bunj. prezimena vojvodići - glavići

1 НАВЕДЕНИ ПОДАЦИ О БУЊЕВАЧКИМ ПРЕЗИМЕНИМА ОБЈАВЉЕНИ СУ У СУБОТИЧКОМ НЕДЕЉНИКУ ''ДАНИ'', А ПРУЗЕТИ ИЗ КЊИГЕ ЈОВАНА ЕРДЕЉАНОВИЋА ''О ПОРЕКЛУ БУЊЕВАЦА'' - 4 ВОЈВОДИЋИ – у Лици, од око 1686.год.; православни у Србу у Лици; православни у Кули Атлагића код Бенковца; многи православни родови у западној Босни. У северној Далмацији католичко село Војводићи. У Босни четири села Војводићи: два православна у западној Босни, а два муслиманско-православна око Фоче. Мој додатак – у суботичким матичним књигама венчаних за католичку цркву Св.Терезије Авилске, средином 19. века, наведен је извесни Vojvodich као младожења. Верујем да се покатоличио уочи венчања. ВОЈНИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., о њима вели Васа Стајић: ''кажу, да су из Далмације''; у Бајши, Баји, Моравици и Пачеру (мој додатак – Пачир?), од 1741.год. односно од 1841.год. и деле са на више огранака; католици у Лици, од око 1686.год.; село или скуп села под именом Војнићи спомиње се 1648.год. приликом сеобе нашег народа у млетачки крај; католици у загорској Далмацији, тамо и цела села од католика Војнића; мухамеданци у Босанској Крајини. У западној Херцеговини католичко село Војнићи. – У повељи босанског краља Стјепана Остоје из 1400.год. спомињу се ВоихЬнићи као кметови града Хливна у осам хливањских села – дакле очевидно јако братство или омање племе (једно од дванаест ливањских племена тог времена). Иако презиме Вој(и)нићи није ретко у нашем народу, ипак је доста вероватно, да многи Војинићи и Војнићи по нашим западним (а одатле и по северним) крајевима воде порекло од тих старих Војихнића из Ливањског поља. Као што је био случај са многим нашим старим племенима, тако је могло бити и са њима: да су се услед турске најезде или после ње растурили на разне стране и као што нпр. исељени Његуши, Цуце, Бјелопавловићи, Букумири, Мацуре итд. добивају или носе своја племенска имена као презимена, тако се могло десити и са Војинићима (Војнићима). ВОЛАРИЋИ – у Баји (и још гдекод у Бачкој?), од 1753.год., а те је године њихово племство ''објављено на темељу туропољске свједоџбе''. Према томе, они су се доселили у Бачку из Туропоља у Хрватској. Иначе има католика Воларића и Имотском у Далмацији; у босанском католичком манастиру у Олову био је 1660.год. ''fra Bernardo Volarich missionario di Lipova''; 1864.год. се именује ''Фрањо Воларић, декан и школски надзорник за Крк'' у Далмацији. У Босанској Крајини имао сеоце Воларић, део општине са становништвом све три вере. ВОМИЋИ (?) – у Суботици, од 1687. године. ВРБАНИ / ВРБАНОВИЋИ – у Подгорју и у Лици Врбани, од 1683.год.; у Суботици Буњевци Врбановићи (Verbanovich); Јосип и Петар Врбани, чиновници у Босни и Херцеговини. У Далмацији три католичка села с именом Врбањ: једно код Имотског и два код Омиша. ВРКЉАНИ – у Лици, од 1686.год.; Људевит и Стефан Вркљани, чиновници у Босни. ВУЈАВИЋИ – у Суботици, од 1715.год. (погрешно Vugavich). ВУЈЕВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686. год.; у Баји и Бајмаку; католици у Далмацији: у Дабру код Сиња, у Вргорцу и у Имотској Крајини; католици у западној Херцеговини. У северној Далмацији католичко сеоце Вујевићи. У западној Босни сеоце Вујевићи, вероватно католичко. ВУЈКОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686. год., у Каћмару; изумрли род у Лици; православни у Бргуду код Бенковца. У Босни два православна села: једно у Босанској Крајини, а друго у источној Босни.

bunj. prezimena vojvodići - glavići

Documents