Generalno uzevi, veina useva tj. poljoprivrednih kultura pripada tipu C3 biljaka. Povean nivo ugljen-dioksida u vazduhu direktno utie na njihov porast. Veina korova pripada tipu C4 biljaka na koje porast nivoa CO2 u vazduhu ne utie u veoj meri ali naalost neke vrsta korova pripadaju tipu C3 biljaka (kalj, iak i dr.) pa zato i oni benefituju od porasta koncentracije ugljen-dioksida u svom okruenju.

Korov sutranjice

Neke vrsta korova pripadaju tipu C3 biljaka (kalj, iak i dr.) pa i oni benefituju od porasta koncentracije ugljen-dioksida u svom okruenju. Iz tog razloga, neke vrsta korova prosto bujaju u gradovima iji je vazduh zagaen viim koncentracijama ugljen-dioksida i isto tako postaju rezistentni na herbicide.

Tokom poslednjih sto pedeset godina industrijske revolucije nivo ugljendioksida (CO2) u atmosferi porastao je za oko 25 procenata, sa tendencijom daljeg rasta. Too znatno utie na rast biljaka. Osim vode, suneve svetlosti i hranljivih materija ugljenik (C) je takoe neophodan za rast biljaka. Iako porast nivoa CO2 u vazduhu negativno utie na promenu klime na zemlji (dovodi do globalnog zagrevanja, sua i poplava) - generalno uzevi taj porast CO2 u vazduhu podstice rast biljaka. Pod uticajem viih koncentracija ugljendioksida veina biljaka uveava biljnu masu za 22% do 44%.

Usevi, odnosno poljoprivredne biljne kulture kao to su penica, pirina, soja i povre, daju vee prinose sa poveanjem koncentracije CO2 u vazduhu.

Naalost, povean nivo CO2 u vazduhu podstie rast i nekih vrsta korova i poveava njihovu otpornost na herbicide. Ovo je rezultat istraivanja koje je sproveo ekolog Lew Ziska, iz Amerikog departmana za poljoprivredu:

- www.rodaleinstitute.org/nf/future_weeds - Weeds of the globally warmed future, research project by Lew Ziska of the United States Department of Agriculture Agricultural Research Station in Beltsville, Maryland

- www.rodaleinstitute.org/20080411/gw1

Weeds of tomorrow, part II, isti autor

Prema nainu kako asimiluju ugljenik u fotosintezi, biolozi dele biljke na tip C3 koji formira par molekula sa tri atoma ugljenika i C4 biljke koje formiraju molekule koji sadre etiri atoma ugljenika. Povean nivo ugljendioksida u vazduhu znatno podstie rast biljne mase kod C3 biljaka dok C4 biljke manje reaguju na povean nivo CO2.

Generalno uzevi, veina useva tj. poljoprivrednih kultura pripada tipu C3 biljaka. Povean nivo ugljen-dioksida u vazduhu direktno utie na njihov porast. Veina korova pripada tipu C4 biljaka na koje porast nivoa CO2 u vazduhu ne utie u veoj meri ali naalost neke vrsta korova pripadaju tipu C3 biljaka (kalj, iak i dr.) pa zato i oni benefituju od porasta koncentracije ugljen-dioksida u svom okruenju. Iz tog razloga, neke vrsta korova prosto bujaju u gradovima iji je vazduh zagaen viim koncentracijama ugljen-dioksida i isto tako postaju rezistentni na herbicide.

Na oko 45 vrsta glavnih poljoprivrednih kultura koji se danas gaje u svetu priroda je razvila oko 410 vrsta korova, odnosno daleko iru skalu biljaka koje se lake i bre prilagoavaju promenama u svom okruenju. Kao znatno agresivnija biljka, korov oduzima usevima tj. kultivisanim biljkama hranljive sastojke iz zemljita pa time smanjuje prinose useva.

U kombinaciji kada C3 tip korova napada useve tipa C3 biljaka - iako oba tipa biljaka benefituju od poveanog nivoa ugljen-dioksida u vazduhu - korov nadjaava, odnosno smanjuje prinos useva u veoj meri nego to on dobije prirast od vieg nivoa CO2 u vazduhu.

Samo u kombinaciji kada korov tipa C4 napada biljni usev tipa C3 porast biljne mase useva od poveanog nivoa CO2 u vazduhu je vei od gubitka koji nanese korov.

Pomenuto istraivanje je pokazalo i da uvean nivo ugljen-dioksida u vazduhu podstie rezistentnost C3 korova na herbicide, posebno ako se herbicid primenjije na korov koji je stariji od etiri nedelje. U istrazivanju je primenjen herbicid tipa glyphosate (poznat pod nazivom Roundup herbicid proizvoaa Monsanto) koji je najee primenjen herbicid u Americi. Korov tipa C3 biljaka se vrlo brzo oporavlja posle prskanja ovim herbicidom i dostie veliinu korova koji nije uopste tretiran, dostie punu zrelost i baca seme - ime se stvaraju uslovi za genetsku mutaciju tog korova i time njegovu prirodnu otpornost na ovaj tip herbicida.

Jedan deo strunjaka procenjuje da u borbi protiv korova sutranjice vee anse ima organska poljoprivreda zbog raznovrsnijeg pristupa u borbi protiv korova. Umesto jednostranog korienja hemikalija za zatitu bilja organska poljoprivreda koristi vie metoda od rotacije useva (plodoreda) i razliitih vrsta obrade zemljita do mehanikog unitavanja u raznim fazama razvoja korova, ime se spreavaju njegove genetske mutacije i stvaranje prirodne otpornosti.

Ratko Karoli