Nikola Tasii, Beograd

BUBANJ -SALCUTA.KRIVODOLKOMPLE,KSU vreme kada se u istodnim i jugoistoinim delovima Karpatskogbasena razviiaju Tiszapolgdr i Bodrogkeresztrir-kultura, juino od njih,dobrim delom paralelno, razviiaju se kulture Bubanj-Salcuta-Krivodol--kompleksa. I dok je genetska i relativnohronoloika situacija kod severnogsuseda iasniia, na jugu, narodito u centralnom balkanskom prostoru, potrebnoje izvr5iti ioi mnoga isuaLivanja, da bi se pri5lo sigurnom reiavanjusloienih kulturno-istorifskih i hronoloSkih problema. U sada5niems tanjuneujednadenosti istraiivanjz moguie fe dati samo iednu opltu skicu odnosa,analizu materijalne kulture malog broja sistematski ispitivanih naselja iodrediti njen okvirni poloZai u razvoiu eneolita karpatsko-podunavsko--balkanskog podruija.Neravnomerna istraZenospt ojedinih regionaB ubanj-Salcuqa-Krivodol-kompieksa reflektuje se u pojavi pnznih prostora izmedu pojedinihoblasti, Sto je stvaralo teSkoie u povezivanju, ponekad i vdo udaljenih, na-Iaziita sa istom materijalnom kulturom (nalazi u Pelagoniji ili Albaniji saonima u jugoslovensko-rumunskom Podunavlju, trp;.). IstnLivania' poslednjihgodina u istodnoj Srbiji, na Kosovu, u Pelagoniji, uiinila su, ipakda se poiave od Oltenije na severu do Pelagoniie na iugu posmatraju u sklopujednog jedinstvenog kulturnog kompleksa u kome je moguie utvrditi lokalnekarakteristike, obojene autohtonim osnovama i elementima koji su nanjih delovali iz neposrednog susedstva.Poseban problem u obradi Bubanj-Salcuga-Krivodol-kompleksapredstavlia sam naziv kultura, z pr^vo izbor najprikladniieg i najadekvatnijegtermina koii bi mogao da obuhvati sve regionalne poiave. Ovakvupotrebu nameie, pre svega, ogromno podrudje na kome se pojavljuje u87priliinoi meri jedinstven stil. u Rumuniji ie izvrsenas isrematizaciiam aterliala,niegova tipoloika anahza i zadrtan naziv prema nalazlltu PisculCornisorului kod Salcutae,S alcuta-kul tura; l grupa nalazi l tas a sl i inommaterijalnom kulturom u severozapadnoi Bugarskoj i Sofijskom poliu(Okol -Glava,P ekl iuka,D evetaikap ei ina) svrstanafe u okvi re I { r i r .odol --kul ture,2 dok ie na jugoslovenskomt l u M. GaraSanin a osnol ' l ri st rai i -vaniau Bubnju i na Humskoi duki predloZion azi ' , 'bubanjsko-humskagrupa.3 Ovakva situacifa, diktirana vi3e savremenom administrativnompodelom, a ne stvarnim stanjem u okviru kulturnog kompleksa > znatnootei,ava stvaranje tadnih kulturnih i relativnohronolo5kih odnosa, kojinas ovde u prvom redu interesuiu. U obradi nalazlita u Jugoslaviii mi smose opredelili za opiti termin Bubanj-Salcuja-Krivodol-kompleks, koji jepredloZio D. Berciu, istituii na tai naiin njegovo kulturno fedinstvo.aMedutim, ako bi se dosledno sledio metod stilske diferenciiaciie materijalnekulture, onda bi se u okviru ovog kompleksa mogli prihvatiti drugipredloieni termini, vi5e u smislu njihovog regionalnog znaienia. Tako,rrpr., z nalazlita i kulturu u Rumuniji moie se zadrl.att termin Salcula--€lrupai li kultura, pod kojim bi mogla biti svrstanai neka nalazlitau severoistoinoiSrbiii, Podunavlju i Banatu. Za nalazlita u juZnol Srbiji i Itosovuupotrebljava se termin bubanjska kultura,s za nalazlStau Pelagoniji jedanzbirni naziv-eneolit Pelagonije ili Crnobuki-Supljevac-grupa. Za nalaziitau Bugarskoj mogao bi se zadrLati naziv l{rivodol-grupa. Ova diferencijacijase primenjuie vi5e radi lakSeg snalaL,enjau obimnoj materiji, mada lokalninazivi ne znate i posebne kulture ili kulturne grupe.PODRUEJE PROSTIRANJA KULTURABUBAN J_SALCUTA-KRIVODOL-KOI\{PLEKSAVei sama dinienica da su nalazi5taB ubani-Salcuta-l(rivodol-kompleksaotkr ivenan a vel ikom podrucju od Transi lvani lei Ol teni ;en a severu,pa do Pelagonije i Albanife na f ugu, nameie potrebu za izdvaianjem pojedinih

regionalnih grupa, kao teritoriialnih, geografskih celina, tiia materiialnakul tura ne mora u toi mer i da ser azl ikujed a bjsmc>ih kul turno st r ( )g( )diferencirali. Na ovom velikom prostoru, ostavljafuii po strani nalazlltau Rumunifi koia je P. Roman takode geografski izdvoiio (Oltenska grupar . D . I l e r c i u , 1 9 6 r , r 1 5 i d .z . V . N { i k o v , r 9 4 8 , 6 o i d .; . NI . ( iaraianin, r973, r (>4i ci t . l i t .4. D. Berciu, r96ta. rz7; D. Berciu j e zaprat'o prcdlo2ro zbog srodnosti kultura naziv Salcuga-Bubanj-Krivodol.Mo2da b i ovde u nazivu kompleksa trebalo u k l j u i i t i i juine oblasti, Kosovo i Pclagoniju, i r o i e se svakakcrmorati da uradi poslc publikovanja nalaz,iita iz ovih oblasri.5. Ne upotrebljava se naziv >Bubani-Hum< j c r ovaj drugi deo nije pritkrcpljen pub)ikovanim materijalom saovog nalaziita a i dokumcntacija nedostaje.

88nalzziita, transilvanska, banatska itd.),6 za jugoslovensko podrudje karakteristiinesu sledeie kulturno-geografske celine: a) istoina Srbiia sa nalaziStimau dolini Timoka, u Homoljskim planinama i na desnoi obali Dunava,b) juina Srbiia sa nalazi5tima oko Ni5a, prema Leskovcu i Prokupliu,c) I(osovo, d) Skopska kotlina, e) Pelagoniia (koioi se prikljuiuje i nalazi5tau susednoj Albaniji). U novije vreme izdvaja se i grupa nalazi5ta ujuZnom Banatu, koja zaiedno sa nalazima u okolini Zemuna formira jednuregionalnu { I rupu, usko povczr lnus a nalazi i t in' ra, , r'z-apadn<liRumuniii.(karta z)NalaziSta u i s t o i n o j S r b i i iVeii interes za proutavanje ranog rudarstva na podruiju timoikogeruptivnog bazena, koii ie potenciran naroiito posle formirania specijalistidkogNluzeja rudarsn,a i metalurgiie u Boru, utinio je da se u istotnoiSrbiii otkrifu i istraZe brojna nalazilta Bubani-Salcula-Iirivodol-kulture,izmedu kojih najznatajntie podatke prui.aiu Zlotska peiina i Krivelj kodBora.7 Pored njih, u dolini Timoka, bliie niegovom uiiu u Dunav, istraLivanasu joS neka nalazllta ovog kompleksa, kao Sto je to sluiaj sa I(ovilovom,Smedovcemi nalazistemk od Prahova.8O vde sep ominiu samon alaziltana koiima su vr5ena mania ili veia istraLivania i sa kojih je materijalpouzdano stratificiran ili izdvoien u okviru zatvorenih celina.U toku velikih sistematskih istraZivanja na Derdapu otkriven je,t za sadaf e dini, grob Salcu(a-grupei, to na poznatom nalaziStuk od Lepen-. iko! t i ra.s Sa nj im se granica raspr ( )st i raniaB ubanj -Salcr . r ta- l {or idr ol --kompleksa proSirila na zapad, )uZno od Dunava, do podrui)a koje ie pripadalodrugom kulturnom krugu, mlacloj vintanskoj kulturi.Sa grobom kod Lepenskogri ra brol nalazrita sa materijalom Buban j--Salcuqa-l(rivodol-stilau istoinof Srbiji iznosi ro sigurno utvrdenih lokaliteta.To su u dolini Timoka: Crahar-.\'urdt'a/r. t.\'medoucuC,e tafeu Koui/olu,Ideie kod Pralnt'a, Kapu Da/u/a1 kod Veljkora; na iirem podrutju Bora poznanatasu nalazi5ta u Zlotskol peiini, kod IJreslr.,taikBe rtryt, (,orn1el Jele Rekt,Kriue/ja i nesto severnije na .\'niljkouol glauici kod Stubika. Pored nlih postojepoiedinadni povr5inski nalazi,n arodito u okolini lVegotina,kaot nalazi bakarnihsekira koje bi mogle da pripadaiu ovom kulturnom kompleksu.NaiaziSta u j u Z n o i S r b i i iZahvaliujuii sistematskim istraZivanjima na Bubnju kod Ni5a, bubanjskakultura Bubanf-Salcula-I{rivodol-kompleksa uila ie u literaturu6 . P . Roman, t < ) 7 r . 1 2 : 4 1 ; 9 4 i d .r . N T a s i i , r 9 l r , r 5 1 7i l i t c r a t u r ak o ] a s c c i r i r an a s t r . , , rr , l iA8 . V . T r b u h o v i c L j . V u k o v i c , t 9 6 1 , 9 1 t d .9. Z. I . e t i c z , r97o, r t7.

89kao jedna od naiznatajniiih eneolitskih poiava iui.no od Dunava.l0 Stratigrafijaovog nalzzlita, sigurno utvrdena i kontrolisana naknadnim radovima,sluZi kao moguinost uklapanja gotovo svih nalazi5ta ovog kulturnogkompleksa u jedan jedinstven sistem. O tome ie biti govora op5irnije usledeiim delovima ovog poglavlja knjige. Ovde bi svakako moglo da seistakned a su nalaziStau okolini NiSap osluZilaM . Gara5antnuz odredivaniejezgra bubanjske kulture, neke vrste matiine oblasti kulture, odakle se onaSiri prema severu i iugu.ll Od sigurno utvrdenih nalaziita bubanf ske kulturena ovom podrudju pominju se io! Velika bumskn iuks kod Huma (termin

bubanisko-humska grupa koji upotrebliava M. Gara5ann dolzzi od ova dvanalazlita), zatim gornji slojevi Ploinikai Gradca kod Zlokuiaaa. Pominiu se uliteraturi ioi neka nedovoljno pouzdzna nalazlita, koja se ovde ne biuzinnala u obzir (Varuarin, Poljna, Maskar i dr.)12NalaziSta na KosovuPreko nalazlita u dolini NiSave, Gradca kod Zlokucana i Plodnikakod Prokuplja dolazi se do Kosova, gde su u noviie vreme registrovananalazlitz Bubanj-Salcuta-Krivodol-kompleksa. Najrpre je bilo otkrivenoi istraZenov iSeslojn o nalaziite Hisar kod Sa ueR eke,z od r971. godine je uilou literaturu i nalazi5te Gadimlje kod Lipljana, na kome je J. Glisii izvriioobimnija sistematska istraLivania.rs Zahvaliuiuii ovim vi5eslojnim nalazi5tima,kosovska oblast se predstavlja kao v/ro znztajn z proutavanjekretanja nosilaca Bubani-Salcula-stila i za hronoloiki poloZaj ove kultureu odnosu na ostale eneolitske pof ave na Kosovu i u susednim oblastima,uklfutufuii i postneolitske kulture jadranske obale. Na Hisaru, kako ie topozn to iz preliminarnog izve(taja, Salcuga-Bubanj-materijal se nalazi usloju Ia, u najniZem delu kulturnog sloia, sa moguinoiiu praienja doHisara Ib.la Bogat naseobinski materljal i ostaci broinih gradevina otkrivenisu i kod Gadimlfa, fednog naselfa gradinskog tipa sa izvesnim fortifikacionimelementima.ls Na ovom nalazi5tu konstatovana su dva gradevinskahorizonta koja pripadaiu Bubani-Salcuga-I(rivodol-kompleksu i, kadamateriial bude publikovan, na{a znanja o ovoi kulturi na Kosovu ie bitidaleko potpunija.Pored Hisara i Gadimlfa, poznata, su ioS neka nalazl5ta na Kosovuna kojima su otkriveni ostaci Bubanf -Salcuta-Krivodol-kompleksa, odnosro.PrvaistrazrvanlavrSiojeOrSii-SlavetiianastavioihjeposlellsvetskogrataN{.GaraSanin(Up.M.Garaianin,r971, 164 i c i t . l i t . ) .r r . M . GaraSanin, 1 9 7 1 , t 6 1 ; G a r a i a n i n , D . , r 9 4 g , 7 8 - 8 5 ; i s t a , I 9 5 o , r o 6 , s l . r ; J . T o d o r o v r { t 9 5 6 , 4 9 r z 'i s t i , 1 9 6 4 , r r - r z , T . I .r z . I b i d . . r 6 a .r 3. J. Todorovic, r963, z1 i d; Rezultau sa Gli5iievih iskopavania nisu objavlieni, ali mu se mi na ovom mestuzahvaljujemo na podacima koje nm je pruZio za ovaj rad.r4. J . Todorovit, 1961, z4 i d; T. I - I l l ; P. Roman, r g 1 ' t , r z ( r .r5. I z dokumentaciie u Muzeju u P r i i t i n i s t i i c se utisak da j e postojalo stariie utvrdenje i z eneolitskogperioda koie je kasnije u gvozdenom clobu dobilo sadainji izglcd.

9o. ^ - - . t \ 1 1

\- \\(\

I ''tL . )

l).\t '/\- .r:

II

()\z. - Kulture Bubanj-Salcuta-Krivodol iVa js ka-H tinvadihalom. Bubanj-Salcuta-Krivodolo Vajska-Hunyadihalom

no bubaniske kulture. Na valaiu i Predionici postoje samo pojedinaini elementiu okvirima mlade vindanske kulture, dok na nalazlltu Gladnice kodCraianice postofe sigurni osraci materiialne kulture ovog kompleksa.rG Zaproudavanje eneolita ovih oblasti oni su znatain zbog moguinosti stvaraniaodredenih relativnohronolo5kih odnosa ove kulture, sa jedne, i mlaclevinianske, sa druge stfane. I(ontakti izmedu ovih dveiu kultura su morali,s obzirom na danasnia znanja o njihovovoj geografskoj rasprostranienostii hronologiji, da se ostvare ba5 u ovim oblastima.NalaziSta u Skopskoi k o t l i n i i P e l a g o n i j iHisar i Gadimlfe na I(osovu u izvesnojm eri obeleZavajud alji pr^y^cprostiranja nalazlitz Bubanj-Salcula-kulture. Gadimlje se nalazi na pravcuSirenfa stila prema Skopskoj kotlini, a Hisar preko Drima komunicira sa

nalazi5tima u Albaniji. U Skopskoj kotlini je za sada pozn^to samo iednonalaziSteo vog kulturnog kompleksa - to ie J'kopskok ale. Stratigraflja ovognalazlita ie, medutim do te mere o5teiena ukopavanjima mladih objekata,narodito iz vremena srednjeg veka i turskog perioda, da se eneolitski nalazimogu samo t ipoloSki da iskor iste. r?U svakom slutaju, zna(a1noje da uovim oblastima postoje naseliaB ubani-Salcuqa-kulturei da ona mogu dasluie kao veza tzmedu nalazlStau Pelagoniji sa onima na severu: na Kosovu,u dolini Ni5ave i dalje u istoinoj Srbiii.Na jugu, u Pelagoniii, sa kojom je Skopska kotlina povezana Yardarom,Crnom rekom i prevoiima Babune, otkriveno je, naroiito poslednjihgodina, zahvaljujuii intenzivnim radovima muzeja u Prilepu i Bitolju,tttav niz novih nalazlita, veiinom tumbi, na kojima se nalaze naseobinskihorizonti sa materifalom slitnim i l i bliskim Bubanj-salcuta-l{ri'n'odol-stilu.Pored Crnobukija, koie ie od ranije poznato, tu su novoistraLivana nalazi5takod .iup/eucaB, akarnog gunlna)K aramana, e zapadnlje od niih, kodStruge, soienidko naselje> Ustien a Drim>>.r8R ezultati ovih istraZivanjas usamo delimidno poznati, te ie i detalinija analiza, narotito sa pozicijarelativnohronolo5kih odnosa, ovde izostati. U svakom sluiaju, z^ provdavanieeneolita naSe zemlje zna(ajno ie da Pelagonlja sa novim nalaziitimai bogatim ostacima materijalne kulture ulazi kao vrlo znataian tinllac zatumadenie geneze ditavog kompleksa i za stvaranie Sirih kulturnih i hronolo5kihodnosa sa susednim oblastima: Albaniiom, sa ledne, i severnomGrdkom, sa druge strane.J . G l i S i i , r 9 6 t , t 1 1 i d .P. Gockova-Slavska, r915, r i d.I 1 , G a t a i a n i n , r 9 1 8 , r r 8 i < 1 ; M . G a r a s a n i n , v . S a n e v , D . S i m o s k a , B . K i t a n o s k i , r g T r , S r i d ; N a j n o v i j e r e z u l -tate sa istraiivania u Suplievcu objavio j e M. Garaianin (Up. M. Garaianin, t97G,.uStampi NlacedoniaeActa.Archaeologica z, r976.) a rezultate sa istraiivanja Karamanske tumbe objaviie D. Simoska, B. Kitanoskii J. Todorovii u Macedoniae Acta Archaeologica 3, 1976 u itampi)r 6 .r 7 .r 8 .

92Dal ie praienie Si renia Bubanj -Salcuta-Kr ivodol -kompleksam oguieie preko nalazlita u Albaniji. Na vi5esloinom nalazi5tu, sojenitarskogtipa u Maliqu (Malid), eneolitski materlial se nalazi u sloievima IIa-b, iznadslof a I sa nalzzima pozno neolitske kulture, a ispod slof a IIIa koji pripadavei ranom bronzanom dobu. F. Prendi ie ove nalaze pravilno povezivao sapoiavama u Gumelnila, Salcugai I{rivodol kulturi, ali u nedostarku posrednihstanica, ovo se svodilo samo na analogiie.le Medutim, sada, posleotkrivanja iitavog niza novlh nalazlita od l{arpata do Pelagonije, jasno jeda slojevi IIa-b naselja u Maliqu pripadaju iedinstvenom karpatsko-balkanskomkompleksu tipa Bubani-Salcuta-Krivodol. Pojava grafitiraneornamentike, zdela sa unutra povijenim obodom, poklopaca, dvodelnihtegova, specifidne plastike, Zrtvenika itd. iasno odreduie stilsku kulturnui hronoloiku pripadnost eneolitskog sloja nalazllta u Maliqu. Ostali stilskielementi: pozna Larissa, Rakhmani, Dikili Tash, Servia, dragoceni su kaopodaci relativnohronolo5ke pozicije dva razlitita stilska i kulturna podruija.Pored ovih pomenutih geografskih oblasti, u kojima su registrovananalazl5taB ubanj-Salcuga-Krivodol-kompleksam, ora se raiunati i saSirenjem Salcuga IV-kulture prema zapadu. U fuZnom Banatu i istodnomSremu sigurno je utvrdeno prisustvo ove keramike na Trnouaia gredi kodBarande, reklo bi se jednog dosta bogatog nalazi5ta ove kulture,20 zatimpojedinaini nalazi u okolini Zemuna (Prigreaica, Gardoi) i Beograda( Rospi-Cuprla, Karaburma.2r Ova grupa nalzziSta, prema stiiskim karakteristikamakeramike (dr5ke sa plodastim donfim delom), pripada vei samomkrafu Salculak ulture, nienom pomeranju iz Oltenije prema zapadui severozapadukako je to vei u literaturi utvrdeno.22Na osnovu kartirania nalazi|ta poiedinih regionalnih oblasti moguieje dosta precizno utvrditi podrutfe rasprostirania kultura Bubani--Salcuqa-Krivodol kompleksa. Na severu se ona favlja oko Mori5a, uTransilvaniii (Cheile Turzli, Petregti),23u rumunskom i jugoslavenskomPodunavlfu (Baile Herculane,p eiina Veterani, SalcuqaO, strovul Corbului

- Korbovo, l,epenski vir - grob, Prahovo, Kovilovo i dt.),^ zahvataiuiijuZni deo Banata, Olteniju i istodnu Srbiju. Na istoku, kao Krivodol-kultura, prostire se u severozapadnoBi ugarskoj i Sofijskoj kotlini; nazapzdu gtanica bi bila Homoljske planine, N{orava i dalfe planinski prevofizmedu Kosova i Metohiie; na jugu granica ovog velikog kulturnog kompleksabi bila Pelagoniia, a prema nekim podacima, njegovi uticaji se oser9 . F . P r e n d i , t 9 6 6 , z 6 o : d .zo. B. Brukncr u Praistorija Voivodine, r 4 r ; B. Jovanovic, r97r.29.z r . D. GaraSanin, rg49.z z . P . Roman, r 9 1 r , 9 r r d . ; N . T a s i i , r 9 7 1 , r o i d .z r . P . Roman. g o i d . A h b . r .u4. D. Berciu, t961, r9a i d . ; P. Romarr, 197r. 8 j i d. posebnop. qo;'Z.Letica, t97o, t t 7 r:3 1 ' . I i I I ; \ ' . Trbuhovii - L j . Vukovii, 1966, <11 rot.

9)iaju i u severnoj Grdkoj, sve do Pinda. Ovako utvrdena teritorija indicirana >stoiarsko-nomadski put<, poznat iz mladlh hronoloikih perioda -I(arpati - Pind, Sto bi, bez sumnie, bilo od znataja za proutavanje materifalnekulture i ekonomske osnove nosilaca ovog kompleksa.STRATIGRAFSKI POLOZAJ I RELATIVNAHRONOLOGTJA BUBANJ-SALCUTA-KRTVODOL--KOMPLEKSANa veiini nzlazlita u Jugoslaviji kulture Bubanf -Salcuta-I(rivodol--kompleksa otkrivene su u veftikalnoj stratigraftji. Na nekima postojivi5e horizonat^ - faza, dok su na drugim one u vertikalnom odnosu sadrugim kulturama. Sve ovo utinilo je da se niihov poloL.aj u razvoju eneolitskihkultura karpatsko-balkanskih zemalja jasno odredi, pa iak i utvrdepojedine nzvojne iaze,u iemu se ponekad odlazilo u krajnost. Zahvaljujuciistraiivanfirrra n eponimnom naselju, Salcuqi, D. Berciu je izdvojio vi5efazai potfaz^ o-vek ulture (I, IIa, IIb, IIc, III i IV), uz pokuiai da ih stilski ihronolo5ki iasno odredi.s Medutim, iz materijala koji ilustruje ovu podelune vide se iasne granice i iini se da bi prihvatljivija bila ona koia bi imala dvefaze: stariiu (I i IIa-c) i mladu (III i IV). Na ovo upuiuje i stratigrafija drugihnalazlita u Rumuniji i Jugoslaviii.Za stratigrafskip oloZai i internu periodizaciju Salcuqa-kulturep osebanznatai imaju rezukati istraLivanla u peiini Hotilor kod Baie Herculane.Interpretacija koiu je dao P. Roman pokazuje da Herculana I odgovaraSalcuta III; Herculana II - Salcula IV; Herculana III predstavljahijatus, vreme koje bi odgovaralo Celei grupi; Herculana IV Cotofeni, au Herculani V se nalaze elementi kostoladke i vudedolske kulture.% Naovaj nadin smo dobili priliino jasnu sliku stratigrafskog odnosa SalcutaI I I / IV, odnosnom ladeS alcuta-kul turper emaC otofenia indi rektnoi premaCernavoda III i Celei-grupi. Potpuniia stratigrafiia razvctia Salcuga-kulturenalazi se fedino na nalazi5tu Piscul Cornisorului kod Salcuge, na kome ieD. Berciu utvrdio ranije pomenutu detvorodelnu podelu cele kulture.2TDebliina sloja, tipologif a materiiala i situaclia na drugim nalazi5tima nisudovoljno ubedljir.i za ovakvu podelu. Jedini izrazrt stambeni horizont ufazi Salcuga IIc mogao bi da bude cezura izmedu dva perioda u razvojuove kulture. Takode bi bilo za diskusiju i izdvajanie faze lYb u kojoi se sporaditnonalazt Cotofent-keramlka. Prema miSljenju P. Romana, stratigraz5 . D. Berciu, r9&, 2 , , z \ d.2 6 . P . R o m a n , r 9 7 r , 8 r 8 3 .z l . D . B e r c i u , 1 9 6 r , r 5 9 i d .

94flie u Herculani, dodir Salcuta IV i Colof-eni kulture ne br mogao da seostvari u ovim oblastima.2sU istoinoi Srbiji stratigrafskas ituacijai e pribliZno isra, mada ostafeotvoreno pitanfe odnosa nalazlSta sa materiialom Salcuta i l(rivodol stila.Taj honzontalni odnos naibolje ilustruie Zlotska peiina i Kriveli kod Bora,dva nalaziita meclusobno udaljena ne vi5e od zo km. U Zlotskof peiini,u nafniiem sloju se nalazt tipitan materijal pozne Salcuga-kulture,c rnougladana keramika slikana belom ili crvenom posnom boiom, posude sa>SalcutaI V dr ikama< (Scheibenhenckeilt)d . , dok se na nalazistuC oku luBala$ kod Krivelja nalazi preteZno gruba keramika, pehari sa dve drSke,amfore sa pseudobarbotiniranom povriinom ili ukraiavane noktima.ze

Nesumniivo da postoji stilska razllka izmedu matertiala ovih dvaju nalaziSta,Sto bi moralo da se odrazi i u njihovom hronolo5kom vrednovanju.NalaziSte kod I(riveliaieblile po topografiji i materijalu nalazi5tu kod Kovilova,ili onom na ostrvu Korbovo. Sa druge strane, nalaziizZlotske peiinetipoloiki su bliZi Herculani II, odnosno SalcuqalY -fazi.Iz ovih, mada neba$n aisigurnijih podataka,m oglo bi da sez aklfu ii da je nalazl5teu Zlotskojpeiini mlade od l{rivelja, na kome joS uvek nema drSki sa ploiastim proSireniem,kole su u izvesnom smislu jedno od osnovnih stilskih obeleZjamlade Salcuta-kulture.U reSavanjug orn)eg relativnohronoloSkogp roblema r.i5ep odatakamoglo bi da pru2i nalazi5te kod I{ovilova, na kome se nalazi materijal ijednog i drugog tipa, mada prema onome ito je objavlieno sa ovog nalaziStapreovladuju nalazi kofi karakteriSu naselje kod l{rivelja.30 Pri kori5ieniudokumentacijom sa ovog nalazi|ta i uvidom u materiial u Muzeju uNegotinu moglo je da se konstatuje da ie debljina sloja oko z m, od iega napraistoriiski deo dolazi oko r m. Cogofeni-keramikas en alaziu V otkopnomsloju, osnova kuie sa celim sudovima u VII i VIIi sloju, a stena na dubiniX-XIII otkupnog sloja dinr osnovu. Svakako da u ovakvoj stratigrafiji,gde je r,.rlo kompaktan naseobinski horizont sa kuiama u sredini praistori jskog sloja, .morad a se raiuna na dve odvojenef aze,k oje bi dal iet rebalorazgrani(.\tt i u materiialu.U Zlotskoj peiini, Kovilovu, Krivelju, kao i na rumunskim nalaziitimaiznad Bubanj-Salcuta-Krivodol-horizonta nalazi se sloj sa Cotofeni-keramikom ili sloi izmeian sa cotofenskom i kostoladkom keramikom.Na iugoslavenskim nalazi!;tirnan ije utvrden hijatus izmedu ovih dvejukultura, kao Sto ie to slutaj, npr. u peiini Hotilor kod Herculane. Da li seradi o kontinuitetu, kako to smatra D. Berciu (Salcuta IV-b) ili zbog spec -f i inih naseobinskihu slova,h i jatusn i ie mogar>d a se ut r : rdi , i l i , kao t reia2 8 . P . Roman, r 9 ' 7 1 , 8 2 .2 9 . N .' f a s i i ,L . ) 7 \ , t l r t ,1 o . \ r . T r b u h o v i i I - i . V u k o v i c , r 9 6 6 , 9 9 i d . T . l \

9tmoguinost se pominie pretpostavkad a, dok ie razvoj Salcuta-kul tureuOlteniji bio prekinut prodorom nosilaca Cernavoda Ill-stila, u istodnoiSrbiji ona nastavlia nzvoi sve do pojave Cotofeni-stila u ovim krajevima.Cini se da ie ova poslednia pretpostavka najverovatnija ier u isto vremeobjaSnjava okolnost da se na gotovo svim nalazi5tima u istodnoj Srbijicotofenska, ili colofensko-kostolatka keramlka nalazi odmah iznad Rubanj-Salcula-Krivodol sloja.Bubanj u dolini NiSave i Hisar na l{osovu pnLaju pribliZno istusliku stratigrafskih odnosa i razvoja kulture. Na osnovu novih revizionihistraZivania i precizno utvrdene stratigrafiie nalaza kroz zatvorene celine,M. Gara5aninj e izvr5io podelu >bubanjsko-humskeg rupe( na: Bubanj --Hum Ia (nivoi V-III na Bubnju); Bubanf-Hum Ib (nivo I I i IIa); Bubanj--Hum II (nivo I i sloi r) i Bubanj-Hum III (konstatovan na cenrralnomplatou).31 Za proutavanfe Bubani-Salcuta-Krivodol-kompleksa znatainisu sloievi Ia i Ib, aiii fe materijal u svemu slidan sa nalazima na severu ijugu, i dini deo iedne iedinstvene kulture. M..Garaianin, prihvatajuiipodelu D. Berciua, sinhronizuie Bubanj-Hum Ia sa Salcuta II, Bubani-HumIb sa SalcutaI II, a Bubani-Hum II sa SalcutaI V lCoqofeni).3zN ova istra-Livanjau istoinoj Srbiii i rczultari do kojih je doSao P. Roman u Herculani uizvesnoj meri koriguju predloiene odnose, s tim Sto bi Bubani Ia odgovaraoSalcuta I I I , a Bubanj Ib Salcuta IV u koioj se takodc javljaju, prema D.Berciu, u mladoj fazi Cot<>feni-elementiis,t o onak<i kao iro se u Bubanj--Hum Ib nalazee lementi >badensko-kostoladkeg rupe<.i]:]Stratigrafsku podelu Bubnja J. Todorovii ie aplicirao na Hisar,konstatujuii dve faze Ia i Ib, koii pripada Bubanj-Salcuga-I{rivodol-kompleksu,m adas ai zvesnomh ronoloSkomr azl ikom.saO na je nastalau z pret -postavku da se kultura Sirila od severa prema jugu, od NiSave prema Kosovu.Pojava karakteristidnih Salcula IV-driki, zatim nekih oblika koji

mogu da se protumate uticajima iz Bodrogkeresztir kulturnog podrudjai5la bi u prilog pretpostavci da je sloi Ia na Hisaru mladi od Bubnja Ia i dabi on mogao vremenski da se paraleli5e sa Salcula IY-fazonr.. Pored ovogrelativnohronoloikog aspekta, materiial iz najniieg sloja na Hisaru znatajan1e zbog prisustva >iadranskih elemenata( u njemu, Sto otvara daliemoguinosti kulturnog i hronolo5kog vezivanja dva udaljena i genetskipotpuno razliiita kulturna kruga: karpatsko ' pc>dunar.skoig jadranskog.Stratigrafija nalaziSta na i.,gr velikog Bubanj-Salcula-l{rivodol--kompleksa,u Pelagonifi u prvom redu, vrlo ie sloZenai u ovom trenutkumogle bi samo da se iznesu preliminarne postavke na osnovu materijala saveieg broja novih nalazi5ta (Suplevec, Crnobuki, Karamanska tumba1 r . trL GaraSanin, r9t3, 164 i d.t : . D . R c r c i u . r 9 6 r a . r z 8 i c l . ': i . D . B e r c i u , 1 9 6 r , 1 3 8 1 t 9 ; P . R o m a n , t 9 ' 7 r , t j z .14. . J . Todorovic, r968, z ; z8l Kritiiku analizu ove podele dao j c P. Roman (up. P. Roman, r91r. tz6).

96i dr.)as Izvesno je jedino, na osnovu uvida u materiial i na osnovu maniihizveitaia, da u Pelagoniji postoie dve izdvojene faze ovog, Sire shvaienog,kulturnog kompleksa. Jednu dine naselia tipa tumbi sa crnogladanom keramikom,slikanom crvenom ili belom pastoznom bojom, odnosno grafitom,zdelama sa unutra poviienim obodom, peharima sa dve drike itd.Ovoj grupi pripadaju Bakarno gumno kod Prilepa (mladi slojevi), Crnobuki,Karamanska tumba, dok bi dlrg., ilustrovalo za sada jedino naseliekoje se i po topograflii tzdvaja - Suplevec. Na tumbi u Crnobukiu. D.Simoska, B. Kitanovski i J. Todorovii rtvrdili su tri eneolitska stratuma,i to: najstarlji 4,29-2,99 m; sledeii izmedu 2,99-r,8o i najmladi r,8o-o,89 m.s U ovako impozantnom kulturnom sloju sigurno ie se, kadagrada bude u celini obiavljena, moii da izdvoje poiedine razvojne etapeeneolita ovih oblasti, koie prema tipologiji materifala pripadaju sigurnojedinstvenom Bubani-Salcula-Krivodol-kompleksu.Sa relativnohronolo5kih poziciia, prvi je M. Gara5anin poku5ao danalaze u Pelagoniii uklopi u opsti sistem Bubanf-Salcuta-kompleksa.Prema njegovom miSljenju, koje bi se uz napred iznete kulture mogloovde usvoj i t i , SuplevecI i I I odgovaral ib i kraiu Bubanf- Hum Ia i potetkuIb,Sto bi dal je odgovaralo SalcutaI Ic do poietka SalcuqaI I I .37 Autor itstnLivanja u Crnobukiu daju lokalni odnos prema kome prva dva sloiaovog nalazi5ta odgovaraiu Suplevcu, odnosno najstarijim slojevima Bakarnoggumna.38 Ovi se odnosi mogu.dalje upotpuniti sa stratigrafiiomMaliqa u Albaniii, gde bi Maliq IIa odgovano pojavzma u Pelagoniji,koje karakteri5u Crnobuki I (sloi sa terakotama, crvenoslikanom keramikom),dok bi Maliq IIb pripadao vremenu Crnobuki I I - Suplevec.3eIz ovako sloZene stratigrafske situacije na broinim vi5eslojnim nalazi5timaod Oltenije do Pelagonije mogu da se istaknu neke dinfenice.Prvo, to je okolnost da se gotovo redovno Bubanf-Salcuta-Krivodol-kulturajuZno od Dunava nalazi na naseliima u dva naseobinska horizonta(Kovilovo, Bubanj, Hisar, nalazllta u Pelagoniji, Maliq); drugo, juZnood Dunava ioS nije otkrivena keramika ovog kompleksa koia bi pripadalanaistarijim fazama - Salcuta I, II; treie, u severnim i centralnim oblastimakulturnog kompleksa iznad sloja Bubani-Salcuta-Krivodol-kulture forp-rirajuse naselfac ogofenskei li cogofensko-kostolaikeg rupe. Najzad, ostajuotvorena neka pitanja o odnosu nekih naselja, teritorijalno vrlo bliskih, akoja se stavljaju u isti hronoloiki okvir, uprkos nzhci u materijalnof kulturi(Kr ivel j i Zlotska pei ina, i l i Supleveci Crnobuki , npr . ) .3 1 . U i t a m p i s u i z v e i t a j i M . G a r a i a n i n a z a S u p l j e v a c , D . s i m o s k e , B . K i t a n o s k o g i J . T o d o r o v i 6 a z a C r n o b u k i iKaramansku tumbu. C)vde su iskori5teni podaci iz rukopisa koje sm ljubaznoSiu autora dobio na uvid (prvadva izve5taja biie Stampana u Macedoniae Acta Archaeologica z, r916 a treii u broju f. istog iasopisa).16. I z pomenutog izveitaja u N{ac. AA z , 1976.1 t . Izveitaj o istra2ivanjima u Suplevcu u N{ac. AA z , 1976 u itampi.18. D. Simoska, B. Kitanoski, J . Todorovii, r976.3 9 . F . P r e n d i , t 9 6 6 , z 7 t i d . T . I I I , c . f : T . I V , r o , z r : V , 1 , r 6 , r 8 : X ,

97TIP NASELJA I NASEOBINSKI OBJEI{TIRetko u koioj eneolitskoj kulturi postoii rako nzlitit afinitet uizboru mesta za podizanje naselja, kao u Bubanj-Salcuta-l{rivodol-kompleksu.Razlike postoie i na podrutju jedne uie regije, Sto nesumljivo

predstavlia teikoiu i u odreclivaniu ekonomske osnove kulture u celini.Pored peiina, koje su r,rlo rado iskori5tavanek ao staniStan, arodito u severnimoblastima kulturnog kompleksa, postoje naselja na uzdignutim platoimaili terasama tznad reka, koja imaju prirodan ili delom veitadki utvrdenpoloiaj, zatrm naseljat lpa >tumbk (neka vrsta telova) i najzadn aselafsojenitarskog tipa. U prvu kategoriju spadaiu Pestera Hotilor, PesteraRomanestii druge pecineu Rumunifi , DevetaSkap e5terau Bugarskoj , a naiugoslavenskoj strani tipiian predstavnik ove vrste naselja je Zlotska pe-(ina3o Istom kompleksu verovatno pripada i Bogovinska peiina, u kojojie u sekundarnom poloZaju naclena keramika kostoladke, Cotofeni i Salcu,tak ulture. U Zlotskoj peiini naseljes en alazilou prvoi dvorani, dok su uunutra5njosti peiine nalazi bili redi. C)d stalnih naseobinskih elemenata,pored nekoliko ognfi5ta, konstatovani su ostaci kuie, ili kolibe na samomulazu u prednju veliku dvoranu. Sudeii po debliini kulturnog slofa i intenzitetunalaza, peiina fe duZe bila u upotrebi za stanovanje.Naselja na uzdignutim, teZe pristupatnim poloZajima, podiednakosu destan a celom podrudju Bubani-Salcula-I(rivodol-kompleksa.U Jrrgoslavijitipidni predstavnici ove vrste naselja su nalazi5ta u istodnoi Srbiii- I(ovilovo, I(riveli, u iuZnoj Srbiii - Bubani, Humska duka, Gradac kodZIoku(zna, na I{osovu oba poznata nalaziita pripadaju ovom tipu - Gadimljei Hisar, u Skopskoi kotlini slitan poloi.ai ima Skopsko kale, a uPelagonjii Suplevec. Topografska karakter ist ikao vih nasel ia je cla senalazeiznadreka ili potoka, da su teiko pristupaina sa tri strane a sa ietvrtese vezuju biagim prevojem sa zaledem. Mogufe je da su ova nalaziitz bllautvrclivana na jedino pristupadnof strani nekom kamenom ogradom (Iirivelf),rovom ili palisadom (Bubani, Gadimlje).41Na jugu u Pelagoniji i Albaniii su- zastuplfena poslednia dva tipanasei ja:t umbe l sojenice.S a izuzetkclmS uplevca,s va ostalan alaziSt .trrPelagoniji pripadaju tipu >tumbi<,t el-naseljimau ravnidarskom,v odoplavnomterenu, koia su se nalazila na nekoj manjof prirodnoi gredi: Crnobuki,Karamanska tumba, Bakarno gumno i dr. Jedino sojenidarsko naselie uMakedoniji, koje pripada Bubanj-Salcula-Krivodol-kompleksu su >Ustiena Drim< kod Struge. S. SarZovski, kofi je na isteku Drima iz Ohridskogjezerz vr5io istraZivania, otkrio ie viSeslojno naselie nakolfnidkog tipa,4 o . P . Roman, t r i t . 4 7 , 8 1 ; N . T a s i i , r 9 6 8 , p a s s . ; I s t i , r 9 7 3 , r 4 i d . ;4 r . U t o k u i s t r a L i v a n l t n a C o k u l u B a l a 3 k o d K r i v e l j a k o n s t a t o v a n i s u o s t a c i k a m e n o g z i d a k o j i j e i t i t i o n a s e l j e s ajedino prlstupaine strane (N. Tasii, r97t, r 1 ) ; M. Garaianin, r97i, r68 i c l .

98sa dosta dobro oiuvanim stubovima kuia - palafitima.azI skopavanje jebilo za3titnog karaktera, te nije bilo prilike, usled specifidne terenske situaciie,da se istrali veia povr5ina ovog izuzetno znaiajnog naselja. Premapodacima koji su se mogli iskoristiti iz dokumentacije sa iskopavanja, naseljeie bilo veoma slidno sojeniiarskom vi5eslojnom nalazi5tu kod Maliqau Albaniji.a3U osnovi opredeljenja nosilaca Bubani-Salcuqa-Krivodol-kompleksaprema iednom, drugom, treiem ili tetvrtom tipu naselja stoii nesumnjivoekonomska orijentacija njihove privrede. Detaljnijim analizama bi mogloda se utvrdi, npr., da su petinska naselja u rudno bogatim oblastima istodneSrbije i iugozapadne Rumunije bila viSe okrenuta ka dobijanfu i preradibakarne rude - da su bili neka vrsta rudarsko-metalur5kih cent^ra u ovomnajranijem periodu metalnog doba. Izuzetno veliki broj bakarnih predmetau Zlotskoj peiini, kao i u peiini kod banje Herculane,e pored objektivnihprirodnih uslova, idu u prilog ovakvom tumadenju. Sa druge strane,naselia krai reka na uzdignutim terasama, desto >gradinskog tipa(, navalnim magistralnim putevima u praistoriii (Kor.ilovo u dolini Timoka,Bubanf, Gadimlje, Skopsko kale), mogla su da budu znatajne stodarskestanice na istoriiski utvrdenom putu l(arpati-Pind. Nalazi5ta u Pelagoniji,sa izuzctkomS uplevca,\ 'erovatnop r ipadajuz eml jor r rclnidkrnrna sel ! ima,dok bi sojeniiarska naselja kod Struge i Maliq u Albaniii imala u osnovisvoje ekonomike ribarstvo. Pored tipa naselja, prirodnih uslova. tu je iveliki broi nadenih harpuna, udica i drugog alata.

Sa izuzetkom Bubnja, veia iskopavania nisu vriena na iugoslavenskimnalaziStimaB ubani-Salcuqa-I(rivodol-kompleksat,e ie razumliivo5to su podaci o naseobinskimu slovima kojima raspolaZemod osta skromni.Na osnovu povr5ine koju su zahvatala ima se utisak da naselja nisu bilavelika. Prema proceni, desetak kuia u fednom horizontu, nekoliko zemunicai viSe drugih, maniih prateiih objekata, dinili su iedno naselie ovekulture. Najveii broj kuia Bubani-Salcuqa-l(rivodoi kompieksa ju2no odDunava, otkopan )e u Bubnju (tri kuie). N{edutim, i to nife dovolino da bise sagledala organizacija naselja, odnos zgrada i drugih obiekata (otvorenihognjiSta). S obzirom na ograniden prostor za podizanje zgtada i razvoinaselja,t rebalo bi oiekrvati ivrstu organiz.acriui odreclenap ravlla koja sutom prilikom poStovana. Dimenzlle kuca nisu bile velike kao kod ravniiarskihnaselja zemljoradniikih kultura u Podunavlju ili u dolini Morave,tzuzev kuia na naseljima u Pelagoniii, ilia duLina prelazi 14 m.45 Tamo gdeRezultat sa ovog iskopavanja, kojc i c vrieno r96o. godine, na Zalost nije obiavljcn. Podacima smo se k r > r i s t i l ina osn()vu dela dokumentacrje u Nluzeju u Srrugi i kratkog pomena u liatalogu"Praistorijskckulturc trlakedonjie( s t r . t 4 . i 47 -q9.F. Prendi, r<166, 217.P . Roman, r 9 7 r , 6 o A b b . r 7 ; N . ' I a s i i , r 9 6 8 , 6 ; i s t i , r 9 7 1 , r 8 z a .Prcma podacima istra2ivata, na nalazi5tu liaramanska tumba dco zgrade koji je istra2en ima duZinu oko t4 m.PretpostavJja sc da je ostalo joi dva nrctra.4t+44 t

99su one u celini istraiivane njihova osnova iznosi oko 4-4,;xr-4 m.Manje ili viSe, imale su kvadratnu osnovu i ostale elemente koii karakteriSunadin zidania mladeneolitskih i eneolitskih kuia ovih oblasti: pod odnabiiene zemlie, zidovi od pruia, rov u koji su se ukopavali noseii stubovi(Fundamentgrdbchen), ognfi5ta. Pored Bubnja, nadzemne zgrade otkrivenesu u Kovilovu, Krivelju, Gradcu kod Zloku(ana, Gzdimlf u, Hisaru,na naseljima u Pelagoniji, Bugarskoj (Okol glava,Pekliuka)S Kod gradnjekuia vdo desto se iskoti5tavaju prirodni uslovi i konfiguracliz tJ'a.U Krivelfuje iedna kuia bila postavljena na samof steni, tako da se koristilajednom njenom stranom kao zidom i prirodnim zaklonom. Slidna je situacliaiu Suplievcu, a kako se iini, moglo bi se oiekivati da jei na Velikojhumskoj duki iskori5iavan isti nadin podizznia kuia. I na ostalim nalaziStima,konfiguracija terena se maksimalno iskori5tava kod gradnje. UKrivelju, pored iskori5iavanja stene, pojedine kuie su se nalazile na padinii podizanes u na tai natin, Sto su formirane manje teraseu secaneu strminu.Isti princip se sreie i na Krivodolu, gde se za osnovu kuca najpre prave>Skarpe<, formirajuii terase, na kojima se onda podiZu manie kuie, dijedimenzije zbog ovakvih uslova nisu mogle da prelaze u osnovi t-4 m.47MATERIJALNA KULTURANalaziStaB ubanj -Salcuga-Kr ivodol -komplekbsar> gatas u i po kvalitetui po kvantitetu u ostacima materijalne kulture, Sto znatno olak5avastvaranie fasnife slike o tipologiji nalaza i drugim odlikama stila. Sa drugestfane, pogodni uslovi nalaza, z tvorene celine u prvom redu (grobovi,nalzzi sa podova kuia ili iz jamz), pruZaiu moguinost jasnijeg hronoloikogdiferenciranja pojedinih kulturnih i hronolo5klh faza ovog kompleksa. Narumunskim nalaziSt imau, Salcut ii Herculani ,o vo jc do maksimumai skori5ieno,te ie u ovoi fazi istraLivanja i narodito na ovom stepenu objavljenegrade kod nas biti dovoljno da se nalazi juino od Dunava ukiope u veipostoieie sisteme.Keramika Na velikom prostoru Bubani-Salcuta-Krivodol--kompleksa, sa viSe izdvoienih regionalnih celina, te5ko je dati opitu ijedinstvenu karakteristiku materijalne kulture, posebno niene keramikei plastike. MoZda bi jedna od zajednidkih odlika bila dosta desta, kvalitetnakeramika, koja se po svojoj fakturi oslanja n^ poznoneolitsku tradiciiu,na viniansku keramiku u prvom redu. Crnougladana keramika, vrlo vi-M . G a r a i a n i n , r 9 j t , t 1 o - t : z , s l . 3 ; N . P e t k o v , r 9 1 o r 1 9 - r 6 o ; I s t i , t 9 6 1 , r 7 8 ; J . T o d o r o v i ( , t 9 6 8 , z6V . T r b u h o v i d l - j . V u k o v i i , r 9 6 6 , 9 8 9 9 .IOO

.+o

sokog kvaliteta izrade, uglaiane sjajne, gotovo polirane povriine, podseiana najve(a dostignuia u vindanskoj kulturi (u periodu nf enog punog procvata),ili na kulturno i hronolo5ki blisku keramiku Gumelniqa-kulture uistoinom susedstvu. Uticaji, sa iedne strane autohtone, poznoneolitskeosnove, a, sa druge, istotnog, pa i zapadnog suseda prisutni su u stiluBuban j -Salcula-Krivodol-kulture.Op5ti pregled keramike, njenih oblika i ornamenrike dali su za rumunskanalaziita D. Berciu i P. Roman, a za jugoslavenska &{. Gara5anin.agStoga nije potrebno na ovom mestu iii u detaljnu analizu ogromnog bogatstvakeramidkog materiialz na podruiju od Olteniie do Pelagonife.Umesto toga, bilo bi dovoljno ukazati samo na one pojave koje bi mogleda se oznade kao nosioci stila na celom podruiju kulture, a posebno na nekelokalne specifidnosti u pojedinim, zatvorenim geografskim regif ama (vidis l . z).U natinu izrzde i fakturi posuda, pored napred pomenute crnougladane,sreie se i druga vrsta, manie kvalitetna od prve, dosta povrinouradena keramika. Postoji iedna grupa nzlaziita u istoinoi Srbiji na kojimaona preovladufe,p a se iak nalaziu procentuv eiem od 8o" , , .N a t im naseijimanema, ili je veoma retka, gra{rtkane keramike, pa i keramike slikanecrvenom posnom bofom, a nedostaju i dr5ke sa ploiastim proSireniem pridnu, Sto bi sve ukazivalo da u razvoju stila Bubani-Salcuqa-Krivodol-kompleksapostoji iedna ovakva faza koju bi trebalo stratigrafski utvrditi uodnosu na ostalu keramiku. Ovoi grupi nalazllta u Jugoslaviii pripadajuKovilovo i Krivelj, u Rumuniii Ostrovul Corbului, a u Bugarskoj DevetaSkapeiina.aeNosioci kulture Bubanj-Salcuqa-Krivodol-kompleksaim ali su posebanafinitet prema nekim oblicima, posebno prema peharima sa dvedrSke, zdelama sa unutra povijenim obodom, plitkim tanfirima i amfonma(up. sl. z). Nloglo bi se reii da nema nalazlita ove kulture od Karpata doPeiagonije na kome nisu ovi oblici zastupljeni. To je i razlog da se oni,pored drugih elemenata iz oblasti ornamentike, smatraju nosiocima stila,iedno! od karakteristika u kulturnom opredeljeniu nzlaztsta - naselia ilinekropole. Pored niih, postoie i drugi, manje desti, ili sasvim retki, oblici,ali ba5 zbog svoie specifidnosti mogu da budu znatajni za determinacijunalazlita. Ovde se u prvom redu misli na karakteristiian oblik driki. tzv.SalcutaI V-tipa (Scheibenhenckel)d, vodelnih preklada,n ekih oblika poklopaca,terakota itd.Peharis ad ve dr5kes e nalazen a celom podrudju kulturnog kompleksa.NajteSie su maniih dimenziia sa dve naspramne drSle koie idu od oboda,4 8 . f ) . R c r c r u , r 9 6 r , 2 4 9 i d . ; P . Roman, r 9 1 r , 6 o 1 6 ; N I . G a r a i a n i n , r 9 7 1 . r 7 6 - r 8 5 .4 9 . V . T r b u h o v i i L y . V u k o v i c , r 9 6 6 , 9 9 . T . I V ; M . G a r a i a n i n , t g j t , r T j i i s t i , r 9 7 6 , D . Simoska, B . K i t anoski, J . Todorovii, r97(r - u itampi.I O I

ali ga ne nadvisuju. Brojni su na nasim nalaziltimau istodnoj Srbiji, naroiitou Krivelju i Kovilovu. (T. IX, a-8) Na ovom posledniem, na podu jednekuie, nadeno je sedam celih i viSe fragmentovanih pehzra ovog tipa.M. Gara5anin ih naziva kantarosima i oni se pored pomenutih nalazlltanalazeb roino zastupl jeninaB ubniu, zat imn^k osovskimn alazist ima(T . IX,r o ; T. XI , 8 ) , i u Pe l a g o n i j ip, o s e b n ou Cr n o b u k i i ui Su p l c v c u . \ l e i i n apehara ie bez ukrasa, ali se na nekoliko primeraka nalazi vrlo kvalitetnoizvedena dekoracifa: na jednom peharu iz Krivelja se nalazi motiv plitkihluinih kanelura sa taikastim ubodima, sliino peharu izBubnia, na kome senalaze ista tadkasta udubljenia u kombinaciji sa kosim kanelurama ili jednomdrugom peharu na kome se nalaze samo kose kanelure razliiitog smefa.50Na nalazi5tima van Jugoslavije, posebno u Rumuniji, pehari sa dvedr5ke se nalaze u nesto manjem obimu. Uglavnom su zastupljeni na nalazi5timauz Dunav (Ostrovul Corbului, SalcuqaH, erculana),d ok ih na severugotovo nema. Posebno 1e znataina nfihova poiava u Salcuqa,g de su onideiii u starijim slojevima (I i II po Berciu), dok su u mladim sporadidni.slOvo bi moLda bio jedan od elemenata za hronoloSku diferenciiaciiu jugoslovenskihnalazi{ta u dolini Timoka, posebno odnosa Zlotske peiine, sajedne strane, u kojoj nema pehara, i I{rivelia i Kovilova, sa druge, na kojima

se oni u izuzetno velikom broju nalaze.zdele su takode u velikom broju zastupljene na nalaz1ltinraB ubanj--salcuta-Krivodol-kompleksa.Javljaju se u vi5e varlianti, podev od zdelasa unutra povijenim obodom, blagobikoniinih zdela sa vratom, do jednogdosta neobidnog oblika koji je na granici zdelai pehara, sa vratom visokimi cilindritnim, sa horizontalnim kanelurama, dok ie donji deo konidan(T. IX, r--). Na zdelama sa unutra povijenim obodom obiino se nalazimanja trakasta ili tunelasta drika, dosta nisko postavljena na donji konidnideo posude. Ludni deo ovih zdelaie ponekad ukrasavan paralelnim, kosimkanelurama, najiesie u grupama od po nekoliko kanelura (T. IX, r ; T. X, y).zdele sa unutra povijenim obodom pretezno pripadaju grupi dobro iztadedenihposuda, crne ugladane povriine. Nalaze se na svim pozn tim nal^-zi5tima ovog kompleksa u Jugoslaviji (Zlotska peiina, Kovilovo, Bubanl,sloj Ia, Hisar, Skopsko kale, narotito desto u Crnobukiju, Suplcvcu itd.).Drugi oblik zdela, sa cilindridnim vratom i horizontalnim kanelurama, desiiie na nalzziStima u dolini NiSave i Timoka, nego fla iugu, u Pelagonij!.Poznatt su primerci iz Zlorske peiine i Bubnja, koii pripadaju grupi crnougladanekeramike sa vrlo precizno izvedenom ornamentikom od panlelnihplitkih kanelura.sz1 o . M. ( i a r a 5 a n i n , r g 1 ' t , r l j T . 3 r , r ; P r a i s t o r i j s k e k u l t u r e P omo r a v l j a , b r r. o 5 - r o 6 .5 r . D . B e r c i u , r 9 6 r , F i g . t z r ; t 1 t P . Roman, 4 o i d . AbbS, 4 ; A b b . 2 8 , r z r i .1 2 . N. T a s i i , r g 7 l , s t r . r 1 ; Pr a i s t o r i j s k ek u l t u r e Pomo r a v l j a , 1 6 s l . r 3 1 .

r 0 2

)lj jDLlst'1P.:p)

,:"ll,;'f,4'\'',''(j."ol1 //

:l i(trS1. I- I{eramiiki oblici Bubanj-Salcuta-Krivodol kompleksaPlitki tanf iri pripadaju, kao i zdele, grupi visoko kvalitetnog posudaBubanj-Salcuga-Krivodol-kompleksaD. osta su iesti i lavljajus eu nekolikovaijanata, zavisno od oboda, koji ie vi5e ili manje zadebliao. eesto se nanjihovof unutarnjoj povrSini nalaze ukrasi izvedeni u tehnici plitkih kaneluraili slikani crvenom, belom ili Zutom posnom bojom koia se otire. Kodovih, kao i kod nekih zdela sa cilindridnim vratom, nalazi se ukraiavanie utehnici grafita. Plitki tanjiri sa zadebljalim obodom su desta poiava u centralnoi istodnobalkanskim kulturam^ poznog neolita i ranog eneolita, te se iova pojava u Bubanj-Salcuga-Krivodol-kompleksu moZe povez ti sa rradicifom i uticaiima iz susedstva. Slitni oblici pozn ti su u mladoj vinianskofkulturi, tzv. >>gradaiktii p tanjira<i u Gumelnitai. U vinianskoj kulturi naunutraSnjof strani taniira se nalazi obidno kanelura, dok se u GumelnilaiukraSavanie vrSi slikaniem ili grafitiranjem. Najbrojnifi tanjiri ovog ripa nanalazi5timaB ubanf- Salcuqa-Krivodol-kompleksau Jugoslaviji se nalazeuZlotskoj peiini, Bubnju, Gadimliu, zatim nv nalazi(tima na jugu, u Supler'-cu, Crnobukiju i Strugi.53Od ostalih karakteristidnih oblika posucla treba pomenuri amfore,maniih i veiih dimenzija sa cilindr.iinim vratom i doniim kruSkastim ilibikoniinim delom (T. XI, r-z). Po nadinu ukra5avanfa rzdvaiaiu se amforeiz Kovilova, Krivelfa i Bubnja (la), na dijem se gornjem delu nalazi ukras

od otisaka noktiju (Bubanj), plastidnih nalepaka (Kovilovo) ili pseudobarbotina(Krivelj).54 lzuzetan i karakteristidan oblik dine ietvrtasti i cilindridnisudovi (T. XI, 3) kojima se obod zavriava u obliku voluta. UZlotskoi peiini je narlen jedan ceo i nekoliko fragmentovanih posuda ovevrste.55 Poznati su ioi iz Herkulane, Pecicae, peiine Romanesti, Rospi--Cupriie, (T. XI, 3) Prigrevice kod Zemuna (T. XI, 4) i sa jo5 nekih nalailita,ffi Javljaju se dve vatliante, od kojih se kod iedne nalazi vertikalna plastiinatraka na uglovima (Prigrevica, Romanegti, Herculana,Zlotska peiina),a na nekimatrake nema, ali se na sredini nzlaze dr5ke sa plotastim zavrsecima(Rospi-Cupriia, Herculana). Poiava ovih oblika ima hronoloSki znadal,naroiito kada se imaju u vidu pojave dr5ki sa plotastim zavr5etkom (Scheibenchenckeltipa). Nalazi iz Pecica-SantuMl are (donii slof) pripadaju onomhorizontu iz koga se razvlia Hunyadi-Vajska-grupa, odnosno vremenunaimlade faze Salcuta lV-kulture. Znaiajno ie da se posude ovog tipa, kaoi drike sa plodastim delom nalaze samo u severnim oblastima Bubanj--Salcuta-Krivodol-komple[<sai , to u naimlarlof fazi, lto bi svakako mogloda bude iedna hronoloika i teritoriialna specifiinost nalaziStaS alcutal V--gruPe.1 3 . M . G a r a s a n i n , t 9 1 t , r j j T . l z , r ; N . T a s i i , t g T l , t 6 . N a l a z i i z G a d i m l j a n i s u o b j a v l j e n i a o n i i z C r n o b u k i i ai Supljevca bide obiavljeni u pomenutoj svesci N{acedoniae Acta Archaeologict z, t916.54. N{. Gara5anin, r971, r18 SI. 3o; V. Trbuhovii L j . Vukovii, r966, 99 T. lV, r .; 1 . N . T a s i i , 1 9 6 8 , 6 s l . 1 ; i s t i , 1 9 7 1 , 1 6 : s l . n a s t r . t 3 .5 6 . P . R o m a n , r 9 7 r , A b b . 2 4 , 4 : A b b . 1 1 , 8 i r o : A b b . 3 6 , 3 : A b b . 1 9 , 7 .

ro4Repertoaru keramiikih oblika n nalaziStima Bubani-Salcuta--Krivodol-kompleksa pripadaju foS neki oblici, koje bi trebalo pomenuti.To su pehari na jednoj nozi (Bubanj, Hisar - T. XI, 6), poklopci sa rar.nozaseienim temenom (Hisar, Krivelj, Maliq), Zrtvenici na ietiri noge saapliciranom glavom goveteta (Kovilovo, Krivelj - T. XII, z, a) itd.Svi oni skupa formirafu stil kulturnog kompleksa sa pojedinim speciflinostimaovog ili onog geografskog podrudfa.Plastika HronoloSka i teritorijalnablizina vinianske i Gumelnita-kulture oseia se i u plastici Bubanj-Salcula-l(rivodol-kompleksa.Iako niie tako brojna kao u susednim kultur^m , on ie znataina pojava nanalazlitima i po svom specifidnom stilu, naroiito u juZnim oblastima, gdepokazuie da se, bez obzira na sigurne uticaje sa strane, formirao poseban stilu plastici. Ako izuzmemo nekoliko vrlo stilizovanih zoomorfnih terakota(Zlotska pei ina, Kr ivel j , Smedor -acS, uplevec) ,o stalep r ipadajua nt ropomorfnoiplastici.Geografski i tipoloiki se izdvajaju dve oblasti: iedna kojoj pripadaiunalazritz na severu, oblastima gde su i uticaii iz vintanske kulture iaieizra-2ent, r druga u juinim oblastima u kojima se formirao jedan specifiian tipterakota u polusedeiem stavu. Rumunski nalazi se, sa jedne strane, vezujuza nalazlita u istoinoj Srbiii (terakote iz Herculane), a, sa druge, za Gumelnita-kulturu, posebno nienu plastiku od kosti (terakote iz Salcuta).t?Grupu terakota u istoinoj Srbiji iine nalazi tz Kovilova, I(rivelja,Zlota i Bubnia.58U Kovi lovu su nadened ve f ragmentovanes t ( ) ieict crxkotesa faie naglaienom steatopigijom. (T. XIII, 7-8). Vrlo su slidneiednoi potpuno oduvanoj terakoti iz Krivelia, koja f e u isto vreme jedan odnajlepSih nalaza ove vrste u Jugoslaviii (T. XIII r). U nyoj su siedinleniuticaji, sa iedne strane, iz vindanskog kulturnog kruga, a, sa druge, iz susedneGumelnita-kulture. Ukra5avanje zadnjeg steatopignog dela Sirokom spiralomsliino ie motivima koji se nalzzen a Gumelniga-terakotamasr tomrazlikom Sto se na ovim drugim on naf ie5ie izvodi slikanjem. Ostali nalaziterakota iz istotne Srbiie pripadaju uobidaienim formama ranoeneolitskihfigurina sredniei istoinobalkanskih kultura, kod kojih su nagla5enein gvinalnelinije, steatopigija, a ruke su skraieno modelovane. Pored naSihnalaza, ovom krugu pripada i fragmentovana terakota iz Herculane, kojapotite iz naistarlieg horizont^ na ovom nalazi5tu. Prema naznaienin-rpolnim karakteristikama sve terakote pripadafu Zenskim figurama.1 7 . P . R o m a n , A b b . r 9 , r o ( H e r c u l a n a ) ; D . B e r c i u , 1 9 6 r , 1 z g i d - F i g . r 1 z , r t 4 , r t 7 .18. V. Trbuhovit - L i . Vukovit, 1966, too T. V I l t (Smedovac); N. Tasi(, r911, zr ( K r i v e i j ) ; N{. Garaianin,r 7 ; ; Praistoriiske kulture Pomoravlja, 38 (Velika humska iuka).

r o t

Juinu grupu terakota tine nalazi iz Gadimlja, Crnobukif a, Bakarnoggumna, Suplevca, Struge, (T. XIII, z-+) ^ ()vom krugu bi pripadali inalazi iz Albaniie (Maliqa iz sloia Ila).se Tipolo5ki se izdvaiaju tri tipa:prvi po obliku odgovara nalazimau, severnom krugu (Suplevec,N laliq)60,drugi i ine terakotes a rupom za usadivanjeg lave( Bakarnog umno, Supl icvec,Crnobuki)Gl i treii iine polusedeie terakote sa glavom kola se Spicastozavr lava,b ez naglaiavanjad etal ian a njol (Gadiml ie,C rnobuki , Suplevec,Maliq).62 Stilski je naroiito znataina ova poslednja grupa terakota, za sadapoznata samo na nalazlitima na Kosovu, u Pelagoniji i u Albaniji. U Gadimljukod Lipljana J. Gli5ii je prilikom sistematskih istraZivanja ovog nalazlitana podu kuie naSao pet ovakvih, potpuno oduvanih, terakota. Nf ihovaslidnost sz nalaz\ma tzMaliqa ie toliko naglaiena da ide gotovo do identidnosti.Poiedini, doduie fragmentovani, primerci iz Supljevca u potpunostiodgovaraiu ovom tipu terakota. Izvesne stilske izmene oseiaju se na terakotisa nalazlita kod Struge, koja pripada takode ovom krugu nalaza.63Pored ovih pomenutih terakota,d iji su uslovi nalazai kulturna pripadnostizvesni, treba pomenuti jedan sluiajan nalaz iz Prilepa koii 1e pogreSnoopredeliivan u >porodinsku grupu<. To ie iedna sedeia Zenska figurina saglavom koja se zavrSava.u Spic, sa nagla5enim karakteristikama pola iskraienim nogama.64 Tipoloiki ie ona identidna nalazima iz Gadimlja iMaliqa a sliina nalazima iz Suplevca, te otigledno ne pripada porodinskofgrupi, vei iuZnom krugu Bubanj-Salcuqa-Krivodol-kompleksa.Alatke od bakra, k o s t i i kamena Pregled materiialnekulture nosilacaB ubanj-Salcuga-I{rivodol-kompleksnae bi bio potpun akose ne bi izvriila analiza ostalog, iesto manje atraktivno€;, materliala,ali znatajnog, z^ shvatanje kulture u celini, posebno niene ekonomike.Bakar je nesumljivo t^i koji daie osnovni pedat kulturi, naroiit<ru severnim oblastima, u podrudju gde su S€, danas se to sa dostasigurnosti moie konstatovati, nzvth najraniie rudarstvo i metalurgiia.Dva nalazllta to naf bolje pokazuju: Zlotska peiina u bakrom bogatomHomoliskom masivu i peiina Hotilor kod Herculane.lzuzetno veliki broibakarnih nalaza, ko1i, za ovo vreme, dini se da premaSuju potrebe f ednognalazlita, kao i ostaci bakarne zgure u Zlotskoj peiini, pokazuju da suovanalaztitz bila u izvesnom smislu napanlla rudarska naselja na koiima sul v l GaraSanin, V. Sanev, D. Simoska, B. Kitanoski, r97r, br. t29, t14, 169 i r7o F. Prendi, r966, T. X:Nalazi iz Gadimlja nisu pubiikovanr.Nl. Gara5anrn, V. Sanev, D. Simoska, B. Kitanoski r97r, br. r69; F. Prcndi, r966, T. X, clrugi red s l . z i 4 .l b i d , b r . r 5 4 , r 6 8 .Ibid. sbr. r7o (Supljevec); F. Prendi, r9(,6, T. X. a I red (Maliq Ila);D. Simoska, B. Kitanoski,..f .'fodorovri,r 9 t 6 , 4 . i d .Prerstorijski kulturi vo Makedoniia, br. rz9.NL GaraSanin, r9;8, rr6 Abb. z4 (Gara5anin prenosi podatak J . Koroieca i z Glasnika N{uzesko-konzcnatorskogdruitva NRN{ r, r91.q, sl. r i datuje terakotu u neolit isto onako kao i Koro5cc).

ro6r 9 .6o.6 r .6 2 .b l .6a.

istovremeno tzradivane - bakarne sekire, Sila, igle i sl. (T. XIV, 4-7).Kulturno opredeljivanje pojedinih sludajnih bakarnih nalaza na podrudiuBubanj-Salcuga-kulture olakiano je dinf enicom da su na nekim nalaziitima,u sigurno utvrdenim stratigrafskim i kulturnim horizontima, nalaieni istitakvi predmeti. U samof Salcuqani adena je jedna sekira-dletou sloju koiipripada fazt lII, podele D. Berciua. Na istom ovom nalazi5tu nadena subakarna 5ila, dleta i igle kvadratnog preseka u svim fazama nzvoja Salcula--kulture, Sto pokazuje da se upotreba bakra moZe pratiti od njenih najranijihpodetaka.6Ps eiina Hotilor kod Herculane je takode bogata bakarnim nalazima:pored Silak vadratnog presekad osta su destei gle saj ednim zaSiljenima drugim u volutu savijenim krajem. Pored njih, karakteristiina ie poiavaneke vrste bakarnih bodeLa, zatim udica i bakarnih perli.0sa Zlotska peiinaje io5 bogatija u bakarnim nalazima. Broi od 5o celih i fragmentovanihpredmeta od bakra, otkrivenih na relativno malom prostoru, zaiedno saostacima bakarne zgure, potvrduie pretpostavku da su oni izradivani nasamom mestu i da je naselje u jednoj fazi svog nzvojabllo znaiaian rudarski

i metalur5ki centar ranog eneolira.66P ored Sila,k ofa su bila naibrojnifa, utoku iskopavanja se nai5lo na bakarne igle, manje dleto, listoliki bodeZ ijednu bakarnu sekiru koja pripada tipu pljosnatih eneolitskih sekira(Flachbeile - T. XIV, 4). Od ostalih nalazi{ta u istoinof Srbiji vaZan jepomena Grabar-Svraiar u Smedovu, gde ie u sloju >bubanjsko-humskekulturne grupe( nalai,enabakarna zgura i bakarne igle kvadratnog preseka.v. Trbuhovii i Lj. vukovii smatraju da i sludajni nalaz sa ovog nalazl*a(krstasta bakarna sekira) pripada istom kulturnom horizontu.6TPored stratigrafski sigurno utvrdenih bakarnih predmera, iesti su,narotito u istoinoi Srbiii, pojedinadni nalazi, preteino sekire, koje bi mogleda pripadaju kraju Bubanf- Salcuqa-kultureA. ko bi nalazi z Grabar-Svratarapripadao >bubanjsko-humskoi grupi<, onda bi i mnogi nalazi slitnih sekiraiz okoline Negotina, Bora, zaietan takorle pripadali ovom kulturnom horizontu.U prvom redu to je ostava (?) krstastih sekira iz Sarkamena kodNegotina, a zatim i drugi sluiajni nalazi: Valakonje, Bor, Mirot, Volufaitd..68Dalje na jugu, na nalaziitima Bubanf -Salcuga-Krivodol-kompleksa,bakarni nalazi su ne5to redi. Na Bubniu M. Gara5anin pominie fedno fragmentovanobakarno Silo i nekoliko fragmenata igala;6en a Hisaru u slofuI Ia nadenoi e iedno Si los a kostanomd r ikom i nekol iko amr>r fnihk omadabakra.? 0S l i ina ie si tuaci jai san alaziSt imua Pelagoni j i ,g de su bakarni nalaz. i6 5 . D. Be r c i u , 1 9 6 r , 2 1 1 - - 2 1 7 ,F - i g .7 o i 7 2 .6 J a . P . Roman, r 9 7 r , 6 o A b b , r 7 .( 1 6 . N . ' f a s i i , r 9 1 1 , 1 8 .67. V. Trbuhorii L i . Vukovii, r9(16, roo T. V l l l dole( r 8 . B . J o v a n o v i i , r 9 7 r , P r i l o g 4 ; T . V l l .6 9 . NI . Ga r aSa n i n ,r 9 j ) , t 7 t i n a p . 8 o .7o.'I'odorovii,r9(r3, T. IV f i g . 7.

ro7dosta retki. U sloiu IIa u Maliqu naclene su dve sekire-dleta, vrlo slidnena.lazimai z ostave u Ploiniku, Zlotskoj peiini ili Salcugaez. o"U analizt bakarnih nal.azan a podruiiu Bubanf-Salcula-l{rivodol--kompleksa poseban problem predstavlja kulturna determinaciia nalaza izPloinika. Pored dve ranije poznate ostave bakarnih sekira-dleta i sekireiekiia,pominju se f oS dve ostave sa ovog znatajnog nalazrita, koje ie uIiteraturi bilo poznato kao vindansko. U toku novih istraLivania, koja jevriila B. Stalio, naiSlo se na mlade naselje >bubanjsko-humske grupe(, sanalazima bakarnih predmeta.Tl To je bio nzlog da M. Garaianin postavipitanje tatnog kulturnog opredelienla pomenutih bakarnih ostava: da lione pripadaju vintanskof ili bubanisko-humskoj grupi.72 Bez obzira koje odova dva mi5ljenja prihvatili, sigurno ie da su ostave iz Plodnika u vremenskompogledu savremene horizontu Bubanf-Salcuqa-Krivodol-kompleksa,naseliima tipa Zlotska peiina, Bubanj, Salcuga-mlacla faza ttd.Alatke od kosti i kamena nisu toliko znatajne za kulturno i hronolo5kovrednovanje nalzzlita Bubani-Salcuqa-Krivodol-kompleksa. Onenam vi5e sluie kao oriientacrja kod tumatenja privrede i ekonomike nienihnosilaca. Kod koitanih alatki trebz lkazati na dosta ieste sekire od korenaielenjegr oga koie se nalazeg otovo na celom podrudiu kulturnog kompleksa.Naibrofnije su na nalazi|tima u Rumuniii i istoinoi Srbiii, posebno uZlotskoj peiini. Na ovom poslednjem nalaziitu naden je veii broj, oko 45celih i dosta fragmentovanih,a li one ne pripadaju samo najstarief m naselju.Veiina ih ie nadena u slojevima mladeg naselia koie pripada Coqofeni--I{ostolac-kulturi. 73Pored sekira, vrio su iesta Sila i igle od kosti ili od vrhova - paroLakajelenskih rogova. Na nalazi5tu kod Struge, pored iila, nalaze se vrlodobro uradeni dugaiki harpuni, udice (?) i druge alatke za ribolov. Ovonalazl!;tes e izdvaia (kao posledica nzliiite ekonomike) od ostalih i po ko5tanim>amuletima< ili alatkama tlja ie namena nejasna.?aN f egova ribolovnakomponenta u ekonomici prisutna je i u alatkama od kamena - mlatovimaili malievima koji su sluZili da se o5amuti uhvaiena r1ba. Zbog neutvrdenestratigtafiie teiko je, medutim, odrediti 5to od ovih oruda pripada neolitskoma 5ta eneolitskom dobu.

Repertoar kamenog oruda je vrlo veliki i raznovrstan. Na nalazlitimau severnim oblastima, u istoinoi Srbiii i rumunskom Podunavliu, nalazese uobidaienef otme sileksnih noLi(a, ponekad od opsidiiana,s trugadai dr.,; o a . S c k i r c i z N { a l i q a F . P r e n d i o p r e d e l j u j e u t i p A 4 a i A 4 b p o d e l e J . D e s h a v e s a ( u p . F . P r e n d i , 1 9 6 6 , 4 1 T . l l l d ) .7r. B. Stalio t96+. )S- 4o; Iste, r971, r17 i d. s l . r -14. Prema podacima, prva ostava 1e bila ukopana u b l i z i n ijame IV a imala 1c r 1 bakarnih i 1 kamenih sekira; dnlga ostava ie manja, od sedam predmeta, treia je imalar r objekata a naj interesantni iaj e ietvr ta ostava iz r968. gt>d.s a 6 bakrenih, 8 kamcnih predmeta I jcdnim sudomza livenjc.7 2 . M . G a r a i a n i n , r 9 7 3 , r 8 1 .71. N. Tasid, 1911.22- z5 i s l . na s t r . r9, dole.74. Jcdini p()men ( ) ovom soieniiarskom nalaziitu nalazi se u Praistoriiski kulturi vo N{akedonila, 4 ' t - q9br.r J r , l l g .

ro8ali i takve koje su dosta retke i obradene finim retu5om sa sviju strana. To sutrougaone alatke ili vrhovi od strela kakvi su nadeni u Zlotskoj peiini,Kovi lovu, Herculani , Pecici i drugim nalazi5t imaz.s Ovoi kategorjiipripadaju i dugadki kremeni noievi kofi se pominiu u istoinoj Srbiji,mada bi, kako se dini, oni isto mogli da pripadaju i ne5to mladoj, Cogofeni--kulturi ovih oblasti. (T. XIV, r -1)Kao posebnu kategoriju kamenih alatki treba izdvojiti Zrvnjeve iglatala. Prema nameni, ova prva kategorija bi mogla da sluii i za mrvljenjebakarne rude, kako to pokazu)u nalaziizZlotske peiine, sa nalazlita u doliniTimoka, ili iz Herculane. Sliinu funkciju imale su i kamene ploie, udubljeneu sredini, od sitnozrnog kamena, koje su bile idealna podloga za obradtbakarnih i kodtanih predmeta. Istom inventaru svakako pripadaju i kamenitudkovi, Sto sve skupa ukazuje na specifitnu orijentaciju ekonomike, posebnou Zlotskoj peiini, gde su prerada rude i iznda predmeta od bakra bilipouzdano utvrdeni.EKONOMSKI ASPEKTI U GRUPAMABUBANJ - SAL CUT A-KRIVODOL-KOMPLEKSAPodaci o tipu naselfa, o materiialnoj kulturi i o alatkama dali suizvesnu orijentacilu u pravcu odredivanja ekonomike na pojedinim naseljimaBubanj-Salcula-Krivodol-kompleksa. Ono Sto je na podetku iasno iSto bi trebalo odmah istaii, to je heterogenost ekonomike u pojedinimoblastima, ili na pofedinim naseljima kulturnog kompleksa. Polazeii odovog zakliudka, mogli bismo da izdvojimo tetiri osnovne komponente,detiri grupe naselia, kod kojih jedna od njih pteovladuie. To su: stodarsko--nomadska, rudarska ili rudarsko-metalur5ka (u smislu primarne metalurgije),zemlioradnidka i ribolovna komponenta. Zivot nosilaca ove kulturnegrupe ne zavisi isklfudivo od samo jedne od ovih komponenata u ekonomici.Meiana privreda ie osnovna karakteristika celog kompleksa i periodau celini; medutim, moguie ie na pojedinim nalazi5tima odrediti onu granukofa dominira i daje osnovni pedat Zivotu na naselju, niegovoj materiialnoji duhovnoj kulturi.Orijentacija zz iedan od pomenutih izvora egzistencije nosilacakulture predodredena je, u prvom redu, potrebama ioveka, a posebno geografsko-topografskim i klimatskim uslovima.Stodarsko-nomadska komponenta u ekonomici Bubanf-Salcula--Krivodol-kompleksaie, dini se, dominiraiu(a, bar kada se radi o naseljimau severnomp odruiju. Tip naseljai okolnosti da su ona vezanaz a blagev iso-71 \ ' Trbuhovid L i . Vukovii, r966, ror i T. V I I I u desnom donjem uglu. iAutori ne pominju precizno da l is c r r d i o n a l a z u i zK o v i l o v a i l i Sv r i a r a o p . c i t . r o r ) . P. Roma n , r 9 r r , 1 9 Ab b . , ; , - t r . (H, r t r l , r t ;g r , Ab b .J+, I (Pecica-Santul N{are). Strelice iz Zlotske peiine nisu objavljenc.

r09ravni i niZe planine, na podrutju od juZnih obronaka Karpata, prekoHomoljskih planina, sve do Pelagonije i Albanije, zatim tinjenica da se onanalaze u blizini reka, potoka ili veiih izvora jesu iedan od elemenata zaovakav zakljutak. Postoje i druge, pre svega, analize osteolo5kog materijala,koje ukazuiu na visok stepen domestifikacije iivotinia i na postojanjerazliditih vrsta domaiih Zivotinia, koje je dovek ovog vremena uzgaiao.Karakter dosadainjih isuaiivania (obiino su se zanemarir.ali osteolo5kiostaci) prui.a jedino moguinost da se utvrdi postoianje poiedinih vrsta, a nei njihova procentualna zastupljenost, Podaci sa kojima raspolai.emo izSalculae, sanalzzlita u dolini Timoka, a delimidno i sa Bubnja, ukazuju na

prisustvo goveieta (bos taurus), koze (capra), ovce (ovis), domestificiranesvinje (sus scrofh dom), psa (canis fam.), meclu kojima su, svakako, unaiveiem broju goveie i ovca.76 Pored domaiih, na nalazlittma (Zlotskapeiina) testi su ostacil ovnih Liv<>tin1aje: lena,d ivlje svinje, srnei dr.Rudarska komponenta u ekonomici naselja Bubanj-Salcula-kulturenarodito je prisutna na nalazlitima u istotnoj Srbi ji i u jugozapadnoj Rumuniji,Sto je i razumljivo kada se ima u vidu potencijalno bogatstvo ovihoblasti u bakarnoj rudi, pa i samorodnom bakru. Zlotska peiina, nalazritau dolini Timoka, posebno Smedovac i l{ovilovo, a u Rumuniji Herculana,posebno se izdvajaju kao naselja ovog tipa. Brojni bakarni nalazi, alatke odkamena za mrvljenje rude, pojava zgure i amorfnih komada bakra,kako jenapred istaknuto, potvrduju postoianie lokalne proizvodnie i njen znatajza ekonomiku dru5tva ove kulture. Sa druge strane, najstariii rudokop uneposrednom susedstvu - Rudna g,lava kod N{aidanpeka, koii pripadavinianskoi kulturi, pokazuje da je u o\ro vreme rzzviyenos istematskov adenjebakarne rude i niena prerada u korisne alztke.?1Nalazi5ta na iugu velikog kulturnog kompleksa, u Pelagoniji, posebnose razlikuiu u svof oj privrednoi orijentacili. Mada podaci niiu tako brojni,dini sed a su sen osioci kulture pelagonifs kih tumbi orijentisalin a zemlioradnjukao na izvor svoje egzistencije.P ored pojedinadnlh nalaza zemlioradniikihalatki, zrnevlia cereahla na zemlloradniiki karakter ukazujepoloLaln aseljak oia se nalazeu ravnici, na malim uzvi5enjimaiznadp lavnogterena. I{ada se proleine vode povuku, uz mali trud mogla ie da se uzgaiapienica ili neka druga otporna 2itarica. Od nalazi5ta"u juinim oblastimakulturnog kompleksa. ledino Suplevec-i Ustie na Drim kod Stnrgc imalibi drugi karakteru odnosun a tumbe. Suplevecj e, dini se,i ednas tocarskastanica na ovom prostoru, dok su se stanovnici nalaziita kod Struge, kakoje to napred isticano, bavili u prvom redu ribolovom, slidno kao i na nalaziStuMaliq u Albaniji.11D . B e r c i u , r 9 6 r 345 i d . I r i g . r 6 o - r 6 1 ; M . G a t a i a n i n , t 9 j 1 , z a \ ( ( ) v d c N { . ( i a r a i a n i n c i t i r a i p o d a t k e sadrugih nalaziSta Krivodol, Pekljuka, Salcuta i dr. Pored toga, ovde se ponriniu i druge lovne Zivotinje iiji su()steoloiki nalazi konstatovani: ielcn srndac, d i v l j i lepar i c l r . ) .B. Jovanor.ii, r97r, 18 i d. Pr. r , z T. I i l l . Up, takode poglavlje o mctalurgiji u ovoj k n j i z i .

PROBLEMI GENE,ZE KULTURE I NJENOG ODNOSAPREMA SUSE,DNIM KULTURAMAU literaturi ie uglavnom prihvaieno rniSljenied a fe Bubani-SalcuEa--I{rivodol-kultura stranz poiava iuino od Dunava i da je ona formiranadoila u iugoslavenskek ra)eve.?8O vo miSlienies e zasnivan a dinienici dana nalazi5timau istoinoj Srbiji, u dolini Ni5ave ili na I{osovu nije registrovananajstadja faza kulturnog kompleksa, ona koja bi u Rumuniji odgovaralaranoj Salcuqa-kulturi. Ovakvo tumadenje geneze je samo delimiinotatno. Medutim, ne bi moglo da sep rihvati ono miSljenjep o kome je Salcula--kul tura izvt i i la ekspanzi iup rema jugu u fzzi IY i da su sva nalaziStauJugoslaviji savremena ili mlacla od nie.7e ()dnosi na relaciji jugozapadnaRumuniia-Balkan su vrio sloZeni i svako uproiiavanje dovodi do iednostranogtumadenja problema geneze i odnosa grupa u ok'n'iru celog kulturnogkompleksa.N esumnf ivo da postoj i kretanjeS alcuqalV -kul ture premajugu, isto kao Sto je to konstatovano i u odnosu na Bodrogkeresztirr-podrutjc,ali ono nije bilo i jedino pomeranjc iz matiinih oblasti Salcutae.NalazjSta tipa l{rivel1, I{ovilovo i druga, na kojima potpuno nedostaiu>SalcuqaIV -drSke<,t rebaio bi da budu starijao d finalne faze Salcula-kulture.Postojanie ovih starijih naselja u okviru Bubanj-Salcuga-iirivodoi--kompleksa ne tedar.a problem geneze same kulture. Niega bi trebaloposmatrati 5ire,o dnosno kroz prizmu nastaianjai itavog niza ranlh eneolitskihkul tura cent ralnogi istoinobalkanskogp rostorak oie bi smo mogl i daoznaiimo kao >kompleks grafitirane karpatsko-istotno-balkanskek eramike<,koiem, pored Bubani-Salcuga-l{rivodol-kulture, pripada i Gumelniqa--kultura. U osnovi formiranja ovog kompleksa leZi, sa jedne strane, pojavai naraslep otrebe za bakrom t izraclevinamao d r,legaa , sad ruge, iaki impulsikoj i sei z halkol i taA nadol i jep renosen a Balkanskop oluost rvoi dal jep remaIiarpatskom basenu.

Geografski pol&.aj Bubani-Salcuga-Iirivodol-kulture )uino odDunava vrlo je karakteristidan.O na se poput klina probija prema I{osovui dalje na jug, razdvajajuci nataj nadin dva kulturna podruija: vindansko nazapadu i gumelniiko na istoku. ()vakav poloLai uslovio ie njenr-r uskupovezanost sa susednim kulturama, 5to dalje omoguiuie stvaranje dostapouzdanih relativnohronoloSkih odnosa. Oni su u literaturi utvrdeni i uzmanja neslagania izmedu pojedinih ^utora uglavnom su prihvatljiva sapoziclla sadainieg stania istraienosti eneolita. U ovom smisiu biie spomenutasamo osnovna mi5ljenia, u prvom redu D. Berciua, M. Gara5anina iP. Romana, iz kojih bi mogao da se izdvoii iedan uopiten zakliudak o( ) p i i r n i j c o ovom problemu U p . N . ' I a s i i , r 9 7 5 , 9 i d .Ibidem. ( ) Sirenju Salcurac u l i t e r a t u r i se obiino pisalo kao o njenoj ekspanzili pod pritiskom (lernavoda-Bolcrz Srrenja u nienoj lV fazi (up. N. Tasii, r97;a, 1r).1 6 .7<).

I I I

hronoloSkom odnosu, saj edne strane,B ubnja i Salcugaea,, sad ruge, ostalihkultura ovog podrudja: vindanske, Gumelnitae, Tiszapolgdr i Bodrogkeresztfr.U internoi sinhronizacrji na relaciji Bubanj-Salcuqa,D . Berciu iepredloiio sledeii relativnohronoloSki odnos; Salcuta IIc-Bubani I; SalcutaIII-Bubanj II i Salcugal V-Bubani III.80 U ovom odnosu on je BubanjIa-b i Bubanj II podele M. Gara5anina oznatio kao faze I, II i III. Mi5ljenjeM. Garaianina se bitno ne razlikuie od ovog koje fe izneo D. Berciu (naosnovu GaraSaninovih raniiih radova) sem u nadinu obeleiavanfa poiedinihf aza:B ul:ani Ia : SalcutaI Ib-c; Bubanj Ib : SalcutaI II i Bubanj II - SalcutaIV.81 Ovim mi5ljenjima bi jedino mogla da se stavi primedba da se vei ufazi Bubani Ib javljaiu kostoladki elementi, koii su sa druge strane savremenisa Cotofeni-kulturom, koja se dalie iavlja pod kraf ili tadnije, kakomisli P. Roman, posle SalcuqalV -kulture.82 Posle svega ovoga predloZilibismo sledeii relativnohronolo5ki odnos izmedu Salcplae i nalazllta uistodnoji iuZnoiS rbi i i :S alcutaI I a-c:Kr ivel i , Kovi lovo; SalcutaI I I / IV a--Zlotska peiina, Bubanj Ia, Hisar Ia; Salcuta IV b-Bubani Ib, HisarIb-poietak cotofenske i kostolaike kulture.Za eneolttske kulture u Jugoslaviji posebno je znaiajan odnosBubanj-Salcula prema vindanskoj kulturi. Geografski, a kako se iini delomi hronoloiki, ove dve kulture se dodiruiu u istodnoj Srbiii (dele ih Homoljskeplanine - Rudna glava), u dolini Morave i na Kosovu. Direktnih stratigrafskihpodataka o odnosu ovih dveju kultura nema, sa izuzetkom rezultatasa novih istraLivania na Plodniku, gde se da naslutiti da se u najmladem,sub-humusnom sloju nalazeo staci >bubanjsko-humskeg rupe( neposrednoiznad sloia Vinia-Plotnik I. lz ove konstatacije M. Gara5anina rezultiraiinienica o savremenosti Vinda-Ploinik II i Bubanj-Hum I faze.8 Ovaiodnos moZe da se prihvati, bar kada se to radi o ovom geografskom podrudiu.Postoje i drugi brojni elementi u materijalnoj kulturi jednog i drugogstila koii potvrcluju ovakav paralelan razvoi. Kako je napred pomenuro,to su u keramici plitki tanjiri sa zadebljalim obodom, posude ukraSene naunutarnfoi strani kanelovanom spiralom, gla(ane ili ukraiavane slikanjemposnom crvenom bojom (crusted), zatim oblici pehara sa dve dr5ke a uplastici pojedini tipovi idola koji su nesumnfivo na nalazlitima Bubanj-Salcula-Krivodol-kompleksa do5li sa podrudia vindanske kulture (terakoteiz Herculane, Krivelja, Smedovca, nalazlita na Kosovu, u Pelagoniii pa iterakota iz Maliqa). Svi ovi elementi pokazuju da je jedna faza Bubanj--Salcula-kultureo na koja prethodi naimladoilY fazi, da je bila savremenas akrajem vindanske kulture, odnosno dapozna Vinda pripada vremenu kadal l o . D. Bepciu, r96ra, rz8 i d . l s t i , r96r,93 i d8 r . t r { . Cl a r a s a n i nr, 9 1 t , 1 9 t - r 9 t .l l z . P . Roman, r 9 ? r j r 2 l i d . ; S . N f o r i n t z - P .8 1. t s . Stalio, t96o, , , 4 i d. ; NI. GaraSanin, r,113.t t 2Roman, r 9 r 1 , 264 266.r 8 t .

seu dolini Timoka, u okolini Niia i u Rumuniji razvtiaiun aseljat ipa Krivelj,Kovilovo, Salcuqas lojevi IIc i IIl.Rumunski i bugarski praistoriiari prilidno tatno su odredili kulturnii hronoloSki odnos izmedu Salcugai Gumelniqak ulture. Njihova srodnostu materiialnoj kulturi ie oiigledna pa nife iudo Sto se one smatraju >sestrinskim

kultur^m^<<. D. Berciu, koji se posebno bavio ovim problemom,ukazujen a potpun paralelizamr azvoia izniecluS alcuta,K rivodola i Gumelnilaesa tetrr. faze (I-IV) t tri potfaze Salcuqa-kulrure( IIa, b i c).M Ovomiilienfe nije i . f edino u literaturi. Postoje i druga koja daju vremenski prioritetpojavi Gumelnita-kulture u odnosu na z,apadnog i severozapadnogsuseda.85Na severozapaduB, ubani-Salcula-kulturag raniti se sak ompleksomTiszapolg6r-Bodrogkeresztriri relativnohronoloski odnos sa nlima le napredobraden. ()vde bi trebalo samo istaii da su kulturni dodiri prisutniji umladim fazama,n aroiito poslep omeranjaS alcugaIV -kulture prema Potisiu.Nalazi iz nainiirg sloja u Pecici obeleLavaju jednu fazu ovih pome nnia isvedode o direktnim kontaktima nosilaca dva razlitita stila: Bodrogkeresztfri SalcutraIV . P. Roman smatra da bi ovi dodiri bili ostvarernu faz.iHerculanaI I, odnosno SalcugaIV , sad ime seu glavnom slazev eiina maclarskihistrazivada.s6Iz ovakvog stava bi se mogao da izvude zakljuiak daSalcuga-kultura, njena naimlada fazz, traie sve do sredine Bodrogkereszrrir,odnosno do pojave Hunyadi-Vajska-grupe. Stariia kultura ovog kompleksa,tiszapolg6rska, trebalo bi da bude savremena sa Salcula lrlrrr-fazom.Ako bi se i5lo na iedan Siri relativnohronolo5ki odnos na relaciii Bubani--Salcuga-Krivodol-kompleks- vindanskak ultura - Gumelniga-Tiszapolg6r-Bodrogkereszttr, onda bi on trebalo da izgleda ovako;I . Salcuga I-Gumelniga A mlada v i n i a n s k a k u l t u r a (Vinda C)- Herpalv -Csciszhalom;I I . Salcuta I I / I I I - G u m e l n i g a B-C - k r a i v i n i a n s k e k u l t u r e ( V i n -i a D ) , - Tiszapolg6r;I I I . Salcuta IV-Gumelnipa D-Bubani l a l b - B o d r o g k e r e s z t r i r I .Kraj Bubanj-salcugak ulture u severnimo blastimak ompleksau slovljenje prodorom novih grupa, moguie i novih etniikih jedinica (indoevropskitalas). Razvoi dugotrajne eneolitske kulture prekinut je pomeranjemnosilaca Cernavoda III-kulture, tije je praienje omoguieno od istoka premazapadu otkrivanjem novih nalazilta u Rumuniji i jugoslavenskom Banttu.8? Medutim, ima se utisak da se cernavoda Ill-kultura ne zzdri,zva dugoD . B e r c i u , r 9 6 r a , r z 8 .l l . \'ajsova, t966,4r i d. i Sinhronisriika tabela na s t r . 4 ; . Prema E. Komii u ius()ist()ku Olteniie Gumelniga,-kul tura t raje duie od Salcugae(. Up. E. Comga, r962, rz) .P . Roman, r 9 7 r , 8 2 i r z 3 ; l . B o g n 6 r - K u t z i a n , r 9 1 1 , 1 1 .Za nove nalaze Cernavoda-Boleraz-k ulture up. N. Tasii, r 915, 9 id. a Sire z problem up. l. Bognir-Kutzi6,n,r971, 38 t d. ; V. Nemeicova-Pavukova, r9'l 3, zg7 i d. L Torma, r 91 1, 481 i d.848 18687

r r tu ovom delu Podunavlja, njeno dalfe kretanje uz Dunav uslovilo je formiranieBoleraz-gr\pe, kao rane faze badenske kulture. U nastaloj prazniniposle ovih pomerania javlia se u severnim oblastima Bubanj-Salcuga-kulture,Coqofeni, a odmah z^tim i kostoladka kultura. U iuZnim oblastima, naKosovu i u Pelagoniii, ove promene nisu ostavile dublje tragove. Ima seutisak da se delom nastavlja razvol kulture (Bubanj-Hum II po M. Gara5aninuu dolini iuZne Morave), a sasvim na iugu dolazi do jadeg prodoraranih bronzanodobnih kultura tipa Armenohori, Kritzana.8888. \ { . Garaianin, r971, rc16i r99 zoo. Nova ist ra2ivanjan a eneol i tskim nalaziSt imau Pelagoni j i potvrduiuoYakav razvol.

r r 4