozbiljni zagađivači, taj novac čini veći deo "kase". Nezadovoljni predloženim rešenjem, gradonačelnici, pa i predstavnici privrede, upozoravaju da bi nova pravila mogla da otvore vrata "prljavim tehnologijama" koje odavno napuštaju bogatije zemlje. Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine sada se naplaćuje po m2 poslovnog prostora kompanije. Plaćaju je firme koje su obveznici i republičke ekološke takse koja se obračunava po kilogramu ili litru proizvoda koji je kasnije predmet reciklaže. Obveznici republičke takse, međutim, nisu cementare, pojedini hemijski i metalski kompleksi. Ona treba da se ukine malim i srednjim preduzećima, malim zagađivačima koji već plaćaju ekološku naknadu, ali je opasno dozvoliti da veliki zagađivači ne plaćaju ništa, jer nam preti opasnost da se pretvorimo u skladište otpada.

|zvor: Novosti, 06.12.2015.



Broj 72 Datum 25.12.2015.

Stranica 6. / 11



Srbija u 2016. dobija zeleni fond Srbija će 2016. dobiti zeleni fond za finansiranje prioritetnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, najavila je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Pregled stanja životne sredine Ekonomske komisije UN za Evropu pokazuje šta je Srbija uradila na zaštiti sredine, kao i na ono što tek treba da uradi u domenu regulative, kapaciteta, kontrole.

Očekuje se da zeleni fond zaživi 2016. jer su u proceduri zakoni koji se tiču institucionalnog uobličavanja tog budžetskog fonda. Naši zakoni trenutno su u Briselu i čeka se odobrenje odnosno ocena. Kasnije oni idu prema Skupštini. Kada je reč o finansiranju fonda, ukazano je na mogućnosti od taksi i nakanada "zagađivač plaća", kao i na međunarodne donacije, zatim kredite i druge mogućnosti. Oblast je ogromna, zahteva ogromna sredstva u odnosu na status i planove u svih deset oblasti. Prioritet Srbije je upravljanje vodama, s obzirom da samo šest postrojenja u zemlji radi po standardima Evropske unije, kao i na činjenicu da se na svaki litar potrošene vode jedan litar baci. Sledeće na listi prioriteta u zaštiti životne sredine je upravljanje otpadom a zatim idu klimatske promene.

Izvor: Euractiv, 02.12.2015.

Vrnjačka Banja počela da odvozi smeće na deponiju u Lapovo Opština Vrnjačka Banja rešila je problem odnošenja komunalnog otpada pošto je, posle potpisivanja ugovora sa firmom ASA, organizovano njegovo odvoženje u Lapovo na reciklažu. Usluga će lokalnu vlast koštati 3.500 dinara po toni otpada.

Firma ASA iz Lapova dobila je posao kao najpovoljniji ponuđač u postupku javne nabavke. U nedostatku deponije u Vrnjačkoj Banji moralo se pribeći toj metodi. Godišnje će odnošenje smeća najpoznatiju srpsku banju koštati oko 18 miliona dinara. Flaše, džakovi i kese, stari nameštaj i tehnika, prizori su koji se mogu videti na samo nekoliko minuta vožnje od centra Banje. Već se krenulo u sanaciju manjih deponija na obalama Zapadne Morave, ali problem predstavlja rekultivacija stare deponije, stare više od 20 godina, za koju je potrebno poprilično sredstava da se to uradi.

Izvor: Tanjug, 16.12.2015.

Reciklaža

Upravljanje otpadom u Vojvodini van evropskih standarda Na teritoriji Vojvodine, još uvek ne postoji uređen sistem upravljanja otpadom onako kako to nalažu zakoni i evropski standardi, prenosi portal "021!". Informacija o stanju u oblasti upravljanja otpadom, koja je prihvaćena na sednici Pokrajinske vlade, 16. decembra, sadrži i pregled onog što je u Pokrajini urađeno da se to stanje unapredi. Generalno gledajući, u ovoj

oblasti, upravljanje otpadom je jedan od najvećih ekoloških problema i izazova u narednom periodu, posebno u pogledu ispunjavanja evropskih standarda. Ove godine uloženo je 16 miliona dinara za unapređenje sistema upravljanja otpadom na teritoriji Vojvodine. Procenat obuhvata stanovništva od kog se sakuplja komunalni otpad iznosi 70%, ali za sada ne postoji nijedan regionalni sistem upravljanja otpadom koji funkcioniše po evropskim standardima. Veoma slabo funkcioniše sistem primarne selekcije i reciklaže, odnosno korišćenje otpada kao neke nove sirovine ili energenta. Do sada je resorni pokrajinski sekretarijat izdao dozvole za prve regionalne deponije u Sremskoj Mitrovici, Subotici i kod Pančeva, što će uticati na smanjenje komunalnog otpada, koji se neadekvatno odlaže na deponijama. Kad profunkcioniše taj regionalni sistem, može se ozbiljnije ulagati u sanacije divljih smetlišta.

Izvor: Radio 021, 17.12.2015.



Broj 72 Datum 25.12.2015.

Stranica 7. / 11



Sve više građevinskog otpada u naseljima i koritima reka U Srbiji se ne reciklira građevinski otpad dok razvijene zemlje Evropske unije - Holandija, Belgija i Danska recikliraju više od 80%.

U Privrednoj komori Srbije održana je radionica o upravljanju građevinskim otpadom u okviru tvining projekta „Unapređenje upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji“.

Velike količine građevinskog otpada u gradskim sredinama ugrožava bezbednost stanovništva jer se neadekvatno odlaže - često se razbacuje pored naselja i u korita vodotokova. U Srbiji se ne reciklira građevinski otpad i time nastaju velike štete jer se neograničeno koriste građevinski materijal iz neobnovljivih prirodnih izvora kao što su kamen i šljunak, a odlaganjem otpada trajno se devastira prostor. Cilj izrade nacionalnog plana upravljanja građevinskim otpadom, jeste dobro gazdovanje, podrška otvaranju reciklažnih centara i puna reciklaža. Tvining projekat „Unapređenje upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji“ zajednički sprovode Austrijska agencija za zaštitu životne sredine, Nemačko savezno ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije, Privredna komora Srbije i Centar za zaštitu životne sredine. Projekat se realizuje od maja 2015. godine traje 24 meseca i vredan je 1,5 miliona evra. EU je obezbedila 95% sredstava za finansiranje projekta dok 5% sufinansira Srbija. Cilj je poboljšanje sistema upravljanja opasnim otpadom u Srbiji kroz unapređenje pravnog okvira u skladu sa EU standardima.

Izvor: Privredne vesti, 04.12.2015.

Srbija mora više da se posveti reciklaži Srbija treba više da se posveti cirkularnoj ekonomiji, odnosno reciklaži, za koje ima najviše industrijskih potencijala i potrebe. Šefica Pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom kaže da je sa

početkom procesa skrininga u septembru 2013. počela mnogo više da ulazi u materiju zaštite životne sredine koja čini između 40 i 50% svih pravnih pravila koja u EU postoje. Navodeći da to zahteva potpuno drugačiju organizaciju unutar države i puno ulaganja u uslovima kada ni Evropa, ali ni Srbija ta sredstva nemaju, ona je podsetila da je 2011. godine iznos planiran za postizanje svih standarda u životnoj sredini iznosio 7 mlrd EUR, a da su ta sredstva već premašena. U ovom trenutku ministarstvo ponovo kreće u redizajn zakonske regulative, a revizija Nacionalne strategije upravljanja otpadom je prioritet. Nacrt zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpada pripremljen i nalazi se u procesu pribavljanja mišljenja i odobravanja radi usvajanja od strane Vlade Srbije.


Sve apoteke dužne da prihvate lekove sa isteklim rokom Sve apoteke, bile državne ili privatne, u obavezi su da prihvate farmaceutski otpad. Po Zakonu o upravljanju otpadom građani imaju pravo da lekove sa isteklim

rokom predaju u bilo kojoj apoteci, ali u praksi to često nije moguće. Pošto nije razrađen proces upravljanja tim otpadom, mnoge apoteke ne sprovode taj propis. U nekoliko privatnih apoteka u Nišu kažu da oni prihvataju lekove kojima je istekao rok, jer imaju ugovor sa firmom koja odnosi i uništava neupotrebljene lekove. Međutim, napominju, ima i onih apoteka koje to ne čine jer ih uništavanje lekova košta. Pomoćnik direktora "Apoteka Niš" objašnjava da se medicinski otpad koji stvaraju građani koji su, recimo, dijabetičari ili oni koji koriste injekcije sa hormonom rasta, odlažu uglavnom u Kliničkom centru ili domovima zdravlja. Ministarstvo poljoprivrede procenjuje da građani bace 50 tona farmaceutskog otpada godišnje, a glavni problem je što niko nije definisao ko će nadoknaditi troškove odlaganja ovog otpada.

Izvor: Južne vest, 09.12.2015.



Broj 72 Datum 25.12.2015.

Stranica 8. / 11



Obnovljivi izvori energije

Od 2050. godine mogli bismo da se snabdevamo isključivo energijom iz obnovljivih izvora Do 2050. godine snabdevanje energijom u svetu moglo bi gotovo u potpunosti da bude prebačeno na obnovljive izvore, tvrdi se u scenariju pod nazivom "Energetska (r)evolucija", koji su razvili organizacija "Greenpeace" i Nemački centar za vazdušne i svemirske letove ("DLR"). Obnovljivi izvori energije u međuvremenu su sazreli i mogu da konkurišu elektranama na ugalj i rizičnim atomskim elektranama. Kako je saopšteno, veliki pomak u proizvodnji energije s manje CO2 donosi snažno korišćenje

energije vetra i sunca. Samo prošle godine, u tu oblast je u svetu investirano 234 mlrd EUR. Pad cena takvih postrojenja ubrzava jačanje tog sektora, a naročito se kod solarne energije ne nazire kraj smanjivanja cena. Prema nadovima autora studije, zbog toga se može očekivati brže širenje takvih postrojenja nego do sada. Za potpuni zaokret u svetu, prema tom scenariju, bile bi potrebne investicije od oko 1.000 mlrd USD godišnje do 2050. godine. Istovremeno, uštedeli bi se troškovi za ugalj, naftu i gas od oko 1.070 mlrd USD godišnje. U svetu moglo da nastane 19 miliona novih radnih mesta, dok bi broj zaposlenih u energetskom sektoru do 2030., bez ubrzanog prelaska na obnovljive izvore, bio lagano smanjen na 27 miliona u celom svetu. Scenario "Energetske (r)evolucije", objavljen je povodom Konferencije o klimi u Parizu. Autori studije su tim povodom naveli da je sada važno stimulisati industriju, potrošače i tržišta na veće korišćenje obnovljivih izvora energije i veću energetsku efikasnost.


Nemačke lekcije iz bioenergetike - Nema neiskorišćenog đubreta iz prirode

Od kada je odlučila da 2022. godine zatvori sve nuklearane elektrane, Nemačka se okrenula energiji sunca, vode, vetra, biomase. U poslednjoj deceniji osnovana su 82 bioenergetska sela. Trećina je u pokrajini Baden Virtemberg. U bioenergetskom selu Ersingen nema neiskorišćenog đubreta iz prirode.

Granje, lišće, stajnjak, sve se pretvara u električnu i toplotnu energiju. Od poljoprivrednika koji ima 250 krava uzima se stajnjak koji se meša sa otpadom sa zelenih površina i tako proizvodi biogas. Uz pomoć njega proizvodi se 2 – 2,5 miliona kWh struje što odgovara potrebama oko 700 domaćinstava. U bioenergetskom selu Ultermasholderbah, krajnji računi potrošača su manji nego ranije. Napravili su kompleksan sistem računanja potrošnje koji je dobar i za male i za velike potrošače. Svako selo kao energent koristi ono čega najviše ima. Osim drvne sečke, stajnjaka i kukuruza, bioenergetsko selo Zibenajh, za proizvodnju struje i toplotne energije koristi i miskantus. To je japanska trska koja se jednom sadi, a žanje 25 godina. Zemljište na kojem raste nije potrebno dodatno tretirati ni đubriti. Sa prednostima bioenergetskih sela upoznali su se i predstavnici opština Pirot, Zrenjanin, Arilje i Ivanjica u okviru projekta koji podržava nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju, a sprovodi organizacija GIZ. U Nemačkoj će prefiks bioenergetsko dobiti još 33 sela. Postojeća, pokrajina je podržala sa po 200.000 EUR. Država je subvencionisala do 40% investicionih troškova. Trećina novca stigla je iz zadruga, a ostatak kroz kredite.

Izvor: RTS, 21.12.2015.



Broj 72 Datum 25.12.2015.

Stranica 9. / 11



Novo gorivo u toplanama Udeo biomase u energetskom bilansu Srbije je 10,5%. To nije malo, ali se uglavnom koristi kao ogrev u domaćinstvima, što je neefikasno, te stoga UNDP sa Ministrstvom energetike već radi na projektima gradnje postrojenja na biomasu u šest gradova. Srbija se na putu pridruživanja Evropskoj uniji obavezala da udeo obnovljive energije do 2020. godine sa 23% poveća na 27%, a ogroman potencijal je u biomasi, te su pokrenuti projekti za njeno veće korišćenje. Kako je navedeno, nemačka vlada kroz GIZ pomaže srpskim toplanama da preorjentišu grejanje sa mazuta na biomasu.

Radiće se sa 8 opština i 8 toplana. Neke od njih su Bajina Bašta, Nova Varoš i Prijepolje, Mali Zvornik i Novi Pazar. Vrlo su veliki izgledi i realne mogućnosti da već sledeće grejne sezone toplana u Bajinoj Bašti pređe na drvnu masu, a u 2017-2018. uz povoljne kredite nemačke razvojne banke KFV preći će četiri opštine Analize pokazuju da je grejanje na biomasu tri do četiri puta jeftinije od gasa i mazuta a donosi i druge koristi. Za kilogram mazuta potrebno nam je tri kilograma drvne mase. Međutim, govorimo o energentu koji je domaći resurs koji je potpuno obnovljiv. Cilj je da se u budućnosti više iskoristi biomasa iz poljoprivrede proizvodne jer samo u Vojvodini ogromna količina svakodnevno propada.

Izvor: RTS, 14.12.2015.

Spreman idejni projekat, čekaju se investitori Stručni tim Udruženja građana "Građevinski klaster Šumadije i Pomoravlja" pripremio je idejni projekat toplane na biomasu, za čiju su

izradu dobili podršku NARR i ARRR "Šumadije i Pomoravlja" i RPK "Šumadije i Pomoravlja", saopšteno je iz tog udruženja. Ta toplana, snage 1 MW, kao energent koristi drvenu sečku. Projekat koji je pripremljen može poslužiti zainteresovanim investitorima kao osnov za podnošenje zahteva za dobijanje lokacijske dozvole. Na osnovu dobijenih lokacijskih uslova, Udruženje može u kratkom roku pripremiti potrebnu projektnu dokumentaciju za izgradnju takvog objekta i postrojenja. Zainteresovanim investitorima Udruženje može dati potrebne informacije i o modelu javno-privatnog partnerstva. Planirano je da u decembru 2015. i januaru 2016. budu organizovane prezentacije tog rešenja toplane. Za prisustvo na prezentaciji biće pozivani predstavnici opština, preduzetnika i drugih investitora iz regiona kojima pripada Udruženje, navedeno je u saopštenju.

Izvor: eKapija, 19.11.2015.

Šabac spremio projekat toplane na biomasu

U prvom gradu u Srbiji koji je započeo povećavanje elektroenergetske efikasnosti, Šapcu, gradska uprava pripremila je i projekat za izgradnju toplane koja bi koristila biomasu, a delom bi je finansirala KVf banka. Time bi se znatno smanjili troškovi za energente, a prihode bi ostvarivali i zemljoradnici od prodaje biomase koja se sada baca ili spaljuje.

Jedno od mogućih rešenja je korišćenje švedske energetske vrbe (salix viminalis). S obzirom da je poreklom iz zemlje gde je grejanje stalna stavka, njena upotreba se potvrdila u praksi. To je biljka koja ima izuzetan prirast, čak 3 cm dnevno. Za godinu izraste do 3 m, a posle 3 godine i petnaestak metara. Energetska vrednost je neverovatnih 4.900 kilokalorija, kao ugalj, ili kao pola litra nafte, dok je, poređenja radi, energetska vrednost hrasta 2.500 kilokalorija. Sa jednog hektara godišnje prosečno se može dobiti 30 tona ovog drveta, a uz punu agrotehniku i preko stotinu tona. Izuzetno je značajna i ekološka komponenta. Prema ispitivanjima u laboratoriji "Jugoinspekta" ovo drvo ostavlja svega 0,2% pepela, a ima minornu emisiju ugljen-dioksida. Poređenja radi za proizvodnju jednog megavatčasa sagoreli ugalj emituje 0,94 tone CO2, dok gas emituje 0,34 tone CO2. Da je pravo čudesno ekološko drvo švedska vrba potvrđuje podatak da sa jednog hektara ona proizvede daleko više kiseonika od šuma pod drugim drvećem.

Izvor: Danas, 25.11.2015.



Broj 72 Datum 25.12.2015.

Stranica 10. / 11



Organski otpad značajan mogući izvor energije Izvršni direktor kompanije "General Electric" za jugoistočnu Evropu, izjavio je da su "dostupnost i mogućnosti prirodnih energetskih resursa i najnaprednije tehnologije veoma važni faktori ekonomskog rasta i razvoja jedne zemlje, njene ekonomije i celokupnog društva". Organski otpad jeste energija koju treba iskoristiti. Mi želimo da identifikujemo taj "Waste-to-Energy" potencijal u Srbiji i potrebu za

energijom, ali i da definišimo moguću rutu ka uspešnom razvoju projekta generisanja energije iz biogasa u skladu sa postojećim uslovima i regulativama – rečeno je na konferenciji na temu "Trendovi i izazovi na tržištu biogasa u Srbiji". Cilj konferencije, održane pod pokroviteljstvom ove kompanije, pored uspostavljanja dijaloga o proizvodnji i upotrebi biogasa pružanja informacija o troškovima i koristima, izazovima i iskustvima, bio je da udruži sve relevantne igrače, kako bi se razgovaralo o najboljem pristupu ka efikasnom korišćenju energije i iskorišćenju dostupnih podsticajnih mera, i na taj način podstakla realizacija prekopotrebnih projekata generisanja energije iz biogasa. Na konferenciji je bilo reči o tome kako efikasno iskorišćenje adekvatnih podsticajnih mehanizama stvara prednosti za energetski i ekonomski sektor države, ali i za poljoprivrednike i predstavnike relevantnih industrija i organizacija. Jedna od tema bila je i implementacija programa za uklanjanje i obrađivanje ogranskog otpada, kao i korišćenje biogasa u poljoprivredi i prehrambenoj industriji kao alternativnog izvora obnovljive energije.


Puštena u rad prva solarna elektrana u Kaknju U mestu Čaluci u blizini Kaknja, puštena je u rad prva solarna elektrana na području te opštine, snage 150 kW. Procedura za dobijanje potrebnih dozvola za solarnu elektranu trajala je tri godine, a gradnja je završena za mesec dana.

Godišnja proizvodnja je oko 200.000 kWh, a vrednost projekta je blizu 270.000 EUR. Solarna elektrana koju je izgradila ova kompanija predstavlja trend sa kojim se Kakanj može nositi sa zemljama Evropske unije. Firma "Energy", nastala je 2012. godine, od samog početka želela da se bavi proizvodnjom obnovljive energije, a ovim je realizovala i prvi korak na tom planu. Prema podacima Operatora za obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju, na području Federacije BiH postavljeno je 48 solarnih elektrana koje proizvode 4.404 kWh električne energije.


Energetska efikasnost

Srbija troši četiri puta više energije nego u EU U Srbiji se troši četiri puta više energije nego u zemljama EU, pri čemu zgrade troše čak 40% energije, rečeno je na parlamentarnom forumu „Finansijski modeli energetske efikasnosti u zgradarstvu”. Od ukupne energije koje troše zgade 61% odsto se troši u stambenim objektima.

Srbija, kao uvozno energetski zavisna zemlja, ima 4,5% veći „energetski intenzitet“ od proseka zemalja EU i dosta viši nego u bilo kojoj drugoj državi kandidatu za članstvo u EU, a taj indikator pokazuje koliko privreda racionalno troši energetske resurse, upozorili su učesnici Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije. Na primer, „energetski intenzitet“ je u Srbiji tri puta već nego u Hrvatskoj ili Sloveniji. Predsedik tog foruma je istakla da se sa povećanjem potreba za energijom, kao i rastućom cenom energenata, sve više aktuelizuje pitanje racionalnog korišćenja i energije i unapređenja energetske efikasnosti, a naročito u zgradarstvu.Nedavno istraživanje u Srbiji pokazalo je da, ako se uzmu u obzir trenutne cene energije, ukupni troškovi energetske sanacije zgrada uključujući i kamatu mogu da se pokriju iz ušteda na računu za energiju i to u periodu od 3 – 8 godina.



Broj 72 Datum 25.12.2015.

Stranica 11. / 11



Na skupu je istaknuto da su neke od mogućnosti u toj oblasti za Vladu Srbije – direktne subvencije, poreski podsticaji, rivolving fond koji bi se stalno punio zahvaljujući uštedama energije, kao i prebacivanje novca lokalnim samoupravama za tu namenu. Stručnjaci predlažu ESCO model finansiranja kada kompanije pored inovativnih projekata za ostvarenje veće energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje energije klijentima nude i finansijska rešenja za njihovu realizaciju, zatim javno-privatna partnerstva, subvencije države i drugo.


Propisi – standardi

Strategija unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015–2020. godine Donošenjem Strategije za period 2015–2020. godine definišu se koraci za dinamičan i sveobuhvatan razvoj metrologije, standardizacije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, kao elemenata infrastrukture kvaliteta. U tom smislu, Strategija postavlja prioritete razvoja za naredni period, u skladu sa potrebama industrije i aktuelnim trendovima razvoja infrastrukture kvaliteta u Evropi i svetu. Sistem infrastrukture kvaliteta podržava razvoj svih grana privrede s obzirom na to da predstavlja osnov za bezbednost i kvalitet proizvoda, u svim fazama, od projektovanja, preko izrade do stavljanja na tržište, odnosno upotrebu. Ovim dokumentom utvrđuju se strateški pravci razvoja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji, bazirani na analizama postojećeg stanja u ovoj oblasti i planovima razvoja industrijskog sektora, prevashodno u oblasti industrijsko-neprehrambenih proizvoda. Strategija predstavlja srednjoročni strateški dokument koji sadrži ciljeve koji će se realizovati u narednih šest godina a okvir za sprovođenje definisanih ciljeva biće preciziran kroz godišnje akcione planove. Strategija je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije.

(„Službeni glasnik RS”, broj 93 od 13.11.2015. godine)

"Dunav Soja" jedina zvanična oznaka na srpskom tržištu za namirnice bez genetski modifikovane soje "Dunav Soja" je prva oznaka "GM Free" kvaliteta i domaćeg porekla priznata i dostupna na srpskom tržištu. Iz ove internacionalne neprofitne organizacije koja okuplja proizvođače i prerađivače soje, proizvođače mesa, mleka, jaja, ali i trgovinske lance širom Evrope, navode da je reč o strogo kontrolisanom standardu koji omogućava označavanje prehrambenih proizvoda koji su dobijeni korišćenjem genetski nemodifikovane soje evropskog porekla.

"Dunav Soja" označavanje zvanično je podržano i preporučeno od strane Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije. Kroz mogućnost označavanja proizvoda koji su hranjeni "GMO Free" stočnom hranom, nešto što po zakonodavstvu EU ne traži, stvorena je mogućnost za prehrambenu industriju da istakne kvalitet, ali i za potrošače da mogu da se odluče za proizvod koji žele. Očekuje se da će prvi proizvodi sa ovom oznakom u prodavnicama biti dostupni početkom 2016. godine. Neki trgovinski lanci u Srbiji već su prepoznali važnost "Dunav Soja" oznake kvaliteta i sa svojim dobavljačima rade na sprovođenju standarda i označavanju svojih proizvoda. "Dunav Soja" doprinosi stvaranju čvrste osnove za proizvodnju visokokvalitetne hrane za ljude i životinje sa "GM Free" kvalitetom i kontrolisanim poreklom u regionu Dunava, a kroz označavanje prehrambenih proizvoda ("Danube Soya"). Rad ove organizacije podržan je i od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i projekta "Kvalitetna soja bez GMO-a iz Dunavske regije".


