UNIVERZITET U BEOGRADU UMARSKI FAKULTET SMER: PRERADA DRVETA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETASIGURNOST NA RADU

TEMA: BUKA U PROIZVODNJI I NJENA TETNA DEJSTVA

Student: Profesor:Risti Milica 131/2012 Dragan Lukaev

SADRAJ:

1. UVOD .32. VRSTE BUKE ...43. IZVORI I PROSTIRANJE BUKE ..54. METODE MERENJA BUKE ....65. TETNA DEJSTVA BUKE ....116. KRITERIJUMI ZA PROCENU TETNOG DEJSTVA BUKE .127. ODBRANA OD BUKE .....178. PREGLED ZAKONSKE REGULATIVE I STANDARDA RS VEZANIH ZA BUKU ...1910. ZAKLJUAK .....2011. LITERATURA 21

1. UVOD

oveja okolina je svakim danom sve zagaenija zbog brzog razvoja industrije, saobraaja i drugih delatnosti. Buka je, naroito poslednjih decenija, jedan od osnovnih uzroka ometanja mnogih aktivnosti i kompleksnog oteenja zdravlja oveka, ponajvie u industrijski razvijenim zemljama. Sve vea prerada dobara, sve brojnije i bre saobraajne veze i sve vea primena pomonih ureaja u komunalnoj sredini, omoguavaju udobniji nain ivota, ali istovremeno dovode i do svoje negacije, ometanja ovekovih aktivnosti i ugroenosti njegovog zdravlja. Borba protiv buke i njenog tetnog dejstva deo su napora koji se ine na poboljanju uslova ivota i zatite ivotne i radne sredine. U tom cilju preduzimaju se mnoge ekonomski opravdane mere kojima bi se ometajue dejstvo buke smanjilo i rizik oteenja ovekovog zdravlja sveo na prihvatljivu meru.

Buka predstavlja neprijatan, nepoeljan ili ometajui zvuk. To znai da svaka zvuna pojava (larma, um. galama, lupa, govor, i sl.) koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Da bismo neki zvuk smatrali bukom on mora da bude dovoljno jak, da ga izdvajamo od ostalih zvukova i dobro ujemo. Meutim, pod odreenim uslovima, i relativno tihi zvuci mogu da predstavljaju buku (razgovor, ili ak apat, gledalaca tokom predstave u pozorinoj sali).

Zato se, po meunarodno usvojenoj definiciji, pod bukom podrazumeva svaki neeljeni zvuk. Ovde je znaajno da se uvodi kategorija eljenog i neeljenog zvuka da bi se merila tetnost, to dalje znai da je samo neki zvuk buka. Status zvuka koji dobija oznaku buke ne zavisi od apsolutne vrednosti njegovog nivoa, nego od injenice da li on nekog ometa. Relativno tiha muzika koja dolazi iz susedne prostorije, moe se smatrati bukom. Iz istih razloga ne moe se rei da je buka zvuk enormno visokog nivo kakav se moe uti u diskotekama ili na rok koncertima. ta vie, publika plaa da bi ga sluala.

2. VRSTE BUKE

Prema poreklu buku moemo podeliti na buku prirodnih izvora (um vode, grmljavina, zavijanje vetra i sl.) i buku svega onoga to je ovek stvorio. Meutim, buka prirodnih izvora nije uzrok oteenja zdravlja veih populacija, niti je za urbanu sredinu, na koju iskljuivo mislimo kada govorimo o buci, ova vrsta buke znaajna.Kada se govori o buci u urbanoj sredini (svuda gde ovek ivi i radi) delimo je prema mestu u kojem deluje, pa razlikujemo buku u radnoj sredini i buku u ivotnoj sedini (koja se esto naziva i komunalna buka).Pod bukom u radnoj sredini podrazumeva se svaki zvuk stvoren radom maine, aparata ili ureaja u proizvodnji. Tu razlikujemo buku orua na radnom mestu, buku orua sa drugih radnih mesta i buku neproizvodnih izvora (ureaji za ventilaciju i klimatizaciju, drugi pogoni, ulini saobraaj i sl.). Buka u ivotnoj sredini predstavlja svaki zvuk koji se javlja van radnog mesta (u stanovima, na ulici u vozilima, na mestima za rekreaciju, u kolama, bolnicama i td.). Oigledno je da se ovde radi o veoma razliitim vrstama buke, kao to su: saobraajna buka, industrijska buka, ulina buka raznog porekla (graevinske maine, ozvuenja u batama restorana, istovar i utovar raznih predmeta i sl.), buka u domainstvima (od raznih ureaja i instalacija, iz susednih stanova i td.).Prema trajanju buku delino na kontinuiranu (trajnu) buku, diskontunuiranu buku i pojedinane zvukove ili umove.Zavisno od toga kako se menja jaina buke u vremenu razlikujemo: buku stalne jaine, promenljivu buku, impulsnu buku, buku sa tonovima i sprekidanu buku.

3. IZVORI I PROSTIRANJA BUKE

Izvori buke su veoma razliiti. To moe biti kompletan saobraaj u jednom delu naselja. Unutar tog saobraaja kao posebne izvore buke imamo autobuse, automobile ili druga prevozna sredstva. Dalje, na samom vozilu pojedinani izvori buke su motor, izduvni lonac, menjaka kutija i td. Kod svakog izvora buke razlikujemo vremenske, prostorne i akustike karaktersitike. Prema nainu vremenskog delovanja razlikujemo izvore stalne buke i izvore promenljive buke. Izvori buke prema nainu svog prostornog delovanja mogu biti stacionarni i mobilni. Osnovne akustike karaktersitke izvora buke su jaina, spektar i usmerenost.Nain prostiranja i prenoenja buke od izvora do prijemnika zavisi od toga o kakvim se putanjama radi. Vrsta putanje je od primarnog znaaja i kada se radi o zatiti od buke pomou tehnikih sredstava. Pri tome je veoma bitno da li se zvuk prenosi kroz neku vrstu pregradu ili se prostire kroz gasovito teno ili vrsto telo.Prijemno mesto ili prijemnik buke u irem znaenju moe biti prostor razliitih dimenzija, to zavisi od naina posmatranja i postavljenog cilja. Na primer, za buku aviona ceo jedan grad je prijemno mesto, dok je za buku u radnoj prostoriji prijemno mesto uvo radnika.

4. METODE MERENJA BUKE

Zvuk nastaje kao rezultat mehanikih oscilacija nekog tela, slika 1, koje se prenose kroz vazduh, sa molekula na molekul, dejstvom meumolekulskih sila. estice sredine osciluju pomerajui se u uskim granicama oko svoga poloaja ravnotee a na daljinu se prenose samo nastale promene.

Slika 1. Proces nastajanja zvukaPojava je sasvim slina talasima na vodi koji bi se dobili kada bi se u vodu ubacio kamen, ili talasima koje stvara vetar i koji se prostiru kroz itno polje a pri tome glava svake stabljike osciluje napred nazad.Zvuno polje je pojam koji oznaava prostor u kome postoji zvuk. U vazdunoj sredini, ali i u ostalim fluidima, osnovna mera stanja u zvunom polju je zvuni pritisak. On predstavlja brzo kolebanje vrednosti pritiska oko srednje vrednosti koja je jednaka stalno prisutnom atmosferskom pritisku. Zvuni pritisak p predstavlja promenljivu komponentu ukupnog pritiska pu:

gde je sa patm.oznaen stalni atmosferski pritisak. Pritisak se izraava u Paskalima (Pa).Zvukovi kojima je ovek okruen podrazumevaju relativno mali zvuni pritisak u odnosu na veliinu atmosferskog pritiska, i uglavnom su reda delova Paskala (atmosferski pritisak je 105 Pa). Najtii zvuk koji ljudsko uho moe da uje (p0 20 Pa) je 5x109 puta manji od atmosferskog pritiska i naziva se prag ujnosti.

Slika 2. Korekcioni filtri ili standardizovane teinske krive (A, B i C).Zbog injenice da ljudsko uvo, kao i sva druga ula, ima logaritamsku karakteristiku odziva na pobudu (Veber-Fehnerov zakon), u akustici je za izraavanje stanja zvunog polja u fluidima uvedena veliina koja u svojoj definiciji ima logaritam. Ova veliina se naziva nivo zvuka (esto nazivan nivo zvunog pritiska, u anglosaksonskoj literaturi SPL - sound pressure level) i data je relacijom:

(1)Nivo zvuka se izraava u decibelima (dB). Referentna vrednost nivoa zvuka u vazduhu p0 (p0= 20 Pa), koja odgovara nivou zvuka 0 dB, usvojena je svojevremeno konvencijom. Sa tako definisanom skalom tihi zvukovi u ivotnoj sredini su reda veliine 20-30 dB, normalan govor je nivoa 60-70 dB, a veoma glasni zvukovi (npr. glasna muzika) imaju nivoe 90-110 dB, pa i vie.Za potrebe merenja i ocenjivanja nivoa zvukova u ovekovom okruenju uvedena je korekcija koja ima za cilj da simulira nelinearnosti mehanizma percepcije ovekovog uva. Iako je rad ula sluha u svakom pogledu veoma sloen i nestacionaran, za praktine potrebe ta simulacija je utvrena jednostavnom frekvencijskom korekcijom koja je po svojoj prirodi bliska frekvencijskoj karakteristici sluanja. Ostvaruje se jednim filtrom koji se ukljuuje ispred mernog instrumenta kojim se meri nivo zvuka. Taj filtar je konvencijom dobio oznaku A filtar, slika 2, pa se tako dobijeni podaci o nivou zvuka izraavaju u jedinicama koje se nazivaju dBA (ita se decibeli a).Za procenu tetnog dejstva buke i preduzimenje odreenih mera zatite u knkretnim uslovima, potrebno je merenjem utvrditi odreene parametre buke. U ovu svrhu se izvode objektivna i subjektivna merenja. Pod objektivnim merenjima podrazumevamo odreivanje i praenje fizikih parametara relevantnih za stanje sredine u kojoj se buka javlja. Objektivna merenja vre se pomou raznih instrumenata i aparata.Drugu grupu merenja ine subjektivne metode, usmerene na procenu ometajueg i tetnog dejstva buke. Subjektivno merenje buke podrazumeva direktno reagovanje oveka na fiziko stanje sredine u kojoj vlada buka, i ono je u svojoj osnovi najmerodavnije, mada nije uvek lako ostvarljivo u praksi. Zbog toga se sve vie tei iznalaenju veze izmeu subjektivnh procena ometajueg dejstva buke i objektivnih parametara, kako bi se jednostavnim postupcima objektivnog merenja moglo to tanije odmah ustanoviti i tetno dejstvo buke. Danas se za dobar deo pojedinanih vrsta buke zna kakve e efekte izazvati i do kakvih e tetnih posledica dovesti.Za poznavanje buke kao fizikog stanja sredine potrebno je meriti nivo buke, amplitudni spektar i vremenske promene nivoa buke. Sve ove veliine mere se instrumentima posebnih karaktaeristika koji su danas, zahvaljujui napretku elektronike i merne tehnike, veoma razvijeni i izrauju se za razliite potrebe sa manjom ili veom tanou merenja, za kratkotrajna ili permanentna merenja, za teren ili istraivaku laboratoriju, ali uvek prema vaeim pravilima i propisima koje je odredila Meunarodna organisazacija za standardizaciju (ISO). Uslovi pod kojima se mere parametri buke moraju biti ujednaeni i dovoljno poznati kako bi i rezultati bili meusobno uporedivi. Podatak do kojeg se najlake dolazi i koji se najvie koristi je ukupni nivo buke koji se odreuje na osnovu zvunog pritiska, prema relaciji (1) i izraava u dBA, iz razloga kako je prethodno objanjeno.U praksi je est sluaj da nivo buke varira, manje ili vie tokom vremena. Da bi se moglo procenjivati tetno dejstvo takve, vremenski promenljive buke uveden je ekvivalentni nivo buke. Ekvivalentni nivo buke LAeq je onaj obraunati nivo buke koji po tetnom dejstvu odgovara vremenski promenljivom nivou merene buke i izraunava se prema sledeem izrazu:

(2)gde je ti vreme trajanja i-tog nivoa Li, izraeno u procentima u odnosu na ukupni vremenski interval u kojem je buka merena. U sluajevima kada to praksa ili propisi zahtevaju , odreuju se za buku promenljivog nivoa i neke druge obraunate vrednosti. Tako se na osnovu statistike obrade izmerenih vrednsoti nivoa buke dolazi do kumulativne raspodele koja pokazuje koji deo vremena su, za posmatrani vremenski interval, premaeni odabrani nivoi. U praksi se najee odreuju sledee vrednosti:L10 nivo buke koji je premaen tokom 10% vremena;L50 nivo buke koji je premaen tokom 50% vremena iL90 nivo buke koji je premaen tokom 90% vremena.Iz gornjih definicija moemo zakljuiti da je L90 praktino nivo buke ambijenta, L50 srednja vrednost nivoa buke u odabrnom intervalu vremena (esto se uzima kao merilo na osnovu kojeg se procenjuje tetnost) a L10 srednja vrednost svih vrnih nivoa buke u sredini gde je nivo buke nizak.Iz gornjih definicija moemo zakljuiti da je L90 praktino nivo buke ambijenta, L50 srednja vrednost nivoa buke u odabrnom intervalu vremena (esto se uzima kao merilo na osnovu kojeg se procenjuje tetnost) a L10 srednja vrednost svih vrnih nivoa buke u sredini gde je nivo buke nizak.Poto je buka kompleksna zvuna pojava, potrebno je pri analizi njenog ometajueg i tetnog dejstva poznavati raspored i jainu komponenata od kojih je sastavljena. Razlaganje buke na komponente ostvaruje se filtriranjem pomou filtara propusnika opsega frekvencija. Tako dobivene vrednosti postaju merilo nivoa komponenata buke koje se nalaze u odabranom opsegu. Analiza se moe izvriti filtrima propusnicima opsega frekvencija bilo koje irine. Meutim, da bi rezultati bili ujednaeni merenja se uglavnom izvode pomou oktavnih ili treinsko okavnih filtara.Procenjivanje ometajueg i tetnog dejstva buke mogue je u punoj meri, tek kada imamo precizne podatke o vremenskoj zastupljenosti nivoa buke u posmatranom intervalu vremena. Na primer, kod praenja kumulativnog dejstva buke za vreme osmoasovnog radnog vremena moramo znati koliko tano traje buka odreenog nivoa. Vremenske promene nivoa buke su bitne i za izraunavanje ekvivalentnog nivoa buke ili nivoa buke koji su premaeni za definisani procenat vremena.U praksi se pored ekvivalentnog uvodi i merodavni nivo buke koji uzima u obzir i faktore koji pojaavaju negativne efekte buke i koji zavise od karaktera buke u frekvencijskom i vremenskom domenu. Merodavni nivo buke je dat izrazom:

(3)gde su sa Ki oznaene korekcije za impulsni karakter buke, za tonalni karakter buke, za trajanje buke, za period dana itd. Iznosi ovih korekcija se odreuje na razliite naine prema pojedinim nacionalnim standardima o emu ovde nee biti govora. U veini zemalja Evropske unije koristi se merodavni nivo buke - Lr za industrijsku buku a ekvivalentni nivo buke - LAeq za buku drumskog i eleznikog saobraaja. U naem nacionalnom zakonodavstvu definisano je korienje merodavnog nivoa buke za ocenu nivoa buke svih izvora u radnoj i ivotnoj sredini.Danas su u upotrebi veoma razliiti instrumenti koji se koriste za merenje parametara buke u amplitudskom, vremenskom i frekvencijskom domenu. Iako po prirodi merni lanac moe biti analogni, digitalni, ili zasnovan na odreenom softverskom reenju, on se uvek sastoji od nekoliko osnovnih delova prikazanih na slici 3. Slika 3. Merni lanac za mrenje i analizu buke

Pretvara pretvara zvune oscilacije izazvane dejstvom zvunih talasa u elektrine signale. Pojaava pojaava elektrini signal relativno male amplitud koji se dobija na izlazu pretvaraa. Sistem teinskih krivih ima zadatak da ponderie signal u frekvencijskom domenu ime se dobija trenutni nivo signala sa odreenom (A, B, C iili linearna) ponderacijom. Filtri su namenjeni za analizu signala u frekvencijskom domenu. Kao rezultat ove analize dobija se frekvencijski spektar analiziranog signala. Detektor slui za odreivane efektivne vrednosti signala, dok se rezultati merenja i analize buke mogu prikazati na displeju samog instrumenta ili na nekom drugom ureaju kao to je tampa, ploter ili monitor raunara.U zavisnosti od strukture sistema za analizu signala, instrumenti za merenje buke se mogu podeliti u tri grupe: instrumenti za merenje ukupnog nivoa buke (sistem za analizu signala sadri teinske krive i detektor signala), instrumente za frekvencijsku nalizu buke (sistem za analizu signala sadri skup filtara i detektor signala) i instrumenti koji su kombinacija ova dva tipa.Promene nivoa buke se mogu pratiti i prikazivati pomou razliitih pisaa i registratora.Subjektivna metoda kojom se moe jaina buke neposredno odrediti jeste primena govornih kriterijuma. Ona se sastoji u tome da se procenjuje potreban napor pri govoru kojim se postie sporazumevanje u sredini u kojoj vlada buka. Primena govornih kriterijuma moe da zavisi od mnogih inilaca i zato je treba posmatrati samo kao grubu meru. U odgovarajuim pravilnicima o zatiti od buke u radnim prostorijama predvieni su doputeni nivoi buke s obzirom na mogunost neposrednog sporazumevanja i na mogunost posrednog sporazumevanja sredstvima komunikacije. Ovako dati doputeni nivoi predstavljaju subjektivne kriterijume za sporazumevanje, a istovremeno slue i kao nain za odreivanje nivoa buke imajui u vidu upotrebljeni napor pri govoru i rastojanje na kojem je mogua neposredna ili posredna komunikacija.

5. TETNA DEJSTVA BUKE

Buka deluje kao ometajui faktor pri radu ime direktno utie na rezultate rada. Rad u prisustvu buke zahteva poveanu koncentraciju, usled ega dolazi do breg zamaranja, smanjenja kvaliteta rada i pojave greaka. Pored toga, buka ometa zvuno komuniciranje i moe da predstavlja ozbiljnu smetnju prilikom sporazumevanja, davanja neophodnih komandi i uputstava. Ometanje tokom odmora je takoe vid tetnog delovanja buke na oveka. Dejstvo buke na oveji organizam je kumulativno. Tokom vremena ometanje bukom raste, to znai da se promene u organizmu superponiraju i poveavaju u zavisnosti od duine trajanja ekspozicije. Do kumulacije uticaja buke dolazi ne samo tokom osmoasovnog rada (buka na radnom mestu) nego i tokom celog radnog veka, emu se dodaju i posledice izazvane delovanjem buke i van radnog mesta (komunalna buka).Nekada se smatralo da je dejstvo buke ogranieno samo na organ sluha ali danas je dokazano da je njeno dejstvo mnogo sloenije. Na osnovu opsenih i sistematskih ispitivanja ustanovlejno je da buka teti zdravlju i dovodi do itavog niza oboljenja. Buka ozbiljno pogaa nervni sistem, i to kako centralni tako i vegetitivni, a preko ovog utie na srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva u kojima izaziva promene i funkcionalne smetnje. Pored direktnog tetnog dejstva na zdravlje oveka buka posredno utie na razultate rada, i to to je jaa sve vidnije i znaajnije. Smanjenje produktivnosti rada, poveanje broja greaka i povreda na radu evidentno je u svim delatnostima uz prisustvo buke. Na primer kod daktilografa sa poveanjem nivoa okolne buke raste broj pogreno otkucanih znakova. U industrijskim pogonima, u kojima je smanjena buka, dolazi do znatnog poboljanja u kvalitetu proizvoda i ostvarenoj produktivnosti. tetni efekti dejstva buke mogu se, u zavisnosti od nivoa buke, razvrstati u sledea etiri stepena, kako je dalje navedeno:U prvom stepenu, koji obuhvata nivo buke od 30-65 dBA, veina populacije ne osea nikakve smetnje. Samo vrlo osetljive osobe postaju razdraljive.

Drugi stepen obuhvata nivoe buke od 65-90 dBA. Dejstvo ovih nivoa izaziva neurovegetativne smetnje s moguim efektima na sluh i organizam. Oteenja sluha su mogua samo kod osetljivih osoba i to ako su izloena dui niz godina dejstvu buke.Trei stepen obuhvata nivoe od 90-110 dBA. Obino pored ovako izraene buke, kao pratei neeljeni efekti javljaju se vibracije. Kod velikog broja ljudi evidentan je gubitak sluha i tee neurovegetativne smetnje.U etvrtom stepenu, koji obuhvata nivoe od 110-130 dBA, nije mogu rad, jer buka brzo izaziva psiholoke smetnje i gubitak sluha. Nivo iznad 130 dBA dovodi do gotovo trenutnog gubitka sluha.

6. KRITERIJUMI ZA PROCENU TETNOG DEJSTVA BUKEPrema vrstama delatnosti veoma je razliit uticaj buke odreene jaine na radni uinak, kao i na zdravlje radnika. Kod fizikog rada, bez mentalnog naprezanja i zapaanja okoline sluhom, definie se gornja granica buke pri kojoj nee nastupiti trajna oteenja organizma. Tabela 1. Najvii dozvoljeni nivo buke na radnom mestu s obzirom na vrstu delatnosti

Vrsta delatnostiMaksimalne vrednosti kontinualnog ili ekvivalentnog nivoa buke u dBA

Orua za rad kojim radnik rukujeOrua za rad kojim radnik ne rukujeNeproizvodni izvori

Fiziki rad bez zahteva za mentalnim naprezanjem908480

Fiziki rad usmeren na tanost i koncentraciju807470

Rad preteno mentalnog karaktera ali rutinski-7060

Rad preteno mentalnog karaktera koji zahtaeva koncentraciju706455

Mentalni rad usmeren na kontrolu grupe ljudi -6050

Mentalni rad usmeren na kontrolu grupe ljudi koja obavlja preteno mentalni rad-5545

Mentalni rad koji zahteva veliku koncentraciju--40

Mentalni rad vezan za veliku odgovornost--35

Usled izlaganja buci relativno velike jaine, tokom osmoasovnog radnog vremena, dolazi do prolaznih promena, kao to su: smanjena osetljivost organa sluha, manje nervne smetnje, neto ubrzan puls i povean krvni pritisak. Sve ovo se smatra bezopasnim ukoliko posle rada usledi normalan period odmora za vreme kojeg se organizam vrati u stanje pre izlaganja buci. Razne trajne poremeaje zdravlja do kojih dolazi u praksi, treba oekivati kada posle ponovljenih dejstava buke, radnik nema uslova za dobar i redovan odmor. Radi zatite radnika, u veini zemalja se dosta panje poklanja propisivanju najvee dozvoljene jaine buke na radnom mestu. Ova granica, za koju se smatra da ne teti zdravlju, postepeno se kroz propise i zakone sputa, kada praksa ospori ranije procene tetnosti i kada ekonomski uslovi i nivo razvoja neke sredine to dozvole. Pri ovim procenama uzima se u obzir i faktor ometanja pri radu, poto skoro u svim sluajevma (izuzimajui iskljuivo fiziki rad) buka utie na koncentraciju a time i na kvalitet i efikasnost rada.Tabela 2. Doputeno vreme izlaganja buci s obzirom na trajanje odreenog nivoa bukeDnevno izlaganje u satimaMaksimalne vrednosti kontinualnog ili ekvivalentnog nivoa buke u dBA

890

692

495

397

2100

1,5102

1105

0,5110

0,25 i manje115

Maksimalni doputeni nivo buke na radnom mestu, s obzirom na vrstu delatnosti, moe da bude 90 dBA, dok za neke delatnosti on iznosi samo 35 dBA, tabela 1. Vrednosti u tabeli 1 se odnose na osmoasovno radno vreme, pet dana u nedelji. Ako je nivo buke vei od vrednosti datih u ovoj tabeli onda dnevno izlaganje buci mora biti krae od 8 sati. U tabeli 2 je data veza izmeu vremena izlaganja buci i nivoa, s tim to se vrednosti odnose na najnepovoljniji, ali jo uvek dozvoljen sluaj kada na radnom mestu vlada buka od 90 dBATabela 3. Najvii dozvoljeni nivo buke u ivotnoj sredini izvan zgrada

ZonaMaksimalne vrednosti kontinualnog ili ekvivalentnog nivoa buke u dBA

Dan(0720h)Meu period(06 07h), (2022h)No(2206h)

Bolnice, zone za odmor, sela 454035

Stambene etvrti, zone sa slabim saobraajem504540

Grdska naselja555045

Grdska naselja sa manjim trgovinskim centrima605550

Industrijske zone656055

Zone sa tekom industrijom i glavnim saobraajnicama706560

Buka ugroava ljude i van radnog mesta, gde moe biti neprijatnija i jaa nego pri radu. Pri procenjivanju dozvoljene granice jaine buke u ivotnoj sredini uzima se u obzir injenica da radnik vei deo vremena provede van radnog mesta. U zatiti ivotne sredine poseban problem predstavlja buka nou pri emu treba ustanoviti koje su to jaine buke koje ne ometaju san. Maksimalni dozvoljeni nivoi buke u ivotnoj sredini, izvan zgrada, zavise od tipa zone o kojoj se radi. Normalno je oekivati da oni budu manji u zonama za odmor i zonama za stanovanje od onih u zonama sa tekom industrijom i u glavnim saobraajnicama, tabela 3Najvei dozvoljeni nivou buke u stambenim i poslovnim objektima su utvreni za boravine prostorije stana, gde je potrebno zadovoljiti uslove za odmor ljudi, i za kancelarije gde se zahteva koncentracija pri radu i komuniciranje govorom, tabela 4.Tabela 4. Najvii dozvoljeni nivo buke u sredini u kojoj ovek boravi

Sredina u kojoj ovek boraviMaksimalne vrednosti kontinualnog ili ekvivalentnog nivoa buke u dBA

Dan(0720h)No(2206h)

Stambena zgrada (boravine prostorije) sa zatvorenim prozorima4035

Bolnike sobe3530

Ordinacije4040

Prostorije u objektima za odmor dece i uenika,4035

Uionice, sluaonice, kabineti, itaonice, bioskopske dvorane4040

Pozorine i koncertne dvorane3030

Hotelske sobe4035

Vidi se da postoje utvrene vrednosti i za boravine prostorije u drugim vrstama objekata (hoteli, domovi, bolnice itd.). Znaajno je da se maksimalno dozvoljene vrednosti nivoa buke definiu samo za boravine prostorije, u kojima je mogu dui boravak ljudi. Dozvoljeni nivoi buke se ne definiu u pomonim prostorijama, komunikacionim prostorima, sanitarnim vorovima i slinim delovima zgrada.

Slika 4 . Standardizovane N kriveKada se merenjima ustanovi da nivo buke prelazi doputene vrednosti onda se mora uraditi oktavna analiza buke. Za procenu tetnosti na osnovu oktavne analize koriste se N krive, prikazane na slici 4. N kriva se bira tako da njena nazivna vrednost bude manja za 5 dB od vrednosti maksimalnog doputenog nivoa izraenog u dBA. Ordinata spektra za 1000Hz uzima se kao nominalna oznaka krive. Stalno opadajui tok ovih krivih, koje moemo shvatiti i kao krive jednake podnoljivosti buke, ukazuje na injenicu da vie frekvencije jae ometaju.Koji kriterijum, odnosno graninu liniju za buku treba primeniti za pojedine prostorije, moe se videti iz tabele 5. Podrazumeva se da ni u jednoj oktavi nivo buke ne sme prei vrednost na propisanoj krivoj. Drugim reima, spektar buke (po oktavama) mora u celini leati ispod krive usvojenog kriterijuma.Tabela 5. Odgovarajue vrednosti nivoa prihvatljive buke u dBA

Za prostorije koje nisu naznaene u tabeli 5 i uopte u raznim drugim sluajevima, moe se koristiti tabela 6, u kojoj je opisano kakva je subjektivna ocena buke i koje se delatnosti mogu obavljati ako buka zadovoljava odreeni kriterijum.

Tabela 6. Odgovarajue vrednosti nivoa prihvatljive buke u dBA

Znajui spektar spoljne buke i usvajajui odreeni N kriterijum, dobijamo podatke o potrebnoj akustinoj izolaciji. Ustvari, ako oduzmemo ordinate dveju pomenutih linija, dobiemo potrebno slabljenje zvuka u zavisnosti od frekvencije.

7. ODBRANA OD BUKEPostoje tri naina odbrane od prekomerne buke: fizioloki, tehniki i socijalno-pravni. Fizioloka odbrana obuhvata: promenu fizikih karaktersitika srednjeg uva, slunu adaptaciju i sluni zamor. Pod dejstvom buke dolazi do kontrakcije miia srednjeg uva, ime se smanjuje prenos zvuka prema unutranjem uvu, i tako titi ostatak slunog mehanizma od dejstva prekomerne buke. Sluna adaptacija predstavlja sputanje oseaja glasnosti i pad osetljivosti sluha usled delovanja akustike stimulacije. Tokom vremena ove veliine se asimptotski pribliavaju svojim vrednsotima karakteristinim za datu akustiku stimulaciju.Sluni zamor predstavlja funkcionalno stanje organa sluha tokom ili nakon stimulacije veim intenzitetom zvuka. On pokazuje kako se organ sluha ponaa kada je oprereen preko svojih mogunosti. To stanje se ogleda u progresivnom padu oseaja glasnosti i praga ujnosti pod dejstvom zvuka veeg intenziteta.Jedan vid fizioloke odbrane od buke su i zajednike reakcije odreenog procenta ugroenog stanovnitva na ometanje bukom. Ove reakcije mogu biti pojedinane ili u obliku peticija nadlenim dravnim institucijama. Veoma vaan nain odbrane od buke sastoji se u primeni razliitih tehnikih sredstava. U oblasti tehnike zatite od buke iskustva su dovoljno velika da se znaju pravila koja se primenjuju u razliitim sluajevima stvaranja i irenja buke.Kao najefikasnije reenje u borbi protiv buke namee se, samo po sebi, suzbijanje buke na izvoru. Treba, dakle, uiniti da maine u fabrikama, aparati u domainstvu, saobraajna sredstva i drugi izvori stvaraju to manje buke. To je tehniki izvodljivo jer u sutini svaka buka pri radu nekog ureaja, dokaz je njegove tehnike nesavrenosti. Nekada se smanjenje buke moe postii vrlo jednostavnim sredstvima, kao to je postavljanje elastinih podmetaa ispod maine da se vibracije ne bi prenosile na podlogu ili drugaijim postavljanjem maine koja usmereno zrai zvuk. U drugim prilikama se mora ii dalje, na primer zameniti zupasti prenos frikcionim, i slino. U svakom sluaju, na tom polju moe jo mnogo da se uradi, ali uz odreene materijalne rtve koje, naalost, dananji svet u elji za sticanjem to veeg profita, nije spreman da podnese. Ukoliko buka nije smanejna na izvoru ostaje nam da smanjimo njen uticaj na putanji od izvora do prijemnika. Ovaj vid zatite se realizuje kroz: prostorno planiranje objekata, raspored prostorija u zgradi, izradu pregrada (zidovi i meuspratne konstrukcije) odreenih karakteristika, izradu vrata i prozora prema definisanim normama i postavljanje kunih postrojenja i instalacija prema vaeim principima zatite od vibracija.Socijalno pravni aspekt zatite od buke predstavljaju razliite vrste tehnikih propisa. Jedni od njih daju uputstva za smanjenje buke a drugi odreuju dozvoljene vrednosti jaine buke, ne uputajui se u nain kako da se buka svede na zadovoljavajui nivo. Prema normama i propisima ispituju se karakteristike izvora buke, efikasnost zatite pojedinih tehnikih elemenata i konstrukcija i meri buka u ugroenim sredinama, pa ako dobijeni rezultati odgovaraju postavljenim uslovima u pogledu buke, izdaju se atesti.Line mere zatite od buke primenjuju se tamo gde se buka ne moe spreiti samo optim i tehnikim merama. Kada ekvivalentni nivo buke prelazi 85 dBA osoblju koje radi u takvoj sredini moraju se staviti na raspolaganje lina zatitna sredstva a ako nivo buke prelazi 90 dBA osoblje mora koristiti lina zatitna sredstva. Iz ovoga zakljuujemo da lino zatitno sredstvo treba da smanji nivo buke ispod 85 dBA.Prilokom primene linih zatitnih sredstava mora se viditi rauna o spektru buke, zbog toga to je priguenje zatitnih sredstava veoma zavisno od frekvencije. Kod svih sredstava ove vrste vie frekvencije su jae priguene.Priguenje istog tipa sredstva zavisi od komada do komada, a i za svaki komad nije uvek jednak, jer, izmeu ostalog zavisi i od naleganja.U lina sredstva zatite od buke spadaju:- zatitni epovi za ui, koji imaju priguenje od oko 10 dB na niskim frekvencijama pa do vie od 20 dB na visokim frekvencijama. Uglavnom su od sintetikog materijala ili gume;- zatitne une koljke ili naunice, koje imaju priguenje 20 do 40 dB, na srednjim i viim frekvencijama a prednost im je nad epovima to ne stvaraju smetnje u unim kanalima;- zatitni lemovi ili kapuljae, prekrivaju ui i vei deo glave. Izrauju se od platna i koe, a iznutra se oblau vatom ili filcom. Sami po sebi nemaju vee priguenje od naunica, ali se mogu kombinovati sa naurnicama i epovima- zatitna odela se koriste u ekstremnim sluajevima kada nivo buke dosee vrednosti do oko 130 dBA i kdada treba zatititi sve organe ljudskog tela.

8. PREGLED ZAKONSKE REGULATIVEI STANDARDA RS VEZANIH ZA BUKU

Jedan od najvanijih zadataka zatite od buke jeste donoenje propisa o nainima merenja buke, o dozvoljenim nivoima buke, kao i o nainu kontrole i sankcionisanja zagaivaa bukom. Napor Evropske unije na polju zatite od buke urodio je plodom donoenjem preporuke The European Unions Green Paper on Future Noise Policy (1996). Inae svaka zemlja pojedinano donosi nacionalne standarde i pravilnike za zatiru od buke.U naoj zemlji je 1967. objavljen dokument pod naslovom Pravilnik o minimalnim tehnikim uslovima za izgradnju stanova (Slubeni list SFRJ broj 45 iz 1967.godine), to obeleava poetak formalne obaveze projektanata i graditelja da pri gradnji objekata vode rauna o zatiti od buke. Danas je ta obaveza ustanovljena serijom standarda JUS pod zajednikim naslovom Akustika u graevinarstvu. U novije vreme neki do njih formirani su prevoenjem odgovarajuih ISO standarda i nose oznaku JUS ISO.tetno dejstvo buke na radnom mestu kod nas je prvi put definisano dokumentom Pravilnik o optim merama i normativima zaite na radu od buke u radnim prostorijama (Slubeni list SFRJ br. 45/71).U okviru propisa Zakon o zatiti ivotne sredine, (Slubeni glasnik RS, broj 66, 1991) definisane su osnovne obaveze subjekata u zatiti od buke i vibracija.Maksimalni dozvoljeni nivoi buke u ivotnoj sredini dati su u dokumentu Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini, (Slubeni glasnik RS, broj 4, 1992).Trenutno je u Ministarstvu ivotne redine i prostornog planiranja RS u pripremi Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini [15]. Za one karakteristine veliine iz domena buke za koje ne postoje domai propisi ili standardi uobiajeno je da se primenjuju meunarodni standardi Internacionalne organizacije za standardizaciju (ISO). Ovi standardi su veoma korisni kada se radi i mernim metodama i procenjivanju buke, ali ne sadre kriterijume niti se za tu svrhu mogu primeniti. Kriterijume reba da utvrde nacionalni standardi. Pored standarda ISO, u praksi se potuju i druge meunarodne i nacionalne norme i preporuke (IEC, EN, DIN, i druge). Za retke sluajeve, gde ne postoje meunarodni ili nacionalni standardi ili preporuke, koriste se stavovi najmerodavnijih autora iz literature.

9. ZAKLJUAK

Pod bukom se podrazumeva svaki neeljeni zvuk, to dalje znai da je samo neki zvuk buka. Status zvuka koji dobija oznaku buke ne zavisi od apsolutne vrednosti njegovog nivoa, nego od injenice da li on nekog ometa.Buka je, naroito poslednjih decenija, jedan od osnovnih uzroka ometanja mnogih aktivnosti i kompleksnog oteenja zdravlja oveka, ponajvie u industrijski razvijenim zemljama.Za procenu tetnog dejstva buke i preduzimenje odreenih mera zatite u knkretnim uslovima, potrebno je merenjem utvrditi odreene parametre buke. Podatak do kojeg se najlake dolazi i koji se najvie koristi je ukupni nivo buke koji se odreuje na osnovu zvunog pritiska i izraava u dBA. U praksi je est sluaj da nivo buke varira, manje ili vie tokom vremena. Da bi se moglo procenjivati tetno dejstvo takve, vremenski promenljive buke uveden je ekvivalentni nivo buke. Ekvivalentni nivo buke LAeq je onaj obraunati nivo buke koji po tetnom dejstvu odgovara vremenski promenljivom nivou merene buke. Za buku promenljivog nivoa odreuju se i neke druge obraunate vrednosti (L10, L50, L90), kao i raspored i jaina spektralnih kmponenata od kojih je sastavljena.Prema vrstama delatnosti veoma je razliit uticaj buke odreene jaine na radni uinak, kao i na zdravlje radnika. Radi zatite radnika, u veini zemalja se dosta panje poklanja propisivanju najvee dozvoljene jaine buke na radnom mestu. Maksimalni doputeni nivo buke na radnom mestu, s obzirom na vrstu delatnosti, moe da bude izmeu 35 dBA i 90 dBA. Buka ugroava ljude i van radnog mesta, gde moe biti neprijatnija i jaa nego pri radu. Maksimalni dozvoljeni nivoi buke u ivotnoj sredini, izvan zgrada, zavise od tipa zone o kojoj se radi (zone za odmor, stambene etvrti, industrijske zone i td). Najvei dozvoljeni nivou buke u stambenim i poslovnim objektima su utvreni za boravine prostorije stana, gde je potrebno zadovoljiti uslove za odmor ljudi, i za kancelarije gde se zahteva koncentracija pri radu i komuniciranje govorom.Postoje tri naina odbrane od prekomerne buke: fizioloki (reakcija organizma), tehniki (primena razliitih tehnikih sredstava) i socijalno-pravni (razliite vrste propisa). Tamo gde se buka ne moe spreiti samo optim i tehnikim merama primenjuju se line mere zatite od buke (zatitni epovi, koljke, naunice, zatitna odela).Jedan od najvanijih zadataka zatite od buke jeste donoenje propisa o nainima merenja buke, o dozvoljenim nivoima buke, kao i o nainu kontrole i sankcionisanja zagaivaa bukom. U veini zemalja ovi propisi se donose na bazi meunarodnih preporuka ili meunarodnih standarda. Kod nas je ova probelmatika obuhvaena standardima, pravilnicima, Zakonom o zatiti ivotne sredine i buduim Zakonom o zatiti od buke (sada je u nacrtu).

10. LITERATURA

[1] Simonovi, M., Kali, D., Pravica, P.,: Buka tetna dejstva, merenje i zatita, Institut za dokumentacije zatite na radu, Ni, 1982.[2] Praevi, M, Cvetkovi, D.: Buka u ivotnoj sredini, Univerzitet u Niu fakultet zatite na radu, 2005.[3] Kurtovi, H.: Osnovi tehnike akustike, Nauna knjiga, Beograd, 1982. [4] Miji, M.: Akustika u arhitekturi, Nauka, 2001.[5] Harris, M. H., Handbook of Acoustical Measurements and Noise Control, Acoustical Society of America, 1998.[6] Bies, A. D., Hansen, H. H., Engeneering Noise Control, Spon Press, London, 2003.[7] JUS U.J6.201 - Akustika u gradjevinarstvu. Tehniki uslovi za projektovanje i gradjenje zgrada.[8] JUS ISO 717 - Akustika u gradjevinarstvu. Utvrivanje vrednosti zvune izolacije u zgradama i graevinskih elemenata.[9] JUS ISO 140 - Akustika u gradjevinarstvu. Merenje zvune izolacije u zgradama i graevinskih elemenata.[10] JUS ISO 6242-3 - Visokogradnja. Izraavanje zahteva korisnika. Deo 3: Akustiki zahtevi.[11] JUS U.J6.001 Akustika u graevinarstvu. Osnovni termini i definicije.[12] Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, broj 66, 1991.[13] Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini, Slubeni glasnik RS, broj 4, 1992.[14] Pravilnik o merama i normativima zatite na radu od buke u radnim prostorijama, Slubeni list SFRJ, broj 45, 1971.[15] Nacrt zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini, Ministarstvo ivotne redine i prostornog planiranja RS, www.ekoplan.gov.rs.242