brosura voca2012 web

1 2012

Zatita voaka

32

Gajenje voaka, od uvek znaajna grana poljoprivredne proizvodnje, u poslednje vreme dobija sve vie na znaaju. Zdravi i kvalitetni plodovi uvek imaju kupce. Da bi se ovaj zahtev ispunio, voari su izloeni brojnim potekoama.Jedna od njih je dobro poznavanje uslova za pojavu i razvoj prouzrokovaa biljnih bolesti i tetoina koje ugroavaju prinos i kvalitet plodova u svim fazama razvoja voke - ak i nakon berbe - nastavljajui svoj razvoj u skladitu.Efi kasna zatita voaka, posebno prema zahtevima savremenog potroaa, u skladu sa principima dobre poljoprivredne prakse i integralne zatite bilja, nije ni malo jed-nostavan i lak zadatak.Kod nas se sve vie primenjuje integralna proizvodnja voa, koja je ve postala praksa i mnogih naih voara. elja nam je da uinimo dostupnim prirunik znanja i iskustva koji na jednostavan i jasan nain iznosi kljune podatke o ekonomski na-jopasnijim bolestima i tetoinama jabuastog, kotiavog i jagodastog voa i daje preporuke za racionalnu i efi kasnu upotrebu sredstava za zatitu zasada voaka.Dugogodinjim iskustvom u proizvodnji i primeni sredstava za zatitu bilja vrhunskog kvaliteta Syngenta je stekla bogato iskustvo u zatiti bilja koje na ovaj nain elimo da podelimo sa Vama, u cilju njihove ekonomine i racionalne upotrebe.

Vaa

Uvod

Sadraj

Ovaj prospekt je informativnog karaktera i sadri opte informacije. Pre primene proizvoda obavezno proitati uputstvo za upotrebu na pakovanju preparata. Proizvoa ne moe snositi odgovornost za tetu nastalu nepravilnim rukovanjem ili primenom preparata, kao i usled pojave smanjene osetljivosti ili otpornosti tetnih organizama. Za detaljnije informacije, preporuke i strunu pomo obratite se naoj strunoj slubi.

Zatita jabuke po fazama razvoja Bubrenje pupoljaka do fenofaze mije ui 4,5 Od fenofaze mije ui do cvetanja jabuke i kruke 4,5 Cvetanje i precvetavanje 6,7 Formiranje plodova do veliine 15-20 mm 6,7 Rast i razvoj plodova do junskog opadanja 8,9 Od junskog opadanja do pred berbu 8,9Zatita kruke Od bubrenja pupoljaka do kraja cvetanja 10,11 Rast i razvoj plodova do poetka berbe 10,11Zatita breskve Od bubrenja pupoljaka do kraja cvetanja 12,13 Rast i razvoj plodova do berbe 12,13Zatita jagode Rast i razvoj ivia do poetka cvetanja 14,15 Cvetanje i razvoj plodova do berbe 14,15Zatita maline i kupine Malina i kupina 16Zatita ljive, vinje i trenje ljiva, vinja i trenja 17Bolesti voa u skladitu 18Ferohloroza ili nedostatak gvoa 19Suzbijanje korova u vonjacima 19Za najbolju efi kasnost Okvaivai, Etalfi x Pro 20Pregled preparata 21-24Zatita jabuke 25Zatita kruke 25Zatita breskve i nektarine 26Zatita jagode 26Zatita maline i kupine 27Zatita vinje i trenje 27Zatita ljive 28Mogunosti meanja preparata u zatiti voaka 28Karenca nekih sredstava u zatiti voa 29Web sajt preporuka 30Beleke 31

4 5

Bubrenje pupoljaka do fenofaze mije ui

Od fenofaze mije ui do cvetanja jabuke i kruke

Grinje (pauci), titaste i biljne vai

aava pegavost lista i krastavost plodova jabuke i pepelnica

aava pegavost lista i krastavost plodova jabuke, pepelnica i bolesti kore (drveta)

Krvava va, vone pipe i smotavci pokoice ploda i lista

Crveni voni pauk prezimljava u stadijumu jaja koja se nalaze u grupama po granama starosti do 5 godina. Prag tetnosti u toku zimskog pregleda je 1500 jaja na 60 pregledanih pupoljaka. Kalifornijska titasta va je vrlo opasna tetoina koja prezimljava pod titiem na stablu i granama. Prag tetnosti je nula. Lisne vai se aktiviraju poetkom bubrenja pupoljaka, imaju veliki broj generaci-ja i treba ih suzbijati od poetka vegetacije. Krvava va prezimljava na koreno-vom vratu, pukotinama stabla i ranama u stablu ili granama. Formira kolonije koje podseaju na komadie vate. Ostale vrste vaiju (zelena lisna va, pepeljasta va i va crvenih gala) prezimlja-vaju u stadijumu jaja na granama. Prag tolerancije za zelenu je 10% naseljenih vrnih letorasta /vodopija, a za pepeljastu i va crvenih gala prag je 2% nase-ljenih letorasta na 50 pregledanih stabala (po dve sluajno odabrane grane).

Do kraja marta sa sigurnou se moe rei da su na zaraenom opalom liu dozrele askospore Venturia inaequalis, prouzrokovaa aave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke. Potrebna im je visoka vlaga da bi se oslobodile u atmosferu gde se vetrom raznose po vonjaku. Kad dospeju na list potrebna je kapljica kie i optimalna temperatura za klijanje i prodiranje u list. Od infekcije do prvih simptoma proe 8-12 dana na temperaturama od 20-24oC. Veliku po-mo voarima u prognoziranju uslova za infekciju bolestima daju meteo stanice.

aavu pegavost lista i krastavost plodova jabuke prouzrokuje gljiva Ventu-ria inaequalis koja prezimljava u opalom liu ili na kori drveta. Infekcije mogu nastati im ljuska pupoljaka ispuca i pojave se mladi listii. Uslovi potrebni za infekciju su askospora gljive na listu i kapljica kie (potreban period vlaenja je 12-48 sati u zavisnosti od temperature vazduha (6-26oC).Pepelnica (Podosphaera leucotricha) prezimi u pupoljcima koji daju zaraene kr-ljave mladare ili deformisane cvetne granice prekrivene belom prevlakom (beli mladari). Razvija se u uslovima suvog i toplog vremena. Iz zaraenih mladara patogen se iri na zdrave delove biljke, pa je stoga rezidba i uklanjanje belih mladara iz zasada jedna od obaveznih mera zatite.Rak kore (Nectria galligena) napada grane ili stablo, a simptomi se vide u obliku koncentrinih krugova na sasuenoj kori.

Krvava va u ovoj fazi naseljava rane od rezidbe gde formira nove kolonije. Ja-bukina pepeljasta va naseljava cvetove i listove koje deformie. Prag tolerancije je 2% naseljenih letorasta na 50 pregledanih stabala (po dve sluajno odabrane grane). Uz nju paralelno se razvija zelena va jabuke. Prag tolerancije za zelenu va je 10% naseljenih vrnih letorasta /vodopija. Jabukin cvetojed izgriza unutranjost cveta koji ostaje sasuen i neotvoren. Kriti-na brojnost u fenofazi zelenih glavica je 3 imaga po stablu.Jabukin svrdla (vona pipa) Rhynchites bacchus oteuje cvetne pupoljke, a kasnije i plodove. Ima jednu generaciju godinje, suzbija se najlake do poetka cvetanja. Smotavci pupoljaka i lista (sivi i crveni smotavac pupoljaka, smotavac pokoice ploda, uti voni smotavac i dr.) pojavljuju se rano i izgrizaju pupoljke i mlado lie. Kritian broj za ove tetoine je 2-10 gusenica na 100 pregledanih pupoljaka.

Mere zatite Mere zatite

Mere zatite

Mere zatite

Ako se na korenovom vratu primeti visoka populacija prezimljujuih stadijuma krvave vai, vie od 10 kolonija na 100 pregledanih grana ili stabala, potrebno je obaviti prvu usmerenu zatitu tretiranjem osnove voke preparatom Actara 240 SC uz dodatak okvaivaa Etal x Pro 0,05%. Ostale tetoine koje prezimljavaju u stadijumu jaja (grinje i lisne vai) moemo delimino suzbijati preparatima na bazi mineralnog ulja.

Zatitu jabuke u ovoj fazi treba obaviti preventivno. Za krastavost i bolesti kore (stabla), najbolji izbor u najranijim fazama (I proleni tretman) je bakarni preparat Nordox 75 WG u dozi 2 kg/ha, dok se u poetnim fazama kao nezamenljiv za krastavost pokazao preparat Chorus 50 WG u dozi primene 0,3-0,5 kg/ha. Ovaj preparat osim preventivnog ima i kurativno delovanje u sluaju da je infekcija ve ostvarena i to je veoma bitno ima vrlo dobro delovanje na niim temperaturama. Za pepelnicu na osetljivim sortama (Ajdared, Jonagold i sl.) dodaje se preparat Thiovit Jet 80 WG (koji ima sporedno dejstvo i na neke grinje) u dozi 3-6 kg/ha.

Zatitu treba obaviti samo ako se primeti kritina brojnost tetoina. Za lisne vai preporuujemo Actara 240 SC u koliini 0,3-0,4 l/ha i Chess 50 WG u koliini 0,3-0,4 kg/ha. Gusenice smotavca i svrdlaa uspeno se suzbijaju insekticidom Karate Zeon u dozi 0,15 l/ha.

Zatita jabuke i kruke u ovoj fazi obavlja se preventivno 2-3 puta u razmaku 5-7 dana prema prognozi i koliinama padavina izmeu dva prskanja. U ovom periodu esta su zahlaenja, koja negativno utiu na delovanje mnogih fungicida. U takvim uslovima Chorus 50 WG u dozi 0,3-0,5 kg/ha pokazuje punu efi kasnost jer deluje na temperaturama ispod 10oC. Moe se koristiti sam ili u kombinaciji sa mankozebom, dithianonom ili kaptanom. Chorus 50 WG ima sistemina i kurativ-na svojstva pa moe zaustaviti infekciju obavljenu do 48 asova ranije. Na osetlji-vim sortama za pepelnicu dodaje se Thiovit Jet 80 WG u dozi 3-6 kg/ha.

Crveni voni pauk u stadijumu jaja

Kolonija kalifornijske titaste vai Quadraspidioutus perniciosus

Krastavost lista nakonsporulacija gljive

Cvetna grana zaraena pepelnicom iz pupoljka

Krvava va Eriosoma lanigerum i kolonije na korenovom vratu

Krastavost lista jabuke od infekcije gljivom iz faze bubrenja pupoljaka

Oteenje od raka kore na grani jabuke

Oteenja od jabukinog cvetojeda

Jabuni svrdla Rhynchites bacchus

Gusenica smotavca pupoljaka

aava krastavost na cvetu jabuke

Pupoljci zaraenipepelnicom

Zatita jabuke Zatita jabuke

6 7

C v e t a n j e i p r e c v e t a v a n j e

Jabukin smotavac Cydia pomonella i mere praenja

Bakteriozna plamenjaa Erwiniaamylovora

Vai, jabukina osa, lisni mineri i grinje (pauci)


Jabukin smotavac je ekonomski najznaajnija tetoina jabuke. Let leptira pre-zimljujue generacije zapoinje u cvetanju jabuke ili u fazi opadanja latica. Zato je ova fenofaza upravo vreme za poetak praenja leta leptira kako bi odredili njegovu brojnost i pravovremeno preduzeli mere zatite. tetoina se prati po-mou feromonskih klopki. Klopke se postavljaju u kronju jabuke na 2/3 njene visine. Brojanje leptira se vri dnevno ili nedeljno zavisno od intenziteta leta. Kritian broj leptira jabukinog smotavca nije jasno defi nisan, a prema nekim autorima on iznosi 6 leptira nedeljno. Osim praenja leta i brojnosti leptira vrlo je bitno odrediti vreme polaganja jaja kako bi na vreme primenili insekticid iz grupe regulatora razvoja. Za prognozu polaganja jaja koriste se razliiti modeli zbrajanja sume efektivnih temperatura (dnevnih temp. iznad +10oC). Nove Meteo stanice i ureaji koji se koriste za krastavost jabuke (CDA Agra i Metos) imaju u svom softveru i tu mogunost. Sume efektivnih temperatura su orijentacioni pokazatelj, a voar bi trebao, kad se dosegne suma efektivnih temperatura od 70110 (pokazatelji prvog ulova leptira), zapoeti preglede plodova i listova na prisustvo poloenih jaja.

Bakteriozna plamenjaa je vrlo opasna bolest jabuke i kruke, ali i mnogih drugih vrsta. Najvee tete priinjava tokom cvetanja. Prezimi u rak ranama na stablu, granama, u pupoljcima i mumifi ciranim plodovima. Primarna zaraza ide kroz prirodne otvore biljke i rane, a prvi simptomi vide se upravo u cvetanju. Izaziva suenje cvetova preko kojih se proiri u grane i stablo. Sve mere zatite u ve zaraenom zasadu svode se na uklanjanje zaraenih mladara do zdravog tkiva uz obaveznu dezinfekciju alata, a odrezane grane se moraju obavezno izneti iz zasada i spaliti. Ne postoje hemijska sredstva kojima se bolest moe kurativno izleiti.

Kritina brojnost za krvavu va u ovoj fenofazi je 10% naseljenih stabala jabuke, dok je za zelenu va prag tolerancije 10% naseljenih vrnih letorasta. Jabukina osa je tetoina koju treba pratiti u cvetanju na belim lepljivim ploa-ma. Prag tetnosti je ulov vie od 30 osa po ploi.Miner krunih mina prati se od poetka cvetanja ulovom na feromonske klopke. Nakon vrha leta leptira pregledaju se nalija lia na prisutnost odloenih jaja. Kritian broj je 10 jaja na 100 pregledanih listova. Crveni voni pauk je veliine 0,3 do 0,5 mm i najpre naseljava donju stranu lista, a oteenja se vide u obliku beliastih pega, zatim lie poprimi bronzanu boju. Kritina brojnost je vie od 2 pauka po listu na 50% listova. Ova fenofaza je idealno vreme za prvu usmerenu zatitu sa preparatom Vertimec 018 EC.

U ovom periodu razvoja jabuke jo uvek preti opasnost od zaraze askospo-rama Venturia inaequalis iz prezimljujueg lia. Ako je u vonjaku prisutna primarna infekcija krastavou nastavljaju se sekundarne infekcije, to zavisi od kie, vlage, temperatura i svetla. Konidije koje se formiraju na zaraenim orga-nima raznose se kapljicama kie ili vetrom u kapljicama, ali na male udaljenosti i ostvaruju sekundarne zaraze (ponekad i do 20 u toku vegetacije).

Mere zatite

Mere zatite

Mere zatite

Mere zatite

im se primete prva jaja treba primeniti preparat Match 050 EC u dozi 1 l/ha iliInsegar 25 WG u dozi 0,6 kg/ha. Pred piljenje gusenica efi kasan je A rm 095 SG u dozi 3kg/ha, uz dodatak okvaivaa Etal x Pro 0,05%.

Za preventivno suzbijanje bakteriozne plamenjae Erwinia amylovora na poet-ku cvetanja sve do precvetavanja moe se koristiti Nordox 75 WG u koncentra-ciji 0,3% jedan do dva puta u razmaku 7 dana. Nordox 75 WG se moe takoe koristiti u nioj koncentraciji 0,1% zajedno sa preparatima na bazi fosetil-Al.

Za suzbijanje jabukine ose, minera krunih mina i lisnih vai odmah nakon cve-tanja preporuuje se prskanje preparatom Actara 240 SC u dozi 0,3-0,4 l/ha. Crveni voni pauk suzbija se kad pree prag tetnosti preparatom Vertimec 018 EC u dozi 1,0 l/ha uz dodatak okvaivaa Etal x Pro 0,05%.

Zbog intenzivnog porasta lisne mase i moguih duih kinih perioda u ovoj fenofazi treba primenjivati preparate sisteminog delovanja. Preparat Score 250 EC (lokalsistemik) u dozi 0,2 l/ha odlikuje se najduim kurativnim delovanjem na krastavost (Venturia) od svih postojeih fungicida. Period kurativnog delova-nja je 72 sata nakon infekcije, ali je poznato da u vioj dozi za vreme usporenog razvoja gljivice moe zaustaviti sporulaciju i kad se primete prvi simptomi pega-vosti na listu. Uz Score 250 EC dodaju se kontaktni fungicidi (ditianon, captan ili mankozeb), koji mu produuju preventivno delovanje na plodu. Razmak izme-u prskanja treba da bude 6 do 7 dana. Za suzbijanje pepelnice na osetljivim sortama koristiti se Topas 80 WG u dozi 0,25-0,4 lit/ha.

Fo rmi ran je p lodova do ve l i ine 15-20 mm

Feromonska klopka (delta trap) za lov leptira jabukinog smotavca

Jabukina osa: levo tete,desno larva u plodu

List oteen od minera okruglih mina Leucoptera malifoliella

Oteenja od crvenog pauka nanaliju lista (levo), list zatien Vertimec-om (desno)

Krastavost na listu koji e otpasti poetkom leta

Mladar zaraen pepelnicom

Leptir jabukinog smotavca u feromonskoj klopci

Cvetna grana zaraena u cvetanju

Jaje jabukinog smotavca na plodu

tete od bakteriozne plamenjae na zametnutim plodovima

Suenje mladica zbog napada Erwinie


8 9

Rast i razvoj plodova do junskog opadanja

Od junskog opadanja do pred berbu

Jabukin smotavac, savijai pokoice ploda i lista, biljne vai

aava pegavost lista i krastavost plodova jabuke i trule plodova jabuastog voa


Jabukin smotavac, biljne vai,kalifornijska titasta va

Jabukin smotavac u naim uslovima krajem maja i poetkom juna zapoinje pi-ljenje gusenica prve generacije. Gusenice se ubuuju u plod na dodiru dva ploda, lista i ploda ili prodiru preko aice i uz peteljku ploda. Ostali savijai iz porodice Tortricidae izgrizaju lie i koicu plodova povrinski. Prag tetnosti je 5-6 gusenica na 100 pregledanih mladara. Lisne vai lako se uoavaju na donjoj strani listova koje kovraju. Prag tetnosti za zelenu va je 10% naseljenih vrnih letorasta, dok je za pepeljastu va 2% nase-ljenih letorasta na 50 pregledanih stabala (po dve sluajno odabrane grane).Krvavu va lako uoimo po beloj prevlaci koja se formira na kolonijama vai. Ako stisnemo prstom prevlaku na prstu nam ostaje crvena boja. Kritina brojnost je 8 -10 kolonija na 100 izbojaka.

Krastavost plodova se tokom leta moe razvijati na osetljivim sortama (Pink Lady, Fuji, Z. delies, Braeburn i dr.). Razvoju pogoduju primarne infekcije i pe-riodi vlanosti lista due od 2 dana. Obilne padavine pred berbu mogu izazvati kasne infekcije koje e se videti tek u skladitu. Smea trule (Monilinia fructigena) napada plodove u fazi dozrevanja, a ree cvetove i granice. Za razvoj trai dugotrajno vlaenje plodova, visoku vlanost vazduha i oteenja na plodovima. Infekcije u povoljnim uslovima mogu biti direktno kroz neoteeno tkivo ploda. Bolest se moe razvijati i naknado tokom skladitenja, naroito u prirunim skladitima (podrumima). Infi cirani plod jabuke na koici razvija smee pege, koje se brzo poveavaju i zahvate vei deo ili itav plod uz potpuno propadanje unutranjosti mesa.

Krastavost jabuke razvija se iz prezimljujuih askospora do poetka juna. Ako su u zasadu prisutne primarne infekcije, zaraza se dalje iri konidijama, ali na manjoj udaljenosti od askospora koje ostvaruju primarnu infekciju. Od infekcije do prvih simptoma proe manje od 10 dana u ovoj fazi razvoja.Pepelnica jabuke na osetljivima sortama sa primarnim infekcijama ne prestaje sa irenjem sve dok mladari intenzivno rastu.

Jabukin smotavac u naim uslovima ima dve generacije. Let druge generacije zapoinje u prvoj polovini jula i razvuen je sve do poetka septembra. Druga generacija moe biti opasnija od prve jer ima bolje uslove za razvoj, a plodnost enki je daleko vea. Praenje leta leptira obavlja se na isti nain kao i kod prve generacije postavljanjem ferotrapova u vonjak. Kad se utvrdi kritina brojnost i poetak polaganja jaja, treba ga suzbijati.Kalifornijska titasta va razvija drugu generaciju krajem jula i u avgustu, a tre-u krajem avgusta i u septembru. Prag tolerancije za ovu tetoinu je nula, to znai da je treba suzbiti im se primete tete.

Mere zatite

Mere zatite

Mere zatite Mere zatite

Period ubuivanja gusenica prve generacije jabukinog smotavca traje 25-40 dana. U praksi se preporuuje 2-3 prskanja zavisno od potrebe. Za prvo prska-nje u fazi polaganja i piljenja prvih jaja preporuujemo Match 050 EC u dozi 1,0 l/ha. U periodu kad se ispile gusenice koristi se A rm 095 SG u dozi 3kg/ha Ostala prskanja protiv smotavca sprovode se preparatima iz drugih grupa. Za suzbijanje lisnih vai moe se koristiti insekticid Actara 240 SC u dozi 0,3-0,4 l/ha ili Chess 50 WG u dozi 0,4-0,6 kg/ha, a odabir zavisi od upotrebe ovih prepa-rata u ranijoj fazi.

U ovom periodu prednost se daje strobilurinskim preparatima ili gotovim kom-binacijama strobilurina i ditiokarbamata. Ovi fungicidi osim na krastavostimaju dobar uinak i na Alternariu. Ako se iz bilo kojeg razloga pojavi potreba za kurativnim tretmanom moe se ukljuiti Score 250 EC ako nije korien vie od 3 puta. Uz Score 250 EC treba dodati kontaktni fungicid na bazi kaptana, ditianona ili mankozeba. Za pepelnicu se preporuuje Topas u dozi 0,25 l/ha.

Pomou feromonskih klopki treba pratiti let druge generacije jabukinog smotav-ca i u vreme poleganja jaja primeniti Match 050 EC u dozi 1,0 l/ha. Sledea pr-skanja protiv smotavca obavljaju se na razmaku 710 dana zavisno od potrebe. Koriste se insekticidi iz drugih grupa (organofosfati ili neonikotenoidi). Za lisne vai moe se koristiti Actara 240 SC u dozi 0,3-0,4 l/ha ili Chess 050 WG u dozi 0,4-0,6 kg/ha ukoliko nisu koriteni vie od 2 puta u ranijoj fazi.

Zatita od krastavosti plodova sprovodi se po potrebi ako ima primarnih infek-cija u kronji i kad se najave obilnije padavine i dui periodi vlaenja lista. Za to se preporuuju ditiokarbamati ili preparati iz grupe strobilurina (postoje i gotove kombinacije). Ove gotove kombinacije kao i kombinacija strobilurina sa anilidima pruaju dobru zatitu od veeg broja prouzrokovaa trulei u skladitu. Radi prevencije trulei plodova posebnu panju treba usmeriti na suzbijanje tetnih insekata koji oteuju plodove, ime olakavaju ovom patogenu put u u untra-njost plodova.

Leptir jabukinog smotavca na plodu za vreme poleganja jaja

Letnje infekcije ploda sa krastavou

Infekcije krastavou pred berbu plodova vide se tek u skladitu

Smea trule plodova jabuke

Jabukin smotavac ulazi u plod na dodiru dva ploda ili lista i ploda

Ubuen plod od strane jabukinog smotavca

Zelena va jabuke na listu

tete od jabukinog smotavca (crvljiv plod)

Gusenica smotavca pokoice ploda i tete

Krastavost u ranoj fazi izazivadeformacije i pucanje plodova

Listovi jako zaraeni sa Venturiom otpadnu u leto

Levo zdrav, desno zaraen listpepelnicom


10 11Zatita kruke Zatita kruke

Od bubrenja pupol jaka do kraja cvetanja

Rast i razvoj plodova do poetka berbe

Grinje, lisne vai, muve galice i vone pipe

aava pegavost lista i krastavost plodova, ra kruke i smea pegavost i trule ploda

aava pegavost lista i krastavost plodova kruke i bakterijske bolesti kruke (Erwinia amylovorat, Pseudomonas syringae)

Krukina buva, lisne vai, grinje, savijai ploda i lista

Mnoge tetoine kruke ujedno su i tetoine jabuke, pa sve ono to je u vezi sa rokovima opisano za kontrolu tetoina na jabuci vai i za kruku.Krukina grinja (Eryophies pyri) je tetoina iskljuivo kruke koju napada rano u prolee. Sisanjem sokova na liu izaziva karakteristine sitne, ali vrlo brojne plikove vidljive sa obe strane lista. Plikovi su u poetku svetlozelene, katkad ruiaste boje, a zatim posmee i pocrne. Najvie ih ima uz glavni lisni nerv. Pri jakom napadu list pocrni, deformie se i otpadne. Moe biti oteena i koica plodova. tetoina ima 2-3 generacije tokom vegetacije.Lisne vai se lako uoavaju na donjoj strani listova kojeg kovrdaju. Prag tet-nosti za zelenu va je 8-10 napadnutih mladica.

Krastavost kruke od cvetanja nastavlja razvoj iz prezimljujuih askospora i konidija koje se formiraju na primarnim infekcijama. Za irenje infekcija potrebna je kia i vlaga.Ra kruke (Gymnosporangium sabinae) napada listove, ree grane i plodove. Na liu se poznaje po svetlo narandastim pegama koje su u sredini smee. Bolest ima dve biljke domaine, tako da se pojavljuje na nekim Juniperus vrsta-ma kao to je kleka.Smea pegavost ploda kruke (Stemphylium versicarium) u nekim evropskim zemljama izaziva znatne tete na osetljivim sortama (Viljamovka, Fetelova, Santa Marija, Karmen). Napadnuto lie se sui i otpada, ali najvee tete ini na plo-dovima tokom juna. Zaraza preti sve do berbe.

aava pegavost lista i krastavost plodova kruke (Venturia pirina) je slina krastavosti na jabukama osim to redovno prezimljava na zaraenim lastarima. Zato zaraza kree rano u fazi bubrenja pupoljaka i pre dozrevanja askospora u opalom liu. Napada listove, cvetove, plodove i lastare kruke. Plodovi mogu biti zaraeni sve do berbe. Na napadnutim organima formiraju se konidije koje vre sekundarne zaraze. Bakteriozna plamenjaa (Erwinia amylovora) najvee tete priinjava tokom cvetanja kruke. Prezimi u rak ranama na stablu, granama, u pupoljcima i mumi-fi ciranim plodovima. Suzbija se isto kao i kod jabuke. Osim Erwinia-e na kruki je opasan i Pseudomonas syringae koji takoe izaziva suenje grana i itavih stabala.

Krukina buva je specifi na tetoina kruke koja sisa sokove iz mladara i izluu-je obilje medne rose. Na plodovima sa mednom rosom naseljava se gljiva aavi-ca. Larve prva tri stadijuma hrane se na naliju lia i na mladim vrhovima, dok se larve poslednjih dva stadijuma presele u pazuhe lia. Krukina buva kod nas ima 4-5 generacija, a suzbijamo je kada prekorai prag tetnosti 10 naseljenih letora-sta (za bujne sorte) i 20 % (za manje bujne sorte naseljenih letorasta kruke). To se najee dogaa sredinom maja (ponekad i pre).Jabukin i krukin smotavac (Cydia spp.) su vrlo sline tetoine i u praksi se go-tovo poistoveuju. Biologija, razvoj i praenje detaljno su opisani u zatiti jabuke.

Mere zatiteMere zatite


Prskanjem u fazi bubrenja pupoljaka preparatom Thiovit Jet 80 WG u vioj dozi (iznad 6 kg/ha) postie se dobro delovanje na krukinu grinju, ali i na gljivice aavice. Lisne vai, branjava va kruke i vone pipe prskamo po potrebi preparatom Actara 240 SC u dozi 0,3-0,4 l/ha.

Tretiranje u fazi bubrenja pupoljaka je vrlo vano zbog krastavosti kruke, ali i zbog bakterijskih bolesti Erwinia amylovora i Pseudomonas syringae. Za tu na-menu najbolji izbor je Nordox 75 WG u dozi 1,52,0 kg/ha uz dodatak preparata Thiovit Jet 80 WG u dozi 3-6 kg/ha. Nakon toga sve do kraja cvetanja zatita od krastavosti nastavlja se fungicidom Chorus 50 WG.

Za suzbijanje tetoina kao to je krukina osa, krukina buva, vone pipe, lisne vai i muve galice preporuuje se Actara 240 SC u dozi 0,25-0,35 l/ha odmah nakon cvetanja. U ovom periodu potrebno je napraviti jo jedno prskanje za krukinu buvu i grinje preparatom Vertimec 018 EC u dozi 1,0 l/ha uz dodatak okvaivaa Etal x Pro 0,05 %. Za suzbijanje krukinog i jabukinog smotavca u fazi polaganja jaja koristi se Match 050 EC u dozi 1 l/ha.

Za suzbijanje krastavosti kruke koriste se preparati iz grupe triazola kao to je Score 250 EC. Potrebno ih je kombinovati sa kontaktnim fungicidima na bazi kaptana ili mankozeba. Razmak izmeu prskanja treba da bude 7 do 12 dana. Smeu pegavost na osetljivim sortama suzbijamo u drugom delu vegetacije sa 1-2 prskanja. Najbolji izbor je fungicid Switch 62,5 WG koji preporuujemo i za zadnje prskanje kruke, jer ujedno suzbija smeu trule plodova. Switch 62,5 WG se koristi u dozi 0,6-0,8 kg/ha. Dozvoljene su maksimalno tri primene tokom vegetacije.

Krastavost na pupoljku krukeKrukina grinja Eryophies pyri i tete na listu pre cvetanja

Krukina grinja Eryophies pyri i tete nakon cvetanja

Krastavost na listu kruke isporulacija na naliju lista

List zaraen krastavou izvor je konidija za sekundarne infekcije

Oteenje od smee pegavosti na plodu kruke

tete uzrokovane od re kruke

Bakteriozna plamenjaa Erwinia amylovora

Zelena lisna va kruke Dysaphis reaumuri

Krukina buva

Larve krukine buve u pazuhu listova

Krukin smotavac Cydia pyrivora

12 13Zatita breskve Zatita breskve

Od bubrenja pupol jaka do kraja cvetanja

Rast i razvoj plodova do berbe

Lisne vai i trips Kovrdavost lia i suenje cvetova, granica i mrka trule plodova kotiavog voa

upljikavost lia voaka, pepelnica i suenje cvetova, granica i mrka trule plodova kotiavog voa

Breskvin moljac, breskvin savija i lisne vai

Lisne vai (Myzus persicae, Brachycaudus persicarie, Brachicaudus schvartzi i Hyalopterus pruni) su najznaajnije lisne vai koje susreemo na breskvi. tete ine sisanjem sokova prouzrokujui kovranje lia i zastoj u rastu mladara. Imaju veliki broj generacija tokom godine. Pojavljuju se dosta rano ve na poet-ku kretanja vegetacije. Treba ih redovno pratiti kroz celu vegetaciju i na vreme suzbiti kad preu kritian broj.Trips (Taeniothrips meridionalis) je tetoina koji priinjava vee tete na nekta-rini nego na breskvi. Zavlai se rano u cvet kojeg oteuje u fazi zametanja, ali i kasnije. Oteenja se vide na koici poput strugotina ili mreice, to dovodi do deformacije ploda. Napadnuti plodovi gube trinu vrednost. tetoina se prati pomou plavih lepljivih ploa.

Kovrdavost lista (Tafrina deformans) je bolest koja napada list, mladare, cvet i plod. Napadnuti list nepravilno raste, kovrda se, zadebljava, sui i na kraju otpad-ne. Na zaraenim plodovima se pojavljuju utocrvene pege i deformacije. Bolest prezimljava na kori grana i granica te u pupoljcima u obliku micelija. Razvoju bolesti pogoduje kiovito vreme. Zaraza zapoinje u rano prolee po prohladnom i vlanom vremenu (optimalna temperatura 15,5-21oC) u fazi bubrenja i otvaranja pupoljaka. Bitno je naglasiti da nema sekundarnih zaraza kod ovog patogena.Suenje cvetova, granica i mrku trule plodova kotiavog voa prouzrokuje patogen Monilinia laxa koja napada cvetove, granice i plodove. Napadnuti cveto-vi i granice se sue to je karakteristian simptom, a plodove napada u kasnijoj fazi pred samo zrenje to dovodi do trulei. Gljivica prezimi u trulim plodovima zvanim mumije, na kojima se stvaraju spore koje u prolee ire zarazu. Razvoju bolesti pogoduju kia i vetar.

upljikavost lia (Stigmina carpophila) napada listove, mladare, pupoljke i plo-dove. Na zaraenim listovima se pojavljuju crvenkastosmee pege sa nekrozom u sredini svetlosmee boje. Iste takve pege pojavljuju se i na lastarima na kojima se moe pojaviti i smolotoina. Napadnuti plodovi na sebi u poetku imaju pege, a kasnije otpadaju ili se samo deformiu.Pepelnica breskve (Sphaerotheca pannosa va. persicae) ne napada sve sorte i po pravilu je nektarina osetljivija od breskve. Bolest napada list, mladare i plod. Za svoj razvoj trai visoku relativnu vlagu vazduha i temperaturu. Na napadnutim listovima s donje strane pojavljuju se bele pege koje se kasnije ire na mladare. Listovi se uzduno uvijaju i deformiu. Nanosei tetu listu i letorastu dovodi do direktnog smanjenja prinosa.Suenja cvetova, granica i mrke trulei plodova kotiavog voa (Monilinia laxa) je redovna pojava u uslovima kinog i vlanog vremena.

Breskvin moljac (Anarsia lineatella) ima 2-3 generacije. Prezimljava kao mala gusenica koja na poetku vegetacije ini tete na pupoljcima i mladarima. Leptiri prve generacije lete u maju. Gusenice napadaju vrhove mladara koji se sue. Leptiri druge generacije pojavljuju se u julu i polau jaja na plodove u kojima se razvijaju larve. Trea generacija ove tetoine pojavljuje se u avgustu, gusenice te generacije ujedno i prezimljavaju.Breskvin smotavac (Cydia molesta) ima 3-4 generacije godinje. Prezimi u stadijumu odrasle gusenice koja u prolee pree u stadijum lutke. Leptir prve generacije pojavi se polovinom aprila, druge generacije u junu, tree u julu, a etvrte generacije u avgustu. Gusenice prve generacije oteuju vrhove mlada-ra, druge generacije napadaju mladare i pupoljke, dok trea i etvrta generacija napada uglavnom plodove.

Mere zatite

Mere zatite

Mere zatite

Mere zatite

Pre cvetanja treba pratiti tripsa na plavim lepljivim ploama. Ako se dostigne kritian broj treba primeniti Karate Zeon u dozi 0,25 l/ha. Karate Zeon prua zatitu i od lisnih vai i breskvinog moljca koji se redovno pojave pre cvetanja. Ako se pojave samo lisne vai i nema potrebe za suzbijanjem tripsa (breskva) tada se preporuuje preparat Actara 240 SC 0,3-0,4 l/ha.

Program zatite od kovrdavosti lista zapoinje u fazi bubrenja pupoljaka. Za prvo prskanje preporuuje se Nordox 75 WG u dozi 2,0 kg/ha, a kasnije do poetka cvatnje Bravo 720 SC u dozi 2,0 l/ha. Upotrebom Bravo 720 SC do cvetanja osim kovrdavosti uporedo titimo od prouzrokovaa suenja cveta. Poetkom cvetanja i na zavretku opadanja latica za cvetnu moniliu preporuuju se specifi ni botriticidi.

Za suzbijanje breskvinog moljca i smotavca treba pratiti let leptira pomou lovnih klopki sa feromonima ili pratiti preporuke izvetajno-prognoznih slubi. Kad se utvrdi prag tetnosti i poetak polaganja jaja treba primeniti preparate iz grupe regulatora razvoja insekata Match 050 EC u dozi 1 l/ha i Insegar 25 WG u dozi 0,6 kg/ha, a neto kasnije A rm 095 SG u dozi 3 kg/ha uz dodatak okvaivaa Etalfx Pro. Za suzbijanje lisnih vai tokom leta koristi se Actara 240 SC i Chess 50 WG uz dodatak okvaivaa Etal x Pro.

upljikavost lia se suzbija preventivno primenom preparata Bravo 720 SC, a u sluaju pojave pepelnice koristi se preparat Thiovit Jet 80 WG u dozi 3-6 kg/ha vode za suzbijanje pepelnice. Ukoliko se pojavi potreba za kurativnim tretmanom protiv pepelnice lia koristi se Score 250 EC. Za suzbijanje Monilia-e na plodu potrebno je 14-21 dan pre berbe 1-2 puta primeniti neki od specifi nih botritici-da kao to je Switch 62,5 WG, vodei rauna o dozi i karenci.

Napad smee breskvine vai pre cvetanja Simptomi kovrdavosti lista

Kovrdavost lista i sporulacija na zaraenom listu

tete na listu i plodu nektarine od uzronika kovrdavosti

Deformacije listova od napada breskvine zelene vai

tete od tripsa na tek zametnutim plodovima

tete od prvih generacija breskvinog moljca i smotavca

Gusenice breskvinog moljca

Cvrljivi plod breskve

upljikavost lia breskve

Pepelnica na mladarima breskve

Oteenje od pepelnice na listu

14 15Zatita jagode Zatita jagode

Rast i razvoj iv ia do poetka cvetanja

Cvetanje i razvoj p lodova do berbe

Lisne vai i vone pipe Vlana trule korenovog vrata i pepelnica jagode

Koprivina grinja (pauk) i kalifornijski trips

Siva plesan, antraknoza i pegavost lista

Lisne vai (Chaetosiphon fragaefolii, Sitobion fragariae i Aphis forbesi) napadaju listove jagode i rado naseljavaju peteljke lista i cveta. Sisanjem biljnih sokova iscrpljuju biljku i lue mednu rosu na koju dolaze mravi i sekundarno gljivice a-avice. Najvee tete lisne vai ine prenoenjem virusa i mikoplazmi. U prolee se aktiviraju im temperatura poraste i krenu mladi listovi. Vrlo se brzo razmnoa-vaju i imaju veliki broj generacija tokom vegetacije.Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) je tetoina koja se pojavljuje pre cvetanja i izaziva tete nagrizajui cvetne peteljke i mlado lie jagode (moe napasti i maline). Larva se razvija unutar pupoljka.Smei listojed je polifag koji se ponekad pojavi na jagodi kojoj oteuje list za vreme dopunske ishrane.

Vlana trule korenovog vrata (Phytophthora cactorum) prouzrokuje propadanje biljaka u zasadu jagode. Pojavljuje se na depresijama i loe dreniranom zemljitu, posebno na zemljitima gde se jagoda gaji kao monokultura dugi niz godina. Listovi na napadnutim biljkama menjaju boju u crvenkastomodru i usitnjeni su, biljka krlja, a kad berba pone u najtoplijem delu dana vene i uskoro dolazi do potpunog propadanja biljkama. Kad se sadnica iupa iz zemlje vidi se suvo i trulo korenje, a na preseku korenovog vrata odumrlo je tkivo smee boje u obliku prstena. Pepelnica jagode (Sphaeroteca macularis f.sp. fragarie ili Podosphaera aphanis) napada lie koje se uvija prema unutra, a sa donje strane nervature lista pojav-ljuje se pepeljasta prevlaka koja je teko uoljiva na poetku napada. Donja stra-na lista vremenom poprima crvenkastu boju i to je karakteristian znak pepelnice na jagodi.

Koprivina grinja (Tetranychus urticae) redovna je tetoina u suvim i toplim godinama. Odrasla enka je ute ili naranaste boje duga 0,6 mm s dve tamne pege na leima. tete izaziva sisanjem soka na listu i plodovima. Na listovima se najprije primeuju sitne beliaste pege. Kasnije list menja boju u crvenkastu, sui se i propada. Plodovi su deformisani, zaostaju u rastu i okamene se. Kod jakog napada zakrlja itava biljka. U zasadu se najpre pojavljuju arita, a nakon toga se tetoina brzo proiri i moe unititi itavi zasad.Kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis) je mala polifagna tetoina koja osim povra i cvea rado napada jagodu. Veliine je 1-1,4 mm i ivi skriveno u srcu jagode ili u cvetovima. Boja tela mu je uto naranasta do kestenjasto smea. Najvee tete ini na plodovima koji se okamene i promene boju u smeu, slino kao kod napada koprivine grinje. U zasadu se prati pomou plavih lepljivih ploa.

Siva plesan (Botrytis cinerea) napada cvetove i plodove, ree list i stablo. Na plodu se pojavljuju svetlo smee pege nakon ega tkivo trune, na njemu se u uslovima visoke vlage pojavljuje somotasta siva plesan poput pauine. Jakom napadu pogoduje kino i vlano vreme, gust sklop biljaka te neumereno ubre-nje azotom.Antraknoza (Colletotrichum spp.) je bolest koja kod osetljivih sorti napada koren, list, vree, cvet i plod. Pogoduje joj vlano vreme sa dosta kie i tempera-ture od 25oC. Karakteristini simptomi antraknoze na plodu su vodenaste pege tamno smee boje koje kasnije upadnu i pocrne.


Mere zatite

Mere zatite

Lisne vai se redovno prate na naliju lista i peteljkama. Dobar indikator je pojaana aktivnost mrava koji sakupljaju mednu rosu. Za suzbijanje lisnih vai koristi se specifi ni afi cid Chess 50 WG, Actara 240 SC i Karate Zeon. Poeljno je dodati okvaiva Etal x Pro u dozi 0,03-0,05%. Za cvetojeda i ostale pipe preporuuje se preparat iz grupe piretroida ili neonikotionida koji ima dozvolu za primenu u jagodi.

Na poetku vegetacije, nakon ienja jagode od starog i promrzlog lia, korisno je zatititi koren i prizemni deo stabla od moguih infekcija od zemlji-nih patogena. Zalivanje biljaka 0,35-0,40% rastvorom Ridomil Gold MZ i 0,1% rastvorom Quadris prua efi kasnu zatitu od ovih gljiva. Za pepelnicu se koristi sumporni preparat Thiovit Jet 80 WG u dozi 3 kg/ha.

Ove tetoine se uspeno suzbijaju preparatima iz grupe naturalita, ali naalost na naem tritu nema niti jedan proizvod registrovan za ovu namenu. Stoga se u intenzivnoj proizvodnji u plastenicima preporuuje koristiti bioloke mere borbe koje ukljuuju primenu predatora.

Za zatitu od sive plesni, koja dovodi do suenja cvetova i trulei plodova, fungicidom Switch 62,5 WG poeti od poetka cvetanja i nastaviti u fazama zametanja i rasta plodova, pazei na karencu. Zatita od sive plesni i antraknoze zapoinje u cvetanju kada se ostvare povoljni uslovi za razvoj bolesti. Preporu-uje se minimalno dva prskanja preparatom Switch 62,5 WG u dozi 0,8-1,0 kg/ha. On ima specifi no delovanje na prouzrokovae sive plesni (botricid) i njegove dve komponente mu obezbeuju izvanredno preventivno i kurativno delovanje. U cilju zatite biljaka jagode od prouzrokovaa pegavosti lista neophodna je preventivna primena fungicida, prvi put pred cvetanje i drugi put u fazi zametanja i rasta ploda. U ovo vreme primenjuje se Quadris, koji primenjen u ovim fazama deluje i na prouzrokovaae antraknoze jagode. Za bolest pepelnice mogu se koristiti Quadris, Topas 100 EC ili Thiovit Jet 80 WG.

Lisne vai na naliju lista

Lisne vai na peteljkama cvetova

Oteeni list jagode od pauka menja boju i sui se

Razvoj koprivine grinje na listu jagode

Jagodin cvetojed

Jak napad pauka na jagodi

Propadanje ivica jagode od napada Phytophthora cactorum

tete od sive plesni na cvetu

Oteenja na korenovom vratu od napada Phytophthora cactorum

Siva plesan na plodu

Simptomi Phytophthora-e na presekukorenovog vrata

tete na listu od obine pegavosti lista

16 17 Zatita ljive, vinje i trenjeZatita maline i kupine

Mal ina i kupina l j iva, v inja i t renja

tetoine maline i kupine

Suenje cvetova i granica, pegavost lia vinje i trenje

Kestenjasta pegavost izdanaka maline,Siva trule ploda i Ra maline i kupine

Malinina buba je ekonomski najznaajnija tetoina maline i kupine kod nas. Razvija samo jednu generaciju tokom godine, a prezimi kao imago u lutkinoj komori. Po zavrenoj dopun-skoj ishrani, oteujui cvet, enka polae vei broj jaja na cvet ili plod. Ispiljene larve se hrane zelenim ili zrelim plodom tokom 30-40 dana, a potom se u zemljitu pretvaraju u lutku, koja se transformie u imaga za prezimljavanje. tetni stadijum u razvoju malinine muve je larva koja se iz jaja poloenih pri vrhu letorasta ubuuje u letoraste oteujui sprovodne sudove, to dovodi do njihovog suenja. Suzbija se u vreme pojave prezimelog imaga i pole-ganja jaja, obino krajem aprila i poetkom maja, odnosno pred cvetanje. Lisne vai maline i kupine suzbijaju se do perioda cvetanja korienjem sisteminih insekticida.

Suenje cvetova i granica (Monilia laxa) u uslovima sa estim i obilnim padavinama u fenofazi cvetanja moe naneti velike gubitke jer dolazi do propadanja cveta. Zaraeni cve-tovi su mrke boje i suvi, kao spaljeni vatrom. Iz cvetova gljiva dospeva u granica na kojima nastaju ulegnute, eliptine pege iz kojih u vlanim uslovima curi smolotoina. U sluaju prstenaste zaraze granica dolazi do njihovog suenja. Plod se infi cira samo preko povre-da, te se oni vremenom mumifi ciraju.Pegavost lia vinje i trenje (Blumeriella jaapii) je ekonomski vano oboljenje koje u vlanim uslovima prouzrokuje znaajne gubitke lisne mase. Karakteristine su sitne, ljubi-aste pege (krajem maja i poetkom juna) iz kojih tkivo ispada pa je list kao sito (reeta-vost). Zaraeni listovi poute i prevremeno opadaju.

Kestenjasta pegavost izdanaka maline (Didimela applanata) predstavlja jednu od naj-znaajnijih bolesti maline kod nas. Javlja se u uslovima vlanog i kiovitog leta kada dolazi do suenja izdanaka. Prvi simptomi se uoavaju u rano leto, poetkom jula. Na listovima jednogodinjih izdanaka nastaju mrke, nekrotine pege oblika V, sa hlorotinim oreolom. Na izdancima se u toku leta formiraju kestenjaste ili ljubiaste pege, obino oko pazunih pupoljaka, a u toku zime srebrnaste (izbeljivanje izdanaka) na kojima gljiva prezimljava.Siva trule ploda (Botytis cinerea) najvee tete pravi na zrelim plodovima, pogotovo ukoliko posle cvetanja nastupi kiovito i prohladno vreme. Odrava se u biljnim ostacima na zemljitu ili izumrlim biljnim delovima. Na zaraenim biljnim delovima formira se siva ili crna somotasta prevlaka.Ra maline i kupine (Phragmidium spp.) prouzrokuje pojavu tipinih simptoma re na svim delovima biljaka. Najznaajniji su na listu u vidu ukastih ili crvenkastih pega na kojima se formiraju zlatnouti plikovi (sorusi) koji kasnije postaju crni.

Mere zatite


Suzbijanje malinine bube vri se u vreme dopunske ishrane prezimelog imaga, kada su malina i kupina u fazi cvetnog pupoljka, a po potrebi jo jednom nakon 10-14 dana.Karate Zeon se preporuuje za suzbijanje malinine bube i to 0,2-0,3 l/ha.

U cilju spreavanja pojave monilioze cveta neophodan je jedan tretman pred otvaranje cvetova (faza belih balona) i drugi nakon 5-7 dana, zavisno od padavina i temperature. Preporuuje se preventivna primena fungicida Chorus 50 WG u dozi 0,3-0,5 kg/ha.U vreme opasnosti od primarnih infekcija lista vinje i trenje neophodna je primena fun-gicida za spreavanje pojave pegavosti, a kasnije i upljikavosti lista (Blumeriella jaapii). Zatitu poeti ranije, ve kada ima osetljive lisne mase, i ponoviti jo 2-3 puta u razmaku 10-12 dana do faze precvetavanja. Preporuuje se primena fungicida Bravo 720 SC.

Zimskim prskanjem pred bubrenje (odnosno pucanje) pupoljaka primenom bakarnog prepa-rata Nordox 75 WG smanjuje se infekcioni potencijal gljiva. Prskanje sa preparatom Nordox 75 WG obaviti u jesen nakon berbe i orezivanja izdanaka koji su doneli rod. U fazama lista-nja, pojave cvetnih pupoljaka i pred cvetanje primeniti Quadris radi suzbijanja prouzrokova-a kestenjaste pegavosti. Ovaj fungicid ima i izvesno dejstvo na prouzrokovaa sive plesni. Ipak zatitu od sive plesni treba obaviti preparatom Switch 62,5 WG, koji se u zavisnosti od uslova primenjuje 2-3 puta od poetka cvetanja. Pri prvim naznakama pojave re u gajenoj kupini primeniti Score 250 EC.

teta na listu koje priinjava malinina muva

Ra maline i kupine

Kestenjasta pegavost izdanka maline

Imago malinine bube

Monilia laxa

Blumeriella jaapi

tetoine ljive, vinje i trenje

ljivin smotavac (Cydia funebrana) je tetoina ija gusenica pravi tete na ljivi, vinji i trenji ubuivanjem u plod. Zeleni plodovi koje napada prva generacija, prevremeno do-bijaju plavu boju i opadaju. Prisustvo gusenice u plodu poznaje se po smolotoini koja se formira na mestu ubuivanja tetoine u plod. Trenjina muva (Ragoletis cerasi) se pojavljuje polovinom maja, a kada je toplo i ranije. enka polae jaja na plodove trenje i vinje kada oni ponu da menjaju boju, od zelene ka crvenoj ili utoj. Na jednom plodu moe da se poloi i vie jaja, ali se u njegovoj unutra-njosti razvija samo jedna larva. Trenjina muva ima samo jednu generaciju, ali tete mogu biti velike jer dolazi do propadanja ploda ili je njegova vrednost za preradu umanjena.

Mere zatite

Za suzbijanje ljivinog smotavca koristiti preparate iz grupe regulatora razvoja Match 050 EC u dozi 1 l/ha i Insegar 25 WG u dozi 0,6 kg/ha. Vreme primene uskladiti sa vremenom masovnog leta leptira prve generacije. Ono se utvruje na osnovu ulova leptira feromon-skim klopkama. U uslovima dugog perioda poleganja jaja potrebno je jo jedno tretira-nje protiv smotavca. Suzbijanje trenjine muve sprovodi se pomou postavljanja utih lepljivih ploa i registrovanja pojave tetoina. Najpovoljniji momenat za primenu insekticida je nekoliko dana nakon poleganja jaja, a pre ubuivanja larve u plod. Moe se primeniti i pravilo da se zatita vinje i trenje od muve sprovodi kada 50% plodova izgubi zelenu boju i pone da rumeni Ili uti. Moe se koristiti Karate Zeon u dozi 0,25 l/ha.

Imago trenjine muve

Ubuivanje ljivinog smotavca

Cydia funebrana (ljivin smotavac)

Monilia laxaKestenjasta pegavost izdanka maline

18 19

Bolesti voa u skladitu Ferohloroza ili nedostatak gvoa

Suzbijanje korova u vonjacima

Nekoliko oboljenja se pojavljuje na plodovima jabuastog i kotiavog voa tokom uvanja. Neka od njih vode poreklo od infekcije koja je ostvarena jo u vonjaku, dok su druge esto povezane sa postupkom manipulacije tokom berbe i transporta. Na mnoga oboljenja uticaj imaju uslovi pri uvanju i prodaji.Mrku ili crnu trule plodova jabuastog voa prouzrokuje Monilia fructigena. Ovaj parazit moe zaraziti ve mlade plodove, ali je opasniji kao prouzrokova trulei starijih plodova ili plodova u skladitu, posebno onih koji su oteeni od insekata, jakog sunca ili drugih faktora.Poetni simptomi gorke trulei na plodu jabuke su u vidu malih okruglastih pega, svetlo-braon boje. One se u povoljnim uslovima za razvoj parazita uve-avaju, postajui skoro potpuno krune i neto utonule u centru, formirajui na taj nain tanjirasto udubljenje na povrini ploda. Gljiva u obolelom tkivu formira toksine koji plodu daju gorak ukus. Pri preseku ploda jabuke, ispod razvijene pege na povrini, uoava se trulo tkivo koje se ka semenoj loi iri u obliku kupe, pa deo trulog tkiva ima oblik slova V.Siva plesan se razvija na plodovima koji su oteeni tokom berbe, transporta ili kasnije manipulacije. Simptomi oboljenja se pojavljuju u vidu svetlo ili tamno braon pega, tkivo je vrsto ili sunerasto, a trulo tkivo nije jasno odvojeno od zdravog. U uslovima visoke vlanosti dolazi do intezivne sporulacije gljive, pa se formira obilna belosiva micelija.Zelena plesan je esta na plodovima jabuke i kruke pre berbe, kao i tokom uvanja. tetnost ove pojave nije samo u propadanju plodova, ve i nemogu-nosti da se oni iskoriste za preradu, jer ova gljiva produkujue mikotoksine koji negativno utiu na kvalitet vonog soka.

Ferohloroza je fizioloko oboljenje uzrokovano poremeajem u ishrani biljaka gvoem. Karakteristina je za zemljita bogata aktivnim krenjakom. Na ja-buci je retka pojava dok se na kruci, breskvama i jagodama esto sree. Prvi simptomi primete se pre cvetanja ili u fazi intenzivnog rasta. Hloroza se najpre pojavi na mladom liu, a kasnije zahvati itav mladar. Kod jakog napada dola-zi do zaostajanja u porastu voke to se indirektno odraava na manji prinos.

Korovi uzimaju iz zemlje hraniva i vodu te predstavljaju konkurenciju za voe. Kad procve-taju poseuju ih pele to ograniava primenu insekticida u vonjacima. Na korovima se skrivaju i prezimljuju brojne tetoine, a ujedno mogu biti domaini nekih virusa i fitoplazmi. Savremene mere borbe protiv korova obuhvataju agrotehnike i hemijske mere. Izbor her-bicida zavisi iskljuivo od vrste korova i njihovog uzrasta. U prvim godinama razvia sadnice voaka osetljive su na tetno delovanje korova i mogu delimino ili potpuno biti unitene pri velikoj zakorovljenosti. To je posebno izraeno u zasadu jagodastog voa.Primena herbicida vri se tretiranjem zemljita ili nadzemnih delova biljaka korova. Tretiranje se vri rano u prolee, a ukoliko u korovskoj zajednici dominiraju viegodinji korovi sa jakim korenovim sistemom (kao to je zubaa Cynodon dactilon) poeljna je primena herbicida i u jesen, jer na ovaj nain koren korova usvaja herbicid koji unitava korenov sistem, a na taj nain i itavu biljku.Primenom totalnih kontaktnih herbicida kao to je Reglone Forte tokom vegetacionog peri-oda na nadzemne delove korova obezbeen je nesmetan razvoj voaka. Voditi rauna da ovi preparati ne dospeju na gajeni usev. Travni korovi u zasadu voaka, pre svega u jagodama gde brzo pokriju ivie, mogu se suzbiti primenom preparata Fusilade Forte.

Naa preporuka

Doza primene

Da bi se plodovi jabuke i kruke uspeno sauvali, neophodno je primeniti nekoliko mera koje predstavljaju kompleks zatite jabuke tokom vegetacije, berbe, transporta i skladitenja.Tokom vegetacije primenjivati sve preventivne i hemijske mere zatite u optimalno vreme.Posebno veliku ulogu ima poslednje tretiranje pred berbu plodova. Fludioksonil, kao kontaktni fungicid irokog spektra delovanja prema uzronicima bolesti ploda jabuke i kruke predstavlja racionalno reenje za navedene bolesti. Nalazi se u fungicidu Switch 62,5 WG.Vreme berbe, odnosno stepen zrelosti plodova je kritian faktor za njihovo us-peno uvanje. Za uvanje je potrebno brati vre plodove, pre pune zrelosti, jer su tada manje podloni mehanikim povredama i lako se transportuju.Prilikom berbe, transporta i manipulacije sa plodovima izbegavati svako povre-ivanje pokoice. Oteene plodove odvojiti i odstraniti pre unoenja zdravih u skladite.Posvetiti panju istoi ambalae. Ne dozvoliti da se u gajbicama nalaze ostaci ranije uvanih plodova. U gajbicama ne sme biti deformacija u vidu preloma letvica, eksera, otre ice.Potrebno je preduzeti sve fitosanitarne mere koje obezbeuju istou skla-dita. U uslovima sa mogunou kontrole atmosfere u skladitu, pre svega temperature i vlanosti, ali i sadraja kiseonika, osigurava se minimalno disanje plodova. Na taj nain poveava se otpornost prema napadu patogenih organizama.

Preko zemljita, po celoj povrini u koliini 2,5-20 kg/ha ili lokalno 50-100 g po stablu voaka, u zavisnosti od zahteva biljaka i deficita lako pristupanog gvoa u zemljituFolijarno, u koncentraciji 0,1-0,2%. U toku godine moe se primeniti 1-2 puta u zavisnosti od intenziteta uoenih pojava nedostatka gvoa fertirigacijom (sa zalivanjem) u koncentraciji do 0,1%

Switch 62.5 WG koji se primenjuje u zadnjem tretmanu pred berbu, kratke je karence 3 dana za jabuku i 14 dana za breskvu.

Ferohloroza se uspeno reava preventivnim dodavanjem vodotopivih ubriva na bazi gvoa u helatnom obliku. Za tu namenu koristi se Sequestren 138 EC. Sequestren 138 EC je najkvalitetnija formulacija helatnog gvoa na tritu koja sadri 6,2 % gvoa. Moe se koristiti preko zemljita ili folijarno (zemljina primena daje bolje i bre rezultate). Pravovremena primena u fazi bubrenja pupoljaka zalivanjem u zonu korena, daje fantastian efekt lisnog zelenila, poveava fotosintetsku aktivnost lista i podie prinose.

Reglone Forte se primenjuje u dozi od 4-6 l/ha u vreme njihovog porasta i razvoja. Koristiti ga izmeu redova, ili izmeu biljaka u redu, vodei rauna da se sprei zanoenje na zelene delove ili mlade sadnice. Nema negativnih efekata na ivotnu sredinu jer se razlaganje preparata u zemljitu i vodi obavlja vrlo brzo do nekodljivih produkata. Fusilade Forte se primenjuje u dozi od 1,3 l/ha kada su travni korovi u fazi aktivnog pora-sta, visine 10-15 cm, sa dovoljno lisne mase koja usvaja herbicid, ali uvek pre cvetanja i klasanja korova koji su tada manje osetljivi na delovanje ovog preparata. Izbegavati primenu u uslovima sue, jer je i tada delovanje slabije. Ako je period nicanja travnih korova razvu-en, ukupna doza se podeli na dva tretmana u razmaku 7-10 dana.

Mere zatite

Mere zatite

Mere zatitePirevina (Agropyrum repens)

Zuba (Cynodon dactilon)

Zatita voaka Zatita voaka

20 21

Okvaivai

Okvaiva bez premca

Okvaivai se ubrajaju u pomone supstance ili auvante. U poetku su korieni uz herbicide, kasnije uz sistemine fungicide, a u zadnje vreme uz fo-lijarna ubriva i fi tohormone. Kad govorimo o promeni okvaivaa u voarstvu onda mislimo na njihovo dodavanje na kraju pripreme smee (voda+pesticid) u svrhu boljeg kvaenja i ravnomernijeg pokrivanja povrine tretirane biljke, glive ili tetoine. Primena nejonskih okvaivaa u zatiti voaka zaivela je sa novim metodama aplikacije koje tee smanjenju koliine primenjenog rastvora po hektaru.Okvaivai se uvek preporuuju kod suzbijanja grinja i tetoina koji lue med-nu rosu (lisne vai, krukina buva i sl.) ili kod onih koji na sebi imaju votane prevlake (krvava va i neke vrste titastih vai).

720 g/l hlorotalonil

Delovanje:Prouzrokova kovrdavosti lista breskve, sa delovanjem i na uzronika suenja cvetova, grana i granica kotiavog voa i mrke trulei plodova (Monilia).

Koliina primene:1,5-2 l/ha, sa 600-1000 l/ha vode, max. 3-4 puta godinje.

Karenca: 14 dana u vinji

Prednosti:irok spektar delovanja.Odlino zadravanje na povrini lista, tekoispiranje padavinama.Kontaktno delovanje, odlian u preventivi uuslovima estih kia.Nema opasnosti od rezistencije.

750 g/kg bakar oksida

Delovanje:Prouzrokova aave pegavosti lista i krastavosti plodova (Venturia).

Koliina primene:0,2% u vreme mirovanja vegetacije i 0,1%, do faze miije ui, uz utroak 600-1000 l/ha vode.

Karenca:Obezbeena vremenom primene u jabuci.

Prednosti:

500 g/kg ciprodinil

Delovanje:Prouzrokova suenja svetova,grana i granica kotiavog voa i mrke trulei plodova (Monilia).

Koliina primene:0,2 kg/ha, uz 600-1000 l/ha vode, max. 2 puta godinje.

Karenca:28 dana za jabuku14 za vinju

Prednosti:Odlino sistemino delovanje.Brzo usvajanje i otpornost na ispiranje padavina-ma ve dva sata nakon primene.Sigurna efi kasnost i pri niim temperaturama.Odlina formulacija, brzo i potpunorastvaranje i sigurna primena.

250 g/l azoksistrobin

Delovanje:Prouzrokova antraknoze jagode, pepelnica jago-de, prouzrokova kestenjaste pegavosti izdanaka maline.

Koliina primene:0,75-1 l/ha (0,075-0,1%), sa 600-1000 l/ha vode, max 3 puta godinje.

Karenca:10 dana za malinu.

Prednosti:Odlian u preventivnoj zatiti.irok spektar delovanja.Specifi an nain delovanja.Ravnomerna distribucija na licu i naliju lista, usvaja se na licu i dospeva do nalija.Kratka karenca.

Etal x Pro je novi nejonski okvaiva, koji je kompatibilan u tank mixu sa veinom herbicida, fungicida, insekticida fi tohormona i folijarnih ubriva u preporuenim koliinama. Svojim nainom rastezanja kapljica rastvora (smee) na tretiranoj povrini utie na poboljavanje biolokog uinka pesticida. On osigurava ujednaeniji raspored rastvora, bolje prianjanje na ciljanu povrinu, bolju i bru apsorpciju aktivne materije kroz stome i kutikulu kao i manje ispi-ranje padavinama. Primenom Etal x Pro postie se bolji kontakt sredstva sa svim organima biljke, gliva i insekata.

Za najbolju efi kasnost

StandardNeravnomeran depozit vee slivanje rastvora, vee

kapi smanjena efi kasnost

Neravnomerna pokrivenost, veliki gubitak na slivanju,slaba pokrivenost povrine biljke

Bez okvaivaa

Ravnomeran depozit rastvora, potpuna pokrivenost povrine biljke

Okvaivai razbijaju povrinski napon kapljica vode koji proizilazi iz vodoni-kovih veza u molekulu vode. Na taj nain indirektno podiu uinak, ali nemaju nikakva pesticidna svojstva. Razvlaenjem kapljica rastvora po listu osigurava-ju pokrivenost kutikule u obliku tankog fi lma. Novi silikonski okvaivai (Etal x Pro) imaju jau mo razbijanja vodonikovih veza to omoguava aktivnoj ma-teriji bre i lake prodiranje u unutranjost lista preko prirodnih otvora. Ovo je posebno bitno kod primene sisteminih pesticida, hormona i folijarnih ubriva u preventivnom ili kurativnom tretmanu.

Etal x Pro i koliina primene:

Nain delovanja

Mere zatite

Vana napomena

0,05-0,01% sa koliinom vode do 400 l/ha0,03-0,05% sa koliinom vode do 800 l/ha0,02-0,03% sa koliinom vode preko 800 l/ha

Etal x Pro se ne preporuuje za dodavanje sredstvima koja u sebi imaju ugraen sticker (lepak), kao ni pesticidima i folijarnim ubrivima koja imaju sklonost izazivanja fi totoksinosti (vidi tablicu meanja u brouri). Potreban je poseban oprez kod prskanja viestrukim kombinacijama pre-parata uz veliki utroak vode, kao i za vreme formiranja plodova jabuke, kruke i nektarine prvih 30 dana nakon zavretka cvetanja. Test okvaivaa na PVC foliji:

1. Obini nejonski okvaiva 2. Etal x Pro (ista koliina rastvora, razliita povrina pokrivanja)

Kvalitetna formulacija, sa malim esticima odline postojanosti na biljkamaDobra rastvorljivostDugotrajno delovanja, i u uslovima estih kia

1 kg ili , ALLIANCE FRAMESYNGENTA logo i PURPOSE ICON Syngenta GrImena proizvoda oznaena sa su zatiena trgovaka imena

, (WG), .

, ,

Nordox 75 WG

300 g

.

Ravnomerna distribucija na licu i naliju lista,

250 ml

Zatita voaka

22 23

375 g/kg ciprodinil250 g/kg udioksonil

Delovanje:Siva trule i antraknoza plodova.

Koliina primene:0,6-0,8 kg/ha, sa 600-800 l/ha vode, max 2-3 puta godinje.

Karenca:3 dana za jabuku, 14 dana za breskvu za tretira-nje pre berbe7 dana za malinu i kupinu

Prednosti:Snaga dve aktivne matreije, kontaktnog i siste-minog delovanja.Dobra efi kasnost i pri niimtemperaturama.

250 g/l difenokonazol

Delovanje:Prouzrokova aave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke i kruke (Venturia), pepelnica jabu-ke, sa delovanjem i na ru kruke.

Koliina primene:0,2 l/ha, uz utroak 600-1000 l/ha vode, max. 3 puta godinje.

Karenca:28 dana za jabuku.

Prednosti:Lokalsistemini fungicid - usvaja se u list i dospe-va do nalija.Dobro preventivno i kurativno delovanje.Odlian i protiv uzronika crne pegavosti lista jabuke (Altenaria mali).Dobra mogunost meanja sa kontaktnimfungicidima.

100 g/l penkonazol

Delovanje:Prouzrokova pepelnice jabuke.

Koliina primene:0,025% uz 600-1000 l/ha vode, max. 3 puta godinje.

Karenca:21 dan za jabuku.

Prednosti:Sistemini fungicid preventivnog i kurativnog delovanja.Brzo usvajanje u list i otpornost na ispiranje pa-davinama ve dva sata nakon primene.Nezavisno delovanje od temperature.Mala doza primene, dugo delovanje.

800 g/kg sumpor

Delovanje:Prouzrokova pepelnice jabuke, sa sporednim delovanjem i na neke tetne grinje.

Koliina primene:3-6 kg/ha uz 600-1000 l/ha vode, odnosno 1% pre cvetanja i 0,75% nakon cvetanja, max. 4 puta godinje.


Prednosti:Idealna formulacija sumpora, sa optimalnim veliinama estica koje dospevaju na mesto delovanja.Nema praenja prilikom pripreme rastvora.Trenutno rastvaranje u kontaktu sa vodom.Pored dugotrajne primene nije uoenarezistencija patogena koji se suzbijaju.

250 g/kg fenoksikarb

Delovanje:Jabukin smotavac, miner okruglih mina, ljivin smotavac

Koliina primene:0,06%, sa 600-1000 l/ha vode, max. 2 puta godinje.


Prednosti:Regulator razvoja insekata, utrobnog delovanja.Primenjuje se pre polaganja jaja ili dok su guseni-ce tetoina manje.Nema tetno delovanje na korisne insekte, pogo-dan za integralnu zatitu.

240 g/kg tiametoksam

Delovanje:Lisne vai.

Koliina primene:0,3-0,4 l/ha (3-4 ml na 100 metara kvadratnih) sa 600-1000 l po ha vode max. 2 puta godinje na istoj povrini


Prednosti:Sistemini insekticid, brzog delovanja.Brzo usvajanje preko lista.Dugotrajno delovanje.

9,5 g/kg emamektin benzoat

Delovanje: Jabukin, breskin, ljivin smotavac

Koliina primene:U jabukama se primenjuje u koliini od 300 g u 100 l vode, odnosno 3 kg/ ha. U cilju boljeg usvajanja i efi kasnijeg delovanja koristi se uz dodatak 0,25% letnjeg mineralnog ulja ili okvaivaa Etalfi x Pro u koncentraciji 0,03%.

Karenca: Prema sadanjoj registraciji u Srbiji karenca je 7 dana za jabuku, pa je ovaj preparat pogodan i za suzbijanje guse-nica kratko vreme pre berbe.

Prednosti:Kontaktni insekticid utrobnog delovanja. Brza razgradnja na plodovima.Bez tragova preparata na plodovima voa.Sigurnost u primeni preparata i potronjiplodova. Rezidualno delovanje do10-12 dana. Odlian izbor uantirezistentnoj strategiji.

100 g

, , , ,

250 ml

1 kg ili , ALLIANCE FRAMESYNGENTA logo i PURPOSE ICON Syngenta GrImena proizvoda oznaena sa su zatiena trgovaka imena

, (WG), .

, ,

500 g/kg pimetrozin

Delovanje:Jabukina i breskvina lisna vai.

Koliina primene:0,03%-0,04%, sa 600-1000 l/ha vode, max. 2 puta godinje.

Karenca:14 dana za jabuku i breskvu.

Prednosti:Sistemini insekticid, novog mehanizma delovanja.Spreava ishranu insekata, brzo delovanje, nakon 2-3 dana vidljivi efekti na tetoinama.Brzo usvajanje preko lista. Bezbedan za korisne insekte i opraivae.


24 25

50 g/l lufenuron

Delovanje:Jabukin smotavac, krukina buva, breskvin smo-tavac, ljivin smotavac

Koliina primene:0,07%, sa 600-1000 l/ha vode, max. 2 puta godinje.


Prednosti:Regulator razvoja insekata, utrobnog delovanja.Primenjuje se pre polaganja jaja ili dok su guseni-ce tetoina manje.Primenjiv za obe generacije smotavca.Dugotrajno delovanje, do 20 dana.Otpornost na ispiranje padavinama.

50 g/kg lambda cihalotrin

Delovanje:Malinina buba, lisne vai.

Koliina primene:0,2 l/ha (0,02%), sa 400-600 l/ha vode.

Karenca:14 dana za breskvu.

Prednosti:Kontakni insekticid, utrobnog delovanja.Suzbija veliki broj tetoina koje grickaju ili sisaju biljne sokove.Mala doza primene, sigurna formulacija.

18 g/l abamektin

Delovanje:Grinje.

Koliina primene:0,05%-0,075%, sa 600-1000 l/ha vode, max. 2 puta puta godinje.

Karenca:7 dana za kupinu i malinu14 dana za kruku.

Prednosti:Dugo rezidualno delovanje.Deo preparata se deponuje izmeu lica i nalija lista. Visoko efi kasan za insekte koji sisaju biljne sokove.

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hranivamiije

uibeli

baloniplodovi

veliine lenikaplodovi

veliine orahapred

berburoze

pupoljak cvetanje sazrevanjeprecvetavanje

utroak vode (l/ha) 800 - 1000 1000 - 1200 1200 - 1600

Lisne vai

aava krastavost

Savijai, jabukin smotavac,lisni mineri i moljci

Pepelnica

Grinje i crveni pauk

Siva trule ibolesti ploda u skladitu

Korovi

Nedostatak gvoa - hloroza

Poveanje prinosai kvaliteta plodova

Mineralno ulje prema uputstvu

0,4-0,6 kg/ha

0,3-0,4 l/ha 0,25 l/ha

2-2,5 l/ha 3 l/ha 3 l/ha 3 l/ha

1,3 - 1,8 l/ha viegodinji travni korovi

1 l/ha3 kg/ha

50-100 g/stablu

3-6 kg/ha 0,25-0,40 l/ha

0,2 l/ha (preventivno)od 300g do 500g /ha

2,5-3,5 l/ha irokolisni korovi

0,6-0,8 kg/ha

2 kg/ha

0,6 kg/ha

* 0,40 l/ha za primarne zaraze; 0,25 l/ha za sekundarne zaraze

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hraniva

miijeui

predberbu

belibaloni

plodoviveliine lenikacvetanje precvetavanje sazrevanje

utroak vode (l/ha)

Lisne vai

Savijai, lisni mineri i moljci

Krukina buva

Krastavost, ra


Siva trule ibolesti ploda u skladitu

Erwinia amylovora

Korovi



800 - 1000 1000 - 1200 1200 - 1400

0,4-0,6 kg/ha

0,25-0,35 l/ha

0,6 kg/ha

0,25 l/ha

0,75-1 l/ha

0,75 l/ha + mineralno ulje

3 kg/ha

2-2,5 l/ha 3 l/ha 3 l/ha 3 l/ha

50-100 g/stablu

2,5-3,5 l/ha irokolisni korovi1,3 - 1,8 l/ha viegodinji travni korovi

0,6-0,8 kg/ha

0,2 l/ha (preventivno)

1 kg/ha + 0,3 l/ha min. ulja

2 kg/ha

2 kg/ha

0,5 kg/ha

+ Min.ulje1 l/ha + 2 l/ha

od 300g do 500g /ha

Zatita jabuke

Zatita kruke

0,75 l/ha +

0,05%

+ 0,05%

3 kg/ha +

0,05% +

0,05%

3 kg/ha +

0,05%

Aplikacija pesticida i znaaj doze preparata

Da bi kvalitetno zatitili vonjak uz to manje trokova i ouvanje ivotne sredine potrebno je :

Poznavati biologiju bolesti i tetoinaOdabrati optimalno vreme za primenu pesticidaKombinovati preparate iz razliitih grupa i razliitog naina delovanjaOdabrati preparat (pesticid) dobrog delovanja i proverenog kvalitetaPrilagoditi dozu preparata jedinici povrine, fenofazi ili volumenu zelene mase Prilagoditi potronju rastvora fenofazi, volumenu zelene mase i tipu ureaja za prskanje,Osigurati optimalan raspored kapljica i pokrivenost svih zelenih delova biljke

U praksi se svake godine deavaju greke koje se neopravdano pripisuju samo preparatima, a najee je u pitanju nerazumevanje priloenih uputstava uz pesticid. Upustva koje dolaze uz preparate na naem tritu sadre ranije uvreene preporuke na bazi koncen-tracije u % ili doze u gramima ili mililitrima na 100 litara vode. Kod novih preparata preporuke sadre dozu (kg ili l/ha) uz preporueni utroak tenosti (najee 1000 l/ha). Jednostavnu i jasnu preporuku nije lako napisati jer ne postoji jedin-stvena metoda prskanja vonjaka i jedan tip ureaja. Hobi voari za prskanje koriste najee lene prskalice (Solo 425 i sl.) ili motorne lene rasprivae (Solo, Stihl i sl.). Napredni voari sve vie koriste traktorske atomizere - rasprivae (vuene ili noene) sa vazdunom podrkom (ventilatorima).


26 27

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hraniva

utroak vode (l/ha) 800 - 1000 1000 - 1200

Lisne vai, cikade

titaste vai

Crveni pauk i tripsi

Lisni mineri

Savijai, breskvin moljac,breskvin smotavac

Kovrdavost lista

Korovi

Trule cveta i ploda(Monilia)


Pepelnica


0,4-0,6 kg/ha

0,3-0,4 l/ha

1 l/ha

3 kg/ha 3 kg/ha

0,6 kg/ha

2 l/ha


0,3-0,4 kg/ha


2 kg/ha

0,8 kg/ha

0,75-1 l/ha

belibaloni

predberbu

predberbu

plodoviveliine oraha

diferencijacijacvetova

formiranjeplodova i sazrevanjepupoljak cvetanje precvetavanje sazrevanje

pupoljak listanje cvetanje

0,25 l/ha

0,25 l/ha

3-6 kg/ha 0,25-0,40 l/ha

50-100 g/stablu

poetakvegetacije

pojavacvetnih pupoljaka

poetakcvetanja

punocvetanje

formiranjeplodova

predberbu

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hraniva

CHESS0 , 4 k g/ h a l i s n e v a i , 0 , 6 k g/ h a b e l a m u i c a

a

THIOVIT JET3 k g/ ha

TOPAS0 , 4 - 0 , 5 l / ha

RIDOMIL GOLD MZ2 , 5 k g/ ha

QUADRIS0 , 7 5 - 1 l / ha

FUSILADE FORTE1 , 3 - 1 , 8 l / h a v i e g o d i n j i t r a v n i k or o v i

REGLONE FORTE2 , 5 - 3 , 5 l / h a i r ok ol i s n i k or o v i

QUADRIS0 , 7 5 - 1 l / ha

SWITCH0 , 8 - 1 k g/ ha

ISABION2 -3 l /h a

ISABION2 -2 , 5 l / h a

ISABION2 -2 , 5 l / h a 2 -

0,3-0,4 l/ha

0,4 kg/ha lisne vai, 0,6 kg/ha bela muica

0,25-0,35 l/ha 1,5-2 kg/ha (savijai i trips)

0,8 l/ha

2,5 kg/ha

3 kg/ha 0,4-0,5 l/ha 0,75-1 l/ha

0,75-1 l/ha

0,8-1 kg/ha



2-3 l/ha 2-2,5 l/ha 2-2,5 l/ha 2-2,5 l/ha

0,5 g preventivno ili 1,5 g kurativno po sadnici

Bela muica, cikade, lisne vai

Sovice, savijai, jagodine pipe

Grinje

Trule korenovog vrata

Pepelnica, pegavost lista

Antraknoza, trule korena

Siva plesan

Korovi (izmeu folija)

Korovi (bez folije)


Poveanje prinosa i kvalitetaplodova

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hraniva

Trule korena i suenjeizdanaka (Phytophthora)

Prezimljujuce tetoinei bolesti

Ra

Suenje izdanaka(Dydimella)

Siva plesan

Malinina buba, malinincvetojed

Korovi

Muva galica

Grinje

Lisne vai

Poveanje prinosai kvaliteta plodova 2-3 l/ha 2-2,5 l/ha 2-2,5 l/ha 2-2,5 l/ha

1,3 - 1,8 l/ha viegodinji travni korovi2,5-3,5 l/ha irokolisni korovi

0,3-0,4 kg/ha

0,3-0,4 l/ha 0,2-0,3 l/ha

0,2-0,3 l/ha

2 kg/ha

0,6-0,8 kg/ha

0,5-0,75 l/ha *

0,75-1 l/ha

**65 g / 10 l vode na 10 m duine reda

*0,3-0,4 l/ha

0,2 l/ha

0,75-1 l/ha 0,75-1 l/ha

* tretiranje posle berbe ** zalivanje u redove na 10 dunih metara

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hraniva

utroak vode (l/ha) 600 - 800 800 - 1000

Savijai, lisni minerii trenjina muva

Lisne vai, osice

Trule cveta i ploda(Monilia)

Korovi



0,4 kg/ha

0,3-0,4 l/ha

2 l/ha 2 l/ha 2 l/ha 3 l/ha


0,3 - 0,4 kg/ha

3-5 l/ha irokolisni korovi

0,6-0,8 kg/ha

0,25 l/ha 0,25 l/ha

pucanjepupoljaka

belibaloni

formiranjeplodova

predberbu

precvetavanje sazrevanjecvetanje

50-100 g/stablu

Zatita vinje i trenjeZatita jagode

Zatita maline i kupineZatita breskve i nektarine

+ 0,05%

+ + 0,05%0,05%

+ 0,05%

+ 0,05%

+ 0,05%



28 29

insekticidi

fungicidi

herbicidi

nedostatak hraniva

utroak vode (l/ha) 800 - 1000 1000 - 1200


Lisne vai

Crna i uta ljivina osa

Savijai i ljivin smotavac

Ra, trule cveta i ploda(Monilia)

Korovi



0,4-0,6 kg/ha

0,3-0,4 l/ha

0,2 l/h

1 l/ha3 kg/ha

0,6 kg/ha

2 l/ha 2 l/ha 2 l/ha 2 l/ha


50-100 g/stablu


2 kg/ha 0,6-0,8 kg/ha

0,75-1 l/ha

bubrenjepupoljaka

belibaloni

plodoviu porastu

poetakzrenja

predberbucvetanje precvetavanje

od 300g do 500g /ha

Zatita ljive

+ 0,05%

+ 0,05%

3 kg/ha +

0,05%

1. Koristite hemijske mere zatite samo onda kada nema drugog izbora2. tetoine suzbijajte kad dostignu utvren prag tetnosti3. Ekonomski znaajne bolesti voaka suzbijajte preventivno4. Krenite na vreme u preventivni program zatite, im se ostvare povoljni uslovii za zarazu (jedan dan ranije - bolje nego jedan dan kasnije)5. Koristite prognozne modele, feromonske klopke, meteo stanice ili pratite nae preporuke (Direktna pota, www.syngenta.rs i dr.)6. uvajte prirodne neprijatelje tetnih insekata (pauke predatore fi tofagnih grinja, osolike muve, parazitne osice, bubamare, zlatooke i druge)7. Zatitite pele i druge opraivae u cvetanju od pesticida koji imaju tetan uticaj na njih8. Razmake prskanja prilagodite rastu biljke i koliini padavina (30 - 50 mm padavina ispira veinu kontaktnih preparata)9. Kombinujte preparate iz razliitih grupa i drugaijeg naina delovanja da se ne isforsira rezistentnost ili otpornost (Syngenta Vam nudi iroku paletu proizvoda)10. Koristite pesticide odgovarajue za stadijum razvoja biljke, bolesti, tetoine i korova11. Postignite maksimalan kvalitet aplikacije (podesite prskalice,

koristite kvalitetne dizne i okvaivae po potrebi)12. Izbegavajte prskanje po jakom vetru i speite zanoenje sredstva na druge parcele i nepoljoprivredne povrine13. Potujte registrovanu dozu i karence, obavezno proitajte uputstva uz preparate14. Primenite sve potrebne mere zatite radnika koji su u dodiru sa pesticidima15. Pripremu smee za prskanje obavite na polju dovoljno daleko od vodotokova i puta16. Ne dozvolite kod pripreme smee za prskanje prosipanje van prskalice17. Pravilno postupajte sa otpadnom ambalaom18. Iz zasada uklonite sve biljne organe zaraene opasnim i karantinskim bolestima kako ne bi bili izvor zaraze za zdrava stabla19. Prilagodite nain navodnjavanja moguoj opasnosti od irenja bolesti20. Rezidbom odravajte dobru provetrenost kronje21. Koristite optimalne koliine ubriva (posebno azota) na bazi analize zemljita, lista i procene roda22. Zajedno sa Syngentom budite i Vi uzoran voar koji promovie naela Dobre poljoprivredne prakse u svom okruenju

Osnovna naela Dobre poljoprivredne prakse

Specijalno organsko ubrivo na bazi aminokiselina

Novo sredstvo za poveanje prinosa i poveanje broja, veliine i kvaliteta plodova

Za vie i za bolje

Specijalistaza gusenice

Uloga aminokiselinaAmino kiseline uestvuju u izgradnji biljnih organa (procesima for-miranja i razvoja korena, razvoja lista i pupoljaka) otvaranja stoma, sinteze hlorofi la, poveavaju oplodnost polena, poboljavaju sazre-vanje i otpornost na nepovoljne uslove.

Koliina primene u vokamaU vokama se primenjuje se u koliini 2-3 l/ha, sa 3-4 tretmana tokom vegetacije, prema uputstvu za primenu u zasadima razliitih vrsta voaka. U stresnim uslovima (posle grada, jae pojave bolesti i tetoina, sue, ...) primenjuje se u koliini od 4l/ha vode.

Poveava plodnost cvetovaSmanjuje broj opalih plodovaUbrzava zrenje plodova i poboljava ujednaenostSpreava jesenje opadanje zrelih plodovaUblaava stres kod niskih ili visokih temperatura

Kod oteenja od grada ubrzava zarastanje rana i regeneraciju oteenih biljnih delovaAko se primeni 24 h posle oteenja kasnim mrazom, obezbeuje reaktivaciju dela oteenih pupoljaka.

netr

etira

no, p

rinos

sa

dva

stab

la 1

10 k

g, b

ez p

rve

klas

e

tret

irano

Isab

iono

m, p

rinos

sa

dva

stab

la15

8 kg

, 90%

prv

a kl

asa

Spektar delovanja: Za efi kasno suzbijanje gusenica leptira koje se hrane grickanjem lista, a zatim se ubuuju u plod ili list.Smotavci voaka; jabukin, breskvin, ljivin.Sporedno delovanja na minere lista, grinje i tripse.

Vreme primene: Od poetka piljenja gusenica. Najefi kasnije delovanje je na mlade gusenice, pre njihovog ubuivanja u plod. Za suzbijanje prve generacije gusenica jabukovog smotavca, primenjuju se u fazi pojave crne glave, odnosno pred piljenje gusenice, i drugo 10-14 dana kasnije, ako je potrebno u sluaju razvuenog perioda piljenja gusenica. Zbog kratke karence pogodan je za suzbijanje gusenica druge, a ako se pojavi i tree generacije jabukinog smotavca.

Nain delovanja: Aktivna materija se deponuje izmeu lica i nalija lista i deluje na gusenice koje je unesu grickanjem lista.

Ve nakon 2 do 4 asa od ishrane tretiranim liem, gusenice prestaju da se hrane, nastupa njihova paraliza, prestaju da na-nose tete i uginjavaju od gladi nakon 2-3 dana. Dakle,delovanje je utrobno, kontaktno delovanje se ispoljava samo u sluaju kada su gusenice, u ranijim fazama razvoja, direktno oprskane.

Koliina primene: U jabukama se primenjuje u koliini od 300 g u 100 l vode, odnosno 3 kg preparata na 1 ha. U cilju boljeg usvajanja i efi kasnijeg delovanja koristi se uz dodatak 0,25% letnjeg mineralnog ulja ili okvaivaa.

Karenca: Prema registraciji u Srbiji karenca je 7 dana za jabu-ku, pa je ovaj preparat pogodan i za suzbijanje gusenica kratko vreme pre berbe.

Jedinstven nain delovanja meu svim do sada dostupnim insekticidima za suzbijanje ove grupe tetoina, sa kratkom karencom

Efi kasnost delovanja se poveava dodavanjem okvaivaa (Etalfi x Pro, BreakThru, letnje mineralno ulje) tokom pripreme rastvora za primenuObezbediti dobar kvalitet primene, do bro pokriti sve delove liske i sve listove, kao i plodovePrimeniti im se primete prve gusenice, jer e insekticid usvojen u ljusku polo enih jaja, delovati i na gusenice koje se pile iz poloenih jaja.

Korisne preporuke za uspeh!


Jabukin smotavac Krukin smotavac ljivin smotavac


30 31

Podaci o naim prozivodima, vremenska prognoza sa savetima za tretiranje i jo mnogo toga naiete na naim internet stranicama!

Karenca nekih sredstava u zatiti voa

Mogunosti meanja preparata u zatiti voaka

Preporuke za meanje preparata zasnovane su na fi zikoj kompatibilnosti. Zbog mogue osetljivosti sorte ili hibrida, kao i delovanja spoljanjih uslova, ne moemo snositi odgovornost u sluaju eventualno nastalih teta.

Pre

par

at

*Karence prema registraciji u Nemakoj, Italiji, Sloveniji i Rumuniji

Ovaj uporedni pregled karenci u Srbiji i EU je in-formativnog i orijentacionog karaktera i ne izraava obavezujui stav izdavaa ove broure. Ne postoji karenca utvrena na zajednikom nivou u EU. Potrebno je potovati karencu prema registraciji u Srbiji. U nekim sluajevima izvoza na strana trita potrebno je preth-odno se informisati o eventualnim lokalnim propisima i specifi nim zahtevima.

Za dodatne informacije obratite se naoj strunoj slubi.

Usev Preparat Karenca uSrbiji

Karenca u EU*

Actara 25 WG 21 14

Actara 240 SC 21

Chess 50 WG 14 14

Vertimec 018 EC 28

Karate Zeon 7

Match 050 EC 28

Insegar 25 WG 21

A rm 095 SG 7 7

Chorus 50 WG 28 21

Nordox 75 WG OVP

Score 250 EC 28 14 do 28

Topas 100 EC 21 14

Thiovit Jet 80 WG 14 5 do 7

Switch 62,5 WG 3 (berba)

Actara 25 WG 14

Chess 50 WG 14

Vertimec 018 EC 14 28

Karate Zeon 7

A rm 095 SG 7

Chorus 50 WG 28 21

Match 050 EC 28

Score 250 EC 28 21

Switch 62,5 WG 7

Topas 100 EC 14

Thiovit Jet 80 WG 5


Karenca u EU*

A rm 095 SG 3

Karate Zeon 3

Vertimec 018 EC 7

Quadris 3 do 7

Switch 62,5 WG 3 do 7

Topas 100 EC 14

Karate Zeon 7

Vertimec 018 EC 7 7

Quadris 10

Switch 62,5 WG 7 7 do 10

Vertimec 018 EC 7

Switch 62,5 WG 7


Karenca u EU*

Actara 25 WG 14

Chess 50 WG 14 14 do 21

Vertimec 018 EC 28

Karate Zeon 14 7

A rm 095 SG 7

Insegar 25 WG 35

Chorus 50 WG 7

Score 250 EC 7

Match 050 EC 14

Switch 62,5 WG 14 (berba) 7 do 14

Topas 100 EC 14

Thiovit Jet 80 WG 5

Actara 25 WG 14

Karate Zeon 7

Match 050 EC 14

Vertimec 018 EC 28

Insegar 25 WG 28

Chorus 50 WG 7

Switch 62,5 WG 14

Thiovit Jet 80 WG 5

Actara 25 WG 7

Karate Zeon 7

Chorus 50 WG 14

Bravo 720 SC 14

Switch 62,5 WG 7 do 14

Thiovit Jet 80 WG 5

lji

vaV

inj

a

Jabu

kaK

ruk

a

Bre

skva

Jago

daM

alin

a K

upin

a

Zatita voaka www.syngenta.rs

32

na tim

regionalni predstavnici: struni saradnici:

Vesna Cer zapadna i juna Baka

+381 63 65 31 [email protected]

Nenad Lazarevi - Novi Sad+381 63 60 63 [email protected]

Ljubia Elesin - Vrbas+381 63 60 64 [email protected]

Lazar Nenadov - Sombor+381 63 86 22 [email protected]

Saa Antonijevi - Panevo+381 63 60 71 [email protected]

Aleksandar Kremi - Vrac+381 63 60 71 [email protected]

Dragan Oegovi - Zrenjanin+381 63 60 75 [email protected]

Zoltan Agoton - Baka Topola+381 63 60 64 [email protected]

ore Rai - Inija+381 63 25 52 [email protected]

Darko Dolinaj - Sr. Mitrovica, abac+381 63 60 84 [email protected]

Aleksandar Otir centralni i juni Banat


Livija Na severna Baka i severni Banat


umadinka Mihajlovi Srem i Mava


Sneana Milanovi - Poarevac+381 63 86 22 117 [email protected]

Milan Mitrovi - Valjevo+381 63 86 21 [email protected]

Dragan Anti jugo-zapadna Srbija


Aleksandar Bokovi centralna Srbija


Bojan Miti - Leskovac+381 63 60 87 [email protected]

Jelena Savi - Uice+381 63 86 22 [email protected]

Neboja Matijevi - aak+381 63 86 22 [email protected]

Rade Niki Menader za subdistribuciju i velike kupce (KA)


Syngenta Agro d.o.o.Milentija Popovia 5a, Beogradtel:+381 11 3129981/ fax:+381 11 3129980www.syngenta.rs

Nenad Mitrovi - Ni+381 63 86 22 [email protected]

Zatita voaka

brosura voca2012 web

Documents