Sigurna ljubavMia Popi Sanda Stankovi Ksenija Perii Doris Rafajlovski

SEKSUALNOSTodreenom periodu ivota promenile seksualnu orijentaciju, odnosno shvatile da ele da reaguju na neke porive koji nisu u skladu s njihovom dotadanjom seksualnom orijentaci-jom. Zato seksualnu orijentaciju treba doiveti kao kontinuum, a ne kategoriju.

Da bi mogao/la da uiva u svojoj seksualnosti, veoma je vano da zna ta ti prija i ta te privlai. Dakle, potrebno je da upozna svoje telo. To moe da uradi sam/a ili sa partnerom. Samozadovoljavanje seksualnog nagona predstavlja masturbaciju. Nekada se smatralo da samozadovoljavanje nije normalno, meutim, danas u okviru psiholoke struke, masturbacija se smatra sastavnim delom psihoseksualnog razvoja. Samo-zadovoljavanje moe da nam pomogne da upoznamo vlastito telo, nauimo ta nam seksualno odgovara i u emu uivamo. Mnogo ljudi to radi bez obzira na ostale seksualne aktivnosti. Meutim, u redu je i ne masturbirati - nema nieg loeg ukoliko to ne radi. Za-dovoljenje seksualnog nagona moe da se postigne i polnim odnosom(oralnim, vaginal-nim ili analnim seksom, ali i uzajamnom masturbacijom). Ova seksualna ponaanja mogu da dovedu do orgazma. Da bi do orgazma dolo, partneri treba jedni drugima da kau ili pokau ta im prija i ta ih uzbuuje. Ono to je bitno da zna, jeste da ne mora da doe do orgazma da bi seksualni ivot bio ispunjujui. Ovo navodimo kao bitno zato to neke devojke/momci ne doivljavaju orgazam svaki put kada imaju seksualni odnos.

U seksu treba da uivate i ti i tvoj/a partner/ka. Dakle, obe strane koje uestvuju u odnosu treba da se trude da udovolje jedna drugoj, ali i da otvoreno i asertivno trae jedna od druge ta ele. Meutim, da bi uivanje bilo bez posledica, potrebno je da vodi rauna o zatiti kako bi izbegao/la neeljenu trudnou i polno prenosive bolesti.

Od neeljene trudnoe moe da se zatiti na pet naina: hormonski, intrauterino, hemi-jski, mehaniki i prirodno. Jedno od najee upotrebljavanih hormonskih kontraceptivnih sredstava jesu kontraceptivne pilule. Pilule se sastoje od hormona koje inae proizvodi samo telo ene (estrogen i progesteron). Rade po principu spreavanja ovulacije, uz redovnu primenu (po uputstvu), kako bi bile efikasne. Pre odluke o odreenoj vrsti pilula, neophodno je da poseti ginekologa, koji e precizno da odredi adekvatne pilule, a u odnosu na opte hormonalno stanje organizma. Hormonskoj kontracepciji pripadaju i transdermalna kontracepcija (flaster) koja se primenjuje jednom nedeljno, kao i preparati sa dugotrajnim delovanjem poput inekcija, potkonih implanta, itd.

Postoji i pilula za postkoitalnu kontracepciju, tzv. pilula dan posle, koja se koristi nakon rizinog odnosa (bilo da su u pitanju plodni dani ili da iz nekog razloga nije uspeo drugi vid kontracepcije). Treba da zna da upotreba pilula nije bezazlena. U uputstvu obino pie da mogu da se popiju u roku od 72 sata nakon nezatienog odnosa. Meutim, to ranije ih uzme, efekat je bolji. Ovaj vid kontracepcije se ne savetuje esto (maksimum 2 puta godinje), jer pilule za dan posle zapravo predstavljaju hormonsku bombu i mogu da izazovu hormonske poremeaje u smislu produenih ili obilnih krvarenja. Intrauterina kontracepcija se koristi u vidu tzv. spirale koja deluje na nivou materice gde stvara sredi-

Seksualnost je centralni aspekt ljudskog bia koji obuhvata pol, rodni identitet i uloge, seksualnu orijentaciju, erotizam, zadovoljstvo, intimnost i reprodukciju. Seksualnost se doivljava i iskazuje kroz fantazije, elje, verovanja, stavove, vrednosti, ponaanje, navike, uloge i meusobne odnose. Seksualnost je pod uticajem interakcije biolokih, psiholokih, socijalnih, ekonomskih, politikih, kulturnih, zakonskih, istorijskih, religijskih i duhovnih faktora, koji utiu na doivljaj i iskazivanje navedenih aspekata.

Seksualnost najee podrazumeva spoj dva pola, mukog i enskog. Kada govorimo o polovima, govorimo o njihovim biolokim (telesnim) karakteristikama. Muka i enska tela se razlikuju i imaju razliite uloge u procesu reprodukcije. Za razliku od pola, rod je drut-veno oblikovanje biolokog pola ena i mukaraca. Rod pokazuje na koji nain drutvo vidi ulogu ene i mukarca, a odnosi se na itav spektar ideja i oekivanja koji se odnose na uloge. Rodnim ulogama esto je odreen i seksualni identitet.

Seksualni identitet moemo da posmatramo kroz seksualnu orijentaciju, odnosno preispi-tivanje sopstvenih seksualnih preferencija (ko me privlai i zato). Postoji vie seksualnih orijentacija: heteroseksualnost(kada osobu privlai osoba suprotnog pola), homoseksu-alnost(kada osobu privlai osoba istog pola) i biseksualnost(kada osobu privlae osobe kako istog, tako i suprotnog pola). Jo uvek nije dokazano ta tano utie na seksualnu orijentaciju, ali se pretpostavlja da je odreena biolokim i socijalnim faktorima. Izbor seksualnih preferencija moe da se menja i iznova odreuje s vremena na vreme. Svaka-ko, izbor seksualne preferencije moe da bude trajna odluka koja nije podlona prome-nama. To ne znai da je seksualna orijentacija, zapravo, pitanje izbora, ve znai da neki pojedinci/ke u odreenom periodu ivota mogu da osete poriv i odlue da se ponaaju biseksualno, homoseksualno ili heteroseksualno. Takoe, privlanost prema osobama istog i/ili oba pola moe da ostane nerealizovana. Mnogi su primeri osoba koje su u

nu nepovoljnu za preivljavanje spermatozoida i na taj nain spreava oplodnju jajne eli-je. Ovaj vid kontracepcije ne preporuuje se enama koje nisu ostajale u drugom stanju.Hemijska kontracepcija podrazumeva vaginalne kreme, paste, ele, penu, ABF i C filmove koje treba staviti u vaginu odreeno vreme pre odnosa, u odnosu na razliito vreme delovanja.

Prirodna kontracepcija je izraunavanje plodnih dana i bazira se na pretpostavci da devojka koja ima ciklus od 28 dana, ovulira 14. dana ciklusa. Period plodnih dana poinje najranije 2 dana pre ovulacije, a zavrava se 2 dana posle ovulacije. Ako se uzme u obzir da su spermatozoidi najvitalniji 48 sati, a jajna elija ivi 24 sata, fertilni period bi trajao od 10. do 17. dana ciklusa. Iskustva su pokazala da sve navedeno u praksi veoma esto, ipak, nije tako. Prirodna kontracepcija naroito nije primenljiva za devojke koje imaju neredovne menstrualne cikluse, odnosno nemaju menstruacije na 28 dana. Najee primenjivan metod iz ove grupe je svakako prekinuti snoaj ili coitus interruptus, kada se odnos prekida pre ejakulacije, tanije, ejakulacija se ne izvri u vagini. Metoda je nesigur-na budui da izvesna koliina spermatozoida dospe u vaginu i pre ejakulacije.Sva do sada navedena sredstva kontracepcije, uglavnom se odnose na zatitu od trudnoe. Meutim, ovi naini kontracepcije ne omoguavaju zatitu od polno preno-sivih bolesti. Ovakvu vrstu zatite moe da omogui mehanika kontracepcija. Ovaj vid kontracepcije podrazumeva korienje mukih i enskih kondoma. Kod nas je najea upotreba mukih kondoma. Meutim, ni ovaj vid kontracepcije nije 100% efikasan u spreavanju trudnoe i polno prenosivih bolesti.

Polno prenosive bolesti (PPB) su bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom ili putem zaraene krvi. PPB ine veliku grupu oboljenja koja su izazvana razliitim mikroorganizmi-ma: bakterijama, virusima, parazitima, gljivicama itd. Najee virusne PPB su: genitalni herpes, humani papiloma virus (HPV), hepatitis B i C, HIV. PPB izazvane bakterijama su: hlamidija, gonoreja, sifilis. Najee parazitarne PPB su: trihomonijaza i infekcija stidnim vaima. PPB koje najee mogu da se prenesu putem zaraene krvi su: HIV, hepatitisi B i C. Osoba inficirana nekom PPB moe da bude nosilac infekcije i dosta dugo, bez ikakvih simptoma, izgleda potpuno zdravo. Za tu osobu kaemo da je inficirana (zaraena). Bez obzira na ispoljavanje bolesti inficirana osoba moe da prenese infekciju na druge osobe. PPB se najee prenose nezatienim seksualnim odnosom, kao i putem krvi (HIV, hepatitis B i C). Trudne ene mogu da prenesu infekciju na bebu jo tokom trudnoe ili pri poroaju. Postoje infekcije koje se prenose i direktnim dodirom ili preko zagaenih predmeta (stidne vai, trihomonijaza).

Osnovni simptomi polnih bolesti, ako su ispoljeni, najee su: peckanje, arenje i bolovi u toku mokrenja ili nakon mokrenja; beliaste naslage, bradavice ili ranice na polnim organima, anusu ili ustima; sekret iz polnih organa ili anusa; krvarenje u toku ili nakon seksualnog odnosa; poveane limfne lezde u preponskom predelu; bolovi u testisima; bolovi u trbuhu, posebno u donjem delu trbuha.

Meutim, tegobe i simptomi ne moraju uvek da budu prisutni. Nekada mogu da prou nedelje, meseci ili godine (naroito kod HIV infekcije) do pojave znakova bolesti. S obzi-rom da mnoge infekcije mogu da budu bez simptoma, inficirana osoba e utoliko lake ulaziti u nezatien seksualni odnos ne shvatajui da bolest prenosi partneru. Isto tako, nedostatak simptoma i tegoba ne navodi osobu da se javi lekaru, te ona ne zapoinje leenje na vreme, usled ega u kasnijim fazama mogu da se jave brojne komplikacije. Uz savet lekara ili savetnika profesionalca, dok traje terapija, potrebno je uzdravati se od seksualnih odnosa ili obavezno koristiti kondom. Poseban reim postoji kod osoba koje imaju hepatitis (uticu) tipa B ili C. Za hepatitis tipa B postoji efikasna vakcina.

Najbolja zatita od polno prenosivih bolesti jeste stalna upotreba kondoma. Kondom treba da koristi od samog poetka, do kraja odnosa, kao i da upotrebljava uvek novi kondom pri svakom novom odnosu. Imaj na umu i da imati odnos bez kondoma znai - imati odnos sa svim prethodnim partnerima tog partnera, kao i partnerima njihovih prethodnih partnera! Ne treba da zaboravi ni da se neke PPB prenose i putem krvi (HIV, hepatitisi B i C).

Ako sumnja da ima polno prenosivu bolest, potrebno je da to pre ode kod gine-kologa(devojke)/urologa(mukarci). Ukoliko se ustanovi da ima PPB, neophodno je da se dri terapije koju prepie doktor/ka. Ono to je jo jako bitno jeste da obavezno obav-esti partnera/ku kako bi oni mogli da se testiraju i lee.

Zapamti, polno prenosive bolesti mogu

da se prenesu na svakoga ko se ne titi

tokom seksualnog odnosa (oralni, vaginalni ili analni),

ak i ako se nezatieni odnos desi samo jednom.

Zbog toga je bitna redovna zdravstvena kontrola i

korienje kondoma!

OBAVEZNO

KORISTI

KONDOM!

ASERTIVNOST

Re asertivnost potie od engleske rei to assert (glagol) to znai izjaviti, izneti miljen-je, braniti i takoe engleske rei assertive (pridev) to znai uporan, samosvestan, samo-pouzdan. Re samopouzdanje najblie bi mogla da opie znaenje rei asertivnost.Asertivno ponaanje doslovno znai potvrivanje sebe pred drugim ljudima. Ono obuhva-ta izraavanje ili iskazivanje sebe na nain koji podrazumeva zauzimanje za lina prava i izraavanje svojih misli, oseanja i uverenja na direktan, iskren i odgovarajui nain, istovremeno vodei rauna i ne ugroavajui lina prava druge osobe.

Kada se ponaa asertivno to znai da uvaava sebe, svoje potrebe i elje, zauzima se za svoja prava, ali istovremeno uvaava potrebe, elje i prava druge osobe.

Neasertivnost obuhvata krenje sopstvenih prava, bilo tako to ne izraava svoja iskrena oseanja, misli i uverenja, dajui na taj nain priliku drugoj osobi da te povredi, ili tako to izraava svoje misli i oseanja na pokoran, popustljiv i izvinjavajui nain kako bi druge osobe mogle lako da ih zanemare.

Ponaati se asertivno znai biti slobodan/na: Da kae NE, Da trai usluge i postavlja zahteve, Da izrazi emocije (prijatne i neprijatne), Da zapone, odri i zavri komunikaciju.

Seksualna asertivnostUkoliko navedene vetine asertivnog ponaanja dovedemo u vezu sa seksualnim funk-cionisanjem,vetine seksualne asertivnosti bile bi: Slobodno odbijanje seksualnog odnosa ili seksualnih aktivnosti, Postavljanje zahteva u toku seksualnog odnosa (npr. upotreba prezervativa),

Saoptavanje prijatnih i neprijatnih senzacija, otvoreno izraavanje elja u seksualnom odnosu, Slobodno iniciranje seksualnog odnosa.

Seksualna asertivnost podrazumeva slobodu da otvoreno i direktno izrazi svoje seksualne elje, kao i da inicira ili odbije seksualni odnos. Ima pravo da samostalno odluuje o sopstvenim seksualnim aktivnostima i da na slobodan i otvoren nain izrazi svoje seksualne elje.

KAKO DA BUDEMO SEKSUALNO ASERTIVNI?Kako bi sebi dozvolio/la da se ponaa na asertivan nain u seksualnim odnosima, pre svega je vano da razume da ti kao ljudsko bie raspolae odreenim seksualnim pravi-ma. Seksualna prava propisana su Deklaracijom o seksualnim pravima koja je prihvaena na 14. Svetskom seksolokom kongresu u Hong Kongu 1999. godine. Seksualna prava su univerzalna ljudska prava, zasnovana na slobodi, dostojanstvu i jednakosti svih ljudskih bia. Budui da je zdravlje osnovno ljudsko pravo, tako i seksualno zdravlje mora da bude osnovno ljudsko pravo.Hajde da te upoznamo sa tvojim seksualnim pravima!

NE!

POSTAVI ZAHTEVE!

IZRAZI EMOCIJE!

KOMUNICIRAJ

Prepoznaj svoja seksualna prava

1. Ima pravo na seksualnu slobodu koja obuhvata mogunost potpunog izraavanja tvojih seksualnih potencijala. To, svakako, iskljuuje sve vrste seksualne prisile, eksploatacije i zlostavljanja, bilo kada i u bilo kojoj situaciji.2. Ima pravo na seksualnu privatnost. Ovo pravo ukljuuje pravo na vlastite intimne odluke i ponaanja, sve dok se njima ne ugroavaju seksualna prava drugih.3. Ima pravo na seksualnu jednakost. Odnosi se na slobodu od svih vrsta diskriminacije, bez obzira na pol, rod, seksualnu orijentaciju, dob, rasu, drutvenu klasu, veru, fiziku ili emocionalnu razliitost.4. Ima pravo na seksualni uitak. Seksualni uitak, ukljuujui i masturbaciju, izvor je fizike, psihike, intelektualne i duhovne dobrobiti.5. Ima pravo na emocionalno seksualno izraavanje. Seksualno izraavanje je vie od erotskog uitka ili seksualnog ina. Svako ima pravo da izrazi svoju seksualnost putem komunik-acije, dodira, emocionalnog izraavanja i ljubavi.6. Ima pravo na slobodu seksualnog udruivanja. Re je o mogunosti sklapanja ili nesklapanja braka, razvoda i uspostavljanja drugih oblika odgovornih seksualnih zajednica.7. Ima pravo na slobodne i odgovorne reproduktivne izbore. Obuhvata pravo na odluivanje o roditeljstvu, broju dece, kao i pravo slobodnog pristupa sredstvima kontrole i regulisanja plodnosti.8. Ima pravo na seksualnu informaciju zasnovanu na naunom istraivanju. Ovo pravo podra-zumeva da seksualna informacija treba da nastane u procesu nesmetanog i etinog naunog istraivanja.9. Ima pravo na sveobuhvatno obrazovanje o seksualnosti. Obrazovanje o seksualnosti je ce-loivotni proces, koji poinje od roenja, i treba da ukljui sve drutvene institucije.10. Ima pravo na zatitu seksualnog zdravlja. Zatita seksualnog zdravlja treba da bude dos-tupna kako za prevenciju, tako i za tretman seksualnih nedoumica, problema i poremea-ja svih vrsta.

TA JE SEKS A TA NASILJE?

TA JE SEKSUALNO NASILJE?Seksualno nasilje je bilo kakvo seksualno ponaanje koje se odvija bez SAGLASNOSTI. Seksualno nasilje je i vulgarno dobacivanje na ulici, ili vaarenje (dodirivanje intimnih delova tela druge osobe) bez njenog pristanka. To je i navaljivanje, primoravanje ili ucen-jivanje kojim se insistira na bilo kom obliku seksualnog kontakta.

Kako da prepozna osobu kojoj nije stalo do tvoje saglasnosti?To su osobe koje se ponaaju kao da im duguje seks. Ne pitaju te kako se osea ili ta eli, rade po svome i najee su fokusirane na sebe. Ne gledaju te u oi da bi videle da li ti neto prija, ignoriu kada im daje znakove da ti neto ne prija. Odmah se ljute ukoliko ne pristane na seks ili neki njihov predlog. To su osobe pored kojih se osea nesigurno, zabrinuto i neslobodno da kae da ti neto ne prija ili da odbije kontakt.

TA ZNAI SAGLASNOST?Saglasnost znai da osobe ulaze dobrovoljno, slobodno i rado u odreeni seksualni kon-takt. ta znai dobrovoljno, slobodno i rado? Dobrovoljno: to znai bez pretnje, ucene (na primer - "ako me voli, uradie to"), manipulacije ili fizike prisile.Nekada ucene mogu da budu teko prepoznatljive, kao npr. emotivna ucena, kada druga osoba emotivno zahladni odnos (prestane da zove i sl.) ako ne pristanemo na neto to predlae. Dobrovoljnost postoji samo onda kada smo sigurni da neemo biti odbaeni ili manje voljeni od strane druge osobe ukoliko neto odbijemo.Slobodno: to znai da osoba ne stupa u odreeni seksualni odnos ili kontakt zbog pritiska okoline ili partnera/ke.

1. Ima pravo na seksualnu slobodu

2. Ima pravo na se

ksualnu privatnos

t

3. Ima pravo na se

ksualnu jednakost

4. Ima pravo na seks

ualni uitak

5. Ima pravo na em

ocionalno

seksualno izraava

nje

6.Ima pravo na slobodu seksualnog udruivanja

7. Ima pravo na slobodne i odgovorne reproduktivne

izbore.

8. Ima pravo na seksualnu informaciju10. Ima pravo na zatitu seksualnog zdravlja

Drutvo nam namee razna oekivanja u vezi sa seksualnim aktivnostima. Na primer, moe se oekivati da u odrenim godinama ili posle odreenog vremena u vezi pone-mo sa seksualnim aktivnostima. Pritisak moe da postoji i od strane partnera/ke koji oekuje da se isprobaju sve vrste seksualnih odnosa koji mogu da se vide u pornograf-skim filmovima.Rado: to znai da oseamo seksualnu elju i uzbuenje, kao i da ba elimo tu konkretnu vrstu seksualnog kontakta, u tom trenutku, sa tom osobom.

PRAVILA U VEZI SA SAGLASNOU Saglasnost moemo da povuemo u svakom trenutku. Ako smo rekli/e da elimo da imamo seks, to ne znai da ne moemo da se predomislimo u bilo kom trenutku, pre ili u toku seksualnog odnosa.

Saglasnost se nikada ne podrazumeva. Na primer, to to smo u vezi ne znai da moramo da imamo seks. Ukoliko nam partner/ka kae da nas voli, ne podrazumeva se da eli seks. Ukoliko smo ve imali seks, ne podrazumeva se da emo uvek eleti ili da emo eleti sa tom osobom. Ukoliko smo imali neku vrstu seksualnog kontakta, ne podrazumeva se da elimo i druge.

Teko je zadrati kontrolu kada koristimo alkohol. On moe da utie na nae rasuivanje i dovede do toga da se ponaamo na nain na koji ne bismo u treznom stanju. Moemo da postanemo podloniji/e tuem uticaju ili da donesemo neoprezne odluke, kao to je nezatien seks, koji moe da vodi ka neeljenoj trudnoi ili seksualno prenosivim bolestima.

Ukoliko nam neko kae da ne eli da nastavi ili nije siguran/a, to znai da treba da stanemo u istom trenutku. To znai da ne treba da nagovara-mo drugu osobu da ipak to uradi. Ukoliko nekoga ubeujemo, ili vrimo pritisak da ima seks, ne potujemo drugu osobu i njene potrebe, nego vrimo seksualno nasilje.

PRE SAGLASNOSTI: SPREMAN/NA ZA SEKSPre nego to odlui da ima seks, vano je da neke stvari raisti sam/a sa sobom. Prvo, uvek pitaj sebe kako se u tom trenutku osea. Da li zaista eli to da uradi sa tom osobom, na taj nain, u tom trenutku?To to si u vezi ne znai da mora da ima seks. ak i ako si to uradio/la jedanput ili dvaput, svejedno je potrebno svaki sledei put da proveri da li to zaista opet eli.

Ako razmilja o tome da ima seks, postavi sledea pitanja koja e ti pomoi da se odlui: Da li postoji dovoljno poverenja? Da li me potuje? Da li smo priali o korienju kondoma i da li je taj razgovor proao OK?

Da li smo obezbedili kontracepciju? Da li se oseam slobodno da kaem NE u bilo kom tre-

nutku ako se predomislim i da li bismo oboje bili OK sa tim?

Ako je odgovor na sva ova pitanja DA, moda je doao pravi trenutak. Ali ako odgovori sa DA na bilo koje od sledeih pitanja, onda verovatno nije:

Da li me neko pritiska da to uradim, npr. osoba sa kojom sam u vezi ili prijatelji?

Da li bih posle mogao/la zbog neega da se kajem? Da li bih to uradio/la samo da bih impre-sionirao/la prijatelje?

Da li razmiljam o seksu da bih zadrao/la osobu sa kojom sam u vezi?

Da li bih to uradio/la samo da bih

impresionirao/la prijatelje?

* Da li me neko pritiska da to uradim?* Da li bih posle mogao/la zbog neega da se kajem?

* Da li se oseam slobodno da kaem NE u bilo kom trenutku?* Da li smo priali o korienju kondoma?

Da li razmiljam o seksu da bih zadrao/la osobu sa kojom sam u vezi?

Seks treba da ima onda kada si spreman/a. Samo tako e zaista uivati,

to je jedini pravi razlog zbog kojeg treba da ima seks!

Saglasnost moemo da povuemo

u svakom trenutku!

DVOSTRUKI STANDARDI I SEKSUALNO NASILJESvi moemo da primetimo da postoje razliita pravila seksualnog ponaanja i oekivanja od devojaka i mladia. To je u vezi sa razliitim drutvenim oekivanjima od mukaraca i ena uopte, odnosno sa rodnim ulogama.Od mladia se oekuje da imaju to vie seksualnog iskustva i onda su face, frajeri, itd. Od mladia se isto tako oekuje da budu ti koji su uvek raspoloeni za seks, i koji ga aktivno trae i iniciraju.S druge strane, za devojke sa istom koliinom iskustva i jednako aktivnim traenjem i ini-ciranjem seksa se koriste uvredljivi izrazi (kurva, drolja, fufa). Od devojaka se oekuje da se ponaaju kao dame, to znai da ne budu previe seksualno iskusne, da preputa-ju mladiima inicijativu za seks i tokom seksa, da ele seks samo iz ljubavi.

Dvostruki standardi za seksualno ponaanje su tetni zato to onemoguavaju da se ponaamo autentino, u skladu sa sopstvenim eljama: devojke spreavaju da budu seksualno asertivne i slobodno izraze svoju seksualnu elju, a mladie primoravaju da se prave da ele seks i da dominiraju, iako to moda ne ele. Ovi standardi umanjuju seksual-nu slobodu i ograniavaju seksualno uivanje kako devojkama, tako i mladiima.Takoe, dvostruki standardi otvaraju put za seksualno nasilje mukaraca i to na razne naine.

Postoje dva uvreena netana stava koja oslikavaju dvostruke standarde i doprinose razvoju seksualnog nasilja:

1. Devojke kada kau NE misle DA.

Devojkama je nekada zaista teko da slobodno izraze svoje seksualne potrebe ili elje, upravo zbog opasnosti da budu obeleene kao lake devojke. Meutim, devojke, ba kao i mladii, kada kau ne najee misle upravo "ne". Ako pretpostavimo da devojke u stvari ele seks i kada kau da ne ele, to je direktan uvod u vrenje seksualnog nasilja nad njima.

2. Mladii imaju veu potrebu za seksom nego devojke.

MIljenje da je mukarcima seks potrebniji vie nego enama, vrlo je raireno i esto se predstavlja kao bioloka injenica. Meutim, to je potpuno neistinito. Takoe potpuno je netano da su mukarci po prirodi slabi u kontroli svojih seksualnih nagona. Mukarci i ene imaju podjednaku potrebu za seksom i u jednakoj meri su sposobni da kontroliu svoje seksualne impulse.

Neistina o veoj potrebi mukaraca za seksom koristi se da bi se opravdalo nagovaranje devo-jaka na seks. Ukoliko mukarci imaju veu potrebu za seksom, onda se kao enina dunost oekuje da ima seks i kada ne eli. Time ovaj stav postaje uvod u seksualno nasilje.

TA TI MOE DA URADI DA SE SMANJI SEKSUALNO NASILJE?

Svako NE shvati kao NE time pokazuje osobi sa kojom si u vezi da je potuje.

Nemoj nikada da naziva devojke lakim ili drugim pogrdnim imenima i reaguj kada ih drugi u tvom drutvu tako nazivaju. Primeni ista pravila kada govori o mladiima i devojkama. Pogrdne rei kojima se obeleavaju devojke zbog svog seksualnog ponaanja izbrii iz renika. Svaka osoba, bez obzira na pol, ima ista prava na seksual-no ponaanje bez straha da bude zbog toga negativno obeleena.

Nemoj da govori dala mi je nakon prvog seksualnog odnosa sa partnerkom. Ovaj izraz je poniavajui za devojke i sputava ih u tome da slobodno imaju seksualne odnose i u njima uivaju. Seks nije nikakav osvojeni trofej, nego odnos i iskustvo izmeu dvoje ljudi koji to podjednako ele i uivaju u tome.

Nemoj da smatra da je dunost ijedne osobe da ima seks sa tobom. Ne postoje nikakve dunosti kada je u pitanju seks, ni u vezi, ni inae. Ukoliko je osoba sa tobom u vezi, ne znai da mora da ima seks sa tobom onda kada ti to eli. Ukoliko je izala sa tobom i popila nekoliko pia, ne znai da je u obavezi da ima seks sa tobom. Tvoja elja i potreba za seksom ne znae da druga osoba mora da ih ispuni.

Sve dok odrasle osobe uivaju u seksualnom ponaanju uz saglasnost, sve je OK! Jedina nemoralna stvar u seksu je seksualno nasilje.

OK,

Silovanje moe da se desi bilo kome, bez obzira na uzrast, pol ili rod. Ovaj tekst se preteno bavi mitovima o silovanju nad devojkama ili enama, jer su one najee rtve silovanja. To to je veina sluajeva neprepoznata i neprijavljena, ne znai da se nije desila. Zablude ili mitovi o silovanju su pogrena i netana verovanja u vezi sa silovanjem koja su vrlo rasprostranjena meu ljudima svih uzrasta i nivoa obrazovanja, kako mukarci-ma tako i enama. Ova netana verovanja su upravo jedan od glavnih razloga zato je silovanje i dalje svojevrsna tabu tema, zato se devojke i ene esto plae da ga prijave, zato toliko malo silovatelja na kraju bude osueno. Mitovi o silovanju direktno oteavaju i usporavaju borbu protiv seksualnog nasilja. Oni imaju za svrhu da relativizuju odgovor-nost i krivicu silovatelja, odnosno da je podele izmeu silovatelja i rtve ili ak u potpuno-sti pripiu rtvi. Mitovi o silovanju spreavaju solidarnost sa rtvama nasilja.Sledi na izbor od 5 najeih mitova o silovanju, kao i injenice koje ih osporavaju:

MIT 1: Silovanje je posledica je nekontrolisanog seksualnog nagona koje ima silovatelj.INJENICA 1: Silovanje NIJE in strasti i neizdrive seksualne elje. Silovanje je in NASIL-JA, a ne seksualni in. Silovanje je izraz elje da se ena povredi i ponizi, koristei seks kao oruje. Silovateljev cilj je da ponizi enu i da joj potpuno oduzme linu mo. To je dokazivan-je moi i kontrole, a ne seksualnosti.Veina silovatelja ima seksualnu partnerku ili pristup partnerkama za seks uz pristanak. Takoe, u 70% sluajeva seksualno nasilje je planirano to govori u prilog tome da se ne radi ni o kakvoj nekontrolisanoj seksualnoj elji.

MIT 2: Isprovocirala ga je. rtva je sama traila to to je dobila zato to se ponaala zavodl-jivo, izgledala provokativno, zato to je bila nepaljiva, pijana, drogirana, itd. Samo takve, loe devojke/ene, budu silovane.INJENICA 2: Nijedna osoba ne eli da bude zlostavljana, povreena ili poniena. Ovakav nain razmiljanja optuuje rtvu za ono to joj se dogodilo, umesto nasilnika koji je poinio zloin. Osobe svih starosnih doba, iz svih drutvenih slojeva, razliitog izgleda i ponaanja bivaju mete silovanja. Nijedna od njih nije izazvala svoje napadae da poine zloin. Meu rtvama nasilja, upravo se na rtve silovanja gleda sa najveom dozom sumnje i neverice. Jedan od ra-zloga zato nekad i ene dele ovakav stav, jeste taj to ele da veruju da su bezbedne i da ive u bezbednom svetu, te da njima ne moe da se desi da budu silovane, za razliku od tih, drugih ena, koje ne paze, izazivaju mukarce, oblae se provokativno, itd. esto se misli da neke ene tajno uivaju u tome da budu silovane. NIJEDNA ena ne uiva u tome da bude silovana.

SILOVANJE: NAJEI MITOVI Jedini nain na koji rtva doivljava silovanje jeste kao nasilje, kao ogromnu emotivnu traumu i kao potencijalno ivotno ugroavajue iskustvo.

ZA SEKSUALNO NASILJE NIKAD NIJE KRIVA RTVA. NIJEDNA OSOBA NA SVETU NE ELI DA BUDE SILOVANA. ODGOVORNOST I KRIVICA SU UVEK I JEDINO NASILNIKOVI.

MIT 3: Ako se rtva nije fiziki suprotstavila ili borila sa napadaem, to nije bilo silovanje.INJENICA 3: Nepostojanje vidljivih povreda i tragova borbe esto se doivljava kao nedostatak vidljive odbrane i samim tim pristanak. U skoro 90% sluajeva silovanja ukljuena je pretnja po ivot ene ili njoj bliske osobe, a u 50% sluajeva ukljuena je pretnja orujem. Pretnje i prisutnost straha esto blokiraju rtvu.rtve se esto ne suprotstavljaju nasilniku iz vie razloga. Pre svega mogu da se plae da e dodatno da razljute napadaa to bi moglo da rezultira teim povredama ili smru.Dakle, smatraju da je neopiranje bolji mehanizam preivljavanja. Takoe, jedna od estih reakcija u ovakvim situacijama jeste ok i svojevrsna paralisanost u kojoj rtve ne mogu niti da se pomaknu, niti da pozovu pomo. To ne znai da su dale saglasnost za seks. U zakonima nekih drava silovanje je definisano upravo kao nepostojanje saglasnosti, odnosno nije neophodno da se rtva fiziki suprotstavila nasilniku da bi se to smatralo silovanjem. ta god da je osoba uradila u tom trenutku, uradila je najbolje mogue, jer je to bio nain da preivi.

SVAKA OSOBA KOJA JE DOIVELA SILOVANJE URADILA JE NAJBOLJE TO JE MOGLA I ZNALA KAKO BI PREIVELA.

MIT 4: ene esto lano optuuju mukarce za silovanje.INJENICA 4: Upravo suprotno je istina ene retko prijavljuju silovanje zato to se, izmeu ostalog, plae da im niko nee verovati. Prema podacima FBI-a, broj lanih prijava za silovanje i seksualno zlostavljanje nije vei od broja drugih lano prijavljenih krivinih dela (kraa, provala, pokuaja ubistva) i iznosi oko 2%.

MIT 5: Mukarci ne mogu biti rtve silovanja.Deaci posebno plaaju cenu ovog mita. Naime za mladie postoji duplo vea verovat-noa da budu silovani u detinjstvu nego kasnije, nasuprot devojkama za koje opasnost dostie maksimum u tinejderskim i dvadesetim godinama i sutinski nikad ne prestaje. Uestalost mukih rtava je meutim teko utvrditi upravo zbog mita da samo devojke mogu biti rtve seksualnog zlostavljana, ali i drugih kao na primer da je seks sa starijom enom poeljno i pozitivno iskustvo za deake. Mladii esto misle da sa njima neto nije u redu ukoliko nisu uivali u seksualnom napadu od strane ene ili se plae da e ih sredina ismejati ukoliko prijave silovanje.

Istraivanja stavova uenica i uenika srednjih kola u naoj zemlji pokazuju da 51% devojaka i 58% mladia veruje da je ena koja se izazovno oblai sama kriva ako postane meta napada."

Broura sigurna ljubav nastala je u saradnji sa:

Korisni linkovi:www.psiholoskikutak.com www.budisvoja.rs www.21dan.com www.sezamweb.net www.pazisex.net www.womenngo.org.rs