cacak-dis.rscacak-dis.rs/elektronska_izdanja/glas_biblioteke_15/glas... · redakcija mr marijana...

$: cacak-dis.rscacak-dis.rs/elektronska_izdanja/Glas_biblioteke_15/Glas... · Redakcija mr Marijana Matovi} Olivera Nedeqkovi} Bogdan Trifunovi} Marija Orbovi} Danica Ota{evi} Urednik$
GLAS BIBLIOTEKE

152008

Redakcijamr Marijana Matovi}Olivera Nedeqkovi}Bogdan Trifunovi}

Marija Orbovi}Danica Ota{evi}

UrednikMarija Orbovi}

Glavni i odgovorni urednikDanica Ota{evi}

Recenzentdr Borjanka Trajkovi}

Lektor i korektormr Marijana Matovi}

Prevod rezimea na engleski jezikMilutin Orbovi}

Likovno-grafi~ka opremaZoran Jure{

Izdava~Gradska biblioteka

„Vladislav Petkovi} Dis“â~ak, Gospodar Jovanova 6

Tel/faks: 032/ 223-608; 222-098www.biblioteke.org.rs

www.cacak-dis.rsE-mail: [email protected]

[tampa„Grafika Jure{“ – â~ak

Tira` 300

GLAS BIBLIOTEKEÂSOPIS ZA BIBLIOTEKARSTVO

152008

ISSN 0353-7595

GLAS BIBLIOTEKE

^ASOPIS ZA BIBLIOTEKARSTVO

15/2008

^a~ak2009

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

[tampawe ~asopisa pomoglo je Ministarstvo kultureRepublike Srbije

02

GLAS biblioteke : ~asopis za bibliotekarstvo/ glavni i odgovorni urednik Danica Ota{evi}. -God. 1, br. 1 (decembar 1988) - . - ^a~ak : Gradskabiblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, 1988-(^a~ak : Grafika Jure{). - 24 cm

Godi{weISSN 0353-7595 = Glas bibliotekeCOBISS.SR-ID 14632962

BOGDAN TRIFUNOVI], M. A. UDK 027.54(437.1):004Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak

PROJEKTI DIGITALNE ZA[TITE NACIONALNEBIBLIOTEKE Ê[KE REPUBLIKE

Saètak: Nacionalna biblioteka ê{ke Republike pokrenula je po~etkom90-tih godina pro{log veka prve korake digitalne za{tite pisanog nau~nogi kulturnog nasle|a ~e{kog naroda od sredweg veka do savremenog doba. To-kom vremena ustalila su se tri projekta, koji se bave posebnim vrstama gra-|e za digitalizaciju: Manuscriptorium sadrì digitalizovane rukopise istare kwige, Kramerius monografske i serijske publikacije, WebArchiv digi-talnu arhivu ~e{kog internet domena. U radu su saèto prikazani ovi pro-jekti i osnovne informacije o radu i planovima digitalne za{tite u Nacio-nalnoj biblioteci ê{ke Republike.1

Kqu~ne re~i: digitalna za{tita, digitalizacija, Manuscriptorium, Kramerius,WebArchiv, veb arhivirawe, nacionalna biblioteka, ê{ka Republika

Uvod

Sredinom 80-tih godina 20. veka londonski BBC do{ao je na ideju dastvori multimedijalno izdawe „Kwige sudweg dana“ Engleske na kraju 20.veka, po uzoru na 900 godina star original, prvi sveobuhvatni popis sred-

GLAS BIBLIOTEKE 15/2008. 5

M R E @ A

———————————————

1 Autor je tokom novembra 2008. godine boravio na stru~nom usavr{avawu uNacionalnoj biblioteci u Pragu, zahvaquju}i stipendiji Digital PreservationEurope Exchange Program (DPEX, http://www.digitalpreservationeurope.eu/exchange/) ipodr{ci Gradske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“ u â~ku.

wovekovne Engleske, napisan 1086. godine po nare|ewu Viqema Osvaja~a.Na projektu koji je ko{tao tada{wih 2,5 miliona funti, radilo je vi{eod 60 saradnika, milion qudi dostavilo je razli~ite podatke o savreme-noj Engleskoj, razvijen je poseban softver i hardver za upravqawe podaci-ma koji su snimqeni na dvostrane laserske diskove, a za wihovo ~itawekori{}eni su ure|aji pod kontrolom tada{wih mikrokompjutera. Nakonokon~awa projekta, na diskovima je bilo sme{teno preko 200.000 fotogra-fija, 24.000 karata, 8.000 raznih baza podataka i 60 minuta video zapisa.Ovaj, po svim kriterijumima izuzetan projekat (prve kopije diskova sme-{tene su pored originalne „Kwige sudweg dana“ u Nacionalnom arhivu),u velikoj meri je bio ispred svog vremena, pa ga je i zadesila sudbina ~e-sta me|u vizionarima. Po~etkom 21. veka, na svetu skoro da nije bilo ure-|aja koji je mogao da pro~ita i koristi zapisane podatke na video disko-vima multimedijalne „Kwige sudweg dana“, jer su kori{}ene tehnologijeu roku od jedne decenije postale zastarele i prevazi|ene. Petnaest godinanakon {to je ura|ena, „digitalna kwiga“ postala je beskorisna, dok je ru-kom pisani original i posle 900 godina u odli~nom stawu.2

Poruka ove pou~ne pri~e je da ne postoji digitalizacija ura|enajednom za sva vremena i da svi subjekti ukqu~eni u procese digitalizaci-je moraju uzeti u obzir transfer tehnologija, standarda i formata u pla-nirawu dugoro~nih programa digitalne za{tite ba{tine. Iako je krajem2002. godine tim stru~waka sa Univerziteta Mi~igen i sa UniverzitetaLids uspeo da stvori softver za „emulirawe“ tehnologije potrebne za ~i-tawe diskova moderne „Kwige sudweg dana“, ne postoje garancije da se zanarednih 15-20 godina ponovo ne javi potreba za sli~nim poslom. I tako unedogled. Finansijska i strukturalna odr`ivost digitalne za{tite u bu-du}nosti po~iva}e na re{avawu pomenutog problema.3

Termin Digital Preservation („digitalna za{tita“, „digitalno o~u-vawe“) stru~na javnost u svetu prihvatila je za obuhvatawe svih aktivno-sti, poslova, znawa i ve{tina koje se primewuju u procesu (dugoro~nog)identifikovawa, selektovawa, obrade, pohrawivawa, za{tite i pristupainformacijama u digitalnom obliku. Svedeno na terminologiju konkret-nih aktivnosti, digitalna za{tita podrazumeva „upravqawe digitalniminformacijama tokom vremena“, {to mo`e da podrazumeva i digitaliza-

MR

E@

A

6 GLAS BIBLIOTEKE 15/2008.

BOGDAN TRIFUNOVI], M. A.

———————————————

2 http://www.csa.com/discoveryguides/cyber/overview.php3 Vi{e o tome: Jeff Rothenberg, Avoiding Technological Quicksand: Finding a Viable

Technical Foundation for Digital Preservation. A Report to the Council on Library andInformation Resources, Washington 1999 <http://www.clir.org/pubs/reports/rothenberg/contents.html>; Kenneth Thibodeau, Overview of Technological Approaches to DigitalPreservation and Challenges in Coming Years. CLIR Reports <http://www.clir.org/pubs/reports/pub107/thibodeau.html>.

ciju izvora u papirnom obliku, digitalizaciju audio i video materijalai multimedije, digitalizaciju „elektronski ro|enih“ dokumenata, uspo-stavqawe sistema metapodataka za obradu, ~uvawe i vo|ewe podataka o di-gitalnim kolekcijama, stvarawe poverqivih digitalnih repozitorijuma,odre|ivawe normativnih i sistemskih okvira od strane dràve, itd.Prakti~no, sve aktivnosti koje se obavqaju na poqu o~uvawa informaci-ja, wihove organizacije na na~in koji }e korisnicima u budu}nosti pru-ìti jasan i merodavan uvid u sadràj i formu digitalnih informacija.Ovaj rad prikazuje re{ewa jedne ustanove na poqu digitalne za{tite na-cionalne ba{tine, kroz analizu konkretnih projekata i aktivnosti kojesprovodi Nacionalna biblioteka ê{ke Republike u Pragu.

Nacionalna biblioteka ê{ke Republike

Nacionalna biblioteka ê{ke Republike4 (Národní knihovna ČR,NKP) nalazi se u samom srcu Praga, u zgradi nekada{we visoke jezuitske{kole, danas poznate pod imenom Klementinum. Ovo ogromno zdawe iz 16.veka zauzima ~itav stambeni blok na povr{ini preko dva hektara i neza-obilazna je turisti~ka atrakcija, sa izlo`bama na otvorenom i u zatvore-nom prostoru, organizovanim posetama baroknoj biblioteci i ~itaonici,astronomskom torwu ili koncertnoj sali. Pored ove zgrade NKP, na obo-dima Praga, u predgra|u Hostivar, postoji i klimatizovani Centralnidepo, ustanovqen 1996. godine, gde je sme{teno preko pet miliona {tam-panih publikacija. U ciqu modernizacije i re{avawa skladi{tenihproblema (jer se pokazalo da ove dve zgrade nisu dovoqne), 2007. godine ras-pisan je konkurs za idejno re{ewe nove zgrade Nacionalne biblioteke.Pobedni~ko re{ewe, „Oko nad Pragom“, svojim radikalnim modernim di-zajnom, kao suprotno{}u tradicionalnom arhitektonskom stilu {iregcentra grada, pokrenulo je ù~nu dru{tvenu raspravu izme|u pobornikai protivnika tog re{ewa, pa je projekat na kraju obustavqen.5

Centralni depo u Hostivaru sme{ten je u neinventivnom industrij-skom zdawu, za razliku od zgrade Klementinuma ili predloène nove zgra-de NKP, i objediwuje u sebi, izme|u ostalog, odeqewa konzervacije i za-{tite kwige, kao i odeqewe za digitalnu za{titu. Digitalna za{tita pu-blikacija u Hostivaru podrazumeva sveobuhvatni proces prijema, obrade,skenirawa, kreirawa metapodataka za digitalizovane publikacije iz 19.i 20. veka i wihovo objavqivawe na portalu Kramerius (Kramerius). U

MR

E@

A


PROJEKTI DIGITALNE ZA[TITE NACIONALNE BIBLIOTEKE Ê[KE REPUBLIKE

———————————————

4 http://nkp.cz/5 http://www.nkp.cz/novabudova/novabudova_aktuality.htm

okviru odeqewa za digitalnu za{titu nalazi se vi{e profesionalnih ka-mera i skener aparata, koji u radu dnevno stvore hiqade digitalnih kopi-ja i istovremeno proizvode kopije na mikrofilmu. NKP se opredelila dasve {to se digitalizuje bude ~uvano u digitalnom i mikrofilm obliku,jer se mikrofilm i daqe smatra daleko pouzdanijim medijumom od bilokog digitalnog formata. Prostor gde se nalaze kamere i skeneri u potpu-nosti je zamra~en, izuzev osvetqewa koje proizvode sami ure|aji tokom ra-da, radi {to boqeg kvaliteta digitalnih dokumenata. Odeqewe za digi-talnu za{titu tako|e vodi i centralni digitalni repozitorijum, dok semikrofilmovi ~uvaju u posebnim kutijama koje obezbe|uju vi{evekovnoo~uvawe kvaliteta mikrofilm zapisa na odre|enoj temperaturi i vla`no-sti vazduha. Pored toga, NKP je kupila i ploter ure|aj za izradu kutija ukoje se odla`u stare i retke publikacije, nakon procesa digitalizacije ikonzervacije. Kutije se mogu izraditi za najrazli~itije formate (od kwi-ge do plakata i karata), kori{}ewem papira od ~iste plute, {to spre~avapojavu vlage ili propadawe papira usled efekta acidacije.6

MR

E@

A



———————————————

6 Uop{te je ~itava atmosfera organizacije i obima rada koji se sprovodi uHostivaru na digitalnoj za{titi kod autora stvorila ose}aj da se nalazi u„fabrici za digitalizaciju“ (prim. aut.).

Projekti digitalne za{tite u NKP

Manuskriptorium (Manuscriptorium) – digitalna

biblioteka rukopisa

Manuskriptorium7 predstavqa sistem za prikupqawe, opis i pri-kaz informacija o starim rukopisima i {tampanim kwigama, povezan savirtuelnom bibliotekom digitalizovanih dokumenata za detaqan pregledzastupqenih rukopisa i kwiga. Projekat finansira Nacionalna biblio-teka ^e{ke Republike, dok wime upravqa pra{ka kompanija AiP Beroun,koja je i autor tehni~kih re{ewa sistema. To je uslovilo da zastupqenekolekcije i dokumenta delimi~no budu slobodno dostupni korisnicimana veb sajtu projekta, dok se za pregled svih kolekcija napla}uje godi{walicenca. Sa druge strane, svi metapodaci su slobodno dostupni za pregledi preuzimawe. Uspostavqena saradwa Nacionalne biblioteke i AiP Bero-un predstavqa primer dobre koordinacije poslova javnog i privatnog sek-tora na zajedni~kom projektu, gde je Nacionalna biblioteka primarno do-prinela u domenu metapodataka.8 Partneri u projektu (preko 10 stranihi par desetina ~e{kih institucija) imaju pun pristup sistemu i mogu sa-mostalno da odlu~e u kojoj meri }e svojim korisnicima omogu}iti slobo-dan pristup kolekcijama (pregledawu dokumenata). Projekat je zapo~etjo{ po~etkom 90-tih godina 20. veka, saradwom sa Uneskom na programu„Pam}ewe sveta“. Kao deo tog programa, 1995. godine pokrenut je MemoriaeMundi Series Bohemica, projekat koji ulazi u redovno finansirawe Nacio-nalne biblioteke.9 Zbog bogatstva zbirke rukopisa NKP, ova zbirka dobi-la je prioritet u procesu digitalizacije i ona je u najve}oj meri zaslu-`na za formirawe centra za digitalizaciju u NKP u prvoj polovini 90-tih godina 20. veka.10

MR

E@

A



———————————————

7 http://www.manuscriptorium.com/Site/ENG/default_eng.asp8 Tamara Butigan-Vučaj, Studio za digitalizaciju Nacionalne biblioteke Češke Republike, Glasnik

Narodne biblioteke Srbije 1/2005, Beograd, 2005, str. 295.9 Manuskriptorium je deo {ireg programa Memoria, a trenutno stawe tog programa

digitalizacije starih istorijskih izvora predstavqa upravo Manuskriptorium.Bohdana Stoklasova, Czech Digital Library, <http://www. svkbb.sk/colloquium/zbornik/da-ta/stoklas.pdf>; Adolf Knoll, Digitized Cultural Heritage, Pregled Nacionalnog centra za di-gitalizaciju 5 (2004), 63-66,<http://elib.mi.sanu.ac.rs/files/journals/ncd/5/d009download.pdf>.

10 Tamara Butigan-Vučaj, nav. delo, str. 295-296.

MR

E@

A



Digitalna biblioteka sastoji se od kataloga (OCHBR - Open Catalogueof Historical Book Resources) i pohrawenih dokumenata u repozitorijumu za~uvawe podataka (data storage system). Katalog informacije o fizi~kimdokumentima (rukopisima) prikazuje u obliku katalo{kog zapisa, kori-ste}i XML fajl format, povezuju}i metapodatke iz centralnog kataloga sadigitalnim dokumentima u repozitorijumu. Komunikacija unutar ~ita-vog sistema uspostavqena je prema me|unarodnim standardima za razmenupodataka: Z39.50, OAI-MPH (The Open Archives Initiatives Protocol for Metada-ta Harvesting).11 Manuskriptorium ukqu~uje i virtuelno okruèwe za is-traìva~ki rad iz oblasti istorijskih izvora. Tu se podrazumevaju kakoalati za pregledawe digitalnih slika, odnosno pretraìvawe i ~itaweteksta, tako i linkovi ka stru~nim radovima koji se bave analizom zastu-pqenih rukopisa, drugim elektronskim izvorima i metapodacima kojibliè opisuju rukopise. Razmena podataka sa drugim sistemima digital-nih biblioteka omogu}ena je zahvaquju}i kori{}ewu ve} pomenutih stan-darda. Pored toga, projekat podrazumeva ukqu~ivawe u kolekcije i zbir-ki iz ustanova-partnera (biblioteka, arhiva, muzeja), ali prema standar-dima i smernicama usvojenim na samom po~etku rada Manuskriptoriuma.Zahvaquju}i svemu opisanom, dobroj organizaciji i rezultatima kojiuglavnom nadma{uju sli~ne programe u svetu, ovaj projekat prerastao je

———————————————

11 http://www.loc.gov/z3950/agency/; http://www.openarchives.org/OAI/openarchivesproto-col.html

nacionalne okvire i danas predstavqa program digitalizacije evropskerukopisne ba{tine.

Da bi se obezbedila dugoro~na digitalna za{tita zastupqenih doku-menata, sama informacija je nezavisna od alata koji su kori{}eni za we-no stvarawe, odnosno koji se koriste za upravqewe podacima i wihov pri-kaz. Na taj na~in se obezbe|uje pristup informacijama u uslovima kori-{}ewa drugih tehnologija, odnosno novog softvera i hardvera. Sve in-formacije ~uvaju se u XML formatu, sa prihva}enom METS strukturomfajlova Kongresne biblioteke. Opisni metapodaci za rukopise koristeMASTER standard za prikazivawe u METS okruèwu. MASTER standardposebno je razvijen od strane me|unarodnog projektnog tima u saradwi saOksford univerzitetom, za opis rukopisa, starih {tampanih kwiga i dru-gih istorijskih izvora.

Demo verzija12 Manuskriptoriuma predvi|ena je za testirawe odstrane nelicenciranih korisnika, kako bi se stekao pun uvid u karakte-ristike sistema. Tu je zastupqen mawi broj dokumenata, dostupnih za pre-gledawe, sa svim metapodacima i bibliografskim opisom. Pregledawe do-kumenata vr{i se u posebnoj aplikaciji za pregledawe, MS Viewer, koja seotvara u novom prozoru veb ~ita~a, dok je za potrebe stvarawa metapodata-ka razvijena aplikacija M-Tool. M-Tool je predvi|en za rad bibliotekara,arhivista i drugih stru~waka koji pripremaju opise pisanih istorij-skih dokumenata. Uz wegovo kori{}ewe upro{}ava se postupak poveziva-wa opisnih metapodataka sa digitalizovanim slikama, sa~uvanih u ve}embroju formata. Podaci o opisanim dokumentima ~uvaju se u XML formatu,uz po{tovawe svih tehni~kih kriterijuma za budu}e ukqu~ivawe u Manu-scriptorium. M-Tool je besplatan i moè se preuzeti sa sajta projekta.

Projekat Kramerius (Kramerius)

Projekat Kramerius13 zapo~et je 2003. godine za potrebe digitaliza-cije monografskih i serijskih publikacija. Kramerius je rezultat sarad-we NKP sa Bibliotekom Akademije nauka ê{ke Republike i kompanijomQbizm Technologies, koja je zaslu`na za razvoj Kramerius sistema za upra-vqawe dokumentima (Document Management System). Kramerius sistempredstavqa osnovu istoimenog projekta digitalizacije i digitalne bi-

MR

E@

A



———————————————

12 http://www.manuscriptorium.com/Site/ENG/free_documents.asp13 http://kramerius.nkp.cz/kramerius/Welcome.do;jsessionid=ECDD86375315A016447717588

D603426?lang=en.

blioteke monografskih i serijskih publikacija, starih ~asopisa, listo-va, kwiga i drugih publikacija {tampanih na papiru koji sadrì kise-linu. Zbog toga se ovaj projekat (podràn od strane norve{kih dràvnihfondova14) moè svrstati u jedan od retkih nacionalnih projekata u Evro-pi koji ima za ciq da digitalizacijom publikacija re{i pitawe dugo-ro~ne za{tite osetqivog materijala kulturne i nau~ne ba{tine, koji jepodloàn propadawu tokom vremena. Kramerius sistem za upravqawe do-kumentima (ili digitalna biblioteka za {tampanu periodiku i mono-grafske publikacije, radi lak{eg razumevawa) moè se slobodno preuze-ti sa mati~nog sajta.15 Sistem podràva OAI-PMH v2.0 protokol za elek-tronske repozitorijume, ~ime je obezbe|ena dugoro~na kompatibilnost iinteroperatibilnost sa drugim repozitorijumima zasnovanim na tom pro-tokolu. Dok se proces stvarawa digitalnih kopija odvija u vi{e ustano-va, ostatak procesa digitalizovawa odvija se centralno u NKP.16

Pun pristup sadràjima digitalne biblioteke rezervisan je za kori-snike koji koriste pristupne ta~ke u NKP (koji mogu pregledati i pretra-ìvati metapodatke i digitalizovane slike publikacija), zbog prisustvamaterijala koji su za{ti}eni autorskim pravima. Svi ostali imaju punpristup metapodacima (bibliografskim i drugim podacima o publikaci-jama), kao i pun pristup onim digitalizovanim publikacijama koje spada-ju u javno dobro. Za pristup digitalnoj biblioteci potreban je neki od sa-vremenih internet (veb) ~ita~a, sa instaliranim besplatnim dodatkom zapregledawe slika u DjVu formatu. Ovaj format dokumenata izabran je zbogodnosa kompresije (smawewa memorijske zapremine) i o~uvawa kvalitetaprikaza, koji je u slu~aju DjVu formata jedan od najpovoqnijih. DjVu je bes-platan format i primarno je namewen za ~uvawe skeniranih slika koje sa-drè tekst ili grafiku. Karakteri{e ga slojeviti prikaz sadràja skeni-rane slike, gde se sloj sa tekstom odvaja od sloja gde se nalazi pozadinskaslika ili grafika. Kvalitet prikaza pri maksimalnoj kompresiji podata-ka boqi je od konkurentskih formata, a uz to je izlazna veli~ina dokumen-ta mawa u odnosu na PDF ili JPEG dokumente. Ono {to je nedostatak togformata upravo se odnosi na neophodnost dodatne instalacije softvera ko-ji }e omogu}iti prikaz slika na ra~unaru korisnika. DjVu format nije {i-re prihva}en kao standard za grafi~ki prikaz slika na internetu (gde do-miniraju JPEG i GIF formati), pa veb ~ita~i u najve}em broju slu~ajeva ne-}e ni prikazati traènu sliku, ukoliko se softverski dodatak ne instali-ra. S obzirom da postoje korisnici koji ne znaju da instaliraju dodatne

MR

E@

A



———————————————

14 <http://www.eeagrants.org/projects>.15 <http://kramerius.qbizm.cz/menu/Download/index.html>.16 Adolf Knoll, nav. delo, str. 64.

alate na ra~unar, odnosno koji to ne mogu da urade (kao {to je slu~aj u mno-gim velikim organizacijama, gde radnici nisu slobodni da samovoqno ma-nipuli{u ra~unarima) ili to jednostavno ne èle, upotrebqivost Krame-rius sistema digitalne biblioteke je time umawena.

MR

E@

A



Dokumenti u okviru Krameriusa mogu se pretraìvati, pri ~emupretraìva~ koristi metapodatke o dokumentima za rezultate (pretraù-ju se ISSN odnosno ISBN broj, naslov, podnaslov, ime i prezime autora, iz-dava~, {tamparija, godina izdavawa i {tampawa...), a omogu}ena je i pre-traga punog teksta publikacija. Podràna je pretraga kori{}ewem Bulo-vih operatora, kao i napredna pretraga, kori{}ewem odre|enih metapoda-taka za limitirawe rezultata pretrage. Prilikom jednostavnog pretra-ìvawa korisnicima se rezultati prikazuju na osnovu relevantnosti re-zultata u okviru punog teksta publikacija, sortirani prema merodavno-sti. Rezultat pretrage otvara prikaz digitalne slike one stranice na ko-joj se termin iz upita nalazi. Prikaz stranice vr{i se kroz DjVu prika-ziva~ slika. Korisnici kroz prikaziva~ slika mogu snimiti prikazanidokument (sliku), od{tampati ga, zumirati prikaz, odabrati veli~inu ina~in prikaza, rotirati sliku, itd. Tako|e je podràn PDF format, krozopciju da korisnici jednim klikom do|u do PDF verzije dokumenta. Me|u-tim, pre toga se mora definisati najvi{e 20 stranica koje se èle konver-tovati u PDF format, jer nije mogu}e dobiti ~itavu publikaciju u tomformatu (mada korisnici mogu iz vi{e delova to u~initi).

Baza podataka projekta Kramerius u januaru 2009. godine imala je540 naslova periodike iz 19. i 20. veka (sa preko 3,8 miliona digitalizo-vanih stranica) i 6.083 monografskih publikacija (sa 1,5 milion strani-ca). Periodika je razvrstana prema naslovu, dok su monografske publikacijerazvrstane po naslovu i autorima. Prilikom izbora odre|enog naslova,korisniku se otvara prozor sa prikazom zapisa iz baze podataka, kojisa`eto prikazuje osnovne podatke o publikaciji (naslov, tip dokumenta,fizi~ki opis, jezik publikacije, lokacijske podatke, jedinstveni iden-tifikator izvora (Uniform Resource Identifier - URI) izabrane publikacije,kao i link ka digitalnoj kopiji publikacije. Ovaj link otvara pun pri-kaz metapodataka, gde su, pored pomenutih, izlistani i uporedni naslov,izdava~, godina izdavawa, mesto izdavawa, fizi~ko stawe originala, UDKbroj. Isti prozor sadr`i i listu svih stranica publikacije u digital-nom obliku, koje se mogu otvoriti i pregledati (ukoliko je kwiga ili~asopis otvoren za pristup svim korisnicima).

Svi metapodaci publikacija zastupljenih u Kramerius projektu de-finisani su kroz METS standard. METS17 standard (Metadata Encoding &Transmission Standard) razvijen je u Kongresnoj biblioteci za kodiraweopisnih, administrativnih i strukturalnih metapodataka koji opisujuobjekte unutar digitalnih biblioteka. Jedan METS fajl opisuje ~itavupublikaciju i ispisan je kroz XML jezi~ku {emu, a korisnicima jeomogu}en uvid i slobodno preuzimanje fajla za izabranu publikaciju.

Struktura dela METS dokumenta:<mets:mets OBJID=“ABA001/11547373“ TYPE=“MonographUnit“ LABEL=“Abbil-

dungen und kurzgefaßte Geschichten verklaerter Diener und Freunde Gottes. - Jahrgang2“ PROFILE=“Mets profile – mu“ xsi:schemaLocation=“http://www.loc.gov/METS/ http://www.loc.gov/standards/mets/mets.xsd“>

–<mets:metsHdr CREATEDATE=“2009-01-21T13:39:10“>–<mets:agent ROLE=“CREATOR“ TYPE=“ORGANIZATION“><mets:name>ABA001</mets:name></mets:agent></mets:metsHdr>–<mets:dmdSec ID=“DMD_MARC“>–<mets:mdWrap MDTYPE=“OTHER“ OTHERMDTYPE=“MARC“ MIMETYPE=“text

/xml“ LABEL=“MARC XML“>–

MR

E@

A



———————————————

17 http://www.loc.gov/standards/mets/

<mets:xmlData>–<marc:collection>–<marc:record><marc:leader>——-nam-a22——-uu-4500</marc:leader><marc:controlfield tag=“001“>dtd20080009786</marc:controlfield><marc:controlfield tag=“003“>CZ-PrNK</marc:controlfield><marc:controlfield tag=“005“>090121133910</marc:controlfield><marc:controlfield tag=“008“>090121b———xx———————ger—</marc:controlfield>–<marc:datafield tag=“100“ ind1=“1“ ind2=“ „><marc:subfield code=“a“>***Donator NF***</marc:subfield><marc:subfield code=“e“>Other</marc:subfield></marc:datafield>–<marc:datafield tag=“245“ ind1=“0“ ind2=“0“><marc:subfield code=“n“>Jahrgang 2</marc:subfield></marc:datafield>–[…]

Vebarhiv (WebArchiv) projekat – digitalna arhiva

nacionalnog domena

Projekat Vebarhiv18 predstavqa digitalnu arhivu za dugoro~nu za-{titu ~e{kih internet izvora. Projektom rukovodi Nacionalna biblio-teka ê{ke Republike od 2000. godine, u saradwi sa Moravskom bibliote-kom (zaduènom za tehni~ka re{ewa) i Institutom za informatiku Masa-rikovog univerziteta u Brnu. Trenutno se (u 2008) Vebarhiv vodi kao pro-jekat u NKP, mada je su{tinski postao organizacioni deo NKP i ~lan jeMe|unarodnog konzorcijuma za za{titu interneta (International InternetPreservation Consortium, IIPC19) od 2007. godine. Finansirawe projekta to-kom svih godina vr{eno je skoro iskqu~ivo kroz razli~ite donacije.

Osnovni ciq ~e{kog projekta veb arhivirawa je za{tita i o~uvawedigitalnih dokumenata kulturne, umetni~ke i istorijske vrednosti nainternetu za budu}e generacije korisnika. Usled naglog razvoja interne-ta i efemernog karaktera mnogih dokumenata i eletronskih izvora na mre-ì, koji brzo nastaju, ali isto tako brzo i nestaju, NKP je u saradwi sa

MR

E@

A



———————————————

18 http://www.webarchiv.cz/19 http://netpreserve.org/about/index.php

drugim institucijama razvila i prilagodila model i alate za dugoro~nuza{titu tih dokumenata i izvora (kao {to su generator metapodataka pre-ma Dublin Core standardu,20 Uniform Resource Name-URN generator,21 kal-kulator za MD5 kriptografsku funkciju22). Me|u sa~uvanim izvorima mo-gu se na}i pojedina~ni dokumenti, publikacije, tekstualni, video i audiofajlovi i ~itavi veb sajtovi, ukoliko ispuwavaju kriterijume za arhivi-rawe. Osnovni kriterijum da izvor bude ukqu~en u proces arhivirawa jepripadnost ~e{kom nacionalniom internet domenu .cz. Posebni kriteri-jumi se mogu definisati prema raspoloìvom prostoru za skladi{tewepodataka, tipu dokumenata, veli~ini (dokumenti do 100 megabajta), forma-tu, protokolu za prenos podataka (za sada samo http/ftp protokoli), brojudokumenata (do 5.000 po jednoj veb adresi), itd. Selektivno (tematsko) ar-hivirawe uzima u obzir dodatne kriterijume, kao {to su sadràj koji od-govara „nacionalnom aspektu“, sedi{te izdava~a sadràja, jezik, slobod-no dostupan originalni sadràj zna~ajne kulturne ili nau~ne vrednosti.

Autori projekta poku{ali su dvojnim pristupom da re{e problempronalaèwa, izdvajawa i arhivirawa izvora na internetu, kroz kom-pletno arhivirawe ~e{kog internet domena u odre|enom periodu svake go-dine (zapo~eto septembra 2001), odnosno kroz selektivno pretraìvawe(~etiri puta godi{we), izdvajawe i arhivirawe internet izvora na odre-|enu temu (prilikom ~ega se formiraju tematske kolekcije, poput kolek-cije predsedni~kih izbora u ê{koj 2008. godine, {to je popularan izboru mnogim projektima internet arhivirawa {irom sveta). Kao ilustraci-ja koli~ine podataka prikupqenih kroz kompletno arhivirawe ~e{koginternet domena, krajem januara 2009. godine ukupno je arhivirano 206,8miliona dokumenata, koji zapremaju 8,8 terabajta podataka.

S obzirom da je materijal na internetu tako|e za{ti}en autorskim ivlasni~kim pravima (autora, izdava~a, vlasnika internet domena), drà-va je pravno regulisala to pitawe na taj na~in {to je NKP zakonom dobi-la slobodu da se bavi aktivnostima veb arhivirawa i da stvara svoje ko-lekcije, ali da pristup kolekcijama korisnicima na internetu bude ogra-ni~en samo na one delove za koje su nosioci autorskih prava dali pisme-nu dozvolu. Vebarhiv u najve}em broju slu~ajeva sklapa ugovor sa izdava-~ima veb sajtova, kojim se reguli{e budu}e ukqu~ivawe tog internet izvo-ra u javno dostupnu kolekciju na sajtu projekta. U trenutku pisawa ovogteksta (januar 2009) korisnicima je putem interneta bilo mogu}e da pre-gledaju kolekciju od 800 arhiviranih veb sajtova, koji pripadaju kultur-

MR

E@

A



———————————————

20 http://www.webarchiv.cz/generator/dc.php?lang=en21 http://en.webarchiv.cz/urn-generator/22 http://en.webarchiv.cz/md5-generator/

no-nau~noj ba{tini ~e{kog naroda u matici i rasejawu. Ukoliko izdava-~i traè, Vebarhiv dostavqa metapodatke za wihov arhivirani veb sajtili internet sadràj u Dublin Core standardu.23

MR

E@

A



Veb arhivirawe24 (Web Archiving) se defini{e kao skladi{tewe udigitalnom repozitorijumu celine ili odre|enog dela internet sadrà-ja, zarad obezbe|ivawa trajnog pristupa tim digitalnim sadràjima u bu-du}nosti. Usled nesagledivog rasta sadràja na internetu, koji se ekspo-nencijalno {iri, veb arhivirawe postaje aktuelna tema u mnogim zemqa-ma sveta, koje posmatraju svoje nacionalne internet domene kao sastavnideo kulturne ba{tine ({to }e najverovatnije prihvatiti ve}ina dràvatokom vremena, kako se srazmerno bude pove}avalo kori{}ewe i prisustvona internetu). Ovde je u pitawu veoma posebna vrsta kulturne ba{tine, ko-ja ne postoji u fizi~kom (analognom) obliku, pa se i weno dugoro~no ~uva-we (arhivirawe) mora re{iti na druga~iji na~in. Naro~ito ako se uzme uobzir promenqivost sadràja na internetu, sa mnogim izvorima i sajtovi-ma koji postoje u vrlo kratkom vremenskom periodu (svega nekoliko mese-ci, kao u slu~aju odre|enih manifestacija, gde se nakon okon~awa progra-ma ~esto ugasi/obri{e i internet zapis o tome). Istraìvawa od pre neko-

———————————————

23 Petr Žabička, WebArchiv – Czech Web Archive revisited. <http://www.iwaw.net/06/PDF/ iwaw06-zabicka.pdf>.

24 http://en.wikipedia.org/wiki/Web_archiving

liko godina utvrdila su da prose~ni (aktivni) ìvotni vek novih inter-net sajtova ne prevazilazi duìnu ìvota jedne muve, ta~nije 44 dana.25

Postoje slu~ajevi masovnog odumirawa internet prostora, kao u slu~ajuSrbije ga{ewe .yu domena, kada }e 30. septembra 2009. neminovno nestatideo nacionalne „digitalne kulture“.26

Kao i ve}ina novina, s kojima se ustanove kulture hvataju u ko{tac, iovde postoji mnogo eksperimentisawa i vi{egodi{wih pripremnih rado-va, tako da je vrlo malo zemaqa izgradilo nacionalnu strategiju veb arhi-virawa celog ili dela svog nacionalnog domena. Zanimqivo je da nivo teh-nolo{ke razvijenosti ili kulture kori{}ewa interneta ne odre|uje i pre-imu}stvo, jer u su{tini proces „hvatawa“ sadràja sa interneta nije pre-terano komplikovan (postoje i besplatni programi koji se mogu instalira-ti na ku}nom ra~unaru i koji prenesu na lokalni disk ~itav sadràj nekogsajta ili internet resursa). Mnogobrojne faze moraju se pro}i pre same „è-tve“ interneta (doslovni prevod engleskog termina harvest): stvarawe prav-nog okvira koji bi nekim ustanovama omogu}io da pristupaju sadràjimapod za{titom autorskih i vlasni~kih prava i preuzimaju ih u celosti (usu{tini najduà faza); stvarawe i organizovawe nacionalnog repozitori-juma, {to nije samo pitawe kupovine nekog sistema velikog kapaciteta zaskladi{tewe podataka, ve} na~ina kako }e se omogu}iti dugoro~ni i sigur-ni pristup podacima u budu}nosti, uz garantovawe autenti~nosti tih poda-taka; kriterijumi za selekciju sadràja koji }e biti arhiviran (ni ovde netreba sve arhivirati, ve} samo ono {to se smatra korisnim za budu}e kori-snike); re{avawe problema zastarevawa softvera i hardvera, tj. migracijapodataka na nove platforme i sisteme, kako generacije posle nas ne bi ima-le samo muzejske primerke hard diskova, sa ne~itqivim podacima na wima;itd. Nakon {to se re{e ova i druga pitawa, moè se pristupiti planskomradu na digitalnoj za{titi (Digital Preservation), odnosno upravqawu digi-talnih informacija tokom vremena (ili na dugi rok).

U tehni~kom smislu, veb arhivirawe je automatizovan proces kojisprovodi nekoliko softverskih alata za prikupqawe, indeksirawe i ~u-vawe podataka u arhivi, prema unapred definisanim parametrima. Vebar-hiv projekat se oslawa na softver otvorenog koda Heritrix27 za identifiko-vawe i prikupqawe izvora sa interneta. Pored toga je definisan skupkriterijuma za selektovawe internet-nastalih (online-born) dokumenata,kako bi bili ukqu~eni u ~e{ku nacionalnu bibliografiju. U tom kontek-stu pravno pitawe veb arhivirawa postaje veoma bitno, jer zakonodavac u

MR

E@

A



———————————————

25 http://www.loc.gov/acq/devpol/webarchive.html26 http://www.rnids.rs/tacka_na_yu27 http://crawler.archive.org/

ê{koj Republici jo{ uvek nije predvideo obavezni elektronski prime-rak kao u slu~aju {tampanih publikacija.

Prikupqeni dokumenti sa relevantnim metapodacima ~uvaju se ustandardizovanom arhivskom formatu ARC, koji podràva IIPC konzorci-jum. ARC28 je format za arhivirawe podataka kompresijom bez gubitaka, ko-ji se koristi za skladi{tewe i ~uvawe internet izvora u mnogim projekti-ma veb arhivirawa. Razvijen od strane Internet Archive29 za rad sa Xeritrixprogramom-traga~em (crawler), ARC se primarno koristi za skladi{teweblokova informacija prikupqenih od strane robota za pretragu i priku-pqawe izvora. U okviru svakog ARC fajla nalaze se arhivirani dokumenti(html, gif, jpeg…) koji ~ine strukturu i sadràj internet stranica. Svakomod dokumenata u ARC strukturi prethodi informacija u zaglavqu o forma-tu, veli~ini, spoqnim linkovima u okviru dokumenta, itd. ARC se pokazaokao odli~an format za masovno arhivirawe internet sadràja (kao {to jenacionalni internet domen), kada kontrola procesa ne moè da podrazume-va pojedina~no pra}ewe kvaliteta i ispravnosti arhiviranog materijala.U ciqu {to boqeg dugoro~nog veb arhivirawa iz ARC formata razvijen jeWARC30 format, za koji se o~ekuje da postane standard u budu}nosti.

Struktura arhiviranog HTML dokumenta u ARC formatu:filedesc://IA-001102.arc 0 19960923142103 text/plain 76

1 0 Alexa InternetURL IP-address Archive-date Content-type Archive-length http://www.dryswamp.edu:80/index.html 127.10.100.2 19961104142103 text/html 202HTTP/1.0 200 Document followsDate: Mon, 04 Nov 1996 14:21:06 GMTServer: NCSA/1.4.1Content-type: text/html Last-modified: Sat,10 Aug 1996 22:33:11 GMTContent-length: 30<HTML>Hello World!!!</HTML>filedesc://IA-001102.arc 0.0.0.0 19960923142103 text/plain 200 - - 0IA-001102.arc 1222 0 Alexa InternetURL IP-address Archive-date Content-type Result-code ChecksumLocation Offset Filename Archive-lengthhttp://www.dryswamp.edu:80/index.html 127.10.100.2 19961104142103text/html 200 fac069150613fe55599cc7fa88aa089d - 209 IA-001102.arc 202

MR

E@

A



———————————————

28 http://www.digitalpreservation.gov/formats/fdd/fdd000235.shtml29 http://www.archive.org/index.php30 http://www.digitalpreservation.gov/formats/fdd/fdd000236.shtml

———————————————

31 http://kramerius-info.nkp.cz/

HTTP/1.0 200 Document followsDate: Mon, 04 Nov 1996 14:21:06 GMTServer: NCSA/1.4.1Content-type: text/html Last-modified: Sat,10 Aug 1996 22:33:11 GMTContent-length: 30<HTML>Hello World!!!</HTML>

Informacioni portal Kramerius sistema

Krajem 2008. godine Nacionalna biblioteka ê{ke Republike po-krenula je „Informacioni portal Kramerius sistema“.31 Portal je i da-qe u razvojnoj fazi i dostupan je, za sada, samo na ~e{kom jeziku. Predvi-|eno je da se preko ovog portala poveù opisani projekti digitalne za-{tite (Manuscriptorium, Kramerius, WebArchiv), kao i da se na jednom mestuobjedine informacije o pro{lim i aktuelnim aktivnostima digitalneza{tite u NKP i ê{koj Republici. Informacioni portal }e, tako|e, na-javqivati sve predstoje}e doga|aje u zemqi iz oblasti digitalizacije. Po-red informacija i linkova ka aktuelnim projektima, korisnici }e ima-ti pristup relevantnoj literaturi i dokumentaciji o digitalizaciji uê{koj Republici.

MR

E@

A



O konzorcijumu DigitalPreservationEurope

DigitalPreservationEurope32 (DPE) je dugoro~na inicijativa za unapre-|ewe koordinacije, kooperacije i konzistentnosti u postoje}im aktivno-stima na obezbe|ivawu efektne za{tite digitalizovanih izvora. DPE pod-sti~e saradwu i razmenu znawa, ideja i prakti~nih re{ewa izme|u vi{enacionalnih programa digitalne za{tite33 (digital preservation) {iromEvrope. Na samom veb sajtu konzorcijuma nalazi se stranica koja defini-{e digitalnu za{titu kao „skup aktivnosti potrebnih zarad locirawa,prikazivawa, kori{}ewa i razumevawa u budu}nosti“.34 DPE je prakti~-no nastavak ERPANET projekta35 (Electronic Resource Preservation and Ac-cess Network), koji je finansirala Komisija EU (The European Commission)za potrebe uspostavqawa konzorcijuma ustanova kulture, softverskihkompanija, istraìva~kih institucija, nevladinog sektora, u ciqu raz-voja najboqih teorijskih i prakti~nih okvira digitalne za{tite kultur-nog i nau~nog nasle|a.

Ukupno je 11 institucija zastupqeno kao partneri u projektu, uglav-nom nacionalnih ustanova evropskih zemaqa iz sektora kulture i nauke.Jo{ je ve}i broj tzv. „pridruènih partnera“ (ukupno 20 u januaru 2009),jer je kompleksnost problema digitalne za{tite i obimnost poslova uslo-vila interdisciplinarnu saradwu me|u mnogobrojnim institucijama raz-li~itih profila i aktivnosti. DPE je pokrenuo i sopstveni program raz-mene profesionalaca iz oblasti digitalne za{tite (DigitalPreservationEu-rope Exchange Programme – DPEX), kako bi pojedinci stekli priliku da umnogobrojnim ustanovama Evrope steknu dragoceno iskustvo, razmene ide-je i usavr{e znawe, odnosno praksu. Program je bio otvoren do kraja 2008.godine i omogu}avao je da primqeni kandidati borave u nekoj ustanovi uperiodu izme|u dve nedeqe i tri meseca (koju su sami izabrali i kontak-tirali, kako bi dobili zvani~an poziv). Organizacija DPE stipendira-nim pojedincima dare`qivo je pokrivala sve tro{kove puta, sme{taja iboravka (do odre|enog maksimuma).

MR

E@

A



———————————————

32 http://www.digitalpreservationeurope.eu/33 „Digital Preservation“ smo slobodno preveli kao „digitalna za{tita“, jer sma-

tramo da odgovara smislu kori{}ewa tih termina na engleskom jeziku.„Bibliotekarski terminolo{ki re~nik“ Narodne biblioteke Srbije (2004,internet izdawe na http://btr.nbs.bg.ac.yu/) prevodi Digital Preservation kao „digi-talizacija radi za{tite“, {to suàva zna~ewe originala, jer za{tita udigitalnom obliku ne mora nu`no da podrazumeva sam proces digitalizacije(kao {to je slu~aj kod materijala koji postoji samo u digitalnom obliku –npr. „elektronski ro|eni dokumenti“) (prim. aut.).

34 http://www.digitalpreservationeurope.eu/what-is-digital-preservation/35 http://www.erpanet.org/index.php

Literatura

1. Butigan-Vučaj, Tamara: Studio za digitalizaciju Nacionalne biblioteke Češke Repu-blike, Glasnik Narodne biblioteke Srbije 1/2005, Beograd, 2005, str. 295-301.

2. Žabička, Petr: WebArchiv - Czech Web Archive revisited, <http://www.iwaw.net/06/PDF/iwaw06-zabicka.pdf>.

3. Knoll, Adolf: Digitized Cultural Heritage, Pregled Nacionalnog centra za digitali-zaciju 5 (2004), str. 63-66, <http://elib.mi.sanu.ac.rs/files/journals/ncd/5/d009download.pdf>.

4. Kovačević, Ljiljana, Injac, Vesna, Begenišić, mr Dobrila: Bibliotekarski terminološkirečnik : englesko-srpski, srpsko-engleski, Beograd, 2004. < http://btr.nbs.bg.ac.yu/>.

5. Rothenberg, Jeff: Avoiding Technological Quicksand: Finding a Viable TechnicalFoundation for Digital Preservation. A Report to the Council on Library and Infor-mation Resources, Washington, 1999. < http://www.clir.org/pubs/reports/rothen-berg/contents.html>.

6. Stoklasova, Bohdana: Czech Digital Library, <http://www.svkbb.sk/colloquium/zbornik/data/stoklas.pdf>.

7. Thibodeau, Kenneth: Overview of Technological Approaches to Digital Preservationand Challenges in Coming Years, CLIR Reports < http://www.clir.org/pubs/reports/pub107/thibodeau.html>.

8. http://en.wikipedia.org/wiki/Web_archiving9. http://kramerius.nkp.cz/kramerius/Welcome.do;jsessionid=ECDD86375315A01644

7717588D603426?lang=en10. http://kramerius-info.nkp.cz/11. http://crawler.archive.org/12. http://www.archive.org/index.php13. http://www.digitalpreservation.gov14. http://www.digitalpreservationeurope.eu/15. http://www.eeagrants.org/projects16. http://www.loc.gov/acq/devpol/webarchive.html17. http://www.loc.gov/z3950/agency/18. http://www.loc.gov/standards/mets/19. http://www.manuscriptorium.com/Site/ENG/default_eng.asp20. http://netpreserve.org/about/index.php21. http://www.nkp.cz/22. http://www.openarchives.org/OAI/openarchivesprotocol.html23. http://www.rnids.rs/tacka_na_yu24. http://www.csa.com/discoveryguides/cyber/overview.php25. http://www.webarchiv.cz/

MR

E@

A



DIGITAL PRESERVATION PROJECTS AT NATIONAL LIBRARYOF THE CZECH REPUBLIC

Summary

The National Library of the Czech Republic (NKP) started the first stepsin digital preservation of Czech scientific and cultural heritage in the beginningof the 90’s. During the time three projects have stabilized among other digitalpreservation activities at NKP: Manuscriptorium for digitized manuscripts andold printed books, Kramerius for monographic and serial publications and Web-Archiv as digital archive of online-born documents. This paper reviews these pro-jects, but also presents the main information about present and future work ondigital preservation at NKP.

Key words: digital preservation, digitization, Manuscriptorium, Kramerius,WebArchiv, web archiving, national library, Czech Republic, DPE

Bogdan Trifunovich, M. A.

MR

E@

A



BOGDAN TRIFUNOVI], M. A. UDK 004.738.1Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak

INTERNET ]O[AK 2009.

Saètak: U tekstu su prikazana tri internet sajta, Me|unarodna de~ja di-gitalna biblioteka (International Children’s Digital Library), Program Uje-diwenih nacija tehni~ke pomo}i za male i oblasne biblioteke (UN TechnicalAssistance Programme for Small and Field Libraries) i Digitalna bibliotekainformacione nauke i tehnologije (DLIST, Digital Library of Information Sci-ence and Technology), koji olak{avaju pra}ewe aktuelnih trendova u digita-lizaciji de~je kwièvnosti, internet izdava{tvu i razvoja informaciono-komunikacione tehnologije.

Kqu~ne re~i: ICDL, de~ja kwièvnost, digitalizacija, DLIST, informacija,komunikacije, tehnologija, internet, digitalne kolekcije

Me|unarodna de~ja digitalna biblioteka (International Children’sDigital Library, http://www.childrenslibrary.org/index.shtml) je ogromna kolek-cija digitalizovanih kwiga za decu, ali i mnogo vi{e od toga. Bibliote-ku potpisuje istoimena fondacija, koja kao osnovnu misiju ovog projektanavodi podr{ku da „deca sveta“ postanu uspe{ni pripadnici globalne za-jednice, koji izraàvaju toleranciju i po{tovawe prema drugim kultura-ma, jezicima i idejama. Kao sredstvo ispuwewa tog ciqa, najboqe od svet-ske kwièvnosti za decu ponudi}e se besplatno za ~itawe putem interne-ta. Osniva~i i Fondacija nastoje da kroz Biblioteku u budu}nosti buduzastupqene sve kulture i svi jezici sveta, kako bi svako dete upoznalo icenilo bogatstvo de~je literature u svetu.


M R E @ A

Fondacija Me|unarodne de~je digitalne biblioteke registrovana jekao neprofitna korporacija, sa rukovode}im telom koje ~ine pojedinciiz profitnog i neprofitnog sektora, okupqeni oko plemenite ideje {i-rewa znawa i kulture me|u najmla|im korisnicima. Fondacija je defini-sala nekoliko ciqeva svog postojawa:

1. stvarawe kolekcije od najmawe 10.000 kwiga na najmawe 100 jezi-ka, koja }e svakome biti slobodno dostupna na internetu;

2. obrazovawe radi boqeg razumevawa veze izme|u pristupa deci ko-lekcijama digitalizovanog multikulturalnog materijala i de~-jim sklonostima prema kwigama, bibliotekama, ~itawu, tehnolo-giji i drugim zemqama i kulturama;

3. razvoj tehnologija kompjuterskog interfejsa u saradwi sa decom,koje }e deci olak{ati pretraìvawe, pregledawe, ~itawe i raz-menu kwiga u elektronskom obliku;

4. razvoj platforme digitalne biblioteke za elektronske kwigekoja }e uspe{no i efikasno sprovesti u delo ostale ciqeve Fon-dacije.

Politika ukqu~ivawa neke kwige u Digitalnu biblioteku preciznoje odre|ena preko slede}ih kriterijuma: kriterijumi za {irewe kolekci-ja, autorskih prava, za{tite de~jih prava i ukqu~ivawa drugih veb sajto-va u Me|unarodnu de~ju digitalnu biblioteku. Zastupqeni materijal ukolekcijama moè biti aktuelan {tampani materijal sa dozvolom za ob-javqivawe u elektronskoj formi, publikacije koje se vi{e ne {tampaju,ali za koje nisu istekla autorska prava (sa dozvolom autora) i sve {topripada domenu javnog dobra (publikacije koje ne podleù autorskim pra-vima, kao i one koje su od strane nosioca prava progla{ene slobodno do-stupnim). Publikacije u okviru Me|unarodne de~je digitalne bibliotekemogu se slobodno pregledati preko interneta, ali projekat ne podràvapreuzimawe, kopirawe ili {tampawe publikacija sa sajta. Kao dopuna ma-terijalu objavqenom na sajtu, kolekcije mogu da sadrè i informacije ko-je dodatno obja{wavaju publikacije, kao {to su biografski podaci o au-torima i ilustratorima, prikazi ili anotacije kwiga od strane korisni-ka, prevodi, itd.

Za ve}inu zemaqa ukqu~enih u projekat odre|eni su pojedinci kojiselektuju materijal i prosle|uju ga za ukqu~ivawe u kolekcije (za Srbi-ju su to zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije). Da bi neka publikacijai bila ukqu~ena u Biblioteku, mora zadovoqiti vi{e kriterijuma:

– da podràva razumevawe sli~nosti i razlika izme|u i u okvirudràva, naroda i kultura;

– da promovi{e toleranciju;

MR

E@

A



– da doprinosi de~jem razumevawu raznolikosti globalnog dru{tva;– da je namewena deci uzrasta izme|u tri i 13 godina (mada su odstu-

pawa mogu}a);– da je relevantna savremenim interesovawima dece;– da je digitalizovana na uspe{an i verodostojan na~in.

Publikacije je mogu}e pregledati razvrstavawem po vi{e parameta-ra, kako bi se olak{alo kori{}ewe velikog broja naslova. Najzastupqeni-je pretraìvawe od strane korisnika je preko zemqe porekla, odnosno je-zika publikacije. Srbija je predstavqena sa 78 kwiga (77 na srpskom i jed-na na engleskom jeziku), koje su zastupqene i u Srpskoj de~joj digitalnojbiblioteci.1 Sadràj svake kwige otvara se preko skeniranih stranicaoriginalne publikacije, koje se, radi boqeg prikaza, mogu uve}avati iliumawivati. Od ostalih na~ina selektovawa gra|e vredi ista}i selekcijuprema uzrastu (od tri do pet, {est do devet i od 10 do 13 godina). Pretragacelokupne kolekcije omogu}ena je prema kqu~nim re~ima kojima su opi-sane kwige, a same kqu~ne re~i mogu biti unete na vi{e desetina jezika(i na srpskom).

Program Ujediwenih nacija tehni~ke pomo}i za male i oblasnebiblioteke (UN Technical Assistance Programme for Small and Field Librari-es, http://www.un.org/depts/dhl/sflib/) pokrenut je 1999. godine od straneBiblioteke Daga Hamer{elda2, vode}e ustanove u bibliote~kom sistemuUjediwenih nacija (UN), kao interaktivni tehni~ki program za podr{kui pomo} malim i oblasnim bibliotekama. Biblioteka Daga Hamer{elda,nazvana po biv{em Generalnom sekretaru UN, zaduèna je da koordinirarad ve}eg broja biblioteka u sistemu UN, ali i izme|u biblioteka od naj-nièg (kao {to su specijalne biblioteke pojedinih agencija UN) do naj-vi{eg nivoa (nacionalne biblioteke koje ~uvaju obavezni primerak). Ma-le i oblasne biblioteke nalaze se na sredini pomenute strukture u siste-mu UN i prakti~no predstavqaju biblioteke odre|enih programa i agen-cija koje UN sprovode na me|unarodnom planu (UNICEF, UNHCR, MMF,Svetska banka, itd.).

Kroz ovaj program nastoji se izgraditi ~vrsta mreà za pomo} biblio-te~kim radnicima u unapre|ewu nivoa usluga, izbegavawe duplirawa ra-da izme|u vi{e biblioteka, promovisawe dijaloga i podsticaj razmeneprofesionalnih ideja, treninga, standarda i prakse, kao i obezbe|ivawejednakog pristupa informaciono-komunikacionim tehnologijama. U ka-

MR

E@

A



———————————————

1 http://digital.nb.rs/decije/2 http://www.un.org/Depts/dhl/index.html

snijoj fazi realizacije nabrojanih ciqeva predvi|eno je da se, kroz part-nerstvo sa specijalizovanim agencijama UN, stvori sveobuhvatna biblio-te~ka mreà za sve zemqe ~lanice UN.

Na sajtu su postavqeni linkovi ka bazama podataka, uputstvima zaizgradwu i odràvawe tih baza podataka, smernicama o bibliote~koj de-latnosti, UN dokumentacija koja se odnosi na bibliote~ko-informacionudelatnost i drugi internet izvori. Osnovni delovi sajta podeqeni su nanekoliko kategorija: Bibliote~ki menaxment, Dokumenta UN, Virtuelnabiblioteka, Forum (koji je uga{en zbog nedovoqnog kori{}ewa), FAQ („ê-sto postavqana pitawa“). Bibliote~ki menaxment se generalno bavi op-{tim pitawima upravqawa malih biblioteka, katalogizacijom, uput-stvima (zastupqeno je vi{e uputstava za kori{}ewe bibliote~kog progra-ma Winisis koji podràva UNESCO) i linkovima ka besplatnom softveru zabibliote~ko poslovawe i bazama podataka. Dokumentacija potpisana odstrane UN sadrì tekstove koji obra|uju teme kao {to su osnovni alati zaistraìva~ki rad, bibliografije, baze podataka, izme|u ostalih op{ti-jih tema. Virtuelna biblioteka predstavqa kolekciju linkova bibliote~-kih udruèwa (IFLA, ALA, EBLIDA, itd.), digitalnih biblioteka (ovajspisak, na àlost, nije aùriran duè vreme, pa ima linkova ka ve} uga-{enim ili preseqenim sajtovima), OPAC-a (Online Public Access Catalog)…

I pored uo~enih nedostataka internet sajta Programa Ujediwenihnacija tehni~ke pomo}i za male i oblasne biblioteke, kao {to su neaùr-ni podaci i linkovi, „mrtve“ veze ili nepostoje}i forum za razmenu ide-ja ({to je jedna od osnovnih ideja ovog projekta), obiqe dokumentacije ikorisnih informacija o programima za bibliote~ko poslovawe, besplat-nom softveru ili bazama podataka, ~ini ovaj sajt odli~nom polaznom osno-vom za bibliotekare i informati~are zainteresovane da primene neka oddostupnih re{ewa informaciono-komunikacionih tehnologija u svako-dnevnom radu.

Digitalna biblioteka informacione nauke i tehnologije DLIST(Digital Library of Information Science and Technology, http://dlist.sir.arizo-na.edu/) je me|uinstitucionalna digitalna arhiva otvorenog pristupa zainformacionu nauku (Information Science) ustanovqena 2002. godine, gde suukqu~eni arhivistika (Archives and Records Management), bibliote~ko-informaciona nauka (Library and Information Science), informacioni si-stemi, muzeolo{ka informatika (Museum Informatics) i druge va`ne in-formacione discipline. Krajwa svrha ove dinami~ne digitalne arhive jeda na pozitivan na~in uti~e na nau~nu komunikaciju u prethodno pobro-janim disciplinama. Rukovode}e telo DLIST-a ~ini Savetodavni odbor, sa-stavqen od grupe me|unarodno priznatih stru~waka iz oblasti informa-cione nauke, tehnologije i komunikacija. Konkretnu tehni~ku podr{ku i

MR

E@

A



odràvawe sistema projektu pruàju [kola za informacione izvore ibibliotekarstvo http://www.sir.arizona.edu/ i Centar za obrazovne tehnolo-gije http://www.ltc.arizona.edu/ Univerziteta Arizone http://www.arizona.edu/. Univerzitet Arizone obezbe|uje finansirawe projekta i serverskekapacitete za sme{taj arhive.

Arhiva DLIST u trenutku pisawa ovog teksta (februar 2009) sadrì1.403 rada. Ukqu~ivawe nekog rada u arhivu vr{i se prema dokumentu „Re-pository Policy Document“, koji defini{e parametre same arhive (ime, je-dinstveni identifikator, opis, URL adresu, kontakt osobe, protokol zametapodatke – u ovom slu~aju to je OAI-PMH…). Politika ukqu~ivawa ra-dova u arhivu podrazumeva mogu}nost da svaki stru~wak iz oblasti in-formacionih nauka predloì svoj rad, koji postaje deo arhive nakon {topro|e postupak recenzije od strane urednika. Pre toga, autori moraju bi-ti registrovani korisnici arhive. Zahvaquju}i protokolu OAI-PMH3 (TheOpen Archives Initiative Protocol for Metadata Harvesting), DLIST koristi dru-ge repozitorijume otvorenog pristupa da prikupqa radove koji, premakriterijumima, mogu biti ukqu~eni u arhivu. Ti repozitorijumi su, iz-me|u ostalih, ArXiV (http://arxiv.org/), E-LIS (http://eprints.rclis.org/), OCLCResearch (http://www.oclc.org/research/publications/harvest.htm) i drugi, kojiarhiviraju preko 34.000 stru~nih radova. Korisnici mogu preko sajtaDLIST pretraìvati sve repozitorijume jednim upitom.

Arhiva se moè pretraìvati kroz osnovnu (prostu) pretragu naslo-va, saètaka radova ili kqu~nih re~i, odnosno preko naprednih opcija,kojima se bira oblast pretraìvawa ili limitator rezultata pretraì-vawa. Nakon {to korisnik odabere neki od ponu|enih rezulatata pretra-ge, otvara se prikaz sa naslovom rada, bibliografskom jedinicom za ci-tirawe, saètkom, osnovnim metapodacima o radu, spiskom citirane li-terature i linkom za preuzimawe rada u PDF formatu. Pregledawe zapi-sa mogu}e je preko godine izdawa, imena autora, tipa dokumenta i stru~-ne oblasti.

MR

E@

A



———————————————

3 http://www.openarchives.org/OAI/openarchivesprotocol.html

INTERNET CORNER 2009

Summary

This paper reviews three web sites, International Children’s Digital Li-brary, UN Technical Assistance Programme for Small and Field Libraries andDigital Library of Information Science and Technology (University of Arizona),which are helpful for LIS researchers and practitioners in following actualtrends in digitization of children’s literature, online publishing and developmentof information and communication technology.

Key words: ICDL, children’s literature, digitization, DLIST, information,communication, technology, Internet, digital collections

Bogdan Trifunovich, M. A.

MR

E@

A



Mr MIRJANA BRKOVI] UDK 821.163.41:929 Atanackovi} B.Centralna bibliotekaUniverziteta Novi Sad

BIBLIOGRAFIJA RADOVABOGOBOJA ATANACKOVI]A

– Povodom stopedesetogodi{wice smrti(1858–2008) –

Saètak: Bogoboj (ro|eno ime Timotije) Atanackovi} ro|en je 22. juna 1826.godine u Baji (Ma|arska). Od 1844. do 1852. godine bavio se pisawem pesama(tri pesme su mu objavqene), pripovedaka (u zbirkama Darak Srbkiwi i Kwi-

ga za dobre celi) i putopisa, a smatra se piscem prvog srpskog romana (Dva

idola u kwizi Pupoqci) sa tematikom iz savremenog ìvota. [kolovao se uBaji, Pe{ti, Poùnu i u Be~u. Bio je senator op{tine u Baji, sekretar ba~-kog vladike Platona Atanackovi}a u Novom Sadu, a u Baji se bavio advokatu-rom. Umro je 9. septembra 1858. godine u Baji.

Kqu~ne re~i: Bogoboj Atanackovi}, biobibliografija

Timotije (kasnije je sebe nazvao Bogoboj) Atanackovi} ro|en je 22. ju-na 1826. u Baji (Ma|arska), gde je i umro 9. septembra 1858. godine. Ostao jezabeleèn u istorijama kwièvnosti kao pisac pripovedaka i prvog ro-mana sa tematikom iz savremenog ìvota, dok su tri wegove objavqene pe-sme (od kojih su dve sa~uvane) imale slabog odjeka kod kritike. Niù gim-naziju zavr{ava u Baji, vi{u u Pe{ti, dok prava studira u Pe{ti, Poù-nu i Be~u. Diplomira 1848. godine. U~estvuje u radu Majske skup{tine uSremskim Karlovcima 1/13. maja iste godine. Senator je op{tine u Baji ute{kim revolucionarnim godinama 1849–1850. U Novom Sadu boravi


U G A O

1851–1852. godine kao sekretar Platona Atanackovi}a, vladike ba~kog.Vra}a se u Baju gde se do smrti bavi advokaturom. Iz braka sa Marijom Da-vidovi} ro|ena su dva sina od kojih ga je samo jedan nadìveo.

Kwièvnim radom Bogoboj Atanackovi} po~iwe da se bavi kada mu jebilo 18 godina, iako postoje zapisi da je i pre toga imao sklonosti ka pi-sawu. Ve}ina Atanackovi}evih pripovedaka danas su zaboravqene, suduistorije odolele su samo pripovetke Buwevka i Dva poqupca koje su i naj-~e{}e pre{tampavane. Roman Dva idola privla~i pa`wu onovremene pu-blike temom iz savremenog ìvota, jer se radwa romana odvija u doba bune1848–1849. godine. U romanu su na pijedestal uzdignuta dva romanti~naidola – qubav prema èni i qubav prema otaxbini. Pored zanimqivih li-kova seqaka i idealizovanih glavnih likova Ruè i Mladena, roman jepun reminiscencija na umetni~ke slike i skulpture, na gra|ansku liri-ku, na pesme Branka Radi~evi}a, ali i na srpske narodne, i epske i lirskepesme. Socijalni motivi i teàk ìvot Srba i Buwevaca prikazani su uromanu Dva idola i u pripoveci Buwevka sa puno uverqivosti i dramati-ke. Bogoboj Atanackovi} u dva navrata boravi po nekoliko meseci na puto-vawima po Slavoniji, Austriji, ê{koj, Francuskoj, Nema~koj i Itali-ji. Ta putovawa bila su mu inspiracija za putopise koje objavquje u tada-{wim dnevnim novinama. Istovremeno, pi{e i li~ni dnevnik na srpskomi francuskom jeziku koji je, na osnovu autorovog rukopisa, objavqen tek1918. godine. Objavqen je i ve}i deo Atanackovi}eve prepiske sa prija-teqima i rodbinom.

Bibliografija radova Bogoboja Atanackovi}a podeqena je u tri ce-line: Monografske publikacije, Prilozi u monografskim i serijskim pu-blikacijama i Literatura o Bogoboju Atanackovi}u. Opis dostupnih bi-bliografskih jedinica ura|en je de visu. Ukoliko nije bilo mogu}e do}i dopublikacije, u napomeni uz datu jedinicu navedeno je na osnovu kojeg se-kundarnog izvora je ura|en opis. Monografske publikacije obra|ene suprema Me|unarodnom standardu za bibliografski opis monografskih pu-

blikacija ISBD (M), a prilozi u monografskim i serijskim publikacija-ma prema Me|unarodnom standardu za bibliografski opis komponentnih

delova ISBD (CP). Podaci koji se ne nalaze u publikacijama dati su u ugla-stim zagradama, a oni koji su razre{eni na osnovu sekundarne literaturedati su u opisu, dok je u napomeni naveden izvor. Uz pojedine jedinice datje i popis sadràja. Raspored gra|e u prva dva dela je hronolo{ki, premagodini izdavawa. U okviru iste godine, jedinice su raspore|ene azbu~no,prema naslovu. U tre}em delu gra|a je raspore|ena azbu~no, prema imenuautora monografije ili priloga. U okviru radova istog autora raspored jeazbu~ni, a raspored radova sa istim naslovom je hronolo{ki.

UG

AO


Mr MIRJANA BRKOVI]

Tokom izrade bibliografijeBogoboja Atanackovi}a konsultova-ni su razli~iti izvori. Pregledanisu katalozi i fondovi biblioteka iarhiva: 1. lisni i elektronski kata-lozi Biblioteke Matice srpske uNovom Sadu, Narodne biblioteke Sr-bije i Univerzitetske biblioteke„Svetozar Markovi}“ u Beogradu, 2.elektronski katalog Centralne bi-blioteke Univerziteta u Novom Sa-du, 3. lisni katalozi BibliotekeSrpske patrijar{ije u Beogradu, Se-minara za lingvistiku Filolo{kogfakulteta u Beogradu, Srpske akade-mije nauka i umetnosti u Beogradu,Arhiva Srbije u Beogradu. Kori{}e-ne su slede}e {tampane bibliogra-fije: 1) Bibliografija Jugoslavije : člancii književni prilozi u časopisima i novina-ma. Serija C, Filologija, umetnost, sport,

književnost, muzikalije. – Beograd : Bibliografski institut FNRJ, 1952–2002; 2)Bibliografija kwiga u Vojvodini. – Novi Sad : Biblioteka Matice srpske,1992– ; 3) Bibliografija rasprava, članaka i književnih radova. Knj. 1, Nauka oknjiževnosti, A–K. – Zagreb : Leksikografski zavod FNRJ, 1956; 4) Bibliografijarasprava, članaka i književnih radova. Knj. 2, Jugoslavenska književnost. Knj.2/1, Poezija : A–F. – Zagreb : Leksikografski zavod FNRJ, 1959; 5) Bibliografijarasprava, članaka i književnih radova. Knj. 4/1, Historija, A–O. – Zagreb : Lek-sikografski zavod FNRJ, 1965; 6) Zeremski, Vida, Qubibrati}, \ur|evka,ûr~i}, Marija, Sedmica : sadràj i predmetni registar. – Novi Sad :Matica srpska, 1972; 7) Jovanovi}, @ivorad P., Bibliografska gra|a o Bo-

goboju Atanackovi}u. – U: Kwièvnost. – ISSN 0023–2408. – God. 6, kw. 13,sv. 8 (avgust 1951), str. 209–212; 8) Qubibrati}, \ur|evka, Mlada Srbadi-

ja : sadràj i predmetni registar. – Novi Sad : Matica srpska, 1982; 9)Maletin, Marko, Sadràj Letopisa Matice srpske : 1825–1950. Deo 1, Sa-

dràj po piscima. – Novi Sad : Matica srpska, 1968; 10) Militar, Triva,Sadràj Zastave : 1871–1875. – Novi Sad : Matica srpska, 1985; 11) Niko-li}, Jelena, Bibliografija Matice srpske. Kw. 1, 1826–1949. – Novi Sad :Matica srpska, 1976; Kw. 2, 1950–1965. – 1973; Kw. 3, 1966–1970. – 1974; Kw.

4, 1971–1975. – 1979; 12) Srpska bibliografija. Kwige 1868–1944. Kw. 1–. –Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 1989–; 13) Tre}akov, Stojan, Sadràj

Letopisa Matice srpske : 1951–1960. – Novi Sad : Matica srpska, 1977. U

UG

AO


BIBLIOGRAFIJA RADOVA BOGOBOJA ATANACKOVI]A

kwizi Bogoboja Atanackovi}a Dva idola (Beograd, 1982) i postoji biblio-grafija izdawa romana Dva idola koju je sa~inila Stanka Kosti}. Skrive-na bibliografija postoji i u kwizi Omladina i wena kwièvnost od Jo-vana Skerli}a (Beograd, 1964), gde je bibliografiju uradio @ivorad P. Jo-vanovi}. Uz odrednicu o Bogoboju Atanackovi}u u Leksikonu pisaca Jugosla-vije. Knj. 1 (Novi Sad, 1972) postoji wegova bibliografija, kao i u Jugosloven-skom književnom leksikonu (Novi Sad, 1971).

I Monografske publikacije

1. Darakþ Srbkinýi : novele. [Sv. 1] / pisao B. T. Atanackovi}þ. – U Budimu : pi-smenÿ Kr. Sveu~ili{ta, 1845. - 160 str. ; 14 cmSadràj: Lõbeznikþ i Laskatelý (9-39); Krvava osveta (41-59); Ubica (61-99); Ma-ti i k}i (101-134). Imena GG. Predbroynika (135-160).

2. Darakþ Srbkinýi : novele. Sv. 2 / pisao Bogoboy Atanackovi}þ. – U Subotici :[tampao Karlþ Bittermanþ, 1846. – [2], 100 str. ; 14 cmSadràj: Nanka (1-39); Ayduci (41-86). Imena G.G. Predbroynika (87-100).

3. Pupoqci : romani, novele, pripovetke, drame i druge zabavne stvari. Sv. 1, Dvaidola. Deo 1 / izdaje Bogoboj Atanackovi}. - U Be~u : u [tampariji Jermenskoganamastira, 1851. – [6], 152 str. ; 19 cm

4. Kwiga za dobre celi. Sv. 1 / pi{u nekoliko Srba ; ure|uje i izdaje Bogoboj Ata-nackovi}. - U Novom Sadu : Nar. Kwigope~atwa dr. Dan. Medakovi}a, 1852. - [8],XI, [3], 86 str. ; 21 cmNa nasl. str.: „Na korist Ba~kog fonda za Sve{teni~eske udovice, i na koristPravoslavne Bajske crkve“. – Sadràj: Udovica / od Ace Popovi}a (I-IX); Rukavi-ce / od Bogoboja Atanackovi}a (1-46); Pismo prijatequ svom u falu i odbranu è-ne / \. [\or|e] N. [Nato{evi}] (47-66); Tri zelene {ibqike / od Bogoboja Atanac-kovi}a (67-86).

5. Pupoqci : romani, novele, pripovetke, drame i druge zabavne stvari. Sv. 2, Dvaidola. Deo 2 / izdaje Bogoboj Atanackovi}. – U Novom Sadu : Nar. Kwigope~atwadr. Dan. Medakovi}a, 1852. - [8], 164 str. ; 19 cm

6. Novele / Bogoboj Atanackovi}. - Pan~evo : Naklada Kwiàre Bra}e Jovanovi}a,[1883] (u Pan~evu: Bra}a Jovanovi}). – 184 str. ; 16 cm. – (Narodna biblioteka Bra-}e Jovanovi}a ; sv. 61 ; sv. 63 ; sv. 65) (Dela razna srpska ; 1)Godina izdavawa data prema Srpska bibliografija. Kwige 1868-1944. Kw. 1, A-Bok, str. 172 .

7. Dva idola / napisao Bogoboj Atanackovi} ; [predgovor] Andra Gavrilovi}. – U Beo-gradu: Srpska kwièvna zadruga, 1893 (Beograd : Dr`. [tamparija KraqevineSrbije). - XVIII, 206 str., [1] list s autorovom slikom ; 19 cm. - (Srpska kwièvnazadruga ; 10) Str. V-XVII: Bogoboj Atanackovi} / And. [Andra] Gavrilovi}.

8. Buwevka / Bogoboj Atanackovi}. – U Solunu : Vlad. M. An|elkovi}, 1917 (Solun :Vlad. M. An|elkovi}). – 31 str. ; 18 cm. - (Mala biblioteka ; sv. 3)

UG

AO


Mr MIRJANA BRKOVI]

9. Putovawe Bogoboja Atanackovi}a : wegov Dnevnik iz god. 1849. i 1850. - U Ujvi-deku : Izdava~ka kwiàrnica Svetozara F. Ogwanovi}a, 1918 (Ujvidek : Supek iJovanovi}). – 61, [2] str. ; 14 cm. - (Ogwanovi}eva Univerzalna biblioteka ; sv. 5) Str. 5-10: Bogoboj Atanackovi} / M. [Milan] S-} [Savi}]. – Ime autora predgovoradato prema Srpska bibliografija. Kwige 1868-1944. Kw. 1, A-Bok, str. 172.

10. Bunjevka : pripovitka iz 1848. godine / napisao Bogoboj Atanacković. – Subotica :Bunjevačke novine, 1926 (Subotica : Gradska štamparija). – 23 str. ; 20 cm

11. Celokupna dela Bogoboja Atanackovi}a. – Beograd : Narodna prosveta, [1928]. -XXXII, 518 str., [1] list s tablom ; 20 cm. – (Biblioteka srpskih pisaca)Str. VII-XXIX : Bogoboj-Tima-Atanackovi}: ìvot i rad mu / Jeremija @ivano-vi}. - Godina izdavawa data prema Srpska bibliografija. Kwige 1868-1944. Kw. 1,

A-Bok, str. 172.

12. Dva idola / Bogoboj Atanackovi} ; [ilustrovao Boìdar Xemerkovi}]. – Beograd :„Jugoslavija“, 1967 (Skopje : Nova Makedonija). – 192, [1] str. ; 21 cm. – (Biblio-teka Zemqa. Kolo 1)Str. 189-192: Bele{ka o piscu i delu / M. [Miodrag] S. M. [Maksimovi}]. – Ini-cijali razre{eni prema bibliografiji Stanke Kosti}.

13. Dva idola / Bogoboj Atanackovi} ; [priredio, pogovor i napomene napisao VasoMilin~evi}]. – Beograd : Nolit, 1982 (Qubqana : Mladinska kwiga). – 228 str. ;21 cm. – (Srpska kwièvnost. Roman ; 4)Sadràj: Dva idola (7-202). – „Dva idola“ izme|u sentimentalizma i romantike /Vaso Milin~evi} (205-217); Napomena o tekstu / Vaso Milin~evi} (218-223); Hro-nolo{ki podaci o ìvotu i radu (224-225); Izdawa „Dva idola“ / bibliografijusa~inila Stanka Kosti} (226); Izabrana literatura (227); Re~nik mawe poznatihre~i i izraza (228-229).

II Prilozi u monografskim i serijskim publikacijama

14. Dve sestre. – U: Pe{tansko-budimskiy skorote~a. – God. 3, br. 45 (11. jun 1844), str.266-267; br. 46 (15. jun 1844), str. 270-271.

15. Efrosina : (obrazacþ svakida{n±gý ìvota). – U: Pe{tansko-budimsk¢y skorote-~a. – God. 3, br. 38 (18. maj 1844), str. 222-224; br. 39 (21. maj 1844), str. 229-231.

16. Zvezdi Danicý¢. – U: Pe{tansko-budimsk¢y skorote~a. – God. 3, br. 23 (19. mart1844), str. 129.

17. Krvava osveta. – U: Pe{tansko-budimsk¢y skorote~a. – God. 3, br. 30 (16. apr. 1844),str. 173-174; br. 31 (20. apr. 1844), str. 178-180.

18. Lõbavþ istinogþ srca : (sa ma|arskogþ). – U: Pe{tansko-budimsk¢y skorote~a. -God. 3, br. 19 (5. mart 1844), str. 107-108.

19. Posestrimi. – U: Pe{tansko-budimsk¢y skorote~a. – God. 3, br. 7 (23. jan. 1844), str. 33.

20. Nove knýige : „Daraký Srbkinýi. Novele pisao B. T. Atanackovi}þ. U Budimu, pi-smenÿ kr. Sveu~ili{ta. - Na 16-tini, str. 134.“ : [Oglas]. – U: Podunavka. – [God.3], br. 37 (15. sep. 1845), str. 156.

UG

AO



21. [Predobjava na autorovo delo Darak Srbkinji] : [Oglas]. – U: Danica horvatska, sla-vonska i dalmatinska. - God. 2, br. 17 (26. trav. 1845), str. 68.

22. Milka : (odlomakþ izþ novele Ayduci). – U: Podunavka. – [God. 4], br. 9 (1. mart1846), str. 33-34.

23. Obævlen¢½ [na] „Darak Srbkinýi“ : [Oglas]. – U: Serbske narodne novine. – God. 9,br. 45 (9. jun 1846), str. 180.

24. Sm±sice. Literatura : [Oglas na „Rosicu“]. – U: Podunavka. –- [God. 5], br. 15 (11.apr. 1847), str. 60.Oglas.

25. Mati : (odlomakþ izþ novele „B±gunci“). – U: Podunavka. - [God. 6], br. 1 (2. jan.1848), str. 1-4.

26. Francuska. – U: Napredak. – Br. 6 (19. nov. 1848), str. 27-28; br. 8 (26. nov. 1848),str. 35-36; br. 10 (4. dec. 1848), str. 44.

27. Pisma srbskoga putnika. - U: Srbske novine. - God. 17, br. 80 (15. jul 1850), str.305; br. 96 (24. avg. 1850), str. 368; br. 97 (26. avg. 1850), str. 371-372; br. 98 (29. avg.1850), str. 374; br. 99 (31. avg. 1850), str. 378; br. 100 (2. sep. 1850), str. 381-382; br.123 (2. nov. 1850), str. 471; br. 124 (4. nov. 1850), str. 476; br. 131 (23. nov. 1850), str.501-502; br. 132 (25. nov. 1850), str. 503.

28. [Pisma srbskoga putnika] B. A. U Trstu. – U: Srbske novine. – God. 17, br. 139 (14.dec. 1850), str. 529.

29. Kukavna porodica : (odlomak iz 2. dela „Dva idola“). – U: Srbske novine. – God.18, br. 53 (10. maj 1851), str. 207.

30. Putovan± po N±ma~koy. – U: Srbske novine. – God. 18, br. 12 (31. jan. 1851), str. 43-44; br. 19 (17. feb. 1851), str. 71; br. 21 (22. feb. 1851), str.79; br. 23 (27. feb. 1851),str. 87.

31. Bun±vka : novela. – U: Velik¢y beogradsk¢y kalendarþ za godinu 1852. – God. 1(1852), str. 55-66.

32. Bunjevka. – U: Neven / odgovorni urednik Mirko Bogović. – Tečaj 1, br. 8 (19. velj.1852), str. 113-117; br. 9 (26. velj. 1852), str. 129-137.

33. Bunévanka / prev. K. Štefan. – U: Lumir. – (1852).Prevod pripovetke Bunjevka na češki jezik. – Nije viđeno. Bibliografska jedinicadata prema Leksikonu pisaca Jugoslavije, knj. 1, str. 105.

34. XII glava iz „Dva idola“. – U: Srbske novine. – God. 19, br. 53 (1852).

35. Dva poljubca*. – U: Neven / odgovorni urednik Mirko Bogović. – Tečaj 1, br. 39 (23.ruj. 1852), str. 610-612; br. 40 (30. ruj. 1852), str. 626-629; br. 41 (7. lis. 1852), str.643-645; br. 42 (14. lis. 1852), str. 658-660; br. 43 (21. lis. 1852), str. 674-676.*Iz „Sedmice“.

36. Dva polõbca. – U: Sedmica. – God. 1, br. 4 (19. jul 1852), str. 30-31; br. 6 (2. avg.1852), str. 47-48; br. 8 (16. avg. 1852), str. 61-62; br. 9 (23. avg. 1852), str. 68-70; br.12 (13. sep. 1852), str. 90-92; br. 13 (19. sep. 1852), str. 100-101; br. 14 (27. sep. 1852),str. 109-110.

UG

AO


Mr MIRJANA BRKOVI]

37. Nanka. – U: Neven / odgovorni urednik Mirko Bogović. – Tečaj 1, br. 3 (15. seč.1852), str. 42-44; br. 4 (22. seč. 1852), str. 60-62; br. 5 (29. seč. 1852), str. 65-71.

38. Rukavice. – U: Knýièvni dodatak Õ`ne p~ele. – God. 1, br. 1 (5. jan. 1852), str.3-4; br. 2 (12. jan. 1852), str. 9-11; br. 3 (19. jan. 1852), str. 21-24; br. 4 (26. jan. 1852),str. 28-31; br. 5 (2. feb. 1852), str. 38-40; br. 6 (9. feb. 1852), str. 45-48; br. 7 (15.feb. 1852), str. 51-52.

39. Pismo pr¢ætelõ svomþ u odbranu i falu ènidbe.– U: Sedmica. – God. 2, br. 2 (17.jan. 1853), str. 11-12; br. 3 (24. jan. 1853), str. 18-21; br. 4 (31. jan. 1853), str. 26-27;br. 5 (7. feb. 1853), str. 34-36; br. 6 (14. feb. 1853), str. 43-45.

40. Rukavičky / prev. J. Kolař. – U: Lumir. – (1953).Prevod pripovetke Rukavice na če{ki jezik. – Nije viđeno. Bibliografska jedinica da-ta prema Leksikonu pisaca Jugoslavije, knj. 1, str. 105.

41. Bunjevka (?) /prev. M. Popović. – U: Nővilág. - God. 5 (1861).Prevod pripovetke Bunjevka na mađarski jezik. – Nije viđeno. Bibliografska jedinicadata prema Leksikonu pisaca Jugoslavije, knj. 1, str. 105.

42. Dvé modly / prev. K. Štefan. - Praha 1862.Prevod romana Dva idola na češki jezik. – Nije viđeno. Bibliografska jedinica da-ta prema Leksikonu pisaca Jugoslavije, knj. 1, str. 105.

43. Buwevka. – U: Srpska ~itanka za vi{e razrede gimnazija i realaka srpskih, uzpredavawe srpskog jezika i novije istorije kwièvnosti. [Kw. 3] / Svet. [Sveti-slav] Vulovi}. – U Beogradu : [tampa i izdawe Dràvne {tamparije, 1876. - Str.226-253.

44. Dwa bóstwa / przel. A. Petrow. – U: Wędrowiec. – 2 (1876), str. 146, 162, 178, 194,212, 229, 244, 260, 277, 300, 316, 323, 339, 356, 374, 391, 402. Prevod romana Dva idola na poljski jezik. – Nije viđeno. Bibliografska jedinica da-ta prema Leksikonu pisaca Jugoslavije, knj. 1, str. 105.

45. Iz „Dva Idola“ : Siro~e : odlomak. – U: Srpska ~itanka za vi{e razrede gimna-zija i realaka srpskih, uz predavawe srpskog jezika i novije istorije kwièv-nosti. [Kw. 3] / Svet. [Svetislav] Vulovi}. – U Beogradu : [tampa i izdawe Dr-àvne {tamparije, 1876. - Str. 254-262.

46. Tri zelené prúty / prev. Revka (V. Mičátek). – U: Narodný kalendár (Rovniankov).– God. 2 (1894), str. 151-152. Prevod pripovetke Tri zelene šibljike na slovački jezik. – Nije viđeno. Bibliografskajedinica data prema Leksikonu pisaca Jugoslavije, knj. 1, str. 105.

47. Buwevka. – U: Srpska ~itanka za vi{e razrede gimnazija i realaka srpskih. Kw.3 / sastavio Svet. [Svetislav] Vulovi}. – U Beogradu : [tampa i izdawe Dràvne{tamparije, 1895. - Str. 170-189.

48. Iz „Dva idola“ : Siro~e : (odlomak). – U: Srpska ~itanka za vi{e razrede gimna-zija i realaka srpskih. Kw. 3 / sastavio Svet. [Svetislav] Vulovi}. – U Beogradu: [tampa i izdawe Dràvne {tamparije, 1895. - Str. 190-195.

49. â{a qubavi. – U: Pravda. – God. 4, br. 355 (1907), dodatak (?). Nije vi|eno. Dato prema J. Skerli}, Nepoznata pesma Bogoboja Atanackovi}a,SKG, str. 210.

UG

AO



50. Dva idola. – U: Romanti~na (omladinska) pripovetka / pribrao i priredio Boì-dar Kova~evi}. – Beograd : Vreme, 1924. - Str. 9-32.Str. 7-8: Bogoboj Atanackovi}: Buwevka.

51. Pisma srbskoga putnika. – U: Izbor srpskog putopisa / [predgovor, izbor i redak-cija Bo{ko Novakovi}]. – Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska kwièv-na zadruga, 1961. - Str. 44-46.Odlomak iz Pisama srbskog putnika, Srbske novine, 1850. godine.

52. Buwevka. – U: Srpski pripoveda~i. Kw. 1 / [izbor, redakcija i predgovor Bo{koNovakovi}]. – Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska kwièvna zadruga,1963. – Str. 39-57.

53. Buwevka. – U: Pripoveda~i. Kw. 1 / [predgovor, izbor i redakcija Bo{ko Novako-vi}]. – Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska kwièvna zadruga, 1972.– Str.49-[68].

54. Buwevka. – U: Antologija srpskih pripoveda~a XIX i XX veka / Miroslav Josi}-Vi{wi}. – Beograd : „Filip Vi{wi}“, 1999. - Str. 28-49.

55. Dva poqupca. – U: Antologija stare novosadske pri~e : vek pripovedawa 1850-1950 / priredio i pogovor napisao Nenad [apowa. – Novi Sad : Stylos, 2003. - Str.59-79.

56. Buwevka. – U: Antologija srpske pripovetke XIX veka / priredio Mihajlo Pan-ti}. – Beograd : Isto~nik, 2005. - Str. 72-88.

III Literatura o Bogoboju Atanackovi}u

57. AnonimBogoboj. – U: Truba. – God. 1, br. 48 (1908), str. 3.Iz ìvota B. Atanackovi}a. - Nije vi|eno. Bibliografska jedinica data premaBibliografiji rasprava, članaka i književnih radova, knj. 1, Nauka o književnosti, A-K,bibliografska jedinica 185.

58. AnonimBogoboj Atanacković. – U: Lumir. – God. 8 (1858), str. 909.Nije viđeno. Bibliografska jedinica data prema Leksikonu pisaca Jugoslavije, knj. 1,str. 105.

59. AnonimDa se se}amo. – U: Mlada Srbadija. – God. 2, br. 23 (20. sep. 1871), str. 350-352.O datumu smrti B. Atanackovi}a na str. 351.

60. AnonimKako je Bogoboj Atanackovi} postao novelista. – U: Republika. – God. 21, br. 439(30. mart 1954), str. 4 + slika B. Atanackovi}a.

61. AnonimLetopis Matice srpske. – U: Delo. – God. 8, kw. 29, sv. 2 (nov. 1903), str. 314-317.Prikaz ~asopisa i kritika Skerli}eve studije o B. Atanackovi}u iz 1903. go-dine.

UG

AO


Mr MIRJANA BRKOVI]

62. AnonimO delima Bogoboja Atanackovi}a. – U: Voyvo|anka. – [God. 1], br. 40 (21. maj 1851),str. 159.

63. AnonimPrvi kwièvni rad Bogoboja Atanackovi}a. – U: Zrewanin. – ISSN 0514-0552. -God. 2, br. 39 (1. avg. 1953), str. 4.

64. AnonimSrbska novina: Pe{ta. – U: Pe{tansko-budimsk¢y skorote~a. – God. 3, br. 21 (12.mart 1844), str. 120.

65. Adamovi}, PetarPrvi srpski moderni romansijer : povodom godi{wice smrti Bogoboja Atanacko-vi}a. – U: Dnevnik. – ISSN 0350- 7556. – God. 17, br. 4439 (9. nov. 1958), str. 10 +slika B. Atanackovi}a.

66. Aleksijevi}, VlastojeBogoboj Atanackovi} kao putopisac. – U: Narodna odbrana. – God. 14, br. 40 (8. okt.1939), str. 632-634.Podaci o jedinici se slaù sa navedenim kod @. P. Jovanovi}a, Bibliografska

gra|a o Bogoboju Atanackovi}u, str. 210, ali u tom broju ne postoji takav ~lanak.

67. Vasiqev, SpasojePrva velika qubav Bogoboja Atanackovi}a. – U: Politika. – ISSN 0350-4395. -God.37, br. 11500 (9. jun 1940), str. 26 + slika B. Atanackovi}a.

68. Veqkovi}, MomirBogoboj Atanackovi} : (1826-1858) : 80-godi{wica smrti jednog omladinskog pi-sca. – U: Nova smena. – God. 1, br. 5 (1938), str. 275-276.

69. Vukadinovi}, @ivojinAtanackovi}eva „Dva idola“ na novosadskoj pozornici. Dramatizacija @. [@ar-ka] Vasiqevi}a. – U: Politika. – ISSN 0350-4395. – God. 38, br. 11767 (7. mart1941), str. 9.

70. Vulovi}, SvetislavBogoboj Atanackovi} : (1826-1858). – U: Srpska ~itanka za vi{e razrede gimnazi-ja i realaka srpskih, iz predavawa srpskog jezika i novije istorije kwièvno-sti. [Kw. 3] / sastavio Svet. [Svetislav] Vulovi}. – U Beogradu : [tampa i izdaweDràvne {tamparije, 1876. - Str. 225-226.

71. Vulovi}, SvetislavBogoboj Atanackovi} : (1826-1858). – U: Srpska ~itanka za vi{e razrede gimnazi-ja i realaka srpskih. Kw. 3 / sastavio Svet. [Svetislav] Vulovi}. – U Beogradu :[tampa i izdawe Dràvne {tamparije, 1895. - Str. 169.

72. Vulovi}, SvetislavUmetni~ka pripovetka u najnovijoj srpskoj kwièvnosti : prilog istoriji srp-ske beletristike. 2. – U: Otaxbina.– God. 2, kw. 4, sv. 14 (1880), str. 314-320.O B. Atanackovi}u na str. 315.

73. Vulovi}, SvetislavUmetni~ka pripovetka u najnovijoj srpskoj kwièvnosti : (prilog istoriji srp-

UG

AO



ske beletristike). – U: Celokupna dela. Kw. 1 / Svetislav Vulovi}. – Beograd : Na-rodna prosveta, [1931]. – Str. 377-415.O B. Atanackovi}u na str. 388-389.

74. Vulovi}, SvetislavUmetni~ka pripovetka u najnovijoj srpskoj kwièvnosti : prilog istoriji srp-ske beletristike. – U: Studije i kritike Svetislava Vulovi}a / priredio Radmi-lo Dimitrijevi}. – Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Institut za kwièvnosti umetnost, 1979. – Str. 31-53.

75. Gavrilovi}, AndraBogoboj Atanackovi}. – U: Veliki ilustrovani srpski narodni kalendar Branko-vo kolo za prestupnu 1944. godinu. – God. 3 (1944), str. 67-68.

76. Gavrilovi}, AndraBogoboj Atanackovi}. – U: Znameniti Srbi XIX veka. Kw. 1 / urednik Andra Ga-vrilovi}. – Zagreb : Srpska {tamparija, 1901. – Str. 96-98 + slika B. Atanacko-vi}a.

77. Gavrilovi}, AndraBogoboj Atanackovi}. – U: Znameniti Srbi XIX veka / urednik Andra Gavrilovi}.– Beograd : Kultura ; Novi Sad : Pravoslavna re~, 1997. – Str. 96-98 + slika B.Atanackovi}a.

78. Gavrilovi}, AndraBogoboj Atanackovi}. – U: Sedamdeset anegdota iz ìvota srpskih kwièvnika /objavio Andra Gavrilovi}. – Beograd : Izdawe Kwiàre S. B. Cvijanovi}a, 1911.- Str. 47-49.

79. Gavrilovi}, AndraBogoboj Atanackovi}. – U: Sto jedna anegdota iz ìvota srpskih kwièvnika /objavio Andra Gavrilovi}. – Beograd : Izdawe Kwiàrnice Rajkovi}a i ]ukovi-}a, 1929. - Str. 48-50.

80. Gavrilovi}, AndraBogoboj Atanackovi}, Studija iz srpske kwièvnosti. Od dra Jovana Skerli}a.U Letopisu Matice srpske, kw. 221. i 222. – U: Brankovo kolo. – ISSN 1450-5754. –God. 9, br. 48 (27. nov. / 10. dec. 1903), stub. 1530-1434 [tj. 1534].

81. Gavrilovi}, AndraJubilarna – 1926 – godina. – U: Trgovinski glasnik. – God. 36, br. 9 (14. jan. 1926),str. 1-2.Pomiwu se Stevan Stevanovi}, dramati~ar, B. Atanackovi}, pripoveda~, i Qubo-mir P. Nenadovi}.

82. Gavrilovi}, AndraKriminalni tipovi u Bogoboja Atanackovi}a. – U: Policija. – God. 12, br. 3-4(feb. 1925), str. 100-108.

83. Gavrilovi}, AndraNovija pripovetka u Srba. – U: Ljubljanski zvon. – God. 22, br. 10 (okt. 1902), str.699-703; br. 11 (nov. 1902), str. 743-747; br. 12 (dec. 1902), str. 810-813.O B. Atanackoviću na str. 700-701.

UG

AO


Mr MIRJANA BRKOVI]

84. Gavrilovi}, AndraPripovetka kod Srba i Hrvata. – U: Stojan Novakovi} i „filolo{ka kritika“ /priredio Boìdar Pejovi}. – Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Institut zakwièvnost i umetnost, 1975. – Str. 535-559.O B. Atanackovi}u na str. 537-538.

85. Gavrilovi}, ZoranPrvi srpski kriti~ar impresionista. – U: Letopis Matice srpske. – ISSN 0025-5939. – God. 132, kw. 377, sv. 6 (jun 1956), str. [517]-530.O B. Atanackovi}u na str. 518.

86. Grgin~evi}, SlavicaBogoboj Atanacković. – U: Sadržaji dela jugoslovenske književnosti. Knj. 2, Roman-tični pisci. Sv. 2, A. Šenoa, E. Tomić, Fr. Marković, L. Kostić, B. Atanacković / Sla-vica Grginčević. – Zagreb : Tisak i naklada Knjižare St. Kugli, [1936]. – Str. 122-132.Godina izdavanja data prema lisnom katalogu Biblioteke Matice srpske.

87. Dani~i}, \uraKwiga za dobre celi. Pi{u nekoliko Srba, ure|uje i izdaje Bogoboj Atanackovi}.Prvi svezak. U Novom Sadu, Nar. Kwigope~atwa dr. Dan. Medakovi}a, 1852. 8°. XI+ 86. - U: Srbske novine. - God. 19, br. 70 (21. jun 1852), str. 259-260.Kritika pisana starim pravopisom, samo naslov novim pravopisom.

88. Dani~i}, \uraKwiga za dobre celi. Pi{u nekoliko Srba, ure|ue i izdae Bogoboj Atanackovi},Prvÿj svezak, Na korist Ba~kog fonda za Sve{teni~eske udovice, i na koristpravoslavne Bajske crkve, U Novom Sadu, kwigope~atwa dra. Dan. Medakovi}a,1852. – U: Svetovid. – God. 1, br. 47 (21. dec. 1852), str. 4.

89. Dani~i}, \uraKwiga za dobre celi. Pi{u nekoliko Srba. Ure|uje i izdaje Bogoboj Atanacko-vi}, Prvi svezak. U Novom Sadu. Nar. kwigope~atwa dr Dan. Medakovi}a, 1852. 8°,XI+86. - U: Sitniji spisi \. Dani~i}a. Kw. 1. – [Beograd] : Srpska kraqevska aka-demija, 1925 (Sremski Karlovci : Srpska manastirska {tamparija). – Str. 135-138.

90. Dani~i}, \uraKwiga za dobre celi. Pi{u nekoliko Srba. Ure|uje i izdaje Bogoboj Atanacko-vi}, Prvi svezak. U Novom Sadu. Nar. kwigope~atwa dr Dan. Medakovi}a, 1852. 8°,XI+86. – U: Zasnivawe nacionalne kritike / priredio Dragi{a @ivkovi}. – No-vi Sad : Matica srpska ; Beograd : Institut za kwièvnost i umetnost, 1983. -Str. 237-239.

91. Deèli}, Velimir st. Pisma pisana dru. L,udevitu Gaju i neki negovi sastavci (1828-1850). – U: Građaza povijest kniževnosti hrvatske. – ISSN 0351-2703. - God. 6 (1909), str. VII-XLV,1-371.Pod br. 9 pismo Ljudevitu Gaju od B. Atanackovića na str. 12.

92. Dr. I.Kwièvni pregledi : Beogradsk¢y velik¢y kalendarþ sa {ematizmomþ Knæè-stva Srb¢½ za god. 1852. U Beogradu, u Pravitelstvenoy tipograf¢y, 1851. – U: Srb-ske novine. – God. 19, br. 62 (3. jun 1852) str. 231-232.Izme|u ostalog, o pripoveci Buwevka B. Atanackovi}a.

UG

AO



93. \or|evi}, \or|e S.Pismo uredniku „Kola“. – U: Kolo. – God. 1, br. 23 (10. avg. 1889), str. 374-375.O B. Atanackovi}u na str. 374.

94. \or|evi}, Jovan[Nekrolog Bogoboju Atanackovi}u]. – U: Srbsk¢y l]topisþ za godinu 1858. – ISSN0025-5939. – God. 32, kw. 98, sv. 2 (1858), str. 202-203.Autor razre{en prema: @ivan Milisavac, Istorija Matice srpske, deo I, 1826-

1864, Novi Sad, Matica srpska, 1986, str. 715.

95. @ivanovi}, JeremijaPutovawa Bogoboja Atanackovi}a. – U: Srpski kwi`evni glasnik. – ISSN 0354-2769. – Kw. 21, br. 8 (1908), str. 580-590.

96. Igwatovi}, JakovPisma iz Elisiuma uredni{tvu „Br{qana“. – U: Br{qan. – God. 2, br. 2 (15. jan.1886), str. 14-15.Potpisano sa Milovan Vidakovi}. Pomiwu se M. Vidakovi} i B. Atanackovi}.

97. Ilij}, Dragutin J.Roman u Srba. – U: Vienac. – God. 30, br. 50 (10. pros. 1898), str. 776-777.O B. Atanackoviću na str. 777.

98. Ilij}, JovanNekoja o Branku. – U: Brankovo kolo. – ISSN 1450-5754. –God. 2, br. 3 (18/30. jan.1896), stub. 77-79.

99. Jerkovi}, JovanJezik Bogoboja Atanackovi}a. – Novi Sad: Matica srpska, 1976. – 157 str. ; 24 cm

100. Jerkovi}, JovanJezik pisama Bogoboja Atanackovi}a. – U: Godi{wak Filozofskog fakulteta uNovom Sadu. – ISSN 0374-0730. – God. 16, br. 1 (1973), str. 177-200.

101. Jerkovi}, JovanJezik pripovetke Bogoboja Atanackovi}a u zagreba~kom ~asopisu. – U: ZbornikMatice srpske za kwi`evnost i jezik. – ISSN 0543-1220. – Kw. 22, sv. 1 (1974), str.139-142.

102. Jerkovi}, JovanLeksika pisama Bogoboja Atanackovi}a. – U: Godi{wak Filozofskog fakultetau Novom Sadu. – ISSN 0374-0730. – God. 17, br. 1 (1974), str. 153-160.

103. Jovanovi}, GavriloDopune o M. Vidakovi}u i B. Atanackovi}u. – U: Prosvetni glasnik. – ISSN 1451-4583. – God. 24, br. 1 (jan. 1903), str. 64-75; br. 2 (feb. 1903), str. 181-193.

104. Josi} Vi{wi}, MiroslavPetnaest decenija Bogoboja Atanackovi}a. – U: Mladost. – ISSN 0026-7031. – God.56, br. 1003 (4. jun 1976), str. 9.

105. Josi} Vi{wi}, MiroslavPetnaest decenija Bogoboja Atanackovi}a. – U: U drugom krugu / Miroslav Josi}Vi{wi}. – Zemun : Agencija „Dragani}“, 1995. – Str. 82-84.

UG

AO


Mr MIRJANA BRKOVI]

106. Kali}, MitaBogoboj Atanackovi}, pripoveda~, osniva~ srpske novele. – U : Srpski kwièv-nici. [Kw.] 3 / Mita Kali}. – U Novom Sadu : Nakladom Srpske kwiàre i {tam-parije Bra}e M. Popovi}a, 1895. – Str. 43-47.

107. Karaxi}, Vuk Stefanovi}Prepiska. Kw. 9, 1851- 1852. – Beograd : Prosveta, 1995. – Str. 426-427.Iz sadràja: 243. Bogoboj Atanackovi} – Vuku Karaxi}u (Novi Sad, 21. januar1852).

108. Karaxi}, Vuk Stefanovi}Prepiska. Kw. 11, 1855- 1858. – Beograd : Prosveta, 1996. – Str. 135-136, 332-334,336-341, 391-392,398-399.Iz sadràja: 61. Vuk Karaxi} – Bogoboju Atanackovi}u (Be~, 29. april 1855) (135-136); 170. Vuk Karaxi} – Bogoboju Atanackovi}u (Be~, 20. april 1856); 172. Bogo-boj Atanackovi} – Vuku Karaxi}u (Baja, 25. april 1856); 173. Vuk Karaxi} – Bo-goboju Atanackovi}u (Be~, 1. maj 1856) (338-341); 201. Vuk Karaxi} – Bogoboju Ata-nackovi}u (Be~, 18. avgust 1856) (391-392); 204. Bogoboj Atanackovi} – Vuku Ka-raxi}u (Baja, 25. avgust 1856) (398-399).

109. Klaić, VjekoslavNovela i roman u Hrvata. – U: Vienac. – God. 17, br. 36 (5. ruj. 1885), str. 568-571.O B. Atanackoviću na str. 570.

110. Kova~evi}, BoìdarO po~etku srpskoga romana. – U: Na{a kwièvnost. – Sv. 1 (jan. 1946), str. 71-84.O B. Atanackovi}u na str. 81-84.

111. Kova~evi}, BoìdarO po~etku srpskoga romana. – U: Iz pro{losti / Boìdar Kova~evi}. – Beograd :Srpska kwièvna zadruga, 1949. – Str. 99-119.O B. Atanackovi}u na str. 114-119.

112. Kovijani}, RistoPutovawe Bogoboja Atanackovi}a : wegov dnevnik iz god. 1849. i 1850. – U: Pri-lozi za kwièvnost, jezik, istoriju i folklor. – ISSN 0350-6673. – Kw. 1, sv. 1(1921), str. 142-143.

113. Ko~i}, Du{ica P.Kwièvnici kao borci za slobodu naroda. – U: Razvitak. – God. 7, br. 3 (1. mart1940), str. 81-86.O B. Atanackovi}u na str. 82.

114. Mamuzi}, IlijaOdjeci ilirizma srpski i hrvatski. – U: Građa za povijest književnosti hrvatske. –ISSN 0351-2703. – Knj. 32 (1978), str. 295-530. Iz sadržaja: Ljudevit Gaj (306-312); Vuk Karadžić (413-418); Bogoboj Atanacković(505-506).

115. Martinovi}, AleksandarIz istorije srpskog kwièvnog romantizma : rani prestanak kwièvnog stva-rawa Bogoboja Atanackovi}a. – U: Glas Matice srpske. – ISSN 1451-2734. – God. 6,br. 104-105 (nov. i dec. 1939), str. 165-167.

UG

AO



116. Medi}, MojoBogoboj Atanackovi} i „Neven“. – U: Brankovo kolo. – ISSN 1450-5754. – God. 10,br. 16 (22. apr./5. maj 1904), stub. 508-509.

117. Medi}, MojoBranko Radi~evi} u Baji. – U: Brankovo kolo. – ISSN 1450-5754. – God. 2, br. 2(11/23. jan. 1896), stub. 62-63.

118. Milin~evi}, VasoPisma srpskog putnika (1848-1851) Bogoboja Atanackovića. – U: Ljubomir Nena-dović i srpska putopisna tradicija / II međunarodna konferencija Filološkog fakul-teta u Prištini, 19-20. maj 1995. – Priština : Filološki fakultet, 1995. – Str. 127-139.

119. Milin~evi}, VasoPrva, neuo~ena kritika romana „Dva idola“ Bogoboja Atanackovi}a. – U: Kwi-èvne novine. – ISSN 0023-2416. – God. 30 (1. feb. 1978), str. 552-553.

120. Milin~evi}, VasoPrva, neuo~ena, kritika romana „Dva idola“ Bogoboja Atanackovi}a. – U: Nau~-ni sastanak slavista u Vukove dane: Referati i saop{tewa. – ISSN 0351-9066.–God. 7, br. 2 (1979), str. 189-191.

121. Mili}evi}, Milan \.Atanackovi} Bogoboje. - U: Pomenik znamenitih qudi u srpskoga naroda novije-ga doba / napisao M. \. Mili}evi}. - U Beogradu : Izdawe ûpi}eve zadu`bine,1888. - Str. 18-19.

122. Mili}evi}, Milan \.Atanackovi} Bogoboje*. – U: Dodatak pomeniku od 1888. / M. \. Mili}evi}. – Beo-grad : Izdawe ûpi}eve zadu`bine, 1901. – Str. 171.*Dodatak Pomenika str. 18 do 19.

123. Milojevi}, MilojeAtanackovi}eva „Dva idola“ na novosadskoj pozornici. Muzika Mihaila Vukdra-govi}a. – U: Politika. – ISSN 0350-4395. – God. 38, br. 11767 (7. mart 1941), str. 9.

124. Novakovi}, Bo{koOd pute{estvija do modernog putopisa. – U: Izbor srpskog putopisa / [predgovor,izbor i redakcija Bo{ko Novakovi}]. – Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srp-ska kwièvna zadruga, 1961. – Str. 7-[35].O Bogoboju Atanackovi}u na str. 13 i 303-306.

125. Novakovi}, Bo{koTrajni trenuci pripovetke. – U: Savremenik. – ISSN 0036-519X. – God. 9, knj. 17,br. 5 (maj 1963), str. 401-420.

126. Novakovi}, Bo{koTrenuci pripovetke. – U: Pripoveda~i. Kw. 1 / [izbor, redakcija i predgovor Bo-{ko Novakovi}]. – Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska kwièvna zadru-ga, 1963. – Str. 7-[36].O Bogoboju Atanackovi}u na str. 13-15 i 315-317.

127. Novakovi}, Bo{koTrenuci pripovetke. – U: Pripoveda~i. Kw. 1 / [predgovor, izbor i redakcija Bo-

UG

AO


Mr MIRJANA BRKOVI]

{ko Novakovi}]. – Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska kwièvna zadru-ga, 1972. – Str. 7-[43].O Bogoboju Atanackovi}u na str. 13-15 i 513-515.

128. Ostoji}, TihomirO rukopisu Jovana Skerli}a „Bogoboj Atanackovi}, studija iz istorije srpskekwièvnosti“. – U: Rad i imenik Matice srpske godine 1903. S dodacima: I Iz-ve{taj o radu Upravnog odbora u god. 1902-1903. II Izve{taj o radu Kwièvnogodeqewa i Odbora u god. 1902-1903. – ISSN 1452-6190. – Dodatak II (1903 [{t.1904]), str. 57-58.

129. Pavlovi}, MiloradPrvi kwièvni rad Bogoboja Atanackovi}a : povodom stogodi{wice wegova ro-|ewa. – U: Venac. – ISSN 0353-8273. – Kw. 12, sv. 1 (25. sep. 1926), str. 74-76.Inicijali autora razre{eni prema @. P. Jovanovi}u, Bibliografska gra|a o Bo-

goboju Atanackovi}u, 1951, str. 211.

130. Pejinovi}, Milo{ N.Bogoboj Atanackovi}. – U: Brankovo kolo. – ISSN 1450-5754. - God. 2, br. 45 (7 / 19.nov. 1896), stub. 1428-1435; br. 46 (14 / 26. nov. 1986), stub. 1459-1468; br. 47 (21. nov./ 3. dec. 1896), stub. 1490-1495; br. 48 (28. nov. / 10. dec. 1896), stub. 1526-1532.

131. Pejinovi}, Milo{ N.O novim pojavama u srpskoj lijepoj kwièvnosti. – U: Nada. – God. 3, br. 13 (19.jun / 1. jul 1897), str. 243-245.

132. Petrovi}, VeqkoBogoboj Atanackovi}. – U: Sabrana dela. Kw. 6, O kwièvnosti i kwièvnicima/ Veqko Petrovi}. – Novi Sad : Matica srpska, 1958. – Str. 270-272.

133. Petrovi}, VeqkoStogodi{wica ro|ewa Bogoboja Atanackovi}a. – U: Politika. – ISSN 0350-4395.– God. 23, br. 6551 (22. jul 1926), str. 5 + slika B. Atanackovi}a.

134. Popovi}, DakaIstoriska pozadina Rodoqubaca. – U: Letopis Matice srpske. – ISSN 0025-5939. -God. 127, kw. 367, sv. 2 (feb. 1951), str. [156]-165.O B. Atanackovi}u na str. 162.

135. Popovi}, DakaKo{ut. – U: Letopis Matice srpske. – ISSN 0025-5939. – God. 130, kw. 373, sv. 3(mart 1954), str. [218]-242.O B. Atanackovi}u na str. 223.

136. Popovi}, \or|e Dani~arKako je Bogoboj postao novelista. - U: Pravda. - God. 1, br. 95 (1904).Nije vi|eno. Bibliografska jedinica data prema @. P. Jovanovi}u, Bibliograf-

ska gra|a o Bogoboju Atanackovi}u, str. 212.

137. Popovi}, MiodragBogoboj Atanacković : (1826-1858). – U: Romantizam. [Knj.] 2 / Miodrag Popović.– 2. skraćeno i prerađeno izd. – Beograd : Nolit, 1975. - Str. 147-[155].

138. Popovi}, MiodragIstorija srpske kwièvnosti : romantizam. Kw. 2 / Miodrag Popovi}. – Beograd

UG

AO



: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 1985. – Str. 103-109 ) + slika B. Atanac-kovi}a.

139. Popovi}, MitaBogoboj Atanackovi}. – U: Letopis Matice srpske. – ISSN 0025-5939. – God. 58, kw.144, sv. 4 (1885), str. 1-25.Sadrì biografske podatke o B. Atanackovi}u, wegova pisma {ogoru Miti Savi-}u iz perioda 1847-1857. godine i objavqenije od 1. marta 1847. godine na kwiguRosica.

140. Popović, PavlePr±gledþ na novata srþbska literatura / prev. D. Ganev. – U: Slavænski glasæ. –God. 7, kw. 2 (1909), str. 39-45.O B. Atanackovi}u na str. 40.

141. Popovi}, Stevan V.Bogoboj Atanackovi} spisateq srpski. – U: Orao : veliki ilustrovani kalendar zagodinu 1880. – God. 6 (1880), stub. 127-128 + slika B. Atanackovi}a na stub. 97-98.

142. Posnikovi}, DragutinBogoboj Atanackovi} : 1826-1858.– U: @ivot i dela vrsnih Srba. Kw. 1, Mla|i na-ra{taj : od 1853. do 1879. Sv. 1 / od razli~nih pisaca, skupio i priredio, mesti-mice dopunio i preradio Dragutin Posnikovi}. – Beograd : [tamparija Zadruge{tamparskih radenika, 1880. – Str. 33-35.

143. Re|ep, Dra{koOd istog ~itaoca : Veqko Petrovi}: O kwièvnosti i kwièvnicima. Pavle Po-povi}: Svetlosti i senke. @ivko Mili}evi}: Tvorci i tuma~i. – U: Letopis Ma-tice srpske. – ISSN 0025-5939. – God. 135, kw. 383, sv. 6 (jun 1959), str. 565-572.O B. Atanackovi}u na str. 568.

144. S. D.[Nekrolog Bogoboju Atanackovi}u]. – U: Podunavka. – [God. 3], br. 36 (7. sep. 1858),str. 288.

145. Savi}, MilanIz dnevnika Bogoboja Atanackovića. – U: Književni jug. – Knj. 2, sv. 5 (1. sep.1918), str. 175-179.

146. Savković, MilošBogoboj Atanacković. – U: L’influence du réalisme français dans le roman serbo-croate / Miloch Savkovitch. – Paris : Librairie ancienne honoré champion, 1935. –Str. 54-58.

147. Simi}, Svet. St.Izdawa SKZ u 1894. godini. – U: Delo : list za nauku, kwièvnost i dru{tveniìvot. – ISSN 1450-8222. – God. 1, kw. 3 (1894), str. 190-200.

148. Skerli}, JovanBogoboj Atanackovi}. – U: Istorija nove srpske kwièvnosti / Jovan Skerli}. -[1. izd.]. – Beograd : Izdawe Kwiàre S. B. Cvijanovi}a, 1912. – Str. 167-169.Izdawe je ponovqeno preko deset puta.

149. Skerli}, JovanBogoboj Atanackovi} : (1826-1858). – U: Omladina i wena kwièvnost : (1848-

UG

AO


Mr MIRJANA BRKOVI]

1871) / Jovan Skerli}. – Beograd : Srpska kraqevska akademija, 1906. – Str. 440-445.

150. Skerli}, JovanBogoboj Atanackovi} : (1826-1858). – U: Omladina i wena kwièvnost : (1848-1871) / Jovan Skerli}. – Beograd : Izdava~ka kwiàrnica „Napredak“, 1925. -Str. 345-349.

151. Skerli}, JovanBogoboj Atanackovi} : (1826-1858). – U: Omladina i wena kwièvnost : (1848-1871) / Jovan Skerli}. – Beograd : Prosveta, 1964. - Str. 389-394.

152. Skerli}, JovanBogoboj Atanackovi}: studija iz istorije srpske kwièvnosti. – U: Letopis Ma-tice srpske. – ISSN 0025-5939. - Kw. 221, sv. 5 (1903), str. 27-46; kw. 222, sv. 6(1903), str. 52-74.

153. Skerli}, JovanBogoboj Atanackovi}: studija iz istorije srpske kwièvnosti. – U: Pisci ikwige. [Kw.] 8 / Jovan Skerli}. – Beograd : Izdava~ka kwiàrnica Gece Kona,1926. - Str. 7-63.

154. Skerli}, JovanBogoboj Atanackovi} : studija iz istorije srpske kwièvnosti. – U: Pisci ikwige. Kw. 1/ Jovan Skerli}. – Beograd : Prosveta, 1956. – Str. 259-317.

155. Skerli}, JovanBogoboj Atanackovi}. - U: Pisci i kwige. Kw. 2 / Jovan Skerli}. - Beograd : Pro-sveta, 1964. - Str. 35-79.

156. Skerli}, JovanBogoboj Atanackovi}. – U: Pisci i kwige. 3, Studije / Jovan Skerli}. – Beograd :Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 2000. - Str. 90-120.

157. Skerli}, JovanBogoboj Atanackovi} kao putopisac. – U: Srpski kwièvni glasnik. – ISSN 0354-2769. – Kw. 18, br. 4 (16. feb. 1907), str. 308.

158. Skerli}, JovanDopune o M. Vidakovi}u i B. Atanackovi}u, od G. Jovanovi}a. („Prosvetni gla-snik“, 1903, br. 1-2) – U: Srpski kwièvni glasnik. – ISSN 0354-2769. - Kw. 8, br.8 (16. apr. 1903), str. 628-636.

159. Skerli}, JovanDopune o Milovanu Vidakovi}u i Bogoboju Atanackovi}u od Gavrila Jovanovi-}a. – U: Pisci i kwige. [Kw.] 8 / Jovan Skerli}. – Beograd : Izdava~ka kwiàr-nica Gece Kona, 1926. – Str. 63-73.

160. Skerli}, JovanDopune o Milovanu Vidakovi}u i Bogoboju Atanackovi}u od Gavrila Jovanovi-}a. – U: Pisci i kwige. Kw. 1 / Jovan Skerli}. – Beograd : Prosveta, 1956. – Str.309-317.

161. Skerli}, JovanDopune o Milovanu Vidakovi}u i Bogoboju Atanackovi}u od Gavrila Jovanovi-

UG

AO



}a. – U: Pisci i kwige. Kw. 2 / Jovan Skerli}. – Beograd : Prosveta, 1964. – Str.80-87.

162. Skerli}, JovanNepoznata pesma Bogoboja Atanackovi}a. – U: Srpski kwi`evni glasnik. – ISSN0354-2769. – Kw. 20, br. 4 (1908), str. 310.

163. Skerli}, JovanNepoznata pesma Bogoboja Atanackovi}a. – U: Pisci i kwige. Kw. 2 / Jovan Sker-li}. – Beograd : Prosveta, 1964. - Str. 88.

164. Szpászics, VeliszlávHazai szerb írók : Atanackovics Bogoboj délvidéki szerb író és kapcsolatai a magyarirodalommal. – U: Láthatár. – God. 11, br. 11 (nov. 1943), str. 252-254.

165. Staji}, VasaAtanackovi}i. – U: Novosadske biografije. Sv. 1, A-J / ispisao Vasa Staji}. – No-vi Sad : Matica srpska, 1936. - Str. 14-30.O B. Atanackovi}u na str. 27-28.

166. Staji}, VasaAtanackovi}i. – U: Novosadske biografije. Tom 1 / ispisao Vasa Staji}. – NoviSad : Matica srpska, 2002. – Str. 14-30.O B. Atanackovi}u na str. 27-28.

167. Staji}, VasaJubilarna godina Vojvodine. – U: Letopis Matice srpske. – ISSN 0025-5939. – God.100, kw. 309, sv. 1-2 (jul-avg. 1926), str. 353-361.O B. Atanackovi}u na str. 353-355.

168. Stepovič, A.[O Bogoboju Atanackovi}u]. – U: O~erki istor¢i serbohorvatskoy literaturÿA. Stepovi~a. – K¢evþ : Tipograf¢æ I. I. ^okolova, 1899. – Str. 359-360.

169. – FT –Prva pri~a Bogoboja Atanackovi}a. – U: Dnevnik. – ISSN 0350-7556. – God. 17, br.4379 (31. avg. 1958), str. 10.

170. Filipovi}, VeselinBogoboj Atanackovi} kao rodoqub. – U: Srpski narod. – God. 2, br. 25 (3. jul 1943),str. 13.

171. Filipovi}, VeselinPrva qubav Bogoboja Atanackovi}a. – U: Srpski narod. – God. 2, br. 41 (23. okt.1943), str. 10 : ilustr.

172. Haxi, KostaBogoboj Atanackovi}. – Glasnik Advokatske komore u Autonomnoj Pokrajini Voj-vodini. – ISSN 0017-0933. – God. 7, br. 8 (avg. 1958), str. 1-9.

173. Haxi}, AntonijeVest o smrti Bogoboja Atanackovi}a. – U: Letopis Matice srpske. – ISSN 0025-5939. – God. 32, kw. 98, sv. 2 (1858), str. 202.

UG

AO


Mr MIRJANA BRKOVI]

174. Haxi}, Antonije[Nekrolog Bogoboju Atanackovi}u]. – U: Srbski dnevnik. – God. 7, br. 69 (4. sep.1858), str 4.Autor razre{en prema M. Popovi}u, Bogoboj Atanackovi}, LMS, 1885, str. 1.

175. Haxi}, Antonije[Nekrolog Bogoboju Atanackovi}u] / H. – U: Srbski dnevnik. – God. 7, br. 70 (7. sep.1858), str 1.Autor razre{en prema M. Popovi}u, Bogoboj Atanackovi}, LMS, 1885, str. 1.

176. ôki}-Petrovi}, TeodoraBogoboj Atanackovi}, Celokupna dela (Biblioteka srpskih pisaca, Beograd; str.XXXII. i 518.). – U: Prilozi za kwièvnost, jezik, istoriju i folklor. – ISSN0350-6673. – Kw. 12, sv. 1 (1932), str. 116-118.

177. ôki}-Petrovi}, TeodoraBranko Radi~evi} u uspomeni svojih savremenika. – U: Letopis Matice srpske. –ISSN 0025-5939. – God. 129, kw. 372, sv. 1-2 (jul-avg. 1953), str. 36-48.O B. Atanackovi}u na str. 42 i 45.

178. ôki}-Petrovi}, TeodoraO popularnosti Branka Radi~evi}a. – U: Letopis Matice srpske. – ISSN 0025-5939. – God. 129, kw. 372, sv. 4 (okt. 1953), str. 253-280.O B. Atanackovi}u na str. 253-254.

179. [evi}, MilanIz Brankova i iz Dani~i}eva kruga : pisma \. Dani~i}a i wegovih drugova / Mi-lan [evi}. – U: Dani~i}ev zbornik. – Beograd ; Qubqana : Srpska kraqevska aka-demija, 1925. – Str. 227-287. Iz sadràja: Br. 3: Bogoboj Atanackovi} \uru Dani~i}u (Baja, 9. decembra 1949)(237-239); Br. 7: Bogoboj Atanackovi} \uru Dani~i}u (Novi Sad, 9. marta 1852)(250-252); Br. 8: Bogoboj Atanackovi} Vasi Arnovqevi}u (Baja, 7. aprila 1853)(252-253).

UG

AO



BIBLIOGRAPHY OF BOGOBOJ ATANACKOVICH

Summary

Bogoboj (first named Timotheus) Atanackovich was born on June 22nd1826 in Baja (Hungary). From 1844 until 1852 he was writing poetry (threepoems were published), stories (in books Small Gift to Serbian Women and Bookfor a Good Purpose), travel records, and he is also considered to be the authorof the first Serbian novel with a contemporary theme (Two Idols in a book namedBuds). He attended schools in Baja, Budapest, Bratislava and Wienna. He wasa senator in a Baja Community, secretary of Platon Atanackovich, episkop ofBačka Province, and in Baja he was an attorney. He died on September 9th 1858in Baja.

Key words: Bogoboj Atanackovich, biobibliography

Mirjana Brkovich, M. A.

UG

AO


Mr MIRJANA BRKOVI]

DU[ICA KOSI] UDK 028:027.54Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak

INTERESOVAWA ÎTALACAGRADSKE BIBLIOTEKE U Â^KU

Saètak: U radu su predstavqena ~itala~ka interesovawa korisnika po-zajmnog Odeqewa za odrasle ~itaoce Gradske biblioteke „Vladislav Petko-vi} Dis“ u â~ku. Razli~iti profili ~itala~ke publike i mno{tvo traè-nih naslova iziskuju detaqniji prikaz strukture ~italaca i bibliote~kogfonda. U radu su opisani i rezultati ankete sprovedene u Pozajmnom odeqe-wu na izabranom uzorku od 100 najredovnijih korisnika Biblioteke.

Kqu~ne re~i: Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, Pozajmno ode-qewe, korisnici, ~itala~ka interesovawa, struktura bibliote~kog fonda,najtraèniji naslovi, ~itala~ka publika

Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ u â~ku sprovela je uavgustu i septembru 2008. godine istraìvawe interesovawa redovnih ko-risnika i wihovih naj~e{}ih zahteva, naro~ito kwièvnih ànrova istru~nih oblasti koje su svakodnevno najtraènije.

Anketirawe je izvr{eno na izabranom uzorku od 100 najredovnijihkorisnika pozajmnog Odeqewa za odrasle ~itaoce, razli~itih po staro-sti, polu, stepenu obrazovawa i stru~noj spremi. U anketi su u~estvovalikorisnici od 15 do 85 godina starosti, slu`benici, penzioneri, studenti,u~enici, radnici u neposrednoj proizvodwi i iz drugih delatnosti. An-keta je sadràvala podatke o polu, godinama i stepenu obrazovawa kori-snika, zatim 15 pitawa na koja su ispitanici zaokruìvali po jedan od-govor, kao i jedno pitawe gde su zaokruìvali vi{e ponu|enih odgovora.


U G A O

Rezultati ankete pokazali su da sredwu stru~nu spremu ima 45 ispitani-ka, vi{u 20, a visoko obrazovawe ima 35 ispitanika. U odgovoru na posled-we pitawe ispitanici su se opredeqivali za delo koje je na wih ostavilonajja~i utisak, a pozajmqeno je u prostorijama Odeqewa za odrasle ~itao-ce Gradske biblioteke (detaqna grafi~ka analiza pitawa, odgovora i do-bijenih rezultata ankete predstavqena je u nastavku teksta).

Rezultati ankete: omiqeni naslovi

Ciq anketirawa bio je da pokaè uticaj neprestane hiperprodukci-je novih naslova na razvoj interesovawa i ukus ~itala~ke publike i kojakwièvna dela najvi{e dovode korisnike u Biblioteku. @anrovska odre-|enost je vrlo raznolika – od sentimentalnih romana ameri~ke savremenei komercijalne kwièvnosti, preko trilera i krimi-pri~a {pijunskog,politi~kog i verskog tipa, do epske i istorijske fantastike. U pravoj po-plavi novih naslova najpopularniji su romani i porodi~ne sage o svetuDalekog istoka, ìvotu u haremima i zatvorenim zajednicama, te{kom po-loàju muslimanskih èna kroz vekove, te su u Pozajmnom odeqewu naj-traèniji naslovi: Svetkovina ruà, Badalpurski vrt, Plesa~ica iz

hrama, Kamena èna, Princeza Sultana, Tragom mrtve princeze, Posled-

wa kineska carica i mnogi drugi romani indijskih spisateqica nasta-wenih u Americi. Kada je re~ o sentimentalnim romanima, i daqe je naprvom mestu neprikosnovena „kraqica porodi~nih sapunica“ DanijelaStil sa svojim romanima, a najtraèniji „kraqevi trilera“ su jo{ uvekSidni [eldon, Den Braun, Nikolas Pile|i, Robert Ladlam, Dejvid Mo-rel, Xon Gri{am. U domenu istorijske fantastike najtraèniji pisci suDejvid Gemel sa romanima Parmenion – Lav Makedonski, Crni princ, Tro-

ja, zatim Francuz Roè Karatini sa romanima Julije Cezar (u tri na-stavka), kao i Italijan Valerio Masimo Manfredi ~ija su dela Aleksan-

dar – sin sna, Amonov pesak, Posledwa legija i daqe me|u naj~itanijimnaslovima u Biblioteci. Treba pomenuti i Amerikanca Stivena Pres-filda i romane Ogwena kapija i Plima rata, kao i Engleza Roberta He-risa i wegove naslove Otaxbina i Enigma. Sva navedena dela obra|uju pe-riode velikih ratova i osvajawa teritorija u svetskoj istoriji na podru~-ju svih pet kontinenata. U posledwe vreme, zahvaquju}i uticaju medija,verski triler je postao naro~ito interesantan za ~itala~ku publiku, pase u Pozajmnom odeqewu Biblioteke ~itaoci trude da {to pre do|u doslobodnih primeraka kwiga: Da Vin~ijev kod, Otkrovewe templara, Sve-

ta krv, Sveti Gral, Magdalena, koje biblijske doga|aje prikazuju u dru-ga~ijem svetlu.

UG

AO


DU[ICA KOSI]

Najve}e interesovawe korisnika predstavqa beletristika, ~ega susvesni i izdava~i koji u svojim katalozima nude 90% ove vrste naslova.Sude}i prema istraìvawu obavqenom u ~a~anskoj Biblioteci, ovakvojkomercijalnoj kwièvnosti vra}aju se korisnici svih profila, kakoobrazovnih tako i socijalnih, bez obzira na pol i godi{te. Pozajmno ode-qewe u svom fondu ima preko 98000 kwiga u slobodnom pristupu, od ~ega70% ~ini beletristika, kao i dela svetske i doma}e klasi~ne kwièvno-sti, bilo savremenih ili starijih klasika. Preostalih 30% odnosi se nausko stru~nu literaturu iz svih oblasti nauke – psihologije, filosofije,istorije, medicine, slikarstva, ekonomije, religije, prirodnih i prime-wenih nauka i svih vrsta umetnosti, a vaàn deo fonda ~ine i biografi-je zna~ajnih umetnika i nau~nika. îtaoci Pozajmnog odeqewa, kao {toje anketa pokazala, najvi{e ~itaju dela iz oblasti psihologije, religije,filosofije i istorije, ali se samo mawi broj u~enika, studenata i postdi-plomaca opredequje za literaturu koja ne spada u popularnu psihologiju.Anketirani ~lanovi Biblioteke odlu~ili su se za psihologiju kao nau~-nu oblast iz koje ~itaju najvi{e kwiga – 55, zatim za istoriju – 34, reli-giju – 11, filosofiju – 15, s tim {to su pojedini ispitanici zaokruìva-li vi{e ponu|enih odgovora. Redovni korisnici, ne ra~unaju}i studentei u~enike, uglavnom traè, radi li~nog obrazovawa, dela Frojda, Junga iFroma, kao i upro{}ene i popularne prikaze me|uqudskih odnosa, kojenalaze u kwigama Xozefa Marfija, Skota Peka i, u novije vreme, Barbarede An|elis. Naslovi U potrazi za sre}om, Put kojim se re|e ide i Mo} pod-

svesti, koji se u savremenoj nauci ne kotiraju visoko, na meti su intere-sovawa ~italaca koji se psihologijom ne bave profesionalno. Iz oblastireligije najtraènije su kwige Nikolaja Velimirovi}a na {ta je svaka-ko uticala posmrtna rehabilitacija ovog istaknutog vladike i kwièv-nika. U~enici i studenti, koji ~ine veliki procenat ~lanova Gradskebiblioteke, iz oblasti filosofije uglavnom traè dela najpoznatijih

UG

AO


INTERESOVAWA ÎTALACA GRADSKE BIBLIOTEKE U Â^KU

Dijagram 1: Naj~itanije kwièvne vrste na osnovu odgovora

na anketno pitawe br. 1

anti~kih i savremenih filozofa – Sokrata, Platona, Aristotela, Ni~ea,Paskala, a studenti istorije javqaju se sa konkretnim temama koje obra|u-ju odre|ene istorijske periode, zbog ~ega im Biblioteka izlazi u susretnabavkom nekoliko desetina stru~nih „Cliovih“ izdawa.

Tabela 1.

Rednibroj Anketno pitawe Odgovor DA Odgovor NE

pitawa

2 îtate li klasi~na dela doma}ei svetske kwièvnosti? 85 15

3 Uti~u li nagrade koje je dobio autorna Va{ izbor dela? 37 63

4 îtate li trilere i krimi-romane? 51 49

5 îtate li sentimentalne romane,li~ne i porodi~ne drame? 71 29

6 îtate li deladru{tveno-politi~ke sadrìne? 38 62

7 îtate li biografske prikazezna~ajnih li~nosti? 75 25

Zahtevi i interesovawa ~itala~ke publike veoma su raznoliki, ma-da postoji mawi,ali zna~ajan deo korisnika Biblioteke koji se uglavnomvra}aju svetskim i doma}im klasicima. îtaoci koji su odavno zavr{ilisvoje {kolovawe vra}aju se delima Dostojevskog, êhova, Turgeweva, Tol-stoja, te francuskim klasicima, Balzaku, Stendalu, Floberu, kao i engle-skim – Darelu, Goldsvortiju, Goldenu, ameri~kim – Ficxeraldu, Hemin-gveju i, naravno, nezaobilaznim Nemcima – Manu, Kafki, Geteu. U ovaj deo~itala~ke publike spadaju intelektualci u ìvotnom dobu od 25. do 75. go-dine. Od 100 anketiranih korisnika Biblioteke, 85 je potvrdilo da ~itadoma}e i strane klasike, {to je jedini slu~aj u anketi da se odgovori is-pitanika ne poklapaju u potpunosti sa op{tim utiskom bibliotekara. Ka-da je re~ o delima savremene kwièvnosti, izdvajaju se doma}i pisci kojetraì ova grupa korisnika – Borislav Peki} sa romanima Atlantida,

Besnilo, Vreme ~uda, Slobodan Seleni} ~ije romane O~evi i oci, Malajsko

ludilo i Prijateqi cene dobri poznavaoci pisane re~i, a korisnici sevra}aju i delima Me{e Selimovi}a i Ive Andri}a. Od dela koja opisujuistoriju na{e zemqe i naroda, kao i qudske sudbine u vrtlogu istorijskih

UG

AO


DU[ICA KOSI]

previrawa, najpopularniji su romani Travni~ka hronika i Tvr|ava. Eratranzicije i dru{tvenih promena u Srbiji, kroz preispitivawe pro{lo-sti, donela je mno{tvo satiri~nih naslova i dru{tveno-politi~kih pri-kaza, kojima pisci na sebi svojstven na~in poku{avaju da objasne svoje,ali i mesta mnogih zna~ajnih pojedinaca u istorijskom razvitku zemqe idru{tvenoj transformaciji naroda. Razli~ita vi|ewa dru{tvene stvar-nosti Srbije iznedrila su pisce poput Mirjane \u|evi}, ~iji su satiri~-ni romani Prvi, drugi, tre}i ~ovek, Tre}i sektor i ûvari svetiwe u vr-hu liste najtraènijih romana me|u ~itala~kom publikom starosti od 35do 55 godina. Dobrica ]osi} sa svojim romanom Vreme vlasti – II spada ured naj~itanijih pisaca kod prete`no mu{ke populacije od 55 do 85 go-dina. Iza wega, u vrhu liste ~itanosti je i Vuk Dra{kovi} sa memoar-skim delom Meta, popularan tako|e kod mu{ke populacije starosti40–60 godina.

Dodeqene nagrade i te kako uti~u na izbor dela, {to su potvrdili ianketirani ~itaoci ~a~anske Biblioteke. Skoro 40% ispitanih je pri-znalo da kwièvne nagrade objavqene u nacionalnim medijima, podsti~upotra`wu nagra|enog dela. Tako su Gordana Kui} i Gordana ]irjani} saromanima Balada o Bohoreti i Poqubac dospele u vrh liste naj~itanijihènskih pisaca, zahvaquju}i nagradama „@ensko pero“ i „Bazarova kwi-ga godine“. Dragan Veliki} je kao laureat „NIN-ove“ nagrade postao jedanod najtraènijih savremenih pisaca, {to vaì i za wegov nagra|eni ro-man Ruski prozor.

UG

AO



Dijagram 3: Presudni ~inioci pri izboru literature na osnovu

rezultata anketnog upitnika

Li~ni afiniteti ~italaca: omiqeni pisci

U drugom delu ankete ~itaoci su odgovarali na pitawa zaokruùju-}i po jedan ponu|en odgovor, koji nije sadràvao samo potvr|ivawe ilinegirawe pitawa. Na pitawe o presudnim ~iniocima za izbor literatureu Biblioteci korisnici su u 57% slu~ajeva naveli da je presudan wihovli~ni ukus, 12% se odlu~uje da poslu{a preporuku bibliotekara, 17% ko-risnika uzima novo delo autora ~iji im je kwièvni rad poznat od rani-je. Za 4% ispitanika najva`nija je pozitivna kritika dela u medijima, za9% preporuka osobe od poverewa, a jedan ~italac je naveo kwièvnu nagra-du koje je delo osvojilo kao jedini ~inilac koji mu pomaè u izboru. Ka-da je re~ o predlozima koje su kreatori ankete izneli korisniku, a ti~u sepopularisawa kwige i ~itawa, mi{qewa su veoma podeqena. Da se publi-ka vra}a dobroj kwizi preko kwièvnih susreta i kwièvnih ve~eri sma-tra 37% ispitanika, preko organizovawa predavawa i tribina na kwièv-ne teme 19% , preko izlo`bi i postavki najzna~ajnijih dela priznatih au-tora 19% ispitanika, a 25% anketiranih smatra da se dobra kwiga jedinorelevantno moè predstaviti i daqe preporu~iti kroz diskusije, u koji-ma bi ~itaoci razmewivali stavove o pro~itanim delima, a koje bi biblio-tekari organizovali sa svojim korisnicima, u toku ili van radnog vreme-na Biblioteke. Treba napomenuti, iz iskustva bibliotekara, da je za sadatakav oblik razmene mi{qewa zapostavqen u okviru zvani~ne kwièvneprezentacije i da Biblioteka kulturno-prosvetnu delatnost uglavnomsprovodi preko organizacije kwièvnih ve~eri. Rezultati ankete poka-zuju da 72% ispitanih ne pose}uje kwièvne manifestacije koje organi-zuje Biblioteka. Usmena obja{wewa ~italaca su da pisac i kriti~ar ~e-sto zapostavqaju prose~nu publiku previ{e stru~nom analizom dela i datakav tip kwièvnih ve~eri predugo traje, {to smawuje interesovawe ~i-talaca za prisustvovawem ovakvim manifestacijama.

Iskustvo bibliotekara koji rade sa korisnicima Pozajmnog odeqe-wa Gradske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“ govori da ~itaoci naj-~e{}e pro~itana dela komentari{u pred bibliotekarima, preporu~uju ihostalim korisnicima koji se za odre|en tip literature interesuju, a odbibliotekara traè mi{qewe iskqu~ivo o sadrìni dela i kwièvnomstilu pisca. Prime}eno je i da korisnici ~esto iznose mi{qewe o deli-ma koja su prona{li u kwiàrama, a Biblioteka ih jo{ nije nabavila, bi-lo putem otkupa, kataloga ili poklonom, te i na taj na~in kreiraju nabav-nu politiku Biblioteke. Medijska eksponiranost pojedinih doma}ih pi-saca tako|e uti~e na raznovrsne predloge korisnika ko bi slede}i mogaoda gostuje na kwièvnoj ve~eri, {to se vrlo ~esto i uzima u obzir.

UG

AO


DU[ICA KOSI]

Kao {to rezultati ankete pokazuju, ène su redovniji i ~e{}i ~la-novi pozajmnog Odeqewa za odrasle ~itaoce Gradske biblioteke u â~ku.Od 100 ispitanika 81 èna je popunila anketu, stoga su dame revnosnije upotrazi za dobrom literaturom, pa i verniji ~itaoci takozvanih ènskihromana, qubavnih pri~a i porodi~nih drama. Od 100 ispitanika 71 ~itasentimentalne romane, trilere ~ita 51, dela dru{tveno-politi~ke sadr-ìne ~ita 38, biografije umetnika i nau~nika – 75 anketiranih. Zani-mqivo je i to da se 88 ~italaca opredelilo za roman kao kwièvnu vrstukoju naj~e{}e ~ita. U Pozajmnom odeqewu, u toku dvanaesto~asovnog dnev-nog rada bibliotekari usluè preko 350 korisnika.

Op{te je zapaàwe bibliotekara da svakodnevno najmawe 100 ~itala-ca zatraì neki qubavni roman ili triler, 30 ~italaca traì istorij-ske romane, 50 dru{tveno-politi~ke, a ostali korisnici dolaze zbog{kolske lektire ili stru~ne literature za fakultet. U toku radnog danaklasike zatraì 10 ~italaca koji ne studiraju na Filolo{kom ili Fi-lozofskom fakultetu. Kada je re~ o trilerima, istorijskim i qubavnimromanima, tu je dijapazon korisnika naj{iri – uzrast od 15 do 75 godina,svih obrazovnih i socijalnih profila. îtaoci koji odbijaju romane Da-nijele Stil i otvoreno se suprotstavqaju takvoj vrsti literature uglav-nom se okre}u delima Salmana Ru`dija, Haleda Hoseinija, Orhana Pamu-ka, Haruki Murakamija, te svetskih nobelovaca kao {to su Bernard [o,Moris Meternik, Herman Hese, Boris Pasternak, Selma Lagerlef, Andre@id, Lui|i Pirandelo... Takva populacija je u mawini, prema slobodnojproceni bibliotekara ~ini 10% od ukupnog broja upisanih u Biblioteku,{to bi u brojkama iznosilo oko 250 ~italaca.

UG

AO



Dijagram 4: Odnos anketiranih ~italaca prema bibliotekarima

(anketno pitawe br. 10)

Odnos bibliotekar – korisnik

Rad sa korisnicima svih pozajmnih odeqewa zahteva od biblioteka-ra izuzetno {iroko obrazovawe, naro~ito iz oblasti psihologije, pedago-gije, istorije i kwièvnosti. Korisnici biblioteke su po svojim dru-{tvenim i duhovnim karakteristikama veoma razli~ite i kompleksneli~nosti. Zbog {irokog spektra interesovawa, bibliotekar bi trebalo daprilazi korisnicima sa mnogo takta, ni suvi{e prisno, ali ni previ{ehladno. Srda~an bibliotekar, koji uvaàva èqe korisnika i pomaè uotklawawu nedoumica, daje najboqi primer kako na odgovaraju}i na~inpreporu~iti literaturu na osnovu potreba i obja{wewa ~italaca. Madauputstva koja ~itaoci daju bibliotekarima nisu uvek precizno definisa-na, op{te obrazovawe bibliotekara i informacioni instrumenti kojimaraspolaè (katalozi, stru~na literatura, baze podataka) pomaù zaposle-nima u biblioteci da korisnicima iza|u u susret.

Uticaj elektronskih medija i op{ti pad sistema vrednosti dovelisu do smawewa interesovawa za ~itawe i pozajmqivawe kwiga iz biblio-teka. Televizijski programi i internet sadràji sumwivog kvaliteta, ka-ko u obrazovnom tako i u vaspitnom smislu, dostupni su svim profilimapotencijalnih ~italaca kwiga, bez ikakve selekcije. U~enici sredwih{kola traè skra}ene i prepri~ane verzije kwièvnih dela na interne-tu. U razgovoru sa bibliotekarima oni potvr|uju da 50% wih ne ~ita delo,ve} samo interpretaciju u odre|enoj kwièvnoj studiji. Na preporuku bi-bliotekara da bi trebalo pro~itati delo iz obavezne lektire, a ne studijuo tom delu, odgovaraju da profesori sredwih {kola nemaju ni{ta protivovakvog, u biti bespredmetnog doìvqaja kwièvnog dela. Ovakav odnosprema kwièvnosti i umetnosti, kako kod prosvetnih radnika, tako i kodu~enika, svedo~i o sniènim kriterijumima kulturnih i duhovnih vred-

UG

AO


DU[ICA KOSI]

Dijagram 5: Prema dobijenim odgovorima na pitawe br. 11, anketirani ~itaoci smatraju

da bibliotekar naj~e{}e samo pruà informacije o delu

nosti. Bez obzira na uticaj masovnih medija, bibliotekari se trude da {tovi{e ~italaca privuku dobroj kwizi, daju}i preporuke na licu mesta,afirmativno govore}i o vrednosti pisane re~i i isti~u}i zna~aj i{~ita-vawa klasi~nih, papirnih kwiga, umesto traèwa podataka sumwivevrednosti na svima dostupnim veb stranicama.

Bibliotekari pozajmnih odeqewa Biblioteke uvek upu}uju ~itaocena to da su podaci u enciklopedijama, na kojima su radili ~itavi timovieminentnih stru~waka, mnogo ta~niji i verodostojniji od podataka kojise mogu na}i na internetu. Svesni ~iwenice da samo promocije najnovijihkwiga nisu dovoqne da privuku korisnike Biblioteke dobroj kwizi, bi-bliotekari se trude da u pozajmnim odeqewima razmene mi{qewa sa ~itao-cima o najja~im utiscima koje je na wih ostavio odre|eni naslov, kao i daupute ~itaoce da iste naslove preporu~e i drugim korisnicima Bibliote-ke. U dana{we vreme, smatra se da je me|usobna interakcija izme|u kori-snika delotvorniji vid privla~ewa ~italaca dobroj kwizi, nego kwièv-ne promocije na kojima uglavnom govore pisac i kwièvni kriti~ar.

Kada je re~ o interesovawima ~itala~ke publike, ~a~anski biblio-tekari su u svom radu do{li do zanimqivih saznawa o nekoliko zna~ajnihzahteva korisnika, koji imaju posebna obja{wewa za tip literature kojutraè:

– 85% ispitanika koji ~itaju klasi~na dela doma}e i svetske kwi-èvnosti, traì tip literature u kome ih zanimaju iskqu~ivo razmi-{qawa i postupci glavnih junaka, neobi~ni karakteri i wihovi me|u-sobni odnosi, kao i ose}awe morala i razli~itih ìvotnih vrednosti ju-naka kwièvnih dela. Ovim ispitanicima je i te kako bitan dru{tveno-istorijski kontekst dela.

– 51% ispitanika koji ~itaju trilere i krimi-romane, zahteva lite-raturu u kojoj }e otkrivati misteriozne slu~ajeve i re{avati zagonetke,uz mno{tvo zapleta i raspleta doga|aja, i na prvo mesto stavqaju uzbudqi-vu i efektnu pri~u.

– 71% ispitanika koji ~itaju sentimentalne romane isti~e da je zawih u takvom tipu literature najva`nije bogatstvo emocionalnih odnosau delu.

– 38% ispitanika koji ~itaju dela dru{tveno-politi~ke sadrìnenavodi da je to zbog boqeg razumevawa me|unarodnih odnosa, unutra{we ispoqne politike.

– 75% ispitanika koji ~itaju i traè biografske prikaze zna~ajnihli~nosti navodi da je to zbog novih saznawa o svetu i ìvotu, upoznavawasa ìvotima i delima izuzetnih li~nosti, otkrivawa wihovih neobi~-nih ìvotnih puteva i ~udesnih dostignu}a.

UG

AO



Najtraènije oblasti nauke i umetnosti

U anketi Pozajmnog odeqewa Gradske biblioteke â~ku, 55 ispita-nika je izabralo psihologiju kao nau~nu oblast koju najradije ~ita. Bi-bliotekari su u razgovoru sa ovim profilom korisnika zapazili da je re~o literaturi koja spada u popularnu psihologiju i koja pomaè qudima daprebrode ìvotne krize. O tome svedo~e i najtraèniji naslovi – Bra~ni

brodolom, Igra ìvota i kako je igrati, @ene koje suvi{e vole, Kako

stvarno voleti svog tinejxera, Sedam gre{aka koje roditeqi ~ine, Tajna

vrata uspeha i sli~no. U ovu grupu korisnika spadaju uglavnom ène sta-rosti od 35 do 60 godina, veoma razli~itih socijalnih i obrazovnih pro-fila – od doma}ica, preko slu`benica sa sredwom stru~nom spremom, dovisoko obrazovanih èna.

Zna~ajno je pomenuti i istoriju kao nau~nu oblast koju je izabralo34 ispitanika.

Ovde je re~ o {irokom dijapazonu korisnika, od u~enika do penzio-nera, tj. o populaciji izme|u 15 i 85 godina starosti. Mu{ka populacijaizme|u 40 i 80 godina starosti zahteva literaturu iz Drugog svetskog ra-ta na prostoru Jugoslavije, a wihovi afiniteti zavise od ideolo{kog po-gleda na pokrete i suprotstavqene strane u gra|anskom ratu. Najtraèni-ji naslovi su: Draìna Srbija Rada Rebi}a, Draà i op{ta istorija

~etni~kog pokreta, Istina o Kalabi}u, Miloslava Samarxi}a. Ni{tamawe nisu traèni ni Memoari Vinstona êr~ila, Istorija Jugoslavije

1918–1978 Branka Petranovi}a, zatim naslovi kao {to su Lewingradska

bitka, Kurdska bitka, Staqingradska bitka i sli~no. Treba pomenutii interesovawa korisnika za kwige Usta{ki zlo~ini genocida MilanaBulaji}a, Slom Kraqevine Jugoslavije Vladimira Terzi}a, Proterivawe

Srba sa ogwi{ta 1941–1944 Vladimira Dedijera, itd.I mu{ka i ènska populacija koju od svih nau~nih oblasti najvi{e

zanima istorija, a dijapazon wihovih godina je od 15 do 85, traì naslo-ve iz istorije Srbije Prvog i Drugog srpskog ustanka, Balkanskih ratova,Prvog svetskog rata, kao i istorije svih evropskih zemaqa. Iz periodaPrvog svetskog rata naro~ito su traène kwige Golgota i vaskrs Srbije,

Junaci odbrane Beograda @ike @ivulovi}a, Sa srpskom vojskom AnrijaBarbija i drugi sli~ni naslovi. Izdawa izdava~ke ku}e „Clio“ od velikesu pomo}i studentima i u~enicima, a najtraèniji naslovi iz istorije su:Oksfordska istorija Gr~ke i helenisti~kog sveta, Oksfordska istorija

sredwovekovne Evrope, Oksfordska istorija sredwovekovne crkve, Evropa

u devetnaestom veku, Evropa od 1945 do 1992... Ovaj tip literature kori-ste svi ispitanici koji su se opredelili za istoriju kao nau~nu oblastkoju najradije prou~avaju, bilo da su na studijama ili ovaj vid u~ewasvrstavaju u domen samoobrazovawa.

UG

AO


DU[ICA KOSI]

Izlaze}i u susret zahtevima korisnika, bibliotekari se trude daostvare i edukativnu ulogu u informisawu ~italaca o najzna~ajnijim na-slovima iz oblasti koju traè. Zbog adekvatne preporuke, bez obzira da lije u pitawu institucionalno ili samoobrazovawe korisnika, bibliotekarbi trebalo da pokaè {irinu u poznavawu osnova svih stru~nih oblasti ida se uspe{no sluì svim informacionim instrumentima u ciqu zadovo-qavawa ~itala~kih potreba korisnika.

Budu}nost ~itawa

Pozajmno Odeqewe za odrasle ~itaoce Gradske biblioteke „Vladi-slav Petkovi} Dis“ u â~ku godi{we upi{e oko 2.500 korisnika, {to sesmatra nedovoqnim za grad od 75.000 stanovnika. Masmediji, internet ikablovski kanali odvla~e korisnike od dobre kwige. Iako se biblioteka-ri trude da svakome preporu~e vredna dela pi{u}i prikaze kwiga u lo-kalnim glasilima, nastupaju}i u medijima i redovno isti~u}i kwièvnesadràje koje organizuje Biblioteka, govore}i u slavu i odbranu dobrekwige na kwièvnim ve~erima i razgovaraju}i na radnom mestu sa ~itao-cima o vrednim delima, sve to, za sada, pada u drugi plan pred svemo}nomtelevizijom, filmovima i internet sadràjima.

Op{ta dru{tvena situacija u Srbiji, ali i u globalnim okvirimadovela je do pada nivoa kulture i interesovawa za ~itawe kwiga. Osiroma-{ena zemqa slabo podsti~e vredne sadràje, te su kriterijumi ìvotnihvrednosti drasti~no smaweni. Potkultura i okretawe prolaznim vredno-stima uzimaju svoj danak. Mla|oj populaciji se na mno{tvu privatnihtelevizija nude sadràji sumwivog kvaliteta, a medijske promocije

UG

AO



Dijagram 6: Najdelotvorniji oblici grupnog rada bibliotekara

na popularisawu kwige i ~itawa (anketno pitawe br. 13)

pozori{nih predstava, novih kwiga i dobrih umetni~kih programa u srp-skim medijima su vi{e nego oskudne. Ti ~inioci su, izme|u ostalog, idoveli do toga da slika ne samo ~a~anske, ve} i srpske ~itala~ke publikepre|e u populisti~ki kulturni model, te ~itaoci u najve}em broju dolazeu biblioteke zarad lake i brze zabave, traè}i komercijalnu literaturubez ikakve umetni~ke vrednosti. Bibliotekari su svesni ~iwenice daelitisti~ki model ~itala~ke publike nije jednostavno stvoriti u siro-ma{nom dru{tvu. Da bi takav kulturni obrazac bio dominantan u svimdru{tvenim sferama, treba ~e{}e kampawom nastupati u medijima kakobi kultura, umetnost, ~itawe kwiga i predstavqawe najzna~ajnijih kwi-èvnih de{avawa prodrli u sve pore jedne sredine. Kada je re~ o Gradskojbiblioteci „Vladislav Petkovi} Dis“ u a~ku, koja redovno obave{tava ko-risnike o najvrednijim delima novih pisaca, postavqawe elektronskog ka-taloga na veb sajtu Biblioteke umnogome bi olak{alo pristup informaci-jama i dovelo ve}i broj ~italaca u prostorije svih pozajmnih odeqewa.

Tabela 2.

Rednibroj Anketno pitawe Odgovor DA Odgovor NE

pitawa

12 Da li ste zadovoqni strukturombibliote~kog fonda? 89 11

14 Pose}ujete li kwièvne manifestacijekoje organizuje Biblioteka? 28 72

15 Da li ste zadovoqni efikasno{}uusluìvawa korisnika? 99 1

â~anski bibliotekari nastavqaju da rade na popularisawu kwige i~itawa, nadaju}i se da }e jednog dana dobiti bitku sa svemo}nom masmedio-logijom koja polako svodi potencijalnog intelektualca na nivo prose~noobrazovanog ~oveka. Iznete brojke govore da nas ~eka jo{ mnogo posla da bislika ~a~anske ~itala~ke publike u budu}nosti bila umnogome boqa, vred-nija i da bi dominantan profil ~italaca vi{e bio okrenut umetni~kimvrednostima, umesto komercijalnim. U krilatici „po~eti od svog dvori-

{ta“ ima mnogo istine, i zato ne treba ~ekati promenu svesti na nivou dr-àve, ve} polako mewati svest i stawe duha jedne sredine, kad ve} za to po-stoje medijske, a i intelektualne mogu}nosti i voqa bibliotekara.

UG

AO


DU[ICA KOSI]

LITERATURA

1. Bibliotekarstvo na kraju veka : (profesija bibliotekar, biblio-

teka kao kulturna celina), zbornik radova, kw. 1 / Savetovawe bi-

bliotekara Srbije, Vrawe, oktobra 1995. – Beograd : Bibliotekarskodru{tvo Srbije, 1996.

2. Gli{ovi}, Mira, Peri{i}, Dragana, Panteli}, Vladislav, Biblio-

teka Bra}a Nastasijevi}, Gorwi Milanovac; „Merewe zadovoqstva

korisnika biblioteke“, u : Pan~eva~ko ~itali{te. – God. 3, br. 4,(maj 2004), str. 32–36.

3. Dragi}evi}-[e{i}, Milena, Horizonti ~itawa – dometi kultur-

ne animacije. – Beograd : Pont, 1993.4. Ili}, Pavle, Kriza ~itawa – kompleksan pedago{ki, kulturolo-

{ki i op{tedru{tveni problem. – Novi Sad : Gradska biblioteka,2007.

5. Jokanovi}, Vladimir, Savremeni bibliotekar i ~italac. – Beograd :Sloboda, 1993.

6. Milivojevi}, Mirjana, „Anketirawe korisnika Narodne bibliotekeKru{evac“, u : Savremena biblioteka (Kru{evac). – God. 18, br. 23(2006), str. 41–44.

7. Nenezi}, Sne`ana, „Korisnici i usluge javnih biblioteka“, u : Sa-

vremena biblioteka (Kru{evac). – God. 20, br. 25 (2008), str. 39–45. 8. Popovi}, Aleksandra, „Edukacija korisnika u Univerzitetskoj bi-

blioteci „Svetozar Markovi}“ u Beogradu : uputstva i plakati“, u:Infoteka (Beograd). – God. 6, br. 1–2 (mart 2005), str. 69–76.

9. Put kwige do ~itaoca posredstvom biblioteka, zbornik radova. –Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 1983.

10. ^itaoci i ~itawe, zbornik radova. – Beograd : Narodna bibliotekaSrbije, 1985.

UG

AO



READERS’ INTERESTS IN PUBLIC LIBRARY OF CHACHAC

Summary

The paper presents reading interests of the users of the lending departmentof the Public Library „Vladislav Petkovich Dis“ of Chachac. The reading profilesof the reading public require a more detailed review of the structure of readersand the library holdings. The paper also contains the results of the poll conductedin the lending department on a selected sample of a hundred most regular usersof the library.

Key words: Public Library „Vladislav Petkovich Dis“, lending department,users, reading interests, library holdings structure, most looked for titles, readingpublic

Dusica Kosich

UG

AO


DU[ICA KOSI]

Pozajmno odeqewe za odrasle ~itaoce

NATA[A POPOVI] UDK 027.7(430)Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak

DUGA TRADICIJA PREDVI\A DALEKU BUDU]NOST1

Saètak: Radom je obuhva}en istorijat i razvojni put Saksonske pokrajin-ske biblioteke – Dràvne i univerzitetske biblioteke u Drezdenu(Sächsische Landesbibliothek – Staats- und Universitätsbibliothek Dresden, skra}e-no SLUB Dresden) sa posebnim osvrtom na dana{we stawe fonda u novom zda-wu Biblioteke. Razmatrani su izdvojeni delovi Biblioteke sa svojim medi-jima i ~itaonicama. U obzir su uzete posebne zbirke regionalnog i vanregio-nalnog zna~aja pokrajine Saksonije.

Kqu~ne re~i: biblioteka, kwi`ni i nekwi`ni fond, statistika, elektron-ski izvori, posebne zbirke, mere o~uvawa i za{tite fondova

Povezuje nas kwiga

Svetovi me|u nama svakodnevno se pribliàvaju, a nekada nepremo-stive razdaqine koje su zahtevale ogroman napor i vreme da se pre|u, da-nas su gotovo zanemarqive. Informacije iz najudaqenijih krajeva svetapostale su nam dostupne u deli}u sekunde.


U G A O

———————————————

1 Zahvaquju}i stipendiji Gete instituta (Goethe-Institut Belgrad), autor tekstapoha|ao je od 9. januara do 2. februara 2006. godine kurs nema~kog jezika uDrezdenu i tom prilikom posetio Saksonsku pokrajinsku – Dràvnu i uni-

verzitetsku biblioteku Drezden (Sächsische Landesbibliothek – Staats- und Univer-sitätsbibliothek Dresden – SLUB) kojoj sa zadovoqstvom i divqewem posve}uje ovajrad.

Unosom kqu~ne re~i „srpski“ u elektronski katalog (WebOPAC) Sak-

sonske pokrajinske biblioteke – Dràvne i univerzitetske biblioteke

u Drezdenu, jednostavnim pretraìvawem dolazimo do podatka o postoja-wu 39 zapisa unetih na traèni pojam. Rezultat pretrage na pojam „Cacak“(â~ak) beleì tri zapisa, me|u kojima i monografsku publikaciju kojuu svom fondu poseduje i Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ uâ~ku, slede}eg katalo{kog opisa:

Mladen Srbinovic – 1985 1995, slike : Galerijalikovne umetnosti, Novi Sad, maj 1995 ;Umetnicka galerija Nadezda Petrovic, Cacak,Juni 1995

Katalog istovremeno pruà kompletne informacije o primerku,wegovom sme{taju u polici, odeqewu u kome se nalazi i da li se moèizdati.

Dobijena informacija, koja je kratko, elektronski putovala na rela-ciji â~ak–Drezden i u obrnutom smeru, potvrdila je da je kwiga va`naspona me|u bibliotekama i svetovima i izvor preko koga se informi{emoi upoznajemo. Predstavqawem fondova Saksonske pokrajinske biblioteke

– Dràvne i univerzitetske biblioteke, ulazimo u svet impozantnogbroja medija, sme{tenih u policama ove nema~ke biblioteke.

U prestonici kwige

Poznat kao Firenca na Elbi (Elbflorenz), bogat brojnim baroknimzdawima, nekada{wa prestonica vojvoda i kneèva, a kasnije rezidenci-ja kraqeva Saksonije, Drezden2 se, kako ranije tako i danas, moè smatra-ti prestonicom kwige3.

UG

AO


NATA[A POPOVI]

———————————————

2 Drezden (nem. Dresden, lu`. Dreždźany) je glavni grad nema~ke pokrajine Sakso-nije (Freistaat Sachsen), sme{ten u tzv. Saksonskom trouglu. Ima tradiciju du-gu preko 800 godina. Prvi put se pod imenom grada pomiwe 1206. godine. Ne-kada{we naseqe ribolovaca i poqoprivrednika, Drezden danas broji oko 500000 stanovnika i predstavqa ~etvrtu po veli~ini urbanu regiju Nema~ke. Va-àn je kulturni, ekonomski i politi~ki centar sa izuzetno razvijenom indu-strijom (automobilska industrija, izrada poluprovodnika, opti~kih instru-menata, satova).

3 Drezden se moè smatrati kolevkom odràvawa Dana bibliotekara Nema~ke.Glavni bibliotekar iz Drezdena, Ernst Fersteman (Ernst Förstemann, 1822–1906)zalagao se za redovno odràvawe stru~nih skupova bibliotekara, pa je u okvi-ru 44. Skupa nema~kih filologa, u jesen 1897. godine, odràn stru~ni skup,

Wegovu bogatu kulturnu istoriju, kao i sva razarawa tokom Sedmogo-di{weg rata (1756–1763), Napoleonovog pohoda 1813. godine (Bitka kodDrezdena), kao i bombardovawa 1945. godine4, pratile su kwige. One koje supreìvele sve napade i preseqewa danas se, zajedno sa novim izdawima,nalaze pod sigurnim krovom Saksonske pokrajinske biblioteke – Dràv-

ne i univerzitetske biblioteke u Drezdenu. Kwige i daqe prate i pri-lago|avaju se tokovima vremena. Mnoge korice i strane dobile su novuformu. Danas kwigu, osim na papiru, sre}emo uz potpuno o~uvan sadràj, U

GA

O


DUGA TRADICIJA PREDVI\A DALEKU BUDU]NOST

———————————————————————————————————————————

dakle jo{ pre osnivawa Udruèwa nema~kih bibliotekara, 1900. godine (Ve-rein Deutscher Bibliothekare). Franc [nor (Franz Schnorr von Carolsfeld, 1842–1915),direktor Kraqevske javne biblioteke i Ferstemanov sledbenik, radio je nauspostavqawu veza me|u filolozima, te je preuzeo zadatak organizacijeSkupa.

Prvi put je Dan bibliotekara Nema~ke – 32. po redu, odràn od 4. do 7. ju-na 1936. godine (na Duhove) u Drezdenu. Za to su postojala dva osnovna povoda:obnovqeni delovi Japanskog dvorca (Das Japanische Palais), tada{weg sedi{taBiblioteke i nova organizacija rada u Saksonskoj pokrajinskoj biblioteci.Na ~elu Biblioteke nalazio se direktor Martin Bolert (Martin Bollert,1876–1969) od 1920. do 1937. godine. U tom periodu izgra|eni su novi magaciniu Japanskom dvorcu, a od 1. aprila 1927. godine pre{lo se na sme{taj kwigaprema numerus currens-u. Uvedeni su predmetni i stru~ni katalozi. U tim dani-ma Biblioteka je radila neprekidno. Bila je zatvorena jedan jedini dan, po-vodom proslave zavr{etka radova. Najzna~ajniji deo tada{we Bibliotekepredstavqa Muzej kwige, predvi|en za prikupqawe i ~uvawe dragocenosti(tzv. Zimelien), u {est renoviranih i za izlo`be kori{}enih prostorija.

Od 21. do 24. marta 2006. godine, dakle, nakon ta~no 70 godina, ponovo u Dre-zdenu, odràn je 95. Dan bibliotekara Nema~ke.

4 Grad je razaran tokom ratova, a najteè gubitke pretrpeo je za vreme bombar-dovawa britanske i ameri~ke avijacije od 13. do 15. februara 1945. godine: „Uutorak 13. februara 1945. u Drezdenu se odràvao karneval. Na hiqade deceiza{lo je maskirano na ulice [...] Ve} nekoliko nedeqa u grad se slivalo nastotine hiqada izbeglica, uz 600 000 qudi koliko je ìvelo u Drezdenu [...] Ugradu nije bilo vojnih objekata [...] a tokom rata nije pala ni jedna bomba [...]“(Drugi svetski rat. Kw. 2 / A. Alink ... [i dr.], 1980, str. 194–195).

Bombardovawe je po~elo u kasnim ve~erwim ~asovima i u vi{e navrata tra-jalo je 14 sati. Procene govore da je u samom napadu i poàrima stradalo oko25 000 qudi, dok je prema drugim podacima broj znatno ve}i – 135 000 poginu-lih. Precizan broj `rtava jo{ uvek nije ta~no utvr|en. Bombardovawe je bi-lo usmereno iskqu~ivo na centar grada, koji je uni{ten na povr{ini od oko1 600 ha. Stradale su sredwovekovne gra|evine, goreli su qudi, deca bacana uElbu da bi se spasla od ki{e zapaqivih bombi, koje su grad pretvorile u pla-meno more: „Nijedan grad u Drugom svetskom ratu nije imao toliko qudskih`rtava kao Drezden [...] Samo su posledice radioaktivnog zra~ewa bile kata-strofalnije od „klasi~nog“ bombardovawa Drezdena“ (isto, str. 195). „Ovaj na-pad ostao je kontroverzna tema za istori~are jer sa vojnog stanovi{ta nijeimao mnogo smisla“ (http: //sr.wikipedia.org/wiki).

u druga~ijoj formi – digitalizovanu i mikrofilmovanu, s namerom da sesa~uva originalni tekst.

Nova zgrada Biblioteke tako|e ima futuristi~ki izgled, moderni-zovan, prilago|en vremenu, sasvim razli~it od ni{ta mawe velelepnihgra|evina iz doba baroka koje krase unutra{wost grada Drezdena.

Istorijat Biblioteke

Istorijat Biblioteke od prikupqawa prvih kwiga do wihovog use-qewa u dana{we moderno zdawe dug je preko 450 godina5. Sve do dobijawaprostora kakav prili~i kwigama i wihovim korisnicima, istorijat oveBiblioteke prati dva paralelna razvojna puta kojim su se kretale dve, ta-da odvojene biblioteke: Saksonska pokrajinska biblioteka (Sächsische Lan-desbibliothek, skra}eno SLB) i Univerzitetska biblioteka (Universitätsbibliot-hek, skra}eno UB).

Saksonska pokrajinska Biblioteka

Sakupqawem kwiga za svoju privatnu biblioteku, (izborni) knez Av-gust od Saksonije (Kurfürst6 August von Sachsen7), daleke 1556. godine zapo-~iwe istorijat Saksonske pokrajinske biblioteke. Biblioteka – LibereyAvgusta od Saksonije bila je sme{tena u drezdenskom dvorcu – rezidenci-ji. U po~etku su nabavqane kwige koje su sluìle op{tem obrazovawu kne-èva i podu~avawu prin~eva, a kasnije se javila potreba da kwige dobiju

UG

AO


NATA[A POPOVI]

———————————————

5 Za grad Drezden 2006. je bila godina velikih jubileja: 800 godina od prvog po-mena imena grada, 450 godina od prvog pomena imena Biblioteke, 10 godina odosnivawa Saksonske pokrajinske biblioteke – Dràvne i univerzitetske bi-

blioteke.6 Kurfürst – do 1806. godine titula kneza koji je imao pravo da u~estvuje u izbo-

ru careva Svetog rimskog carstva kao ~lan elektorata – izbornog tela.7 August von Sachsen – poznat jo{ i kao „Vater August“ („Otac August“), ro|en je kao

najmla|e dete u porodici 31. jula 1526. godine u Frajbergu. Izuzetno obrazo-van, Avgust od Saksonije naslednik je svog brata Morica. Od 7. oktobra 1548.godine oèwen je Anom, }erkom Kristijana III, kraqa Danske. Sa Anom, pozna-tom i kao „Mutter Anna“ („Majka Ana“), knez je imao petnaestoro dece, od kojihje jedanaestoro umrlo vrlo rano.

Ana je inicijator osnivawa prve dvorske apoteke 1581. godine. Bavila semedicinom i farmacijom. Umrla je 1585. godine od kuge koja je vladala Dre-zdenom. Knez Avgust od Saksonije 3. januara 1586. godine sklapa drugi brak saAgnes, }erkom Joahima Ernsta iz Desaua, ali ubrzo nakon toga, 11. februara

i na estetskoj vrednosti. Knez Avgust od Saksonije poziva 1566. godine uDrezden Jakoba Krauzea (1531/32–1585),8 kwigovesca koji se verno, do kra-ja ìvota, bavio lepotom kwige za potrebe kneèvske biblioteke. Dar zaumetni~ko kori~ewe i oblikovawe kwiga svrstava Krauzea me|u najve}e inajzna~ajnije kwigovesce renesanse. Wegova umetnost kori~ewa bila jepod sna`nim italijanskim i francuskim uticajem. Kwige su bile u pove-zu od tele}e koè, sa pozlatom, rasko{no ukra{ene.

Na ~elo Biblioteke postavqen je 1575. godine prvi bibliotekar, drPaul Fogel. Police Biblioteke brzo su se punile, pa je 1580. godine u wi-ma bilo ukupno 2354 kwige. Biblioteka je u vi{e navrata mewala svoje se-di{te. Iz dvorca – rezidencije seli se 1728. godine u vi{e paviqona dre-zdenskog dvorca Cvinger (Zwinger).

Johan Kristijan Gece (1692–1749) zasluàn je {to se u posedu kne-èvske biblioteke od 1739. godine nalazi i Maja-rukopis (Maya-Hand-schrift, nazvan jo{ i „Codex Dresdensis“), nabavqen u Be~u. Dokupqivawemdrugih zbirki, biblioteke grofa Binaua (1764. godine) sa 42 000 i Brila(1768. godine) sa 62 000 svezaka, Biblioteka je sve vi{e dobijala na zna~a-ju, a potreba za wenim pro{irewem nije jewavala.

Prepuweni paviqoni dvorca Cvinger zahtevali su novi prostor zakwige, koje se 1786. godine useqavaju u Japanski dvorac (Das JapanischePalais), gde }e najduè i ostati. Biblioteka postaje otvorena za javnost1788. godine, za vreme direktorata Johana Kristofa Adelunga (1732 –1806).Od 1806. godine, kada je progla{ena Kraqevina Saksonija, Biblioteka jeponela naziv Königliche Öffenliche Bibliothek (Kraqevska javna biblioteka).

Kupovinom kartografske zbirke (1883. godine) biv{eg bibliotekaraJohana Kristofa Adelunga sa 14 215 karti, Biblioteka je nastavila da bo-gati svoj fond. Od 1896. godine ona u svom vlasni{tvu poseduje i kraqev-sku privatnu muzi~ku zbirku.

Preimenovawe Biblioteke ponovo je usledilo 1917. godine u nazivKönigliche Sächsische Landesbibliothek (Kraqevska saksonska pokrajinska bi-blioteka). Naredne, 1918. godine, uspostavqawem pokrajine Saksonije, Bi-

UG

AO



———————————————————————————————————————————

1586. godine, umire u Drezdenu. Vladao je pune 33 godine. Za vreme wegove vlada-vine zemqa je doìvela procvat. Donete su brojne uredbe, regulisano je sudstvo,razvijana poqoprivreda. Bio je veliki qubiteq kwige, muzike i arhitekture.Za Avgustova ìvota dovr{en je zamak Morizburg, a nastajale su i druge gra|evi-ne, me|u kojima su crkva Annenkirche kao i zamak Augustenburg, nazvani po wima.

8 Jakob Krauze (Jakob Krause) ro|en je 1531/32. godine u mestu Cvikau (Nema~ka).Nakon godina provedenih u u~ewu u Cvikau i Francuskoj, 1566. godine pre-lazi u slu`bu izbornog kneza Avgusta od Saksonije. Od 1165 kwiga u povezuJakoba Krauzea, nakon Drugog svetskog rata u fond Saksonske biblioteke vra-}eno je svega 186. Krauze je umro 9. jula 1585/86. godine u Drezdenu. Wegov u~e-nik bio je Kaspar Mauzer (Caspar Mauser, 1550–1593).

blioteka je po prvi put ponela ime Sächsische Landesbibliothek (Saksonskapokrajinska biblioteka).

U domicilu – Japanskom dvorcu, u me|uvremenu (1927–1935) su izvo-|eni radovi na preure|ewu Biblioteke. Muzej kwige, riznica dragoceno-sti, otvoren je u {est renoviranih prostorija 1935. godine.

Nakon deset godina (1945) usledilo je bombardovawe. Polovina fon-da je izgorela, a dobar deo kwiga transportovan je u Rusiju kao ratni plen9.

Nakon rata, Biblioteka i daqe nema stalno sedi{te. Privremeno se1947. godine useqava u biv{u kasarnu u severnom delu Drezdena. U narednedve godine (1948/49) Biblioteka je uz izvesna ograni~ewa ponovo otvorena zajavnost, kao i Muzej kwige (1952). Biblioteci je 1966. godine prikqu~enastenografska zbirka. Zna~ajna godina za Saksonsku pokrajinsku bibliote-

ku je 1983, jer wen va`an deo postaje Nema~ka fototeka, a Biblioteka do-bija status centralne biblioteke za umetnost i muziku. Godine 1993. u sasta-vu Biblioteke su i posebne zbirke: Savremena umetnost od 1945, fotogra-

fija, industrijski dizajn i primewena grafika, kao i Istorija tehnike.

Univerzitetska biblioteka

Univerzitetska biblioteka, osnovana znatno kasnije, tako|e ima svojistorijat. Sa radom po~iwe 1828. godine, pod imenom Bibliothek der Köni-glich-Sächsischen Bildungsanstalt (Biblioteka Kraqevsko-saksonske obrazov-

ne ustanove). Kao Bibliothek der Königlich-Sächsischen Polytechnischen Schule(Biblioteka Kraqevsko-saksonske politehni~ke {kole), Biblioteka eg-zistira od 1851. do 1871. godine. U godinama izme|u 1890. i 1945. Biblio-teka nosi naziv Bibliothek der Königlich-Sächsische Technischen Hochschule (Bi-

blioteka Kraqevsko-saksonske visoke tehni~ke {kole). Me|utim, bom-bardovawe nije po{tedelo ni fondove ovih biblioteka.

Biblioteka Visoke tehni~ke {kole (skra}eno TH Dresden), po~iwe unovembru 1945. godine ponovo sa radom sa svega 55 000 spasenih kwiga.Znatno umawen fond izme{ten je u prostorije vile na mestu sportskog te-rena Tehni~kog univerziteta. Dogradwom su stvoreni uslovi za otvarawedve ~itaonice (1957).

UG

AO


NATA[A POPOVI]

———————————————

9 Od maja 1945. do maja 1946. godine zapleweno je oko 200 000 tomova iz vlasni-{tva Saksonske pokrajinske biblioteke i oko 30 000 tomova Biblioteke Vi-

soke tehni~ke {kole. Voz sa ovim kwigama krenuo je 4. maja 1946. godine upravcu Sovjetskog Saveza, iako nije izdata takva naredba. Me|u kwigama jebilo 1 539 inkunabula, oko 19 800 naslova na nema~kom jeziku, oko 1 000 kwi-ga o operama izvo|enim u Drezdenu, a oti{le su i brojne kwige u povezu Jako-ba Krauzea, kao i mnoge druge.

Biblioteka od 1961. godine nosi novi naziv – Univerzitetska bibli-oteka (Universitätsbibliothek – UB) Tehni~kog univerziteta Drezden (der Tec-hnischen Universität Dresden – TUD).

U periodu od 1977. do 1987. godine postepeno je uvo|en jedinstven bi-bliote~ki sistem. Univerzitetska biblioteka postaje centralna biblio-teka, nadle`na za upravqawe, koordinirawe i centralizovawe biblio-te~kog rada u svim postoje}im seminarskim (fakultetskim) biblioteka-ma, kasnije ograncima. Studentska biblioteka od koje je danas sa~iwenazbirka uxbenika, otvorena je 1979. godine. Nakon potpune izgradwe Teh-ni~kog univerziteta, 1991. godine usledilo je popuwavawe fondova iz bi-blioteka ogranaka pravnih i privrednih nauka. Pojedine stru~ne biblio-teke su vremenom objediwene, dok su se druge profilisale u nove. U sastavTehni~kog univerziteta iste godine (1992) u{le su Visoka saobra}ajna{kola i Visoka pedago{ka {kola sa svojim bibliotekama, koje postajustru~ne biblioteke za oblasti saobra}aja i pedagogije. Naredne, 1993. go-dine Univerzitetu se pridru`uje Medicinska akademija „Carl GustavCraus“, a wena biblioteka postaje deo stru~ne biblioteke za oblast medi-cine.

Dve biblioteke pod jednim krovom

Biblioteka koja spaja ova dva bogata istorijata u jednan noviji, mla-|eg datuma, sme{taju}i ih u jedan zajedni~ki kompleks zgrada, je dana{waSaksonska pokrajinska biblioteka – Dr`avna i univezitetska biblio-

teka u Drezdenu (Sächsische Landesbibliothek – Staats- und UniversitätsbibliothekDresden – SLUB)10 . Nastala je spajawem Saksonske pokrajinske bibliote-

ke (Sächsische Landesbibliothek) i Univerzitetske biblioteke Tehni~kog

univerziteta Drezden (Universitätsbibliothek der Technischen Universität Dres-den)11. Sa preko 8,6 miliona jedinica u svom fondu ubraja se u najve}e ne-ma~ke biblioteke.

U nazivu Biblioteke o~uvana su imena dve institucije potpuno raz-li~itih tradicija, s namerom da se wihovim me|usobnim dopuwavawem ipreklapawem iza|e u susret brojnim korisnicima, kako bi na jednom me-stu dobili usluge iz najrazli~itijih oblasti.

UG

AO



———————————————

10 Pomalo rogobatan naziv, u zavisnosti od na~ina nastanka i svoje funkcije,imaju i neke druge biblioteke u Nema~koj: Staats- und Universitätsbibliothek (Ham-burg, Bremen) ili Universitäts- und Landesbibliothek (Bon, Dizeldorf, Hale, Jena...).

11 Odlukom Saksonskog pokrajinskog parlamenta usvojen je Zakon o SLUB-u 15. ju-na 1995. godine, koji je stupio na snagu 30. juna iste godine. Zakonom je defi-nisano sedi{te, naziv, zadaci biblioteke, ogranaka...

Novo zdawe

Nova zgrada Biblioteke nastala je na nekada{wem sportskom terenuTehni~kog univerziteta. Prva lopata pobodena je 1998, a naredne, 1999. go-dine postavqen je kamen temeqac nove biblioteke. Biblioteka je od 1. av-gusta 2002. godine otvorena za javnost, dok je zvani~no otvarawe nove zgra-de proslavqeno 14. januara 2003. godine12 u prisustvu ministra prof. drGeorga Milbrata (Georg Milbradt).

Biblioteka se nalazi u nasequ Reknic (Räckniz) i lako je uo~qiva. Unovo zdawe useqen je celokupan fond nekada{we Saksonske pokrajinske

biblioteke, fond Univerzitetske biblioteke sa svojim glavnim biblio-

tekama, DIN13 – izdavalac, studentska biblioteka sa uxbenicima i {estbiblioteka – ogranaka (od ukupno nekada{wih 17). Arhitektonski biroOrtner & Ortner izradio je projekat za zgradu biblioteke. Tro{kovi iz-gradwe iznosili su preko 92 miliona evra. Dva bloka biblioteke, presvu-~ena ùtim travertinom14 iz Tiringije, nalaze se nad zemqom. U wima jeprostor namewen rukovodstvu Biblioteke, obradi kwiga, izlo`bama... Trietaè predvi|ene su za korisnike: prizemqe i dva sprata pod zemqom, zbog~ega se veli~ina Biblioteke i ne moè sagledati samo na osnovu wenogspoqa{weg izgleda. Biblioteka ima 30.000 m2 korisnog prostora. Impre-sivnu sliku stvara stakleni krov, koji kroz centar Biblioteke vodi kawenom posledwem podzemnom nivou, ka velikoj ~itaonici (sa 200 ~itala~-kih mesta). Bar-kodovi kao identifikatori kwige na{li su se i na reqe-fu Biblioteke, simbolizuju}i tako pole|inu kwige. îtavo zdawe okru-èno je dodatnim nasipom i starim lipama, {to sve zajedno stvara prijat-nu atmosferu i zadovoqava ukuse moderne arhitekture i qubiteqa sta-

re kwige.

UG

AO


NATA[A POPOVI]

———————————————

12 Iste godine, 2003. proslavqeno je 175 godina postojawa Tehni~kog univerzi-teta. Prof. Jirgen Hering (Jürgen Hering) koji je od 1997. do 2003. godine biogeneralni direktor SLUB-a, 23. juna 2003. nagra|en je Ordenom zasluge Pokra-jine Saksonije za svoje angaòvawe i rukovo|ewe dvema bibliotekama i zauspe{nu realizaciju projekta nove biblioteke. Generalni direktor SLUB-a od1. oktobra 2003. godine do danas je germanista i istori~ar, dr Tomas Birger(Thomas Bürger).

13 DIN – Deutsche Industrie-norm – Nema~ki industrijski standard.14 Travertin – od italijanske re~i travertino, latinski lapis tiburtinus, kamen iz

Tibura (Tibur je nekada{wi naziv za grad Tivoli koji se nalazi u bliziniRima). Re~ je o kre~wacima. Ve{ta~ki obra|en, travertin se danas koristi umodernoj arhitekturi kao dekorativni kamen (naro~ito za izradu fasada).

Centralna biblioteka i ogranci

Kao regionalna biblioteka pokrajine Saksonije, Saksonska biblio-teka je, osim obavqawa redovnih bibliote~kih delatnosti, zaduèna zaprikupqawe i arhivirawe obaveznog primerka (dakle, svih publikacija– ukqu~uju}i i audio- i vizuelne medije objavqene o Saksoniji i publika-cija objavqenih i izdatih u Saksoniji, tzv. Saxonica). Biblioteka je, tako-|e, zaduèna za izradu godi{we bibliografije Saksonije.

U sastav Saksonske biblioteke u Drezdenu spadaju:

Centralna biblioteka;Biblioteka DrePunct.

I decentralizovana mesta – ogranci:

Pedago{ka biblioteka;Pravna biblioteka;Biblioteka za {umarstvo; Medicinska biblioteka.

Na dva mesta (Centralna i Pravna biblioteka) uvedeno je radno vre-me od 8 do 24 ~asa. Za vreme ispitnih rokova, Biblioteka izlazi u susretbrojnim studentima. Po potrebi, biblioteke su u tim danima otvorene inedeqom15.

Svako lice starije od 14 godina moè da postane ~lan Biblioteke.Weno kori{}ewe je besplatno, dok su usluge koje podleù pla}awu jasnodefinisane. Biblioteka poseduje automate za samozaduìvawe i razduì-vawe. Kwige i ~asopisi ozna~eni crvenom signaturom ili crvenom ta~-kom na pole|ini ne mogu se pozajmqivati. Wihovo kori{}ewe dozvoqenoje iskqu~ivo u prostorijama Biblioteke.

Klasifikacija SLUB-a zasniva se na slovnom sistemu. Grupe su ozna-~ene velikim slovima abecede (prema RVK16 sistemu klasifikacije).

UG

AO



———————————————

15 Ovakvo radno vreme uvedeno je od 1. decembra 2006. godine u Centralnoj biblio-teci, a ideja je potekla iz Pravne biblioteke 9. oktobra iste godine, preva-shodno zbog velikog broja studenata, ali i zbog ~iwenice da se radi o litera-turi ~ije je kori{}ewe dozvoqeno samo u prostorijama Biblioteke.

16 RVK – Regensburger Verbundklassifikation predstavqa slovni sistem klasifikaci-je. Za~et je oko 1964. godine na Univerzitetu u Regenzburgu, gde se i danas vr-{i glavna redakcija. Vremenom se prenosio i na druge delove Bajerna. Po~eoje da se primewuje i u drugim delovima Nema~ke. RVK ima 34 osnovne grupe.

Brojke govore17

O velikim potencijalima ove biblioteke najuverqivije govore wenifondovi i prostor namewen korisnicima, iskazan broj~ano.

Centralna biblioteka sme{tena je u novoj zgradi. Fond Bibliote-ke ~ine arhitektura, biologija/hidrologija, hemija, duhovne i dru{tvenenauke, matematika, fizika/fiziologija, jezik i kwièvnost. Sva obave-{tewa u vezi sa kori{}ewem Biblioteke mogu se dobiti na brojnim in-formacionim pultovima. Centralni informacioni pult nalazi se odmahu prizemqu, po ulasku u Biblioteku, dok su ostali pultovi raspore|enina svim etaàma Biblioteke. U Biblioteci se u slobodnom pristupu,ukqu~uju}i i ~asopise, nalazi 430 000 jedinica, koje se uz pomo} informa-tora Biblioteke mogu lako prona}i i pozajmiti. Korisnici se upu}uju dakwige vra}aju u police samo ukoliko su sigurni odakle je kwiga uzeta,dok se u svim ostalim slu~ajevima kwige odlaù u kolica za kwige. Osta-li deo fonda, oko 2,4 miliona medija, sme{teno je u zatvorenim magacini-ma. Iz wih se kwige mogu pozajmqivati i naru~ivati online (preko kata-loga WebOPAC). Centralna biblioteka poseduje 990 mesta za svoje kori-snike: 716 mesta za ~itawe, 125 mesta za rad na ra~unarima, 103 mesta zarad u grupama (od toga su dve prostorije namewene osobama sa posebnim po-trebama), 46 kabina (tzv. Carrles) – od toga su dve namewene osobama sa po-sebnim potrebama.

Biblioteka DrePUNCT sme{tena je u istom kompleksu, preko putazgrade Centralne biblioteke. Objediwava fondove gra|evine/saobra}aja,elektrotehnike/elektronike, geologije, informatike, ma{instva i pri-vrednih nauka. U ovoj biblioteci skoncentrisano je 640 000 medija. Naraspolagawu su 1 143 teku}a ~asopisa, kao i kartografska zbirka (sa oko20 000 karti). îtaocima je na raspolagawu 320 mesta.

Biblioteke – ogranci sme{teni su na ~etiri mesta sa pribli`nopodjednakim brojem medija.

UG

AO


NATA[A POPOVI]

———————————————————————————————————————————

Svaka je obeleèna velikim slovom abecede. Daqe razvrstavawe vr{i se do-davawem jo{ jednog velikog slova. Usitwavawe grupa sledi pomo}u niza bro-jeva (3–5 cifara) koje, za razliku od UDK ne po{tuju hijerarhijski sistem.Grupe mogu biti dopuwene podacima o jednom ili vi{e autora i izdava~a {tose postiè tzv. „Cutter-Sanborn“ metodom, tj. dodavawem jo{ jednog velikog slo-va i tri cifre. Po ârlsu Kateru (1837–1903), za~eta je tzv. Katerova klasi-fikacija. îni je {est {ema razvrstanih prema velikim slovima abecede, aza predmetno granawe koriste se mala latini~na slova.

17 Stawe fondova od 12. januara 2007. godine, aùrirano na sajtu Biblioteke 17.jula 2008.

Pedago{ka biblioteka broji u svom fondu oko 125 000 medija. Onapored starih nudi oko 200 naslova novih – teku}ih ~asopisa. Vrednija li-teratura ~uva se u magacinima. Na raspolagawu je 154 mesta za ~itaoce i9 mesta, namewenih za kori{}ewe interneta.

Pravna biblioteka raspolaè fondom od 124 000 tomova. Me|u ~aso-pisima je 300 teku}ih. Ovaj ogranak poseduje 2 prostorije za grupni rad(10–20 korisnika), 363 mesta za ~itaoce, 10 mesta za kori{}ewe internetai ~etiri mesta za pristup elektronskom SLUB-katalogu.

Biblioteka za {umarstvo (Tharandt)18 ima u svom fondu 125 000 mo-nografija, starih ~asopisa i disertacija. Teku}ih ~asopisa je oko 200,dok se oko 90 000 jedinica ~uva u magacinu. Korisnicima je nameweno 48mesta za rad i 4 mesta za elektronsko pretraìvawe podataka.

Medicinska biblioteka nudi 241 000 tomova, 400 videa i DVD-ja, kaoi 970 teku}ih ~asopisa. Biblioteka dodatno raspolaè sa oko 3 100 ~aso-pisa i 800 kwiga iz medicine, datih u elektronskoj formi. Pored fondau glavnoj zgradi Medicinske biblioteke, ovaj ogranak ima i deo fonda najo{ oko 40 mesta. To su biblioteke u sastavu klinika i instituta. U Me-dicinskoj biblioteci je ~itaonica sa 40 mesta za korisnike, 9 mesta iz-dvojeno je za rad na internetu, 2 mesta za pristup SLUB-katalogu. Za rad ugrupama (maksimalno 8 osoba) postoje tri prostorije.

Tradicionalni katalozi zameweni su elektronskim. Svi uneti fon-dovi biblioteka pretraìvi su preko (elektronskog) SLUB-kataloga. Usvim bibliotekama omogu}ena je konekcija na beì~nu mreù (WLAN), od-nosno, u odgovaraju}im delovima biblioteke, dozvoqeno je kori{}ewe lap-topova.

Rad Saksonske biblioteke propra}en je SLUB-Kurirom (SLUB-Kurier),~asopisom Biblioteke koji je dostupan u elektronskoj formi. SLUB-Kurir

izlazi ~etiri puta godi{we, a informi{e javnost o razvoju i poslovawuove Saksonske biblioteke. Po potrebi se objavquju i posebne sveske-broje-vi, koje informi{u ~itaoce o doga|awima u teku}oj godini.

Prema izve{tajima iz SLUB-Kurira, ukupan fond od useqewa u novozdawe Biblioteke do danas beleì uzlaznu putawu na svim poqima rada.Prema stawu od 12. januara 2007. godine, Biblioteka ima 8 940 000 jedini-ca, od kojih su 4 390 000 monografske publikacije, 59 150 ~asopisa (od to-ga 48 900 elektronskih) i 826 baza podataka.

Nabavna politika Biblioteke zasniva se na kupovini, poklonu,obaveznom primerku i razmeni.

UG

AO



———————————————

18 Avgusta 2002. godine u Drezdenu je bila velika poplava, koja je znatno o{te-tila fondove ove biblioteke – ogranka. Posebno su stradali fondovi koji suse nalazili u magacinima.

Posebni fondovi

Saksonsku pokrajinsku biblioteku – Dràvnu i univerzitetsku

biblioteku ~ini posebnom Nema~ka fototeka (Deutsche Fotothek). Foto-teka je univerzalni arhiv istorije umetnosti i kulture, muzike, geogra-fije, tehnike. Ona sadrì 2,9 miliona fotodokumenata – veliki broj me-dija kakav i zasluùje grad Drezden, ~ija tradicija po~iva na umetnostifotografije i proizvodwi kamera. Online je dostupno 854 000 slika, od ~e-ga je 779 000 iz fonda Nema~ke fototeke. Prvo „sedi{te slike“ osnovanoje u Kemnicu (Chemnitz) 1924. godine. Naredne godine preba~eno je u Dre-zden, gde je od 1956. godine postalo prepoznatqivo pod imenom koje i danasnosi.

U oblast posebnih zbirki ubrajaju se: Savremena umetnost od

1945, fotografija, industrijski dizajn i primewena grafika iIstorija tehnike.

Podsticaj i sredstva za razvoj ovih posebnih zbirki izdvaja Nema~-

ka fondacija za istraìvawe DFG (Deutsche Forschungsgemeinschaft). Sa-

vremena umetnost od 1945, fotografija, industrijski dizajn i primewe-

na grafika intenzivno se razvija kao posebna zbirka od 1993. godine. Fondove zbirke obuhvata 150 000 monografskih publikacija i 330 ~asopisa.Me|u zbirkama su istorija umetnosti Evrope i Severne Amerike, kao i to-movi sa teorijama umetnosti vajarstva, slikarstva, grafike. Istorija teh-nike (od 1998. pod pokroviteqstvom DFG) obuhvata 31 500 naslova za potre-be struke, kao i 113 naslova doma}ih i stranih ~asopisa.

Zbirka rukopisa i retkih izdawa, koja, izme|u ostalog, ~uva i „Co-dex Dresdensis“, obuhvata 14 289 autografa, pisanih dokumenata, prepiskii karata, po~ev od sredweg veka do danas. Me|u retkim izdawima su inku-nabule (859), tomovi u povezu Jakoba Krauzea (1 165, od toga je 985 izme{te-no u Rusiju nakon rata), ostatak fonda iz kneèvske biblioteke Avgustaod Saksonije, tomovi u rasko{nom povezu (od 16. do 20. veka), sloèni pre-ma poreklu poveza i godini kori~ewa. Ovom specifi~nom fondu prikqu-~eni su brojni drugi unikati, originalna izdawa, kao i retka zbirka

(Rara-Sammlung) ~iji se fond stalno dopuwava. Kartografsku zbirku ~ini 138 000 pojedina~nih karata. Osim

vrednih istorijskih karata, sa~uvane su karte Saksonije, kao i topograf-ske karte Nema~ke i Evrope. Brojni su listovi na kojima su prikazana po-jedina~na mesta (17–19. vek). Fond je podeqen na karte nastale do 1800. go-dine, ukqu~uju}i i tu godinu (19 650), karte nastale od 1801. do 1945. go-dine (41 000) i karte posve}ene doga|ajima nakon 1945. (43 800). Ova karto-grafska zbirka daje ne samo uvid u poloàj odre|enog mesta, ve} omogu}a-va i pra}ewe wegovog celokupnog razvoja.

UG

AO


NATA[A POPOVI]

Zbirka muzikalija sme{tena je u istoimenom odeqewu, sa fondomod 200 000 jedinica. One su podeqene na nova izdawa i rukopise i stara iz-dawa, koja se zavr{avaju delima nastalim do 1850. godine. Fridrih AdolfEbert osnovao je ovo odeqewe 1816. godine. Od 1983. godine SLUB dobijastatus centralne biblioteke DDR-a za umetnost i muziku.

Medijateka nudi 227 500 razli~itih audio- i vizuelnih medija.Wenom sastavu pripadaju stenografska zbirka, zbirka grafike i zbirkade~je kwièvnosti.

Stenografska zbirka sadrì preko 50 000 bibliografskih jedini-ca, dok je u sastavu zbirke grafika 1 300 originalnih kwiga i karata i300 originala ~asopisa.

Zbirku kwiga za decu ~ini 25 000 naslova. Teì{te je na kwigamasa nema~kog govornog podru~ja i ilustrovanim izdawima.

Zanimqiv deo fonda Biblioteke ~ine izdawa objavqena tako|e nanema~kom govornom podru~ju u 16. i 17. veku. Wima su obuhva}eni svi na-slovi objavqeni u tom vremenskom periodu, nezavisno od jezika na komesu napisani. Izra|ene su retrospektivne nacionalne bibliografije zaperiod od 1501. do 1600. godine (VD 16) i za period od 1601. do 1700. godi-ne (VD 17).

Od posebnog zna~aja

Muzej kwige (Buchmuseum) nalazi se u novom zdawu Biblioteke izbog svoje duge tradicije od posebnog je zna~aja za Biblioteku. Wegov isto-rijat po~iwe 1835. godine u okviru Kraqevske javne biblioteke, ure|e-wem prostora za prikupqawe dragocenosti (nazvanih Zimelien, a prostorZimelienzimmer). Preseqewem Biblioteke u Japanski dvorac, nakon adap-tacije, Muzej po~iwe sa radom 1935. godine. Za vreme bombardovawa 1945.potpuno je izgoreo. Ponovo je otvoren 1952. godine na novoj lokaciji, a no-va koncepcija rada Muzeja zapo~eta je 1993. godine. U zgradi SLUB-a nala-zi se od 2003. godine. Danas je to riznica (Schatzkammer) u kojoj se, izme-|u ostalih, ~uvaju „Codex Dresdensis“19 (Maya-Handschrift) na 39 duplo ispi-sanih strana, prvi katalog kneza Avgusta od Saksonije, autografi Baha,Vivaldija, Vagnera i [umana, kwige u rasko{nom povezu Jakoba Krauzea,skice Albrehta Direra... Kulturno-istorijske dragocenosti Muzeja kwige

dostupne su ulaskom u wegovu virtuelnu riznicu.

UG

AO



———————————————

19 Dospeo je u Biblioteku kao „Mexikanisches Buch“ 1739. godine, da bi tek 1835. bioidentifikovan kao Maya- rukopis.

Kwigu treba ~uvati

Imaju}i u vidu obiman fond kojim raspolaè Biblioteka u Drezde-nu, u kome se nalaze va`ni istorijski izvori od nacionalnog zna~aja zapokrajinu Saksoniju, Saksonska pokrajinska i univerzitetska biblio-

teka ukqu~ena je u Program o~uvawa ugroènih fondova. Program se od1998. godine odnosi na sve biblioteke koje su u nadle`nosti Saksonskog

dràvnog ministarstva za nauku i umetnost. Ovim programom biblio-teke su u obavezi da ~uvaju svoje fondove, publikacije o Saksoniji (Saxoni-ca), pisana dobra sa istorijskom i kulturnom pozadinom, retke kwige,istorijske zbirke, specijalne fondove. Predvi|ena su ~etiri programa zao~uvawe fondova: Program prevencije i konzervacije, Program za{titekulturnih dobara, Program mikrofilmovawa, Program obrazovawa i usa-vr{avawa. Mikrofilmovawe i deacidifikacija20 su sve zastupqenijimetodi koji se primewuju u svrhu o~uvawa kwi`nog fonda.

Digitalna biblioteka zaduèna je za prozvodwu, kupovinu, izra-du i davawe na kori{}ewe medija u elektronskoj formi. Centar digitali-zacije je pridodat Nema~koj fototeci. Biblioteka se, shodno svojim po-trebama, opredelila za digitalizaciju Saksonike, Savremene umetnosti,

Istorije tehnike i fotografije.

Tradicionalno i virtuelno

U svaki deo novog zdawa Biblioteke moè se zaviriti virtuelno,{to naravno ne zna~i da se ne treba, ukoliko se ukaè prilika, na}i uì-vo, na licu mesta u okruèwu tolikog broja medija.

Projekti digitalizacije se neprekidno realizuju. Sve je vi{e mate-rijala dostupno i pretraìvo preko elektronskih baza podataka, {to ni-kako ne bi tebalo da ozna~i po~etak kraja papira, jednog od prvih izvorasa koga je slovo poteklo. Saksonska pokrajinska biblioteka – Dràvna i

univerzitetska biblioteka u Drezdenu je dokaz da dve razli~ite tradi-cije mogu, ukoliko imaju isti ciq, da opstanu zajedno, da na jednom mestuostvare spoj starog i novog, tradicionalnog i virtuelnog.

UG

AO


NATA[A POPOVI]

———————————————

20 Odstrawivawe kiseline iz papira.

Literatura (tradicionalna i virtuelna):

1. Brockhaus – Die Enzyklopädie : in 24 Bänden. – 20., überarb. und aktuali-sierte Aufl. – Leipzig, Mannheim : Brockhaus, Bd. 12. KIR-LAGH. – 1997.

2. Drugi svetski rat. Kw. 2 / Alink A. ... [i dr.]. - Beograd : Narodnakwiga, 1980.

3. Portale zu Vergangenheit und Zukunft – Biblioteheken in Deutschland /Jürgen Seefeldt und Ludger Syré. – Hildesheim : Hrsg. im Auftrag von Bi-bliothek & Information Deutschland e. V. (BDI). – 3. überarb. Aufl, 2007.

4. SLUB-Kurier 2004, 2005, 2006, 2007 Sonderheft.5. SLUB-Kurier 2005/4: Aus der Arbeit der Sächsischen Landesbibliothek -

Staats- und Universitätsbibliothek Dresden.6. Web strana SLUB-a (http://www.slub-dresden.de), Web strana Dresdena

(http:// www.dresden.de) i Web strana Saksonije (http://www.sachsen.de).7. Podaci sa Interneta.

LONG TRADITION PREDICTS FAR FUTURE

Summary

The paper covers history and the way of development of the Library ofthe Province of Saxony - the State and the University Library in Dresden beingabbreviated as SLUB Dresden, with a special attention to the today state of hol-dings in the Library new building. The paper has taken into consideration theseparate Library units with their medium and reading rooms. The attention hasalso been paid to the separate collections of the regional and general importanceof the Province of Saxony.

Key words: library, book and non-book holdings, statistics, electronic sour-ces, separate collections, measures for keeping safe and protection of holdings

Natasa Popovich

UG

AO



UG

AO


NATA[A POPOVI]

^itaonica Drezdenske biblioteke

U~esnici na kursu nema~kog jezika (Gete institut – Drezden, 2006)

Nata{a Popovi} – drugi red, u sredini

Mr MARIJANA MATOVI] UDK 027.1 Filipovi} M.Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak

TRAGOM ZAPISA MILIVOJA FILIPOVI]A

Ostavqati razmaka belog

Van hartije – u sudbini,

I poglavqa ìvota celog

Beleìti na margini.

(Boris Pasternak, Nije lepo znamenit biti)

Saètak: Tema rada formulisana je na osnovu svakodnevnog stru~nog rada salegatom – zave{tanom li~nom bibliotekom u~iteqskog bra~nog para Milivo-ja (Ravna Gora, 1871 – â~ak, 1941) i Boìdarke (Lazovi}) Filipovi} (â~ak,1874 – Beograd, 1959), koji ve} punih {est decenija ba{tini Gradska biblio-teka „Vladislav Petkovi} Dis“ u â~ku. Sme{tena u Nau~nom odeqewu, ovaneponovqiva, unikatna i hronolo{ki zaokruèna biblioteka celina od oko4000 izvanredno o~uvanih monografskih i serijskih publikacija, predstav-qa kulturno dobro od velikog zna~aja za srpsku kulturu jer autenti~nosvedo~i o li~nosti vlasnika i duhu vremena u kome je nastajala. Posebankuriozitet legata i izazov za istraìva~e predstavqaju dragocene Milivo-jeve marginalije, koje su u po~etnoj fazi stru~ne obrade za kapitalni Kata-

log legata Milivoja i Boìdarke Filipovi}. U ovom radu prikazane suosnovne karakteristike legata i izbor od 20 bibliografskih jedinica saiscrpnim opisom Milivojevih marginalija.

Kqu~ne re~i: Milivoje i Boìdarka Filipovi}, legati, katalog legata, spo-men-biblioteka, li~na biblioteka, biblioteka celina, marginalije, Prvisvetski rat


N A S L E \ E

U 2008. godini grad â~ak obeleìo je nekoliko zna~ajnih jubileja– {est vekova prvog pomena svog dana{weg imena u dokumentima Dubrova~-kog arhiva (1408–2008), 160 godina od kada su „Gospoda înovnicÿ i Gra-|ani â~ansk¢y odu{evl]ni za prosvetomý, sa~inili ¥Dru`stvo îtanæSrbsko-Slavensk¢y Novina u â~ku’“, jedno od prvih u Srbiji (1848–2008)i 60-godi{wicu prijema legata Milivoja i Boìdarke Filipovi}(1948–2008), znamenitosti ~a~anske Biblioteke i grada â~ka u kojoj jepohrawena ~itava srpska, ali i dobar deo evropske i svetske kwièvne inau~ne misli.1

Formirana znala~ki i sa retkom posve}eni~kom stra{}u, Filipo-vi}eva spomen-biblioteka, jedinstvena u Zapadnoj Srbiji, pruà odli~anpregled izdava~ke produkcije u Srbiji s kraja 19. i u prvoj polovini 20.stole}a, a ujedno i dràvnih i privatnih {tamparija i kwiàrnica ko-je su u to vreme bile me|u najagilnijim srpskim izdava~ima.2 Na osnovu

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

1 O ìvotu bra~nog para Filipovi} i istorijatu wihove li~ne biblioteke, bezkoje je nezamisliv bilo kakav ozbiqan istraìva~ki rad, objavqivani subrojni tekstovi u periodici: Gradac (1968, 1980), Nastava i vaspitawe

(1968), Disov glasnik (1973), Izvornik (1989), â~anski glas (1932, 1968, 1971,1991, 1997, 2002), â~ansko ogledalo (1991), â~anske novine (2006), Glas bi-

blioteke (1988, 1991, 1996), Disovo prole}e (1976, 1989, 1990, 1991, 1999, 2008),Raskovnik (1988), NIN (1992), Bele`nica (Bor, 2003), Zbornik radova Narod-

nog muzeja XXXV (â~ak, 2005), Kolekcije u bibliotekama (Beograd-Kru{e-vac, 2008), Art 032 (2008), kao i u monografskim publikacijama: îtali{ta

i biblioteke u â~ku : (1847-1987) (â~ak, 1987), Ratni dnevnici Uì~ana :1912-1928. (Uìce, 1995), Dobriwa (Beograd, 1995), Prilike, Dubrava i Ra-

daqevo (â~ak, 2002), â~ak i â~ani nekad (â~ak, 2002), Moravi~ke {kole i

u~iteqi u XIX veku (Ivawica, 2005) itd., a snimqeno je i nekoliko radio iTV emisija.

2 Zanimqiva karakteristika ve}ine predratnih izdawa je adresa, od{tampanapored naziva izdava~a i, ~e{}e, {tamparije (~ak i onih koji su „pre|e“ bilivlasnici pojedinih {tamparija i raniji nazivi pojedinih ulica, npr.[tampa ^. Stefanovi}a preko od „Ruskog cara“), neretko i sa tada dvocifre-nim, trocifrenim i ~etvorocifrenim brojevima telefona (Fabrika kutija,

kwiga i {tamparija Borivoja Milanovi}a Beograd Brankova br. 20 Telefon

br. 55-4). Pored Beograda, Novog Sada, Ni{a, Kragujevca, â~ka, Uìca, [ap-ca, Vr{ca, Subotice, Pan~eva, Poàrevca, zatim Bawa Luke, Zagreba, Osije-ka, Skopqa i drugih gradova Kraqevine SHS, odnosno Kraqevine Jugoslavije,u legatu se nalazi i izvestan broj izdawa na srpskom jeziku iz Sofije, Budim-pe{te, Soluna, Pariza, Krfa, @eneve..., te impresumi predstavqaju prvora-zrednu gra|u za istoriju srpskog izdava{tva i {tamparstva.

Impozantan je, ali ne i kona~an, spisak renomiranih prestoni~kih, kaoi drugih vi{e ili mawe poznatih izdava~a i {tamparija iz ~itave zemqe, ak-tivnih do Drugog svetskog rata. Ovde su precizno navedeni prema redosledupregleda i obrade publikacija, tj. prema wihovom rasporedu u ormarima. Naj-vi{e ih je u Beogradu: Izdava~ka kwiàrnica Gece Kona (Izdava~ko i kwi-

preciznog datuma i mesta kupovine koje je Milivoje beleìo na naslov-nim stranama ve}ine svojih kwiga, moè se sagledati i snabdevenost kwi-àra u svim mestima u kojima je zajedno sa Boìdarkom slu`bovao ili u

NA

SL

E\

E



———————————————————————————————————————————

àrsko preduze}e Geca Kon a. d., Izdava~ka kwiàra Gece Kona, Geca Koni komp. (Beograd-Zagreb-Sarajevo-Cetiwe)), Kwiàrnica S. B. Cvijanovi}a(Kwiàra S. B. Cvijanovi}a), Kwiàrnica Rajkovi}a i ]ukovi}a, Dvorskakwiàra Mite Staji}a (Dvorska kwiàrnica Mite Staji}a), I. \. \ur|evi}(Beograd-Sarajevo), Sveslovenska kwiàrnica M. J. Stefanovi}a, Izdava~kakwiàra Branislav Cerovi}-Ajh{tet, Francusko-srpska kwiàra A. M. Po-povi}a, Kwiàra „La Frans“ Dragoquba S. Te{i}a, Izdava~ka kwiàrnica„Napredak“ (Izdava~ka kwiàra „Napredak“), Izdava~ka kwiàra „Prepo-rod“, Kwiàrnica Zdravka Spasojevi}a (Kwiàra Zdravka Spasojevi}a),Dru{tvo slovenske uzajamnosti, Srpska kraqevska akademija, Izdava~kopreduze}e „Privrednik“ @iv. D. Blagojevi}a, Izdava~ka zadruga Politika idru{tvo S. O. J., Socijalisti~ka kwiàra „Tucovi}“, Izdawe „Ivo Vidovi}“,Svetlost, Izdava~ki zavod „Mlada demokratija“, [tamparija Petra ]ur~i}a(Pe~atwa Petra ]ur~i}a), Sveslovenska kwiàrnica M. J. Stefanovi}a idruga (Izdawe Sveslovenske kwiàre M. J. Stefanovi} i drug), Rusko ode-qewe Dru{tva slovenske uzajamnosti „Dositije Obradovi}“, Profesorskodru{tvo, Izdava~ko preduze}e Narodna prosveta, Izdava~ko-prosvetna zadru-ga S. O. J. (IPROZ), „Edicija“ a. d., Grafi~ki institut „Narodna misao“ a. d.,Proizvo|a~ko-izdava~ka zadruga „Sloboda“, Savez Sokola Kraqevine Jugosla-vije – Prosvetni odbor, Kwiàrnica Frawe Baha, Panevropska unija uKraqevini Jugoslaviji, „Milo{ Veliki“ – [tamparija Bojovi}a i Mi}i}a,[tamparija i cinkografija „Vreme“, Dràvna {tamparija, Narodno delo,[tamparija S. Horovica, [tamparija Drag. Gregori}a, [tamparija „Pri-vredni pregled“, [tamparija „Davidovi}“ ([tamparija „Davidovi}“ Pavlo-vi}a i druga), Elektri~na Nova trgova~ka {tamparija, [tamparija Savi}a iKomp. ([tampa Savi}a i Komp., Izdawe Savi}a i Komp.), Udruèwe rez. ofi-cira i ratnika ([tamparska radionica Min. vojske i mornarice), KwiàraSretena \or|evi}a, Kwiàra Koste Jov. Mihailovi}a, „Narodna samouprava“a. d., Slovenska {kola, Grafički umetnički zavod „Planeta“ (Grafi~ki umetni~-ki zavod „Planeta“), Prosvetno-humano dru{tvo „Pokrov Presvete Bogorodi-ce“, Dràvna {tamparija Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Nova elek-tri~na {tamparija Petra Jockovi}a, Uredni{tvo Ratnika, Ruski arhiv,Udruèwe Vaqevaca i Vaqevki u Beogradu, M. Mihajlovi}, Zadu`bina IlijeM. Kolarca, [tamparija „Mlada Srbija“, Kolar~ev Narodni univerzitet, Iz-dawe i {tampa Pavlovi} i komp., Nova umetni~ka {tamparija „Zmaj Jova“,[tamparija M. Kari}a, Moderna {tamparija „Vuk Karaxi}“, Geografsko dru-{tvo, „Nedeqa“, @ivot i rad, Izdava~ka kwiàrnica Tome Jovanovi}a i Vu-ji}a, Udruèwe prijateqa Velike Britanije i Amerike u Jugoslaviji, Iz-dawe [tamparije Pavlovi} i Komp., Kwiàrnica Lazara \. Tri{i}a, Zadu-`bina Dimitrija Stamenkovi}a, Izdava~ko-kwiàrsko preduze}e „Zvezda“(Izdava~ko preduze}e „Zvezda“), Zadruga profesorskog društva (Zadruga profe-sorskog dru{tva), Jugo-istok, Nolit, Ministarstvo narodnog zdravqa, Napre-dak (Zemun-Beograd-Pan~evo), Kraqevsko-srpska dràvna {tamparija, [tam-parija „Dositije Obradovi}“, Zemunska {tamparija Glavnoga saveza srpskihzemqoradni~kih zadruga u Beogradu, Izdawe kwiàre Velimira Valoì}a,

koja je putovao, pa i u predratnom â~ku u prvim decenijama 20. veka, a na-ro~ito od 1926. godine, kada Filipovi}i kao penzioneri kupuju ku}u ucentru â~ka (ul. Sin|eli}eva br. 10) i podnose zvani~nu molbu op{tini

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————————————————————————————————

Vreme, Narodna kwi`nica, Izdawe kwiàre \oke Anastasijevi}a u Beogra-du, Izdawe Odbora za proslavu Filipa Vi{wi}a, Izdava~ko preduze}e Bra}aGruzincevi (Beograd-Novi Sad), Srpska kwièvna zadruga, Izdawe kwiàreSvet. S. Debeqevi}a, Izdawe Biblioteke Mladost, Izdawe {tamparije „Bal-kan“, Izdawe Sveslovenske kwiàre M. J. Stefanovi} i drug, [tamparija K.Gregori}a i Druga, Izdawe socijalisti~ke kwiàre, Izdawe kwiàre M. Iv.@ivkovi}a i Komp., [tamparija „Jugoslavija“, Parna radikalna {tampari-ja, Vreme, Parna {tamparija D. Dimitrijevi}a, [tamparija Sv. Nikoli}a,[tamparija Kraqevine Srbije, Dràvna {tamparija, [tamparija Naprednestranke, Prva elektri~na narodna {tamparija Qub. J. Bojovi}a, [tamparijaNarod. radikalne stranke, Izdawe zadu`bine I. M. Kolarca, Dràvna {tam-parija Kraqevine Srbije, [tamparija Profesional. Zanatl. Udruèwa,Elektri~na {tamparija Pavlovi}a i Stojanovi}a, Uprava i administracijaNarodnoga dela, Izdawe socijalisti~ke kwiàre, [tamparija „Sv. Sava“ M.Sladekovi}a, Izdava~ka kwiàrnica Napredak, [tamparija Gavr. Davidovi-}a i Komp. ([tamparija „Branko Radi~evi}“ Gavr. Davidovi}a i Komp.), Iz-dawe Redakcije „Na{e Novo Doba“, Nova elektri~na {tamparija Petra Joc-kovi}a, [tamparija „Mlada Srbija“ An|elkovi}a, [tampa Dràvne {tampa-rije Kraqevine Jugoslavije, Dru{tvo za vaspitawe i za{titu dece, Prva rad-ni~ka izdava~ka zadruga, [tampa ^. Stefanovi}a, [tamparija „Narodna sa-mouprava“, Izdava~ka kwiàrnica „Rajkovi}“, Srpska kraqevska akademijanauka, Izdawe Vegetarijanskog Dru{tva „Lav Tolstoj“, Izdawe Astronomskogdru{tva Beograd, [tamparija S. Horovica, [tamparija „Miroto~ivi“, Srp-sko geolo{ko dru{tvo, Narodni universitet ([tamparija „Rodoqub“), Dru-{tvo za podizawe Instituta Nikole Tesle i Odbor za proslavu osamdesetogo-di{wice Nikole Tesle, Dru{tvo za suzbijawe alkoholnih pi}a, [tampari-ja kwiàre „Skerli}“ „Grafi~ki institut“, [tamparija Milana N. Ili}a,[tamparija \or|a Munca i M. Kari}a, [tamparija Stojanovi}a i Timili}a,Izdawe [tamparije Radenka Radenkovi}a i Komp., Izdawe kwiàre „Osvit“\. T. Stefanovi}, [tamparija „\. Jak{i}“, Izdawe Profesorske zadruge,[tampao ôlovi} i Maxarevi}, Izdaje Odbor za izdavawe dela BorisavaStankovi}a, Izdawe kwiàre D. M. \ori}a, Izdawe „Budu}nosti“ – „Smiqe-vo“ [tamparija Pere Todorovi}a i mnogi drugi.

Izdava~i iz ostalih gradova su: Dru{tvo „Prosveta“, Izdawe kwiàre i{tamparije Nikole N. Pijukovi}a, Izdawe i {tampa Prve srpske {tampari-je Riste J. Savi}a, Štamparija „Obod“ J. Karić, Izdanje Oblasnog odbora Aero-klu-ba Sarajevo (Sarajevo), „Zastava“ deon. dru{tvo za izdavawe srpskih kwiga inovina, [tamparija U~iteqskog deoni~ar. Dru{tva „Nato{evi}“, Srpska na-rodna zadru`na {tamparija, [tamparija A. Pajevi}a (Izdava~ka kwiàrni-ca i {tamparija A. Pajevi}a), Matica srpska (Novi Sad), Izdawe kwiàre„Slavija“ (Novi Sad-Skopqe), Nova Evropa, Tiskara Hrvatske stranke prava d. d.,Naklada knjižare „Zabavne biblioteke“, Binoza nakladni zavod, Izdawe VladimiraLazovi}a (Zagreb), Kolo Poqsko-jugoslovenske lige, [tamparija i kwigove-znica Krajin~anac, Turističko društvo „Jug“, „Nemawa“ zadu`binska {tampa-rija Vardarske banovine, Karaxi}, Izdava~ka kwiàrnica „Slavija“ (Sko-

~a~anskoj da postanu weni ìteqi,3 do okupacije i iznenadne Milivoje-ve smrti 1941, kada je legat definitivno hronolo{ki zaokruèn. U {i-rem smislu, ova biblioteka celina spada u retku, delimi~no i u staru

kwigu, budu}i da je osam publikacija {tampano pre 1867. godine, sa poje-dinim raritetnim izdawima koja nisu registrovana ni u Srpskoj biblio-

grafiji : kwige : 1868–1944, kw. 1–20 (Beograd, 1989–2008).Poseban kuriozitet legata su Milivojeve krasnopisne marginalije,

autenti~no svedo~anstvo istan~anog ~itala~kog ukusa i izvanredne eru-dicije seoskog u~iteqa, nekada jedne od najcewenijih profesija u Srba.Izuzetan kwigoqubac pred ~ijom se li~nom bibliotekom od oko 4000 van-redno o~uvanih monografskih i serijskih publikacija i danas ostaje bezdaha, Milivoje je na belinama svojih kwiga i u sa~uvanom originalnomKatalogu sa~inio detaqne personalne bibliografije najve}ih srpskih isvetskih umova, svojevrstan uputno-informativni sistem kome nisu do-rasli ni mnogi dana{wi bibliotekari.

Na ve}ini kwiga, lepim i ~itkim rukopisom, sa~uvana je analiti~-

ka obrada iznena|uju}eg obiqa podataka koje je ovaj zanimqivi ~ovekostavio kao zalog za budu}nost: precizni podaci o mestima i godinama ro-

NA

SL

E\

E



———————————————————————————————————————————

pqe), Elektri~na [tamparija Slavka. G. Popovi}a i sina, [tamparija Steva-na Mati}a (â~ak), Kwiàra Mih. M. \ur|evi}a, Narodni univerzitet [a-ba~ke narodne kwi`nice i ~itaonice ([abac), Kwiàra i {tamparija Jova-na Radaka, Nakladna {tamparija (Velika Kikinda), Srpska manastirska{tamparija (Sremski Karlovci), [tamparija „Sv. Car Konstantin“ ([tampa-rija i kwigoveznica „Sv. Car Konstantin“), Srpska kraqevska dràvna {tam-parija, Elektri~na {tamparija i kwiàra \. Munca i B. Valoì}a (Ni{),[tamparija „Napredak“, Naklada kwiàre Bra}e Jovanovi}a (Pan~evo), Iz-dawe i {tampa [tamparije i kwigoveznice „Zeta“ (Podgorica), [tamparijaZvonimir Jovi} i Komp. (Bawa Luka), Kwiàrsko-izdava~ki zavod „Napre-dak“ (Smederevo), [tamparija Mihaila Kosti}a (Poàrevac), Odbor za podi-zawe spomenika borcima palim na Ma~kovom kamenu (Krupaw), [tamparija„Sv. Sava“ (Pirot), Izdawe i {tampa Slavka G. Popovi}a i Sina, Sanitetskiodeqak Na~elstva Okruga uì~kog – [tamparija L. \. Tri{i}a, Uì~ko pla-ninsko dru{tvo – [tamparija Sl. G. Popovi}a (Uìce), Kwiàra MilenkaMitrovi}a (Kraqevo), Izdawe kwiàrnice Jove Karamata, [tamparija Jova-na Puqo (Zemun), Izdava~ka kwiàrnica Pahera i Kisi}a (Mostar), [tampa-rija „Vuk Karaxi}“, [tamparija Rad. Jovanovi}a (Kragujevac), Gradska {tam-parija (Subotica), [tamparija „\. Jak{i}“ (Zaje~ar), [tamparija PavlaFer. Plajca, [tampa M. Jevti}a (Veliki Be~kerek), [tamparija \or|evi}a iGili}a (Jagodina), Izdawe Jovana \uri~i}a-Biorca (Ruma) – [tamparija\or|a Ivkovi}a (Novi Sad), [tamparija Jov. J. Molnara (Vaqevo), itd.

3 Mada su na pojedinim primercima i mnogo raniji datumi, koji svedo~e o pret-hodnim Milivojevim dolascima u â~ak, na primer: 12. novembar 1919. â-

~ak, u kwizi Gorski vijenac vladike crnogorskoga Petra Petrovi}a Wego-

{a, u Biogradu 1912 (MF 308/IV1).

|ewa i smrti autorâ, malo poznate zanimqivosti iz ìvota znamenitihli~nosti, detaqni bibliografski podaci o publikacijama u kojima je ob-ra|ena tema odre|ene kwige, stvarni doga|aji i likovi koji su inspiri-sali nastanak nekog kwièvnog dela, razni nau~ni i statisti~ki podacii jo{ mnogo toga.4

Do sada samo delimi~no istraèno Filipovi}evo kwi`no blago ka-rakteri{e i prili~an broj adligata, po nekoliko publikacija obje-diwenih naknadnim povezom u skladu sa voqom vlasnika, ne uvek premapersonalnoj ili tematskoj srodnosti. Precizne popise svih adligata po-vezanih u jednoj kwizi Milivoje je beleìo na preliminarnoj ili na-slovnoj strani.

U pojedinim publikacijama nalaze se pedantno ise~eni i presavije-ni ili zalepqeni ise~ci, pa i kompletni feqtoni objavqivani u tada-{woj {tampi, sa prikazima kwiga u koje su uba~eni ili o temama i li~-nostima na koje se te kwige odnose. Sa~uvane su i razne dopisne karte (na-ruxbenice za kwige, ~estitke izdava~a na ~ije je kwige Milivoje biopretpla}en), pozivnice i sli~no,5 {to predstavqa svojevrstan skriveni

press-clipping i posebnu zanimqivost legata.6

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

4 Jedna od brojnih zanimqivosti je i spisak prenumeranata iz ~itave Srbije nakwigu Ernsta Hekela Prirodna istorija postawa (Beograd, 1875), u kome suzastupqeni i â~ani: G. I. ôlak-Anti} major i brigadir, I. Crv~anin i J.[urdilovi} sudije, M. Duni} pomo}nik, S. [umkarac rukova~ {tedionice,M. Luki} sekretar, S. Kosti} sekretar, S. Popovi} sve{tenik, V. Filipovi},profesor, S. Popadi} suplenat, D. Petrovi} crta~, D. Selakovi} poru~nik en-èwerski, Leposava Sv. Brki}ka, V. \or|evi} pisar, A. Petronijevi}, S. Le-ki} i G. Popovi} pisari, R. Todorovi} u~iteq, D. Tajsi} i P. Lazarevi}prakt., Ferdinand Kren i V. Ivanovi} trgovci, D. Jovanovi} kafexija, T. [i-banac bojaxija, K. \or|evi} berberin, upisani kod g. êki}a sudije.

5 U jednoj kwizi prona|ena je pozivnica Mesnog odbora Dru{tva Crvenog kr-

sta u â~ku, adresirana sa: Milivoju Filipovi}u, u~itequ u penziji ð â-

~ak. Pored pe~ata Odbora Crvenog krsta nalaze se po{tanski pe~ati: â~ak ð

25. II. 932. i â~ak ð 26. II. 932. Pozivnica obave{tava Milivoja i Boìdarkuda „Mesni odbor Dru{tva Crvenog Krsta u â~ku prire|uje na dan 6. marta

t. g. po novom u sali hotela „Kren“ svoju godi{wu VELIKU ZABAVU sa

igrankom i odabranim programom u korist svojih plemenitih zadataka.

Umoqavate se da kao prijateq „Crvenog Krsta“ izvolite posetiti sa Va-

{om po{tovanom porodicom ovu zabavu i time izvr{ite svoju ~ove~ansku i

patriotsku du`nost. Ulaznica doborovoqni prilog. Po~etak zabave u 8 ~a-

sova u ve~e. Uprava. 1. marta 1932. god. â~ak. PROGRAM I.: 1) Pozdravna re~

predsednika Mesnog Odbora Crvenog Krsta g. Dr. Rad. V. Teodosijevi}a; 2) „Le-

pi Jurij“ Od Vodopiveca. – Bas solo uz pratwu hora u~enika â~anske Gimna-

zije; 3) „Male praqe“. – Ritmi~ke ve`be izvode u~enice â~anske Osnovne

[kole; 4) „Operacija“ od Voj. Ili}a-Mla|eg. – Deklamuje Milutin Jasni},

u~. VII. Raz. â~. Gimnazije; 5) „Brankovo kolo“ od J. Pa~u-a. – Izvode u~eni-

Struktura legata

O Milivojevom izuzetnom poznavawu bibliografske nauke i nau~-nim oblastima koje su prevashodno bile predmet wegovog interesovawasvedo~i i sa~uvani originalni Katalog u kome je analiti~ki obradio svemonografske i znatan broj periodi~nih publikacija. Monografije siste-matizuje u 20 grupa: pedagogija i filozofija, istorija Srba i biografija,istorija op{ta i biografija, geografija i etnografija, putopisi, filolo-gija i istorija kwièvnosti, prirodne nauke, lekarska kwièvnost i hi-gijena, politi~ka kwièvnost, pozori{na dela, pesni{tvo (originalno),pesni{tvo (prevodi), lepa kwièvnost (originalna), lepa kwièvnost(prevodi), vojna kwièvnost, kwige o Balkanskom ratu, kwige o Svetskomratu, razna kwièvnost, kwige Srpske kwièvne zadruge (43 kola), „Za-bavnik“ Srpske kwièvne zadruge, „Pou~nik“ Srpske kwièvne zadruge,Spisi Vuka Stefanovi}a Karaxi}a. Periodi~ne publikacije sistematizu-je u 50 grupa: Otaxbina (129 svezaka u 32 kwige), Godi{wica Nikole û-

pi}a (48 svezaka u 48 kwiga), Delo (72 kwige), Srpski kwièvni glasnik

(Stara serija – 32 kwige; Nova serija – 62 kwige), Etnografski zbornik –Naseqa i poreklo stanovni{tva (20 kwiga), Etnografski zbornik –

@ivot i obi~aji narodni (7 kwiga), Misao (42 kwige), Brastvo (Stara se-rija – 14 kwiga; Nova serija – 15 kwiga), Novi ìvot (27 kwiga), Nova

Evropa (27 kwiga) i mnoge druge.Dobar deo fonda ~ine i popularne bro{ure iz prirodnih nauka, po-

glavito medicine, o bolestima koje su u to vreme harale Srbijom, kao i ra-znim {tetnim dru{tvenim pojavama. Tako se u Milivojevoj bibliotecimogu na}i brojna metodska uputstva „za narod napisana“: Uxbenik za babi-

ce (1900), Poreklo ~oveka : jedno predavawe Ernsta Hekela (1901), Protiv

{arlaha (1901), Belo robqe : sociolo{ko-kriminalna rasprava (1901, po-

NA

SL

E\

E



———————————————————————————————————————————

ce â~. Osn. [kole u nacionalnim kostimima; 6) „An|eo“ pozori{na igra u

1 ~inu od J. Udi~kog – Izvode u~enice â~. Radni~ke [kole; 7) Duet iz opere

„Titus“ od Mokrawca. – Pevaju u~enice â~anske Gimnazije; 8) „Snaga“. –

Ritmi~ke ve`be ~lanova â~anskog Sokolskog Dru{tva. II. IGRANKA. Red

igara: Kraqevo kolo, tango, Doktorsko kolo, fokstrot, Zanatlijsko kolo,

valcer, Devoja~ko kolo, tango, rumba, Slo-foks, Trgova~ko kolo, engleski val-

cer, odmor, Vrawanka, tango, fokstrot, Pravni~ko kolo, valcer, tango, fok-

strot, â~ansko kolo, rumba, tango, Be}arsko kolo, tango. Rediteq igara g-

ca Nada Popovi}“.

6 Na àlost, na novinskim ise~cima Milivoje, protivno svojoj pedantnosti irevnosti u zapisivawu svih bitnih detaqa, nije beleìo podatke o naslovu,mestu i datumu izlaèwa i broju strane. Jedino se po {tamparskom slogu,ukoliko nije u pitawu naslovna strana, moè zakqu~iti da se uglavnom radio listu „Politika“.

vezano sa: Prostitucija u Beogradu i obavezna predohrana polnih bole-

sti, 1905), Srdoboqa (1906), Mozak i du{a (1906), Sifilis kao dru{tveno

zlo (1907), O koleri (1910), Dva predavawa iz alkohologije (1911), Jekti-

ka : (su{ica – tuberkuloza) (1912), Kolera (1913), Bolesti srca i krvnih

ìla (1913), Influenca (1918), Fizi~ka qubav i prostitutka (1921),Insekti i zaraze (1921), Spolno obave{tewe omladine (1923), Tajne qud-

skih strasti (1927), Prirodni ìvot i dugove~nost (1929), Filosofija

ishrane (1930), Prostitucija i dru{tvo (1930), Najva`nije parazitske

gliste (1933), Kako se hranimo (1935), O qudskim rasama (1936), Rase i ra-

sizam (1937), Krvni pritisak i wegov zna~aj (1937), O {e}ernoj bolesti

(1938), Hemoroidi ({uqevi) (1939), Nasle|ivawe du{evnih osobina (1940),Seksulana igijena [b. g.], Protiv alkohola [b. g.] i mnoga druga.

U legatu su pohrawena i mnoga retka, kao i sekretirana izdawa:Vladimir Velmar-Jankovi}, Pogled s Kalemegdana (Beograd, 1938), Stani-slav Krakov, Na{e posledwe pobede (Beograd, 1928), Kroz ju`nu Srbiju (Beo-grad, 1926), Milica Jankovi}, Mutna i krvava (Beograd, 1932), Putem

(Beograd, 1932), Ispovesti (2. izd., Beograd–Sarajevo, 1922), Episkop oh-ridski Nikolaj, @iva crkva (Wujork, 1915), Rat i Biblija (Kragujevac,1931)...

Od posebnog zna~aja za istraìva~e zavi~ajne istorije â~ka i {i-re okoline, kao i istorije ~a~anskog izdava{tva, su: M. M. Filipov, Jo-

van Hus : wegov ìvot i reformatorski rad (â~ak, Prva ~a~anska {tam-parija, kwiàra Isaila A. Petrovi}a, 1900), Sreten @. Pa{i}, Kroz rud-

ni~ki okrug (Sremski Karlovci, 1904), Jerotije Novitovi}, Polarna sve-

tlost ([tamparija Stevana Mati}a, â~ak, 1908), Manastir Qubo-

stiwa, pribeleìo Sevastijan Putnik iguman ([tamparija Stevana Ma-ti}a, â~ak, 1921), Fridrih [tampfer, Osnovni pojmovi politike (â-~ak, [tamparija Stevana Mati}a, 1922), Dragoslav S. Mitrovi}, â~ak i

~a~anska kotlina (â~ak, izdawe „Poleta“, 1925), Rad. Kre~kovi}, prota,O pro{losti â~ka (iz „Poleta“, kw. 2, br. 8, 9, 10, â~ak, 1925), Mana-

stir Nikoqe (pod Kablarom) i wegovi znatniji duhovnici (Sremski Kar-lovci, 1930), Manastir Vra}ev{nica (Sremski Karlovci, 1932), Deseto-

godi{wica U~iteqskog udruèwa za podizawe U~iteqskog doma u â~ku

([tamparija i Kwigoveznica Stevana Mati}a, â~ak, 1934)...

Tragom pe~ata i zapisa

Posebno su intrigantni Milivojevi zapisi o mestima kupovine i~itawa kwiga, koja ~ine impresivnu geografsku mreù, prostrtu {iromKraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraqevine Jugoslavije, alii rati{ta iz balkanskih i Prvog svetskog rata u kojima je, kao pisar Pro-

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

fijantske kolone Drinske divizije I, a potom i II poziva, vojevao i ovajneobi~ni ~ovek „koji je ìveo vi{e duhovnim nego telesnim ìvotom“.

Uz datume i mesta zavr{etka ~itawa, zapisivane grafitnom olovkomili crnim i qubi~astim mastilom na ve}ini kwiga, pored svog supruga,ponegde je punim imenom ili inicijalima potpisana i Boìdarka. Osimtoga, Milivoje ~esto beleì i datume i mesta u kojima nalazi kwige posvom ~itala~kom ukusu: Kremna („4. okt. 1894. god. Kremna srez zlatibor-ski“), Brezova („6. maja 1896. Brezova“), Dobriwa, Beograd, Vrwci, â~ak,Poèga, Dubrovnik, Sarajevo, Uìce, Vaqevo, Kotor, Budva–Boka Kotor-ska, Cetiwe, Gorwi Milanovac, Tabanovi}i, Ivawica, Novi Sad („21. ju-na 1922. bili u N. Sadu Milivoje Filipovi} u~iteq, Boìd. Filipovi}-ka, u~.“), kao i ratna odredi{ta – @itkovac, Lazarevac, Solun, Mikra kodSoluna...

Tragom pe~ata na pojedinim primercima moè se utvrditi i u kojimje kwiàrama i antikvarnicama Milivoje kupovao kwige ili iz kojih sunabavqane: Izdawe kwiàre S. B. Cvijanovi}a Beograd, Kwiàra Srp.

Kraq. Akademije Nauka S. B. Cvijanovi}a – Beograd, Me{ovita trgovina

Dobrivoja S. Sekuli}a Poèga Dobriwska ulica br. 10, „Napredak“ (Beo-

grad), Iz kwiàre „Napredak“ Beograd, Srpska kwiàra i {tamparija

Bra}e M. Popovi}a Novi Sad, Srpska kwiàra M. Ristivojevi}a Ulica

Niki 35 Solun, Kwiàrnica S. F. Ogwanovi}a Ujvidek [Novi Sad], Iz kwi-

`nice Drag. \. Marinkovi}a, Kwiàra Studni~ka Sarajevo, Knjižara Će-lap Zagreb, Kwiàra „Lov}en“ S. Fil. \urkovi}a Cetiwe, Kwiàra za

srpsku i stranu kwièvnost Drag St. Glavi~ki i Stojan~i}, Kwiàra

Srp. Kraq. Akademije Nauka, Iz radwe Pavla M. Topalovi}a Uìce, Iz

kwiàre Pavla M. Topalovi}a Uìce, Kraq. S.H.S. Povla{}ena Kwià-

ra Pavla M. Topalovi}a Uìce, Kwiàra i antikvarnica Svet. S. De-

beqevi}a Beograd, Slavko J. Grdani~ki Beograd, Kraq. srp. povla{}ena

kwiàra kod „Sv. Save“ Pavlovi}a i Konstantinovi}a â~ak, Kraq. srp.

povla{}ena kwiàra kod „Sv. Save“ Anastasa \. Konstantinovi}a â-

~ak, Nikola Radovanovi} i sinovac â~ak, Administracija „Misao“ Beo-

grad, Kwiàra antikvarnica i trgovina {kolskog kancelar. materija-

la S. Qubisavqevi}a Beograd Balkanska ulica br. 34, Prodavac kwiga i

novina Milan M. Zari} Ivawica, Prosvjeta prosvjetno i kulturno dru-

{tvo Srba u Bos. i Herceg. Srpska centralna biblioteka u Sarajevu,

Kwiàra I. \. \ur|evi}a Sarajevo, Dar Dru{tva Svetoga Save, AmericanSerbian Relief Committee, Knjižara, antikvarijat, posudbena biblioteka J. Sokol, Za-greb, Masarykova 17, Milan E. Brajer Knjižara i antikvarijat Beograd, Mirko

Ili} Kladovo... O~ito je i da je revnosno pratio izdava~ku produkciju, jerse godina izdawa i godina ~itawa neretko poklapaju.

Nalepnice i pe~ati na pojedinim primercima sa~uvali su imena ne-koliko ~a~anskih kwigovezaca koji su ukori~ili izvestan broj Milivo-

NA

SL

E\

E



jevih kwiga: Velimir Bojovi} Kwigovezac â~ak, Kwigoveznica i {tam-

parija Slavka G. Popovi}a i sina â~ak, Kwiàra i kwigoveznica Isai-

la A. Petrovi}a u â~ku7... Sa svojim kwigama koje naj~e{}e i{~itava po dva, tri, pa i vi{e pu-

ta, najpre kao mlad seoski u~iteq, vojnik, kasnije i {kolski nadzornik, apotom penzioner u â~ku, druguje u svim mestima u kojima je u~io i slu`bo-vao, ali i na brojnim putovawima: Brezovi, Kati}ima, Vrwcima–â~ku, Bu-dvi–Boki Kotorskoj, Poègi, Dubrovniku, Cavtatu, u vozu â~ak–Beograd iBeograd–â~ak, [opi}u, @itkovcu kod Aleksinca, Bjelu{i, â~ku–Vrwcima, Lazarevcu, Beogradu: „Prisustvovao sam ovoj besedi kao |ak I raz.U~it. {kole Milivoje Filipovi}, u~iteq“,8 „Pro~itao 9. januara 1906. g. uJan~i}ima u ku}i Aleks. Petrovi}a Mil. Filipovi} u~iteq“, „Pro~itaona Krstovdan 1906. g. MilFilipovi}, u~it. Dobriwa“, „Pro~itao u januarui februaru 1907. god. Mil. Filipovi}, u~iteq Dobriwa“, „13./III-907. MF.Jaka me}ava i veliki sneg“, „Pro~itao u julu 1908. g. u Div~ibarama naMaqenu“, „pro~itao u avgustu 1908. u Prilikama na kiseloj vodi“, „Na Bo-ì} 1909. Mil. Filipovi} u~iteq Dobriwa“, „Pro~itao 8. avg. 1909. M. Fi-lipovi} u~iteq Prilike Kiseqak“, „Pro~itao 15. avg. 1909. Mil. Filipo-vi} u~it. Prilike Kiseqak“, „Pro~itao u aprilu 1910. g. u Vrwcima Mil.Filipovi}, u~iteq“, „îtali prilikom putovawa niz Dunav od Beograda doRadujevca i natrag, 8., 9. i 10. avg. 1910. Boìdarka i Milivoj Filipovi}u~iteqi“, „Dovr{io ~itawe ove kwige 28.IV-911. u 3 s. po podne kod hotela„Evropa“ u Vrwcima M. F. u~. padala ki{a“, „Pro~itao 9. jula 1912. Mil-Filipovi} u~it. Div~ibare na Maqenu“, „Pro~itao 16. jula 1912. Mil. Fi-lipovi} u~it. Div~ibare na Maqenu“, „Pro~itao na Boì} 1913. MFilipo-

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

7 Na preliminarnoj strani kwige Gra|a za istoriju Kraqevine Srbije : vreme

prve vlade kneza Milo{a Obrenovi}a. Kw. 1: od 1815 do 1821 godine, priredi-li Vuka{in J. Petrovi}, Nik. J. Petrovi}, Beograd, 1882, sa~uvana je svoje-ru~na posveta: Ovu kwigu dajem na prezent za uspomenu mom dobrom prija-

tequ Milivoju Filipovi}u u~itequ. IAPetrovi} 9.-X-900. â~ak. Iznadpotpisa darodavca utisnut je elipsasti pe~at: Kwiàra i kwigoveznica

Isaila A. Petrovi}a u â~ku. Tako|e, na kwizi Milutina D. Smiqani}a Iz-

me|u atoma i zvezda, Uìce, 1931, nalazi se posveta autora: G. Milivoju Fi-

lipovi}u, u~itequ penz. kao znak po{tovawa M. D. Smiqani}, prof. Na na-slovnoj strani bro{ure Save V. Ristanovi}a O~ev greh : pozori{ni komad u 2

~ina, Elektri~na [tamparija Slavka G. Popovi}a i Sina, â~ak, 1933, pla-vim mastilom je tako|e ispisana posveta autora: G. Milivoju Filipovi}u, u

znak po{tovawa, Pisac 1934. Sli~ne posvete mogu se na}i i na drugim pri-mercima.

8 Bele{ka na naslovnoj strani publikacije: Leopold Ranke i oslobo|ewe Srbije

: beseda Jovana Risti}a ~itana na sve~anom skupu Srpske kraqevske akademi-

je 22 februara 1892 god., Glas XXXI, Srpska kraqevska akademija, Beograd, 1892.

vi}, u~it. Dobriwa“, „Pro~itao 5.-7. maja 1914. Mil. Filipovi} u~it. Do-briwa–Vrwci“, „Pro~itao 17.-20. maja 1914. MFilipovi} u~it. Vrwci“,„idu}i iz Poège u Godovik, Gorobiqe i natrag u Poègu“, „idu}i u Taba-novi}e na slavu kod Petronija, u~it.“, „îtao 13.-VII-919. na slavi kod Pe-tr. Radni}a u~. u Tabanovi}u, MilFilipovi}, u~it.“, „îtao 25. dekembra1919. idu}i u Gluma~ radi pregleda {kole, Miliv. Filipovi}, {kol. nad-zornik“, „Pro~itao prilikom pregleda {kola u Rogama, Severovu, Bjelu{ii Ariqu 8.-12. marta 1920. Miliv. Filipovi}. [kol. nadzornik“, „Pro~i-tao 8. i 9. aprila 920. Miliv. Filipovi} u~it. u ~a~anskoj okr. bolnici“,„Pro~itao 21.-22. maja 920. Mil. Filipovi}, u~it. prilikom idewa u Goro-biqe i Godovik radi pregleda {kola“, „Pro~itao 25. maja 1920. idu}i iz Ta-banovi}a u G. Dobriwu Mil. Filipovi} u~it.“, „Po drugi put pro~itao 25.maja 1920. Mil. Filipovi} idu}i u Tabanovi}“, „Pro~itao 6.-11. juna 920.prilikom pregleda {kola: Poèga – Roge – Kru{~ica – Visoka – Bjelu{a –Brekovo – Dobra~a – Latvica – Ariqe. Miliv. Filipovi} u~it., {kol.nadz.“, „Pro~itao u januaru 1921. Mil. Filipovi} u~it.-nadzornik Poè-ga“, „Pro~itao 16.-18. maja 1921. Miliv. Filipovi} u~iteq Ariqe i {kol-ski nadzornik u avg. i sept. 1922. Mil. Filipovi} u~it. Vrwci“, „Pro~i-tao 9.-12. juna 1921. Miliv. Filipovi}, u~iteq-{kolski nadzornik Poè-ga–Roge–Kru{~ica (obilaze}i {kole kao {kolski nadzornik) i u avgustu1923. Mil. Filipovi} u~it. Poèga“, „Pro~itao 25.-27. avg. 921. MilivojeFilipovi} u~iteq u Rogama – kao ~lan suda za ratnu o{tetu“, „Pro~itao 28.avg. 1921. Miliv. Filipovi} u~iteq idu}i iz Poège u Roge“, „Pro~itao29. avg. 1921. Milivoje Filipovi} u Rogama kao sudija suda za ratnu od{te-tu“, „Pro~itao 13. sept. 1921. MilivojeFilipovi} u~iteq Roge kao sudijasuda za ratnu o{tetu“, „Pro~itao 19. sept. 1921. Milivoje Filipovi} u~i-teq Godovik kao sudija suda za ratnu od{tetu“, „Pro~itao 30. septembra1921. Miliv. Filipovi}, u~iteq Godovik kao sudija suda za ratnu o{tetu“,„Pro~itao 13. oktobra 1921. Milivoje Filipovi} u~it. Godovik“, „Pro~i-tao 7. nov. 1921. Miliv. Filipovi} u~it. idu}i iz Poège u Gojnu Goru kao~lan komisije za prijem {kole“, „Pro~itao 22.-XII-921. Miliv. Filipovi}u~iteq Poèga–Gugaq“, „Pro~itao 20.-25. marta 1922. Miliv. Filipovi}u~iteq – {kol. nadzorn. Poèga – Gugaq – Tabanovi} – G. Dobriwa – Kame-nica – Du{kovci – Jeèvica – Dowa Dobriwa – Poèga“, „Pro~itao 6.-7.aprila 1922. Miliv. Filipovi}, u~iteq-{kol. nadzornik. Bjelu{a srezariqski (veliki sneg)“, „Pro~itao 8. maja 1924. MilFilipovi} u~iteq uvozu Vrwci–â~ak–Poèga“, „Pro~itao 20. maja 1924. Miliv. Filipovi}u~iteq na Savincu kod Poège (majalos)“, „Pro~itao 19.-30. maja 1925. Mi-livoje Filipovi}, u~it. – {kol. nadzornik prilikom pregleda {kola: Gu-gaq, Tabanovi}, Gor. Dobriwa, Gojna Gora, Kamenica, Du{kovci, Jeèvica,Dowa Dobriwa, Kaleni}“, „Pro~itao 21.-28. maja 1925. Miliv. Filipovi},u~it. {kol. nadzornik Dobriwa, Gojna Gora, Kamenica, Du{kovci, Jeèvi-

NA

SL

E\

E



ca, Dobriwa“, „Pro~itao 28. maja do 4. juna 925. Miliv. Filipovi}, {kol-ski nadzornik Dobriwa, Kaleni}, Poèga, Roge, Godovik–Gorobiqe“, „Pro-~itao 12.-20. juna 1925. Milivoje Filipovi}, u~iteq ({kol. nadzornik) Ra-dobu|a, Dobra~e, Bjelu{a, Mo~ioci, Latvica“, „îtao 6. jula 1925. Miliv.Filipovi}, u~iteq u vozu Poèga–Beograd“, „Pro~itao 13. i 15. jula 1925.Miliv. Filipovi}, u~iteq Beograd“, „Pro~itao na Jovaw dan 20. januara1926. Miliv. Filipovi} u~it. Poèga“, „Pro~itao 27.-30. aprila 1926. – ve-lika nedeqa – Vrwci“, „Ovu svesku ~itao 15. avg. 926. u op{tinskoj sudni-ci u Poègi kao predsed. bira~kog odbora za izbor predsednika op{tin-skog. Miliv. Filipovi}, u~iteq“, „Pro~itali u februaru 1927. Boìdarkai Milivoje Filipovi}i, u~iteqi“, „Pro~itali 14. i 15. nov. 1928. Boì-darka i Milivoje Filipovi}i, u~it. penz. â~ak“, „Putuju}i iz Beograda uPoègu“, „idu}i iz Poège u Gojnu Goru“, „na Savincu kod Topole“, „îtao– sve ~etiri kwige 9.-22. avgusta 1928. Ov~arska bawa“, „Pro~itali 1.-3- nov.1928. Boìdarka i Milivoje Filipovi}i, u~it. penz. â~ak“, „Pro~itao21. i 23. maja 1929. Miliv. Filipovi}, u~it. penz. u vozu Beograd–Vaqevo iVaqevo–â~ak“, „Pro~itao u maju i oktobru 1929. Milivoje Filipovi},u~it. penz. Beograd i â~ak“, „Pro~itao 9.-14. jula 1930. Mil. Filipovi},u~. penz. â~ak“, „Pro~itao 1. marta 1931. Mil. Filipovi}, u~it. penz. â-~ak“, „Pro~itao 21.-24. maja 1931. Mil. Filipovi}, u~it. penz. Ov~ar bawa“,„Pro~itao 9. i 10. sept. u Cavtatu (Dalmacija) i 13.-15. sept. 1934. u Budvi(Boka Kotorska) Milivoje Filipovi} penz. u~it.“, „îtao 15.-18. sept. 1934.Milivoje Filipovi}, penz. u~it. Budva–Boka Kotorska“, „Pro~itao 19.-20.sept. 1934. Milivoje Filipovi}, penz. u~it. Budva–Boka Kotorska“, „Pro~i-tao 1.-9. dekembra 1934. Milivoje Filipovi}, penz. u~it. â~ak“, „Pro~itao6. aprila u vozu â~ak–Beograd i 9. apr. 1935. u vozu Beograd–â~ak Milivo-je Filipovi}, penz. u~it.“, „Pro~itao 17.-21. sept. 1935. i 5.-6. aprila 1936.Milivoje Filipovi}, penz. u~it. Beograd u vozu â~ak–Beograd i u Beogra-du“, „Pro~itao 25.-27. dec. 1937. Mil. Filipovi}, penz. u~it. B. F. â~ak“,„Pro~itao 3.-8. sept. 1938. Milivoje Filipovi}, penz. u~it. Dubrovnik (Dal-macija)“, „Pro~itao 18. sept. 1940. Mil. Filipovi}, penz. u~. Pred kafanompod Avalom i u Beogradu“, a kwige su sa wim i „na Aran|elovdan“, „na Sve-tog Nikolu“ – Milivojevu krsnu slavu...

âk i u jeku rata, Milivoje u svetu pisane re~i nalazi uto~i{te od su-rove stvarnosti – ~ita ih, ali i kupuje tokom kratkog predaha od borbenihdejstava u Ni{u, Mikri, Solunu, Dra~u... Osim u Milivojevim originalnimratnim bele`nicama koje se ~uvaju u sklopu legata, zabele{ki sa rati{tanajvi{e je na kwigama iz redovnog kola Srpske kwièvne zadruge, istori-jama srpske kwièvnosti i delima doma}e i strane kwièvnosti: „Pro~i-tao ranije izdawe u aprilu 1910. g. u Vrwcima i u maju 1916. na Krfu Mil.Filipovi} u~it.“, „Pro~itao 8.-10. febr. 1913. Mil. Filipovi}, u~it.-voj-nik, Dowi Adrovac blizu Aleksinca“, „Pro~itao 11.-II-913. Mil. Filipo-

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

vi} u~it. Dowi Adrovac“, „Pro-~itao 1.-2. aprila 1913. M. Fili-povi} u~it., pisar Prof. KoloneDrinske Divizije I poz. @itko-vac kod Aleksinca“, „Pro~itao8.-11. aprila 1913. Mil. Filipo-vi} u~it., pisar Prof. KoloneDrin Div. I logor @itkovac kodAleksinca i u julu 1919. MilFi-lipovi}, u~iteq Dobriwa“, „Pro-~itao 29.-30. apr. 1913. g. Mil. Fi-lipovi}, u~it.-vojnik @itkovac– kantoman – pisar Prof. KoloneDrinske Div. I p.“, „Pro~itao u ju-nu 1913. god. MilFilipovi} u~it.pisar prof. Kolone Drin. Diviz. Ipoz. u Velesu i u novembru 1917.Mil. Filipovi} u~it. pisar u 2. g.I bat. nema~kih zarobqenika Ba-wica na pruzi Solun–Bitoq“,„Ovu sam kwigu kupio u Ni{u pripovratku iz Ju`ne Srbije kao voj-nik Mil. Filipovi}, u~iteq 19.-VIII-913. Ni{“, „Pro~itao u fe-bruaru 1914. Mil. Filipovi} u~it.Dobriwa i u junu 1916. Krf“, „Pro-~itao 31. marta 1914. MFilipovi}u~it. B. F. Vrwci i 16.-18. nov.

1917. Miliv. Filipovi} u~it. Bawica na pruzi Solun Bitoq“, „Pro~itaou aprilu 1914. Mil. Filipovi}, u~it. Vrwci i na Petkovicu 1919. MilFi-lipovi}, u~it. Dobriwa“, „îtao 19.-24. juna 1914. idu}i iz Dobriwa u Bre-zovu i natrag Miliv. Filipovi}, u~it.“, „Pro~itao 17-21. jula 1914. Mil.Filipovi} u~it. pisar Prof. Kolone Drin. Diviz. II poz. Vaqevo“, „Pro~i-tao 1., 2., 7. i 8. avg. 1914. Mil. Filipovi} u~it. pisar Prof. Kolone Drin.Diviz. II poz. Komiri} – podrinski okr. Kamenica – vaqevski „ , „Pro~i-tao u avgustu 1914. g. Miliv. Filipovi} u~it. pisar Prof. Kol. Drin Diviz.Zavlaka okr. podrinski“, „îtao u septembru 1914. Milivoje Filipovi},u~it. kad sam do{ao na odsustvo iz Zavlake podrinske Dobriwa“, „Pro~itaou sept. i oktobru 1914. Miliv. Filipovi}, u~it., pisar Prof Kolone Drin.Diviz. II poz. – Zavlaka – na putu Vaqevo–Loznica“, „Pro~itao 16.-18. okt.1914. Mil. Filipovi} u~it.-vojnik u Zavlaci – Podriwe“, „Pro~itao uoktobru 1914. g. Miliv. Filipovi}, u~iteq-vojnik, logor u Zavlaci okr.

NA

SL

E\

E



Boìdarka i Milivoje Filipovi} u vreme

Prvog svetskog rata

podrinski“, „Pro~itao 17.-18. nov. 914. Mil. Filipovi}, u~it. pisar Prof.Kolone Drinske Diviz. II poz. u Gor. Tre{wevici pod Rudnikom“, „Pro~i-tao 1.-14. dec. 1914. Miliv. Filipovi} u~it. pisar Prof. Kolone Drin. Di-viz. II poz. U Lazarevcu i Meqaku okr. beogr.“, „Pro~itao 15.-28. dec. 914.Mil. Filipovi} u~it. u Lazarevcu u vozu izme|u Kru{evca i â~ka i uâ~ku“, „Pro~itao u januaru i febr. 1915. u Lazarevcu Miliv. Filipovi},u~it. vojnik i u sept. 1918. u Mikri kod Soluna MF. u~. vojnik“, „Pro~itao27. febr. 915. Mil. Filipovi}, u~it. u [opi}u“, „Pro~itao 9. i 10. maja1915. Mil. Filipovi}, u~it.-vojnik u Lazarevcu“, „Pro~itao 4. jula 1915.Mil. Filipovi} u~it. u Lazarevcu“, „Pro~itao 16. okt. do 25. okt. 1915. uodstupawu od Vu~kovice kod Kragujevca do Baqevca ispred Ra{ke Miliv.Filipovi} u~it.“, „Pro~itao krajem decembra 1915. Milivoje Filipovi},u~it. pisar Prof. Kolone Drin. Div. II poz. u Plavnici na Skadar. jezeru uCrnoj Gori“, „Pro~itao 17.-21. januara 1916. g. Mil. Filipovi} u~iteq uAlbaniji kod Dra~a“, „Pro~itao u martu 1916. Mil. Filipovi} u~iteq uMatijasu na Krfu“, „Pro~itao 29. avg.-8. sept. 916. u Potamosu na Krfu MFu~it.“, „Pro~itao u sept. 1916. Miliv. Filipovi} u~iteq, u logoru u Pota-mosu na Krfu“, „Pro~itao 10.-15. sept. 1916. g. u Potamosu na Krfu Miliv.Filipovi}, u~it. vojni obveznik“, „Pro~itao u novembru 1916. u Mikri kodSoluna u zarobq. komandi Mil. Filip. u~it.-pisar“, „Pro~itao u januaru1917. u selu Asan-Obu blizu Crne Reke u Ma}edoniji Mil. Filipovi} u~it.pisar u 2. ~eti 1. bataqona nema~kih zarobqenika“, „Pro~itao u 1917. godi-ni Mil. Filipovi}, u~iteq, Solunski front“, „Pro~itao u febr. i martu1917. u logorima pored Crne Reke u Maked. Miliv. Filipovi}, u~it. - pisaru 2. ~eti I bataqona nema~kih zarobqenika“, „Pro~itao u junu i nov. 1917.Miliv. Filipovi} u~it.-vojnik u I Zavoji{tu Drinske Divizije u Bawicina pruzi èq. Bitoq-Solun u Gr~koj“, „Pro~itao u julu 1917. g. u I Zavoji-{tu Drin. Divizije u Bawici na pruzi Solun-Bitoq Miliv. Filipovi}u~iteq“, „Pro~itao 11.-14. novembra 1917. u Zavoji{tu Drinske Divizije uBawici na pruzi Solun-Bitoq Miliv. Filipovi}, u~it.-vojnik“, „Pro~i-tao 23.-27. aprila 1918. Milivoje Filipovi}, u~iteq, u~iteq nepismenihvojnika u rekonvalescentnom odeqewu u Mikri Mikra kod Soluna“, „12.-13.maja 1918. Miliv. Filipovi} u~iteq Mikra kod Soluna“, „10.-11. juna 1918.Miliv. Filipovi} u~iteq Mikra kod Soluna“, „Pro~itao u oktobru 1911.Mil. Filipovi}, u~it. B. F. Dobriwa i 12.-16. juna 1918. MilFilipovi},u~iteq-vojnik Mikra kod Soluna“, „Pro~itao 17.-21. juna 1918. Miliv. Fi-lipovi} u~iteq, u rekonvalesc. Odeqewu kao u~iteq nepismenih vojnikaMikra kod Soluna“, „Pro~itao 2.-7. jula 1918. Miliv. Filipovi} u~iteqMikra kod Soluna“, „Pro~itao 26.-27. jula 1918. i 4. i 5. sept. ,, MilFili-povi} u~iteq Mikra kod Soluna“, „Pro~itao 26.-28. avg. 1918. Mil. Fili-povi} u~iteq u Mikri kod Soluna“, „Pro~itao 30. avg. 1918. i 30. oktobra1918. Miliv. Filipovi} u~it. Mikra“, „Pro~itao 1.-2. okt. 918 MilFili-

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

povi} u~it. Mikra kod Soluna“, „Pro~itao 20. oktobra 1918. MilFilipo-vi} u~it. Mikra“...

Po svoj prilici ugledaju}i se na u~iteqa Milivoja, na pojedinimprimercima potpisani su imenom i datumom ~itawa i drugi ~itaoci,9 ko-jima je vlasnik nesebi~no pozajmqivao kwige „~esto puta rizikuju}i“.

Zanimqivo je i koje je kwige ovaj pasionirani bibliofil ~itaoposledwe, pred svoju smrt 24. juna 1941. godine: Nostradamusova proro~an-

stva (Beograd, 1940), Sarajevski atentat : pod Kotorom : kroz Albaniju (EditionSlave, Wien, 1922), Nepoznati život poznatih bića (Beograd, 1937), Odabrane pri-

~e Bra}e Grima (Beograd, 1902), Nana I-II Emila Zole (Beograd, b. g.), Sme-

na generacija I-II Stevana J. Jakovqevi}a (Beograd, 1940), Slavenske priče :(slobodna obradba), dio 1, Antonije Kassowitz-Cvijić (Zagreb, 1922), Autobio-

grafija Branislava Nu{i}a (Beograd, 1924), Tajna prvog ~oveka BorislavaLorenca (Beograd, 1941), Istorija razvitka životinjskog sveta i čoveka MilutinaRadovanovića (Beograd, 1941), Po zakonu praotaca Milana P. [aranovi}a(Beograd, 1940)...

Sude}i po zabele{ci, kwiga koju je Milivoje posledwu ~itao, na dvenedeqe pre upokojewa (Pro~itao 9.-14. juna 1932. 2.-4. juna 1934. 9.-11. ju-

na 1941. Milivoje Filipovi}, u~it. penz. â~ak), je Na{a narodna kwi-

èvnost Ja{e M. Prodanovi}a (Beograd, 1932).

Ratna izdawa

(1914-1918)

Me|u brojnim zanimqivostima Filipovi}evog legata posebnu pa-`wu privla~e izdawa iz godina Prvog svetskog rata, od kojih su pojedina{tampana van Srbije, ali na srpskom jeziku: Jeremija Pavlovi}, Prvi go-

di{wi izve{taj o radu u dojranskim narodnim {kolama : {kolska 1913-

14. godina (Beograd, 1914), Jovan Skerli}, Istorija nove srpske kwièv-

nosti (Beograd, 1914), Zvuci ruske lire (Beograd, 1914), Lav Tolstoj, Koza-

NA

SL

E\

E



———————————————

9 Na primer: Kara|or|e u govoru i tvoru, sredio M. \. Mili}evi}, Beograd, iz-dawe ûpi}eve zadu`bine, 1904, 55, str. 135: Jovan Kova~evi} Sr. Dobriwe |vodeni~ar | 1904. god. 24. novembra, itd. Na kwizi U front : pripovetka iz

ìvota jednog biv{eg kraqa od Vladana \or|evi}a, Beograd, [tamparija\or|a Munca i M. Kari}a, 1913, na str. 125 potpisan je Prota M. J. Popovi},poznati ~a~anski sve{tenik. Tako|e, na kwizi Odisija : Omirov spev u XXIVpesme, Beograd, 1881, osim zapisa Boìdarke i Milivoja koji su ovu kwigu~itali 1907. u Dobriwi i 1928. u â~ku, zabeleèno je: Pro~itao 20.-VII-1907.

Sima \uki}; Pro~itala sa zahvalno{}u Savka S. Lepoj~i}eva; Pro~itala

Du{a Radovi} 3-III-929 g â~ak; Pro~itao Panta Kneèvi} sr. na~el. 9-X 903

g Beograd.

ci : kavkaska pripovetka (Beograd, 1914), Srpsko-austrijski i evropski

rat : diplomatski i drugi dokumenti, kw. 1: Srpska diplomatska prepi-

ska (Ni{, 1914), Pobedilac, ûvar svetiqe, Svira~ Janko, U~enikova

smrt : pripovetke (Beograd, 1914), Milan Vukasovi}, Sto basana (Beo-grad, 1914), ârls Sexvik Minot, Moderni problemi u biologiji (Zemun-Beograd-Pan~evo, 1914), D. Tucovi}, Srbija i Arbanija (Beograd, 1914), Me-

moar princa Lihnovskog (Mikra kod Soluna, 1914), I. Sekuli} Stremnicka,Pisma iz Norve{ke (Beograd, 1914), H. Sjenkjevi}, Pobedilac (Beograd,1914), Ogledi iz kwièvnosti i umetnosti od Bogdana Popovi}a (Beo-grad, 1914), Ivan Turgewev, Stepski kraq Lir, Brigadir, Hamlet : pripo-

vetke (Beograd, 1914), F. M. Dostojevski, Zlo~in i kazna (Beograd, 1914),\. ]iri}, S Dunava na Rajnu (Beograd, 1914), L. Komar~i}, Dva amaneta :

roman (Beograd, 1914), Lav Tolstoj, Ana Karewina I-III (Beograd, 1914-1915), Miodrag Risti}, Pegavi tifus ([tampano u Kragujevcu, 1915), Gide Mopasan, Jedan ìvot, (Beograd, 1915), Miodrag Risti}, Italianski

nacionalizam (Ni{, [tampano u Srpskoj kraqevskoj dràvnoj {tampa-riji, 1915), Anatol Frans, Pobuna an|ela, Komi~na istorija (Beograd,1915), Todor P. Stankovi}, Bele{ke o Staroj Srbiji – Ma}edoniji, (Ni{,[tampano u Dràvnoj [tampariji Kraq. Srbije, 1915), Viktor Igo, Deve-

deset-tre}a I-III (Beograd, 1915), Slava srpskog oru`ja ([tampano u Kra-gujevcu, 1915), Nada srpske golgote, [radove srpskih u~enika u Francuskoj

iz 1916] prikupio i sredio R. J. Odavi} (1923), H. Sjenkjevi}, Hawa (@ene-va, [tamparija „Srpskog Kurira“, 1917),10 Na{e srce (@eneva, [tampa-rija „Srpskog Kurira“, 1917), @enevska konferencija o jugoslovenskom

ujediwewu (@eneva, [tamparija „Srpskog kurira“, 1918), Pier Loti, Azi-

jada (Solun, Izdawe Srpske kwiàre M. Ristivojevi}a, [tamparija „Ve-lika Srbija“, 1918), R. A. Rajs, Odgovori na austro-ugarske optu`be pro-

tiv Srba (Krf, 1918), Al. M. Savi}, Influenca (Solun, [tamparska Radi-onica Ministarstva Vojnog 26. oktobra 1918. god.), Sirano de Berèrak

(Solun, [tampano u [tampariji „Velike Srbije“, 1918)...Posebnu celinu ~ini zbirka geografskih i istorijskih karata, kao

i zbirka predratnih listova, koje se ~uvaju fizi~ki odvojene u dve na-menske kutije.

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

10 U ovoj kwizi nalazi se reklama: [tamparija „Srpski kurir“ @eneva – [vaj-

carska. * Imprimerie „Courrier Serbe“ 9, Rue de Chantepoulet (II étage) Genéve(Suisse) * Snabdevena celokupnim materijalom za {tampawe kwiga, bro{i-

ra, listova, cirkulara, sviju vrsta obrazaca (formulara), posetnica, itd.

tp. * Kako }irilicom tako isto i latinicom * Otpo~ela je svoj rad aprila

1917. god., prima poslove po umerenoj ceni, izra|uje sve solidno i na vreme.

]irilica van Srbije i Kraqevine Jugoslavije

[tamparije

U Filipovi}evoj bogatoj istraìva~koj riznici oku marqivog ~i-taoca ukazuje se vrlo zanimqiv, a za dana{we prilike iznena|uju}i uvid umreù {tamparija van Srbije, ~ak i u drugim zemqama, ispod ~ijih presasu svojevremeno izlazila izdawa na srpskom jeziku, i to }irilicom:11 Na-klada kwiàre D. Pretnera, Dubrovnik (1883, 1891), Srpska {tamparija,Zagreb (1903), [tamparija „Budu}nost“, [tamparija „Srpskih novosti“,Budimpe{ta (1903), Srpska Dubrova~ka [tamparija (1910), Trgova~ka{tamparija, [tamparija „Srpskog kurira“, @eneva (1917, 1918), Dràvna{tamparija Kraqevine Srbije, Krf (1918), [tamparija „Velika Srbija“,Solun (1918), [tamparija „Akuaroni“, Ulica Kolombo 6, Solun (1918),[tamparija „Obod“, Sarajevo (1923), Hrvatska {tamparija (Gradske [te-dionice) – Naklada Izvr{nog odbora Jadranske straè, Split (1928), Ti-sak i naklada St. Kugli, Kwiàra Kr. Sveu~ili{ta i Jugoslavenske akade-mije, Zagreb [b. g.], Dràvna {tamparija, Sarajevo (1929)...

Posebno iznena|ewe predstavqaju naslovi: Alfred Furnije, Save-

ti na{im sinovima kad budu imali 18 godina, preveo D. Popovi}, Budim-pe{ta, [tamparija „Budu}nost“, 1903; Klub srpskih narodnih poslanika

svih stranaka u Nici : dva zapisnika : {tampano kao rukopis, Pariz,[tamparija I. Rirahovskog – Imprimerie I. Rirachovski, Bd St-Jacques 50 –Paris, [1916]; Engleska re~ Srbiji, Solun, [tamparska radionica Mini-starstva Vojnoga, 1917; Tajna prevratna organizacija : izve{taj sa pre-

tresa u Vojnom sudu za oficire u Solunu : po bele{kama vo|enim na samom

pretresu, Solun, [tamparija „Velika Srbija“, 1918; Hrvatska i Slavoni-

ja : predavawe Ivana Gmajnera dràno 26. jula 1917. u „Maison du Peuple“ u@enevi, 2. izd., @eneva, Trgova~ka {tamparija, 1918; Stara srpska reli-

gija i mitologija : ~lanci iz re~nika i zbirke poslovica Vuka Karaxi}a

: tekst, Bizerta, [tamparija srpskih invalida – 72, 1918; Ov~epoqski,Srbi i Bugari : u pro{losti i sada{wosti, Solun, [tamparija „VelikaSrbija“, 1918; ^. Oman, Kratka istorija Engleske : od najstarijih vreme-

na do kraja Svetskoga Rata, London, izdali Viqems i Norget, [tampari-ja Williams, Lea & Co., Ltd., Clifton House, Worship Street, E.C. 2. London,1920; dvotomna Kalevala : finski narodni epos, kw. 1, preveo s finskog

NA

SL

E\

E



———————————————

11 Godine izdawa pojedinih primeraka, navedene u zagradama, nisu i jedine, alisu za potrebe ovog rada preuzete radi preciznijeg prikaza razdobqa u kome sudelovale pojedine {tamparije.

Ivan S. [ajkovi}, Helsinki, [tamparija „Litera“, 1935, dok je kw. 2, odistog prevodioca, ne{to kasnije, 1939, tako|e izdata u Helsinkiju i {tam-pana u [tampariji „Sana“. Prema zabele{ci sa naslovne strane, Milivo-je je oba toma kupio u â~ku – prvi 4. januara 1936, a drugi 13. jula 1940...

Izdava~i

Ni{ta mawe interesantni su i izdava~i }irili~nih kwiga nasrpskom jeziku van srpske matice: Naklada kwiàre D. Pretnera, Dubrov-nik (1921, 1883, 1891), Matica srpska u Dubrovniku – [tampa Srpske Du-brova~ke [tamparije (1914)12, Naklada kwiàre J. To{ovi}a (KwiàraJ. To{ovi}a), Izdawe Petrovi}a i Sokolovi}a, Solun (1914, 1918), IzdaweSrpske kwiàre M. Ristivojevi}a, Solun (1918), Viqems i Norget, London(1920), Edition Slave, Wien (1922), Izdawe i {tampa prve srpske kwiàrei {tamparije Vladimira M. Radovi}a, Izdawe kwiàrnice TrifkaDudi}a, Mostar (b. g., 1923), „Nova Evropa“, Zagreb (1927), Izdanje knjižareWalther Heinisch, Karlovy Vary-Carlsbad (1927), Izdawe Vladimira Lazovi}a– [tamparija G. S. S. Z. Z., Zagreb (1929)...

Principi stru~ne obrade

Zbog mno{tva publikacija sa jedinstvenim Milivojevim marginali-jama koje su u po~etnoj fazi stru~ne obrade za kapitalni Katalog legataMilivoja i Boìdarke Filipovi}, autor je za potrebe ovog rada odabraosamo mawi deo izuzetno bogatog i zanimqivog materijala. Budu}i da pod-vla~ewe i autografske bele{ke personalizuju kwigu, sve marginalijepreuzete su doslovno, bez naknadnih stilskih i pravopisnih intervenci-ja, kako bi se u potpunosti sa~uvala autenti~nost zapisa i starinski duhsrpskog jezika druge polovine 19. i prve polovine 20. stole}a.

Osloniv{i se prvenstveno na iskustva kolega iz Biblioteke Maticesrpske (Novi Sad), autor je sledio principe uzorno sa~iwene edicije Ka-

talog legata Biblioteke Matice srpske, kao i Narodne biblioteke Sr-bije (Beograd) i wenih izdawa, uz izvesna prilago|avawa specifi~nosti-ma Filipovi}evog fonda.

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

12 Na primer, iz kwige Vica Adamovi}a Dubrov~ani izvan zavi~aja, Dubrovnik,1914, saznajemo da je Konstantin Vu~kovi} bio osniva~ Matice srpske u Du-brovniku, a da „poruxbine treba slati kwiàri Jova To{ovi}a u Dubrovni-ku, kojoj je ustupqena rasprodaja svih izdawa Matice srpske u Dubrovniku“.Ovu kwigu Milivoje je kupio u Dubrovniku, septembra 1932.

Bibliografski popis dat je redosledom kojim je kwige ustrojio samdarodavac, tj. onako kako se ve} punih {est decenija ~uvaju u osam zasta-kqenih ormara, tako|e poklonu bra~nog para Filipovi}. Stoga su i danasva`e}e stare, originalne signature.

Opis svake publikacije dat je prema Me|unarodnom standardnom

bibliografskom opisu monografskih publikacija ISBD(M), uz uvid u in-ventarnu kwigu legata i Filipovi}ev rukopisni Katalog. Sve {to nijeoriginalni deo kwige – potpisi, rukopisne bele{ke, ekslibrisi, pe~atii sl., radi lak{e identifikacije i vizuelnog raspoznavawa {tampani sukurzivom.

U skladu sa pravilom da se za srpske kwige obavezno navodi biblio-grafski izvor u skra}enom vidu, a s obzirom da ve}ina publikacija iz le-gata pripada izdava~koj produkciji u Srbiji posle 1867. godine, kao dowegranice za datirawe retke kwige (izuzev {est kwiga i dva ~asopisa izda-tih do 1867), konsultovani su:

KNBS – Katalog kwiga na jezicima jugoslovenskih naroda 1868-

1972, I-XIV, Beograd, 1975-1989. [sa brojem strane] i SB – Srpska bibliogra-

fija : kwige : 1868-1944, kw. 1-20, Beograd, 1989-2008. [sa rednim brojem bi-bliografske jedinice].

NA

SL

E\

E



KATALOG LEGATA MILIVOJA I BO@IDARKE FILIPOVI]

(izbor)

1 MF 1/I

PO, Edgar Alan

KWIGA TAJANSTVA I MA[TE : izbor iz Edgara Alana Poa / preveo s engle-skog Svetislav Stefanovi} ; sa predgovorom Stanislava Vinavera. – Beograd : Sveslo-venska kwiàrnica, 1922 (Beograd : Prosveta). – 181 str. ; 19 cm. – (Biblioteka Alba-tros / Prosveta, Beograd ; kw. 5)

KNBS 178. – Str. [7]-12: Edgar Po / Stanislav Vinaver. – Na unutr. str. predwe korice,u gorwem levom uglu nalepnica: Kwigoveznica i {tamparija ð Slavka G. Popovi}a isina ð â~ak. – Na prelim. str., u gorwem desnom uglu crnim mastilom zapis: Pr. XII,202. i 203. ; ispod su crnim mastilom potpisi: Milivoje Filipovi}, ð u~iteq, ð Bo-

ìd. Filipovi}ka, ð u~it., ; ispod potpisa, crnim mastilom zapis: Avanture Gordo-

na Pima. – Na nasl. str. crnim mastilom potpis: Milivoje Filipovi} ð u~iteq. – Nastr. 181 crnim mastilom zapis: Pro~itao ð u februaru 1923. ð Milivoje Filipovi}, ðu~it. ð Poèga. – Stare sign.: 1/I, I-825. – Karton obloèn platnom, sa zlatotiskom nahrptu: Ed. Al. ð Poa ð Dela ð M. F. – Kupqeno. Inventarisano 17. avgusta 1948.

Povezano kao 1. uz: AVANTURE GORDONA PIMA : roman / E. A. Po ; [prevelasa engleskoga Isidora Sekuli}]. – Beograd : Savremena biblioteka, 1925 (Zagreb : Ti-pografija). – 196 str., [1] crte` autora ; 19 cm. – (Savremena biblioteka ; kw. 27)

KNBS 177. – Na str. 196 crnim mastilom zapis: Pro~itao ð u novembru 1926. ð Miliv.

Filipovi} ð u~it. ð Poèga.

2 MF 2/I

ATANASIJEVI], Ksenija

FILOZOFSKI FRAGMENTI. Kw. 1 / Ksenija Atanasijevi}. – Beograd : Izda-va~ka kwiàrnica Gece Kona, 1929 (Beograd : Merkur). – 160 str. ; 19 cm

Deo 1 : Metafizi~ki odlomci. – KNBS 236; SB 1994. – Na nasl. str. u gorwem desnomuglu crnim mastilom zapis: I, 131. ; ispod su crnim mastilom potpisi: Boìd. Fili-

povi}ka, ð Milivoje Filipovi}, ð u~it. penz. – Eks libris: Milivoj V. Filipovi} ðU~iteq. – Zapisi grafitnom olovkom: „Srp. Kw. Glasnik“ N. S. ð 27., 639. ; „@ivot i

Rad“ ð 4., 569 i 646. – Pojedini pasusi crnom grafitnom olovkom podvu~eni ili obele-èni vertikalnim linijama. – Na str. 160 grafitnom olovkom zapis: Pro~itao ð u ok-

tobru 1929. ð Mil. Filipovi}, ð u~it. penz. ð Vrwci. – Stare sign.: 2/I, I 33. – Kartonobloèn platnom, sa zlatotiskom na hrptu: K. Anastasijevi} [sic!] ð Filozofski frag-

menti ð 1-2 ð M. Filipovi}. – Kupqeno. Inventarisano 17. avgusta 1948.

Povezano kao 1. uz: FILOZOFSKI FRAGMENTI. Kw. 2 / Ksenija Atanasije-vi}. – Beograd : [autor], 1930 (Beograd : Prosveta). – 240 str. ; 19 cm

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

Deo 2: Eti~ki odlomci I. – KNBS 236; SB 1995. – Na nasl. str. u gorwem levom uglu gra-fitnom olovkom zapis: 22.-V-930. ð â~ak.

3 MF 17/I 1, 2

PAJO, @il

INTELEKTUALNI RAD I VOQA : nastavak Vaspitawa voqe. [Deo 1] / @ilPajo ; s francuskog Jov. M. Jovanovi}. – Beograd : S. B. Cvijanovi}, 1920 (Beograd : Beo-gradski Dnevnik). – 171, III str. ; 16 cm

KNBS 711. – Na nasl. str. u gorwem desnom uglu crnim mastilom zapis: I, 36. ; ispod sucrnim mastilom potpisi: Milivoje Filipovi}, ð u~iteq, ð Bo`. Filipovi}ka, ðu~it.; ispod naslova, sa leve strane, crnim mastilom zapis: „S. K. Glasnik“ ð Nova Se-

rija ð kw. 1., 469. – Eks libris: Milivoj V. Filipovi} ð U~iteq. – Stare sign.: 17/I 1,2,I 36, I 1126. – Karton obloèn platnom sa zlatotiskom na hrptu: Pajo ð Intelektual-

ni rad i voqa ð 1-2 ð M. F. – Kupqeno. Inventarisano 17. avgusta 1948.

Povezano kao 1. uz: INTELEKTUALNI RAD I VOQA : nastavak Vaspitawavoqe. Deo 2 / @il Pajo ; s francuskog Jov. M. Jovanovi}. – Beograd : S. B. Cvijanovi},1920 (Beograd : [tamparija M. Kari}a). – 138, III str. ; 16 cm

KNBS 711.

4 MF 22/I

GRASIJAN-i-Morales, Baltasar

VRELO MUDROSTI ili Pravila za @ivot : izvod iz djela Valtazara Graci-jana od Don Vincencija Huana de Lastanosa / sa {pawolskog originala vijerno ibri`qivo preveo Artur [openhauer ; posrbio H Dragutin Weì} ; za {tampu prire-dio i izdao @ivko Weì}. – [B. i.] : @. Weì}, 1913 (Sarajevo : [tamparija Pijuko-vi} i Drug). – 199 str. ; 16 cm

SB 17397. – Str. [3]-7: Izdavao~ev predgovor / @ivko Weì}. – Str. 9: îtaocu : pisa-no godine 1653. / D. Vincencio Huan de Lastanosa. – Na unutr. str. predwe korice, ugorwem levom uglu nalepnica: Kwigoveznica i {tamparija ð Slavka G. Popovi}a i si-na ð â~ak. – Na nasl. str. u gorwem desnom uglu crnim mastilom zapis I, 48.; ispod, saleve strane, iznad naslova, 9.-VI-919. ð Dobriwa., a pored, sa desne strane, su potpisiMiliv. Filipovi}, ð u~it. ð Bo`. Filipovi}ka, u~it. ; iznad podnaslova „Izvod izdjela Valtazara Gracijana“ grafitnom olovkom je ispisana godina 1653. ; na sredininasl. str., desno eks libris: Milivoj V. Filipovi} ð U~iteq ; u dnu nasl. str., na sre-dini elipsast pe~at: Kwiàra ð I. \. \ur|evi}a ð Sarajevo. – Na str. 9, u dowem levomuglu, grafitnom olovkom zapis: îtao ð 19. sept. 1929. ð Miliv. Filipovi}, ð u~it.

penz. ð u Vardi{tu. – Na str. 199 grafitnom olovkom zapis: Pro~itao ð Miliv. Fili-

povi}, ð u~it. penz. ð 19. sept. 1929. u vozu ð â~ak-Vardi{te i ð u Vardi{tu, 20.

sept. u ð Uìcu i 23.-26. sept. ð u â~ku. – Stare sign.: 22/I, I,48., I 1128. – Karton ob-loèn platnom sa zlatotiskom na hrptu: Vrelo mudrosti ð M. F. – Kupqeno. Inventa-risano 17. avgusta 1948.

NA

SL

E\

E



5 MF 27/I

ME^NIKOV, Iqa Iqi~

STUDIJE OPTIMIZMA / I. I. Me~nikov ; s ruskog prevela Zorka M. Velimi-rovi}eva. – Zemun ; Beograd ; Pan~evo : Napredak, 1914 (Pan~evo : Napredak). – 416 str.; 20 cm. – (Kulturni problemi ; 9)

KNBS 409; SB 48181. – Str. [5]-9: Nekoliko re~i o piscu i kwizi / S. [Sretan] Popadi}.– Str. [11]-12: Iz predgovora francuskog izdawa / Il. I. Me~nikov. – Na nasl. str. ugorwem desnom uglu crnim mastilom zapis: I, 49. i 50. ; ispod, na sredini nasl. str. sucrnim mastilom potpisi: Milivoje Filipovi}, ð u~iteq, ð Boìd. Filipovi}ka,

u~it. ; ispod potpisa i naziva edicije sa numeracijom „Kulturni problemi 9“, levoje grafitnom olovkom, sitnim slovima zapis: aprila 1920. ð â~ak ; ispod naslova„Studije optimizma“ je grafitnom olovkom ispisana godina 1907. ; levo od amblema{tamparije grafitnom olovkom zapis: Prikaz: ð „Misao“ 4., 1454.-58. ð od N. Divca. ;desno od amblema {tamparije je eks libris: Milivoj V. Filipovi} ð U~iteq. – Poje-dini redovi i pasusi crnom i crvenom grafitnom olovkom podvu~eni ili obeleènivertikalnim linijama. – Na str. 403, na kraju teksta, crnim mastilom zapisi: Pro~i-

tao ð 16.-18. aprila 1920. ð Miliv. Filipovi}, ð u~iteq. ð u bolnici u â~ku gde ð sam

leào zbog operacije ð od hernie. ; Pro~itao ð u oktobru 1924. ð Miliv. Filipovi}, ðu~it. ð Poèga ; ispod ovih, grafitnom olovkom, sitnim slovima zapis: Pro~itao ð22.-25. aprila 1941. ð Mil. Filipovi}, ð penz. u~it. ð â~ak. – U sadràju pored svihdevet delova kwige ~iji su naslovi podvu~eni crnim mastilom ispisana numeracijaod 1. do 9. – Stare sign.: 27/I, I 49. i 50., I 298. – Karton obloèn koòm sa slepim oti-skom na predwoj i zadwoj korici, sa zlatotiskom na hrptu: Studije optimizma i pri-

rodi ~ovjekovoj [sic!] ð M. Filipovi}. – Kupqeno. Inventarisano 17. avgusta 1948.

Povezano kao 1. uz: STUDIJE O PRIRODI ÔVJEKOVOJ : poku{aj optimi-sti~ke filosofije / Ilija I. Me~nikov ; preveo Jovan St. Kuja~i}. – [B. m. : b. i.], 1911(Na Cetiwu : Dràvna {tamparija Kraq. Crne Gore). – 339 str. ; 20 cm

KNBS 49. – Str. [5]: Predgovor / Ilija Me~nikov. – Na nasl. str. izme|u glavnog naslo-va i podnaslova grafitnom olovkom je ispisana godina 1903. – Pojedini redovi i pasu-si plavom i crvenom grafitnom olovkom i crnim mastilom podvu~eni ili obeleènivertikalnim linijama. – Na str. 339, na kraju teksta crnim mastilom zapisi: Pro~i-

tao ð u oktobru 1919. ð Miliv. Filipovi}, ð u~it. ð Dobriwa. ; Pro~itao ð u septem-

bru 1924. ð Milivoje Filipovi}, ð u~iteq. ð Poèga. ; ispod ovih, grafitnom olovkom,sitnim slovima zapis: Pro~itao ð 19.-22. aprila 1941. ð Milivoje Filipovi}, ð penz.

u~it. ð â~ak. – U sadràju naslovi sva tri dela podvu~eni crvenom grafitnom olov-kom, a pored wih plavom grafitnom olovkom ispisani rimski brojevi I, II, III.

6 MF 247/II

OMAN, ser ârls Vilijam êdvik

KRATKA ISTORIJA ENGLESKE : od najstarijih vremena do kraja SvetskogaRata / napisao ^. Oman ; [preveo na srpski Dragutin Suboti}]. – London : IzdaliViqems i Norget, 1920 (London : [tamparija Williams, Lea & Co., Ltd.). – X, 173 str. ;19 cm

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

KNBS 524; SB 57192. – Napomena: str. [V]. – ^. Oman je bio profesor istorije na Oks-fordskom univerzitetu. – Ovo izdawe Istorije Engleske pripremqeno je za vremeSvetskoga Rata, i nameweno je bilo poglavito upotrebi po srpskim |a~kim kolonija-ma u Velikoj Britaniji. – Ovu je Istoriju preveo na srpski Dr. Dragutin Suboti}, na-stavnik srpskih |aka oksfordske kolonije. – Pravo za nova izdawa pridràva Dr.M.[Milan] ]ur~in, ~ijim je starawem ova kwiga ugledala sveta. – Na unutr. str. pred-we korice grafitnom olovkom zapis: II/70; na desnoj str. predweg kor. lista u gorwemdesnom uglu crnim mastilom zapis III, 41. i potpisi: Milivoje Filipovi}, u~iteq, ðBoìdarka Filipovi}ka, u~iteqica. ; ispod potpisa eks libris: Milivoj V. Filipo-

vi} ð U~iteq ; na dnu strane pe~at: Kwiàra Srp. Kraq. Akademije Nauka ð S. B. Cvi-

janovi}a – Beograd. – Pojedine re~i crnim mastilom i crnom grafitnom olovkom pod-vu~ene, a pasusi obeleèni vertikalnim linijama. – Na str. [1], na levoj margini po-red prvog pasusa, crnim mastilom vertikalni zapis: 1. Najstariji stanovn.; ispod,pored drugog pasusa vertikalni zapis: 2. Kelti. – Na str. 2, na desnoj margini poreddrugog pasusa vertikalni zapis: 3. Rimqani. – Na str. 35, na levoj margini pored dru-gog pasusa vertikalni zapis: Viklif 1324.-1384.- Na str. 40, na desnoj margini poredpetog pasusa, pri dnu strane zapis: Orleanka 1412.-31. – Na str. 64, na levoj marginipored prvog pasusa, zapis: 1603. – Na str. 173 crnim mastilom zapis: Pro~itao ð u ok-

tobru i nov. 1920. ð i martu 1925. ð Miliv. Filipovi} ð u~it. ð Poèga. – Na pole|i-ni posledwe, 173. str. i predwem delu zadweg kor. lista crnim mastilom zapis: Sadr-àj: 1. Keltska i rimska Britanija... str. 1. ð 2. Dolazak Engleza...3. ð Primawe

Hri{}. me|u Britoncima...6. ð 4. Najezda Danaca...8. ð 5. Normanski kraqevi (1066-

1154) 13. ð 6. Anùjska kraqevina (1154-1272) 19. ð 7. Edvard I i razvitak engl. ustav-

nosti 26. ð 8. Po~etak stogodi{weg rata...32. ð 9. Ri~ard II i seqa~ka buna 1377.-

1399...36. ð 10. Dom Lenkestra i stogodi{wi rat 38. ð 11. Ratovi ruà 1453.-

1485)...41. ð 12. Rani vladari iz Tjudorove porodice...45. ð 13. Henrik VIII i reformaci-

ja...48. ð 14. Reformacija i reakcija...52. ð 15. Jelisaveta 1558.-1603. g...55. ð 16. Peri-

od ranih Stjuartovi}a...64. ð 17. Veliki gra|anski rat 1640.-1649. 70. ð 18. Engleska

kao republika i Kromvel 76. ð 19. Restoracija i refolucija...81. ð 20. Viqem i Mari-

ja 1689.-1702. ...89. ð 21. Ana 1702.-1714. ...92. ð 22. Kraqevi iz Hanoveranske loze...96. ð23. Veliki ratovi sa Francuskom...100. ð 24. Prvi deo vladavine \or|a III (1760.-

1789.)...107. ð 25. Drugi deo ,, ,, 1789.-1815. 114. ð 26. Doba posle ratova 1815.-1837. ...131.

ð 37 [treba 27]. Viktorija deo prvi 1837.-1865. ...137. ð 28. ,, ,, drugi 1865.-1901. ...145.

ð 29. Indija i kolonije 1801.-1901... 156. ð 30. Dvadeseti vek i svetski rat 161. – Sta-

re sign.: 247/II , II/70, III,41. – Karton obloèn hartijom; na predwoj korici, iznad na-slova crnim mastilom potpis: Milivoje Filipovi}, u~iteq. – Kupqeno. Inventari-sano 26. avgusta 1948.

7 MF 268/II 1

POPOVI], Vasiq

ISTO^NO PITAWE : istoriski pregled borbe oko opstanka Osmanliske ca-revine u Levantu i na Balkanu / Vasiq Popovi}. – Beograd : Izdava~ka kwiàrnicaGece Kona, 1928 (Zemun : „Makarije“ a. d.). – 191 str. ; 24 cm

KNBS 293; SB 63868. – Literatura: str. [181]-185. – Na nasl. str. u gorwem levom uglucrnim mastilom zapis: 24.-IV-928. ð â~ak. ; pored, u gorwem desnom uglu, zapis: III, 62. ;ispod su crnim mastilom potpisi: Milivoje Filipovi}, ð u~it. penz. ð Boìd. Fili-

povi}ka, ð u~it. penz.; ispod potpisa eks libris: Milivoj V. Filipovi} ð U~iteq ; iz-

NA

SL

E\

E



me|u imena autora i naslova grafitnom olovkom zapis: II 1542 ; ispod podnaslova cr-nim mastilom zapisi: Prikaz ove kwige: ð 1. „Srp. Kw. Glasnik“ N. S., 24., 386.-9 ð 2.

„Misao“ 27., 214.-17. ð 3. „Glasnik istor. dru{tva ð u Novom Sadu“ 1., 157.-9.; „Isto~-

no pitawe“ ð – „Enciklopedija S. H. S.“ ð II, 75-86. ; „Stare i nove ð borbe oko moreu-

za“ ð @. Balugxi}a ð „Srp. kw. lasnik [sic!]“ N. S. ð 7., 587.-600. ; „Da li je re{eno is-

to~no ð pitawe“? A. Pogodina ð „Srp. Kw. Glasnik“ N. S. 25., 209. i 289. ; „Pogled na

ulogu Rusije i Austrije ð u isto~nom pitawu“ K. Kumanudi ð „Srp. kwi`. glasnik“

10., 584.-605. ð „Delo“ 31., 135.-140. – Pojedine re~i, redovi i pasusi crnom i crvenomgrafitnom olovkom podvu~eni ili obeleèni vertikalnim linijama. – Na str. 180grafitnom olovkom zapisi: Pro~itao ð u maju 1928. ð i ,, ,, 1930. ð Miliv. Filipovi},

ð u~it. penz. ð â~ak ; Pro~itao ð 5.-8. avgusta 1933. ð Milivoje Filipovi}, ð penz.

u~it. ð â~ak. – Stare sign.: 268/II 1, III, 62, II 1542. – Karton obloèn crnim platnom,sa zlatotiskom na hrptu: Popovi} ð Isto~no Pitawe ð M. F. – Jedan list (str. [15]-16)volantan. – Kupqeno. Inventarisano 27. avgusta 1948.

8 MF 377/II

NURI-HAXI], Osman

MUHAMED I KORAN : kulturna istorija islama. Deo 1 / Osman Nuri Haxi}.– Beograd : Izdava~ka kwiàrnica Gece Kona, 1931 (Beograd : Drag. Gregori}). – [6],XVI, 179 str. ; 23 cm

KNBS 406. – Str. [5]-[6]: Predgovor / St. Stanojevi}. – Literatura: str. [175]-176. – Naunutr. str. predwe korice, na sredini grafitnom olovkom zapis: II-158. – Na desnojstrani predweg kor. lista, u gorwem desnom uglu crnim mastilom zapis: III,118 ; is-pod, na sredini su crnim mastilom potpisi: Milivoje Filipovi}, ð u~it. penz. ð Bo-

ìdarka Filipovi}ka, ð u~it. penz. ; ispod potpisa, desno eks libris: Milivoj V. Fi-

lipovi} ð U~iteq. – Na nasl. str. izme|u glavnog naslova i podnaslova crnim masti-lom su ispisane godine 570-632, a ispod wih ponovqen zapis grafitnom olovkom 570.-632 ; ispod prve godine, vertikalno grafitnom olovkom zapis 27. aprila, a ispod dru-ge godine 8. juna ; ispod zapis crnim mastilom: „Muhamed i islam“ „Ist. sveta“ Vel-

sa 333.-355. ð „Islam“ – „Istor. obrazovanosti u sred. veku“ Sew. II 25.-30. ð „Muhamed

– islam“ – „O herojima“ Karlajla 57.-104. ð „Koran i jevan|eqe“ – „Misao“ 19., 1215. i

1352. ð „Islamova posledwa re~ Evropi“ – „Srp. kw. glasnik“ 10., 520.-538. ð „O kali-

fatu“ „Misao“ 15., 688. i 819. ð „Islam“ od Lamensa – „Prilozi...“ 12., 144. ð O Muha-

medu – „Istor. umnog razvi}a Evrope“ Dr. I, 271.-287. – Pojedine re~i, redovi i pasusicrnom i crvenom grafitnom olovkom podvu~eni ili obeleèni vertikalnim linija-ma. – Na str. 18, na levoj margini crnom grafitnom olovkom ispisana godina 611. – Nastr. 32, na levoj margini crnom grafitnom olovkom ispisana godina 622. – Na str. 141,ispod naslova, tj. imena prvog Muhamedovog naslednika „Ebu Bekr“, crnom grafitnomolovkom ispisane godine 632.-634. – Na str. 145, ispod imena drugog Muhamedovog na-slednika „Omer bin el-Hatab“, crnom grafitnom olovkom ispisane godine 634-644. –Na str. 152, ispod imena tre}eg Muhamedovog naslednika „Osman bin Afan“, crnomgrafitnom olovkom ispisane godine 644.-656. – Na str. 158, ispod imena ~etvrtog Mu-hamedovog naslednika „Ali-bin-ebi-Talib“, crnom grafitnom olovkom ispisane godi-ne 656.-661. – Na str. 173, u dowem desnom uglu crnom grafitnom olovkom zapis: Pro-

~itao ð u decembru 1931. ð i 8.-11. januara 1935. ð Milivoje Filipovi}, ð u~it. penz. ðâ~ak. – Stare sign. : II-158, III,118. – Na pole|ini posledwe str. i zadwem kor. listuzalepqen novinski ~lanak Muhamed i Koran : nova kwiga g. Osmana Nuri Haxi}a. –

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

Karton obloèn plastificiranim zelenim platnom, sa zlatotiskom na hrptu i pred-woj korici: Osman Nuri Haxi} ð Muhamed i Koran i slepim otiskom na zadwoj kori-ci. – Kupqeno. Inventarisano 28. avgusta 1948.

9 MF 771/II

LIHNOVSKI, Karl Marks

MEMOAR PRINCA LIHNOVSKOG : (tekst u potpunosti) : s komentarom Al-berta Tome biv. Franc. Ministra naoruàwa / preveo s francuskog Nikola P. Petro-vi}. – [Solun] : Izdawe Petrovi}a i Sokolovi}a, [1918] (Solun : [tamparija Akuaro-ni). – VII, 69 str. ; 17 cm. – (Slobodna biblioteka ; br. 1)

KNBS 638; SB 44311. – Str. [1]-VII: Nekoliko re~i uz srpsko izdawe / Nikola P. Petro-vi}. – Str. [1]-12: Predgovor / Albert Toma. – Cena 2 drahme. – Na naknadno na{ivenojza{titnoj korici publikacije, u gorwem levom uglu eks libris: Milivoj V. Filipo-

vi} ð U~iteq ; pored, u desnom uglu crnim mastilom zapis: XV,60. ; ispod su crnim ma-stilom potpisi: Miliv. Filipovi}, ð u~iteq, ð Bo`. Filipovi}ka, ð u~it., a na sre-dini korice crnim mastilom zapis: Memoar ð princa Lihnovskog. – Na unutr. str.predwe korice grafitnom olovkom zapis: II 1944. – Na predwoj korici, u gorwem de-snom uglu crnim mastilom potpis: Mil. Filipovi} ð u~iteq. – Na nasl. str. u gorwemlevom uglu crnim mastilom zapis: 26.VII-918. ð Mikra., a ispod dopisano crvenom gra-fitnom olovkom: kod Soluna ; pored, u gorwem desnom uglu crnim mastilom zapis: Mi-

liv. Filipovi} ð u~iteq ; ispod potpisa eks libris: Milivoj V. Filipovi} ð U~iteq.

– Nekoliko redova crnom grafitnom olovkom podvu~eno i jedan pasus obeleèn verti-kalnom linijom. – Na str. 69, na kraju teksta, sa desne strane crnim mastilom zapis:Pro~itao ð 26.-27. jula 1918., a ispod dopisano grafitnom olovkom i 4. i 5. sept. ,, ,pa crnim mastilom MilFilipovi}, ð u~iteq ð Mikra, pa dopisano grafitnom olov-kom kod Soluna. ; pored, sa leve strane, grafitnom olovkom zapis: Pro~itao ð 27.-28.

jula 1927. ð Milivoje Filipovi}, ð u~it. penz. ð â~ak. ; ispod, crnim mastilom zapis:Otkri}a koja su u~iwena ð ovim memoarom kazuju: ð 1.) Nema~ka je ohrabrila ð Au-

striju da napadne na Srbiju; ð 2.) Nema~ka je odbila engleski ð predlog za posredovawe

radi ð re{ewa spora mirnim putem i ð 3.) Nema~ka je objavila rat ð zbog ruske mobi-

lizacije ma da je ð bila pozivana na pregovore. – Stare sign.: 771/II, XV,60, II 1944. –Bro{irano, sa naknadno na{ivenom za{titnom koricom. – Kupqeno. Inventarisano17. septembra 1948. – U publikaciji se nalazi presavijen list sa ~lankom „Ko je krivza svetski rat?“ autora M. Boìnovi}a, Radovana Jovanovi}a, prof. i Lujaka Rinoa,u~iteqa, @upa dubrova~ka, objavqen u: Politika (Beograd). – God. 25, br. 7151 (ne-deqa, 25. mart 1928), str. 2.

10 MF 4/III

KWIGA ZDRAVQA : doma}i lekar za svakoga / pod uredni{tvom prof. N. I.Bistrova, prof. V. P. Dobroklonskog, prof. S. I. Zaleskog... [i dr.] ; preveo Dr. Milu-tin R. @ivkovi}. – [Beograd : b. i.], [b. g.]. – 5 kw. ; 26 cm

Sv. I: ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA / pod uredni{tvom akademi~ara kneza I. R.Tarhanova. – [tamparija „Dositije Obradovi}“, [1903]. – 547 str.

NA

SL

E\

E



NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

Na unutr. str. predwe korice grafitnom olovkom precrtan zapis: III – 469, a ispod we-ga zapis: III – 467 ; na predwem kor. listu, u gorwem levom uglu eks libris: Milivoj V.

Filipovi} u~iteq ; u gorwem desnom uglu crnim mastilom zapis: VIII,10., a pored, gra-fitnom olovkom, zapis: 462 ; pored eks librisa, na vrhu strane, na sredini, crnim ma-stilom potpisi: Mil. Filipovi}, ð u~iteq Boìdarka Filipovi}ka, ð u~iteqica. –Na str. [550] plavim mastilom zapis: Kapqe u mozgu ima dve vrste: ð I kad prsne koja

arterija u mozgu i krv se ð izlije u mozak, to je naj~e{}a vrsta kapqe. ð II kad se ko-

ja arterija u mozgu zapu{i, te ð krv ne moè da u|e u izvestan deo mozga, onda ð taj

deo mozga izumre i prestane raditi. ð Arterioskleroza se dobija t. j. weni su uzroci:

ð 1. teàk fiz. rad, ð 2. ~esti du{. potresi, ð 3. prekomerno sedewe, ð 4. preter. jelo,

nar. meso, ð 5. gojaznost uop{te, ð 6. alkohol, 7. kafa i ~aj, ð 8. duvan, ð 9. sifilis, ð10. neke hron. bolesti ð hr. revmatizam, {e}. ð bolest, zap. bubrega. ð 1.-IX-908. M. F.

– Stare sign.: 4/III, III 469, III 467, VIII,10. -Polukoà sa zlatotiskom na hrptu: Doma}i

lekar ð M. V. Filipovi}. – Kupqeno. Inventarisano 1. septembra 1948.

11 MF 119/IV

DANTE Aligijeri

BO@ANSTVENA KOMEDIJA / Dante ; prepjevao Dragi{a Stanojevi} ; [Pred-govor i Obja{wewa izradio D-r Vinko Vitezica ; omot ilustrovao V. Kirin ; dvanaestoriginalnih ilustracija izradio M. [Mirko] Ra~ki.]. – Beograd : Savremena bibliote-ka, 1928 ([B. m. : b. i.]). – XX, 405 str., [1] slika autora, [12] listova s tablama : ilustr.; 19 cm. – (Savremena biblioteka)

KNBS 416; SB 9435. – Obja{wewa: str. 381-405. – Na prelim. str., u gorwem desnom uglucrnim mastilom zapis: Pr. XI, 27. ; ispod, na sredini vrha strane, crnim mastilompotpisi: Milivoje Filipovi}, ð u~it. penz. ð Boìd. Filipovi}ka, ð u~it. penz. ; is-pod amblema edicije na sredini strane, grafitnom olovkom zapis: IV 1025. – Na nasl.str. crnim mastilom zapisi: „Dante Aligijeri“ ð „Misao“ 7., 142., 30. 78.-84. ð ,, 14.,

516. ; o Danteu ð u kwizi „O herojima“ ð od Karlajla ð str. 105.-136. ; „Dante Aligi-

jeri“ ð „Srp. Kw. Glasnik“ N. S. 4., 111.-16 [sic!] ; o Danteu i „Bo`. Komediji“ u kwizi

„Istorija zapadnoevropske kwièvnosti“ P. Kohana str. 26.-47. – Na str. [IV], ispodslike i imena autora, crnim mastilom zapis: 1265-1321. – U Predgovoru, na str. V-XX,pojedini redovi i pasusi crnom grafitnom olovkom podvu~eni ili obeleèni verti-kalnim linijama. – Na str. [1]-[2] crnim mastilom zapis: Kao grandiozan levak spu-

{ta se Dan-|teov pakao [podvu~eno crvenom grafitnom olovkom] ka centru Zemqe.

Taj levak ð deli se na devet krugova, koji se stalno ð suàvaju u koliko se pribliù-

ju centru. ð Ti krugovi se opet dele na mawa ode-| qewa. Du{e gre{nika mu~e se u tih

ð devet krugova. U koliko je stra{niji ð greh, u toliko je dubqi i uì krug ð u kome

je gre{nik. U centru zemqe ð gde se zavr{ava „mnogo stradaju}e ð carstvo“ [podvu~e-no crnim mastilom] stoji vladar pakla, uàsni ð Lucifer s troja usta razdire tri

ð velika izdajnika: Judu, Bruta i Kasija. ð Pakao je uzanom putawom spojen ð s dru-

gom poluloptom zemqe nenaseqene ð i vodom pokrivene. Iz te vode uzdiè se gora ~i-

ji ð gorwi deo obavijaju sedam krugova; u wi-|ma se nalazi ~istili{te [podvu~eno cr-nim mastilom i crvenom grafitnom olovkom]. U svakom ð od ovih sedam krugova ispa-

{ta se po ð jedan od sedam smrtnih grehova i kada ð se uzdigne do posledweg kruga, du-

{a ð time postaje bezgre{na. ð Pro{av{i svoj zemni [re~ krug je precrtana, a iznadwe zapisana re~] put, du{a ð napu{ta zemqu i otpo~iwe da se diè ð po devet nebe-

sni sfera, koje okruàvaju ð na{u planetu. Ukoliko je vi{a nebesna ð sfera u toli-

ko su savr{enije du{e bla-|ènih koje je naseqavaju. Najzad du{a do-|pire u deseto

nebo Empirij gde se nas-|la|uje gledawem Gospoda. ð U prvom krugu pakla Dante nala-

zi ve-|like pisce starog sveta ð U drugom krugu sladostrasnike: Kleopatru, ð Jele-

nu, Ahila, Parisa, Tristana i dr. ð U tre}em krugu pro`drqivce. ð U ~etvrtom „

tvrdice i rasipnike. ð U petom „ plahovite. ð U {estom „ jeretike. ð U sedmom „

nasiqe prema bli`wima. ð U osmom „ ka`wava se la`, laskawe, ð oni koji su trgo-

vali sa du`nostima; ð Deveti krug odre|en je za najstra{nije ð prestupnike – izdaj-

nike. – Malo niè ispod, crnom grafitnom olovkom zapis: Put Danteov od ulaska u

pakao ð do coelum empirium trajao je 6½ dana. – Na str. 3, ispod naslova „Pakao“,crnim mastilom zapis: Inferno. – Na str. 10, pored „Pjesma tre}a“, crnom grafitnomolovkom zapis: „Misao“ 35., 184. ð Tre}e pevawe| preveo T. \uki}. – Na str. 18, pored„Pjesma peta“, na levoj margini crnom grafitnom olovkom zapis: „Riminska nevesta“

ð „Misao“ ð 29., 486. ; na desnoj margini crnim mastilom zapis: „Srp. Kw. Glasnik“ N.

S. 5., 448 [pored dopisano crnom grafitnom olovkom - „Besmrtna prequbnica“]; ispodcrnim mastilom zapis: „Misao“ 35., [pored crnom grafitnom olovkom dopisano 322.Peto pevawe preveo V. @ivojinovi}]. – Na str. 131, ispod naslova „îstili{te“, cr-nim mastilom zapis – Purgatorio -. – Na str. 257, ispod naslova „Raj“, crnim mastilomzapis: – Paradiso -. – Na str. 380, ispod zavr{etka teksta, sa desne strane crnom grafit-nom olovkom zapis: Pro~itao ð 1.-12. maja 1930. ð i 14.-19. juna 1940. ð Milivoje Fili-

povi}, ð u~it. penz. ð â~ak. – Na pole|ini posledwe str. zalepqen graf. prikaz Obćaslika Divne glume : Raj; pored prikaza, na levoj margini crnim mastilom zapis: îsti-

li{te 7. bludnost. 6. pro`drqivost 5. lakomost. 4. lewost. 3. srxba. 2. nenavidost.

1. oholost. – Stare sign.: 119/IV, Pr. XI, 27., IV 1025. – Karton obloèn bordo platnom,sa zlatotiskom na hrptu: Dante ð Boànstvena komedija ð M. F. – Kupqeno. Inventa-risano 3. septembra 1948.

12 MF 124/IV

DEFO, Danijel

ROBINSON KRUSE : sa 115 slika : za srpsku mlade` / sa {vedskog preveo Jov.P. Milijevi} u~iteq Ve`baonice. – Beograd : [b. i.], 1904 (Beograd : [tamparija D. Di-mitrijevi}a). – 326 str. : ilustr. ; 16 cm

KNBS 546; SB 9714. – Na predwem kor. listu, u gorwem levom uglu eks libris: Mili-

voj V. Filipovi} u~iteq ; pored, u gorwem desnom uglu, crnim mastilom zapis: Pr.

XII, 182. ; ispod, pored eks librisa sa desne strane, crnim mastilom potpisi: Mil. V.

Filipovi}, ð u~iteq, ð Boìd. Filipovi}ka, ð u~it. ; ispod, na sredini strane, gra-fitnom olovkom zapis: IV ð 1058 ; na pole|ini predweg kor. lista crnim mastilom za-pis: Zna se da je junak romana Robin-|zon Kruse zaista postojao i zvao se ð Aleksan-

dar Selkirk. Doga|aj je potpuno ð istinit. Robinzonovo ostrvo je Huan ð Fernandez,

jo{ postoji na 750 Km daleko ð od Valpariza (Ju`na Amerika). – Na nasl. str., iznadnaslova, crnim mastilom potpis: Miliv. Filipovi} u~iteq., a izme|u potpisa i na-slova, crnim mastilom, {tampanim slovima zapis: Defoe: ; ispod naslova, crnim ma-stilom zapis: 1719. ; sa leve strane, crnim mastilom vertikalni zapis: Englez Defoe

1661.-1731. ð autor Robinzona ; ispod, crnim mastilom zapis: Prikaz: ð „S. Kw. Gla-

snik“ ð kw. 14. str. 625.-635 ; sa desne strane, eks libris: Milivoj V. Filipovi} u~i-

teq ; na sredini strane, preko podnaslova, grafitnom olovkom ukoso zapis: IV ð 1011.– Na str. 326, ispod zavr{etka teksta, sa desne strane crnom grafitnom olovkom zapis:Pro~itao ð u avgustu 1926. ð QubMPeri{i} ð Poèga ; sa leve strane, crnom grafit-

NA

SL

E\

E



nom olovkom zapis: Pro~itao ð 4.-7. okt. 1937. ð Milivoje Filipovi}, ð penz. u~it. ðVrwci. – Stare sign.: 124/IV, Pr. XII, 182., IV 1058, IV 1011. – Karton obloèn koòm,sa zlatotiskom na hrptu: Robinson. Hrbat delimi~no o{te}en. – Kupqeno. Inventari-sano 3. septembra 1948.

13 MF 132/IV

DIMITRIJEVI], Jelena J.

PISMA IZ NI[A : o haremima / od Jelene Jov. Dimitrijevi}a : (O{tampanoiz „Dela“). – Beograd : [b. i.], 1897 (Beograd : Parna radikalna {tamparija). – 225 str.; 20 cm

KNBS 611; SB 10360. – Na predwem kor. listu, sa leve strane, grafitnom olovkom za-pis: IV-1748 ; u gorwem levom uglu, eks libris: Milivoj V. Filipovi} u~iteq ; pored,u gorwem desnom uglu crnim mastilom zapis: IV, 49. ; pored eks librisa, na sredinigorweg dela strane, crnim mastilom potpisi: Mil. Filipovi}, ð u~iteq, ð Boìd. Fi-

lipovi}ka, ð u~it. – Na nasl. str., u gorwem levom uglu crnim mastilom zapis: 9.-IV-

911. ð Vrwci ; pored, na sredini strane, iznad naslova, crnim mastilom potpis: Mi-

liv. Filipovi} ð u~iteq ; ispod imena autora, crnim mastilom zapis: – ro|ena 27.-III-1862. u Kru{evcu - ; pored naslova, sa leve strane ukoso, crnim mastilom zapis: „Ni-

kola} Maleba{ija“ ð „Srp. Kw. Glasnik“ 8., 90. ð „Batka – Bun~a i Strinka ð Mari-

~e“ 14., 241. i 321. ; sa desne strane ukoso, crnim mastilom zapis: „Pisma iz Soluna“ ð„Srp. Kw. Glasnik“ 21., 801. i 881. ð 22., 13., 88., 171., 253., 332., 415., 487. i 566.; sa le-ve strane zapis: Mihala} – „Delo“ ð 39., 275. i 40., 5. ; ispod, sa leve strane ukoso, cr-nim mastilom zapisi: „Amerikanka“ ð „Srp. Kw. Glasnik“ 28., 81. i 161. ; „Pisma iz

Londona“ – ð „Misao“ 30., 16. i 202.; „Pisma iz Pariza“ ð „Misao“ 31. 204. ; sa desnestrane, ukoso crnim mastilom zapisi: „Amerikanke“ ð „Srpski Kw. Glasnik“ N. S. ð9., 188., 284. i 351 ; „Pismo sa „Trakije“ ð 11., 321. i 403. ; u dowem levom uglu, na goreokrenut, crnim mastilom zapis: „Egipatska Princeza“ ð „Misao“ 35., 276. – Na str.225, ispod zavr{etka teksta, sa leve strane crnim mastilom zapis: Dovr{io ~itawe ðove kwige 28.-IV-911. ð u 3 s. po podne kod ð hotela „Evropa“ ð u Vrwcima ð M. F. u~., apored, vertikalno: padala ki{a ; sa desne strane, crnim mastilom zapis: Pro~itao ðu aprilu 1911. ð Mil. Filipovi}, ð u~iteq. ð Vrwci ; ispod, na sredini strane, crnimmastilom zapis: Pro~itali ð 1.-6. januara 1928. ð Boìdarka i Milivoje ð Filipovi-

}i, u~it. penz. ð â~ak. – Stare sign.: 132/IV, IV-1748, IV,49. – Polukoà, sa zlatoti-skom na hrptu: Pisma iz Ni{a ð M. V. F. – Kupqeno. Inventarisano 3. septembra 1948.

14 MF 200/IV

KALEVALA : finski narodni epos. Kw. 1 / preveo s finskog Ivan S. [ajkovi}.– Helsinki : [b. i.], 1935 (Helsinki : [tamparija Litera). – [1] slika Eliasa Lönnrota,XVI, 158 str. ; 25 cm

KNBS 571. – Str. [III]: Eliasu Lenrotu : prilikom Stogodi{wice „Kalevale“ / Ivan S.[ajkovi} [Fusnota na str. VI: Gotovoj epopeji sam Lenrot dao je naziv „Kalevala“. Ra-nije su postojale samo rune o zemqi Kalevali.]. – Str. V-XVI: Predgovor / Dr. Ivan S.[ajkovi}. – Kratka obja{wewa: str. 151-155. – Pismo profesora L. Bjeqskoga: str. 156.– Tri I. S. Shajkovitshin puhe Kalevalan 100″vuotisjuhlassa: str. 157. – Na unutr. str.

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

predwe korice grafitnom olovkom zapis: IV-462; u gorwem desnom uglu predweg kor.lista crnim mastilom zapis: VI,5. ; na sredini crnim mastilom potpisi: Milivoje

Filipovi}, penz. u~iteq, ð Boìdarka Filipovi}ka, ,, u~iteqica. – Na nasl. str. ugorwem levom uglu crnim mastilom zapis: 4.-I-936. ð â~ak ; u gorwem desnom uglu za-pis: XI, 5. ; iznad glavnog naslova crnim mastilom potpisi: Milivoje Filipovi},

penz. u~iteq, ð Boìdarka Filipovi}ka, ,, u~iteqica. ; na dowem delu nasl. str., iz-nad mesta i godine izdawa, crnim mastilom zapis: „Istorijski ep finskog naroda –„Kalevala“ – „Misao“ 34., 71.-93. ð „Srpski prevod finskog narodnog eposa“ – „Srp. Kw.

glasnik“ N. S. 46., 547.-550. – Na str. [I] s tablom, ispod slike i imena Elias Lönnrot,crnim mastilom zapis: 1802.-1884. – Na str. 149, desno ispod zavr{etka teksta, crnomgrafitnom olovkom zapis: Pro~itao ð 7.-10. januara 1936. ð Milivoje Filipovi}, ðpenz. u~it. ð â~ak. – Stare sign.: 200/IV, IV-462, VI,5, XI,5. – Karton obloèn plasti-ficiranim bordo platnom, sa zlatotiskom na hrptu: Kalevala ð Finski ð Narodni

epos ð M. F. – Kupqeno. Inventarisano 7. septembra 1948.

Povezano kao 1. uz: KALEVALA : finski narodni epos. Kw. 2 / preveo s finskogIvan S. [ajkovi}. – Helsinki : [b. i.], 1939 (Helsinki : [tamparija Sana). – 133 str.; 25 cm

KNBS 571. – Kratka obja{wewa: str. 131-132. – Na nasl. str. u gorwem levom uglu gra-fitnom olovkom zapis: 13.-VII-940. ð â~ak. – Na str. 129, u dowem desnom uglu, ispodteksta crnom grafitnom olovkom zapis: Pro~itao I-II ð 15.-20. jula 1940. ð Milivoje

Filipovi}, ð penz. u~it. ð â~ak.

15 MF 246/IV

MILANKOVI], Milutin

KROZ VASIONU I VEKOVE : pisma jednog astronoma / M. Milankovi}. – NoviSad : Matica srpska, 1928 ([B. m. : b. i.]). – 212 str. + [9] str., [1] crte` ; 23 cm

KNBS 455; SB 49282. – Na vrhu nasl. str., na sredini, crnim mastilom zapis: VII, 41v. ;ispod, na sredini strane, crnim mastilom zapis: 29.-XI-928. ð â~ak. ; ispod, sa levestrane, crnim mastilom potpisi: Milivoje Filipovi}, ð penz. u~iteq, ð Boìdarka

Filipovi}ka, ð penz. u~it. ; pored potpisa, sa desne strane, eks libris: Milivoj V. Fi-

lipovi}, ð U~iteq ; ispod naslova, crnim mastilom zapisi: 1 „Srpsko nebo“ Mihailo-

vi}a Jelenka – „Brastvo“ 8, 296-337. ð 2 „Nebo i wegov sklop“ Stanojevi}a \oka –

„Otaxbina“ 19, 1-22. ð 3 „U vasionskom prostoru“ Jela~i}a Jevg. – „Nova Evropa“ 25,

6-12. ð 4 „Blizina nepoznatog“ „ „ „ „ 24, 112-119. ð 5 „O planeti Marsu“ u kwizi

„^lanci i studije n. s. P. Br. 5-15 str. ð 6 „Kako je zami{qana vasiona u toku veko-

va“ u kwizi „^lanci i studije“ nova serija Petronijevi}a Bran. 16-39 str. ð 8 „En-

tropija vasione“ Br. P. „Srp. Kwi`. glasnik“ 2, 125, 203, 274 i 363. ð 9 „Obeskrajn.

Sveta“ „ „ „ Delo“ . . . 30, 96.; na pole|ini nasl. str. grafitnom olovkom zapis: IV-

437. – Pojedini redovi crnom grafitnom olovkom podvu~eni, a pasusi obeleèni ver-tikalnim linijama. – Na str. 41, ispod zavr{etka IX poglavqa, grafitnom olovkom is-crtani ve}i i mawi krug sa nazivima znakova zodijaka i meseci: vodolija/januar, ri-

be/februar, ovan/mart, bik/april, bliznaci/maj, rak/jun, lav/jul, devica/avgust, tera-

zije/septembar, skorpion/oktobar, strelac/novembar, kozorog/decembar. – Na str. 212,ispod zavr{etka teksta, grafitnom olovkom sa leve strane zapis: Pro~itao ð 12.-17.

avgusta 1929. ð Milivoje Filipovi}, ð u~it. penz. ð Ov~arska bawa ; a sa desne strane

NA

SL

E\

E



zapis: Pro~itao ð 1.-6. decembra 1928. ð i 4-9 avgusta 1932 ð Milivoje Filipovi}, ð

u~it. penz. ð â~ak. – Uz publikaciju povezan i tekst maweg formata „Kalendar Zem-

qine pro{losti od M. Milankovi}a : (pristupna akademska beseda pro~itana na sve-

~anom godipwem skupu Akademije 7.III.1925.)“, obima 9 str. ; ispod zavr{etka tekstacrnim mastilom, sitnim slovima zapis: Pro~itao ð 3.-II-927. ð Miliv. Filipovi}, ð

u~it. ð u vozu ð â~ak-Poèga. – Stare sign.: 246/IV, VII, 41v., IV-437. – Karton obloènplatnom, sa zlatotiskom na hrptu: Milankovi} ð Kroz ð Vasionu ð i ð Vekove ð M. F. –Kupqeno. Inventarisano 9. septembra 1948. – U publikaciji se nalazi ise~ak iz novi-na sa crteòm i tekstom o „Zodiakalnim znakovima“ i „Zodiaku“ i presavijen list sa~lankom „O mogu}nosti ìvota na drugim planetama : mi{qewe ~uvenog francuskogsavremenog filozofa Anri Bergsona po ovom pitawu“ autora dr Filipa Medi}a.

16 MF 262/IV

MODERNI PISCI : pesme, pripovetke, eseji / prevodi Grgura Beri}a. – Beo-grad : Izdawe Savi}a i komp., 1915 (Beograd : [tamparija Savi}a i komp.). – VI, 213 str.: 19 cm

KNBS 870; SB 52130. – Str. [III]-VI: Predgovor / Prevodilac. – Na predwem kor. listu,u gorwem desnom uglu, crnim mastilom zapis: VI, 125. ; ispod, na sredini vrha strane,crnim mastilom potpisi: Milivoje Filipovi}, ð u~. penz. ð Boìd. Filipovi}ka, ð u~.

penz. ; ispod, sa desne strane, eks libris: Milivoj V. Filipovi}, ð U~iteq. – Na unu-tr. strani predweg kor. lista grafitnom olovkom zapis: IV/80. – Pojedine re~i i redo-vi podvu~eni crnom grafitnom olovkom i crnim mastilom. – Na str. 145, ispod naslo-va teksta Haralda Hefdinga „Fridrih Ni~e“ crnim mastilom zapis: – 1844.-1900. – Nastr. 156, u re~enici podvu~enoj grafitnom olovkom „Umro je 25 avgusta 1890“, godina1890. je precrtana, a crnim mastilom zapisana 1900. – Na str. 213, ispod zavr{etkateksta, sa desne strane grafitnom olovkom zapis: Pro~itao ð 23.-25. januara 1931. ð

Milivoje Filipovi}, ð u~it. penz. ð â~ak. ; sa leve strane, crnim mastilom zapis: ONi~eu: ð „Ni~e“ od Vl. Ribnikara – „Delo“ 22., 179. ð „Nietsches Philosophie“ – ,, 55.,

293. ð „Ni~e i Dostojevski“ – ,, 62., 207. i 438. ð „Ni~e i imoralizam“„Srp. Kw. Gl.“

11., 470. ð „Ni~e i pesma“...... ,, ,, ,, 24., 39. ð „Fr. Niče“- „Nova Evropa“ 22., 137. ; po-red, sa leve strane, ukoso zapis: „Ni~e“ u „[op. Ni~e, Spenser“ ð Br. Petr. Str. 91.-

181. – Stare sign.: 262/IV, VI,125., IV/80. – Tvrd povez sa mramoriranom hartijom, polu-koà, sa utisnutim crnim slovima na hrptu: Mderni [sic!] pisci. – Kupqeno. Inventa-risano 9. septembra 1948.

17 MF 15/V

[ILER, Johan Fridrih

MARIJA STJUARTKA. : àlosna igra u 5 radwa : pregledano i ude{eno zasrpsku pozornicu / od V. [ilera ; preveo Spiro Dimitrijevi} Kotoranin. – Pan~evo: Naklada Kwiàre Bra}e Jovanovi}a, [b. g.] (Pan~evo : [tamparija bra}e Jovanovi}a).– 145 str. ; 15 cm

Na unutr. str. predwe korice grafitnom olovkom zapis: V-1729 ; na predwem kor. li-stu, u gorwem levom uglu eks libris: Milivoj V. Filipovi} u~iteq ; u gorwem desnomuglu crnim mastilom zapis: X,2. ; pored eks librisa, crnim mastilom potpisi: Mil.

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

NA

SL

E\

E



Filipovi}, ð u~iteq, ð Bo`. Filipovi}ka, ð u~it. – Na nasl. str., iznad imena prevo-dioca, crnim mastilom zapis: napisano 1800. god., a ispod, sa desne strane, ukoso cr-nim mastilom zapis: Vidi „Delo“ ð kw. 2. str. ð 513.-526. – Na str. [2], ispod spiska li-ca u predstavi pod naslovom „Osobe“, crnim mastilom zapis: Marija Stj. bila je prvo

udata za ð franc. kraqa Frawu II, koji je umro 1560. ð Za tim je vladala Skotskom,

gde ð se bila udala za nekog velika{a; ð pa je i pored muà ìvela ras-| kala{no. Je-

dan wen qubavnik ubije ð joj muà, a ona se ponovo uda za ð tog qubavnika. Tada se Sko-

ti pobu-| ne protiv we. Ona pobegne u Engl. ð gde je bila zato~ena 20 god 567.-587. ð

Pogubqena 8.-II-1587. god. ð Wenog sina Jakova VI uzela je Jelisaveta za ð prestolona-

sled. – Na str. 145, ispod zavr{etka teksta, sa desne strane, crnim mastilom zapis: 4.-

II-907. ð MF. ; pored, grafitnom olovkom zapis: 17-V-909. g. ð S. \. ð B. F. – Stare sign.:15/V, V-1729, X,2. – Polukoà, sa zlatotiskom na hrptu: [iler ð Marija ð Stjuartka

ð M. F. – Kupqeno. Inventarisano 13. septembra 1948.

18 MF 30/VI

T. G. MASARIK : zbornik / priredila Jugoslovensko-~ehoslova~ka liga u Beo-gradu ; redigovao Dr. Dragutin Prohaska. – Beograd : S. B. Cvijanovi} ; Praha : Akciováspolečnost „Orbis“, 1927 (Praha : „Orbis“). – 283 str., [1] slika T. [Toma{a] G. [Gariga]Masarika, Predsednika êhoslova~ke Republike, [13] listova s tablama : ilustr. ; 20 cm

KNBS [421]; SB 87087. – Tekst }ir. i lat. – Str. 5-8: Predgovor / Predsednik Jugosloven-sko-êhoslova~ke Lige Milo{ Trifunovi}, Ministar Prosvete. – Str. 261-271: Biblio-grafija / sastavili Vasil K. Škrach i Jaroslav Šimsa. – Str. 272-274: Srpsko-hrvatska bibliogra-fija o Masaryku / sastavio Dr. D. Prohaska. – Slovenačka bibliografija o Masaryku: str. 274-275. – Na za{titnom pausu predweg kor. lista, u vrhu strane desno grafitnom olovkomzapis: III,50. ; pored, u gorwem desnom uglu eks libris: Milivoj V. Filipovi} ð U~i-

teq ; ispod, na sredini vrha strane, crnim mastilom potpisi: Milivoje Filipovi}, ð

u~it. penz. ð Boìd. Filipovi}ka, ð u~. penz. – Na pole|ini predweg kor. lista grafit-nom olovkom zapis: VI/66. – Na nasl. str., u gorwem levom uglu crnim mastilom zapis:4.-X-927. ð Vrwci ; u gorwem desnom uglu crnim mastilom zapis: III,50., a ispod wegacrnim mastilom potpis: Milivoje Filipovi}, ð u~it. penz. ; ispod imena redaktora,crnim mastilom ukoso, jedan pored drugog zapisi: 1. Razni ~lanci ð o Masariku ð „Srp.

Kw. Glasnik“ ð N. S. 29., 419.-480. ð 2. „Masarik“ ð „Misao“ 32., 257.-267. ð 3. „Masarik“

(Slovenski filantrop) ð u kwizi „Vo|i Evrope“ od ð Em. Ludviga str. 49.-90. ð 4. „Pred-sednik Vilson i profesor ð Masarik u Svetskom Ratu“ ð „Nova Evropa“ 14., 77.-84 ð 5. „Eti-

ka i alkoholizam“ ð – predavawe Masarika – ð „Srp. kw. Glasnik“ 23., 122. – Stare sign.:30/VI, III,50, VI/66. – Karton obloèn koòm, sa zlatotiskom na hrptu: Masarik ð Zbor-

nik ð M. F. – Kupqeno. Inventarisano 13. septembra 1948.

19 MF 248/SKZ

RANKOVI], Svetolik P.

SEOSKA UÎTEQICA : roman / Svetolik P. Rankovi}. – Beograd : Srpskakwièvna zadruga, 1934 (Beograd : [tamparija Drag. Gregori}a). – 200 str. ; 19 cm. –(Srpska kwièvna zadruga ; kolo 37, kw. 248)

KNBS 22; SB 74090. – Na unutr. str. predwe korice grafitnom olovkom zapis: IV/607.

– Na vrhu predweg kor. lista crnim mastilom potpisi: Milivoje Filipovi}, penz.

u~iteq, ð Boìdarka Filipovi}ka, penz. u~iteqica. – Na nasl. str., ispod naslova,crnim mastilom vertikalan zapis: U {kol. 1896.-97. god. u selu Pruàtovcu ð srez ko-

smajski de{avali su se doga|aji ispri- ð ~ani u ovom romanu: U~iteqica Qubica ð

Tripkovi}eva, u~iteq Gojko Savi}, pisar ð op{t. Vladimir Pavlovi}, pisar sr.Rado-

ð vi} sin Mate Radovi}a biv. okr. na~elnika. ð Qubica je docnije udata za Budimira

ð Ra{kovi}a u~. u Barajevu srez posavski ð i tu su bili u~iteqi do penzionisawa ð i

docnije su ìveli u Beogradu bez dece. ð Opisi u romanu odgovaraju stvarno- ð sti li-

ca naro~ito Gojka i Qubice. – Na str. 200, ispod zavr{etka teksta sa desne strane,grafitnom olovkom zapis: Pro~itao ð 26.-27. maja 1935. ð Miliv. Filipovi}, ð penz.

u~it. ð Vrwci. – Stare sign.: 209/SKZ, IV/607. – Tvrd povez. – Kupqeno. Inventarisano31. avgusta 1948.

20 MF 304/SKZ

JELAÎ], Aleksej Kirilovi~

ISTORIJA RUSIJE / Aleksej Jela~i}. – Beograd Srpska kwièvna zadruga,1929 (Beograd : [tamparija „Mlada Srbija“). – V, 300 str. ; 19 cm. – (Srpska kwièvnazadruga. Pou~nik ; 4)

KNBS 202; SB 32237. – Str. [III]-[V]: Predgovor / Dr. A. Jela~i}. – Na unutr. str. pred-we korice grafitnom olovkom zapis: II-717. – U gorwem desnom uglu predweg kor.lista crnim mastilom zapis: XIX,4. ; na sredini vrha predweg kor. lista eks libris:Milivoj V. Filipovi} U~iteq ; ispod crnim mastilom potpisi: Milivoje Filipovi},

ð u~it. penz. ð Boìdarka Filipovi}ka u~it. penz. – Na str. [II] crnim mastilomzapis: O Rusiji: ð 1. „Ist. Sveta“ Ze~evi}a I, 221., 317., 399., 522. i 641., II, 1069. ð 2.

„Iz Beograda u Petrograd“ Ivana Zankovi}a. ð 3. Petar Veliki u „Ist. Portreti i

~l.“ Preloga ð 4. Aleksandar I ,, ,, ,, ð 5. Rusija i Evropa ,, ,, ,,. ð 6. XIX vþký (na ru-

skom jeziku) ð 7. „Petar Veliki car ruski“ Rajha. ð 8. Rusko carstvo u „Ist. savr.

obraz.“ III, 8. Sewobosa. ð 9. Rusija u „Ist. Turske carevine“ str. 148. ð 10. Petar Ve-

liki – „Nova Evropa“ 12., 450. ð 11. „Nova pisma iz Petrograda“ R. K. str. 1.-13., 35.-

46., 137.-158. 164.-182. ð 12. O Rusiji i Rusima Trnskog. ð 13. Rusija – kult. Pisma – Ra-

dovana Kazimirovi}a. ð 14. Stari Slovenski pogreb S. T. „Srp. Kw. Glasn.“ 3., 50. i 125.

ð 15. „Od Nikole do Lewina“ Ksjuwina. ð 16. „Ko je Raspu}in“? ð 17. „Raspu}in“ Lisi-

jana Mira. ð 18. „U ~emu je bila snaga Raspu}ina“ Barju{ina. ð 19. „Istorija ruske

kwièvnosti“ Pogodina. ð 20. „Zvuci ruske lire“ R. Odavi}a. – Pojedine re~i, re~eni-ce i pasusi crnom i crvenom grafitnom olovkom podvu~eni ili obeleèni vertikal-nim linijama. – Na str. 25, na levoj margini crnim mastilom vertikalan zapis: „Slo-

vo o polku Igorovþ“| „Godi{wica“ 24., 127. – Na str. 31, pored podvu~enog dela re~eni-ce „Rusi potu~eni do nogu (1224)“, crvenom grafitnom olovkom na desnoj margini za-pis: 1224. – Na str. 44, pored podvu~enog dela re~enice „A neumrlu slavu zadobio je Di-mitrije sjajnom pobedom nad Tatarima na Kuqikovom Poqu“, na levoj margini crve-nom grafitnom olovkom zapis: 1380. – Na str. 54, pored naslova IX glave „Doba IvanaIV Groznog“, crnim mastilom zapis: 1530.-1584. – Na str. 58, na desnoj margini crnimmastilom vertikalan zapis: „Zabele{ke jednog Nemca saradn. Iv. Groznog“ ð „Nova

Evropa“ ð 16., 394. – Na str. 103, na levoj margini crnim mastilom vertikalan zapis:„Kriàni}eva politika“ ð „Delo“ 5., 352. 6., 2. i 186. – Na str. 129, pored podvu~enogimena „Petar II“, na desnoj margini crnim mastilom zapis: 1727.-30. – Na str. 130, po-red podvu~enog imena druge }erke Ivanove, „Anu“, na levoj margini crnim mastilom

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

zapis: 30.-40. – Na str. 136, pored podvu~enog imena carice „Jelisavete“, na levoj mar-gini crnim mastilom zapis: 41.-61. – Na str. 142, pored podvu~enog imena „Petar III“,na levoj margini crnim mastilom zapis: 1761.-62. – Na str. 143, ispod naslova XVI gla-ve „Doba Katarine II“ crnim mastilom zapis: 1762.-96.-. – Na str. 152, na desnoj margi-ni crnim mastilom vertikalan zapis: O Saltikovoj „Pisma iz Petro-| grada“ Ko{u-

ti}a str. 229.-237. – Na str. 153, na levoj margini crnim mastilom vertikalan zapis:O ruskom plemi}u Lavu Dimitrijevi}u – Ismajlovu ð „Pisma iz Petr.“ Ko{uti}a

str. 237.-241. ; na dnu strane, ispod teksta, crnim mastilom zapis: „Od kmetske zavi-

snosti seqaka do boq{evika“ ð Uspomene barona N. Vrangela – „Nova Evropa“ 12., 186.– Na str. 154, na desnoj margini, crnim mastilom vertikalan zapis: „Originalni do-

kumenti Pug. Bune“ ð „Nova Evropa“ ð 15., 157. – Na str. 161, na levoj margini, poredpasusa u kome se govori o kwizi Radi{~eva „Putovawe iz Petrograda u Moskvu“ (1790),crnom grafitnom olovkom vertikalan zapis: „Srp. Kw. Glasnik“ ð 17., 409. – Na str.162, na levoj margini, pored pasusa u kome se govori o „prvoj deobi Poqske“, crnom gra-fitnom olovkom zapis: 1772. – Na str. 165, na desnoj margini, pored pasusa u kome segovori o „drugoj deobi Poqske“, crnom grafitnom olovkom zapis: 1793. – Na str. 166,pored pasusa u kome se govori o „tre}oj deobi Poqske“, na levoj margini crnom grafit-nom olovkom zapis: 1795. – Na str. 201, na levoj margini, crnim mastilom vertikalanzapis: „Istraga protivu Dekabrista“ ð „Nova Evropa“ 13., 219. – Na str. 207, na levojmargini, crnim mastilom vertikalan zapis: „P. J. ^adajev“ (1794.-1856.) ð „Nova Evro-

pa“ 3., 238.-248. – Na str. 235, pored pasusa u kome se govori o „Procesu sto devedesettrojice“, na desnoj margini crnim mastilom vertikalan zapis: „Novi @ivot“: 1.,

395.; 2., 70., 234., 202., 328.; 3., 36., 101. i 296. – Na str. 244, pored naslova XXII glave,„Doba Aleksandra III (1881 – 1894.)“, na levoj margini crnim mastilom zapis: „Alek-

sandar III“ ð „Delo“ 4., 284. i 455. – Na str. 250, na desnoj margini crnim mastilom ver-tikalan zapis: „Tragedija cara Nikole II“ ð „Srp. Kw. Glasnik“ N. S. ð 12., 439., i 517. ;na dnu strane, ispod teksta, crnim mastilom zapis: „Car Nikola i ruska revolucija“

ð „Srp. Kw. Glasnik“ N. S. 9., 344. i 441. – Na str. 251, na levoj margini, crnim masti-lom vertikalan zapis: „Posledwa ruska carica“ ð „Srp. Kwi`. Glasnik“ N. S. 7., 278.

– Na str. 259, na levoj margini, crnim mastilom vertikalni zapisi: „Pop Gapon“ „No-

va Evropa“ ð 12., 183.-186. ; ispod: „Uspomene Bjeqeckog“ ð „Nova Evropa“ 10., 136.-141.

– Na str. 267, na levoj margini crnim mastilom nalevo okrenut vertikalan zapis: Iz-

voqski i Erental ð „Srp. Kw. Glasnik“ N. S. 20. i 21.; ispod teksta, na dnu strane, cr-nim mastilom zapis: Uspomene Izvoqskog – „Nova Evropa“ 12., 181. ð „Srp. Kw. Glasn.“,

N. S. 10., 41. – Na str. 270, na desnoj margini, crnim mastilom vertikalan zapis: „Uspo-

mene Sazonova“ ð „Srp. Kw. Glasnik“ N. S. 23., 115. – Na str. 271, ispod teksta, na dnustrane, crnim mastilom zapis: Rodzjanko – „Novi @ivot“ 18., 193. – Na str. 279, na de-snoj margini, du` celog teksta crnim mastilom vertikalan zapis: O drugoj ruskoj re-voluciji „Nova Evropa“: 7., 229.; 8., 106., 170., 174., 204. i 298.; 9., 27. i 350.; ð 10., 107.,

302. i 516.; 12., 310., 408. i 564.; 14., 234.; 15., 180.; 21., 277.; 22., 57., 187., 26., 309. ; na dnustrane, ispod teksta, crnim mastilom zapis: Ruska revolucija: ð „Novi @ivot“ 9., 16.,

65., 134. i 225. – Na str. 280, na desnoj margini crnim mastilom vertikalan zapis:„Dnevnik cara Nikole“ ð „Nova Evropa“ 9., 538. ; na dnu strane, ispod teksta, crnimmastilom zapis: „Iskazi velikodostojnika posledweg cara“ ð „Nova Evropa“ 12., 373.

– Na str. 300, ispod zavr{etka teksta, desno crnim mastilom zapis: Pro~itao ð u mar-

tu 1929. ð ,, ,, ,, 1934. ð Milivoje Filipovi}, ð u~it. penz. ð ^a~ak. – Stare sign.:90/SKZ, II-717, XIX,4. – Tvrd povez. – Kupqeno. Inventarisano 30. avgusta 1948.

NA

SL

E\

E



Literatura

1. Bakovi}, Milica, Matovi}, Marijana, „Legat Milivoja i Boìdarke Filipovi}u Gradskoj biblioteci ¥Vladislav Petkovi} Dis’ u â~ku“, u: Kolekcije u biblio-

tekama : formirawe, za{tita, boga}ewe, odràvawe, revizija i kori{}ewe. -Beograd : Zajednica mati~nih biblioteka Srbije ; Kru{evac : Narodna bibliote-ka, 2008. - Str. 191-200.

2. Biblioteka Platona Atanackovi}a / [redaktori Kornelija Olar, Finka Pje-va~, Svetlana Vu~kovi}]. - Novi Sad : Biblioteka Matice srpske, 1995. - (Kataloglegata Biblioteke Matice srpske ; kw. 1)

3. Biblioteka Save Tekelije / [redaktori Svetlana Vu~kovi}... i dr.]. - Novi Sad :Biblioteka Matice srpske, 1997. - (Katalog legata Biblioteke Matice srpske ;kw. 2)

4. Biblioteka Tekelijanuma. T. 1 / [redaktor Finka Pjeva~]. - Novi Sad : Bibliote-ka Matice srpske, 2001. - (Katalog legata Biblioteke Matice srpske ; kw. 3)

5. Biblioteka Tekelijanuma. T. 2 / [redaktor Svetlana Vu~kovi}]. - Novi Sad : Bi-blioteka Matice srpske, 2003. - (Katalog legata Biblioteke Matice srpske ;kw. 4)

6. Bibliotekarski leksikon / Vladimir Jokanović... [et al.]. - Beograd : Nolit, 1984.7. Vrane{, Aleksandra, Od rukopisa do biblioteke : pojmovnik. - Beograd : Filolo-

{ki fakultet, 2006.8. Vuki}evi}, Milivoje M., Dobriwa : do 1921 godine. - Beograd : Odbor za prou~avawe

sela SANU ... [i dr.], 1995. - (Biblioteka Hronike sela ; 39). - Str. 806-833, 846. 9. @ivkovi}, Novak, Moravi~ke {kole i u~iteqi u XIX veku. - Ivawica : Foto stu-

dio „Zvezda“, 2005. - Str. 423-424, 425, 429, 431, 452-453.10. Ko~ovi}, D. [Dobrosav], „O potrebi jedne javne biblioteke u â~ku“, u: â~anski

glas (â~ak). - God. 1, br. 1 (16. jul 1932), str. 3-4.11. Markovi}, Qubomir, „Filipovi}ev fond“, u: îtali{ta i biblioteke u â~ku.

- â~ak : Gradska biblioteka, 1987. - (Biblioteka Vukove staze ; kw. 1). - Str. 70-74.12. Matovi}, Marijana, „Legati (biblioteke celine) i li~ne biblioteke u â~ku :

srpsko zadu`binarsko nasle|e“, u: Zbornik radova Narodnog muzeja XXXV (â-~ak). - (2005). - Str. 275-332 [{tampano i kao separat].

13. Matovi}, Marijana, „Duhovni spomenik za nezaborav“, u: Disovo prole}e (â~ak).- Br. 39 (12-23. maj 2008), str. 34-36.

14. Popovi}, Dragomir S., „Milivoje Filipovi} : (1871-1941)“, u: Gradac (â~ak). -God. 7, br. 32 (januar-februar 1980), str. 46-60 [{tampan i kao separat, a pre{tam-pan u: Glas biblioteke (â~ak). - God. 1, br. 1 (decembar 1988), str. 26-41].

15. Simi}, Mihailo, â~ak i â~ani nekad. - â~ak : M. Simi}, 2002. - Str. 49.16. Filipovi}, Boìdarka, „Moje uspomene : (pisane od 2. XI 1942. do 4. X 1954)“, u:

Izvornik : gra|a Me|uop{tinskog istorijskog arhiva (â~ak). - Br. 6 (1989), str.201-219.

17. Filipovi}, Milivoje, „Odstupawe 1915-1916.“, u: Ratni dnevnici Uì~ana :

1912-1918. - Uìce : Istorijski arhiv, 1995. - Str. 499-502 [isti tekst priredioQubomir Markovi} i objavio u: Raskovnik (Beograd). - Br. 53-54 (1988), str. 45-50].

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

FOLLOWING THE TRAIL OF MILIVOJE FILIPOVICH’S NOTES

Summary

The theme of the article is formatted on the basis of the everyday profe-ssional work with the legacy - the bequeathed own library by the teacher pairMilivoje (Ravna Gora, 1871 - Chachac, 1941) and Bozidarka (Lazovic) Filipovich(Chachac, 1874 - Belgrade, 1959), which is the property of the Public Library„Vladislav Petkovic Dis“ of Chahchac for full six decades. Located in the sciencedepartment this unrepeatable, unique and chronologically rounded off libraryas a whole consisting of about 4,000 exceptionally preserved monographic andseries publications represents a piece of property of high importance for Serbianculture because it authentically testifies to the owner`s person and the spirit ofthe time of its arising. A separate curiosity of the legacy and a challenge toresearchers are precious Milivoje`s marginal notes which are in the initial phaseof professional processing for the capital Catalogue of Milivoje and BozidarkaFilipovich’s Legacy. This paper gives the basic legacy features and a selection ofsome twenty bibliographical items with an exhaustive comments of Milivoje’smarginal notes.

Key words: Milivoje and Bozidarka Filipovich, legacy, legacy catalogue, me-morial library, library as a whole, marginal notes, the First World War

Marijana Matovich, M. A.

NA

SL

E\

E



NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

7 Ote~estvu na polzu – marginalije Milivoja Filipovi}a

NA

SL

E\

E



13 Uputno-informativni sistem Milivoja Filipovi}a – izazov za istra`iva~e

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

19 Verno svedo~anstvo duha i intelekta kwigoqupca Milivoja Filipovi}a

Dr DU[AN MARTINOVI] UDK 016:929 Aranitovi} D.Cetiwe

DOBRILO ARANITOVI] Prilog za biobibliografiju

Saètak: U radu je uz biografiju dat izbor iz obimne bibliografije Do-brila Aranitovi}a (Male Kr}e, 1946), bibliotekara savjetnika i prevodio-ca sa ruskog jezika, jednog od najplodnijih bibliografa u Srba i Crnogo-raca.

Kqu~ne re~i: Dobrilo Aranitovi}, biografija, bibliografija

Biografija

Dobrilo Aranitovi}, bibliotekar savjetnik, prevodilac i jedan odnajplodnijih bibliografa u Srba i Crnogoraca, ro|en je u Malim Kr}amakod Pqevaqa, grani~nom selu sa Srbijom, 2. oktobra 1946. godine kao tri-naesto dijete u porodici. Otac Uro{ (1888–1963), sa svojim ocem Danilomi bra}om Simeunom i Petrom, u~esnik je Prvog svjetskog rata, borac mi-traqeskog odjeqewa Boqani}kog bataqona Pqevaqske brigade, nosilacZlatne medaqe Obili}a za hrabrost; majka Fima (1901–1974), ro|ena Dani-lovi}. Bratstvo Aranitovi}a vodi porijeklo od Aranita Bojovi}a iz Zmi-nice u [arancima koje se seobama i bjeànijama od 18. vijeka naovamo ra-sulo do Vukovara i Budima pod ovim ili prezimenom Ranitovi}i (rijetkostarinsko li~no ime Aranit etimolo{ki je vezano za gr~ki oblik u zna-~ewu ~ist, tj. ~ovjek ~ista obraza, i u na{oj onomasti~koj literaturi mo-è se pratiti od 1660. godine). Bratstvo Danilovi}a, ogranak bratstvaJak{i}a, u prvoj polovini 19. vijeka doselilo se, preko Qubi{we, iz Jun-~a-Dola kod @abqaka u selo Sre~awe pod planinu Kova~ kod Pqevaqa ipro{irilo po okolnim selima.


P O G L E D

êtiri razreda osnovne {kole (1953–1957) zavr{io je u selu Gotovu-{i, preostala ~etiri (1957–1961) na obli`wem Srdanovom Grobu kao |ak-pje{ak, pje{a~e}i svakodnevno po petnaestak kilometara. Gimnaziju, dru-{tveno-jezi~ki smjer (1961–1965), zavr{io je u Pqevqima kao u~enik ge-neracije. Kao sekretar Omladinske radne brigade „Mile Peruni~i}“ u~e-stvovao je na izgradwi dionice autoputa Osipaonica–Beograd (Kolari,1963), a kao predsjednik brigadne konferencije Omladinske radne briga-de „Ivan Milutinovi}“ na izgradwi dionice Jadranske magistrale Bije-lo Poqe–Kola{in (Sjerogo{te, 1964) i oba puta progla{en za udarnika.Kao aktivan ~lan podmlatka Crvenog krsta u~estvovao je na kongresu ovehumane organizacije u Beogradu (1963). Studije filozofije (smjer eti~ko-esteti~ki) zavr{io je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 28. juna 1971.godine s odli~nim uspjehom (prosjek ocjena u toku studija 9,20, prosjekocjena na diplomskom ispitu 9). Prve dvije godine studija izdràvao seod novca koji je sa bratom Vladom zaradio kao nadni~ar-kosac od juna doavgusta 1965. godine u Vrto~-Poqu kod Gorwe Bukovice i selu Strugu kodBoana, a 1966. i 1967. godine kao bera~ kukuruza i ricinusa u selu Vojvo-da Stepa kod Nove Crwe u Banatu. Druge dvije godine bio stipendista Beo-gradskog univerziteta. Stru~ni profesorski ispit polagao na istom fa-kultetu od 8. do 12. aprila 1974. godine i poloìo sa ocjenom „odli~an uzpohvalu“. Vojni rok je sluìo u garnizonu Krièvci (Hrvatska) od novem-bra 1971. do oktobra 1972. godine gdje je, kao najboqi vojnik u puku, odobi~nog vojnika unaprije|en u ~in vodnika.

Kao profesor filozofske grupe predmeta radio u gimnazijama: Kru-{evac – odeqewe u Varvarinu (septembar 1969 – oktobar 1971), SrpskaCrwa (oktobar 1971 – novembar 1972), [abac (decembar 1972 – mart 1975),Pedago{koj akademiji u [apcu (honorarno) (1979). Od 1. marta 1975. godi-ne do danas radi kao bibliotekar u Narodnoj biblioteci „@ika Popovi}“u [apcu. Od 12. novembra 1992. godine ima zvawe bibliotekar savjetnik.

Bavi se filozofijom, etnologijom, prevodila{tvom s ruskog jezika,bibliografskim i leksikografskim radom, sakupqawem narodnih umo-tvorina, kwièvnom istorijom, kwièvnom kritikom i publicistikom iprire|ivawem djela drugih autora. Objavio je oko 990 bibliografskih je-dinica iz pomenutih oblasti, a o wegovim radovima objavqeno je oko 460~lanaka, prikaza, osvrta i biqeàka. Od 25. septembra 1980. do 30. novem-bra 1999. godine na Tre}em programu Radio Beograda emitovano je (naj~e-{}e u vi{e nastavaka) 115 wegovih prevoda s ruskog jezika iz filozofi-je, sociologije, dru{tvene teorije i kwièvnosti. Od 1980. do 2006. godi-ne u listu Pqevaqske novine objavio je 124 ~lanka razli~ite sadrìne oistorijskim i kulturnim de{avawima i li~nostima uèg zavi~aja. ZaLeksikon pisaca Jugoslavije (Matica srpska, Novi Sad) do sada je sa~iniopreko 200 obrada o autorima mahom iz Crne Gore i Srbije. S referatima i

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

saop{tewima u~estvovao je na preko 25nau~nih skupova (Prijepoqe, Pqevqa,Beograd, Nik{i}, Ni{, Cetiwe, [av-nik, Nova Varo{, [abac, In|ija, NoviSad, Ostrog-Podgorica).

Sara|ivao je u slijede}im ~asopi-sima i listovima: Stvarawe, Titograd –Podgorica (1965, 1979, 1981–1983, 1985–1987, 2001), Vidici, Beograd (1967), Front,Beograd (1972), Narodna armija, Beograd(1972), Glas Podriwa, [abac (1973, 1988,1990, 1992, 1993, 1998–2000, 2002–2006),Student, Beograd (1974), Kwi`evnost i je-

zik, Beograd (1974, 1977), Venac, GorwiMilanovac (1975, 1979–1982), Prosvetni

pregled, Beograd (1978, 1979, 1981, 1984,1985), Brazde, Bijeqina (1978), Mostovi,Pqevqa (1978–1989, 1992, 1999, 2000,2003), Provincija, [abac (1978, 1979,1981, 1987–1989), Glasnik Etnografskog

instituta SANU, Beograd (1978–1980),Zbornik Matice srpske za kwi`evnost

i jezik, Novi Sad (1978), Simpozijum „Seo-

ski dani Sretena Vukosavqevi}a“, Prijepoqe (1978, 1979, 1994, 2003), Na-

rodno stvarala{tvo folklor, Beograd (1979, 1984), Glasnik Etnografskog

muzeja u Beogradu (1979, 1996), Istorijski zapisi, Titograd (1979, 1989,1994–1997), Pqevaqske novine, (1980–2006), Savremenost, Novi Sad(1981–1985, 1987, 1989), Psihologija, Beograd (1981), Odzivi, Bijelo Poqe(1981, 1983), Pogledi, Split (1981), Ideje, Beograd (1982, 1985–1987), Godi-

{wak Me|uop{tinskog istorijskog arhiva, [abac (1981), Letopis Ma-

tice srpske, Novi Sad (1982, 1991–1998, 2000, 2002–2008), Theoria, Beograd(1982, 1983, 1986), Dijalektika, Beograd (1982, 1984, 1986), Phenomenology in-formation Bulletin, Belmont (1982), Ovdje, Titograd (1984–1986, 1989,1993–1995), Studia Leibniziana, Hannover (1984), Balcanica, Beograd (1985–1986), Bibliografski vjesnik, Cetiwe (1985–2008), Zlatarske novosti,Nova Varo{ (1985, 1991, 1995, 1999), Gledišta, Beograd (1985, 1986, 1988,1990), Kant-Studien, Berlin (1985), Soa nebeska, @abqak (1985, 1986), Zavi-

~aj, Beograd (1986), Medikus, [abac (1986), Književna kritika, Beograd (1986),Poveqa, Kraqevo (1988), Sociološki pregled, Beograd (1988), Marksisti~ka

misao, Beograd (1989), Dijalog, Sarajevo (1989–1991), Brezni~ki zapisi,Pqevqa (1990–2002), Vaspitawe i obrazovawe, Titograd–Podgorica (1990,1994), Treći program Radio Beograda (~asopis) (1990, 1993, 1996), Istorijski

PO

GLED


DOBRILO ARANITOVI] – PRILOG ZA BIOBIBLIOGRAFIJU

Dobrilo Aranitovi}

~asopis, Beograd (1990), Nissa, Ni{ (1991, 1992), Susreti bibliografa u

spomen na dr Georgija Mihailovi}a, In|ija (1991–1993, 2003–2007), Zadu-

`bina, Beograd (1992, 1993, 1995, 1999, 2000, 2003), Gradina, Ni{ (1992,1994–1999), Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti, Novi Sad(1992), Sedmica, [abac (1992), [aba~ka sedmica (1992, 1993), Polimqe,Prijepoqe (1993), Sloboda, Ivangrad–Berane (1993, 1995, 1996, 1988), Dnev-

nik, Novi Sad (1993, 1994), Teme, Ni{ (1993), Me|aj, Uìce (1994), Raskov-

nik, Beograd (1994, 1998), Politika, Beograd (1995, 2006), Savindan, Pri-jepoqe (1995, 1997–2007), [aba~ka revija (1994, 1996), Poqoprivredne no-

vine, [abac (1995), Srpski kwièvni glasnik, tre}a serija, Beograd(1995), Zbornik Matice srpske za istoriju, Novi Sad (1997), Jedinstvo,Pri{tina (1997), Srpska vila, Bijeqina (1997, 2000), Mile{evski zapisi,Prijepoqe (1997), Revija Kolubara, Vaqevo (1997, 1998, 2000), Kragujeva~-

ko ~itali{te, Kragujevac (1998, 2002, 2003, 2005, 2006), îvija, [abac(1998), Pravoslavqe, Beograd (1998), Borba, Beograd (1999), Godi{wak Na-

rodne biblioteke „Radosav Qumovi}“, Podgorica (1999, 2001), Mile{e-

vac, Prijepoqe (2001–2003, 2005, 2006), Museum, [abac (2001, 2002, 2005),Ispod duge, [abac (2002, 2003), Javne biblioteke, Ub (2005), Pravoslavna

vera i ìvot, Kru{evac (2001, 2006), Savremena biblioteka, Kru{evac(2002), Podrinski telegraf, [abac (2002), Republika, Beograd (2003), Kwi-

èvni list, Beograd (2003, 2005, 2006), Svileuva (godi{wak), Svileuva(2003, 2004, 2006), Glasnik Zavi~ajnog muzeja, Pqevqa (2003, 2005), Kvar-

tal, Pan~evo (2003), Glas biblioteke, â~ak (2003), Pan~eva~ko ~itali-

{te, Pan~evo (2004–2005), Danas, Beograd (2005), Vremekazi, Andrijevica(2005–2007), Narodna stvarnost, [abac (2006), Isto~nik, Beograd(2006–2008).

Bio je sekretar i operativni urednik ~asopisa Provincija (glasilaMe|urepubli~ke zajednice „Sava“ sa sjedi{tem u [idu – 1986–1989) za ko-je vrijeme je uredio nekoliko tematskih brojeva posve}enih: Jovanu Cvi-ji}u, Vuku Karaxi}u, Vasi Pelagi}u, 150-godi{wici [aba~ke gimnazijei 70-godi{wici formirawa Jugoslavije. Jedan je od pokreta~a i ~lan re-dakcije ~asopisa Brezni~ki zapisi, Pqevqa (1990–2004). U ~asopisu Vre-

mekazi, Andrijevica, posqedwe dvije godine ure|uje tematski dio „Vaso-jevi}ko gumno“. Kao urednik izdava~ke djelatnosti Narodne biblioteke„@ika Popovi}“ u [apcu pokrenuo je nekoliko edicija i potpisao dvade-setak izdawa. Priredio je dva tematska broja ~asopisa Gradina (Ni{) po-sve}ena Borisu Pasternaku (1998) i Mihailu Bulgakovu (1999). Recenzentje dvadesetak kwiga drugih autora.

Sa~inio je i objavio preko 100 personalnih bibliografija na{ihkwièvnika, nau~nika i filozofa. Navodimo ih hronolo{kim redom ob-javqivawa: Vuka Pavi}evi}a, Sretena Vukosavqevi}a, êdomira Bra{an-ca, Isaka Samokovlije, Petra Vlahovi}a, Radosava Medenice, @aka Kon-

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

fina, ]amila Sijari}a, êda Vukovi}a, Du{ana Kosti}a, Stanislava Vi-navera, Blaà [}epanovi}a, Du{ana Grbovi}a, Milorada Pani}a Surepa,Janka \onovi}a, Bogdana [e{i}a, Rista Ratkovi}a, Radovana Zogovi}a,Mihaila Lali}a, Zagorke Mi}i}, Boùra Hajdukovi}a, Miodraga Ceki}a,Boìdara Kneèvi}a, Lazara Komar~i}a, Mila Bo{kovi}a, Laze K. Laza-revi}a, Aleksandra Lesa Ivanovi}a, Stefana Mitrovi}a, Qubomira Cvi-jeti}a, Vladimira Jovi~i}a, Qubomira Durkovi}a Jak{i}a, Bo{ka Pu-{owi}a, Trifuna \uki}a, Tanasija Pejatovi}a, Batri}a Marjanovi}a, Ra-doja Mirkovi}a, Branka Stankovi}a, Pavla Jevti}a, Vase Pelagi}a, Du{a-na Baranina, Miomira Da{i}a, Bibliografiju posebnih izdawa o Wego-{u, Uro{a Ruì~i}a, Marka Cemovi}a, Vitomira Srbqanovi}a, Marka S.Popovi}a Rodoquba, Svetozara Tomi}a, Jovana Bojovi}a, Novice Rako~e-vi}a, Dragoquba Jovanovi}a, Svetozara R. Rai~evi}a, Vlastimira Er~i}a,Novice [auli}a, Mitra Vlahovi}a, Petra Komneni}a, Miodraga S. Lale-vi}a, Ilije Lalevi}a, Milosava Lutovca, Ma{ana Bulatovi}a, \uze Rado-vi}a, Mira{a Ki}ovi}a, Dobrice Eri}a, Radovana Lali}a, Milana Dam-wanovi}a, Radomira Guberini}a, Miloja Petrovi}a, Milana Jevti}a,Ilije Jeli}a, Radowe Ve{ovi}a, Gojka Ruì~i}a, Marka @. Rako~evi}a,Okice Glu{~evi}a, Dimitrija Jevtovi}a Polimca, Dimitrija P. \urovi-}a, Dragi{e Bori~i}a, Andrije Luburi}a, Jova To{kovi}a, AleksandraMartinovi}a, Luke Vukmanovi}a, Mi}una [iqka, Du{ana \urovi}a, Vu-komana [alipurovi}a, Branka Popovi}a, Janka Tufegxi}a, Toma{a Kata-ni}a, Milana M. Vukovi}a Crnovr{anina, Milo{a Vidakovi}a, Nikano-ra Ruì~i}a, Dragutina Draga ]upi}a, Jele Spiridonovi} Savi}, MirkaBarjaktarovi}a, Milivoja Vasiqevi}a, Luke I. Lazarevi}a, Marka Cara,Ksenije Atanasijevi}, Zorana \in|i}a, Andrije B. K. Stojkovi}a, Pavlaûbrovi}a, Slobodana Vu~ini}a, Tadije Popovi}a, Borisava Xuverovi}a,Vladimira Stanimirovi}a, Milo{a Moskovqevi}a, Ivana [ajkovi}a,Dragana M. Jeremi}a, Miladina @ivoti}a, Svetozara Stojanovi}a, Niko-le Milo{evi}a, Simeona Stankovi}a, Stevana M. Veselinovi}a, patri-jarha Varnave. Sa~inio je i preko 40 bibliografija o recepciji stvarala-{tva nekih stranih filozofa i kwièvnika u na{em duhovnom prostoru:\er|a Luka~a, Eriha Froma, Karla Kor{a, Ernsta Bloha, Maksa Horkhaj-mera, Herberta Markuzea, Anri Lefevra, Teodora Adorna, Karela Kosika,Adama [afa, Baruha Spinoze, Morisa Merlo-Pontija, Mareka Frichan-da, @an-Pol Sartra, Antonija Gram{ija, Le{eka Kolakovskog, FrancaKafke, Gotfrida Vilhelma Lajbnica, Martina Hajdegera, Maksa [elera,Anrija Lefevra, Edmunda Huserla, Eugena Finka, Ludviga Langrebea, Ro-mana Ingardena, Pola Rikera, Jirgena Habermasa, Imanuela Kanta, Fri-driha Ni~ea, Serena Kirkegora, Artura [openhauera, Dejvida Hjuma, To-masa Hobsa, Ludviga Vitgen{tajna, Georga Fridriha Hegela, Borisa Vi-{eslavceva, Nikolaja Ber|ajeva, Lava [estova, Albera Kamija, Mihaila

PO

GLED



Bulgakova, Borisa Pasternaka. Sa~iwene su, ali nisu objavqene, i biblio-grafije Rene Dekarta, Bertranda Rasela, Anri Bergsona, Johana GotlibaFihtea, Jozefa Vilhelma [elinga, Karla Jaspersa, Valtera Bewamina,Deni Didroa, Voltera, [arla Monteskijea i Xona Djuija.

Od Aranitovi}evih tematskih bibliografija, koje u odjeqku Selek-

tivna bibliografija nijesu navedene kao posebna izdawa, treba pomenuti(hronolo{kim redom): Prilog bibliografiji radova o krvnoj osveti(1980), Jugoslovenska kritika staqinizma (1984), Moralni problemi u sa-vremenom jugoslovenskom dru{tvu (1985), Bibliography of Phenomenology inYugoslavia (1989), Ekonomska kriza u Jugoslaviji (1989), Pretpostavke imogu}nosti politi~kog pluralizma u Jugoslaviji (1989), Recepcija post-moderne u Jugoslaviji (1990), Vuk Karaxi} i drobwa~ko-usko~ki kraj(1991), Pravoslavna religija i pravoslavna crkva u na{im lai~kim peri-odi~nim publikacijama (1991), Bibliografija radova o Pqevaqskoj gim-naziji (1991. i 2001), Sociologija medicine (1993), Bibliografija napisaobjavqenih o KUD „Abra{evi}“ [abac (1995), Bibliografija radova o Bo-ju na Mi{aru (1996). U pripremi su bibliografija ~asopisa Misao

(1919–1937) sa preko 5.000 bibliografskih jedinica, Recepcija ruskefilosofije na srpskom jezi~kom prostoru od prvih po~etaka do danas, Bi-bliografija radova o filozofskom i bogoslovskom aspektu Wego{evog dje-la, Bibliografija radova o metodici nastave filozofije, Bibliografijaradova o karakterologiji i mentalitetu Srba, Bibliografija radova o fi-lozofskom i eti~kom aspektu na{ih narodnih umotvorina, Bibliografi-ja radova o Milo{u Obili}u, Bibliografija radova o `rtvi i `rtvovawu,lapotu, kanibalizmu; nastavak bibliografije radova o obi~ajnom pravu unas i druge. Po mi{qewu ovog bibliografa, wegova dva ìvotna poduhva-ta (Bibliografija srpske filozofije – oko 30.000 bibliografskih jedini-ca i Bibliografija radova o Wego{u – preko 17.000 bibliografskih jedi-nica) su u poodmakloj fazi.

U ~asopisu Bibliografski vjesnik u okviru teme „Crna Gora i crno-gorski autori u periodici“ (1985–2008) obradio je preko 100 ~asopisa ilistova ovim redom: Iskra, Nova iskra, Glasnik Jugoslovenskog profesor-skog dru{tva, Kwièvni sever, Venac, Ju`ni pregled, Glasnik Istorij-skog dru{tva u Novom Sadu, @ivot i rad, Glasnik Etnografskog institu-ta SANU, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, Zbornik Etnografskoginstituta SANU, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena, GlasnikSkopskog nau~nog dru{tva, Prilozi za kwièvnost, jezik, istoriju i fol-klor, Narodna starina, Pregled geografske literature o Balkanskom poluo-strvu, Glasnik Srpskog geografskog dru{tva, Jugoslovenski istorijski~asopis, Istorijski ~asopis, Istorijski glasnik, Karaxi}, Raskovnik,Godi{wica Nikole ûpi}a, Otaxbina, Srpske ilustrovane novine, Kolo,Srđ, Novi ìvot, Mlada Bosna, Stožer, Na{ jezik, Anali za pravne i dru-

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

{tvene nauke, Zora (Mostar), Zora (Be~–Prag), Mladost (Zagreb), Student,Globus, Zemqa i qudi, Zbornik za{tite spomenika kulture, Na{a iskra,Kwièvna Krajina, Naša stvarnost, Umetnost i kritika, Jugoslavija –SSSR, Mladost (Beograd), Brazda (Sarajevo), Brazda (Beograd), Etnolo{kipregled, Narodno stvarala{tvo folklor, Narodna prosveta, Narodna odbra-na, Prilozi prou~avawu narodne poezije, Pokret, Književnik (Zagreb), Našeplanine, Kroz planine, Zbornici kongresa folklorista Jugoslavije, Savre-menik, Delo, Sovetskoe slavænovedenie, Ilustrovana ratna hronika, Novisrpski vek, Balkanski rat u slici i re~i, Dom i {kola, Seqa~ka borba,Starinar, Policija, Pravosu|e, HH vek, Voqa, Nova Jugoslavija, Javnost,Agronomski glasnik, Pravna misao, Agrarna misao, Nova misao, Brani~,Arhiv Ministarstva poqoprivrede, Slovensko bratstvo, Hri{}anski ì-vot, Bogoslovqe, Svetosavqe, Pravoslavqe, Hri{}anska misao, Hri{}an-sko delo, Budu}nost (~asopis i kalendar), Vardar (kalendar), Vardar(list), Bibliotekar, Bibliotekarstvo, Kwi`ni~ar, Letopis Matice srpske,Zbornik za arbana{ku starinu, jezik i etnologiju, Univerzitetski ve-snik, Duga, Selo, Glasnik Srpske pravoslavne patrijar{ije, Gajret (~aso-pis i kalendar), Etnologija, U~iteqski podmladak, Kwièvnost, Jadran-ska straža, Almanah Jadranske straè, Ju`na Srbija, Bratstvo (Beograd),Duga, Student.

Dobrilo Aranitovi} je ~lan Udruèwa kwièvnih prevodilaca Sr-bije (1990), ~lan saradnik (1978), a zatim stalni ~lan Matice srpske(1999), ~lan Odbora za leksikografiju i bibliografiju Matice srpske(1990), saradnik Balkanolo{kog instituta Srpske akademije nauka iumetnosti (1985), Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beo-gradu (1980), ~lan Redakcije srpske retrospektivne bibliografije kwiga1867–1994 (2002). Aktivan je u dru{tvima i udruèwima (Zadu`binskodru{tvo Prvi srpski ustanak, Mi{ar, Srpsko-armensko dru{tvo, Beo-grad, Dru{tvo srpsko-ruskog prijateqstva, [abac; jedan je od osniva~a iprvi predsednik [aba~kog ekolo{kog pokreta, glumac-amater [aba~kognarodnog pozori{ta, narodni guslar).

Dobrilo Aranitovi} je dobitnik vi{e nagrada i priznawa: prve na-grade za prozu Centralnog komiteta Narodne omladine Crne Gore (1965)(nagra|ena pripovijetka „Za `dralovima“, objavqena je u ~asopisu Stva-

rawe, 2/1965), prve nagrade za pri~u „Avdo“ (Vidici, 1967) Me|urepubli~-kih igara (Pqevqa, 1967); na konkursima Saveza udruèwa jevrejskih op-{tina Jugoslavije dobitnik je dvije prve nagrade za nau~ni rad („Humani-sti~ki smisao Marksovog „Priloga jevrejskom pitawu“; „Bibliografijaradova Stanislava Vinavera (1891–1981)“), tri druge nagrade za nau~nirad („Bibliografija radova Isaka Samokovlije“; „Bibliografija kwi-èvnih radova @aka Konfina“; „Spinoza u Jugoslaviji“) i tri otkupnenagrade („Verska i etni~ka distanca prema Jevrejima u narodnoj pesmi

PO

GLED



¥âsni krsti’“; „Kafka u Jugoslaviji“; „Sigmund Frojd u Jugoslaviji(1912–1989)“); dobitnik je Nagrade „Vukoman [alipurovi}“ Samouprav-nih zajednica kulture Prijepoqe i Priboj (1988) za nau~ni doprinos pro-u~avawu Stare Ra{ke (za kwigu Bibliografija radova o pqevaqskom kra-

ju); nagrade za izdava~ki poduhvat godine na 35. Me|unarodnom sajmu kwi-ga u Beogradu (za prire|ivawe kwige Sime Milutinovi}a Sarajlije: Pje-

vanija crnogorska i hercegova~ka, 1990); Nagrade iz fonda „Jovan Maksi-movi}“ (1996) za prozni prevod (djelo Ivana Iqina Put duhovne obnove);Nagrade „Stojan Novakovi}“ za bibliografiju (za kwigu Podrinski ~aso-

pisi 1920–1970, 1998); Nagrade „Milorad Pani} Surep“ za bibliotekar-stvo (2001). Dobitnik je srebrwaka Vukove zadu`bine iz Beograda (1999) iJubilarne poveqe Dru{tva bibliotekara Crne Gore (2003) i Poveqe Zadu-`binskog dru{tva „Prvi srpski ustanak“ Mi{ar (2006).

SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA

Posebna izdawa

a) Monografije. Leksikoni

1. Akademik prof. dr Uro{ S. Ruì~i}. Povodom stogodi{wice ro|ewa (1891-1966). – Pqevqa, Me|urepubli~ka zajednica, 1992; str. 82; 80

Posebno izdawe ~asopisa Mostovi, 122-123/1992.Edicija Prethodnici.

2. Podriwe u ustancima 1804-1815. Enciklopedija. Pogovor [„Enciklopedijaustani~kog Podriwa“] <napisao> dr Miodrag Maticki. – [abac, Zaslon, 2004;str. 558; 80

b) Bibliografije

3. Bibliografija ~asopisa Venac 1972-1982. Predgovor [„Re~ o Vencu“] <napi-sao> prof. dr Tode ôlak. – Gorwi Milanovac, De~je novine, 1982; str. 112; 40

4. Mostovi [Pqevqa]. Bibliografija 1969-1979. – Mostovi, Pqevqa, Godina XII,broj 56; str. 115 + /1/; 80

5. Bibliografija časopisa „Gledišta“ 1960-1985. Predgovor [„Dvadeset pet godina„Gledišta“ (1960-1984)] Redakcija <„Gledišta“>. – Gledišta, Beograd, GodinaXXVI/1985, br. 1-2, str. 310; 80

6. Gra|a za bibliografiju radova o obi~ajnom pravu jugoslovenskih naroda

1843-1985. Predgovor <napisao> \urica Krsti}. – Belgrade, Academie serbe dessciences et des arts. Institut des etudes balcaniques (Balcanica XVI-XVII), 1985-1986,str. 385-527 + /1/; 80

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

7. Bibliografija časopisa Dijalektika 1966-1985. – Dijalektika, Beograd, XXI/1986, br.1-2, str. 119 + /1/: 80

8. Bibliografija radova o pqevaqskom kraju. – Pqevqa, Pqevaqske novine,1998; str. 197 + /11/; 80

9. Bibliografija „Sociološkog pregleda“ 1938-1998. – Sociološki pregled, Beograd,Vol. XXII, 1988, br. 4, str. 114; 80

10. Bibliografija „Mostova“ 53/1980-106/1988. – Mostovi, Pqevqa, Godina XXI,1989, br. 111, str. 68; 80

*U istom broju ~asopisa objavqena i Bio-bibliografija prof. dr Miomira Da{i-

}a. Povodom 35-godi{wice nau~nog rada, str. 69-118, koju je sa~inio isti autor.

11. Hegel u Jugoslaviji 1863-1990. Bibliografija prevoda Hegelovih dela na jezicima ju-goslovenskih naroda sa bibliografijom radova o Hegelu. Predgovor <napisao> MiodragCekić. – Beograd, Hegelovo društvo, 1991; str. 159 + /1/; 80

12. Bibliografija o Vasojevi}ima. Predgovor [„Zapis nad bibliografijom o Vaso-jevi}ima“] <napisao> Du{an Kosti}. – Beograd, Zavi~ajno udru`ewe Vasojevi-}a, Beograd, 1992; str. 540 + /2/; 80

13. Spomenica Istorijskog instituta Crne Gore 1948-1992. – Podgorica, Isto-rijski institut Crne Gore, 1992; str. 304; 80

*Dobrilo Aranitovi} autor bibliografskih priloga u Spomenici str. 87-296.

14. Vuko Pavi}evi} 1914-1978. – Podgorica, Crnogorska akademija nauka i umjet-nosti, 1994, str. 64; 80

Spomenica preminulim ~lanovima Akademije, sv. 4.*Dobrlo Aranitovi} autor priloga „Bibliografija Vuka Pavi}evi}a 1934-1984“,str. 13-53.

15. Radovan Zogovi} 1907-1986. – Podgorica, Crnogorska akademija nauka i umjet-nosti, 1994; str. 148; 80

Spomenica preminulim ~lanovima Akademije, sv. 8.*Dobrilo Aranitovi} autor priloga „Bibliografija Radovana Zogovi}a (1925-1993)“, str. 13-139.

16. \uza Radovi} 1906-1989. – Podgorica, Crnogorska akademija nauka i umjetno-sti, 1994; str. 65 + /1/; 80

Spomenica preminulim ~lanovima Akademije, sv. 11.*Dobrilo Aranitovi} autor priloga „Bibliografija \uze Radovi}a“ str. 13-49.

17. Janko \onovi} 1909-1991. – Podgorica, Crnogorska akademija nauka i umjetno-sti, 1994; str. 99 + /1/; 80

Spomenica preminulim ~lanovima Akademije, sv. 16.*Dobrilo Aranitovi} autor priloga „Bibliografija Janka \onovi}a (1925-1991)“, str. 15-78.

18. Podrinski ~asopisi 1920-1970. Bibliografija. Podrinski vesnik * Novo doba* Venturaementes * Glas crkve * Kwi`evni polet * Zvezda * Podriwe * Ustvari.

PO

GLED



Pogovor [„Pohvala Dobrilu Aranitovi}u (za wegov dragoceni bibliografskirad“] <napisao> Gojko Te{i}. Izvod iz recenzije [Ratko Markovi}]. – [abac,Narodna biblioteka „@ika Popovi}“, 1997; str. 326 + /2/; 80

Biblioteka Podrinska periodika, kw. 2.

19. Bibliotekarstvo u [apcu i Podriwu 1847-1997. Bibliografija. Pogovor[„Retka i dragocena kwiga. Dobrilo Aranitovi}: Bibliotekarstvo u [apcu iPodriwu 1847-1991. Bibliografija“ napisali Miodrag @ivanov i BorjankaTrajkovi}]. – [abac, Narodna biblioteka „@ika Popovi}“, 1997; str. 372; 80

Biblioteka Bibliografije, kw. 1.

20. Zadu`bina 1/1988-40/1997. Bibliografija lista Vukove zadu`bine. Predgovor[„Re~ uz Bibliografiju lista „Zadu`bina“] <napisao> Dejan Medakovi}. – Beo-grad, Vukova zadu`bina, 1998; str. 151 + /1/; 80

21. Jugoslovenski istorijski ~asopis. Bibliografija 1935-1997. Predgovor [„Ri-znica istoriografskih podataka za istoriju Jugoslavije“] <napisao> MiomirDa{i}. – Beograd, Savez istori~ara Jugoslavije, 1999; str. 505; 80

Posebna izdawa, kw. 2.

22. Du{an Kosti} 1917-1997. – Podgorica, Crnogorska akademija nauka i umjetno-sti, 1999; str. 195; 80

Spomenica preminulim ~lanovima Akademije, sv. 29.*Dobrilo Aranitovi} autor priloga „Bio-bibliografija Du{ana Kosti}a“, str.11-159.

23. Mihailo Lali} 1914-1992. – Podgorica, Crnogorska akademija nauka i umjetno-sti, 2000; str. 212; 80

Spomenica preminulim ~lanovima Akademije, sv. 25.*Dobrilo Aranitovi} autor priloga „Bio-bibliografija Mihaila Lali}a“ str.11-203.

24. Crnogorska bibliografija. Tom III-kw. 6. Rasprave, ~lanci i kwièvni rado-

vi u serijskim publikacijama 1936-1944. – Cetiwe, Centralna narodna bibliote-ka Crne Gore „\ur|e Crnojevi}“, 2000; str. H, 776; 40

25. Dragutin Drago ]upi}. Bio-bibliografija. Povodom 70-godi{wice ìvota. –Beograd, Interpres, 2003; str. 98; 80

Biblioteka Posebna izdawa.

26. Andrija B. K. Stojkovi}. Bio-bibliografija. – â~ak, Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, 2006; str. 288; 80

Edicija Zavi~ajna bibliografija; 12.

27. U~iteqski podmladak (1926-1935) – Uìce, U~iteqski fakultet – Istorijskiarhiv, 2007; str. 110; 80

28. Bio-bibliografija akademika Miomira Da{i}a. – Podgorica, Centar za izda-va~ku djelatnost (CID), 2007; str. 173; 80

Biblioteka Posebna izdawa.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

29. Milovan \ilas. Bibliografija sa hronologijom ìvota i rada. – Beograd, Slu-`beni glasnik, 2008; str. 384 + 16; 80

v) Prevodi

30. Nikolaj Ivanovič Lapin: Mladi Marks. Preveo s ruskog Dobrilo Aranitović. – Beograd,NIRO „Mladost“, 1984; str. 194 + /2/; 80

Biblioteka Velika edicija Ideja.

31. Boris Nikolajevi~ Putilov: Juna~ki ep Crnogoraca. Preveo s ruskog DobriloAranitovi}. – Titograd, NIO „Univerzitetska rije~“ – NIO „Pobjeda“, 1985;str. 231 + /2/; 80

Biblioteka Prevodi.

32. Boris Nikolajevič Putilov: Istraživanje folklora. Izbor i prevod Dobrilo Aranitović. –Poseban otisak časopisa Treći program Radio-Beograda, 1990, br. 86-87, str. 338-388.*Sadržaj: Savremeni problemi istorijske poetike foklora u svetlu istorijsko-tipološke te-orije. – Problemi tipologije etnografskih veza folklora. – O strukturi predmetnog svetau biljinama i junačkim pesmama. – Ep i obred. – Pozni junački ep na Balkanu: proble-mi tipologije i istorije. – Epski svet i epski jezik.

33. A{ot Ovakimjan: Srbi i Armeni. Kulturne i kwièvne veze od kraja XVIII do

po~etka HH veka. Preveo s ruskog rukopisa Dobrilo Aranitovi}. – Beograd, Srp-sko-armensko dru{tvo, 1993; str. 250 + /2/; 80

34. O Gogolju. Prveo s ruskog Dobrilo Aranitović. – Beograd, Poseban otisak iz časopisaTreći program Radio-Beograda, br. 96-99, 1993; str. 221-310; 80

*Sadržaj: Mihail Bahtin: Rable i Gogolj. (Umetnost govora i narodna smehovna kultura).– Jurij Vladimirovič Man: Realno i fantastično. – Jurij Mihailovič Lotman: Umetničkiprostor u Gogoljevoj prozi.

35. Konstantin Mo~uqski: Gogoqev duhovni put. Preveo s ruskog Dobrilo Arani-tovi}. – Beograd, Logos – Ortodos, 1995; str. 168; 80

Biblioteka Ruski bogotraìteqi.

36. Hrišćanstvo i ekologija. Preveo s ruskog Dobrilo Aranitović. – Beograd, Poseban oti-sak iz časopisa Treći program Radio-Brograda, 1996, br. 107-108, str. 325-350.*Sadržaj: N. K. Gavrjušin: Hrišćanstvo i ekologija. – V. P. Gajdenko: Priroda u religio-znom doživljaju sveta. – L. I. Vasiljenko: Ekološka etika: od naturalizma ka filozofskompesimizmu. – V. I. Kurašov. Ekologija i eshatologija. (Sudbina ljudskog opstanka s reli-gijske i naučne tačke gledanja).

37. Boris Petrovi~ Vi{eslavcev: Etika preobraènog erosa. Problemi Zakona i

Blagodati. Srce u hri{}anskoj i indijskoj mistici. Preveo s ruskog DobriloAranitovi}. – Beograd, Logos, 1996; str. 218 + /3/; 80

Biblioteka Ruski bogotraìteqi.

38. Rusko-nemački dijalog: Nasilje u posttotalitarnim društvima. Preveo s ruskogDobrilo Aranitović. – Beograd, Poseban otisak iz časopisa Treći program Radio-Beogra-da, br. 105-106, 1996, str. 137-188.

PO

GLED



*Sadržaj: V. D. Gubin: Ruska kultura i fenomen nasilja. – A. A. Gusejnov: Moralnademagogija kao forma apologije nasilja. – K. Šlegel: Novi poredak i nasilje. – L. J.Gozman. Psihologija prelaza. – J. Šerer. Reinterpretacija prošlosti. – N. I. Cimbaev:Ruski fenomen „liberalne birokratije“. – V. K. Kantor: Nasilje kao provokacija civiliza-cijskih osujećenja u Rusiji.

39. Sudbina sveta s religijske i nau~ne ta~ke gledi{ta. Preveo s ruskog Dobri-lo Aranitovi}. – [abac, Pravoslavna kwiàra Beli An|eo, 1997; str. 52; 80

Biblioteka Pravoslavna filozofija. Sveska 1.*Sadràj: V. I. Kura{ov: Ekologija i eshatologija. (Sudbina qudskog opstanka sreligijske i nau~ne ta~ke gledi{ta). – V. P. Gajdenko: Priroda u religioznom do-ìvqaju sveta. – P. K. Gavrju{in: Hri{}anstvo i ekologija.

40. M. Marki{: Dvanaest pitawa o ekumenizmu. Preveo s ruskog Dobrilo Arani-tovi}. – [abac, Beli An|eo, 1997; str. 34; 120Biblioteka Bogoslovska misao, sveska 2.

41. Nikolaj Ber|ajev: Tragedija i svakodnevica. Dostojevski, Tolstoj, Rozanov, Be-

li, Ibzen, Uismans, Leontjev, [estov, [pengler. Preveli s ruskog DobriloAranitovi}, Neboj{a Kova~evi}, Vladimir Medenica. – Beograd, Logos, 1997;str. 204; 80

Biblioteka Ruski bogotraìteqi.*Dobrilo Aranitovi} preveo priloge: Otkrovewe o ~oveku u stvarala{tvu Dosto-jevskog (5-30); Lav Tolstoj (31-36); Stari i Novi zavet u religioznoj svesti LavaTolstoja (37-74).

42. Jevgenij Qvovi~ Nemiovski: Prva i druga {tamparija Manastira Mile{e-

ve. S ruskog preveo Dobrilo Aranitovi}. Predgovor [„Mile{evske {tamparije uprou~avawu Evgenija Q. Nemirovskog“] <napisao> dr Du{an J. Martinovi}. –Prijepoqe, Muzej u Prijepoqu, 1997; str. 65 + /1/; 80

43. Protojerej Aleksandar Mew: Smrt i besmrtnost. Preveo s ruskog DobriloAranitovi}. – [abac, Beli An|eo, 1997; str. 75; 120

44. [Boris Leonidovi~ Pasternak]. Priredio i preveo s ruskog Dobrilo Aranito-vi}. – Tematski blok ~asopisa Gradina, Ni{, 1998, br. 3, str. 5-118.*Dobrilo Aranitovi} preveo priloge: Boris Pasternak: O predmetu psihologi-je (5-16); T. I. Merkulova: O „egzistencijalnosti“ umetni~ke percepcije BorisaPasternaka (17-24); I. M. Dubrovina: S verom u svetsku harmoniju (26-31); Alek-

sandar Olegovi~ Boq{ev: U {ta je pucao Doktor @ivago (33-39); G. M. Lesnaja:Tradicije Aleksandra Bloka u Pasternakovom romanu „Doktor @ivago (40-48).

45. Ivan Iqin: Put duhovne obnove. Preveo s ruskog Dobrilo Aranitovi}. – Beo-grad, Logos – Ant, 1996; str. 196; 80

Biblioteka Ruski bogotraìteqi (posebna izdawa).Drugo izdawe, 2008.

46. Aleksandar Mew: Izvori religije. Preveo s ruskog Dobrilo Aranitovi}. – Beo-grasd, Zepter Book World, 1999; str. 182; 80

Biblioteka Ruski bogotraìteqi. VI kolo, kw. 34.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

47. Mihail Bulgakov. Izabrao, priredio i preveo Dobrilo Aranitovi}. – Gradina,Ni{, 1999, br. 7-8-9-10, str. 130; 80

*Sadràj: Sergej Vasiqevi~ Nikoqski: Predawe o novim Adamima. Iz istorijeantiutopija HH veka. – B. V. Sokolov: Prilog pitawu izvora romana „Majstor iMargarita“ Mihaila Bulgakova. – L. A. Levina: Moralni smisao kantovskih mo-tiva u filozofskom romanu „Majstor i Margarita“ Mihaila Bulgakova. – Pavel

Abraham: Pavle Florenski i Mihail Bulgakov. – Aleksandar [indeq: Peta di-menzija. – A. Korabqov: Tajnovito delawe u romanu „Majstor i Margarita“ Miha-ila Bulgakova. – V. P. Maslov: Skriveni lajtmotiv romana „Majstor i Margari-ta“ Mihaila Bulgakova. – Dmitrij Sergejevi~ Liha~ov: Kwièvni deda OstapaBendera.

48. Toma M. Baceti}: Stara Srbija. Pro{lost, sada{wost, narodni ìvot i obi-

~aji. Prevod, re~nik i registri Dobrilo Aranitovi}. Predgovor [„Povratak izzaborava. Stara Srbija Tome M. Baceti}a“] <napisao> Mili} F. Petrovi}. Po-govor [„Izme|u putopisa i dokumentarne proze. Putovawe Tome M. Baceti}a uStaru Srbiju“] <napisao> mr Stani{a Vojinovi}. – Beograd, Istorijski muzejSrbije, 2001; str. 297; 80

49. Nikolaj Ber|ajev: Ja i svet objekata. Duh i realnost. Preveo s ruskog Dobri-lo Aranitovi}. – Beograd, Brimo, 2002; str. 278 + /6/; 80

Biblioteka Logos. Izabrana dela Nikolaja Ber|ajeva. Tom VI.

50. Nikolaj Ber|ajev: ôvek i ma{ina. Izabrani eseji i ~lanci. Izabrao VladimirMedenica. – Beograd, Brimo, 2002; str. 530 + /6/; 80

*Dobrilo Aranitovi} preveo priloge: Otkrovewe o ~oveku u stvarala{tvu Dosto-jevskog (121-144); Stari i Novi zavet u religioznoj svesti Lava Tolstoja (145-164); Lav Tolstoj (165-170); O fanatizmu, ortodoksiji i istini (427-435); O duhov-noj buròaznosti (436-447).

51. Boris Petrovi~ Vi{eslavcev: Srce u hri{}anskoj i indijskoj mistici. Pre-veo s ruskog Dobrilo Aranitovi}. – Beograd, Brimo, 2002; str. 62 + /2/; 120

Biblioteka Re~.Drugo izdawe, 2008.

52. Boris Petrovi~ Vi{eslavcev: Kriza industrijske kulture. Marksizam. Neo-

socijalizam. Neoliberalizam. Preveo, registar imena i bibliografija [„Vi{e-slavcev kod nas“] Dobrilo Aranitovi}. Predgovor [„Boris Petrovi~ Vi{eslav-cev“] <napisao> Sergej Aleksandrovi~ Levicki. – Podgorica, CID, 2002; str.349; 80

Biblioteka Sofia.

53. Eleni Apostolos Sterjopulu: Poetika lirskog ciklusa. Na materijalu ruske

poezije s kraja XIX i po~etkom HH veka. S ruskog rukopisa preveo Dobrilo Ara-nitovi}. – Beograd, Narodna kwiga / Alfa, 2003; str. 151; 80

Biblioteka Pojmovnik, 46.

54. Jurij Mihajlovič Lotman: Kultura i eksplozija. S ruskog preveo Dobrilo Aranitović. –Beograd, Narodna knjiga – Alfa, 2004; str. 247; 80Biblioteka Pojmovnik, 61.

PO

GLED



55. Lav [estov: Na terazijama Jova. (Putovawe po du{ama). Preveo s ruskog, regi-star imena i bibliografiju [„[estov kod nas“] sa~inio Dobrilo Aranitovi}. –Beograd, Brimo – Logos, 2006; str. 414; 80

Logos. Biblioteka Izabrana dela Lava [estova, kw. IV.

56. Boris Vi{eslavcev: Etika preobra`enog Erosa. Problem Zakona i Blagodati.[Drugo izdawe]. Preveo s ruskog Dobrilo Aranitovi}. – Beograd, Logos, 2006; str.180; 80

Biblioteka Ruski bogotra`iteqi.Drugo izdawe, 2006.

57. Boris Petrovi~ Vi{eslavcev: Ve~no u ruskoj filosofiji. Preveo s ruskog Do-brilo Aranitovi}. – Beograd, Logos, 2007; 230; 80

58. Fenomenologija ruske du{e. Zbornik radova o ruskom nacionalnom karakteru

i mentalitetu.. Izabrao i priredio Dobrilo Aranitovi}. Preveli: DobriloAranitovi}, Qudmila Joksimovi}, Neboj{a Kova~evi} i Vawa Stani{i}. – Beo-grad, Logos, 2008; str. 352 + /5/; 80

59. Boris Grojs: Stil Staqin. Preveo s ruskog Dobrilo Aranitovi}, Beograd, Slu-`beni glasnik, 2009; 80

*U pripremi.

60. Leksikon ruske filosofije. – Beograd, Logos, 2009; 40

*Jedan od prevodilaca Dobrilo Aranitovi}.U {tampi.

61. Savremeno bibliotekarstvo. Izbor ~lanaka i rasprava ruskih autora. Iza-brao i preveo Dobrilo Aranitovi}. Predgovor dr Aleksandra Vrane{. – In|ija,Narodna biblioteka „Dr \or|e Nato{evi}“ – Beograd, Slu`beni glasnik, 2009;U pripremi.

g) Prire|ena izdawa

62. Erlangenski rukopis. Zbornik starih srpskohrvatskih narodnih pesama. Po-pularno izdawe. Priredili Radosav Medenica i Dobrilo Aranitovi}. Predgo-vor [„Erlangenski rukopis i wegove pesme“] <napisao> Radosav Medenica. –Nik{i}, NIRO Univerzitetska rije~, 1987; str. 426; 80

Biblioteka Kaliopa.

63. Sima Milutinovi} Sarajlija: Pjevanija crnogorska i hercegova~ka. PriredioDobrilo Aranitovi}. Predgovor [„Uz drugo izdawe ’Pjevanije crnogorske i her-cegova~ke’“] <napisao> Novak Kilibarda. – Nik{i}, Univerzitetska rije~,1990; str. 1202; 80

Biblioteka Kaliopa.

64. Risto Ratkovi}: Proza. Priredio, biqe{ke napisao i rje~nik sastavio DobriloAranitovi}. Predgovor [„Poetika proze Rista Ratkovi}a“] <napisao> RadomirIvanovi}. – Nik{i}, Univerzitetska rije~, 1991; str. 461; 80

Risto Ratkovi}: Izabrana djela. Kwiga tre}a.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

65. Risto Ratkovi}: Esejistika i kritika. Priredio, biqe{ke, rje~nik i registarsa~inio Dobrilo Aranitovi}. Predgovor [„Sijermina deca“ (Esejistika i kriti-ka Rista Ratkovi}a“] <napisao> Radomir Ivanovi}. – Nik{i}, Univerzitetskarije~, 1991; str. 736; 80Risto Ratkovi}: Izabrana djela. Kwiga ~etvrta.

66. Jovan V. Jovanovi}: Ogledi i prikazi. Priredio, bele{ke napisao i re~niksa~inio Dobrilo Aranitovi}. – [abac, Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a u[apcu, 1995; str. 161 + /1/; 80

Biblioteka Ogledi, kw. 1.

67. Podrinska u~iteqska biblioteka 1926-1931. Bibliografija. Zbornik radova.[Priredio Dobrilo Aranitovi}]. – [abac, Narodna biblioteka „@ika Popo-vi}“, [abac, 1996; str. 160; 80

Biblioteka Podrinska periodika. Kw. 1.

68. îtali{te {aba~ko 1847-1848. Dokumenti i gra|a. Priredio i pogovor [„Napo-mena prire|iva~a“] <napisao> Dobrilo Aranitovi}. – [abac, Narodna biblio-teka „@ika Popovi}“, 1997; str. 90; 80

Biblioteka Fototipska izdawa, kw. 5.

69. Dragi{a N. Bori~i}: Ispod Komova. Sabrani kwièvni radovi. Priredio, regi-stre, rje~nik i napomene sa~inio Dobrilo Aranitovi}. Predgovor [„PovratakDragi{e Bori~i}a“] <napisao> Matija Be}kovi}. – Berane, „Bordid“, Podgori-ca – Bratstvo Bori~i}a, 1997; str. 561; 80

70. Mi{ar 1806-2006. îtanka Mi{arskog boja. Odabrao i priredio Dobrilo Ara-nitovi}. – [abac, Zadu`binsko dru{tvo „Prvi srpski ustanak“, Mi{ar, 2006;str. 50; 40

71. Grigorije Boòvi}: Kroz nekadawu Trome|u. Reportaè iz „Politike“ o pqe-

vaqskom kraju iz 1932. godine. Priredio, predgovor [„Pqevqa – qubav i kob Gri-gorija Boòvi}a“] napisao, re~nik i napomene sa~inio Dobrilo Aranitovi}. –[abac, Zaslon, 2007; 80

72. Jevstatije Karamatijevi}: Kroz Stari Vlah. ^lanci i zapisi. Priredio, pred-govor [„Jevstatije Karamatijevi} – istraìva~ Starog Vlaha“], napisao, re~niki napomene sa~inio Dobrilo Aranitovi}. – [abac, Zaslon, 2006; 80

73. Rukopisni list Tipar 1893-1895. Priredili Dobrilo Aranitovi} i RadomanRisto Manojlovi}. Pogovor [„Rukopisni list Tipar dragocjena kulturna tekovi-na pqevaqskog kraja“] napisao, registar i napomene sa~inio Dobrilo Aranito-vi}. – Pqevqa, Zavi~ajni muzej, 2007; str. 192; 80

74. Djelo akademika Miomira Da{i}a u ogledalu stru~ne i nau~ne kritike.Priredio Dobrilo Aranitovi}. Predgovor napisao Mihailo Vojvodi}. – Podgo-rica, CID, 2008, str. 388; 80

Posebna izdawa.

PO

GLED



Prilozi u posebnim izdawima

i zbornicima radova

a) ^lanci i rasprave

1. Sreten Vukosavqevi} o poloàju ène u patrijarhalnom dru{tvu. – [U zborni-ku]: Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a“, VII, Prijepoqe, 1979,str. 71-78.[tampano i kao poseban otisak.

2. Mara Samardžić – sakupljač narodnih pjesama – [U zborniku]: Etnološke beleške iz no-vovaroškog kraja, Beograd, Mladi istraživači Srbije, 1985, str. 161-172.

3. „Međer nije ni snu vjerovati“. Pregršt lirskih narodnih pjesama iz Nove Varoši. Saku-pila učiteljica Zorka Brkić. – [U zborniku]: Etnološke beleške iz novovaroškog kraja. Beo-grad, Mladi istraživači Srbije, 1985, str. 173-175.

4. Prerano odloèno kwièvno pero. – [U kwizi]: Akademik prof. dr Uro{ S. Ru-

ì~i} (1891-1966). Pqevqa, posebno izdawe ~asopisa „Mostovi“, 1992, br. 122-123, str. 37-41.

5. Na marginama Milutinovi}eve „Pjevanije“. – [U zborniku]: Sima Milutinovi}

Sarajlija. Kwièvno delo i kulturnoistorijska uloga. Beograd, Institut zakwièvnost i umetnost – Vukova zadu`bina, 1993, str. 221-233.Summary.[tampano i kao poseban otisak.

6. Crnojevi}a {tamparija u kwièvnom i istoriografskom djelu Sime Milutino-vi}a Sarajlije. – [U zborniku]: Zbornik radova profesora i saradnika Filozof-

skog fakulteta. Broj 12. @ivot i djelo Sime Milutinovi}a Sarajlije. Nik{i},1992, str. 197-203.Summary.[tampano i kao poseban otisak.

7. Tri priloga za biografiju Boìdara Kneèvi}a. – [U]: Vaqevac. Veliki narodnikalendar za prostu 1994. godinu. Vaqevo, Agencija „Vaqevac“, 1994, str, 129-142.

8. Svetosavska tradicija u pqevaqskom kraju. – [U]: Zbornik radova sa Nau~nog sku-

pa „Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a, XVI, odrànog 23, 24. i 25. septrembra1994. godine u Domu revolucije u Prijepoqu, Prijepoqe, 1994, str. 117-129.[tampano i kao poseban otisak.

9. Uvodna rije~ na Okruglom stolu povodom dvadesetogodi{wice Simpozijuma„Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a“ u Prijepoqu. – [U]: Simpozijum „Seoski

dani Sretena Vukosavqevi}a“, HV, Prijepoqe, 1993, str. 237-239.[tampano i kao poseban otisak.

10. Milorad Jokni}: U ogledalu vremena. – Pqevaqske novine, Pqevqa, 1995.*Dobrilo Aranitovi} zastupqen prilozima: Marko S. Popovi} Rodoqub (103-104); Pqevaqski kraj na stranicama „Politike“ prije pola vijeka (105-108); Mu-

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

slimanski seqak ~etovo|a budu}eg srpskog kraqa (108-109); Jedan malo poznatiopis Pqevaqa iz 1912. godine (111-112); Kako je ime Dimitrija Krezovi}a obi-{lo svijet (118-119); „Na{a iskra“, prvi ~asopis koji je izlazio u Pqevqima(120-121); Jovan M. ]irkovi} znamenita figura iz na{eg kraja (124-125).

11. Pred lirsko-epskim pesni~kom ~inom. – [Pogovor u kwizi]: Krstivoje Ili}: Mi-

{arske elegije. Beograd, Rad, 1995, str. 49-56.

12. Rad Kola srpskih sestara u Pqevqima. – [U kwizi]: O Pqevqima i Pqevqacima

u Beogradu. Priredili Vojkan T. Bojovi} i Sa{a M. Star~evi}, Beograd, 1995, str.58-61.

13. @ivot na{ega naroda pod Turcima u predve~erje balkanskog rata u radovima pr-vih sanxa~kih kwièvnika. – [U zborniku]: Oblasti Stare Ra{ke krajem XIX i

po~etkom HH veka. (Zbornik radova sa nau~nog skupa povodom osamdesetogodi{-wice oslobo|ewa mile{evskog kraja od turske vlasti). Prijepoqe, Ustanova zakulturu i obrazovawe „Dom revolucije“, 1994, str. 253-266.[tampano i kao poseban otisak.

14. Sredwe Polimqe i Potarje u putopisnoj prozi Grigorija Boòvi}a. – [U zborni-ku]: Mile{evski zapisi, 2, Prijepoqe, 1997, str. 301-208.[tampano i kao poseban otisak.

15. Mi{arski boj u poeziji. – [U zborniku]: Boj na Mi{aru 190 godina kasnije. [a-bac, Narodni muzej, 1997, str. 199-212.[tampano i kao poseban otisak.

16. U predvorju podrinskog Parnasa. – [U kwizi]: Krstivoje Ili}: Sabor besmrtni-

ka, [abac, Narodna biblioteka „@ika Popovi}“, 1999, str. 75-85.

17. „Pqevaqski dnevnik“ Vase Staji}a. – [U]: Glasnik Zavi~ajnog muzeja, Pqevqa,kw. 3, 2003, str. 87-101.

18. Akademik Du{an J. Martinovi}. – [U]: Susreti bibliografa u spomen na dr Geo-

rgija Mihailovi}a. (Zbornik radova sa nau~nog skupa odrànog 15. novembra2002. godine). In|ija, Narodna biblioteka „Dr \or|e Nato{evi}“, 2003, str. 11-14.

19. Na{a bibliografija i na{a „utuqena ba{tina“. – [U zborniku]: Susreti biblio-

grafa u spomen na dr Georgija Mihailovi}a. (Zbornik radova sa nau~nog skupaodrànog 15. novembra 2002. godine). In|ija, Narodna bibliotreka „Dr \or|eNato{evi}“, 2003, str. 99-102.

20. Vaqevske gusle Petra Perunovi}a Peruna. – [U]: Kolubara. Veliki narodni ka-lendar za prestupnu 2004. godinu. Kwiga 14. Vaqevo, 2004, str. 242-242.

21. Toma Baceti} o dru{tveno-politi~kim i kulturnim prilikama u Starom Vlahusredinom HIH veka. – [U zborniku]: Stari Vlah u prostoru i vremenu. (Zbornikradova sa nau~nog skupa odrànog u Novoj Varo{i 29, 30. i 31. oktobra 1998). No-va Varo{, Skup{tina op{tine Nova Varo{ – Zavi~ajno udruèwe Novovaro{a-na u Beogradu, Beograd, 2003, str. 113-117.

PO

GLED



22. Sveća dogoreva na pragu. – [Predgovor u knjizi]: Šabac i Jevreji u susretu. Priredio Mi-loš Jevtić. Beograd, Beogradska knjiga, 2003, str. 7-12.

23. Romaneskna sinteza o ustani~koj Ma~vi. Nikola Devura: Zmaj od No}aja. (Vojvo-da Stojan ûpi}). Roman, [abac, Grafopapir, 2004, str. 432. – [U zborniku]: Mu-seum, [abac, 2004, 5, str. 383-387.

24. „Bogovoj“ Sime Milutinovi}a Sarajlije. Poema o hrabrosti dece. – [U]: Koluba-

ra. Veliki narodni kalendar za prostu 2005. godinu, 15. kwiga, Vaqevo, Izdava~-ko preduze}e „Kolubara“, 2005, str. 204-205.

25. Ustani~ki bojevi u Ra{koj oblasti u „Srbijanki“ Sime Milutinovi}a Sarajli-je. – [U]: Nau~ni skup „Prvi srpski ustanak i Ra{ka oblast“. Zbornik radovasa nau~nog skupa odrànog u Novoj Varo{i 26. i 27. juna 2004. godine, Prijepoqe,Mile{evski kulturni klub „Sveti Sava“, 2004, str. 151-159.

26. @ivotna svakodnevica prema Protokolu {aba~kog magistrata 1808-1812. – [U]:Nau~ni skup „Prvi srpski ustanak u kwigama 1804-1813“. Zbornik radova, Beo-grad, Narodna biblioteka Srbije, 2004, str. 199-209.

27. Prota Jevstatije Karamatijevi} – istraìva~ Starog Vlaha. – [U]: Simpozijum

Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a. Zbornik radova sa HHI nau~nog skupa „Seo-ski dani Sretena Vukosavqevi}a“ odrànog 27, 28. i 29, juna 2003. godine u Domurevolucije Prijepoqe. Prijepoqe, Ustanova za kulturu i obrazovawe Dom revo-lucije Prijepoqe, 2005, str. 165-172.[tampano i kao poseban otisak.

28. Ru{ewe Sokola i Uìca. Jedan pesni~ki odziv. – [U]: Kolubara. Veliki narod-ni kalendar za prostu 2006. godinu. 16. kwiga, Vaqevo, 2006, str. 194-198.

29. Pred lirsko-epskim pesni~kim ~inom. – [Pogovor u kwizi]: Krstivoje Ili}: Mi-

{arske elegije. êtvrto, sve~ano izdawe. [abac, Zaslon, 2006, str. 51-56.

30. Mi{arski boj u poeziji. (Odlomak). – [U]: Mi{ar 1806-2006. îtanka Mi{arskogboja. Odabrao i priredio Dobrilo Aranitovi}. [abac, Zadu`binsko dru{tvo Pr-vi srpski ustanak, Mi{ar, 2006, str. 18-21.

31. Mi{arski boj – ve~ni trenutak srpske istorije. Izgovoreno pred spomenikomKara|or|u i mi{arskim junacima 17. 8. 2002. godine. – [U]: Mi{ar 1806-2006. î-tanka Mi{arskog boja. Odabrao i priredio Dobrilo Aranitovi}, [abac, Zadu-`binsko dru{tvo Prvi srpski ustanak, Mi{ar, 2006, str. 41-42.

32. Odjeci Prvog i Drugog srpskog ustanka u kwizi „Stara Srbija“ Tome Baceti}a. –[U]: Mile{evski zapisi, Prijepoqe, 2006.

33. Poezija i istoriozofija o Prvom srpskom ustanku. (Dositej – Vi{wi} – Sarajli-ja – Wego{). – [U]: Prvi srpski ustanak 1804-1813. godine u Crnoj Gori i Herce-

govini i hri{}anska Evropa. Zbornik radova sa nau~nog skupa odrànog 8, 9. i10. oktobra 2004. godine u Manastiru Ostrogu i Podgorici.U {tampi.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

34. Bibliografija srpske filozofije. – [U zborniku]: Srpska bibliografija danas.Novi Sad, Matica srpska, 2008. .

35. Jedna nepoznata rukopisna pesmarica iz prijepoqskog kraja. – [U]: Simpozijum

„Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a“, XXIII, Prijepoqe, 2006.

36. Srpska kwiga i srpsko pismo pred izazovima tre}eg milenijuma. (U svetlu mudrihopomena Stojana Novakovi}a). – [U]: Susreti bibliografa u spomen na dr Georgija

Mihailovi}a, In|ija, XIV, (2004), Narodna biblioteka „Dr \or|e Nato{evi}“,2006, str. 157-160.

37. Premo{}avawe vekova. – [U]: Godi{wak Svileuva, 4, Svileuva, 2006, str. 213-214.

38. Pqevaqski kraj u putopisnoj prozi Grigorija Boòvi}a. – [Predgovor u]: Grigo-rije Boòvi}: Kroz nekadawu Trome|u. [abac, 2007, str. 5-13.

39. Prota jevstatije Karamatijevi} – istraìva~ Starog Vlaha. – [Predgovor u]: Pro-ta Jevstatije Karamatijevi}: Kroz Stari Vlah. [abac, 2007, str. 5-18.

40. Poezija i istoriozofija o ustanku (Vi{wi} – Dositej – Sarajlija – Wego{). –[U]: Prvi srpski ustanak u Crnoj Gori i Hercegovini i hri{}anska Evropa

(1804-1813). Cetiwe, Svetigora, 2006, str. 425-433.

41. Pri~e s du{om. – [Pogovor u kwizi]: Miladin ]osovi}: Pri~e iz radionice du-{e. Gorwi Milanovac, Lio, 2008, str. 194-197.

b) Bibliografije

42. Bibliografija radova Sretena Vukosavqevi}a i radova o Sretenu Vukosavqevi-}u. – [U]: Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a“, VI, Prijepoqe, 1978,str. 209-237.

43. Bibliografija êdomira Bra{anca. – [U kwizi]: êdomir Bra{anac: Pozdrav

Sizifu. Eseji. Gorwi Milanovac, Kulturni centar, 1979, str. 225-258.

44. Bibliografija radova Maxa Horkheimera objavljenih u Jugoslaviji. – [U knjizi]: MaxHorkheimer: Kritička teorija, II. Zagreb, Stvarnost, 1982, str. 325-330.

45. Sartr u Jugoslaviji. Bibliografija prevoda dela i odlomaka iz dela Žan-Pol Sartra na je-zicima naroda Jugoslavije sa literaturom o Sartrovom delu. – [U knjizi]: Žan-Pol Sar-tr: Kritika dijalektičkog uma, II. Beograd, Nolit, 1983, str. 341-370.Izabrana dela Žan-Pol Sartra, knj. 12.

46. Bibliografija Sretena Vukosavqevi}a. – [U kwizi]: Sreten Vukosavqevi}:Istorija seqa~kog dru{tva, III. Sociologija seqa~kih radova. Posebna izdawaSANU, kw. DXLVIII. Odeqewe dru{tvenih nauka. Kwiga 89. Beograd, 1983, str.575-596.

47. Bibliografija radova pof. dr Miodraga Cekića. – [U]: Zbornik radova Filozofskog fakul-teta Univerziteta u Nišu, knj. 8, Niš, 1983, str. 287-323.Štampano i kao poseban otisak.

PO

GLED



48. Bibliografija Božidara Kneževića. – [U knjizi]: Miodrag Cekić: Filozofija istorije Božida-ra Kneževića. Beograd, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, 1984, str. 103-122.

49. Kafka u Jugoslaviji. Bibliografija prevoda dela i odlomaka iz dela FrancaKafke na jezicima naroda i narodnosti Jugoslavije sa literaturom o Kafkinomdelu. – [U]: Franc Kafka: Prepiska, Beograd, Nolit, 1984, str. 504-547.Sabrana dela Franca Kafke. Kw. VII.

50. Literatura o kwièvnom djelu Mihaila Lali}a. – [U kwizi]: Kriti~ari o Mi-

hailu Lali}u. Priredio Vojislav Mini}. Beograd, Nolit, 1984, str. 283-340.Koautor dr Branko Popovi}.

51. Heidegger u Jugoslaviji (1937-1984). Bibliografija prevoda djela i članaka Martina Hei-deggera u Jugoslaviji sa literaturom o njegovom djelu. – [U]: Martin Heidegger: Bitaki vrijeme. Zagreb, Naprijed, 1984, str. CXXXV-CLVIII i 507-510.

52. Bibliografija Laze K. Lazarevića. – [U]: Sabrana dela Laze K. Lazarevića, knj. 3. Pri-redio dr Vladimir Jovičić. Šabac, Glas Podrinja, 1985, str. 239-374.Koautor Živko Marković.Stručna redakcija dr Vlastimir Erčić.

53. Bibliografija Lazara Komar~i}a (1839-1909). – [U zborniku]: Lazar Komar~i} u

svom i na{em vremenu. Zbornik radova sa nau~nog skupa odrànog 22. maja 1985.g. u Priboju, Priboj na Limu, 1986, str. 83-111.Biblioteka Limske ve~eri poezije.

54. Bibliografija radova Vladimira Jovi~i}a. – [U kwizi]: Vladimir Jovi~i}: Na

teku}oj traci. Beograd, Nova kwiga, 1986, str. 461-503.

55. Bibliografija radova o književnom djelu Ćamila Sijarića. – [U zborniku]: Kritičari o dje-lu Ćamila Sijarića. Posebna izdanja ANUBIH, knj. LXVIII. Odjeljenje za književnost iumjetnost, knjiga 8. Sarajevo, 1986, str. 337-357.

56. Bibliografija Tanasija Pejatovi}a. – [U kwizi]: Tanasije Pejatovi}: Sredwe Po-

limqe i Potarje. Antropogeografska istraìvawa, Pqevqa, 986, str. 139-142.

57. Odabrana bibliografija radova o Erlangenskom rukopisu. – [U]: Erlangenski ru-

kopis starih srpskohrvatskih narodnih pesama. Popularno izdawe. PrirediliRadosav Medenica i Dobrilo Aranitovi}. Niki{i}, NIRO „Univerzitetska ri-je~“, 1987, str. 415-420.

58. Bibliografija radova o stvarala{tvu Branka Stankovi}a (1936-1988). – [U kwi-zi]: Radovan Mirazovi}: Branko Stankovi} slikar gradova Evrope i Amerike.[abac, 1988, str. 95-102.

59. Šopenhauer u Jugoslaviji (1870-1987). Bibliografija prevoda Šopenhauerovih dela u Ju-goslaviji i dela o njemu. – [U zborniku]: Filozofija pesimizma. Artur Šopenhauer danas.Vrnjačka Banja, 1988, str. 389-417.Koautor Miodrag Cekić.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

60. Bibliografija Pavla Jevti}a. – [U kwizi]: Pavle Jevti}: Karma i reinkarnaci-

ja u indijskoj filozofiji. Preveo Branislav Kova~evi}. Novi Sad, Kwièvna za-jednica Novog Sada, 1988, str. 109-120.

61. Dejvid Hjum u Jugoslaviji (1904-1988). Bibliografija prevoda dela i članaka Dejvida Hju-ma u Jugoslaviji sa literaturom o Hjumovom djelu. – [U knjizi]: David Hume: Istraži-vanja o ljudskom razumu, Zagreb, Naprijed, 1988, str. 225-233.

62. Bibliography of Phenomenology in Yugoslavia. Compiled by Dobrilo Aranitović. Revi-sed by Miodrag Cekić. – [In]: Analecta Husserliana. The Yearbook of Phenomenologi-cal Research. Volume XXVII, Edited by Anna-Teresa Tyminiecka. Klunjer Academic Pu-blischers. Dodrecht/Boston/London, 1989, pp. 715-826.[tampano i kao poseban otisak.

63. Bio-bibliografija Rista Ratkovi}a. – [U kwizi]: Radomir Ivanovi}: Poetika

Rista Ratkovi}a. Nik{i}, Univerzitetska rije~, 1990, str. 197-256.

64. Odabrana bibliografija radova o „Pjevaniji“ i Milutinovi}evom sakupqa~komradu uop{te. – [U kwizi]: Sima Milutinovi} Sarajlija: Pjevanija crnogorska i

hercegova~ka. Priredio Dobrilo Aranitovi}. Nik{i}, NIRO Univerzitetskarije~, 1990, str. 1160-1181.

65. Bio-bibliografija Du{ana Kosti}a. – [U zborniku]: Kwièvno djelo Du{ana Ko-

sti}a. Zbornik radova. Titograd, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti,1990, str. 250-302.CANU. Zbornik radova. Kwiga 4.[tampano i kao poseban otisak.

66. Vuk Karaxi} i drobwa~ko-usko~ki kraj. (Prilog bibliografiji). – [U]: Durmi-

torski zbornik 1. Na izvoru Vukova jezika, Titograd, 1991, str. 367-383.

67. Bibliografija radova Trifuna \uki}a (1908-1990). – [U kwizi]: Jovan â|eno-vi}: Trifun \uki}. @ivot i rad. Novi Sad, Cvetnik, 1991, str. 173-213.

68. Bibliografija posebnih izdawa o Wego{u 1851-1990. – [U kwizi]: Radomir Iva-novi}: Wego{ev poetski govor. Novi Sad, Cvetnik, 1991, str. 281-344.

69. Pravoslavna religija i pravoslavna crkva u na{im lai~kim periodi~nim pu-blikacijama (1970-1991). (Odabrana bibliografija). – [U zborniku]: Pravoslavqe

izme|u neba i zemqe. Ni{, Gradina, 1991, str. 242-254.

70. Huserl u Jugoslaviji. Bibliografija prevoda dela Edmunda Huserla na jezicima jugoslo-venskih naroda sa bibliografijom radova o Huserlu. – [U knjizi]: Edmund Huserl: Kri-za evropskih nauka. Gornji Milanovac, Dečje novine, 1991, str. 553-562.

71. Bibliografija radova o književnom djelu Ćamila Sijarića. – [U knjizi]: Ćamil Sijarić:Poezija. Priredio Marko Vešović. Sarajevo, Veselin Masleša, 1991, str. 152-208.Izabrana djela Ćamila Sijarića, knj. 10.Koautor: Radmila Buzaljko.

PO

GLED



72. Bibliografija radova Marka P. Cemovi}a. Povodom pedesetogodi{wice smrti(1941-1991). – [U kwizi]: Marko P. Cemovi}: Vasojevi}i. Istorijska istraìvawa.Beograd, Izdava~ki savjet Zavi~ajnog udruèwa Vasojevi}a, 1992, str. 423-430.

73. Bio-bibliografija Vitomira Vita Srbqanovi}a. – [U kwizi]: Vitomir Vito Srb-

qanovi}. Pqevqa, Umjetni~ka galerija „Vitomir Srbqanovi}“, 1992, str. 37-44.

74. Bibliografija dela Vladimira Jovičića. (Zaključno sa 1990). – [U knjizi]: Vladimir Jovi-čić: Priče o smrti. Beograd, Narodna knjiga, 1991, str. 247-283.Sabrana dela Vladimira Jovičića.

75. Bio-bibliografija dr Vlastimira Er~i}a. – [U]: Zbornik Matice srpske za scen-ske umetnosti i muziku, 10-11, Novi Sad, 1992, str. 245-253.

76. Bibliografija Petra Komneni}a. – [U kwizi]: Petar Komneni}. @ivot i djelo.Beograd, Stru~na kwiga, 1994, str. 287-297.

77. Bibliografija radova {tampanih u zbornicima sa Simpozijuma „Seoski daniSretena Vukosavqevi}a“ I-XIV. Povodom dvadesetogodi{wice odràvawa (1973-1993). – [U zborniku]: Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a“, XV,Prijepoqe, izdawe Doma revolucije, 1993, str. 241-273.[tampano i kao poseban otisak.

78. Nikolaj Ber|ajev kod Jugoslovena. Bibliografija prevoda dela, rasprava, odlo-maka iz dela sa literaturom o Nikolaju Ber|ajevu. Povodom 120-godi{wice ro-|ewa filozofovog (1874-1994). – [U kwizi]: Nikolaj Ber|ajev: Egzistencijalna

dijalektika boànskog i qudskog. Beograd, Logos – Ortodos, 1995, str. 174-184.

79. Bibliografija napisa objavqenih o KUD „Abra{evi}“ u listu „Glas Podriwa“1944-1995. – [U kwizi]: Tomislav Jeroti}: Svetlosti pozornice. KUD „Abra{e-vi}“, [abac, 1905-1995. [abac, KUD „Abra{evi}“, 1995, str. 85-125.

80. Bibliografija Dobrice Eri}a. – [U kwizi]: Dobrica Eri}: Raspeta zemqa. Suze

za budu}e pesme. Beograd, Dragani} – Gorwi Milanovac, De~je novine, 1995, str.223-248.Dela Dobrice Eri}a u 20 kwiga. Kolo 2. Kw. 20.

81. Bibliografija radova Radomira P. Guberini}a. – [U kwizi]: Radomir P. Guberi-ni}: Legende. Bijelo Poqe, Libertas, 1996, str. 59-85.

82. Bibliografija ~asopisa „Podrinska u~iteqska biblioteka“ (1926-1931). – [Ukwizi]: âsopis Podrinska u~iteqska biblioteka 1926-1931. Bibliografija.Zbornik radova. [abac, Narodna biblioteka „@ika Popovi}“ – Vi{a {kola zaobrazovawe vaspita~a, 1996, str. 5-62.

83. Bio-bibliografija Milana Damwanovi}a. – [U zborniku]: Ka filozofiji umet-

nosti. U spomen Milanu Damwanovi}u. Beograd, Univerzitet umetnosti u Beo-gradu, Esteti~ko dru{tvo Srbije, 1996, str. 7-68.

84. Alber Kami kod Jugoslovena (1951-1994). (Bibliografija). – [U kwizi]: MorvanLebok: Kami. Novi Sad, Matica srpska, 1997, str. 203-254.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

85. Prilog bibliografiji radova o boju na Mi{aru. – [U zborniku]: Boj na Mi{aru.190 godina kasnije. [abac, Narodni muzej, 1997, str. 245-260.[tampano i kao poseban otisak.

86. Bibliografija posebnih izdawa o Wego{u (1851-1997). – [U kwizi]: Radomir V.Ivanovi}: Wego{eva psihologija i filozofija stvarawa. Novi Sad, Gradska bi-blioteka, 1997, str. 153-169.

87. Bibliografija intervjua i izjava Mihaila Lali}a (1954-1993). – [U kwizi]: Mi-hailo Lali}: Pipavi posao spisateqski. Razgovori o kwigama izme|u 1962. i1984. godine. Podgorica, Kulturno-prosvjetna zajednica, 1997, str. 253-267.

88. Bibliografija Radowe Ve{ovi}a (1946-1997). – [U zborniku]: Kwièvno djelo Ra-

dowe Ve{ovi}a. Zbornik radova. Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Zbor-nici radova. Kwiga 9. Podgorica, 1998, str. 179-219.[tampano i kao poseban otisak.

89. Kwièvno djelo Radovana Zogovi}a na stranim jezicima. Bibliografija. – [Uzborniku]: Radovan Zogovi} – ìvot i stvarala{tvo. Radovi sa nau~nog skupa,Podgorica, 29. i 30. maj 1997. Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Nau~niskupovi. Kwiga 51. Odjeqewe umjetnosti. Kwiga 16. Podgorica, 1998, str. 231-256.[tampano i kao poseban otisak.

90. Prilog kulturnom letopisu [apca. Bibliografija priloga iz kwièvnosti,kulturno-prosvetnih i umetni~kih aktivnosti objavqenih u listu „Podrinskivesnik“ (1933-1935). – [U zborniku]: Museum. Godi{wak Narodnog muzeja u [apcu,2, [abac, 2001, str. 257-282.[tampano i kao poseban otisak.

91. Bio-bibliografija Mi}una [iqka. – [U kwizi]: Mi}un [iqak: Osmi Vla{i}.(Izbor i novije pjesme). Novi Sad, Prometej, 2001, str. 193-209.

92. Bibliografija radova o Pqevaqskoj gimnaziji. – [U spomenici]: Pqevaqska gim-

nazija 1901-2001. Spomenica. Pqevqa, Gimnazija „Tanasije Pejatovi}“, 2001,str. 437-508.

93. Bio-bibliografija Du{ana \urovi}a. – [U zborniku]: Kwièvno djelo Du{ana

\urovi}a. Radovi sa nau~nog skupa, Podgorica, 21. i 22. decembra 2000. god. – Pod-gorica, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Nau~ni skupovi, kw. 57. Od-jeqewe umjetnosti, kw. 20, 2001, str. 227-270.[tampano i kao poseban otisak.

94. Boris Vi{eslavcev kod nas. Bibliografija. – [U kwizi]: Boris Vi{eslavcev:Kriza industrijske kulture. Preveo Dobrilo Aranitovi}. Podgorica, CID,2002, str. 243-244.Biblioteka Sofia.

95. Bio-bibliografija Branka Popovi}a. – [U kwizi]: Branko Popovi}: Tuma~ewa.Izabrani eseji. Podgorica, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Posebniradovi. Kwiga 14, 2002, str. 241-289.

PO

GLED



96. Bio-bibliografija Janka D. Tufegxi}a (1907-1944). – [U zborniku]: Museum. Godi-{wak Narodnog muzeja u [apcu, 3, [abac, 2002, str. 293-317.[tampano i kao poseban otisak.

97. Bio-bibliografija Jele Spiridonovi}-Savi}. Povodom 110-godi{wice ro|ewa(1890-2000). – [U zborniku]: Susreti biobliografa u spomen na dr Georgija Mihai-

lovi}a. (Zbornik radova sa nau~nog sastanka odrànog 15. novembra 2002. godine).In|ija, Narodna biblioteka „Dr \or|e Nato{evi}“, 2003, str. 103-115.

98. Bio-bibliografija Nikanora Ruì~i}a. – [U zborniku]: Svileuva. Godi{wak 1,Svileuva, 2003, str. 39-52.

99. Bio-bibliografija Milivoja Vasiqevi}a. – [U zborniku]: Museum. [abac, 2004,5, str. 393-406.

100. Bio-bibliografija Luke I. Lazarevi}a. – [U zborniku]: Svileuva. Godi{wak, 2,Svileuva, 2004, str. 175-188.

101. Bibliografija posebnih izdawa o Wego{u (1851-2002). – [U kwizi]: Radomir V.Ivanovi}: Wego{eva poetika i estetika. Novi Sad, Zmaj, 2002, str. 370-395.

102. Selektivna bio-bibliografija Marka Cara (1859-1951). Povodom pedesetogodi{-wice smrti. – [U zborniku]: Kwièvno djelo Marka Cara. Zbornik radova. Srp-sko kulturno-prosvjetno dru{tvo „Prosvjeta“, Kulturni centar „Jadran-art“,Herceg Novi – Perast, 2005, str. 171-185.

103. Bio-bibliografija Rista Ratkovi}a. Povodom stogodi{wice ro|ewa (1903-2003).– [U zborniku]: Kwièvno djelo Rista Ratkovi}a. (Pola vijeka od pi{~eve smr-ti). Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Nau~ni skupovi, kwiga 76. Od-jeqewe umjetnosti, kwiga 24. Podgorica, 2005, str. 167-226.

104. @an-Pol Sartr kod Jugoslovena (1939-2004). Jean-Paul Sartre en Yougoslavie (1929-2004). Bibliografija. Bibliographie. Povodom stogodi{wice ro|ewa. A l’occasiondu centenaire de la naissance. – [U zborniku]: @an-Pol Sartr u svom i na{em vre-

menu. Jean-Paul Sartre en son temps et aujord’hui. Beograd, Filolo{ki fakultet,2006, str. 181-242.[tampano i kao poseban otisak.

105. Bibliografija Ksenije Atanasijevi}. – [U kwizi]: Ksenija Atanasijevi}: Srpski

mislioci. Priredio i pogovor napisao Ilija Mari}. Beograd, Plato, 2006, str.325-416.

106. Bibliografija Zorana Đinđića. – [U zborniku]: Zoran Đinđić: Etika odgovornosti. Zbor-nik radova. Uredila i uvod napisala dr Latinka Perović. Beograd, Helsinški odbor zaljudska prava u Srbiji, 2006, str. 379-419.Biblioteka Svedočanstva. Br. 25.

107. Lav [estov kod nas. Bibliografija. – [U kwizi]: Lav [estov: Na terazijama Jo-

va. (Putovawe po du{ama). Preveo s ruskog Dobrilo Aranitovi}. Beograd, Brimo– Logos, 2006, str. 399-405.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

108. Bio-bibliografija Vladimira Stanimirovi}a (1881-1956). Povodom pedesetogo-di{wice smrti. – [U zborniku]: Susreti bibliografa u spomen na dr Georgija

Mihailovi}a, In|ija, HV (2006), Narodna biblioteka „Dr \or|e Nato{evi}“.U {tampi.

109. Odabrana bibliografija Rista Ratkovi}a. – U: Mirko Rako~evi}: Ukleti pesnik

Risto Ratkovi}. Bijelo Poqe, Poqopres, 2003, str. 99149.

110. Bibliografija vojvode Gavra Vukovi}a. – U Milo{ Vulevi}: Vojvoda Miqan Vu-

kov. Andrijevica, Komovi, 2005, str. 123-134.

111. Bibliografija radova o Biblioteci {aba~koj. – [U]: Od ^itali{ta {aba~kog do

Biblioteke [aba~ke (Sowa Bokun-\ini}, Nade`da Radovanovi}), [abac, 2007,str. 154-295.*Koautor: Dragomir Lon~ar.

112. Bio-bibliografija Du{ana \urovi}a. – U: Du{an \urovi}: Zov livada. Roman.Novi Sad – Bijelo Poqe, 2005, str. 39-393.

113. Bio-bibliografija Slobodana Vu~ini}a. – U : Slobodan Vu~ini}: Pogano je pri-

~ati, Pqevqa, Pqevaqske novine, 2006, str. 81-104.

114. Bio-bibliografija Janka Radovanovi}a. – U: Janko Radovanovi}: Radovi iz iko-

nografije, Beograd, Akademija Srpske pravoslavne crkve, 2008, str. 233-247.

v) Prevodi

115. L. E. [apo{wikov: U~ewe o sabornosti u shvatawima ranih slovenofila. Pre-veo s ruskog jezika Dobrilo Aranitovi}. – [U zborniku]: Pravoslavqe izme|u ne-

ba i zemqe. Ni{, Gradina, 1991, str, str, 127-136.

116. A{ot A. Ovakimjan: Srpski diplomatski izvori o pokoqu Jermena u Carigraduavgusta 1896. godine. (Preveo s ruskog rukopisa Dobrilo Aranitovi}). – [U]: Sveske

Matice srpske, 21, 1992, str. 25-32.

117. Pavle Apolonovi~ Rovinski: U Vra~evi}u 1868. (Uspomene sa putovawa po Srbi-ji). Izbor, prevod i uvodna bele{ka: Dobrilo Aranitovi}. – [U zborniku]: Selo.Kolubara. Podgorina. Tamnava. Ka~er. – Vaqevo, Agencija „Vaqevac“, 1993, str.149-170.

118. Pavle Apolonovi~ Rovinski: Srpska bibliografija za noviju kwi`evnost 1741-1867. Sa~inio Stojan Novakovi}, u Beogradu, Izd. „Srpskog u~enog dru{tva“1969, XXIV, 1664 s. Preveo Dobrilo Aranitovi}. – [U zborniku]: Susreti bibli-

ografa ‘91 i ‘93. In|ija, Narodna biblioteka „Dr \or|e Nato{evi}“, 1995, str.16-23.

119. Pavle Apolonovi~ Rovinski: Srpska Morava. Uspomene sa putovawa po Srbiji1868. godine. (Odlomak). Preveo sa ruskog Dobrilo Aranitovi}. – [U]: Serbia.Srpski narod, srpska zemqa, srpska duhovnost u delima stranih autora. Pesme ipoeme, pripovetke, romani, drame, putopisi, besede, dnevnici, memoari, eseji,

PO

GLED



pisma, zapisi. Odabrali i priredili Ratomir Damjanovi}, Novo Tomi}, Sawa To-mi}. Beograd, Itaka, 1996, str.363-365.

120. Aleksandar Mew: Preovaplo}ewe i okultizam. (Preveo s ruskog Dobrilo Arani-tovi}). – [U kwizi]: Zoran Milo{evi}: Okultizam iz pravoslavne perspektive.[abac, Beli an|eo, 1997, str. 35-57.

121. V. I. Kura{ov: Mladi i (ne)kultura. Preveo Dobrilo Aranitovi}. – [U kwizi]:Zoran Milo{evi}: Otac i dete. [abac, Beli an|eo, 1998, str. 91-97.

122. Ivan Aleksandrovi~ Iqin: O otaxbini. Preveo Dobrilo Aranitovi}. – [U kwi-zi]: Zoran Milo{evi}: Otac i dete. [abac, Beli an|eo, 1998, str. 103-117.

123. A{ot Ovakimjan. Armenske kolonije u srpskim zemqama. Sa rukopisa na ruskomjeziku preveo Dobrilo Aranitovi}. – [U]: Zbornik Matice srpske za istoriju,Novi Sad, 55, 1997, str. 49-74.

124. Toma M. Baceti}: Od Ba~evaca do Beograda 1858. godine. Putni~ke zabele{ke.Preveo Dobrilo Aranitovi}. – [U]: Kolubara. Veliki narodni kalendar za prostu1999. godinu. Vaqevo, Izdava~ko preduze}e Kolubara, 1999, str. 179-182.

125. Lesja Vasiqevna Solowenko: îtawe bibliotekara u kontekstu osobenosti „èn-skog“ ~itawa. Preveo Dobrilo Aranitovi}. – [U zborniku]: [kolsko bibliote-

karstvo danas. Sa Okruglog stola odrànog 15. januara 2001. godine u Podgori-ci. Podgorica, Prosvjetni rad, 2001, str. 152-156.

126. O. B. Skorodumova: Virtualna li~nost i sloboda. Prilog problema sociokultur-nih izvora shvatawa slobode na internetu. Preveo s ruskog Dobrilo Aranitovi}.– [U zborniku]: Susreti bibliografa u spomen na dr Gerogija Mihailovi}a. In-|ija XIV (2004), Narodna biblioteka „Dr \or|e Nato{evi}“, In|ija, 2005, str.277-293.

127. Slava Grigorjevna Matlina: Pojmovni aparat savremenog bibliotekarstva. (So-ciokulturni aspekti). Preveo s ruskog Dobrilo Aranitovi}. – [U zborniku]: Su-

sreti bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovi}a, In|ija, HV (2006), Na-rodna biblioteka „Dr \or|e Nato{evi}“, In|ija, str. 245-270.

Rad na leksikografiji

1. Pisana re~ profesora i u~enika [aba~ke gimnazije. – Imenik. [abac, Narodnabiblioteka „@ika Popovi}“, 1987.*Dobrilo Aranitovi} obradio preko 50 li~nosti na slovo „P“ i sa~inio Regi-star kwige.

2. Leksikon pisaca Jugoslavije, III, K-LJ, Novi Sad, Matica srpska, 1987.*Dobrilo Aranitović sačinio obrade pisaca: Kalpačina Isak V. (35) i Leković Milisav B.(632).

3. Leksikon pisaca Jugoslavije, IV, M-NJ, Novi Sad, Matica srpska, 1997.*Dobrilo Aranitović sačinio obrade pisaca: Marinković Tomislav D. (121) i Marković Mi-

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

lenko J. (147).4. Biografski leksikon vaqevskog kraja. D-\. Kwiga 1, sveska 5. Vaqevo, 1998.

*Dobrilo Aranitovi} sa~inio obradu: Da~i} Milan (294)

5. Biografski leksikon vaqevskog kraja. J-K. Kwiga 2, sveska 8, Vaqevo, 2000.*Dobrilo Aranitovi} sa~inio obradu: Kne`evi} Bo`idar (215-217).

5. Leksikon pisaca Jugoslavije, V, O-P. Novi Sad, Matica srpska [u pripremi].*Dobrilo Aranitović sačinio obrade pisaca: Obradović Vukić, Obradović Stojan, OdavićPetar J., Okanović Stevan, Opačić-Lekić, Vukosava, Opačić-Ćanica Stanko (dopuna), Or-bović Marija, Ostojić Dragoljub, Ostojić Đoko, Ostojić Đorđije, Ostojić Miloš, Ostojić Ra-divoje, Otašević Vukman, Panić Danica, Panić-Surep Milorad, Pandžo Šukrija, PaunićDragoljub, Pavićević Vuko, Pavićević Slavko, Pavlović Dragomir Z., Pavlović Jeremija,Pavlović Kosta St., Pavlović Ljubomir R., Pavlović Marko, Pavlović Milika, Pažanin An-te, Parežanin Ratko, Pejatović Risto, Pejatović Tanasije, Pejović Danilo, Pejović Milivo-je, Pejović Milenko, Penjin Dragiša, Perović Latinka, Perović Miloš, Perović Radoslav,Perunović Petar, Perunović Stanko, Pešić Zvonko, Petković Vlastimir, Petranović Bo-goljub Teofilo, Petranović Božidar, Petranović Gerasim, Petronijević Branislav, Petrano-vić Stevo, Petrić-Bašović Ljubinka, Petrić Mirko, Petrović Bratislav-Tika, Petrović Gajo,Petrović Dragoljub, Petrović Jovan, Petrović Mihailo – Mika Alas, Petrović Milan M.,Petrović Milić-Rajom, Petrović Miloje, Petrović Nadežda, Petrović Nenad V., Petrović Ra-doslav M., Petrović Rastislav, Petrović Svetisav A., Petrović Uroš, Pivljanin Ranko, Pi-jade David, Pijade Moša, Pirjevec Dušan, Pižurica Krsto, Plaović Radomir Raša, Pode-regin-Bajić Milka, Podrugović (Gavrilović) Tešan, Polimac Jevtović Dimitrije, PopovićBranko, Popović Vladimir B., Popović Vojislav M., Popović Vuk, Popović Gavrilo, Popo-vić Dušan V., Popović Živorad-Žika, Popović Zlatica, Popović Justin, Popović Marko S.Rodoljub, Popović Predrag-Dragan, Popović Sava, Popović Slobodan, Popović Tadija,Potparić Čedomir, Prvulović Živojin R., Prica Ognjen, Prodanović Radomir, Prohić Ka-sim, Prokić Lazar D., Protić Kosta S., Protić Ljubomir M., Protić Paun, Prstojević No-vica, Purić Božidar, Pušonjić Boško.

6. Leksikon pisaca jugoslavije, tom VI-VII, R-Ž, Novi Sad, Matica srpska [u pripremi].*Dobrilo Aranitović sačinio obrade pisaca: Radenković Đorđe, Radovanović Janko, Ra-dovanović Marinko, Radović Đuza, Radosavljević Pavle – Paja, Radosavljević Stevan-Bdin,Radošević Branko, Radulović Filip, Raičević Svetozar R., Rajić Dragoljub, Rajić MilanM., Rajić Negovan Lj., Rajković Milisav M., Rakić Vićentije V., Rakočević Marko Ž., Ra-kočević Tomislav, Ranitović, Goran, Ratković Risto, Ribar Veljko, Ristić Mihailo Hristi-for, Ristić Svetomir, Ristić Toma St., Rmuš Petar, Rosić Dragiša, Rukavina Jovan, Ru-žičić Gojko, Ružičić Marko, Ružičić Nikanor, Ružičić Uroš, Savić Ljubomir M., Savko-vić Dušan, Sadagić Izet, Samardžić Marija-Mara, Samardžić Stevan, Samokovlija Isak,Sijarić Ćamil, Simić Borisav-Bora, Simić Dragan, Simonović Budimir Budo, SjekloćaBranko, Skarić Savo-Zembilj, Slankamenac Prvoš, Srbljanović Vitomir, Sretenović Mi-hailo, Stanimirović Vladimir, Stanišić Vaso, Stanković Mile, Starčević Milica Mila, Ste-vović Savo, Stepandić Živorad, Stefanović Mila, Stojković Andrija B., Tmuša VladislavVeselinović, Tomašević Dušan-Ćirko, Tomić Svetozar B., Toroman Milinko, ToškovićJovo, Tufegdžić Dragutin, Tufegdžić Janko, Šalipurović Vukoman, Šaulić Novica, ŠevićMilan, Šešić Bogdan, Šiljak Mihailo (Milan) S., Šiljak Mićun, Šljivić Mihailo, ŠljivićČedomir, Šćepanović Blažo, Šujić Milovan, Vanlić Milorad, Vasiljević Alimpije, VekovićDivna, Velimirović Miloš, Vidaković Miloš, Vlahović Mihailo-Mićo, Vlahović Mitar, Vla-hović Petar, Vojinović Mileta, Vojinović Strahinja, Vojinović Filip, Vraneš Mirko, Vuja-dinović Radovan, Vučinić Slobodan, Vujić Vladimir, Vujić Mihailo V., Vukanović Tato-

PO

GLED



mir, Vukmanović Luka, Vuković Gavro, Vuković Kaja-Kaćuna, Vuković-CrnovršaninMilan, Vuksanović Milivoje, Vulević Miloš, Zejak Branko, Zeković Radosav, ZukovićRadoman, Žegarac Petar R., Živojinović Slobodan, Žugić Nešo Z.

7. Srpski biografski leksikon. – Novi Sad, Matica srpska:Kw. 3 (2007): Jeftimije \onli}, str. 509-510

Literatura o radovima Dobrila Aranitovi}a(izbor)

1. V[lahovi}], P[etar]: Uz bibliografiju S. Vukosavqevi}a. – [U zborniku]: Simpo-

zijum „Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a“, VI, Prijepoqe, 1978, str. 238.

2. Tautovi}, Radojica. Prisutnost u vremenu. Pogled na jedno godi{te ~asopisa „Mo-stovi“ 1978. god. – Mostovi, Pqevqa, 11/1979, 50, 91-97.*Autor pozitivno ocjewuje priloge Dobrila Aranitovi}a: „From o misiji Sig-munda Frojda“ i „Poduhvat koji ohrabruje“ objavqene u br. 46/1978. ovog ~asopisa.

3. D[ra{kovi}], ^[edomir]: Aranitovi} Dobrilo: Mostovi 1969-1979. Bibliografi-ja, Pqevqa, 1980. – Bibliografski vjesnik, 10/1981, 2, 309.

4. Jovanovi}, N[ovak]: Dobrilo Aranitovi}: Bibliografija Du{ana Kosti}a,„Stvarawe“, Titograd, 1981, broj 11. – Bibliografski vjesnik, 11/1982, 3, 83-184.

5. Fulanović, Branka: Lapin Ivanovič Nikolaj: Mladi Marks. Izdavač, Mladost, Beograd,1984, str. 194. – Naše teme, 28/1984, 6, 1069.*Prikaz knjige u prevodu Dobrila Aranitovića.

6. Perović, Milenko Al.: Riječ recenzenta. – Savremenost, 14/1984, 120-121 (10-11), 195.*Uvodna riječ za bibliografiju „Jugoslovenska kritika staljinizma“ Dobrila Aranitovićakoju je časopis objavio u dva nastavka.

7. Bojić, Nikola: Pisac nije zaboravljen. Časopis „Mostovi“, koji izdaje Međurepubličkazajednica za kulturnoprosvjetnu djelatnost iz Pljevalja, objavio je prvi put kompletnu bi-bliografiju književnih radova Isaka Samokovlije. – Oslobođenje, 42/1985, 13142 (22.1), 8.*Autor bibliografije Dobrilo Aranitović.

8. Glavaš, Sanda: N. I. Lapin: Mladi Marks, Mladost, Beograd, 1984. – Naše teme,28/1984, 10, 2142-2143.*Prikaz knjige u prevodu Dobrila Aranitovića.

9. Krcić, Šefket: Nikolaj Ivanovič Lapin: „Mladi Marks“, Mladost, Beograd, 1984. – Luča,1/1984, 2, 262.*Prikaz knjige u prevodu Dobrila Aranitovića.

10. Lon~ar, Dragomir: ^etvrt veka izla`ewa ~asopisa „Gledi{ta“: Bibliografija„Gledi{ta“ 1960-1984. (Godina XXVI, 1985, br. 1-2, str. 310. Sa~inio Dobrilo Ara-nitovi}). – Bibliografski vjesnik, 14/1985, 3, 349-350.

11. Perović, Milenko Al.: Riječ recenzenta. – Savremenost, 15/1985, 3-4 (125-126), 175.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

*Uvodna riječ za bibliografiju „Moralni problem u savremenom jugoslovenskom dru-štvu“ Dobrila Aranitovića.

12. Krwevi}, Hatixa: Nepoznati prete~a Vuka Karaxi}a. „Erlangenski rukopis“,zbornik starih srpskohrvatskih narodnih pesama, popularno izdawe, prirediliRadosav Medenica i Dobrilo Aranitovi}, „Univerzitetska rije~“, Nik{i},1987. – Politika, 84/1987, (12. decembar), 13; Kwi`evnost – umetnost – nauka, IH,430.

13. Krsti}, \urica: Predgovor. – [U]: Dobrilo Aranitovi}: Gra|a za bibliografijuradova o obi~ajnom pravu jugoslovenskih naroda 1843-1985. Balcanica, Beograd,XVI-XVII, 1985-1986, str. 385.

14. Ajdačić, Dejan: Nakon šest decenija. „Erlangenski rukopis“, priredili Radosav Medeni-ca i Dobrilo Aranitović, „Univerzitetska riječ“ – Nikšić, 1987 – Borba, 70/1988, 96 (6.april), 8.

15. Bojovi}, Dragoslav: Dobrilo Aranitovi}: Gra|a za bibliografiju radova o obi-~ajnom pravu jugoslovenskih naroda 1843-1985. Balkanolo{ki institut SANU,Balcanica XVI/XVII, Beograd, 1986. – Bibliografski vjesnik, 17/1988, 2, 352-353.

16. V[ojinovi}], @[ivana]: Prilog bibliografiji obi~ajnog prava. – Glas Podriwa,44/1988, 2146 (7. jun), 8.

17. Ze~evi}, M[ilorad]: Iza{la iz {tampe Bibliografija radova o pqevaqskom kra-ju autora Dobrila Aranitovi}a. Dragocjena usluga prou~avawu pro{losti Pqe-vaqa. (Izdava~: NIRO „Pqevaqske novine“, {tampa Prosveta, Beograd). – Pqe-

vaqske novine, 29/1988, 731 (1. april), 6.

18. Ze~evi}, M[ilorad]: Erlangenski rukopis u novom ruhu. (Izdava~: „Univerzitet-ska rije~“, prire|iva~i: Dobrilo Aranitovi} i Radosav Medenica). – Pqevaqske

novine, 29/1988, 732 (10. april), 5.

19. Jokni}, M[ilorad]: Nova kwiga Dobrila Aranitovi}a. Dragocjen prilog biblio-grafiji obi~ajnog prava. – Pqevaqske novine, 29/1988, 726 (10. februar), 5.

20. Kilibarda, Novak: Predvukovska narodna poezija. (Erlangenski rukopis, prire-dili Radosav Medenica i Dobrilo Aranitovi}, „Univerzitetska rije~“, Nik-{i}, 1987). – NIN, 38/1988, 1943 (27. mart), 39.

21. Lončar, Dragomir: Zavičajna literatura – odgonetka prošlosti. (Dobrilo Aranitović: „Bi-bliografija radova o pljevaljskom kraju“, Pljevlja, NIRO „Pljevaljske novine“, 1988, str.198+/10/ ilustracija, 25 cm). – Mostovi, 20/1988, 105, 93-96.

22. Martinovi}, D[u{an] J.: Dobrilo Aranitovi}: Bibliografija radova o pqevaq-skom kraju. NIRO „Pqevaqske novine“, Pqevqa, 1988, str. 197. – Bibliografski

vjesnik, 17/1988, 3, 316-317.

23. Mulaganovi}, M.: Uru~ene nagrade „Vukoman [alipurovi}“. Potcewena biblio-

grafija. Nijedna sanxa~ka op{tina nema pravo da nema: biblioteku, arhiv, zavi-~ajni muzej, galeriju i zavi~ajnu bibliografiju, koja je preduslov izrade zavi-

PO

GLED



~ajne monografije, naglasio je Dobrilo Aranitovi}, autor nagra|enog rada „Bi-bliografija radova o pqevaqskom kraju“. – Zlatarske novosti, 9/1988, 195

(29.novembar), 7.

24. Cmiqanovi}, M[ilan] R.: U Priboju uru~ene ovogodi{we nagrade „Vukoman [a-lipurovi}“. Vredan prilog kulturnoj ba{tini. Nagrade uru~ene mr Saitu Ka~a-poru za kwigu „[kolstvo u Novom Pazaru izme|u dva svetska rata“ i DobriluAranitovi}u za „Bibliografiju radova o pqevaqskom kraju“. – Glas Polimqa.10/1988, 490-491 (24. novembar), 10.

25. ^a|enovi}, Jovan: Bibliografija kao biografija. – Bibliografski vjesnik,17/1988, 3, 320-323.*Osvrt na „Bibliografiju Trifuna \uki}a“ koju je sa~inio Dobrilo Aranito-vi} objavqenu u ~asopisu Stvarawe br. 6/1987.

26. Xuverovi}, Radisav: Zna~ajan datum. U izdawu NIRO „Pqevaqske novine“ po~et-kom marta ove godine {tampana je „Bibliografija radova o pqevaqskom kraju“autora Dobrila Aranitovi}a. – Prosvjetni rad, 1988, 7 (1. april), 8.

27. Ceki}, Miodrag: Fenomenolo{ka misao u Jugoslaviji. – Politika, 86/1989,27259 (26. avgust), 14.*Sa posebnim osvrtom na „Bibliografiju fenomenologije u Jugoslaviji“ Dobri-la Aranitovi}a objavqenu u zborniku Analecta Husserliana, XXVII, Boston, 1988.

28. Bo`ovi}, Gojko: U izdawu „Univerzitetske rije~i“ Pjevanija crnogorska i her-cegova~ka. Ovo poznato djelo Sime Milutinovi}a Sarajlije pripremio je na{

zemqak Dobrilo Aranitovi}. – Pqevaqske novine, 31/19990, 815 (15. novembar), 4.

29. Jokni}, Milorad: Dragocjen dar zavi~aju. (Dobrilo Aranitovi}: Bibliografijaradova o pqevaqskom kraju, izdava~: NIRO „Pqevaqske novine“, 1988, {tampa„Prosveta“, Beograd). – Brezni~ki zapisi, 1/1990, 1, 120-121.

30. J[oksimovi}], M[ilorad]: Bio-bibliografija dr Miomira Da{i}a (Dobrilo Ara-nitovi}: Bio-bibliografija prof. dr Miomira Da{i}a – povodom 35-godi{wicestru~no-nau~nog rada, MRZ Pqevqa, 1989). – Sloboda, Berane, 29/1990, 655 (16.mart), 7.

31. \urkovi}, @ivko: Reafirmacija Wego{evog u~iteqa. (Sima Milutinovi} Sa-rajlija: Pjevanija crnogorska i hercegova~ka, Univerzitetska rije~, Nik{i},1990). – Ovdje, 22/1990, 262-263, decembar, 22.

32. Kilibarda, Novak: Uz drugo izdawe „Pjevanije crnogorske i hercegova~ke“. –[Predgovor kwizi]: Sima Milutinovi} Sarajlija: Pjevanija crnogorska i herce-

gova~ka. Priredio Dobrilo Aranitovi}, Nik{i}, Univerzitetska rije~, 1990,str. 5-11.

33. Kosanovi}, J.: Kwige po kojima }e se pamtiti Sajam. – Oslobo|ewe, 47/1990 (28. ok-tobar), 7.*O kwigama progla{enim za izdava~ki poduhvat godine me|u kojima je i Pjeva-

nija crnogorska i hercegova~ka Sime Milutinovi}a Sarajlije koju je priredioDobrilo Aranitovi}.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

34. Markovi}, Ratko: Kwièvno djelo Du{ana Kosti}a. Dobrilo Aranitovi}: Bio-bibliografija Du{ana Kosti}a, Titograd, 1990. – Bibliotekar, 42/1990-91, 1-2,104.

35. Muwi}, S[tana]: Sa Dobrilom Aranitovi}em o poslu da omili dugo ku|enu kwi-gu. Odmr{ena Pjevanija Sime Sarajlije. Nagradu za kapitalni izdava~ki podu-hvat godine, na 35. sajmu kwiga, dobila kwiga „Pjevanija crnogorska i hercego-va~ka“ Sime Milutinovi}a Sarajlije koju je priredio profesor Dobrilo Arani-tovi}, bibliotekar iz [apca. – Glas Podriwa, 46/1990, 2270 (13. decembar), 18.

36. Petrović, Gajo: Heidegger i jugoslovenska filozofija prakse. – [U knjizi]: Gajo Petrović:U potrazi za slobodom. Povijesno-filozofski ogledi, Zagreb, 1990, str. 156-160.*Sa posebnim osvrtom na bibliografski prolog Dobrila Aranitovića Heidegger u Jugo-slaviji objavljen u Hajdegerovoj knjizi Bitak i vrijeme, Zagreb, 1985.

37. â|enovi}, Jovan: Novo izdawe Pjevanije. Sima Milutinovi}: Pjevanija crno-gorska i hercegova~ka, „Univerzitetska rije~“, Nik{i}, priredio Dobrilo Ara-nitovi}. – Pobjeda, 46/1990, 8986 (8. decembar), 12.

38. â|enovi}, Jovan: Iz dubine vremena. – Stvarawe, 45/1990, 11-12, 1198-1204.*Prikaz Pjevanije crnogorske i hercegova~ke Sime Milutinovi}a Sarajlije u iz-dawu nik{i}ke Univerzitetske rije~i. Priredio Dobrilo Aranitovi}.

39. Barišić, Pavao: Dobrilo Aranitović: Hegel u Jugoslaviji 1863-1990. Bibliografija prevodaHegelovih dela na jezicima jugoslovenskih naroda sa bibliografijom radova o Hegelu.Hegelovo društvo, Beograd, 1991. – Filozofska istraživanja, 11/1991, 1(40), 281.

40. Vojinovi}, Stani{a: Hegel u Jugoslaviji 1863-1990. Hegelovo dru{tvo, Beograd,1991, 159 str. – Bibliografski vjesnik, 20/1991, 2-3, 170-171.

41. Jokni}, M[ilorad]: Iza{la iz {tampe bibliografija Hegelovih djela na jezicimajugoslovenskih naroda autora Dobrila Aranitovi}a. Uvid u jugoslovensku filo-zofsku misao inspirisanu Hegelom. – Pqevaqske novine, 32/1991, 832 (10. jun), 4.

42. Lali}, Milan: Drugo izdawe „Pjevanije“ tek posle 157 godina. Skriveni Wego{.– Ve~erwe novosti, 39/1991 (4. februar), 20.

43. Mari}, Milun: Poduhvati. Pesnik i ratnik. Sima Milutinovi} Sarajlija:„Pjevanija crnogorska i hercegova~ka“, „Univerzitetska rije~“, Nik{i}, 1990.– Dnevnik, 50/1991, 15888 (21. januar), 13.

44. Lon~ar, Dragomir: Sociolo{ka misao u vremenu. (Dobrilo Aranitovi}: Biblio-grafija „Sociolo{kog pregleda“ 1938-1988, „Sociolo{ki pregled“, br. 4/1988.godine). – Bibliografski vjesnik, 20/1991, 1, 181-182.

45. Rackovi}, Nikola: Fenomenologija u Jugoslaviji. Bibliografski rad DobrilaAranitovi}a. – Bibliografski vjesnik, 20/1991, 2-3, 169-170.

46. Toroman, Milinko: Uskrsnu}e „pjevaju}eg naroda“. Sima Milutinovi} Sarajlija:Pjevanija crnogorska i hercegova~ka, Univerzitetska rije~, Nik{i}, 1990. Pri-redio Dobrilo Aranitovi}. – Prosvetni pregled, 46/1991, 1765(12) (16. april), 11.

PO

GLED



47. Cekić, Miodrag: Predgovor. – [U knjizi]: Dobrilo Aranitović: Hegel u Jugoslaviji 1863-1990. Beograd, Hegelovo društvo, 1991, str. 5-6.

48. Ceki}, Miodrag: Bibliografije. Hegel u Jugoslaviji. 1863-1990. Autor: DobriloAranitovi}, izdava~: Hegelovo dru{tvo, Beograd, 1990. – Politika, 88/1991,27905 (15. jun), 18. Kultura – umetnost – nauka, HHI, br. 177.

49. Gagrica, Jovan: Kako nas je pohodio Hegel. Dobrilo Aranitovi}: Hegel u Jugosla-viji 1863-1990, Hegelovo dru{tvo, Beograd, 19991. – Letopis Matice srpske,168/1992, 449/6, 1094-1095.

50. Jokni}, Milorad: Jo{ jedan vrijedan prilog Dobrila Aranitovi}a izu~avawuzavi~ajne pro{losti. Monografija o akademiku Uro{u Ruì~i}u. – Pqevaqske

novine, 33/1992, 851 (1. februar), 5.

51. Kosti}, Du{an: Zapis nad bibliografijom o Vasojevi}ima. – [Predgovor kwizi]:Dobrilo Aranitovi}: Bibliografija o Vasojevi}ima od pomena do 1945. godine.Beograd, Zavi~ajno udruèwe Vasojevi}a, 1992, 11-12.

52. Martinovi}, Du{an: Dobrilo Aranitovi}. – [U kwizi]: Du{an Martinovi}: Cr-

nogorska bibliografija. Istorijski razvoj. Bibliografi. Cetiwe, Centralnanarodna biblioteka Republike Crne Gore „\ur|e Crnojevi}“, 1992, str. 159-161.

53. Racković, Nikola: Mi i Hegel. Dobrilo Aranitović: „Hegel u Jugoslaviji 1863-1990“, He-gelovo društvo, Beograd, 1991. – Borba, 70/1992, 58 (27. februar), 15-16.

54. V[ojinovi}], @[ivana]: Veze Srba i Armena. „Srbi i Armeni“, A{ot Ovakimjan,izdava~ Srpsko-armensko dru{tvo, Beograd, 1993. – Glas Podriwa, 50/1993, 2405

(29. jul), 8.*Prikaz kwige u prevodu Dobrila Aranitovi}a.

55. Da{i}, Miomir: Bogato duhovno nasqe|e. (Dobrilo Aranitovi}: Bibliografijao Vasojevi}ima, izdava~: Zavi~ajno udruèwe Vasojevi}a, Beograd, 1992; str.540). – Sloboda, Berane, 32/1993, 719 (3. mart), 6.

56. Erakovi}, Dragan: Kqu~evi kraqevstva kwiga. Razgovor s Dobrilom Aranitovi-}em, jednim od zna~ajnih jugoslovenskih bibliografa, o istoriji, {aba~kom zabo-ravu, Marksu, 1968, eroziji morala... – Glas Podriwa, 50/1993, 2387 (25. mart), 6.

57. Ivi}, Pavle: Neka za ovom kwigom do|u mnoge druge. (Re~ na predstavqawu „Bi-bliografije o Vasojevi}ima“ Dobrila Aranitovi}a 23. februara 1993. godine uBeogradu). – Zadu`bina, 6/1993, 21, mart, 3.

58. J[okni}], M[ilorad]: Nova kwiga Dobrila Aranitovi}a: Bibliografija o Vasoje-vi}ima. – Pqevaqske novine, 33/1993, 800 (24. februar), 2.

59. Lon~ar, Dragomir: Pedijatar svjetskog glasa. (Dobrilo Aranitovi}: Akademikprof. dr Uro{ S. Ruì~i}: povodom stogodi{wice ro|ewa (1891-1991), bibliote-ka Prethodnici, Pqevqa, Me|urepubli~ka zajednica, 1992, str. 82, posebna iz-dawa ~asopisa Mostovi, 122-123/1992). – Bibliografski vjesnik, 22/1993, 2-3, 185-186.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

60. [Luketi}, Miroslav]: Aranitovi}, Dobrilo, vi{i bibliotekar. – [U]: Ko je ko u

Crnoj Gori. Budva, Zolak i Zolak, 1993, str. 23.

61. Rajkovi}, Vidak: Dobrilo Aranitovi}: Bibliografija o Vasojevi}ima. Beograd,Zavi~ajno udruèwe Vasojevi}a, 1992. – Bibliografski vjesnik, 22/1993, 1, 193-196.

62. Racković, Nikola: Recepcija Hegela u Jugoslaviji. Dobrilo Aranitović: Hegel u Jugosla-viji 1863-1990. – Beograd, Hegelovo društvo (1991). – Mostovi, 25/1993, 126-127, 124.

63. Trifunovi}, \or|ije. O jednoj regionalnoj bibliografiji. (Dobrilo Aranito-vi}: „Bibliografija o Vasojevi}ima“. Izdava~: Zavi~ajno udruèwe Vasojevi}a,Beograd, 1992, str. 540). – Prosvjetni rad, 1993, 10 (1. oktobar), 12.

64. Deleti}, R[atko]: Susreti: Dobrilo Aranitovi}, bibliograf. U slu`bi nauke. –Pobjeda, 51/1994, 10320 (31. avgust), 10.

65. Jokni}, Milorad: Aranitovi} Dobrilo. – [U kwizi]: Milorad Jokni}: Iskre

Pqevaqske gimnazije, Pqevqa, 1994, str. 9-10.

66. Martinovi}, Du{an J.: Rije~ na promociji „Bibliografije o Vasojevi}ima“(Podgorica, 10. februara 1993). – Bibliografski vjesnik, 22/1994, 2-3, 172-175.

67. â|enovi}, Jovan: Novo izdawe Milutinovi}eve Pjevanije crnogorske i hercego-

va~ke. Univerzitetska rije~, Nik{i}, 1990. Priredio Dobrilo Aranitovi}. – [Ukwizi]: Jovan â|enovi}: Pobjednici vremena. Ogledi i kritike, Novi Sad,Cvetnik – Podgorica, Kulturno-prosvjetna zajednica Podgorice, 1994, str. 7-14.

68. Vulevi}, M[ilo{]: Bibliografski portret Radovana Zogovi}a. (Dobrilo Arani-tovi}: „Bio-bibliografija Radovana Zogovi}a“, izdava~: Crnogorska akademijanauka i umjetnosti, „Spomenica preminulim ~lanovima Akademije, sv. 8“, Pod-gorica, 1994). – Sloboda, Berane, 24/1995, 783 (17. maj), 5.

69. Vulevi}, Milo{: Bibliografija Milisava Lutovca. (Dobrilo Aranitovi}: Mi-

lisav V. Lutovac (1901-1988). 1. Biografija, 2. Bibliografija. – Bibliografskivjesnik, Cetiwe, 1995, br. 1). – Sloboda, Berane, 34/1995, 791 (1. novembar), 6.

70. Da{i}, Miomir: Svjedo~ewe o velikom duhovnom nasqe|u. Dobrilo Aranitovi}:Bibliografija o Vasojevi}ima, izdava~: Zavi~ajno udruèwe Vasojevi}a, Beo-grad, 1993, str. 540. Bibliografskih jedinica 5.715. – Istorijski zapisi,67/1994, 3-4, 183-186.

71. Jokni}, M[ilorad]: U izdawu Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. êtiribibliografije Dobrila Aranitovi}a. – Pqevaqske novine, 34/1995, 922 (14.april), 5.*O bibliografijama Vuka Pavi}evi}a, Janka \onovi}a, \uze Radovi}a i Radova-na Zogovi}a.

72. Lon~ar, Dragomir: Kulturne i kwièvne veze Armena i Srba. (A{ot Ovakimjan:Srbi i Armeni, preveo Dobrilo Aranitovi}, Beograd, Srpsko-armensko dru{tvo,1993; str. 252). – [aba~ka revija, 2/1995, 8, januar, 27.

PO

GLED



73. Popovi}, R[adovan]: Bio-bibliografija Radovana Zogovi}a. – Politika, 92/1995,29286 (3. maj), 16.

74. Rackovi}, Nikola: Spomenice preminulim ~lanovima Crnogorske akademije na-uka i umjetnosti. – Bibliografski vjesnik, 24/1995, 2-3, 205-210.

75. J[okni}], M[ilorad]: Jo{ jedan zna~ajan rad Dobrila Aranitovi}a. Pouzdan na-stavqa~ Stojana Novakovi}a. – Pqevaqske novine, 36/1996, 953 (2. avgust), 4.*O zborniku radova Podrinska u~iteqska biblioteka 1926-1931, [abac, 1996.

76. Markovi}, Marko: Podrinska u~iteqska biblioteka 1926-1931. Bibliografija –Zbornik radova. Izdava~i: Narodna biblioteka „@ika Popovi}“ i Vi{a {kola zaobrazovawe vaspita~a – [abac, 1996. – Bibliografski vjesnik, 25/1996, 3, 167-168.

77. Martinovi}, Du{an: Zavi~ajna bibliografija u Crnoj Gori. – [U]: Susreti bi-

bliografa 95, In|ija, 1996, str. 109-112.*Na str. 109-111 autor pi{e i o radu Dobrila Aranitovi}a na zavi~ajnim biblio-grafijama Pqevaqa i Vasojevi}a.

78. Radulovi}, Zdravka: Personalna bibliografija u Crnoj Gori. – [U]: Susreti

bibliografa ‘95, In|ija, 1996, str. 21-25.*O radu Dobrila Aranitovi}a na personalnim bibliografijama na str. 24. U bi-bliografskom popisu personalnih bibliografija navedeno 75 personalnih bi-bliografija ovog autora.

79. Andri}, Qubisav: Mo} dokumenta. ^itali{te {aba~ko 1847-1848. Dokumenti igra|a. Priredio Dobrilo Aranitovi}; izdawe Narodne biblioteke u [apcu,1997. – Borba, 75/1997, 310 (6. novembar), 11.Svet kwige, str. 1.

80. An|elkovi}, Mirjana: Dobrilo Aranitovi}: Podrinski ~asopisi (1920-1970), bi-bliografija. [abac, Narodna biblioteka „@ika Popovi}“, 1997. – Mozaik, in-formativno glasilo Gradske biblioteke u Novom Sadu, 2/1997, 11-12 (jul-avgust),5-6.

81. Vojinovi}, @[ivana]: Priru~nik za prou~avawe ~asopisa. „Podrinski ~asopisi1920-1970“, Dobrilo Aranitovi}, Narodna biblioteka „@ika Popovi}“, [abac,1997. – Glas Podriwa, 53/1997, 2606 (10. jul), 4.

82. Vojinovi}, Stani{a: Zna~ajna bibliografija Dobrilo Aranitovi}: Podrinski~asopisi 1920-1970. Bibliografija. Narodna biblioteka „@ika Popovi}“, [a-bac, 1997, 326 str. – Zadu`bina, 10/1997, 39, septembar, 12.

83. @ivanov, Miodrag – Trajkovi}, Borjanka: Retka i dragocena kwiga. DobriloAranitovi}: Bibliotekarstvo u [apcu i Podriwu 1847-1997. Bibliografija. –[U kwizi]: Dobrilo Aranitovi}: Bibliotekarstvo u [apcu i Podriwu 1847-

1997. Bibliografija. [abac, Narodna biblioteka „@ika Popovi}“, 1997, str.370.

84. J[okni}], M[ilorad]: Predstavqeni portreti Stevana Samarxi}a i Dobrila Ara-nitovi}a. Pro~elna imena u galeriji zavi~ajne ba{tine. – Pqevaqske novine,37/1997, 963 (1. januar), 5.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

85. Jokni}, M[ilorad]: Iz bibliografske i prevodila~ke aktivnosti Dobrila Ara-nitovi}a. Bio-bibliografija prof. dr Miloja Petrovi}a. – Pqevaqske novine,37/1997, 970 (15. april), 5.

86. J[okni}], M[ilorad]: Nova kwiga Dobrila Aranitovi}a: Podrinski ~asopisi1920-1970. – Pqevaqske novine, 37/1997, 975 (2. jul), 5.

87. Jokni}, Milorad: Portret Dobrila Aranitovi}a. – Brezni~ki zapisi, 1997, 7-8,140-144.*Rije~ na tribini Narodne biblioteke „Stevan Samarxi}“ u Pqevqima 20. de-cembra 1996. god.

88. Milo{evi}, Z[oran]: ûvari informacija. Dobrilo Aranitovi}: Podrinski ~a-sopisi 1920-1970, Bibliografija. Izdava~: Narodna biblioteka „@ika Popo-vi}“, [abac, 1997. – Politika, 94/1997, 30099 (9. avgust), 26.

89. Radulovi}, Zdravka: Personalna bibliografija u Crnoj Gori. (Dopune). – Biblio-

grafski vjesnik, 26/1997, 3, 25-32.*Na str. 26-28. obuhva}eno 36 novih personalnih bibliografija Dobrila Arani-tovi}a koje je autorka izostavila u prilogu objavqenom u Susretima bibliogra-

fa 95, In|ija, 1996.

90. Rackovi}, Nikola: Pouzdano i pregledno. Dobrilo Aranitovi}: podrinski ~aso-pisi 1920-1970. Bibliografija, izd. Narodna biblioteka „@ika Popovi}“, [a-bac, 1997. – Borba, 75/1997, 282 (9. oktobar), 9.Svet kwige, str. 4.

91. Rackovi}, Nikola: Sudbina sveta: s religijske i nau~ne ta~ke gledi{ta / prire-dio Zoran Milo{evi}; preveo Dobrilo Aranitovi}. – [abac, Pravoslavna kwi-àra Beli an|eo 1997/Vaqevo: „Gradis“) – 52 str. (Biblioteka Pravoslavna filo-sofija, sv. 1). – Bibliografski vjesnik, 26/1997, 3, 254.

92. Te{i}, Gojko: Pohvala Dobrilu Aranitovi}u (za wegov dragoceni bibliografskirad). – [Pogovor u kwizi]: Dobrilo Aranitovi}: Podrinski ~asopisi 1920-1970.[abac, Narodna biblioteka „@ika Popovi}“, 1997, str. 325-326.

93. Bubawa, Vojislav: Esej o besmrtnosti. Protojerej Aleksandar Mew: „Smrt i be-smrtnost“ (prevod Dobrila Aranitovi}a), „Beli an|eo“, [abac, 1997. – Borba,76/1998, 183 (2. jul); Svet kwige, str. 3.

94. Bubawa, Vojislav: Povratak iz zaborava. Dragi{a N. Bori~i}: „Ispod Komova“;Sabrani kwièvni radovi; priredio Dobrilo Aranitovi}, „Bordid“, Berane,1997. – Borba, 76/1998, 232 (20. avgust); Svet kwige, str. 4.

95. Vukoti}, Bojana: Triptih uz vek i po [aba~kog ~itali{ta (îtali{te {aba~ko:1847-1848, dokumenti i gra|a, priredio Dobrilo Aranitovi}; Dobrilo Aranito-vi}: Bibliotekarstvo u [apcu i Podriwu 1847-1997 (bibliografija); DobriloAranitovi}: Podrinski ~asopisi 1920-1970. Bibliografija). – Bibliografski

vjesnik, 27/1998, 2-3, 223-226.

96. Vulevi}, M[ilo{]: Priroda kao inspiracija. Dragi{a Bori~i}: „Ispod Komova– sabrani kwièvni radovi“, izdava~: „Bordid“ – Podgorica i Bratstvo Bori~i-

PO

GLED



}a – Berane, za {tampu priredio Dobrilo Aranitovi}, predgovor napisao akade-mik Matija Be}kovi}, Berane, 1997. godine. – Jedinstvo, Pri{tina, 54/1998, 222

(13., avgust), 9.

97. Grubor, Aleksandra: „Gradina“ posve}ena Pasternaku. – Kwi`evne novine,51/1998, 981 (1. oktobar), 4.*Broj pripremio, tekstove o Pasternaku preveo i bibliografiju „Pasternak uJugoslaviji“ sa~inio Dobrilo Aranitovi}.

98. Deleti}, Ratko: Izme|u istorije i anegdote. Dragi{a Bori~i}: „Ispod Komova“(sabrani kwi`evni radovi), Berane, 1997. – Trend, Podgorica, 4/1998, 29 (15. fe-bruar), 39.

99. \ergovi}, R[ade]: Iz biblioteke „@ika Popovi}“. Dva zna~ajna priznawa Dobri-lu Aranitovi}u. – Glas Podriwa, 54/1998, 2678 (3. 12), 6.*Srebrwak s Vukovim likom Vukove zadu`bine iz Beograda i nagrada „Stojan No-vakovi}“ Dru{tva bibliotekara Srbije za 1998. godinu.

100. J. M.: Nagrade iz fonda „Dr Jovan Maksimovi}“. Najboqi prevodi ruske proze. –Politika, 95/1998, 30618 (22. januar), 22.*Me|u nagra|enima Dobrilo Aranitovi} za prevod kwige Ivana Iqina Put du-hovne obnove, Logos, Beograd, 1998.

101. Jokni}, M[ilorad]: Trudom Dobrila Aranitovi}a. Povratak Dragi{e Bori~i}a.Dragi{a Bori~i}: Ispod Komova, priredio Dobrilo Aranitovi}, izdava~ „Bor-did“, Podgorica i bratstvo Bori~i}a – Berane. – Pqevaqske novine, 37/1998, 988

(16. januar), 5.

102. Jokni}, M[ilorad]: Iz prevodila~kog rada Dobrila Aranitovi}a. Put duhovne

obnove. – Pqevaqske novine, 37/1998, 996 (15. maj), 6.*O kwizi Ivana Iqina u izdawu „Logosa“, Beograd.

103. Jokni}, M[ilorad]: Dobrilu Aranitovi}u nagrada „Stojan Novakovi}“. – Pqe-

vaqske novine, 37/1998, 1003 (30. decembar), 9.

104. Krsti}, Neboj{a: Hri{}anska filosofija. Nova tkanina duhovnog bi}a. IvanIqin: „Put duhovne obnove“, preveo Dobrilo Aranitovi}; izdava~ „Logos“, Beo-grad. – Politika, 95/1998, 30478 (29. avgust), 40. Kultura – umetnost – nauka, XLII,20, str. 8.

105. Lon~ar, Dragomir: Regionalno bibliotekarstvo. Dobrilo Aranitovi}: Biblio-

tekarstvo u [apcu i Podriwu: Bibliografija. [abac: Narodna biblioteka„@ika Popovi}“, 1997, str. 372. – Bibliografski vjesnik, 27/1998, 1, 220-221.

106. Lon~ar, Dragomir: Dobrilo Aranitovi}: Podrinski ~asopisi 1920-1970: Biblio-

grafija, [abac: Narodna biblioteka „@ika Popovi}“, 1997, str. 330; 29 cm. – Bi-

bliografski vjesnik, 27/1998, 2, 221-222.

107. M. J. M.: Nagrada „Stojan Novakovi}“. Novi vlasnik Dobrilo Aranitovi}. – Po-

litika, 95/1998, 30582 (14. decembar), 22.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

108. Medakovi}, Dejan: Re~ uz bibliografiju lista „Zadu`bina“. – [U kwizi]: Dobri-lo Aranitovi}: Zadu`bina 1/1998-40/1997. Bibliografija lista Vukove zadu-

`bine, Beograd, Vukova zadu`bina, 1998, str. 7.

109. Milo{evi}, Zoran: Hri{}anska filosofija. O neizrazivosti duha. ProtojerejAleksandar Mew: „Smrt i besmrtnost“, izdava~: Pravoslavna kwiàra „Beli an-|eo“, [abac, 1997. S ruskog preveo Dobrilo Aranitovi}. – Politika, 95/1998,30291 (21. februar), 24. – Kultura – umetnost – nauka, HLI, 45.

110. Radosavqevi}, J[ovan]: Istraìva~i u kulturi. Bibliograf, prevodilac, publi-

cista. Bibliografski rad Dobrila Aranitovi}a ~ini vi{e od 200 tematskih ipersonalnih bibliografija, {to je samo deo wegovog istraìva~kog rada u kul-turi. – Politika, 95/1998, 30412 (24. jun), 21.

111. Rackovi}, Nikola: Aranitovi} Dobrilo: îtali{te {aba~ko: 1847-1848: doku-menti i gra|a. – Bibliografski vjesnik, 27/1998, 1, 239.

112. Rackovi}, Nikola: Smrt i besmrtnost: protojerej Aleksandar Mew. Preveo Do-brilo Aranitovi}. [abac, Beli an|eo, 1997. – Bibliografski vjesnik, 27/1998, 2-

3, 237.

113. Stefanovi}, D[imitrije]: Povodom Dana bibliotekara Srbije. Dobrilu Aranito-vi}u – „Stojan Novakovi}“. – Borba, 76/1998, 355 (21. decembar), 7.

114. Cmiqanovi}, Milan R.: Promocija kwige „Ispod Komova“ autora Dragi{e Bori-~i}a u Beranama i Prijepoqu. Spomenik postojaniji od bronze i mermera. – Sa-

vindan, 1998, 8, 21.*Kwigu priredio Dobrilo Aranitovi}.

115. Vasić, Miroljub: Dobrilo Aranitović: Jugoslovenski istorijski časopis, Bibliografija 1935-1997, Savez istoričara Jugoslavije, Beograd, 1999, 504. – Jugoslovenski istorijski časo-pis, 32/1999, 1-2, 293-294.

116. Da{i}, Miomir: Riznica istoriografskih podataka za istoriju Jugoslavije. –[Predgovor kwizi]: Dobrilo Aranitovi}: Jugoslovenski istorijski ~asopis. Bi-bliografija 1935-1997. Beograd, Savez istori~ara Jugoslavije, 1999, str. 5-22.

117. Vuksanovi}, Miro: Priznawe bibliografskom poslu. Uz ovogodi{wu nagradu„Stojan Novakovi}“. – Vesti, glasilo Biblioteke Matice srpske, 8/1999, 27 (ja-nuar), 17.

118. Jokni}, M[ilorad]: Bibliografski poduhvat Dobrila Aranitovi}a. Bibliogra-fija Jugoslovenskog istorijskog ~asopisa. – Pqevaqske novine, 38/1999, 1016

(16. jul), 7.

119. Markovi}, Radivoje: Prevodi. Put duhovne obnove. Uz delo Ivana Iqina. PreveoDobrilo Aranitovi}; izd. Logos, Beograd, 1998. – Borba, 77/1999, 175 (24. jun);Svet kwige, 2-3.

120. Martinovi}, Du{an J.: Dobrilo Aranitovi} – dobitnik nagrade „Stojan Novako-vi}“ za 1998. godinu. – Godi{wak Narodne biblioteke Srbije, Beograd, 1, 1999,str. 417-419.

PO

GLED



121. Muwi}, Stana: Nove kwige. Riznica istoriografskih podataka. Dobrilo Arani-tovi}: Jugoslovenski istorijski ~asopis: bibliografija 1935-1997, Savez istori-~ara Jugoslavije, Beograd, 1999. – Glas Podriwa, 55/1999, 2719 (16. septembar), 7.

122. Stefanovi}, Dimitrije: Bibliograf Dobrilo Aranitovi} dobitnik nagrade„Stojan Novakovi}“. – Vojska, Beograd, 1999, (4. mart), 34-35.

123. Vulevi}, Milo{: Pristup ti{inama visitorskim. Bio-bibliografija akademi-ka Du{ana Kosti}a. Priredio Dobrilo Aranitovi}: „Du{an Kosti} 1918-1997“,CANU, Podgorica, 1999. – Dan, Podgorica, 2000, 474 (16. maj), 10.

124. Devura, Nikola: Dve hiqade godina hri{}anstva. @ivot i vera. (AleksandarMew: „Izvori religije“, Cepter, prevod s ruskog: prof. Dobrilo Aranitovi}). –Glas Podriwa, 56/2000, 2739 (10. februar), 7.

125. Jokni}, M[ilorad]: Iza{la iz {tampe {esta kwiga tre}eg toma Crnogorske bi-bliografije. Bibliografski rekord Dobrila Aranitovi}a. – Pqevaqske novine,41/2000, 1049 (1. decembar), 7.

126. Pej~i}, N.: Gradina. – Dnevnik, 58/2000, 19161 (7. jun), 18.*Prikaz tematskog broja ~asopisa 7-10/1999. posve}enog Mihailu Bulgakovu kojije pripremio Dobrilo Aranitovi}.

127. Popovi}, R[adovan]: Bibliografija Mihaila Lali}a. – Politika, 97/2000, 31282

(25. novembar), 20. Kultura – umetnost – nauka, XLIV, br. 33, str. 4.

128. Rackovi}, Nikola: Dobrilo Aranitovi}: Zadu`bina (1998-1997). Bibliografija.– Beograd, Vukova zadu`bina 1998. – Bibliografski vjesnik, 29/2000, 1, 249-250.

129. Vojinovi}, @ivana: Nagrade i priznawa. Kruna izuzetnog rada. Nagrada „Milo-rad Pani} Surep“ za 2001. godinu dodeqena Dobrilu Aranitovi}u, bibliotekaruiz [apca. – Glas Podriwa, 57/2001, 2831 (29. novembar), 6.

130. Devura, Nikola: Sumwa i vera. Ivan Iqin: „Put duhovne obnove“, prevod sa ru-skog Dobrilo Aranitovi}, izd. „Logos – Ant“, Beograd, 1999. – Borba, 79/2001, 4 (4.januar), 5; Svet kwige, str. 1.

131. \ergovi}, Rade: Nagrada u pravim rukama. – Podrinski telegraf, 1/2001, 9 (6. de-cembar), 14.*Povodom nagrade „Milorad Pani} Surep“ Dobrilu Aranitovi}u.

132. Popovi}, R[adovan]: „Stara Srbija“ – pro{lost, sada{wost, narodni `ivot i obi-~aji. – Politika, 98/2001, 31361 (19. februar), 16.*O kwizi Tome M. Baceti}a u izdawu Istorijskog muzeja Srbije. Preveo, rje~niki napomene sa~inio Dobrilo Aranitovi}.

133. Gagri~i}, D[ragoqub]: Istorijski muzej Srbije objavio kwigu „Stara Srbija“ To-me Baceti}a. Jad i ~emer Starog Vlaha. Posle 125 godina, kwigu je s ruskog pre-veo Dobrilo Aranitovi}. – Zlatarske novosti, Nova Varo{, 21/2001, 425 (27.april), 9.

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

134. Jokni}, Milorad: Aranitovi} Dobrilo. – [U]: Pqevaqska gimnazija 1901-2001.Spomenica. Pqevqa, 2001, str. 300-301.

135. Dobrilo Aranitovi}. – [U kwizi]: Istaknute li~nosti iz Crne Gore u Srbiji.Beograd, Jugoslovenski pokret Crnogoraca, 2002, str. 69-70.

136. [ukovi}, Radivoje: Dobrilo Aranitovi}: Crnogorska bibliografija, tom III, kw.6: Rasprave, ~lanci i kwi`evni radovi u serijskim publikacijama: 1936-1994,Cetiwe, 2000. – Bibliografski vjesnik, 30/2001, 1-2-3, 198-200.

137. Petrovi}, Mili} F.: Povratak iz zaborava. (Rije~ na promociji kwige Tome Ba-ceti}a, prevod Dobrila Aranitovi}a, Beograd – 2001). – Brezni~ki zapisi, 2002,15, 186-192.

138. Terzi}, Slavenko: Dragocjeno svjedo~anstvo pro{losti. Toma M. Baceti}, StaraSrbija – pro{lost, sada{wost, narodni `ivot i obi~aji, Beograd, 2001. godine,Istorijski muzej Srbije. (Rije~ na predstavqawu kwige). – Brezni~ki zapisi,2002, 15, 193-195.

139. Devura, Nikola. Obra~un s marksizmom. Boris Vi{eslavcev: „Kriza industrij-ske kulture“. Preveo Dobrilo Aranitovi}, CID, Podgorica, 2002. – Borba,32/2003, 135 (15. maj), Svet kwige, 2.

140. J[okni}], M[ilorad]: Iz bibliografske djelatnosti Dobrila Aranitovi}a. Biblio-grafija radova dr Draga ]upi}a. – Pqevaqske novine, 43/2003, 1118 (1. novembar), 8.*Bibliografiju je kao posebno izdawe objavio „Interpres“ iz Beograda.

141. Muwi}, Stana: Priznawa. Poveqa {aba~kom bibliotekaru. – Glas Podriwa,59/2003, 2925 (16. oktobar), 12.*Dobrilo Aranitovi} dobitnik Jubilarne poveqe Dru{tva bibliotekara CrneGore.

142. Jokni}, M[ilorad]: Trudom filozofa i prevodioca Dobrila Aranitovi}a. – Pqe-

vaqske novine, 45/2004, 1131 (15. maj), 9.*Povodom prevoda kwige Kultura i eksplozija J. M. Lotmana u izdawu Narodnekwige iz Beograda.

143. Devura, Nikola: Dugo ~ekana enciklopedija. (Dobrilo Aranitovi}: Podriwe u

ustancima 1804-1815. Enciklopedija, Zaslon, [abac, 2005). – Glas Podriwa,61/2005, 3023 (8. septembar), 11.

144. Jokni}, M[ilorad]: Nova kwiga Dobrila Aranitovi}a. Zna~ajan prilog istorij-skoj nauci. Dobrilo Aranitovi}: Podriwe u ustancima 1804-1815, IKP „Za-slon“, [abac. – Pqevaqske novine, 46/2005, 1160 (1. avgust), 9.

145. Maticki, Miodrag: Enciklopedija ustani~kog Podriwa. – [Pogovor u kwizi]:Dobrilo Aranitovi}: Podriwe u ustancima 1804-1815. [abac, Zaslon, 2005, str.555-556.

146. Rankovi}, Zdravko: Podriwe u ustancima 1804-1815. Vanserijska kwiga Dobri-la Aranitovi}a. – Kolubara, Vaqevo, 12/2005, 139, novembar, 49.

PO

GLED



147. Vejnovi}, S[lavko]: Zavetno slobodarstvo. – Zadu`bina, 17/2006, 76, septembar, 14.*O îtanci Mi{arskog boja koju je, u izdawu Zadu`binskog dru{tva Prvi srp-ski ustanak Mi{ar, izabrao i priredio Dobrilo Aranitovi}, [abac, 2006.

148. Maticki, Miodrag: Enciklopedija ustani~kog Podriwa. Dobrilo Aranitovi}:Podriwe u ustancima 1804-1815. Zaslon, [abac, 2005. – 1804 (Aran|elovac),2/2006, 3, 45-46.

149. Nedeqkovi}, Mile: Enciklopedija o pregnu}u u srpskim ustancima na podrin-skom podru~ju. Izdawe dostojno dvestagodi{wice. Dobrilo Aranitovi}: Podriwe

u ustancima 1804-1815. Enciklopedija, „Zaslon“, [abac, 2005. – Zadu`bina,18/2006, 74 (mart), 12.

150. Vuk~evi}, Dragan K.: Uvodna rije~. – [U kwizi]: Bio-bibliografija akademikaMiomira Da{i}a. Sa~inio Dobrilo Aranitovi}. Podgorica, CID, 2007, str. 5.

151. Strugar, Vlado: Dobrilo Aranitovi}: Bio-bibliografija akademika Miomira

Da{i}a. – [U kwizi]: Bio-bibliografija akademika Miomira Da{i}a. SastavioDobrilo Aranitovi}. Podgorica, CID, 2007, str. 169-171.

152. Piùrica, Mato: Dobrilo Aranitovi}: Bio-bibliografija akademika MiomiraDa{i}a. – [U kwizi]: Bio-bibliografija akademika Miomira Da{i}a. SastavioDobrilo Aranitovi}. Podgorica, CID, 2007, str. 172-173.

153. Vlahovi}, Petar: Oìvqena pro{lost pqevaqskog kraja. – [U kwizi]: GrigorijeBoòvi}: Kroz nekadawu Trome|u. Priredio Dobrilo Aranitovi}. [abac, Za-slon, 2007, str. 195-199.

154. Te{i}, Gojko: Prozni biseri o pqevaqskom kraju. – [U kwizi]: Grigorije Boò-vi}: Kroz nekadawu Trome|u. Priredio Dobrilo Aranitovi}. [abac, Zaslon,2007, str. 201-204.

155. Vukoti}, Bojana: Bio-bibliografija Andrije B. K. Stojkovi}a. (Andrija B. K.Stojkovi}: Bio-bibliografija / Dobrilo Aranitovi}, â~ak, 2006). – Glas biblio-

teke, â~ak, 2006, 13, 123-128.

156. V. S.: Bio-bibliografija akademika Miomira Da{i}a, Podgorica, CID, 2007. –Pobjeda, 64/2007, (16. 4), 12.

157. Isi}, Mom~ilo: Recenzija. – [U kwizi]: Dobrilo Aranitovi}: U~iteqski pod-

mladak (1926-1935). Bibliografija, Uìce, 2007, str. 101-103.

158. Te{i}, Gojko: Dobrilo Aranitovi} – simbol srpske bibliografije. – [U kwizi]:Dobrilo Aranitovi}: U~iteqski podmladak (1926-1935). Bibliografija. Uìce,2007, str. 104-106.

159. Jokni}, Milorad: Etnopsiholo{ki i etnolo{ki medaqoni. Grigorije Boòvi}:Kroz nekadawu Trome|u, prire|iva~ Dobrilo Aranitovi}, IKP „Zaslon“, [a-bac. – Pqevaqske novine, 47/2007, 1204 (1. 6), 13.

160. Radulovi}, Zdravka: Kako na najboqi na~in prezentovati zavi~ajne zbirke. An-

PO

GLED


Dr DU[AN MARTINOVI]

drija B. K. Stojkovi}: Bio-bibliografija / Dobrilo Aranitovi}. – â~ak, Grad-ska biblioteka „Vladislav Petkovi}-Dis“, 2006. – Pan~eva~ko ~itali{te,6/2007, 10, 89-90.

161. Isi}, Mom~ilo: Dobrilo Aranitovi}, Podriwe u ustancima 1804-1815, Zaslon,[abac, 2005. – Istorijski ~asopis, 2006, LIII, str. 402-406.

162. Radovi}, Slobodan: Oma` vremenu, Dobrilo Aranitovi}: U~iteqski podmladak1926-1935. Bibliografija. – Vesti, Uìce, 2008 (29. 2), 18.

163. Devura, Nikola: Filozofija vere i sumwe. Lav [estov. „Na terazijama Jova“,Logos – Brimo, Beograd, 2006. Preveo s ruskog Dobrilo Aranitovi}. – [aba~ki

glasnik, /2006, 11 (8. 5), 30.

164. Puri}, Daliborka: Doprinos prou~avawu obrazovawa u~iteqa. (Dobrilo Arani-tovi}: : U~iteqski podmladak (1926-1935), bibliografija, Uìce, 2007). – Zbor-

nik radova U~iteqskog fakulteta u Uìcu, Uìce, 2007, 10, 327-328.

165. Nikoli}, Miloje @. : Dobrilo Aranitovi}, Podriwe u ustancima 1804-1823, En-ciklopedija, [abac, 2005. – îtanka Mi{arskog boja, 3, [abac, 2008, str. 44-46.

166. Lazi}, Katarina I.: Rusija izme|u znawa i verovawa. Fenomenologija ruske du-{e, O ruskom karakteru i mentalitetu. Izabrao, preveo i priredio Dobrilo Ara-nitovi}. – Poveqa, 38/2008, 2, 106-109.

DOBRILO ARANITOVICHA SUPPLEMENT TO BIOBIBLIOGRAPHY

Summary

Apart from the biography the paper also contains a detailed bibliography ofDobrilo Aranitovich (Male Krce, 1946), a librarian counselor and translator fromRussian, one of the most prolific Serbian and Montenegrin bibliographers.

Key words: Dobrilo Aranitovich, biography, bibliography

Dushan Martinovich, Ph. D.

PO

GLED



OLIVERA NEDEQKOVI] UDK 016:821.163.41-93 „1809/1995“Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak

VODI^ KROZ ÛDESNE SVETOVE

(mr Zorka \or|evi} : Biobibliografija kwiga za decu {tampanih na srp-

skom jeziku od 1809. do 1995. godine sa anotacijama : gra|a. – Beograd : Z.\or|evi}, 2008)

De~je kwige su kao najdivnije igra~ke. Neodoqivo lepe i primamqi-

ve. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija

umetnost od one namewene deci. Nijedna kwiga nije ~itanija od de~jih...

I ni~emu se ne moè proricati lep{a budu}nost i najdubqa starost no

tim lepim igra~kama duha. U de~jim kwigama i umetnosti namewenoj de-

ci ostavqene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih.

Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim obli-

cima1 – zapisao je kwièvnik Du{an Radovi}, opomiwu}i nas na jo{ jednuod onih bitnih stvari koje, ~ini se, isuvi{e lako zaboravqamo. Mudrosti jednostavnost ovih re~i, ba{ kao i ~itavo Radovi}evo i dela drugih zna-~ajnijih stvaralaca za decu, obavezuju one koji se u radu bave najmla|om~itala~kom publikom na vrlo predan, ozbiqan i studiozan pristup sva-kom segmentu tog posla od neprocewivog zna~aja. Ipak, nepostojawe konti-nuiteta u naru{enom sistemu vrednosti, skoro poslovi~na stihijnost ipreovla|uju}a indolentnost pri pokretawu, a naro~ito pri dovr{avawu


P O G L E D

———————————————

1 Du{an Radovi} „Dete i kwiga“, u : Ba{ sva{ta : sabrani spisi / Du{an Radovi} ;priredio Miroslav Maksimovi} ; ilustrovao Du{an Petri~i}, Zavod za uxbeni-ke i nastavna sredstva, Beograd, 2006, str. 413.

mnogih poslova od su{tinske va`nosti za budu}nost jednog naroda, wego-vog podmlatka, jezika i kulture, te{ko da se mogu nadomestiti izuzet-nim poduhvatima zasnovanim na savesnosti, zalagawu i entuzijazmu po-jedinaca.

Primer plemenite predanosti u tragawu za najboqim na~inima da sesve zametniji put izme|u kwiga i budu}ih ~italaca u~ini {to kra}im, je-ste trud mr Zorke \or|evi} na izradi Biobibliografije kwiga za decu

{tampanih na srpskom jeziku od 1809. do 1995. godine sa anotacijama. We-nu nesvakida{wu odanost kwizi i deci jo{ re~itije potvr|uje ~iwenicada je nakon vi{egodi{weg vlastitog zalagawa na prikupqawu i sistema-tizaciji gra|e ova bibliotekarka uspela da zapo~eti posao, bez institu-cionalne pomo}i i potpore, dovede do samog kraja, objavquju}i, po odlaskuu penziju, svoje obimno delo kao autorsko izdawe. Ovaj zna~ajni prilog na-cionalnoj bibliografiji, kao redaktor potpisuje Predrag ûdi}, a kwigubudu}im korisnicima preporu~uju mr Zdravka Radulovi}, bibliografsavetnik Narodne biblioteke Srbije, prof. dr Voja Marjanovi}, uglednituma~ kwièvnosti za decu i Mirko Magara{evi}, kwièvnik.

Uverewe o neophodnosti publikacije u kojoj bi bile popisane i opi-sane srpske kwige za decu od po~etka 19. do pred kraj pro{log veka i od-luka da se li~no zauzme kako bi ovaj vaàn i neodloàn posao bio obavqenproistekli su, pre svega, iz dugogodi{weg iskustva koje je mr Zorka \or-|evi} sticala u neposrednom kontaktu sa najmla|im ~itaocima. Odabrav-{i za predmet svog bibliografskog istraìvawa ~itavu srpsku izdava~-ku produkciju (kwige, bro{ure i slikovnice iz kwièvnosti i popular-ne nauke) namewenu najmla|oj ~itala~koj populaciji i {tampanu u mati-ci i rasejawu tokom skoro dva veka, mr Zorka \or|evi} se na{la pred za-datkom ~iji obim iziskuje precizno osmi{qen, isplaniran i studiozanrad ~itavog tima istraìva~a: bibliografa i bibliotekara, poznavalacakwièvnosti za decu, istori~ara umetnosti, vrsnih psihologa i pedagoga,ali i brojnih drugih stru~waka. Realizaciju te zamisli, uz uobi~ajeneprobleme sa kojima se bibliografi tokom svog rada skoro neprestano suo-~avaju, nesumwivo su oteàvale i umnoène nedoumice. One su najve}imdelom proistekle iz sveobuhvatnosti istraìvawa, a potom iz brojnih po-te{ko}a pri ànrovskim razgrani~ewima i usagla{avawima razli~itihterminolo{kih nepreciznosti koje prate i dijahronijsko i sinhronijskotuma~ewe kwièvnosti za decu. Dodatni problemi sa kojima se biblio-graf zasigurno susretao, posledica su geopoliti~kih promena kojima suovda{wi prostori i narodi bivali zahva}eni. Ipak, to nije obeshrabrilomr Zorku \or|evi} da svoj bibliografski rad, koji prema ustanovqenimpodelama moèmo svrstati me|u primarne, retrospektivne i specijalnebibliografije nacionalnog karaktera, u~ini jo{ kompleksnijim i in-formativnijim.

PO

GL

ED


OLIVERA NEDEQKOVI]

Opse`nost i ozbiqnost ovogvi{estruko zahtevnog posla, ali isvest bibliografa o wegovoj izve-snoj nedovr{ivosti, uslovile su daova anotirana bibliografija ve} upodnaslovu bude nepretencioznoozna~ena kao gra|a. U Uvodnim bi-

bliografskim napomenama, uz is-crpne podatke o predmetu, metodo-logiji i toku samog istraìvawa,kao i podrobne informacije o kri-terijumima na osnovu kojih je gra|aprikupqana, odabirana, popisiva-na i grupisana, autor ne propu{tada naglasi: Biobibliografska gra-

|a koja je pred vama je prvo delo ova-

kve vrste u nas. Kao eksperimen-

talna forma sa~iwena od personal-

nih biobibliografija izazva}e, ne-

ma sumwe, mnogo zamerki. Me|utim,

nadamo se, da }e i pored svih kriti-

ka biti od velike koristi onima

kojima je namewena.

Tokom istraìvawa kori{}eni su raspoloìvi katalozi Narodnebiblioteke Srbije, Biblioteke grada Beograda, Biblioteke Matice srp-ske, kao i teku}e bibliografije, enciklopedije, leksikoni i drugi rele-vantni bibliografski izvori, a prikupqena gra|a, u najve}oj meri, popi-sivana je sa kwigom u ruci i vrlo podrobno opisivana prema ISBD(M) stan-dardu. Prvu od tri celine u kojima je gra|a grupisana ~ini 5 457 biblio-grafskih jedinica, nizanih azbu~nim redom u okviru 971 individualneodrednice, pri ~emu su publikacije nastale zajedni~kim radom dva ilitri autora ponavqane uz svaku odrednicu. Pri popisivawu monografskihpublikacija u okviru jedne individualne odrednice, mr Zorka \or|evi}navodi podatke i o kwigama datog autora koje zbog nedostupnosti nisu de-taqno opisane. Zasebnu bibliografsku celinu od 306 jedinica ~ini popisanonimnih publikacija (antologije, izbori, panorame i dela vi{e auto-ra), dok su u zavr{nom poglavqu prezentovani podaci o 56 stvaralaca ~i-ja ostvarewa bibliograf uop{te nije uspeo da prona|e i popi{e de visu,ali se do saznawa o wihovom publikovawu, ipak, posredno do{lo.

Uz biografske bele{ke o autorima koje prate svaku novu individu-alnu odrednicu, informativnost ove bibliografije u znatnoj meri po-stignuta je navo|ewem anotacije o vrsti, tematici, sadràju i priznawi-

PO

GL

ED



ma kojima je popisana publikacija nagra|ena. Wihovi autori, uz mr Zor-ku \or|evi}, su Danica Jeèk i mr Desanka Popovi} Mitrovi}. Te bele-{ke su vrlo informativne, i kao {to bibliografskom popisu prili~i, je-zgrovite, odmerene i li{ene vrednosnog suda. Svi osnovni, kao i prate}ielementi bibliografske jedinice, i formalno su, uz jasno grafi~ki is-taknutu ~itavu individualnu odrednicu i naslov publikacije, kao i do-slednu upotrebu izabranih oznaka (npr. znak ispred anotacije, podvu~eninaslovi sadràjno samostalnih radova), dobro raspore|eni, {to prezento-vanu gra|u ~ini preglednom i olak{ava weno kori{}ewe.

Naro~itoj upotrebqivosti i ostvarewu saznajne funkcije ove biblio-grafije, pored biografija autora i anotacija koje ovom radu daju i izve-snu leksikografsku dimenziju, doprinosi {est registara: Registar na-

slova prema kwièvnom rodu (u okviru koga su izra|eni registri slikov-nica, kwiga poezije, pripoveda~ke proze, romana, putopisa, stripa, dram-skih dela, me{ovitih dela i ostvarewa iz popularne nauke), Imenski re-

gistar (u kome su zastupqeni samo autori koji u popisu nisu zastupqeniindividualnom odrednicom), Registar ilustratora, Registar kolekci-

ja, Registar izdava~a i Registar autorskih izdawa. Bez obzira na eventualne zamerke koje bi istraìva~i kwièvnosti

za decu mogli staviti na potpunost i izbor prikupqene gra|e, kao i maw-kavosti koje su vrlo lako mogle biti ispravqene angaòvawem stru~wakakoji na izradi i publikovawu bibliografija imaju vi{e iskustva (npr.formulisawe naslova bibliografije i pojedinih wenih celina, nepo{to-vawe interpunkcije propisane standardom pri opisivawu publikacija,{tamparske gre{ke, tehni~ke oma{ke i dr.), kwiga mr Zorke \or|evi},kao i sve vredne bibliografije, svojim konciznim jezikom saop{tava obi-qe podataka. Me|usobna ukr{tawa i pa`qiva tuma~ewa informacija ko-je ona nudi, omogu}avaju sagledavawe sveukupnog odnosa prema najmla|im~itaocima u srpskoj kulturi i pra}ewe razvoja srpske kwige za decu.Istovremeno, prezentovani podaci mogu posluìti i kao polazi{te za is-pitivawe recepcije pojedinih ostvarewa i ~itavih opusa, analizu dru-{tvenih uticaja na obim i kvalitet izdava~ke produkcije namewene ma-li{anima, izradu personalnih ili biobibliografija izdava~a i brojnadruga istraìvawa. Zahvaquju}i tome, iako ne}e imati mno{tvo korisni-ka me|u mladim ~itaocima, kako to skromno pretpostavqa mr Zorka \or-|evi}, ova publikacija }e zasigurno postati dragocena literatura za pro-fesore, pedagoge, psihologe, bibliotekare i sve one istraìva~e koji, upr-kos sve ve}im izazovima novih tehnologija, nastoje da svojim profesio-nalnim radom i zalagawem podstaknu ~itala~ku èqu i usmere de~ja in-teresovawa ka kwizi. Tako|e, u eri novih i druga~ijih kwiga ~ije strani-ce ne {u{te niti odi{u o{trim mirisom {tamparske boje, ova biblio-grafija mogla bi biti i svojevrsni podsetnik za ~itaoce koji su poèle-

PO

GL

ED


OLIVERA NEDEQKOVI]

li da se prisete nekih dragih, u vremenu zagubqenih, kwiga i ~itala~kihushita iz vlastitog detiwstva.

Sve to Biobibliografiju kwiga za decu {tampanih na srpskom jezi-

ku od 1809. do 1995. godine sa anotacijama mr Zorke \or|evi}, uz vrednostkoju ona ima kao osnova i gra|a za sva budu}a srodna bibliografska istra-`ivawa, zaista ~ini ne samo svojevrsnim muzejom lepih igra~aka duha,ve} i pouzdanim vodi~em kroz rasko{ne, pro{le, sada{we i budu}e, ~ude-sne svetove stvorene i sa~uvane me|u koricama srpskih kwiga za decu.

PO

GL

ED



MARIJA ORBOVI] UDK 015:655.4/.5 “2007/2008”

Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak

PRILOZI ZA ÂÂNSKU BIBLIOGRAFIJUIzdava~ko-{tamparska produkcija

Dopuna za 2007.

1. ANDERSON, EndiAdobe Photoshop CS3 / Andy Anderson, Steve Johnson ; [prevod Saša i Slavica

Prudkov]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2007 (Čačak : Svetlost). - XVIII,569 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 392. Edicija Na dlanu)

2. AUTODESK AutoCad 2008 : kreiranje i prezentacija 3D modela / [prevod SlavicaPrudkov i Saša Prudkov]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2007 (Čačak :Svetlost). - XIV, 360 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 402)

3. BO[KOVI], Boò@ivot kwigu pi{e / Boò Bo{kovi}. - â~ak : [b. i.], 2007 ([b. m.] : [b. i.].

- 107 str. : ilustr. ; 21 cm

4. BO[KOVI], RadaMoja ìvotna pri~a : dopune pri~e i komentari ~italaca / Rada

Bo{kovi}. - â~ak : R. Bo{kovi}, 2007 ([b. m.] : [b. i.]). - 133 str. : ilustr. ; 21cm

5. BRAÎKA, NikolaPoslovna informatika / Nikola Bra~ika. - 1. izd. - â~ak : Visoka poslov-

na {kola strukovnih studija, 2007 (Aran|elovac : Grafopak). - 183 str. : graf.prikazi, tabele ; 24 cm

6. BULATOVI], AleksandarVrawe : kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u Vrawskoj

regiji / Aleksandar Bulatovi} ; [prevod Ana Vasi} = translated by Ana Vasić ;ilustracije Aleksandar Bulatovi} = ilustrations Aleksandar Bulatović]. –


B I B L I O G R A F I J A

Beograd : Arheolo{ki institut ; Vrawe : Narodni muzej = Belgrade :Archeological institute ; Vranje : National Museum, 2007 (â~ak : Grafika Jure{).- 321 str. : ilustr. ; 28 cm

7. @IVANI], JeroslavZbirka zadataka iz sinhronih ma{ina / Jeroslav @ivani}, Dragan

Belo{evac, Milan Dobri~i}. - Ponovqeno izd. - â~ak : Tehni~ki fakultet,2007 (â~ak : Svetlost). - IX, 131 str. ; 24 cm

8. LIBERTI, XesProgramiranje na jeziku C# / Jese Liberty ; prevela Ana Ješić. - Beograd :

Mikro knjiga, 2007 (Beograd : Publikum). - XX, 632 str. : ilustr. ; 24 cm

9. POPOVI], RadenkoStradawe Srba u Jugoslaviji / Radenko Rade Popovi}. - 1. izd. - â~ak : K.

D. IRCON, 2007 (â~ak : K. D. IRCON). - 162 str. ; 21 cm

10. RADOJIÎ], Miroslav P.Menadžment proizvodnjom : zbirka rešenih zadataka sa izvodima iz teorije /

Miroslav P. Radojičić. - Čačak : Tehnički fakultet, 2007 (Čačak : Tehnički fakultet). -356 str. : graf. prikazi, table ; 24 cm

11. ]ALOVI], Milan S.]alovi}i dva veka : 1787-2006 / Milan S. ]alovi}. - â~ak : Familija

]alovi}, 2007 (Kraqevo : Rià). - 132 str. : ilustr. ; 24 cm

2008.

1. ABOT, DenAutoCAD tajne koje svaki korisnik treba da zna / Dan Abot ; [prevod Slavica

Prudkov]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - X, 452str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 384)

2. ADOBE Illustrator CS3 : učionica u knjizi : [zvanični udžbenik za obuku koji sunapisali eksperti firme Adobe Systems] / [prevod Milan Jakšić]. - Beograd : CET,2008 (Čačak : Svetlost). - XIV, 454 str. : ilustr. ; 24 cm

3. ADOBE InDesign CS3 : učionica u knjizi : [zvanični udžbenik za obuku koji sunapisali eksperti firme Adobe Systems] / [prevod Marija Milijev, Slađana Lazić]. -Beograd : CET, 2008 (Čačak : Svetlost). - XVI, 448 str. : ilustr. ; 24 cm

4. AKO nema Boga, sve je dozvoqeno : pravoslavqe u doba nihilizma / priredio ipreveo sa ruskog i engleskog Vladimir Dimitrijevi}. - â~ak : Legenda, 2008(â~ak : A\ komerc d.o.o.). - 203 str. ; 18 cm. - (Biblioteka Svetiwe ; kw. br. 14)

5. ALEKSI], DejanDugme bez kaputa / Dejan Aleksi} ; [ilustracije Mijat Mijatovi}]. - 6. izd.

- â~ak : Legenda, 2008 (Mr~ajevci : Timoprint). - 77 str. : ilustr. ; 17 cm. -(Biblioteka De~ji svet ; kw. br. 10)

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

6. ALEKSI], ZvonkoWord 2007 / Zvonko Aleksić. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008

(Čačak : Svetlost). - VI, 145 str. : ilustr. ; 20 cm. - Kompjuter biblioteka ; br. knj.423. Edicija Kompjuter u džepu)

7. ALEKSI], ZvonkoExcel : [brzo i lako] / Zvonko Aleksić. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter bibliote-

ka, 2008 (Čačak : Svetlost). - VIII, 187 str. : ilustr. ; 20 cm. - Kompjuter biblioteka ;br. knj. 419. Edicija Kompjuter u džepu)

8. ALEMPIJEVI], KatarinaMare imbrium / Katarina Alempijević. - Beograd : SULUJ, 2008 (Čačak :

Grafički centar). - 1 presavijen list (6 str.) : ilustr. ; 24 cm

9. ALTARAS, VladislavaElektrotehni~ki materijali : za II razred elektrotehni~ke {kole /

Vladislava Altaras. - 4. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak :Litopapir). - 191 str. : ilustr. ; 27 cm

10. ANDERSON, EndiAdobe Flash CS3 Professional / Andy Anderson, Stive Johnson ; [prevod Mirko

Novaković]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - XX,572 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 391. Edicija Na dlanu)

11. AN\ELI], VojislavSudbine / Vojislav An|eli}. - 1. izd. - Rudo : Centar za kulturno prosvjetnu

djelatnost „Prosvjeta“, 2008 (â~ak : Jel-Mil). - 172 str. ; 21 cm

12. ANTOLOGIJA srpske poezije za decu. - 1. izd. - â~ak : Legenda, 2008 (Mr~ajev-ci : Timoprint). - 191 str. ; 18 cm. - (Biblioteka De~ji svet 2 ; kw. br. 21)

13. AUTOCAD 2008 [i] AutoCad LT 2008 : crtanje u ravni / [prevod Ivana Tudja]. - 1.izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - XVIII, 590 str. : ilus-tr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 412)

14. AUTOCAD 2008 i AutoCad LT 2008 : 2D osnove / [prevod Slavica Prudkov i SašaPrudkov]. - 1. izd. - Čačak : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - XX, 582str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 403)

15. BAZDUQ, MuharemČarolija / Muharem Bazdulj. - Čačak : B. Kukić : Gradac K, 2008 (Beograd :

Zuhra). - 105 str. ; 23 cm. - (Biblioteka Lađa)

16. BARES, MorisEl Greko ili Tajna Toleda / Moris Bares ; preveo sa francuskog Milan

Komnenić. - Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac K, 2008 (Beograd : Zuhra). - 53str. ; 25 cm. - (Alef ; knj. 68)

17. BASARA, SvetislavMajmunoopisanije / Svetislav Basara. - Čačak : B. Kukić : Gradac K, 2008

(Beograd : Zuhra). - 101 str. ; 23 cm. - (Biblioteka Lađa)

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


PRILOZI ZA ÂÂNSKU BIBLIOGRAFIJU

18. BESLA], Milan S.Međunarodna ekonomija i finansije / Milan S. Beslać, Todor Petković. - Čačak

: Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac : Grafopak). – 250 str.: graf. prikazi, tabele ; 25 cm

19. BIBLIOGRAFIJA : [povodom] trideset godina Agronomskog fakulteta uâ~ku : 1978-2008 / [gl. i odg. urednik Miroslav Spasovi}]. - â~ak :Agronomski fakultet, 2008 (â~ak : Svetlost). - 291 str. ; 24 cm

20. BIOLOGIJA : za III razred medicinske i veterinarske škole / Dragoslav Marinković...[et al.] ; [crteže izradila Tatjana Milić]. – 12. izd. - Beograd : Zavod za udžbenike,2008 (Čačak : Litopapir). - 135 str. : ilustr. ; 24 cm

21. BJEKI], MiroslavKontaktorska oprema u pogonu asinhronog motora : elektromotorni pogo-

ni : laboratorijski praktikum sa CD-om / Miroslav Bjeki}, Marko Rosi}. -â~ak : Tehni~ki fakultet, 2008 (â~ak : Svetlost). - 108 str. : ilustr. ; 24 cm+ 1 elektronski opti~ki disk (CD-ROM) ; 12 cm

22. BJELI], MilisavSloboda isklesana u kamenu : spomen-obele`ja oslobodila~kih ratova u

op{tini Nova Varo{ / Milisav Bjeli}, Dragan R. Nikoli}. - Nova Varo{ :Op{tinski odbor SUBNOR-a, 2008 (â~ak : Svetlost). - 257 str. : ilustr. ; 24 cm

23. BLAGOJEVI], BiqanaGrađevinske konstrukcije : za I i II razred građevinske škole : obrazovni profil

građevinski tehničar za visokogradnju. - 13. izd. - Beograd : Zavod za udžbenike,2008 (Čačak : Litopapir). - 300 str. : ilustr. ; 28 cm

24. BLAGOJEVI], DanicaSkrovi{te du{e / Danica Blagojevi} ; [ilustracije Milan akajac]. - a~ak

: D. Blagojevi}, 2008 (â~ak : [tamparija Xerox). - 104 str. : ilustr. ; 21 cm

25. BLAGOJEVI], DanicaStigni svoj san / Danica Blagojevi} . - â~ak : D. Blagojevi}, 2008 (â~ak

: [tamparija Xerox). - 49 str. ; 21 cm

26. BLAGOJEVI], DobrivojeTi{wa du{u mu~i / Dobrivoje Blagojevi} Blaò ; [ilustracije Milan

âkajac]. - â~ak : D. Blagojevi}, 2008 (â~ak : Majstorovi}). - 177 str. : ilu-str. ; 20 cm

27. BLAGOJEVI]-Jankovi}, MilicaObeležena : roman / Milica Blagojević-Janković. - 3. izd. - Čačak : Legenda, 2008

(Užice : Grafo-plast). - 198 str. : autorkina slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalnaizdanja ; knj. br. 34)

28. BLAGOJEVI]-Jankovi}, MilicaUlična zebra : roman / Milica Blagojević-Janković. - 1. izd. - Čačak : Legenda,

2008 (Užice : Grafo-plast d.o.o.). - 154 str. : autorkina slika ; 21 cm. - (BibliotekaSpecijalna izdanja ; knj. br. 64)

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

29. BOGDANOVI], DraganaOsnovi ekonomije : za prvi razred ekonomske {kole / Dragana Bogdanovi},

Gordana Ivani{evi}. - 9. izd. - Beograd : Zavod za izdavawe uxbenika, 2008(â~ak : Litopapir). - 139 str. : ilustr. ; 27 cm

30. BO@I], SlavicaDnevnik za prakti~nu nastavu : za III razred trgova~ke {kole : obrazovni

profil trgovinski tehni~ar. - 1. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2008(â~ak : Litopapir). - 57 str. ; 29 cm

31. BO@OVI], DraganaLikovni umetnici a~ka / Dragana Boòvi}. - a~ak : Umetni~ka galerija

„Nade`da Petrovi}“, 2008 (â~ak : Trigon). - 246 str. : ilustr. 24 cm

32. BOJOVI], ZoranSofijini biseri / Zoran Bojovi} ; [ilustracije Zoran Bojovi}]. - â~ak :

Z. Bojovi}, 2008 (â~ak : Svetlost). - 113 str. : ilustr. ; 21 cm

33. BOJOVI], IsidoraIsidora Bojovi} : print instalacija / [urednik Vesna Petrovi}]. - â~ak :

Dom kulture, 2008 (â~ak : Grafi~ki centar). - 1 presavijen list (4 str.) ; 21 cm

34. BOJOVI], RadivojeVojvoda Petar Bojovi} : ìvot i pobede / Radivoje Bojovi} ; [fotografije

Marko Brali}, Marko Bojovi}, Pavle \elo{evi}] . - 71 str. : ilustr. ; 22 cm. -(Izlo`beni katalozi / [Narodni muzej, â~ak] ; 9)

35. BOKAREV, MarijaPorodica Kren, za~etnik industrije u â~ku : wen uticaj na razvoj â~ka

u drugoj polovini XIX veka i prvoj polovini XX veka / Marija Bokarev ;[fotografije Marko Bojovi}... i dr.]. - 1. izd. - â~ak : Me|uop{tinski istori-jski arhiv, 2008 (â~ak : Grafika Jure{). - 247 str., [2] presavijena lista sgeneal. tablama : ilustr. ; 30 cm

36. BOL, DejvidImperije od peska / Vejvid Bol ; prevod Zvonimir Baretić. - Beograd :

PortaLibris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 644 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Tri musketara; knj. br. 5)

37. BRUKS, KevinKendi / Kevin Bruks ; prevod Gordana Zarić. - Beograd : PortaLibris, 2008

(Čačak : Svetlost). - 360 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Grlom u jagode ; knj. br. 8)

38. BRUKS, KevinMartin Pig / Kevin Bruks ; prevod Emina Pavlović. - Beograd : PortaLibris,

2008 (Čačak : Svetlost). - 234 str. ; 21 cm. - (Biblioteka grlom u jagode ; knj. br. 9)

39. VASI], Dragi{aPad sa gra|evine / Dragi{a Vasi}. - Gorwi Milanovac : Biblioteka

„Bra}a Nastasijevi}“, 2008 (â~ak : Univerzal). - 111 str. : 21 cm. - (Biblio-teka Zavi~ajni pisci / Biblioteka „Bra}a Nastasijevi}“ ; kolo 2)

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



40. VASI], IvanRačunari i programiranje : za prvi razred mašinske škole / Ivan Vasić,

Aleksandar Mandić ; [crteži Ivan Vasić]. – 4. izd. - Beograd : Zavod za udžbenike,2008 (Čačak : Litopapir). - 221 str. : ilustr. ; 24 cm

41. VASOVI], DraganaP~elica u vrti}u [1] : radna sveska za pred{kolce iz matematike /

Dragana Vasovi} i Maja Koraksi} ; [ilustracije Mijat Mijatovi}]. - 1. izd. -â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 55 str. : ilustr. ; 30 cm + prilog ([2]str. sa nalepnicama) + prilog ([1] list za izrezivawe)

42. VASOVI], DraganaP~elica u vrti}u [1] : radna sveska za pred{kolce iz matematike /


43. VASOVI], DraganaP~elica u vrti}u [1] : radna sveska za pred{kolce iz sveta oko nas /

Dragana Vasovi} i Maja Koraksi} ; [ilustracije Mijat Mijatovi}]. - 1. izd. -â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 55 str. : ilustr. ; 30 cm + prilog ([2]str. sa nalepnicama) + prilog ([1] list sa nalepnicama)

44. VASOVI], DraganaP~elica u vrti}u [1] : radna sveska za pred{kolce iz sveta oko nas /


45. VASOVI], DraganaP~elica u vrti}u [1] : radna sveska za pred{kolce iz srpskog jezika /


46. VASOVI], DraganaP~elica u vrti}u [1] : radna sveska za pred{kolce iz srpskog jezika /

Dragana Vasovi} i Maja Koraksi} ; [ilustracije Mijat Mijatovi}]. - 2. izd. -â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 63 str. : ilustr. ; 30 cm + nalepnice([1] presavijen list), diploma [1] list)

47. VELIMIROVI], DraganaUpravljanje kvalitetom : priručnik / Dragana Velimirović, Rade Stanković. -

Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac : Grafopak). -IV, 158 str. : graf. prikazi, tabele ; 30 cm

48. VELI^KOVI], VladeIshrana u postu : kuvar za dijabeti~are u Boì}nom postu / Vlade

Veli~kovi}. - 1. izd. - â~ak : Medicinska kwiga, 2008 (â~ak : Svetlost). - 327str. : ilustr. ; 24 cm

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

49. VEQOVI], AlempijeMenadžment informacioni sistemi / Alempije Veljović, Miroslav Radojičić,

Jasmina Vesić. - 2. izmenjeno i dopunjeno izd. - Čačak : Tehnički fakultet, 2008(Aranđelovac : Zapis). - 400 str. : ilustr. ; 24 cm

50. VOL, VilijamOvo je selo / Vilijam Vol ; prevod Milka Medić. - Beograd : PortaLibris, 2008

(Čačak : Svetlost). - 280 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Metro zona ; knj. br. 6)

51. VRBICA-Mateji}, VeraGramatika engleskog jezika za studente i srednjoškolce : sa vežbanjima i reše-

njima / Vera Vrbica-Matejić. - Beograd : Računarski fakultet : CET, 2008 (Čačak :Svetlost). - XVI, 328 str. : tabele ; 24 cm

52. VRBICA-Mateji}, VeraRačunari i njihova primena = Computers and How We Use Them : udžbenik

engleskog jezika / Vera Vrbica-Matejić. - Beograd : Računarski fakultet : CET, 2008 (Čačak : Svetlost). - VIII, 208 str. : ilustr. : 24 cm

53. VUJOVI], SlavoqubUpravljanje poslovnim finansijama / Slavoljub Vujović, Goran Kvrgić. - Čačak :

Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac : Grafopak). – VII, 280str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

54. GABALDON, DajanaVilin konjic u ćilibaru / Dajana Gabaldon ; prevod Milan Đurić. - Beograd :

PortaLibris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 851 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Tri musketara; knj. br. 3)

55. GAJI], JovanEngleski kroz zabavu : pesme / Jovan Gaji} ; [ilustracije Mijat Mijatovi}].

- 1 izd. - â~ak : Legenda, 2008 (Mr~ajevci : Timoprint). - 50 str. : ilustr. ; 17cm. - (De~ji svet ; kw. br. 11)

56. GAJOVI]-Zindovi}, GordanaInov put : roman / Gordana Gajović-Zindović. - 1. izd. - Čačak : Legenda, 2008

(Čačak : Grafo-nin). - 138 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izda-nja ; knj. br. 68)

57. GAQAK, IlijaPoslovno pravo / Ilija Galjak, Zoran Radulović. - Čačak : Visoka poslovna škola

strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac : Grafopak). - X, 274 str. ; 25 cm

58. GENERACIJA [pedesete] „50“ : uì~ka U~iteqska {kola / priredila JelenaKova~evi}. - â~ak : Grafika Jure{, 2008 (â~ak : Grafika Jure{). - 189 str. :ilustr. ; 22 cm

59. GENON, ReneMračno doba / Rene Genon ; prevela s francuskog Nada Šerban ; izbor i pred-

govor Dragoš Kalajić. - 2. izd. - Čačak ; Beograd : Gradac K, 2008 (Beograd : Zuhra).- 135 str. ; 23 cm. - (Alef ; knj. 6)

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



60. GEOGRAFSKI prikaz Slatine i Mr{inaca : prilog izu~avawu lokalne sre-dine. - Slatina : Osnovna {kola „Branislav Petrovi}“, 2008 (â~ak : Gox). - 72str. : ilustr. ; 21 cm

61. GIMNAZIJA (â~ak)Godi{wi izve{taj Gimnazije u â~ku : za {kolsku 2007/2008. godinu. -

â~ak : Gimnazija, 2008 (â~ak : Grafika Jure{). - 247 str. ; 21 cm

62. GORDON, RoderikDubine / Roderik Gordon i Brajan Vilijams ; prevod Vesna Stamenković ; [ilus-

tracije Brian Williams]. - Beograd : PortaLibris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 601 str. ;21 cm. - (Biblioteka Zemlja čuda / [PortaLibris] ; knj. br. 21)

63. GRBOVI], DraganKobajagi ozbiqno : pesme / Dragan Grbovi}. - 1. izd. - â~ak : Legenda, 2008

(Mr~ajevci : Timoprint). - 67 str. : ilustr. ; 17 cm. - (De~ji cvet ; kw. br. 12)

64. GROS, KristijanC# 2008 : od početnika do profesionalca / Kristijan Gros ; [prevod Goran

Janaćković]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). -XVIII, 489 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 417)

65. DB2 : vizuelni udžbenik sa primerima / Raul F. Chong... [et al.] ; [prevod DraganŽujović]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - XXX,897 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 396)

66. DERETI], JovanIstorija kwièvnosti : za II razred sredwe {kole / Jovan Dereti}. - 10.

izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak : Litopapir). - 199 str. ; 20 cm

67. DEFO, DanijelRobinson Kruso / Danijel Defo ; preveo Vladeta Popovi}. - â~ak :

P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 249 str. : autorova slika ; 21 cm. -(Biblioteka Kwige na{eg detiwstva / [P~elica] ; kw. br. 4)

68. DE^JI majski salon ; 25 ; 2008 ; â~akGrad - {est vekova mlad / 25. De~ji majski salon, [maj-jun, 2008] ; [autor

izlo`be i kataloga Delfina Raji} ; fotografije Marko Bojovi}]. - â~ak :Narodni muzej, 2008 (â~ak : Grafi~ki centar). - 36 str. : ilustr. ; 22 × 22 cm

69. DIKLI], DragomirInfektivne bolesti sa negom : za III i IV razred medicinske {kole /

Dragomir Dikli}, Boìdar Antonijevi}. - 11. izd. - Beograd : Zavod zauxbenike, 2008 (â~ak : Litopapir). - 264 str. : ilustr. ; 24 cm

70. DIMITRIJEVI], Jev|enije JulijanDete sunca / Jev|enije Julijan Dimitrijevi}. - 1. izd. - â~ak : Legenda,

2008 (â~ak : A\ komerc). - 124 str. : ilustr. ; 17 cm. - (Biblioteka Vrte{kamoderne ; kw. br. 14)

71. DINÎ], Miroslav

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

Ekonomija socijalnog zdravstvenog i penzionog osiguranja / Miroslav Dinčić,Žarko Ristić. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac: Grafopak). - 187 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

72. \OKI], @ivojinMonografija sela Dren : 1606-2006 / @ivojin-@oja \oki}. - â~ak : @.

\oki}, 2008 ( â~ak : Jel-Mil, [tamparija Baji}). - 339 str. : ilustr. ; 21 cm

73. \OR\EVI], NadaPutokazi du{e / Nada \or|evi}. - 2. izmeweno i dopuweno izd. - â~ak :

Jel-Mil, [tamparija Baji}, 2008 (â~ak : Jel-Mil, [tamparija Baji}). - 90str. : ilustr. ; 21 cm

74. \UDI], BiqanaZaboravqeni ton / Biqana \udi}. - â~ak : B. \udi}, 2008 (â~ak :

Svetlost). - 63 str. : ilustr. ; 20 cm

75. \UKI], Dragutin A.Aeromikrobiologija / Dragutin A. Đukić, Gorica Sbutega Milošević, Marija Škri-

njar. - Čačak : Agronomski fakultet, 2008 (Novi Sad : Budućnost). - 183 str. : ilustr.; 24 cm

76. \URKOVI]-To{i}, DraganaO~i boje septembra / Dragana \urkovi}-To{i}. - â~ak : Legenda, 2008

(Mr~ajevci : Timoprint). - 220 str. : autorkina slika ; 21 cm. - (BibliotekaSpecijalna izdawa ; kw. br. 61)

77. EBADI, [irinBuđenje Irana : sećanje na revoluciju i nadu / Širin Ebadi ; koautor Azedah

Moavani ; prevod Vladimir Arsenić. - Beograd : PortaLibris, 2008 (Čačak : Svetlost).- XVI, 233 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Biblioteka Lica i naličja / PortaLibris ; knj. br. 12)

78. EKONOMSKA {kola (â~ak)Izve{taj Ekonomske {kole u â~ku za {kolsku 2007/08. godinu /

[izve{taj pripremili Gordana Popovi} Boàni}... i dr.]. - â~ak : Ekonomska{kola, 2008 (â~ak : Novi dani AD). - 124 str. : ilustr. ; 21 cm

79. ESTULIN, DanijelIstinita priča o Klubu Bilderberg / Danijel Estulin ; prevod Stefan Ristić. -

Beograd : PortaLibris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 238 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Bibliotekalica i naličja ; knj. br. 13)

80. @IVKOVI], AleksandarMonetarna ekonomija i bankarstvo : za IV razred ekonomske {kole : eko-

nomski tehni~ar / Aleksandar @ivkovi}, Borko Krsti}, Petar Bojovi}. - 10.izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak : Litopapir). - 178 str. : graf.prikazi ; 24 cm

81. @ILOVI], Simo@ilovi}i od Zlatibora : monografija / Simo @ilovi}. - âjetina : Bi-

blioteka „Qubi{a R. \eni}“, 2008 (â~ak : Svetlost). - 331 str. : ilustr. ; 24 cm

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



82. ZAVETI hrabrih : antologija revolucionarnih pesama rodoquba i graditeqa.Kw. 2 / objavio i priredio Radisav S. Nedovi}. - 1. izd. - â~ak : Jel-Mil,[tamparija Baji} : Op{tinski odbor SUBNOR-a, 2008 (â~ak : Jel-Mil,[tamparija Baji}). - 258 str. : slika prire|iva~a ; 21 cm

83. ZBIRKA zadataka iz matematike : za II razred sredwe {kole : program sa 2 i 3~asa nastave matematike nedeqno / Gradimir Vojvodi}... [i dr.] ; [crteìVladimir Luki}]. – 7. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak : Lito-papir). - 178 str. : ilustr. ; 24 cm

84. ZVANIČNA Ubuntu knjiga / Benjamin Mako HiLL... [et al.] ; prevod Milan D.Milošević. - 2. dopunjeno izd. - Beograd ; CET, 2008 (Čačak : Svetlost). - XL, 462 str.: ilustr. ; 24 cm

85. ZDRAVKOVI], Du{an S.Mehanizam ponude i tražnje / Dušan S. Zdravković, Dragan M. Momirović. -

Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac : Grafopak). –III, 149 str. : ilustr. ; 25 cm

86. ZLATI]-Ivkovi}, ZoricaManastir Uspewe : Ov~arsko-kablarska klisura / Zorica Zlati} Ivkovi}

; [prevod rezimea Darja Kosti}]. - Ov~ar Bawa : Manastir Uspewe, 2008 (â~ak: Novi dani). - 119 str. : ilustr. ; 22 × 22 cm

87. IVANOVI], LidijaU senci života : roman / Lidija Ivanović. - Čačak : Legenda, 2008 (Užice :

Grafoplast plus d.o.o.). - 232 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda,Čačak] ; knj. br. 60)

88. IZAZOVI i uočavanja : savremena fotografija u Čačku : izložba fotografija čačanskihautora : Čačak, 600 godina pisanog traga imena grada / tekst, izbor radova ipostavka izložbe Mirjana Racković. - Čačak : Umetnička galerija „Nadežda Petrović“,2008 (Čačak : Inprint). - 1 leporelo (6 str.) : ilustr. ; 21 cm

89. IZLO@BA radova Likovne kolonije 2008 : â~ak, 600 godina pisanog tragaimena grada 1408-2008 / [autor uvodnog teksta Dragana Boòvi} ; autori foto-grafija Bojan Paji} i Vesna Petrovi}]. - â~ak : Dom kulture, 2008 (â~ak :Grafi~ki centar). - [12] str. : reprodukcije ; 24 cm

90. ILI], MilesaJo{ raste trava / Milesa Ili} ; ilustracije Ilija Dra{ovi}-Luwevica.

- Gorwi Milanovac : Biblioteka „Bra}a Nastasijevi}“, 2008 (â~ak : Univer-zal). - 62 str. : ilustr. ; 20 cm

91. ISPOVEST iz harema : istinita priča jedne Beograđanke / [priredio] BrankoMilenković. - 8. izd. - Čačak : Legenda, 2008 (Čačak : AĐ komerc d.o.o.). - 270 str. ;21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] : knj. br. 9)

92. ISHAKOV, Valerij@ivot ni o ~emu / Valerij Ishakov ; prevod Natalija Radosavqevi}. - Beo-

grad : PortaLibris, 2008 (â~ak : Svetlost). - 314 str. ; 21 cm. - (BibliotekaMetro zona ; kw. br. 5)

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



93. JAN, MoVelika nedra i široka bedra / Mo Jan ; prevod Marija Medić-Ivanović. - Beograd

: PortaLibris, 2008 (Čačak : Svetlost). - XIII, 650 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Damebiraju ; knj. br. 19)

94. JANKOVI], MaraMatemati~arewe : za u~enike prvog razreda osnovne {kole : radna sveska

sa re{ewima za dodatni rad iz matematke / Mira Jankovi} i SneànaKova~evi}. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 48 str. : ilustr. ; 30 cm

95. JANKOVI], MaraMatemati~arewe : za u~enike III razreda osnovne {kole : radna sveska sa

re{ewima za dodatni rad iz matematike / Mira Jankovi} i Sneàna Kova-~evi}. - 5. izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 68 str. : ilustr. ; 30cm

96. JANKOVI], MaraMatemati~arewe : za u~enike III razreda osnovne {kole : radna sveska sa

re{ewima za dodatni rad iz matematike / Mira Jankovi} i SneànaKova~evi} ; [ilustracije Mijat Mijatovi}]. - 6. izd. - â~ak : P~elica, 2008(â~ak : Svetlost). - 68 str. : ilustr. ; 30 cm

97. JANKOVI], MaraMatemati~arewe : za u~enike IV razreda osnovne {kole : radna sveska,

zbirka zadataka i testovi sa re{ewima za dodatnu nastavu i matemati~ku sek-ciju / Mira Jankovi} i Sneàna Kova~evi}. - 6. izd. - â~ak : P~elica, 2008(â~ak : Svetlost). - 84 str. : ilustr. ; 30 cm

98. JANKOVI], MaraMatemati~arewe : za u~enike IV razreda osnovne {kole : radna sveska,

zbirka zadataka i testovi sa re{ewima za dodatnu nastavu i matemati~ku sek-ciju / Mira Jankovi} i Sneàna Kova~evi} ; [ilustracije Mijat Mijatovi}]. -7. izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 84 str. : ilustr. ; 30 cm

99. JANÊTOVI], Mila K.Komercijalno poznavawe robe : za II razred ekonomske {kole / Mila K.

Jan~etovi}. - 8. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak : Litopapir). -142 str. : ilustr. ; 24 cm

100. JAWI], JevremFizika : sa zbirkom zadataka i priru~nikom za laboratorijske ve`be za III

razred sredwe {kole : podru~je rada : zdravstvo, farmacija i socijalna za{ti-ta, tekstilstvo i koàrstvo i za veterinarskog tehni~ara / Jevrem Jawi}, Mi-roslav Pavlov, Branko Radivojevi}. - 10. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike,2008 (â~ak : Litopapir). - 173 str. ; 24 cm

101. JA]IMOVI], MiodragPrise}awa : od Moravaca i Bresnice do â~ka i Belanovice / Miodrag

Ja}imovi}. - â~ak : Alef Trojni, 2008 (â~ak : Alef Trojni). - 72 str. ; 20 cm

102. JEVTOVI], Bratislav

Nevestinska odora gospo|e Tajron : eseji o Ruìci Soki} / BratislavJevtovi}. - â~ak : Legenda, 2008 (Mr~ajevci : Timoprint). - 108 str. : ilustr.; 18 cm. - (Mala klasi~na biblioteka / [Legenda, â~ak] ; kw. br. 18)

103. JOVANOVI], VladanMese~ev brat / Vladan D. Jovanovi}. - 1. izd. - â~ak : V. Jovanovi}, 2008

(â~ak : Svetlost). - 61 str. ; 17 cm

104. JOVIÎ], Bo{koDa li ìvot ima smisla? : psiholo{ko ogledalo / Bo{ko Jovi~i}. - 1. izd.

- â~ak : Legenda, 2008 (â~ak : A\ komerc d.o.o.). - 133 str. ; 21 cm. -(Biblioteka Zrno soli / [Legenda, â~ak] ; kw. br. 11)

105. KAPETANOVI], BorisMo{a! : pri~e : mala istorija bezna|a / Boris Kapetanovi} . - 1. izd. -

â~ak : Legenda, 2008 (Mr~ajevci : Timoprint). - 103 str. : autorova slika ; 21cm. - (Biblioteka Specijalna izdawa / [Legenda, â~ak] ; kw. br. 56)

106. KAPETANOVI], Milo{Zavet nepobednog sunca. Deo 1 / Milo{ Kapetanovi}. - Gorwi Milanovac :

M. Kapetanovi}, 2008 (â~ak : [tamparija Baji}). - 459 str. ; 21 cm

107. KVRGI], GoranOsnovi finansijske statistike / Goran Kvrgić. - Čačak : Visoka poslovna škola

strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac ; Grafopak). - III, 206 str. : graf. prikazi,tabele ; 24 cm

108. KVRGI], GoranUpravljanje investicionim fondovima / Goran Kvrgić. - Čačak : Visoka poslovna

škola strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac ; Grafopak). - II, 90 str. : graf. prikazi,tabele ; 24 cm

109. KEROL, LuisAlisa u ~udesnoj zemqi / Luis Kerol ; prepri~ao Stanislav Vinaver. -

â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 99 str. : autorova slika ; 21 cm. -(Biblioteka Kwige na{eg detiwstva / [P~elica] ; kw. br. 2)

110. KECMAN, VioletaMemento istorije književnosti : pregled periodizacije / priredila Violeta Kecman.

- Novo izd. - Gornji Milanovac : Lio, 2008 (Čačak : Svetlost). - 1 leporelo (10 str.) ;23 str. - (Memento društvenih nauka / [Lio])

111. KOMADINI], GrozdanaPotka od snova / Grozdana Komadini}. - 3. izd. - â~ak : Ogranak Vukove

zadu`bine u â~ku, 2008 (â~ak : Grafika Jure{). - 135 str. ; 20 cm. - (EdicijaOgranka Vukove zadu`bine u â~ku ; kw. 17)

112. KOMADINI], GrozdanaS potomcima grofa Lava Nikolajevi~a Tostoja / Grozdana Komadini}. -

â~ak : Ogranak Vukove zadu`bine, 2008 (â~ak : Grafika Jure{). - 142 str. :ilustr. ; 22 cm. - (Edicija Ogranka Vukove zadu`bine u â~ku ; kw. 14)

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

113. KOMPJUTERSKA grafika : skripta / Petar Nikšić... [et al.]. - 1. izd. - Čačak : Visokaškola tehničkih strukovnih studija, 2008 (Kraljevo : Laser). - 229 str. : ilustr. ; 24cm.

114. KONFERENCIJA Tehnika i informatika u obrazovawu ; 2008 ; â~akZbornik radova = Proceeding / Konferencija tehnika i informatika u obrazo-

vanju ; [organizator Tehnički fakultet Čačak ; gl. i odg. urednik Dragan Golubović].- Čačak : Tehnički fakultet, 2008 (Čačak : Svetlost). - 571 str. : ilustr. ; 24 cm

115. KOPICL, VladimirSovin izbor / Vladimir Kopicl ; [pogovor Sa{a Radoj~i}]. - â~ak :

Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, 2008 (Beograd : îgoja{tampa). - 119 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Kwiga gosta ; 34)

116. KORAKSI], MajaVe`balica : za prvi razred osnovne {kole / Maja Koraksi} ; [ilustrovala

Maja Koraksi}]. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost) . - 56 str. : ilustr.; 29 cm

117. KORAKSI], MajaVe`balica : za drugi razred osnovne {kole / Maja Koraksi} ; [ilustrovala


118. KORAKSI], MajaVe`balica : za tre}i razred osnovne {kole / Maja Koraksi} ; [ilustrovala


119. KORAKSI], MajaP~elica 2 : radna sveska iz srpskog jezika : za drugi razred osnovne {kole

/ Maja Koraksi} i Goran Markovi}. - 13. izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak :Svetlost). - 56 str. : ilustr. ; 30 cm

- - P~elica 1 : kontrolne ve`be iz srpskog jezika : za drugi razred osnovne{kole. - 20 str.







122. KORAKSI], Maja

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



P~elica 2 : radna sveska iz srpskog jezika : za drugi razred osnovne {kole/ Maja Koraksi} i Goran Markovi}. - 16. izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak :Svetlost). - 56 str. : ilustr. ; 30 cm


123. KORAKSI], MajaP~elica 3 : radna sveska iz matematike : za tre}i razred osnovne {kole /

Maja Koraksi} i Goran Markovi}. - 16. izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak :Svetlost). - 56 str. : ilustr. ; 30 cm

- - P~elica 4 : kontrolne ve`be iz matematike : za tre}i razred osnovne{kole. - 20 str.

124. KORAKSI], MajaP~elica 2 : radna sveska iz matematike : za drugi razred osnovne {kole /

Maja Koraksi} i Goran Markovi}. - 16 izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak :Svetlost). - 56 str. : ilustr. ; 30 cm

- - P~elica 2 : kontrolne ve`be iz matematike : za drugi razred osnovne{kole. - 20 str.










128. KORAKSI], MajaP~elica 1 : radna sveska iz matematike : za prvi razred osnovne {kole /

Maja Koraksi} i Goran Markovi}. - 13 izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak :Svetlost). - 56 str. : ilustr. ; 30 cm

- - P~elica 1 : kontrolne ve`be iz matematike : za prvi razred osnovne{kole. - 20 str.


Maja Koraksi} i Goran Markovi}. - 14 izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak :

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

Svetlost). - 56 str. : ilustr. ; 30 cm- - P~elica 1 : kontrolne ve`be iz matematike : za prvi razred osnovne

{kole. - 20 str.



- - P~elica 1 : kontrolne ve`be iz matematike : za prvi razred osnovne{kole. - 20 str.

131. KORAKSI], MajaP~elica 1 : radna sveska iz srpskog jezika : za prvi razred osnovne {kole

/ Maja Koraksi} i Goran Markovi}. - 10 izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak :Svetlost). - 56 str. : ilustr. ; 30 cm

- - P~elica 1 : kontrolne ve`be iz srpskog jezika : za prvi razred osnovne{kole. - 20 str.







134. KORAKSI], MajaP~elica 4 : radna sveska iz srpskog jezika : za ~etvrti razred osnovne

{kole / Maja Koraksi} i Goran Markovi}. - 13. izd. - â~ak : P~elica, 2008(â~ak : Svetlost). - 56 str. : ilustr. ; 30 cm

- - P~elica 4 : kontrolne ve`be iz srpskog jezika : za ~etvrti razredosnovne {kole. - 20 str.







BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A






138. KORAKSI], MajaP~elica 4 : radna sveska iz matematike : za ~etvrti razred osnovne {kole


- - P~elica 4 : kontrolne ve`be iz matematike : za ~etvrti razred osnovne{kole. - 20 str.

















BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]






146. KORAKSI], MajaP~elica 3 : radna sveska iz srpskog jezika : za tre}i razred osnovne {kole


- - P~elica 3 : kontrolne ve`be iz srpskog jezika : za tre}i razred osnovne{kole. - 20 str.










150. KOSTI], Tadija P.^ikino dete / Tadija P. Kosti}. - Gorwi Milanovac : Biblioteka „Bra}a

Nastasijevi}“, 2008 (^a~ak : Univerzal). - 145 str. ; 21 cm. - (BibliotekaZavi~ajni pisci / Biblioteka „Bra}a Nastasijevi}“ ; kolo 2)

151. KUZENS, Ri~ardCatia V5 : verzija 17 / Richard Cozzens ; [prevod Goran Janaćković]. - 1. izd. -

Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - 1 knj. (razl. pag) : ilustr.; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 407)

152. KUZMANOVI], Bora

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



Psihologija : za III i IV razred trgovinskih, ugostiteqsko-turisti~kih i{kola za li~ne usluge / Bora Kuzmanovi}, Ivan [tajnberger. - 12. izd. -Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak : Litopapir). - 211 str. : ilustr. :graf. prikazi ; 24 cm

153. KUKI], MiraPriroda i dru{tvo 3 : radna sveska za tre}i razred osnovne {kole / Mira

Kuki} i Milena A}imovi}. - 2. izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost).- 60 str. : ilustr. ; 30 cm





156. KUKI], MiraPriroda i dru{tvo 4 : radna sveska za ~etvrti razred osnovne {kole /

Mira Kuki} i Milena A}imovi}. - 3. izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak :Svetlost). - 60 str. : ilustr. ; 30 cm

157. KUKI], MiraPriroda i dru{tvo 4 : radna sveska za ~etvrti razred osnovne {kole /

Mira Kuki} i Milena A}imovi} ; [ilustracije Milorad @ari}]. - 2. izd . -â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 72 str. : ilustr. ; 30 cm

158. KUKI], MiraSvet oko nas 1 : radna sveska za prvi razred osnovne {kole / Mira Kuki}

i Milena A}imovi}. - 5. izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 64str. : ilustr, ; 30 cm





161. KUKI], MiraSvet oko nas 2 : radna sveska za drugi razred osnovne {kole / Mira Kuki}


162. KUKI], Mira

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

Svet oko nas 2 : radna sveska za drugi razred osnovne {kole / Mira Kuki}i Milena A}imovi}. - 6. izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 64str. : ilustr, ; 30 cm

163. KUKI], MiraSvet oko nas 2 : radna sveska za drugi razred osnovne {kole / Mira Kuki}


164. LAZAREVI], VeraZbirka zadataka iz matematike informatike / Vera Lazarević. - Čačak : Tehnički

fakultet, 2008 (Čačak : Tehnički fakultet). - 156 str. ; graf. prikazi ; 24 cm

165. LEGENDA (â~ak)Katalog kwiga, 2008 / Legenda. - â~ak : Legenda, 2008 (Kraqevo : Duga). -

41 str. : ilustr. ; 16 × 17 cm

166. LENASI, Josip ].Motori i motorna vozila : za I, II, III i IV razred saobra}ajne {kole / Josip

]. Lenasi, Tomislav A. Ristovi}. - 11. prire|. izd. - Beograd : Zavod zauxbenike, 2008 (â~ak : Litopapir). - 216 str. : ilustr. ; 24 cm

167. LETI], DobrilaSrpski jezik i kwièvnost : od 5. do 8. razreda osnovne {kole : repeti-

torijum gradiva sa zadacima za ve`bawe i proveru znawa / Dobrila Leti},Jovan Vuksanovi}. - 12. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak :Litopapir). - 252 str. ; 24 cm

168. LETI], KoviqkaNarodne {kole u Draga~evu / Koviqka Leti}. - 1. izd. - Gu~a : Centar za

kulturu, sport i turizam, 2008 (â~ak : Jel-Mil, [tamparija Baji}). - 411 str.: ilustr. ; 24 cm

169. LETOPIS Visoke {kole tehni~kih strukovnih studija : za {kolsku2007/2008. godinu / [Radovan ]iri}... i dr.]. - â~ak : Visoka {kola tehni~kihstrukovnih studija, 2008 (â~ak : Svetlost). - 117 str. : ilustr. ; 24 cm

170. LIKOVNA kolonija „Srpska Sveta gora“ ; 12 ; 2008 ; Ov~ar BawaLikovna kolonija „Srpska Sveta gora“ Ov~ar Bawa 2008 / [urednik Nikola

Popovi} Pop]. - Ov~ar Bawa : [b.i.], 2008 ([b.m.] : [b.i.]. - [24] str. : ilustr. ; 21cm

171. LOJANIÎ], RadojkoMenadžment ljudskih resursa / Radojko Lojaničić. - Novi Pazar :

Internacionalni univerzitet, 2008 (Čačak : Svetlost). - 351 str. ; 24 cm

172. LOPU[INA, MarkoNajzagonetnije jugoslovenske ubice / Marko Lopušina. - 2. izd. - Čačak :

Legenda, 2008 (Kraljevo : Libro Company). - 377 str. : ilustr. ; 21 cm. - (BibliotekaSpecijalna izdanja ; knj. br. 12)

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



173. LUKI], Branko N.Kriza intelekta / Branko N. Luki}. - 1. izd. - â~ak : Legenda, 2008 (â~ak

: A\ komerc d.o.o.). - 124 str. ; 16 cm. - (Mala filozofska biblioteka / [Legenda,â~ak], kw. br. 4)

174. LUKI], MiodragRanjeni vuk 2 : žig zvjeri / Miodrag Lukić. - 1 izd. - Čačak : Legenda, 2008

(Užice : Grafoplast plus d.o.o.). - 167 str. : autorova slika ; 21 cm. - (BibliotekaSpecijalna izdanja / [Legenda, Čačak], knj. br. 65)

175. MADI], MilomirkaOplemenjivanje biljaka : praktikum / Milomirka Madić, Dragan Đurović. - Čačak

: Agronomski fakultet, 2008 (Čačak : Ricoh). - 271 str. : ilustr. ; 24 cm

176. MALOVI], GojkoKnez Pavle Kara|or|evi} kraqevski namesnik : 1934-1941 / priredili

Gojko Malovi}, Du{an Jon~i} ; [saradnici Nada Petrovi}, Suzana Srndovi},Kostadin Gigi}]. - 3. izd. - Beograd : Arhiv Srbije i Crne Gore ; â~ak :Me}uop{tinski istorijski arhiv, 2008 (â~ak : Grafika Jure{). - 48 str. :ilustr. ; 21 × 21 cm

177. MAKALISTER, Margaret I.Besede sa ostrva Magličasti plašt. [Knj. 3], Princeza sa Magličastog plašta / M.

[Margaret] I. Makalister ; prevod Dijana Đelišević ; [ilustracije Manja Radić]. -Beograd : PortaLibris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 324 str. : ilustr. ; 21 cm. - (BibliotekaZemlja čuda ; knj. br. 17)

178. MALUF, DejvidZamišljeni život / Dejvid Maluf ; prevod Ivana Dutli. - Beograd : PortaLibris,

2008 (Čačak : Svetlost). - 135 str. ; 21 cm. - (Tragovi u vremenu / PortaLibris ; knj.br. 15)

179. MAKLEJN, JanMCTS udžbenik za pripremu ispita 70-620 : konfigurisanje Windows Vista kli-

jenta / Ian McLean, Orin Thomas ; [prevod Milosav Stamenić, Jasna Gonda]. –Beograd : CET, 2008 (Čačak : Svetlost). - XXVI, 821 str. : ilustr. ; 24 cm

180. MARINKOVI], BranislavPraktikum : za tehničko crtanje i kompjutersku grafiku / Branislav Marinković,

Petar Nikšić. - Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2008 (EdicijaAkademija ; knj. 5)

181. MARINKOVI], Radovan M.Brezovice na Jelici / Radovan M. Marinkovi}, @ivorad @ivko R. Jawi}.

- 1. izd. - â~ak : Jel-Mil, [tamparija Baji} ; Brezovice : Mesna zajednica,2008 (â~ak : Jel-Mil, [tamparija Baji}). - 248 str. : fotogr. ; 24 cm

182. MARINKOVI], Radovan M.Izgubqenice / Radovan M. Marinkovi}. - 1. izd. - â~ak : Studio za novi

dizajn, 2008 (â~ak : Jel-Mil, [tamparija Baji}). - 39 str. ; 21 cm

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

183. MARKOVI], GoranSlavuj Slavko : radna sveska iz muzi~ke kulture : za tre}i razred osnovne

{kole / Goran Markovi} i Goran Milisavqevi} ; [ilustracije Mijat Mija-tovi}]. - 2. izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 55 str. : ilustr.,note ; 30 cm

184. MARKOVI], GoranSlavuj Slavko : radna sveska iz muzi~ke kulture : za ~etvrti razred osno-

vne {kole / Goran Markovi} i Goran Milisavqevi} ; [ilustracije Mijat Mija-tovi}]. - 2. izd. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 55 str. : ilustr.,note ; 30 cm

185. MARKOVI], MilovanMilovan DeStil Markovi} / [autori tekstova Ja{a Denegri ... i dr.] = text

authors Jaša Denegri... [et al.] ; biobibliografija Didrih Ausprunk, Qiqanaôlovi} = biobibliography Diedrich Ausprunk, Ljiljana Čolović ; prevod SvetlanaSimeunovi}, Jasna Nikoli} = translation Svetlana Simeunović, Jasna Nikolić ;fotografije Kristof Muziol... [i dr.]= photography Christoph Musiol... [et al.].- â~ak : Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}“, 2008 (Beograd : Publikum).- 157 str. : ilustr. ; 28 cm

186. MARKOVI], MionaMiona Markovi} : slike. - â~ak : Dom kulture, 2008 (â~ak : Grafi~ki

centar). - 1 presavijen list (4 str.). - ilustr. ; 23 sm

187. MARKOVI], MirjanaMemento geografije : pregled geografije / priredile Mirjana Marković, Ana

Božović. - Novo izd. - Gornji Milanovac : Lio, 2008 (Čačak : Svetlost). - 1 leporelo (10str.) ; 23 str. - (Memento prirodnih nauka / [Lio])

188. MARKOVI], Svetislav Q.Osnovi mašinstva / Svetislav Lj. Marković. - 3. prerađeno izd. - Čačak : Visoka

škola tehničkih strukovnih studija, 2008 (Kraljevo : Laser). - 116 str. : ilustr. ; 24 cm.- (Edicija Akademija ; 17)

189. MARKOVI], MihailoLogika : za III razred gimnazije i III razred pravno-birotehni~ke {kole /

Mihailo Markovi}. - 13. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak :Litopapir). - 139 str. : graf. prikazi ; 24 cm

190. MATOVI], MarijanaNajboqi svet : katalog izlo`be posve}ene Vladimiru Kopiclu, dobitniku

Disove nagrade za 2008. godinu : [[u okviru manifestacije] 45. Disovo prole}e]/ [autor izlo`be i kataloga] Marijana Matovi}. - â~ak : Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, 2008 (â~ak : Grafika Jure{). - 35 str. : ilustr. ;22 cm. - (Edicija Katalozi izlo`bi)

191. MATOVI], MiodragBor~evi jubileji / Miodrag Matovi} ; [fotografije Dragan Todorovi},

Miroslav Jekovi} i Dragan Li{an~i}]. - â~ak : M. Matovi}, 2008 (â~ak :Trigon). - 152 str. : ilustr. ; 24 cm

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



192. ME\UZAVISNOST fundamentalnih i primewenih istraìvawa u nauci omaterijalima / [autori Mom~ilo M. Risti}... i dr.]. – Beograd : Instituttehni~kih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti ; â~ak ; Tehni~kifakultet, 2008 ( â~ak : [tamparija Tehni~kog fakulteta). - 30 str. : graf.prikazi ; 24 sm

193. ME\UNARODNI festival animacije Animanima ; 2008 ; â~akMeđunarodni festival animacije Animanima, Srbija, Čačak, 10-13. septembar

2008 = International Animation Festival : katalog / urednik, editor MilenAlempijević. - Čačak : Dom kulture, 2008 (Čačak : Grafički centar). - 123 str. : ilu-str. ; 20 × 20 cm

194. METODIKA nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja : u nastavnoj teoriji ipraksi / Dragan Golubović... [et al.]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008(Čačak : Svetlost). - IX, 423 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Univerzitetski udžbenik : priručnikza nastavnike) (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 421. Edicija Osnove)

195. MILA[INOVI], DanijelaKako da bolje iskoristite kompjuter : mali saveti - velika pomoć / Danijela

Milašinović, Danijel Milašinović. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008(Čačak : Svetlost). - IV, 225 str. : ilustr. ; 20 cm. - Kompjuter biblioteka ; br. knj. 422.Edicija Kompjuter u džepu)

196. MILINKOVI], Miomir Z.Retorika : sa izabranim besedama / Miomir Z. Milinkovi}. - 3. izd. -

â~ak : Legenda, 2008 (â~ak : A\ komerc d.o.o.). - 462 str. : 18 cm. -(Biblioteka Svetiwe / [Legenda, â~ak] ; kw. br. 5)

197. MILOVANOVI], TomaDedina vila / Toma Milovanovi}. - â~ak : T. Milovanovi}, 2008 (â~ak :

Svetlost). - 41 str. ; 21 cm

198. MILOVI], MiroslavZajednica razlike / Miroslav Milović. - Čačak : B. Kukić : Gradac K, 2008

(Beograd : Zuhra). - 139 str. ; 23 cm. - (Biblioteka Lađa)

199. MILO[EVI], DanijelaOntološko inženjerstvo u inteligentnim tutorskim sistemima / Danijela

Milošević. - Čačak : Tehnički fakultet, 2008 (Čačak : Svetlost). - 253 str. : ilustr. ; 24cm

200. MILO[EVI], DragoFitopatologija : praktikum / Drago Milošević. - Čačak : Agronomski fakultet,

2008 (Čačak : Svetlost). - 175 str. : ilustr. ; 24 cm

201. MIQKOVI], JovanJovan Miljković : fotografije. - Čačak : Artera, 2008 (Čačak : Inprint). - 133 str.

: ilustr. ; 24 cm

202. MIQKOVI], QubicaImpresionizam u Srbiji : izbor slika iz Narodnog muzeja u Beogradu /

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

[autor kataloga i izlo`be Qubica Miqkovi}] ; fotografije Veqko Ili},Aleksandar Cvijetanovi}. - â~ak : Narodni muzej, 2008 (â~ak : Grafi~kicentar). - 49 str. : ilustr. ; 23 cm. - (Izlo`beni katalozi / [Narodni muzej,â~ak] ; 8)

203. MINASI, MarkWindows Vista / Mark Minasi, John Paul Mueller ; [prevod Goran

Stamenković, Slobodan Šećerovski]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008(Čačak : Svetlost). - XLIII, 1063 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br.knj. 385. Edicija Do kraja)

204. MINOVI], @ivoradDan počinje s Politikom? : prilozi za proučavanje odnosa štampe i političke

vlasti / Živorad Žika Minović. - Čačak : Alef Trojni, 2008 (Čačak : Alef Trojni). - 840str. : ilustr. ; 30 cm

205. MINOVI], @ivoradPolitička palanka : oblici političkog grupašenja u Srbiji 1965-1971 / Živorad

Minović. - 2. izd. - Čačak : Alef Trojni, 2008 (Čačak : Alef Trojni). - 490 str. ; 24 cm

206. MIOÎNOVI]-Andri}, MagdalenaMagdalena Mio~inovi} Andri} : skulpture / [urednik Vesna Petrovi}]. -

â~ak : Dom kulture, 2008 (â~ak : Grafi~ki centar). - 1 presavijen list (4str.) : ilustr. ; 21 cm

207. MIRKOVI], Du{anPesmopojke / Du{an Markovi}. - Gu~a : Centar za kulturu, sport i turizam

op{tine Lu~ani, 2008 (â~ak : Jel-Mil). - 48 str. ; 21 cm

208. MI]ANOVI], Mom~iloâ~ansko udruèwe vojnih penzionera / Mom~ilo Mi}anovi}. - â~ak : M.

Mi}anovi}, 2008 (â~ak : Svetlost). - 310 str. : ilustr. ; 24 cm

209. MICI], @ivadinInformacione tehnologije u integrisanim sistemima / Živadin Micić. - Čačak :

Tehnički fakultet ; Kragujevac : Ž. Micić, 2008 (Kragujevac : Skver). - VII, 482 str.: graf. prikazi ; 24 cm

210. MICI], @ivadinUvod u IcT i IT : sa kontrolnim pitanjima i testovima / Živadin Micić. - Čačak

: Tehnički fakultet ; Kragujevac : Ž. Micić, 2008 (Čačak : Tehnički fakultet). - 197str. : ilustr. ; 25 cm

211. MOGIN, PavleStrukture podataka i organizacija datoteka / Pavle Mogin. -3. izd. - Beograd :

Računarski fakultet : CET, 2008 (Čačak : Svetlost). - XV, 445 str. : graf. prikazi ; 24cm

212. MONOGRAFIJA [povodom] trideset godina Agronomskog fakulteta u â~ku :1978-2008 / [gl. i odg. urednik Miroslav Spasovi}]. - â~ak : Agronomskifakultet, 2008. - 170 str. : ilustr.; 24 cm

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



213. MOS, ElizAutoCAD Architecture 2008 / Elise Moss ; [prevod Dragan Žujović]. - 1. izd. -

Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - 1 knj. (razl pag.) : ilustr.; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 411)

214. MUR, XefriUmetnici pamćenja / Džefri Mur ; prevod Vladimir Arsenić. - Beograd :

PortaLibris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 355 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Biblioteka Metrozona ; knj. br. 7)

215. NAU^NI skup @ivot i delo Dragi{e Vasi}a (2005 ; Gorwi Milanovac)@ivot i delo Dragi{e Vasi}a : zbornik radova sa nau~nog skupa odrànog

u Gorwem Milanovcu 26. i 27. septembra 2005. godine povodom 120. godi{wicero|ewa i 60. godi{wice smrti Dragi{e Vasi}a (1885-1945-2005) / priredioBorisav êlikovi} ; [fotografije Sa{a Savovi}, Simo Mari}]. - Gorwi Muzej: Muzej rudni~ko-takovskog kraja, 2008 (â~ak : Svetlost). - 392 str. : ilustr. ;24 cm

216. NEDEQKOVI], OliveraPro~itane godine : od Dru`stva ~itawa Srpsko-slovenskij novina do

Gradske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“ : 1848-2008 : katalog izlo`bepovodom 160 godina Biblioteke u â~ku / [autori izlo`be Olivera Nedeqko-vi}, Marija Orbovi}]. - â~ak : Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“,2008 (â~ak : Grafika Jure{). - 68 str. : ilustr. ; 22 cm + 1 elektronski opti~-ki disk (CD-ROM). - (Edicija Katalozi izlo`bi)

217. NIKOLI], VidanPrijezda i Jelica : roman / Vidan Nikoli}. - 2. izd. - â~ak : Legenda,

2008 (â~ak : A\ komerc). - 399 str. : autorova slika ; 17 cm. - (Mala klasi~nabiblioteka / [Legenda, â~ak] ; kw. br. 17)

218. NIKOLI], @ivoradStvarawe i nestanak nove srpske dràve / @ivorad Nikoli}. - â~ak : @.

Nikoli}, 2008 (â~ak : Jel-Mil, {tamparija Baji}). - 39 str. ; 30 cm

219. NIKOLI], NenadNenad Nikoli} : grafike / [urednik Vesna Petrovi}]. - â~ak : Dom kul-

ture, 2008 (â~ak : Grafi~ki centar). - 1 presavijen list (4 str.) : ilustr. ; 21cm

220. NIKOLI], OlgaOlga Nikoli} / [priredio] Gvozden Ota{evi}. - Beograd : Srpski ~etni~-

ki pokret, 2008 (â~ak : Inprint). - 206 str. : ilustr. ; 24 cm

221. OBU]INA, MilosavZvuci sa Kalipoqa / Milosav Mi{o Obu}ina. - â~ak : Ogranak Vukove za-

du`bine, 2008 (â~ak : Grafika Jure{). - 45 str.: slika autora ; 18 cm. - (Edi-cija Ogranka Vukove zadu`bine u â~ku ; kw. 16)

222. OMURA, XorxAutoCAD 2008 : osnovne tehnike / George Omura ; [prevod Slavica Prudkov].

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

- 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - XVI, 391 str. :ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 386)

223. OPAÎ], RatkoElektrotehnika I : za drugi razred elektrotehni~ke {kole / Ratko Opa~i}

; [crteì Ratka Opa~i}a]. - 11. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak: Litopapir). - 202 str. : graf. prikazi ; 24 cm

224. ORBOVI], MarijaIspuwen ìvot : biobibliografija Sini{e Paunovi}a / Marija Orbovi}.

- â~ak : Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ : Porodica Paunovi},2008 (Beograd : îgoja {tampa). - 380 str. : ilustr. ; 23 cm. - (Edicija Zavi~aj-na bibliografija ; kw. 14)

225. O’HARA, [eliMicrosoft Office Access 2007 : kao od šale / Shelly O’Hara ; [prevodilac Jasna

Gonda ; dopunio i prilagodio Jovan Timotijević]. - Dopunjeno i prilagođeno izd. - Beo-grad : CET, 2008 ( Čačak ; Svetlost). - IX, 230 str. : ilustr. : 24 cm

226. PAVLICA-Baji}, DraganaOsnove elektrotehnike i elektronike : za drugi razred ma{inske {kole /

Dragana Pavlica-Baji}. - 1. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak :Litopapir). - 173 str. : ilustr. ; 27 cm. - (Ma{instvo / Zavod za uxbenike)

227. PERNIK, RonRevolucija čistih tehnologija / Ron Pernick i Clint Wilder ; [prevod Dragan

Žujović]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - VI, 308str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 405)

228. PEROVI], MilutinIstorija : za I razred trogodi{wih {kola (izuzev za daktilografe) / Mi-

lutin Perovi}, Novica Bojovi} ; [karte uradio Mladen \urovi}]. – 13. izd. -Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak : Litopapir). - 219 str. : ilustr. ; 24cm

229. PETKOVI], VlajkoSociologija / Vlajko Petković. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studi-

ja, 2008 (Aranđelovac ; Grafopak). - IV, 307 str. : autorova slika ; 24 cm

230. PETKOVI], Milo{Glupi film o provincijalcu : roman / Miloš Petković. - 1. izd. - Čačak : Legenda,

2008 (Trbušani : SZGR Grafo nin). - 175 str. : autorova slika ; 21 cm. - (BibliotekaSpecijalna izdanja ; knj. br. 69)

231. PETROVI], Vesna M.Poslovni engleski : skripta / [autor Vesna M. Petković]. – 1. izd. - Čačak : Vi-

soka škola tehničkih strukovnih studija, 2008 (Čačak : Litopapir). - 177 str. : ilustr.; 30 cm

232. PETROVI], LazarDnevnik kraqevog a|utanta iz 1901. godine / Lazar Petrovi} ; priredio

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



Radivoje Bojovi}. - â~ak : Narodni muzej, 2008 (â~ak : Trigon). - 43 str. : ilu-str. ; 24 cm. - (Prilozi za istoriju â~ka ; 1)

233. PIKO, XodiČuvar svoje sestre / Džodi Piko ; prevod Aleksandar Kocić. - Beograd : Porta-

Libris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 436 str. ; 21 cm. - (Tragovi u vremenu / [PortaLi-bris, Beograd] ; knj. br. 14)

234. POPOVI], TomislavZloupotreba jezika : dopuweno izdawe Komunisti~ko-srpskog re~nika / To-

mislav Popovi}. - â~ak : T. Popovi}, 2008 (â~ak : Svetlost). - 140 str. ; 16 cm

235. PRAJOR, LiliKabare : roman zagonetka / Lili Prajor ; prevod Staša Gvozdenović. - Beograd

: PortaLibris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 238 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Dame biraju ;knj. br. 18)

236. PROLE]NI ANALE ; 12 ; 2008 ; ÂÂKXII Prole}ni anale = Spring annual : Likovni salon Doma kulture â~ak,

maj 2008 / Likovni salon Doma kulture â~ak. - â~ak : Dom kulture, 2008 (â-~ak : Grafi~ki centar). - [6] str. : ilustr. ; 20 cm

237. PRIVREDNO-turisti~ki informator / Gorana Tanskovi}... [i dr.]. - â~ak :Regionalna privredna komora Kraqevo - Organizaciona jedinica â~ak : Tu-risti~ka organizacija â~ka : Grad â~ak - Uprava za lokalni i ekonomskirazvoj, 2008 (â~ak : Slovo). - 106 str. : ilustr. ; 30 cm

238. PROTI], Milisav D.Trnavski mu~enici / Milisav D. Proti} Gu~anin. - â~ak : PNHZ Sveti

|akon Avakum i iguman Pajsije : Crkvena op{tina Sv. Vaznesewe ; Trnava :O[ „\akon Avakum“, 2008 (â~ak : [tamparija Majstorovi}). - 131 str. : ilu-str. ; 20 cm

239. PRUDKOV, Sa{aDreamwearver CS3 : Kako da kreirate Web prezentacije / Saša Prudkov. - 1.

izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - VIII, 182 str. : ilu-str. ; 20 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 406. Edicija Kompjuter u džepu)

240. PRUDKOV, Sa{aKako da postanete uspešan bloger / Saša i Slavica Prudkov. - 1. izd. - Beograd

: Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - X, 142 str. : ilustr. ; 20 cm. - (Kom-pjuter biblioteka ; br. knj. 380. Edicija Kompjuter u džepu)

241. PRUDKOV, Sa{aMobilni telefoni / Saša i Slavica Prudkov. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter bi-

blioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - VIII, 129 str. : ilustr. ; 20 cm. - (Kompjuter bi-blioteka ; br. knj. 404)

242. PRUDKOV, Sa{aUbuntu 8 za svakog : kako da koristite najpoznatiji Linux / Saša i Slavica

Prudkov. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - IX,

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

161 str. : ilustr. ; 20 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 382. Edicija Kompjuteru džepu)

243. PRUDKOV, Sa{aUkrotite Leoparda : Mac OS X 10.5 / Saša i Slavica Prudkov. - 1. izd. - Beograd

: Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - VIII, 256 str. : ilustr. ; 24 cm. -(Kompjuter biblioteka ; br. knj. 420. Edicija Osnove)

244. REMI, BretonUčenje programa Autodesk 3ds Max 2008 : osnove : zvanični vodič za obuku

kompanije Autodesk / [Breton Remi, Gerhard Mark ; prevod Marija Milijev, SlađanaLazić]. – Beograd : Cet, 2008 (Čačak : Svetlost). - 470 str. : ilustr. ; 24 cm

245. RADOJÎ], Sa{aSovin izbor / Vladimir Kopicl ; [pogovor Sa{a Radoj~i}]. - â~ak ; Grad-

ska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, 2008 (Beograd : îgoja {tampa). -119 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Kwiga gosta ; 34)

246. RADOWI], VojislavIzrada ambalaže : predavanja i vežbe / Vojislav Radonjić, Milan Martinović. -1.

izd. - Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2008 (Čačak : Litopapir). -189 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Edicija Akademija / Visoka škola tehničkih strukovnihstudija, Čačak ; 19)

247. RADOWI], SneànaKompjuterska grafika : primena AutoCAD-a / Snežana Radonjić. - Ponovljeno

izd. iz 2004. - Čačak : Tehnički fakultet, 2008 (Čačak : Štamparija Tehničkog fakul-teta). - IV, 191 str. : ilustr. ; 24 cm

248. RADOSAVQEVI], MilomirOd sreće do očaja : roman / Milomir Radosavljević Kaludranac. - 1. izd. - Čačak

: Legenda, 2008 (Užice : Grafoplast d. o. o.). - 231 str. : slika autora ; 21 cm. - (Bi-blioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak]; knj. br. 67)

249. RADO[EVI], FilipStiks / Filip Rado{evi} ; priredio Boris Kapetanovi}. - 1. izd. - â~ak

: Legenda, 2008 (Mr~ajevci : Timoprint). - 63 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Bi-blioteka Specijalna izdawa ; kw. br. 63)

250. RAJI], DelfinaKulturna riznica â~ka : od praistorije do savremenog doba / Delfina

Raji}, Milo{ Timotijevi} ; [prevod na engleski jezik Vesna Kova~evi} ; foto-grafije Sa{a Savovi}]. - â~ak : Narodni muzej, 2008 (Beograd : Publikum). -288 str. : ilustr. ; 30 cm

251. RAKI], Miloje T.Ka~er / Miloje T. Raki} ; priredio Borisav êlikovi}. - Gorwi Milano-

vac : Lio, 2008 (â~ak : Svetlost). - 1 kw. (razl. pag.) ; 24 cm. - (Srpske zemqe :naseqa, poreklo stanovni{tva, obi~aji ; kw. 1)

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



252. RANKOVI]-Lukovi}, MirjanaMuškarci ne plaču : roman / Mirjana Ranković-Luković. - 1. izd. - Čačak : Le-

genda, 2008 (Užice : Grafoplast plus d.o.o.). - 160 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Speci-jalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 59)

253. RANSIMAN, StivenSrednjovekovni maniheizam : studije o hrišćanskoj dualističkoj jeresi / Stiven

Ransiman ; preveo sa engleskog Milan Miletić. - Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gra-dac, 2008 (Beograd : Zuhra). - 200 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Mistici i gnostici)

254. RACKOVI], MirjanaBibliografija Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}“ / Mirjana Racko-

vi}. - â~ak : Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}“, 2008 (â~ak : Trigon).- 160 str. ; 24 cm. - (Edicija Nasle|a / Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}“; sv. 6)

255. REMI, BretonUčenje programa Autodesk 3ds Max 2008 : osnove : zvanični vodič za obuku

kompanije Autodesk / [Breton Remi, Gerhard Mark ; prevod Marija Milijev, SlađanaLazić]. – Beograd : CET, 2008 ( Čačak ; Svetlost). - 470 str. : ilustr. : 24 cm

256. RIJAVEC, MajdaRazgovori sa ogledalom : psihologija samopouzdawa / Majda Rijavec, Du-

bravka Miqkovi}. -1. izd. - â~ak : Legenda, 2008 (â~ak : SZGR Grafo-Nin). -302 str. - 21 cm. - (Biblioteka Zrno soli ; kw. br. 12)

257. RIJAVEC, Majdaûda se ipak doga|aju : psihologija pozitivnog mi{qewa / Majda Rijavec.

- 3. izd. - â~ak ; Legenda, 2008 (Mr~ajevci : Timoprint). - 170 str. ; 21 cm. - (Bi-blioteka Zrno soli / [Legenda, â~ak] ; br. 5)

258. ROT, NikolaPsihologija : za II razred gimnazije i II i III razred podru~ja rada ekono-

mija, pravo i administracija / Nikola Rot, Slavoqub Radowi}. - 13. izd. - Be-ograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak : Litopapir). - 299 str. : ilustr. ; 24 cm

259. SAVEZ amatera Srbije (Beograd)28. smotra likovnog stvarala{tva amatera Srbije / Savez amatera Srbije.

- Beograd : Savez amatera Srbije, 2008 (Beograd : Kaligraf). - [64] str. : ilustr.; 21 cm

260. SAVI], JovanEkonomija kapitala i finasiranje razvoja / Jovan Skerlić, Goran Kvrgić. - Čačak

: Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac ; Grafopak). - VI, 262str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

261. SAVI], JovanFinansijska tržišta i berzanski menadžment / Jovan Skerlić, Goran Kvrgić. -

Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac ; Grafopak). -215 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

262. SAGASaga : 13 godina stvaralaštva, Galerija Narodnog muzeja Čačak, 21-27. avgust

2007 / [postavka izložbe Dragana Marić ; predgovor Milena Popović]. - Čačak : Sa-ga, 2007 (Čačak : Slovo). - 1 presavijen list (4 str.) ; 20 cm

263. SVAŠTARA o travi / priredili David Albahari i Branko Kukić. - Čačak : B. Kukić :Gradac K, 2008 (Beograd : Zuhra). - 151 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Cveće zla ; 15)

264. SVIFT, XonatanGuliverova putovawa / Xonatan Svift ; preveo Sreten Mari}. - â~ak :

P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 136 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblio-teka Kwige na{eg detiwstva / [P~elica] ; kw. br. 5)

265. SEXVIK, MarkusPretskazanje / Markus Sedžvik ; prevod Vladimir Arsenić. - Beograd : PortaLi-

bris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 288 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Zemlja čuda / [Porta-Libris, Beograd] ; knj. br. 16)

266. SIR, MirijamPisma portugalske kaluđerice : razotkrivanje tajanstvene zabranjene ljubavi iz

17. veka : istorijska zagonetka / Mirijam Sir ; prevod Staša Gvozdenović. - Beograd: PortaLibris, 2008 (Čačak : Svetlost). - XX, 214 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Dame bi-raju / [PortaLibris, Beograd] ; knj.br. 16)

267. SOLAROV, RadivojMehanika tla i fundiranje : za III razred građevinske tehničke škole : (tehničar

za visokogradnju, niskogradnju i hidrogradnju) / Radivoj Solarov ; [crteži TamaraOničin]. -5. izd. - Beograd : Zavod za udžbenike, 2008 (Čačak : Litopapir). - 190 str.: ilustr. ; 27 cm

268. SPASOJEVI], Qubi{aVreme eksperimenata / Qubi{a Spasojevi}. - Gu~a : Centar za kulturu,

sport i turizam op{tine Lu~ani, Draga~evo, 2008 (â~ak : Jel-Mil, {tampa-rija Baji}). - 217 str. ; 21 cm

269. SPASOJEVI], MiroslavOp{ta hemija / Miroslav Spasojevi}, Lenka Ribi}-Zelenovi}. - â~ak :

Agronomski fakultet, 2008 (â~ak : Svetlost). - VI, 405 str. : ilustr. ; 24 cm

270. SRPSKI narodni kalendar / [priredili] Slobodan ^vorovi}, Radovan M. Ma-rinkovi}. - â~ak : Agencija ^vorak, 2008 (â~ak : Multigraf). - 181 str. ; 21cm

271. STAVRI], BoìdarPoslovna ekonomija : upravqawe preduze}em : za III razred / Boìdar Sta-

vri}, Blagoje Paunovi} ; [crteì Tamara Oni~in]. - 8. izd. - Beograd : Zavod zauxbenike, 2008 ( â~ak : Litopapir). - 162 str. : ilustr. ; 24 cm

272. STAJN, Danijel XonAutoCAD 2009 : komercijalni dizajn / Daniel John Stine ; [prevod Slavica Prud-

kov]. – 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - 1 knj. (razl.pag.) : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 410)

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



273. STAKI], MirjanaAnina priča : roman / Mirjana Stakić. - 4. izd. - Čačak : Legenda, 2008 (Mrčajev-

ci : Timoprint). - 141 str. : slika autora ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja /[Legenda, Čačak] ; knj. br. 17)

274. STAKI], MirjanaIzgubljene duše : roman / Mirjana Stakić, Josif Grubović. - 1. izd. - Čačak : Le-

genda, 2008 (Užice : Grafoplast plus d.o.o.). - 146 str. : slike autora ; 21 cm. - (Bibli-oteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 62)

275. STANKOVI], RadeProizvodni i uslužni menadžment / Rade Stanković, Todor Petković. - Čačak :

Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac ; Grafopak). - 309, IIIstr. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

276. STANKOVI], RadeUpravljanje kvalitetom / Rade Stanković, Todor Petković. - Čačak : Visoka po-

slovna škola strukovnih studija, 2008 (Aranđelovac ; Grafopak). - II, 218 str. : graf.prikazi, tabele ; 24 cm

277. STATIKA i otpornost materijala : teoretski deo : za II razred gra|evinske{kole / Bratislav Veli~kovi}... [i dr.] ; [izrada crteà Sini{a Arseni}]. –4. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 ( â~ak : Litopapir). - 202 str. : graf.prikazi ; 24 cm

278. STIL, HajdiMicrosoft Office Word 2007 : kao od šale / Heidi Steele ; [prevodilac Leposava

Tošeski ; dopunio i prilagodio Jovan Timotijević]. - Dopunjeno i prilagođeno izd.[izvornika]. – Beograd : CET, 2008 (Čačak : Svetlost). - IX, 196 str. : ilustr. ; 24cm

279. STI[OVI], DelimirU Rusiju s qubavqu / Delimir Sti{ovi}. - â~ak : D. Sti{ovi}, 2008 ([b. m.

: b. i.]). - 159 str.: ilustr. ; 24 cm

280. STJUART, Brent D.CCNP BSCI : priprema za CCNP ispit : zvanični udžbenik za polaganje ispita

/ Brent D. Stewart ; [prevod Slobodan Šećerovski]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuterbiblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - XXXI, 639 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuterbiblioteka ; knj. 399)

281. STO@INI], ZvonimirPesme / Zvonimir Stoìni}. - â~ak : Studio za dizajn, 2008 (Jel-Mil,

{tamparija Baji}). - 27 str. ; 21 cm

282. STOJIQKOVI], AleksandraHemija : za III razred gimnazije prirodno-matemati~kog smera, medicin-

ske, veterinarske i {kole za negu lepote / Aleksandra Stojiqkovi}. - 10. izd.- Beograd : Zavod za uxbenike, 2008 (â~ak : Litopapir). - 210 str. : ilustr. ;24 cm

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

283. STOJI], MiloradPoàrevac ; kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u Brani-

~evu / Milorad Stoji} i Dragan Jacanovi} ; [prevod Ana Vasi} i Dragan Jaca-novi} = translated by Ana Vasić ; ilustracije Aleksandar Kapuran = ilustrati-ons Aleksandar Kapuran, Ivana Filipović and Miloš Savković ; fotografije Neboj-{a Bori}, Milorad Stoji} i Dragan Jacanovi} = photo Nebojša Borić, MiloradStojić and Dragan Jacanović]. – Beograd : Arheolo{ki institut ; Poàrevac :Narodni muzej, 2008 (â~ak : Grafika Jure{). - 529 str. : ilustr. ; 28 cm. - Ar-heoli{ka gra|a Srbije / [Arheolo{ki institut] ; 4)

284. STOJI], NikaOtvorena kwiga se}awa / Nika-Nikola Stoji}. - 1. izd. - â~ak : Ogranak

Vukove zadu`bine, 2008 (â~ak : Grafika Jure{). - 68 str. : ilustr. ; 18 cm

285. STOJKOVI], Sa{aTehnika visokog napona : zbirka rešenih zadataka / Saša Stojković. - 1. izd. -

Čačak : Tehnički fakultet, 2008 ( Čačak : Tehnički fakultet). - 277 str. : graf. prika-zi ; 24 cm

286. STOJNI], VladimirVreme se zavr{ilo. - 1. izd. - â~ak : Gradska biblioteka „Vladislav Pet-

kovi} Dis“, 2008 (Beograd : îgoja {tampa). - 80 str. : autorova slika ; 21 cm. -(Biblioteka Tokovi / [Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak]; 27

287. TVEN, MarkPustolovine Toma Sojera / Mark Tven ; preveo sa engleskog Stanislav Vi-

naver. - â~ak : P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 245 str. : ilustr. ; 21 cm. -(Biblioteka Kwige na{eg detiwstva / [P~elica] ; kw. br. 1)

288. TEJPAL, Tarun J.Alhemija želje / Tarun J. Tejpel ; prevod Gordana Zarić. - Beograd : PortaLi-

bris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 548 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Dame biraju / [Porta-Libris, Beograd] ; knj. br. 17)

289. TE[I], AleksandarKosingas ; Red Zmaja / Aleksandar Te{i} ; [ilustracije Milo{ Trajko-

vi}]. - Beograd : PortaLibris, 2008 ( â~ak : Svetlost). - 438 str., [6] listova stablama ; 21 cm. - (Biblioteka Tri musketara / [PortaLibris, Beograd] ; kw. br.4)

290. TINSKA, JelenaJagode sa šlagom / Jelena Tinska. - Beograd : PortaLibris, 2008 (Čačak : Sve-

tlost). - 167 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Dame biraju ; knj. br. 20)

291. TUGUD, RoxerPro/Engineer Wildfire 4.0 : uputstvo i multimedijalni CD / Roger Toogood ;

[prevod Goran Janković]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak :Svetlost). - 1 knj. (razl. pag.) : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka, br. knj. 408)

292. ]IRI], Radovan R.

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



Poznavanje i primena materijala / Radovan R. Ćirić. - 1. izd. - Čačak : Visokaškola tehničkih strukovnih studija, 2008 (Čačak : Litopapir). - 220 str. : graf.prikazi, tabele ; 24 cm. - (Edicija Akademija ; knj. 16)

293. ]OPI], BrankoBa{ta sqezove boje / Branko ]opi}. - Beograd : Feniks Libris ; Podgorica :

Narodna kwiga, 2008 (â~ak : Svvetlost). - 197 str.; 21 cm. -(Doma}i pisci / [Fe-niks Libris])

294. ]OPI], BrankoDoìvqaji ma~ka To{e / Branko ]opi}. - Beograd : Feniks Libris, 2008 (â-

~ak : Svetlost). - 50 str. ; 21 cm. - (Doma}i pisci / [Feniks Libris])

295. ]OPI], BrankoOrlovi rano lete / Branko ]opi}. - Beograd : Feniks Libris, 2008 (â~ak :

Svetlost). - 174 str. ; 21 cm

296. UNKOVI], MiloradOsnovi ekonomije - me|unarodna trgovina : za IV razred ekonomske {kole :

svi obrazovni profili / Milorad Unkovi}. - 8. prera|eno izd. - Beograd : Zavodza uxbenike, 2008 (â~ak : Litopapir). - 147 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

297. URO[EVI], Vladaûda i ~udovi{ta : o fantastici u slikarstvu / Vlada Uro{evi} ; preveo

sa makedonskog jezika Milenko Paji}. - â~ak : Umetni~ka galerija „Nade`daPetrovi}“, 2008 (â~ak : Trigon). - 160 str. ; 18 cm

298. URO[EVI], VladeProgramski jezik C : zbirka zadataka / Vlade Urošević, Olga Ristić. - 1. izd. -

Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2008 (Čačak : Litopapir). - 239str. : ilustr. ; 24 cm

299. FERJANÎ], SneànaRimski epigrafski spomenici â~ka i okoline / Sneàna Ferjan~i},

Gordana Jeremi}, Aleksandra Gojgi} ; [fotografije Marko Bojovi}]. - â~ak :Narodni muzej, 2008 (â~ak : Grafi~ki centar). - 112 str. : ilustr. ; 24 cm. -(Prilozi za istoriju â~ka ; 2)

300. FRAJZINGER, OskarKrhki svetovi : priče / Oskar Frajzinger ; [preveo Zlatko Krasni]. - 1. izd. -

Čačak : Legenda, 2008 (Čačak : SZGR Grafo-nin). -135 str. : autorova slika ; 21 cm

301. FULGOSI, DanijelaDanijela Fulgosi : grafike / [urednik Vesna Petrovi}]. - â~ak : Dom

kulture, 2008 (â~ak : Grafi~ki centar). - 1 presavijen list (4 str.) : ilustr. ;21 cm

302. HOROVIC, EntoniAnđeoska barka / Entoni Horovic ; prevod Gordana Zarić. - Beograd : PortaLi-

bris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 303 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Zemlja čuda / [Porta-Libris] ; knj. br. 23)

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

303. HOROVIC, EntoniBuđenje noći / Entoni Horovic ; prevod Marta Govedarović. - Beograd : Porta-

Libris, 2008 (Čačak : Svetlost). - 384 str. 21 cm. - (Serija Moćna petorka / [PortaLi-bris, Beograd] ; knj. br. 19)

304. HOROVIC, EntoniŠkorpija / Entoni Horovic ; prevod Gordana Zarić. - Beograd : PortaLibris,

2008 (Čačak : Svetlost). - 326 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Zemlja čuda / [PortaLibris]; knj. br. 18)

305. HORSTMAN, Kej S.Java 2. Tom 2, Napredne tehnike / Cay S. Horstmann, Gary Cornell ; [prevod

sedmog izdanja Jasna Gonda, Vladimir Filipović]. – 1. izd. - Beograd : Računarskifakultet : CET, 2008 ( Čačak ; Svetlost). - XVIII, 1002 str. : ilustr. : 24 cm

306. COGOQEVI], AnaTeritorija ljubavi : pesme / Ana Cogoljević. - 1. izd. - Čačak : A. Cogoljević, 2008

(Čačak : Svetlost). - 114 str. : ilustr. ; 21 cm

307. ČAČAK kroz vekove / [tekstovi Gordana Majstorović ; fotografije Turistička organi-zacija Čačak, Narodni muzej, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“]. - Čačak : Tu-ristička organizacija Čačak, 2008 (Čačak : Majstorović). - [16] str. : ilustr. ; 21 × 21cm

308. XONSON, PitPrevaspitavanje tate : klinci u (ne)mogućoj misiji / Pit Džonson ; prevod Du-

bravka Dragović-Šehović ; [ilustracije Aleksandar Pejčić]. - Beograd : PortaLibris,2008 (Čačak : Svetlost). - 208 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Biblioteka Zemlja čuda / [Por-taLibris, Beograd] ; knj. br. 20)

309. XONSON, PitUpomoć! Dekintirao sam u školskoj kladionici / Pit Džonson ; prevod Emina

Pavlović ; [ilustracije Aleksandar Pejčić]. - Beograd : PortaLibris, 2008 (Čačak : Sve-tlost). - 190 str. : ilustr. 21 cm. - (Biblioteka Zemlja čuda ; knj. br. 22)

310. XONSON, StivAdobe Dreamweaver CS3 / Stive Johnson, Andy Anderson ; [prevod Marina Jo-

vanović]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - XX,588 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 400. Edicija Na dlanu)

311. XONSON, StivMicrosoft Office Access 2007 / Steve Johnson ; [prevod Slobodan Šećerovski].

- 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - XX, 431 str. :ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 394. Edicija Na dlanu)

312. XONSON, StivMicrosoft Office PowerPoint 2007 / Steve Johnson ; [prevod Slavica i Saša

Prudkov]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2008 (Čačak : Svetlost). - XVI,475 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 395. Edicija Na dlanu)

313. [APOWI]-A{anin, Sne`ana

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A



Osamdeset godina radosti u â~ku / [autor izlo`be i kataloga] Sneàna[apowi}-A{anin. - â~ak : Pred{kolska ustanova „Radost“, 2008 (â~ak :Grafika Jure{). - 87 str. : ilustr. ; 20 × 21 cm

314. [ARI], SekulePseudonim pakao : izabrane pesme / Sekule [ari}. - â~ak : Legenda, 2008

(â~ak : Ofis servis). - 63 str. ; 17 cm. - (Biblioteka Vrte{ka moderne ; kw. br.15)

315. [PIRI, JohanaHajdi / Johana [piri ; preveo s nema~kog @ivojin Vukadinovi}. - â~ak

: P~elica, 2008 (â~ak : Svetlost). - 225 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Bibli-oteka Kwige na{eg detiwstva / [P~elica] ; kw. br. 3)

316. [TA zna~i biti hri{}anin? : o pravoslavqu i pravoìvqu / priredio i pre-veo Vladimir Dimitrijevi}. - â~ak : Legenda, 2008 (â~ak : A\ komerc). - 247str. ; 17 cm. - (Biblioteka Svetiwe ; kw. br. 12)

Periodika u â~ku u 2008.

AZ : ~asopis za pedago{ku teoriju i praksu, br. 1Art 032, br. 17, 18Acta agriculturae serbica, br. 25, 26Voćarstvo, br. 161/162, 163/164Glas biblioteke, br. 14Godi{wak Tehni~kog fakulteta, 2008.Gradac, br. 162/163, 164/165/166Disovo prole}e, br. 39Zbornik radova Narodnog muzeja, br. 37Indexpress, br. 2Letopis Visoke {kole tehni~kih strukovnih studija, 2007/2208.Metalurgija = The Journal of Matallurgy, br. 4Mathematica moravica, br. 11, 12Nauka i Biznis, br. 6Savetovanje o biotehnologiji : zbornik radova, br. 14Serbian Yournal of electrical Engineering, br. 1Srpski narodni kalendar : za 2009. godinuČainfo centar, br. 1

BI

BL

IO

GR

AF

IJ

A


MARIJA ORBOVI]

DANICA OTA[EVI] UDK 027.52Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak

GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVI] DIS“ U 2008. GODINI

Za Gradsku biblioteku „Vladislav Petkovi} Dis“ u â~ku 2008. go-dina je vi{estruko zna~ajna: ustanova je obeleìla 160 godina postojawa,uspe{no je odràno 45. „Disovo prole}e“, a grad je proslavio {est vekovaod prvog pisanog pomena imena â~ak. Dugogodi{wi dobar rad, doprinosda Disova pesni~ka sve~anost postane prepoznatqiv simbol grada, briga ozavi~ajnoj ba{tini i podsticawe kreativnosti mladih nisu ostali neza-paèni – Biblioteka je nagra|ena najvi{im priznawem, Decembarskomnagradom grada â~ka. Nagrada je do{la u prave ruke, ali na godinu kadaje obeleèn veliki jubilej, uve}an broj korisnika za 20–30 % pada senka,jer vi{edecenijska potreba Gradske biblioteke i gra|ana nije ostvarena– sopstveni krov.

Raskorak izme|u rezultata koje postiè u ostvarivawu Zakonom obibliote~koj delatnosti predvi|enih funkcija, razvoju kulture, za{titizavi~ajne gra|e i wenom publikovawu, kori{}ewu novih tehnologija imetoda savremenog bibliotekarstva i uslova u kojima radi nigde nije ta-ko izraèn kao u slu~aju Gradske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“.Iako je posledwih godina lokalna samouprava uloìla zna~ajna sredstvaza obnovu kwi`nog fonda, opremu i programe ustanove, glavni problem ni-je re{en – zgrada za trajni sme{taj kwige. Ovaj problem preti da usporihod Biblioteke i sve vi{e dovodi u pitawe ostvarewe osnovnih biblio-te~kih funkcija.

Osim {to je upisala 800 korisnika vi{e nego 2007, izdala na kori-{}ewe vi{e od 120.000 kwiga i ~asopisa, digitalizovala oko 24.000 doku-menata, Biblioteka je produìla rad na terenu za jedan dan (Zabla}e),


I Z V E [ T A J

otvorila ~itaonicu za dnevnu {tampu subotom i objavila vi{e zna~ajnihpublikacija. Pri tome Biblioteka je jedina ustanova koja ima zakonskenadle`nosti nad svim bibliotekama u Moravi~kom okrugu, jedina radi pocelodnevnom radnom vremenu (7, 30 do 19 ~asova) i ima razvijene ogranke u~etiri sela. Nesumwivo, Gradska biblioteka je lider u razvoju bibliote-karstva i kulture u okrugu i Srbiji, a uspostavqawem brojnih mostova sadrugim kulturama, institucijama, pojedincima, i {ire.

Finansirawe Biblioteke

Ukupni prihodi Gradske biblioteke u 2008. godini bili su27.124.000 dinara. Osniva~ Biblioteke je Skup{tina grada â~ka koja iz-dvaja najve}a sredstva iz gradskog buxeta: 23.295.000 ili 89 % (li~ni doho-ci, stalni tro{kovi, oprema, program i dr.). Ministarstvo kulture Repu-blike Srbije sufinansira vi{e projekata Biblioteke iz oblasti kulturei obavqawa mati~nih funkcija. U 2008. godini Ministarstvo kulture fi-nansiralo je rad Mati~ne slu`be sa 310.000 dinara, pesni~ku manifesta-ciju 45. „Disovo prole}e“ sa 360.000, a obeleàvawe 160. godina postojawaBiblioteke sa 250.000 dinara. Od Ministarstva kulture Biblioteka je do-bila otkupom oko 2.000 kwiga ~ija je vrednost 825.000 dinara. Ministar-stvo za ekonomiju i regionalni razvoj odobrilo je kroz javni rad Gradskojbiblioteci projekat digitalizacije zavi~ajne periodike u vrednosti od726.000 dinara. Ministarstvo je finansiralo zarade ~etvoro privremenozaposlenih lica u periodu od 15. januara do 15. jula 2008, wihove putnetro{kove, delimi~no opremu i druge izdatke. Biblioteka je od ~lanarine,prodaje kwiga i drugih usluga ostvarila prihod od 1.060.000 dinara. Izsopstvenih sredstava Biblioteka je ispla}ivala primawa i druge tro{ko-ve devetorici vojnika na sluèwu civilnog vojnog roka koji su u toku2008. godine bili ukqu~eni u proces rada ove ustanove (oko 130.000 dina-ra). Najvi{e sredstava namewenih za programe Biblioteke uloèno je zapesni~ku manifestaciju „Disovo prole}e“ – 1.668.945 dinara.

Nagrade i nagra|eni

Gradska biblioteka u toku godine dodequje vi{e nagrada iz razli~i-tih oblasti svog razu|enog i bogatog delovawa. Najzna~ajnija je, svakako,Disova nagrada, koju stru~ni ìri dodequje savremenom srpskom pesnikuza trajan doprinos pesni{tvu i osoben stvarala~ki glas. Dobitnik Diso-vog odli~ja za 2008. godinu je Vladimir Kopicl, pesnik iz Novog Sada, ko-me je nagrada uru~ena 23. maja na sve~anosti u â~ku. Od 1979. Gradska bi-

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

blioteka nagra|uje i najboqeg autora rukopisa za prvu pesni~ku zbirku.Najboqi mladi pesnik je nosilac nagrade Mladi Dis, a 2008. to priznawezavredela je poezija Vladimira Stojni}a iz Zemuna za zbirku Vreme se za-

vr{ilo. Nagrade za esej o Disovom stvarala{tvu dodeqene su Nenadu Gugluiz â~ka (prva), Goranu Korunovi}u iz Beograda (druga), a tre}a nagradapripala je Nikoli @ivanovi}u iz Kragujevca.

Nagrada Gradske biblioteke na 12. likovnom Prole}nom analu, kojase sastoji od Plakete i nov~anog iznosa od 8.000 dinara, dodeqena je An-dreju îkali, slikaru iz Trstenika.

U nameri da podstakne i unapredi likovno-grafi~ki izgled {tampa-nih publikacija objavqenih u â~ku, Biblioteka je ustanovila nagraduIsailo A. Petrovi}, u znak se}awa na prvog ~a~anskog {tampara. Ovu na-gradu ponela je Svetlana Xida za dizajnirawe kwige Arhitektura i ur-

banizam Gorweg Milanovca (1853–1941) sa osvrtom na graditeqstvo â~-

ka, Kraqeva i Kragujevca. Za kwigu godine ìri je proglasio Vodi~ kroz

â~ak koji je objavila Turisti~ka organizacija â~ka, a nagrada Danica

Markovi} pripala je prire|iva~ima Mirjani Rackovi} i Du{anu Niko-li}u.

Sa èqom da podstakne kreativne sposobnosti mladih, Bibliotekanagra|uje i autore najboqih literarnih radova u~enika osnovnih i sred-wih {kola Moravi~kog okruga, najaktivnije ~itaoce De~jeg i Odraslogodeqewa, kao i ogranka u Zabla}u. Za najboqe bibliotekare u 2007. godiniprogla{eni su: Marija Orbovi}, Olivera Nedeqkovi}, Dubravka Ili},Nata{a Popovi} i Bogdan Trifunovi}.

Osim {to nagra|uje druge, ~a~anska Biblioteka i bibliotekari su isami bili laureati: za izuzetan doprinos razvoju srpskog bibliotekar-stva Dru{tvo bibliotekara Srbije nagradilo je Poveqama zahvalnosti

Danicu Ota{evi}, direktora, i Mariju Orbovi}, bibliotekara-savetnika.Visoko priznawe Francuske, Orden viteza akademske palme dobila

je saradnica Gradske biblioteke Elizabet Jovanovi}-Miqakovi}. Orden jerukovodiocu Centra za francusku kulturu u â~ku uru~io ambasadorFrancuske u Beogradu, gospodin @an Fransoa Teral.

U 2008. godini Gradskoj biblioteci dodeqena je Decembarska nagradaza doprinos razvoju grada â~ka. Na ovaj na~in krunisan je uspe{an rad oveustanove, koja je, kao stub kulture â~ka, obeleìla 160 godina postojawa.

Prostor i kadrovi

I 160. ro|endan Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ do~e-kala je kao podstanar: u 669 m2 u dve fizi~ki odvojene zgrade, uslu`nimdepoom u zgradi Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i sa ~etiri ogranka

IZ

VE

[T

AJ



na selu. Nedovoqan i neadekvatan prostor odavno je kamen spoticawa u ra-du ove ustanove: Biblioteka godinama ulaè vanredne qudske napore i radkako bi ublaìla posledice nedostatka prostora i ubedila lokalnu samo-upravu da {to pre razre{i ovaj Gordijev ~vor. Odeqewa Biblioteke posta-ju sve vi{e magacini za kwige, a merdevine su sve ~e{}e glavno sredstvoda se „do|e“ do kwiga. Vi{e od 50 godi{wih programa i promocija Bibli-oteka konstantno odràva u drugim ustanovama i mestima u gradu {to do-datno iscrpquje zaposlene. Po prostoru, na àlost, ~a~anska bibliotekaje na dnu lestvice me|u mati~nim bibliotekama u Srbiji.

Skup{tina grada â~ka od 2006. godine pregovara sa Ministarstvomodbrane o otkupu zgrade Doma vojske za Biblioteku, ali se kraj ovim pre-govorima jo{ ne nazire. Raditi u sedam „tu|ih“ ku}a, biti svuda podsta-nar, nije nimalo lako, jer svaki objekat ima svoje specifi~nosti i mane.Osim problema sa prostorom u gradu, i bibliote~ki ogranci na selu sme-{teni su u domovima kulture i prostorima mesnih zajednica gde nije re-{eno vlasni{tvo, grejawe i odràvawe.

Vi{egodi{wem problemu prostora, koji jo{ nije re{en, pridruìose posledwih godina i problem malog broja izvr{ilaca: samo 27 zaposle-nih od ~ega je 23 stru~na radnika, a standardi predvi|aju 29 za obavqaweosnovne bibliote~ke delatnosti. U 2008. godini nije do{lo do pove}awabroja zaposlenih, ali je jedan radnik zavr{io master studije na Filozof-skom Fakultetu u Beogradu (Bogdan Trifunovi}), jedan radnik je stekaodiplomu fakulteta (Marijana Lazi}), a Danica Ota{evi}, direktor, dobi-la je zvawe vi{i bibliotekar. Od 27 zaposlenih jedan je magistar, jedanmaster, dvanaest radnika je se visokom stru~nom spremom, jedan sa vi{om,a deset sa sredwom {kolom. U Biblioteci radi tri bibliotekara-savetni-ka i jedan samostalni kwi`ni~ar.

Ovaj broj zaposlenih organizuje pesni~ku manifestaciju „Disovoprole}e“, Dane evropske ba{tine, Letwe dane kulture i brojne druge kul-turne programe. Iako je kvalifikaciona struktura zaposlenih povoqna(14 sa visokom stru~nom spremom), pove}awu broja korisnika i novihusluga koje Biblioteka pruà ovaj broj radnika ne moè vi{e uspe{no daodgovori (Mati~ne biblioteke u okruèwu imaju i do deset izvr{ilacavi{e). Broj zaposlenih u Gradskoj biblioteci nije se mewao od 2006. godi-ne. Za to vreme broj korisnika uve}an je za 1.500, a pruèno je oko 25.000usluga vi{e nego ranije. Pojavili su se i sasvim novi vidovi rada – digi-talizacija, u ~emu ~a~anska Biblioteka danas predwa~i i primer je dru-gima kako koristiti nove tehnologije u za{titi zavi~ajne ba{tine, aopet je putem interneta u~initi dostupnom svima.

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Popuwavawe fondova

Fondovi Gradske biblioteke zahvaquju}i zna~ajnim sredstvimaSkup{tine grada i Ministarstva kulture oboga}eni su u 2008. godini sa8.253 kwige i 169 slikovnica, a kupqeno je i vi{e starih i retkih kwi-ga, starih listova periodike, audio i video gra|e (nabavqeno je 590 kwi-ga vi{e nego 2007. godine). Kupqeno je 4.105 kwiga (vrednost 1.754.778 di-nara), od Ministarstva kulture dobijeno je 2.091 kwiga (vrednost 1.228.327dinara), kroz poklone od Narodne biblioteke Srbije i raznih pojedinacafond je oboga}en sa 1.929 kwiga, a donacijom Fonda za otvoreno dru{tvodobijeno je 128 kwiga iz oblasti humanitarnih nauka. Ukupna vrednostnabavqenih kwiga je 3.722.517 dinara. Fond Odeqewa za odrasle ~otaoceoboga}en je sa 5.046 kwiga, Zavi~ajno odeqewe sa 409 kwige, Nau~no sa 474,De~je sa 778, Zabla}e 501, Mr~ajevci 396, Prijevor 335 i Preqina 300kwiga. Fond De~jeg odeqewa bogatiji je i za 147 slikovnica ,dok je uogranke raspore|eno 22 publikacije. Ukupna vrednost nabavqenih slikov-nica je 27.682 dinara. Za nabavku kwiga i ~asopisa iz buxeta grada Bibli-oteka je utro{ila 1.850.000 dinara, a delom je kwige nabavqala i sopstve-nim sredstvima.

Biblioteka je nabavila i deset retkih kwiga:

1. BELI], Aleksandar, O jezi~koj prirodi i jezi~kom razvitku. -Beograd : Srpska kraqevska akademija, 1941.

2. IVANI], Mom~ilo, Srpski re~nik kwièvnoga i narodnoga jezi-

ka. - Beograd : Dràvna {tamparija Kraqevine Srbije, 1913. 3. SPOMENICA o proslavi desetogodi{wice udarawa temeqa Fa-

brike hartije Milana Vape : 1921-1931. - Beograd : Dràvna {tam-parija Kraqevine Jugoslavije, [b. g.]

4. LARO[FUKO, Fransoa, Maksime - Beograd: B. Cvijanovi}, 1914.5. POPOVI], Jovan Sterija, Tvrdica i Beograd nekad i sad. - Beo-

grad: Jugoistok, 1942. 6. SEKULI], Isidora, Zapisi. - Beograd: [tamparija Mlada Srbi-

ja, 1941.7. KATI], Reqa V., Bolesti goveda. - Beograd : Izdava~ko-prosvetna

zadruga IPROZ, 1943. 8. PLUTARH, @ivot Aleksandra Velikog - Beograd : Jugoistok, 1943.9. NU[I], Branislav, Op}insko dijete. - Zagreb : Naklada Humori-

sti~ne kwi`nice, 1917.10. MARKOVI], Qubica, Danica Markovi}. - â~ak : Zajednica doma

i {kole â~anske Gimnazije, 1940.

IZ

VE

[T

AJ



Redovnim otpisom bibliote~ke gra|e po vi{e osnova (dotrajalost,neaktuelnost i dr.), u 2008. godini rashodovana je 1.661 publikacija ~ijaje vrednost 24.595 dinara. U kwigoveznici Biblioteke ukori~eno je i za-{ti}eno 495 kwiga koje su zatim vra}ene u fond na kori{}ewe.

Kori{}ewe bibliote~ke gra|e

Biblioteka je 2008. godinu zavr{ila sa 5.166 ~lanova (800 vi{e ne-go 2007. godine). U Odeqewu za odrasle upisano je 2.684 lica, u De~jem1.502 (400 vi{e), Mr~ajevcima 416, Zabla}u 354, Preqini 40, Prijevoru120. Karakteristi~no je da se broj korisnika usluga Biblioteke u ogran-cima u Zabla}u i Mr~ajevcima pove}ao za 100 %. Upisano je 658 pred{ko-laca (za pred{kolce je upis besplatan), 1.630 osnovaca, 822 sredwo{kol-ca, 509 studenata, 933 slu`benika, 230 radnika i 334 ostalih korisnika.Godi{wa ~lanarina za odrasle ~itaoce je 400 dinara i nije mewana trigodine, dok je ~lanarina za osnovce i na terenu 200 dinara (nije mewanaod 2001. godine).

U 2008. godini kwigom je usluèno 84.875 lica (u 2007 usluèno je60.385). U Odeqewu za odrasle usluèno je 58.413 korisnika, u De~jem10.838, Nau~nom 4.959, Zavi~ajnom 426, Mr~ajevcima 1.985, Preqini 619,Prijevoru 1.167 i Zabla}u 5.468 korisnika.

Na kori{}ewe je ukupno izdato 111.565 kwiga: Odraslo 74.921, De~-je 17.177, Nau~no 8.375, Zavi~ajno 450, Mr~ajevci 2.396, Zabla}e 6.105, Pre-qina 922, Prijevor 1.538. U 2008. izdato je na kori{}ewe 22.510 kwiga vi-{e nego u 2007. godini.

U okviru me|ubibliote~ke pozajmice i saradwe za korisnike je po-traìvano od drugih biblioteke 29 publikacija i 49 fotokopija (Narod-na biblioteka Srbije 5 publikacija i 33 fotokopije, Biblioteke Maticesrpske 17 publikacija i 10 fotokopija itd.)

Novine i ~asopise u 2008. godini koristilo je 4.820 lica, a izdato jena kori{}ewe 17.464 primeraka dnevnih novina i 935 ~asopisa. Ukupno jeu Odeqewu periodike izdato na kori{}ewe 18.399 novina i ~asopisa.

Kwige, ~asopise i novine Gradske biblioteke u 2008. godini kori-stilo je 89.695 ~lanova, a wima je izdato 129.964 raznih publikacija. Bes-platne usluge interneta koristilo je 5.450 lica. Biblioteka je, dakle,pruìla korisnicima vi{e od 210.000 usluga, {to predstavqa naj~e{}ekori{}en javni servis lokalne zajednice. Obuhva}enost stanovni{tva~lanstvom u Biblioteci iznosi 4,37 % (u 2007. bila je 3,68). Obrt kwi`nogfonda je 1,15 % a broj pro~itanih kwiga po stanovniku 0,95 (Op{tina â-~ak ima 117.072 ìteqa). ^lanovi Biblioteke pro~itali su u proseku 22kwige.

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

45. „Disovo prole}e“

„Disovo prole}e“ je jedna od najstarijih pesni~kih manifestacija uSrbiji. Skup{tina grada je poverila organizaciju Disovih sve~anostiOdboru Disovog prole}a (Odbor je sastavqen od istaknutih kulturnih rad-nika), a realizaciju Gradskoj biblioteci. Grad â~ak je donator nov~anogdela Disove nagrade (180.000 dinara), a Biblioteka pesniku uru~uje Pla-ketu. Osim {to ~uva uspomenu na poeziju Vladislava Petkovi}a Disa, Bi-blioteka svake godine nagra|uje jednog savremenog pesnika, doprinosiafirmaciji mladih autora do 31 godine starosti nagra|ivawem rukopisaza prvu pesni~ku zbirku, razvija kreativne sposobnosti mladih i u~eni-ka. „Disovo pole}e“ tradicionalno po~iwe 10. marta, na Disov ro|endan,i traje do kraja maja.

Laureat Disove nagrade za 2008. godinu bio je pesnik iz Novog Sada,Vladimir Kopicl(1949), dok je od 48 prispelih rukopisa za prvu kwiguìri nagradio Vladimira Stojni}a iz Zemuna. Stojni}u je pripala nagra-da Mladi Dis, a nagra|eni rukopis Vreme se zavr{ilo {tampan je kao 27.kwiga u ediciji Tokovi. Na literarni konkurs za u~enike osnovnih isredwih {kola Moravi~kog okruga stiglo je 180 proznih radova i pesama(105 iz osnovnih i 70 iz sredwih {kola). Autori najboqih radova nagra-|eni su na sve~anosti odrànoj 22. maja u Disovom rodnom selu Zabla}u.

Harizmati~na li~nost laureata Vladimira Kopicla, wegova hipi-faza i pripadnost „deci cve}a“, novosadskoj rokerskoj sceni 70-tih, pe-sni~ko, prevodila~ko, pozori{no i prire|iva~ko iskustvo, inspirisaloje organizatore da evociraju se}awe na 60-te godine pro{log veka i pred-stavu Kosa koja je imala presudnu ulogu u kulturi druge polovine 20. ve-ka. Na priredbi Pre i posle Kose susreli su se mladi plesa~i plesnog klu-ba „Luna“, koji su izveli deo poznatog mjuzikla, sa dramaturgom Jovanom]irilovim, zaslu`nim {to je Kosa posle Brodveja igrana u Beogradu, kaoi Vladimirom Kopiclom i Boìdarom Mandi}em, akterima tog doba. Sve-stranost Kopiclovog stvarala{tva omogu}ila je i mr Marijani Matovi}da kroz izlo`bu i katalog pod nazivom Najboqi svet prikaè sve fazewegove umetni~ke li~nosti.

Dobitnici presti`nih pesni~kih nagrada predstavili su svoje poe-tike na ve~eri nagra|enih. U~estvovali su: Ivan Negri{orac (Zmajeva na-grada), \or|o Sladoje (@i~ka hrisovuqa), Marija [imokovi} (Miqkovi-}eva nagrada) i Milan \or|evi} (Disova nagrada). Me|unarodni ton 45.„Disovom prole}u“ dala je Kajoko Jamasaki, pesnik, profesor na Katedriza japanologiju Filolo{kog fakulteta u Beogradu koja je sa DanijelomVasi} do~arala poeziju Japana na kwièvnoj ve~eri pod nazivom No}

lokvawa.

IZ

VE

[T

AJ



Predstavqawem nagra|ene zbirke Pesme Milke Popovi} u Pan~evu,„Disovo prole}e“ napravilo je jo{ jedan izlet van lokalnih granica. Kva-litetu Disovih sve~anosti doprinelo je muzi~ko-poetsko ve~e posve}enoDu{ku Trifunovi}u, brojni programi za mlade objediweni pod zajedni~-ki naziv Disovizija, susreti pesnika sa |acima i likovne izlo`be. Gost45. „Disovog prole}a“ bio je i Dragan Veliki}, aktuelni ambasador Srbi-je u Be~u, ~iji je roman Ruski prozor dobio NIN-ovu nagradu.

Kulturno prosvetna delatnost Biblioteke

Za Gradsku biblioteku 2008. godina je vi{estruko zna~ajna: obeleè-no je 160. godina od osnivawa Dru`stva za ~itawe Srbsko-slavenskij no-

vina (1848), {to predstavqa po~etak prosve}ivawa i dru{tvenog organi-zovawa gra|ana, odràno je 45. „Disovo prole}e“, a grad je slavio {est ve-kova od prvog pisanog pomena imena â~ak. Jubileji su obeleèni brojnimsve~anostima, prisustvom eminentnih gostiju i {tampawem vrednih pu-blikacija. Organizovano je 16 kwièvnih ve~eri i promocija, u petnae-stak {kola gostovali su pesnici Branko Stevanovi}, Igor Kolarov, Gor-dana Timotijevi}, Bo{ko Lomovi} i Vladimir Kopicl, prire|ene su ~e-tiri velike autorske izlo`be od kojih dve prate katalozi.

Promovisane su publikacije: Put do kwige, autora Mila Grozdani-}a, Plavi dozivi Radojka Nikoli}a i Ispuwen ìvot Sini{e Paunovi}akoje je priredila Marija Orbovi}. Zatim Poveqe i Pisma Despota Stefa-

na Lazarevi}a akademika Aleksandra Mladenovi}a, roman godine (NIN-ova nagrada) Dragana Veliki}a Ruski prozor, Pesme Milke Popovi} (pro-mocija odràna u Pan~evu), kwiga Dejana Mili}a Politi~ki govor mo-

derne Srbije, roman Mango Qubice Arsi}, predstavqeni su autori jubi-larnog, 100. kola Srpske kwièvne zadruge, kao i nosioci najvrednijihpesni~kih priznawa. Povodom jubileja Biblioteke odràna je sve~anaakademija pod nazivom 160 godina ~itamo sa vama i prire|ena izlo`baPro~itane godine. Autori izlo`be i kataloga su bibliotekari OliveraNedeqkovi} i Marija Orbovi}. Godinu su obeleìle i izlo`be [tampa-

na re~ 2007, autora Marije Orbovi}, a posebno izlo`ba Najboqi svet, po-sve}ena laureatu 45. „Disovog prole}a“ Vladimiru Kopiclu, koju je pri-redila mr Marijana Matovi}, koja je autor i istoimenog kataloga. Pod na-zivom Filozofija ìvota mr Marijana Matovi} priredila je izlo`bu u~ast Andrije B. K. Stojkovi}a, uprili~enu povodom jubileja grada i orga-nizovawa Drugog filozofsko-pedago{kog skupa o eti~kim principimaovog znamenitog â~anina.

Posebna pa`wa bibliotekara bila je usmerena na programe za mlade,pa je u okviru Disovizije Kreativna radionica Krug prikazala multime-

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

dijalnu predstavu Prostranstvo je na{a tamnica, koju je dramatizovaoi reìrao Milutin Gigi Jev|enijevi}, dva puta je gostovao Branko Pra-ì}, muzi~ar iz Novog Sada, sa poetsko-muzi~kim performansom posve}e-nim pesniku Du{ku Trifunovi}u, kao i razvoju jugoslovenske rok scene,koji su odràni u Gradskom parku. U okviru „Letwih dana kulture“ pri-kazana je monodrama Dragoslava Mihajlovi}a Kad su cvetale tikve u iz-vo|ewu kragujeva~kog glumca Mirka Babi}a. „Dane evropske ba{tine“ obe-leìlo je gostovawe pisaca SKZ i kwièvno ve~e Kosovska riznica na ko-me je predstavqena kwiga Milan Raki} na Kosovu, bogato pokretno kosov-sko blago iz Narodnog muzeja Pri{tine i u~e{}e pesnika sa Kosova.

Biblioteka je organizovala dve stru~ne ekskurzije za svoje radnike– poseta manastirima Studenica i @i~a i kraqeva~koj Narodnoj biblio-teci „Stefan Prvoven~ani“ i 51. me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu.Za {kolske bibliotekare i unapre|ewe bibliote~ke delatnosti organizo-van je stru~ni seminar.

U programima Biblioteke u 2008. godini u~estvovali su: akademiciMatija Be}kovi} i Aleksandar Mladenovi}, Mile Grozdani}, zatim, Slo-bodan \urovi}, Sreto Bo{wak, Branko Kuki}, dr Bojan Jovanovi}, BogdanA. Popovi}, Gojko Boòvi}, Vojislav Karanovi}, Vladan Matijevi}, AlenBe{i}, dr Borjanka Trajkovi}, Borko Gvozdenovi}, prof. dr Brankica î-goja, dr Rada Stijovi}, @arko îgoja, Dragan Veliki}, Ivan Radosavqe-vi}, Igor Kolarov, Branko Stevanovi}, Gordana Timotijevi}, Milka Po-povi}, Dejan ân~arevi}, Predrag Petrovi}, \or|e Despi}, mr Svetlana[eatovi} Dimitrijevi}, dr Goran Maksimovi}, Mirko Demi}, dr JovicaTrkuqa, Dejan A. Mili}, Ivan Negri{orac, prof. dr Mihajlo Panti}, Ma-rija [imokovi}, \or|o Sladoje, Milan \or|evi}, Jovan ]irilov, Boì-dar Mandi}, Vladimir Kopicl, Dragan Hamovi}, Enes Halilovi}, prof.dr Jovan Pej~i}, Milica Jeftimijevi}-Lili}, Branko Joki}, Miro Vuk-sanovi}, Dragomir Brajkovi}, Dragan Laki}evi}, Marko Nedi}, Aleksan-dar Mari}, Bo{ko Lomovi}, mr Svetlana Jan~i}, Kajoko Jamasaki, Dani-jela Vasi}, Marija Orbovi}, Milica Bakovi}, Bo{ko Obradovi}, mr Mari-jana Matovi}, Dubravka Ili}, Danica Ota{evi}, Bogdan Trifunovi},Mirko Drmanac, Biqana Mijailovi}, Slobodan Blagojevi}, Slobodan Ni-koli}, Vesna Petrovi} i drugi.

Ostvarivawu programa doprineli su i dramski umetnici: Neboj{aDugali}, Vesna Pavlovi}, Branislav Toma{evi}, Igor Ili}, Mirko Ba-bi}, Milutin Jev|enijevi}, i polaznici Kreativne radionice Krug.

U muzi~kom programu u~estvovali su: prof. dr Marina Mili} Apo-stolovi}, Rade Zdravkovi}, hor „Melodi“ sa vokalnom solistkiwom Div-nom Qubojevi}, Etno peva~ka grupa „Jovan~ica“, Plesni klub Luna iBranko Praì}.

IZ

VE

[T

AJ



Nastupili su slikari: Draga Jovanovi}, Branka Kuzmanovi}, IrenaLagator, Petra Majc, Milovan De Stil Markovi}, Vesna Perunovi}, Mile-ta Prodanovi}, Nina Todorovi}, Jovan êki}, Andrej îkala, Irena Kele-~evi}, Umetni~ka grupa [kart, Boìdar Plazini}, Vesna Petrovi} idrugi.

Izdava~ka delatnost

Povodom Dana biblioteke i 160. godina postojawa, objavqena je kapi-talna kwiga za lokalnu ba{tinu, ali i za srpsku kulturu, biobibliogra-fija Ispuwen ìvot posve}ena piscu, pesniku, novinaru i kolekcionaruSini{i Paunovi}u, ro|enom u â~ku po~etkom 20. veka. Ovu vrednu mono-grafiju priredila je Marija Orbovi}, bibliotekar-savetnik Zavi~ajnogodeqewa ~a~anske Biblioteke, koja ve} nekoliko godina pomno istraùjePaunovi}ev bogati ìvot i zaostav{tinu koja se ~uva u Gradskoj biblio-teci. Ovo je prva kwiga ~a~anske Biblioteke {tampana u tvrdom povezu,na kunstdruku, {ivena, sa omotom i izuzetnom likovno-grafi~kom opre-mom za {ta se pobrinuo Zoran Jure{, grafi~ki umetnik. Sem obimne bio-grafije koja obuhvata skoro ~itav vek, Marija Orbovi} je popisala i 1.362bibliografske jedinice Paunovi}evih radova i tekstova o wemu.

Povodom ovog jubileja, Biblioteka je {tampala katalog Pro~itane

godine koji su priredile Olivera Nedeqkovi} i Marija Orbovi} (obima 68strana) uz koji je objavqen i CD sa istoimene izlo`be. Katalog faksimi-lima dokumenata, fotografijama i drugom gra|om detaqno prati dug razvo-jni put ~a~anske Biblioteke tokom tri veka u kojima je, na àlost, mewa-la vi{e adresa i uvek bila besku}nik. [tampan je i 14. broj stru~nog ~aso-pisa za savremeno bibliotekarstvo Glas biblioteke na pove}anom obimu od312 strana, sa 19 radova od kojih 12 potpisuju radnici ove ustanove.

Izdava~ku delatnost 45. „Disovog prole}a“ obeleìla je kwiga Vla-dimira Kopicla Sovin izbor (obim 116 str), izuzetan katalog Najboqi

svet autora mr Marijane Matovi} (obim 34 str.), kwiga dobitnika nagra-de Mladi Dis Vladimira Stojni}a Vreme se zavr{ilo (obim 80 str.), kao i~asopis „Disovo prole}e“ broj 39, objavqen na 52 strane.

Stru~no odeqewe

Fond Gradske biblioteke uve}an je za 8.253 kwiga, koliko je inven-tarisano, stru~no obra|eno i razvrstano po odeqewima. U elektronsku ba-zu podataka uneto je 7.844 monografske publikacije, a uvedeno je i dato nakori{}ewe i 169 slikovnica. U BIBLIO bazi je 68.799 MFN zapisa.

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Otvoreno je 3.323 nova zapisa u BIBLIO programu, ura|eno 15.398 ka-talo{kih listi}a, od ~ega 8.481 autorskih, 5.590 stru~nih, 786 predmetnihi 541 naslovni. Svi katalo{ki listi}i blagovremeno su uloèni u odgova-raju}e kataloge u odeqewima mati~ne biblioteke i u ograncima. Istovre-meno je dopisano 4.106 novih inventarskih brojeva na postoje}e katalo{kelisti}e. Mese~no je u proseku obra|ivano 653 kwige, a u posledwa tri me-seca, posle Sajma kwiga, na kori{}ewe je predato 2.351 kwiga.

Kwige su raspore|ene po odeqewima i to: Odraslo 5.046, Nau~no 474,Zavi~ajno 409, Mr~ajevci 398, Zabla}e 501, Preqina 300, Prijevor 335,De~je 778. Sa ~etiri publikacije dopuwen je fond marksisti~ke kwige, akupqeno je 10 starih i retkih kwiga koje predstavqaju posebnu vrednostustanove.

Radnici Stru~nog odeqewa pomagali su na fizi~koj obradi i inven-tarisawu zavi~ajnog fonda i tom prilikom je obra|eno 1.582 razglednice,432 plakata, 132 pozivnice i 12 programa iz legata Jovana Davidovi}a.

U 2008. godini rashodovano je po vi{e osnova 1661 jedinica biblio-te~ke gra|e (Odraslo 423, De~je 1.236). Revalorizivana vrednost rashodova-nih kwiga je 24.595 dinara.

Istovremeno, ura|eno je oko 200 spiskova za javnu nabavku kwiga, ot-kup publikacija od Ministarstva kulture i raznih drugih vrsta poklona.

Odeqewe ~asopisa i listova

Odeqewe ~asopisa i listova sa ~itaonicom sme{teno je u Gospodar Jo-vanovoj ulici br. 6. U Odeqewu se o serijskim publikacijama brine dvojezaposlenih, bibliotekar Mirko Drmanac i kwi`ni~ar Miroslavka Rado-vanovi}. Odeqewe poseduje ukupno 230 m polica za sme{taj ~asopisa i no-vina koje se nalaze delom u prostorijama Odeqewa (58 m), delom u zgradi Me-|uop{tinskog istorijskog arhiva u â~ku (100 m), i prostorijama Biblio-teke u Domu kulture (72 m). îtaonica Odeqewa ima 25 mesta. Odeqewe ras-polaè sa jednim ra~unarom koji sluì za katalo{ku obradu periodike.

U Odeqewu ~asopisa i listova obavqa se komletan posao nabavke, fi-zi~ke i katalo{ke obrade periodike i rada sa korisnicima. Prema propi-sima Zakona o bibliote~koj delatnosti, dobijena periodika se evidenti-ra u kartoteci evidencionih kartona, inventari{e u kwizi inventarakoja se posebno vodi za ~asopise i novine na Obrascu br. 15/22 i vodi u ka-talogu naslova serijskih publikacija. Odeqewe ima lisni katalog naslo-va serijskih publikacija koje se nalaze u fondu odeqewa kao i lisni al-fabetski autorski i predmetni katalog ~lanaka u serijskim publikacija-ma. Katalog naslova serijskih publikacija se vodi prema standarduISBD(CR), a katalo{ka obrada komponentnih delova prema standardu

IZ

VE

[T

AJ



ISBD(CP). U odeqewu se vr{i automatizovana katalo{ka obrada serijskihpublikacija.

U okviru fonda odeqewa nalazi se ukupno 348 naslova ~asopisa. Odtog broja 318 ~asopisa ima signaturu, dok 30 ~asopisa nema signaturu (~a-sopisi koji imaju velike minuse i ~asopisi koji neredovno izlaze). Ufondu se nalazi ukupno 17 naslova novina i sva godi{ta su ukori~ena.Ukupan broj sveski ~asopisa u fondu je 14.769, dok ukori~enih godi{tanovina ima 374. Dvanaest naslova ~asopisa je na stranim jezicima, od ~e-ga sedam na ruskom, tri na engleskom i po jedan na nema~kom i francuskomjeziku. Dva ~asopisa izdata na engleskom jeziku su prinovqena u toku pro-tekle godine (India Perspectives i Philotheos).

U toku 2008. godine nabavqeno je ukupno 85 naslova kwièvnih, na-u~nih i revijalnih ~asopisa, ukqu~uju}i naslove starijih godi{ta dobi-jenih na poklon i sopstveno izdawe (Disovo prole}e). Me|u wima je i 13novih naslova: (Az, Arhe, Boka, Godi{wak Filozofskog fakulteta u No-

vom Sadu, India Perspectives, Lu~a, Nova Zora, Poslovna ekonomija, Poli-

ti~ka revija, Srpska politi~ka misao, Unikat, Philologia, Philotheos).Pored toga, nabavqeno je 8 naslova de~jih ~asopisa za De~je odeqewe, ra-~unaju}i nove naslove: \a~ko doba, Zabavnik \a~kog doba i \ak prvak. Ta-ko|e, nabavqano je i 13 naslova ~asopisa iz oblasti bibliotekarstvaukqu~uju}i sopstveno izdawe (Glas biblioteke), dok su novi stru~ni na-slovi u fondu Javne biblioteke i Godi{wak Narodne biblioteke „Sto-

jan Trumi}“ Titel. Gradska biblioteka u â~ku je u toku 2008. godinepretpla}ena na kori{}ewe elektronske verzije ~asopisa „Pregled“. U to-ku godine fond Odeqewa ~asopisa oboga}en je sa ukupno 18 novih naslova,od ~ega je 13 iz oblasti kwièvnosti i lingvistike, kulture i umetnosti,ekonomije i politike; tri nova naslova su de~ji ~asopisi, a dva su novestru~ne serijske publikacije.

Od aktuelne periodike nabavqeno je zbirno 106 naslova ~asopisa(133 godi{ta, 326 sveski), kao i 17 dnevnih, nedeqnih i mese~nih naslovanovina i revijalne {tampe za kori{}ewe u ~itaonici Odeqewa. Od brojanabavqenih ~asopisa, 27 naslova (37 godi{ta, 154 sveske) je kupqeno ilipretpla}eno, 16 naslova (17 godi{ta, 37 sveski) je dobijeno na osnovu raz-mene sa drugim bibliotekama, dok je 61 naslov (77 godi{ta, 133 sveske) do-bijen kao poklon od institucija i pojedinaca. Dva naslova (dva godi{ta,dve sveske) su sopstveno izdawe.

Po~etkom 2008. godine zavr{ena je fizi~ka i katalo{ka obrada ~a-sopisa dobijenih na poklon 2007. godine od Tijane Kova~evi} iz Beograda.Fond ~asopisa je na ovaj na~in dopuwen sa 18 naslova (Brani~evo, Gradi-

na, Dometi, Delo, Dubrovnik, Život, Zadarska revija, Kwièvnost, Kultura,Mostovi, Mogu}nosti, Na{ jezik, Razvitak, Stvarawe, Stremqewa, Tea-tron, Filolo{ki pregled, Forum), odnosno sa 129 sveski ~asopisa koji se

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

ve} nalaze u katalogu naslova, ali su starijih godi{ta, ~ime su popuwenizna~ajni minusi u postoje}em fondu.

U 2008. godini je inventarisano, povezano u tomove i sme{teno u fond141 godi{te ~asopisa (inv. br. 3227–3368). Ukori~ena su, inventarisana isme{tena u fond 3 godi{ta novina koje se ~uvaju (Politika, Sport i NIN

za 2007). Vr{ena je analiti~ka obrada ~lanaka 10 ~asopisa iz oblasti dru-{tvenih nauka, kwièvnosti i kulture za 2007. godinu i dopuwen je kata-log naslova u elektronskoj bazi programa CDS/ISIS sa ukupno 827 zapisa.Ukupan broj zapisa u elektronskoj bazi Odeqewa ~asopisa je 19.602.

U teku}oj godini fond ~asopisa je potpuno fizi~ki sre|en i preslo-èn po azbu~nom sistemu. Bibliotekaru Mirku Drmancu pomo} su pruì-li vojnici na civilnom sluèwu Du{an Barali}, Marko Simovi} i Mar-ko Ristovi}. Depo koji se nalazi u zgradi Me|uop{tinskog istorijskogarhiva je u toku godine pro{iren za {est du`nih metara polica. Prebro-jane su sve sveske ~asopisa i sva ukori~ena godi{ta novina. Fizi~ka sre-|enost fonda je optimalna, mada sistem slagawa ~asopisa nije po UDK ilinumerus currens-u. Svi duplikati koji se nalaze u fondu sme{teni suodvojeno i spremni su za razmenu ili poklon. Uslovi sme{taja periodikesu zadovoqavaju}i i nema rizika od o{te}ewa fonda.

Sva godi{ta ~asopisa Tehnika od 1959. do 2006. godine odvojena su ispremqena za razmenu ili poklon. To je u~iweno jer je nastavak nabavke i~uvawe ~asopisa neopravdano sa stanovi{ta angaòvanog prostora za ~u-vawe, cene ~asopisa i potreba korisnika.

Od aprila 2008. godine ~itaonica za dnevnu {tampu otvorena je zakorisnike i subotom od 8.00 do 13.00 ~asova. Odeqewe je ove godine imaloukupno 4565 korisnika od ~ega: 15 u~enika (0%), 199 studenata (4%), 360radnika (7%), 931 slu`benika (19%) i 3315 ostalih korisnika (70%). Iz-dato je na kori{}ewe 13583 primerka dnevne i nedeqne {tampe i 866 sve-zaka ~asopisa. Usled pove}anog obima posla ukupna poseta je ve}a za 4,9%i izdato je 7,6% vi{e serijskih publikacija u odnosu na pro{lu godinu.Glavi problem u radu Odeqewa vezan je za sme{taj i kori{}ewe fonda ~a-sopisa i novina usled nu`ne fizi~ke razbijenosti fonda na tri me|usob-no udaqene lokacije.

Bibliotekar Mirko Drmanac je u toku godine pripremio rad „MajorKavaqer Milija Dragi}evi}“ za Glas biblioteke br. 14 (2007) i „â~ak vi-|en o~ima putopisaca“ za 39. broj ~asopisa „Disovo prole}e“, trominutniprate}i film za predstavu „Prostranstvo je na{a tamnica“ u reìji Mi-lutina Gigija Jev|enijevi}a odrànu u okviru „Disovizije“ 19. maja 2008.i minutnu televizijsku reklamu za promociju kwige Jovana Pej~i}a „Mi-lan Raki} na Kosovu“, u okviru Dana evropske ba{tine. Pored toga, Mir-ko Drmanac je pripremio vi{e video-prezentacija za prate}e bibliote~kemanifestacije, pripremao audio-vizuelne materijale za potrebe veb sajta

IZ

VE

[T

AJ



Biblioteke i sa uspehom u~estvovao na IV Radni~kim sportskim igrama uorganizaciji Sindikata kulture Srbije koje su odràne 21–28. septembra2008. godine u Pefkohoriju i sa tri osvojene medaqe (zlatna, srebrna poje-dina~no, zlatna kolektivno) promovisao mati~nu ustanovu.

Centar za digitalizaciju

Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ u januaru 2008. godi-ne formirala je Centar za digitalizaciju. Radnici novoosnovanog odeqe-wa angaòvani su na poslovima digitalizacije i aùrirawu internetsajtova i blogova Gradske biblioteke, davawu tehni~ko-informacione po-dr{ke zaposlenima i korisnicima iz oblasti ra~unarsko-informacio-nih tehnologija, kao i na predlagawu i sprovo|ewu re{ewa automatizaci-je poslovawa ustanove i primene informacionih tehnologija u radu.

Zahvaquju}i prethodnim projektima, Centar je opremqen neophod-nom tehni~kom opremom (sredstva Ministarstva kulture RS, 2007), zapo-{qava ~etiri lica na javnom radu digitalizacije periodike fonda Zavi-~ajnog odeqewa, (januar–jul 2008), a uloèna su i sredstva Gradske biblio-teke). Centar za digitalizaciju mereno po rezultatima rada, broju lica ko-ja aktivno rade u wemu i tehni~koj opremqenosti, jedinstven je me|u javnimbibliotekama Srbije. U 2008. godini Centar je dobio A3 skener visokih per-formansi, jedan eksterni hard disk, jedan sistem za skladi{tewe podatakai jedan laptop ra~unar, tako da centar raspolaè sa: 4 desktop ra~unara, 2laptop ra~unara, 4 skenera (tri A3 i jedan A4 skener), 1 digitalnim fotoa-paratom, 2 eksterna hard diska i 1 sistemom za skladi{tewe (storix), 1 pro-jektorom sa projekcionim platnom. Pored pomenute opreme, Centar za digi-talizaciju vodi brigu i o ostaloj tehnici ustanove i wenoj ispravnosti.

U Centru je stalno zaposlen jedan radnik (bibliotekar), jedan hono-rarno angaòvani saradnik (informati~ar) i dva tehni~ka asistenta (li-ca na civilnom sluèwu vojnog roka).

Centar za digitalizaciju preuzeo je na sebe brigu o ~uvawu, vo|ewui izdavawu dela kwi`nog fonda Zavi~ajnog odeqewa Gradske biblioteke,koji se ti~e naslova iz oblasti ra~unarsko-informacione tehnologije(vi{e od 400 naslova). Centar je, tako|e, preuzeo i audio-vizuelnu gra|uiz fonda Zavi~ajnog odeqewa (audio trake, VHS kasete, kompakt-diskovi,DVD), kao i multimedijalnu arhivu zabeleènih programa u organizaci-ji Biblioteke, sa vi{e stotina sati materijala. Audio-vizuelnu gra|u ~i-ni : 23 VHS kasete, 21 audio-traka, 45 audio-kompakt i DVD diskova, 181kompakt i DVD diskova video i foto-materijala i 19 raznih drugih op-ti~kih diskova (statisti~ki podaci o kori{}ewu ove gra|e sastavni sudeo statistike Zavi~ajnog odeqewa).

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Digitalizacija

U 2008. godini digitalizovano je ukupno 24.132 dokumenata iz fondaZavi~ajnog odeqewa Gradske biblioteke (iz 2007. godine preneto je 2.034digitalna dokumenta). Digitalizacija podrazumeva skenirawe dokumena-ta i opis preko metapodataka, ~ime je digitalna gra|a pripremqena za bu-du}u manipulaciju i objavqivawe na internetu. Na veb sajtu „Digitalnabiblioteka“, koji je pokrenut po~etkom 2008. godine, za potrebe pretraì-vawa i pregledawa elektronskih kolekcija preko interneta, objavqeno je6.970 digitalnih dokumenata.

Centar je razvio sopstvenu bazu podataka za potrebe skladi{tewa ipretraìvawa digitalnih dokumenata na internetu. Autor baze podatakaje dipl. in`. Vlada Maksimovi}, koji je angaòvan kao spoqni saradnikna projektu. Ukupna koli~ina podataka Centra za digitalizaciju je pre-ko 300 gigabajta. ûvawe tih podataka vr{i se na dva odvojena kapacitetaza skladi{tewe (jedan sistem za skladi{tewe i jedan hard disk) i na DVDdiskovima (ukupno 80), ~ime je svaki digitalni dokument zastupqen satri kopije. Na taj na~in su ispuweni visoki standardi za ~uvawe i skla-di{tewe podataka u digitalnom obliku. Honorarni saradnik AleksandarVukajlovi} zavr{io je u septembru 2008. MS ACCESS bazu podataka za ar-hivirawe podataka o digitalizovanoj gra|i u Centru za digitalizaciju,koja se koristi za internu upotrebu u Centru. Ura|ena je i elektronskakwiga inventara za potrebe Odeqewa ~asopisa (oko 3.000 zapisa).

U ciqu kori{}ewa digitalnih kolekcija Gradske biblioteke prekointerneta, po~etkom 2008. pokrenut je veb sajt „Digitalna biblioteka“ naadresi http://www.cacak-dis.rs/dig_bibl/index.html. Sajt je prilago|en kori-{}ewu {irokom krugu korisnika, sa opcijama pretraìvawa i pregleda-wa kolekcija razvrstanih prema tipovima gra|e. Narodna biblioteka Sr-bije ukqu~ila je ovaj sajt u svoje Preporu~ene internet adrese Digital-nih biblioteka, kao jedini iz Srbije.

U martu 2008. godine pokrenut je blog „Digitalizacija i digitalnebiblioteke“ u okviru internet sajta Biblioteke (na adresi http://digi-tal.cacak-dis.rs/index.php), gde se objavquju tekstovi o teorijskim i prak-ti~nim pitawima digitalizacije, kao i vesti, najave i prikazi projeka-ta digitalizacije u zemqi i svetu. Blog istovremeno saop{tava vesti o to-ku procesa digitalizacije u Gradskoj biblioteci. Trenutno je ~a~anskiblog „Digitalizacija i digitalne biblioteke“ jedini usko-stru~ni bi-bliote~ki blog u Srbiji.

U 2008. omogu}en je pristup Internetu svim zaposlenima sa wihovihradnih mesta, a u drugoj polovini godine i elektronskoj bazi Zavi~ajnogi Odeqewa periodike. Na ovaj na~in premo{}ena je fizi~ka odvojenost

IZ

VE

[T

AJ



objekata koje koristi Biblioteka, tako da su sve tri elektronske baze do-stupne zaposlenima, samim tim i korisnicima.

Zapo~et je rad na projektu „De~ja digitalna biblioteka“ i u toku jedigitalizacija celokupne edicije „Zlatna kwiga“ (105 kwiga). Digitali-zovane stare de~je kwige i slikovnice iz legata Jovana Davidovi}a bi}eukqu~ene u budu}u digitalnu biblioteku za decu. Ovaj projekat po~iva natrajnom opredeqewu Biblioteke da je rad sa decom najva`niji segmentdru{tveno-kulturnog rada javne biblioteke.

U 2008. godini je digitalizovano 24.132 dokumenta: press clipping 625,katalog 1.194, kwige 9.991, multimedija 6, novine 4.515, plakati 80, poziv-nice 1.615, razglednice 124, razno 722, slikovnice 223, fotografije 2.490,~asopisi 2.547.

Centar za digitalizaciju ostvario je dobru saradwu sa Narodnom bi-bliotekom Srbije, Nacionalnim centrom za digitalizaciju, Tehni~kimfakultetom u â~ku, Nacionalnom bibliotekom ê{ke Republike i dru-gim ustanovama i pojedincima, {to ~a~anskoj Biblioteci omoga}uje da bu-de me|u liderima na poqu digitalizacije u Srbiji.

Sajt www.cacak-dis.rs

Gradska biblioteka veliku pa`wu posve}uje i promociji ustanovena internetu. Mati~ni sajt ustanove u 2008. godini imao je 66.096 poseta,a blog Biblioteke 17.000 poseta. Iskori{}eni su kapaciteti dve dru{tve-ne mreè na internetu za stvarawe imixa moderne biblioteke, kako bi seprivukla pa`wa mla|e korisni~ke populacije.

Na najve}oj internet dru{tvenoj mreì Fejsbuk (Facebook) Biblio-teka je otvorila stranicu (http://www.facebook.com/pages/Cacak-Ser-bia/Gradska-biblioteka-Cacak/21595215877), koja je za nekoliko meseci pri-vukla preko 150 „sledbenika“ („fanova“).

Istovremeno je na najzna~ajnijem internet sajtu za pregled video sa-dràja Jutjub (Youtube) otvoren 31. oktobra 2008. kanal (adresa http://www.youtube.com/user/bibliotekacacak) za postavqawe video zapisa programa ko-je organizuje Gradska biblioteka. Postavqeni video materijal iz kolek-cije Multimedija „Digitalne biblioteke“ za dva meseca pregledan je vi-{e od 200 puta.

Najpose}enije stranice sajta Biblioteke su „Digitalna biblioteka“i elektronska izdawa, kao i vesti o programima ustanove: na ova tri seg-menta odlazi preko 80 % svih poseta. Interensantno je da 27 % sajtu pri-stupa direktno (ukuca adresu sajta u web ~ita~), dok ve}ina na sajt dolaziputem internet pretraìva~a. Ovakva poseta ukazuje na obiqe kvalitet-nog sadràja koji se nalazi na sajtu Biblioteke. Naj~e{}e kori{}ene

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

kqu~ne re~i i termini koji korisnike interneta upu}uju na sajt su: bi-blioteka â~ak, Vladislav Petkovi} Dis, biografija gradska biblioteka,digitalizacija, Disova poezija, Disovo prole}e.

Zavi~ajno odeqewe

Tokom 2008. godine u Zavi~ajnom odeqewu usluèno je 385 korisni-ka koji su koristili: 410 monografskih, 3.791 periodi~nu publikaciju,296 pozivnica, 789 ise~aka iz novina i 95 fotografija. Fond odeqewa obo-ga}en je sa 409 publikacija, koje su stru~no obra|ene i unete u elektron-sku bazu. Inventarisano je 111 godi{ta ~asopisa i 1.147 ise~aka iz novi-na. Analiti~ki je obra|eno 274 ~lanka iz periodike. U elktronskom kato-logu obra|eno je 556 fotografija (inventarisana 561). Razvrstano je i pot-pisano 2.442 fotografije u digitalnom obliku. Ukupno je inventarisano723 jedinice vizuelne gra|e (185 pozivnica, 435 plakata i 103 programa).Inventarisano je 1.582 razglednice iz legata Jovana Davidovi}a kao i 39rukopisa iz fonda Zavi~ajnog odeqewa. Tako|e je nastavqeno sre|ivawelegata Sini{e Paunovi}a: 35 kutija arhivske gra|e razvrstano je u ~eti-ri grupe ({est kutija pisama upu}enih legatoru, dve kutije pisama koje jePaunovi} pisao drugima, dvadeset kutija rukopisa Sini{e Paunovi}a, se-dam kutija dokumentarne gra|e o Paunovi}u i wegovoj porodici).

Osim redovne nabavke i popuwavawa fondova, 2008. godine zna~ajnosu anulirani i minusi u zavi~ajnoj periodici kupovinom vi{e publika-cija iz biblioteke Boìdara Kova~evi}a iz Beograda. Nabavqeno je: 12 to-mova Bibliografije rasprava, ~lanaka i kwièvnih radova (Zagreb, Lek-

sikografski zavod), a jedan broj Narodne odbrane iz 1929. godine posve}envojvodi Stepi Stepanovi}u otkupqen je od antikvara. U toku je nabavkakwiga na osnovu spiska deziderata (62 monografske publikacije), a tokomgodine otkupqene su monografske publikacije: Radikalski kalendar za1939. godinu, Prilozi statisti~kom izu~avawu prvog srpskog ustanka

(Beograd, Zavod za statistiku NR Srbije, 1955), Stanovni{tvo predratne

Jugoslavije prema popisu iz 1931. godine (Beograd, Dràvni statisti~kiured DF Jugoslavije, 1945), [ema stalnih rejona za pregrupisavawe popi-snih podataka o stanovni{tvu NR Srbije (Beograd, Zavod za statistiku NRSrbije, 1956), Bibliografija srpskih almanaha i kalendara Miodraga

Matickog (Beograd: SANU, 1986) i Popis stanovni{tva 1953 Beograd,Savezni zavod za statistiku, 1959), Spomenik SKA LXVIII, 1929, Spomenik

SKA LXXXIX, 1939 i Spisak koleoptera u Muzeju srpske zemqe, (Beograd,Dràvna [tamparija Kraqevine Srbije, 1904).

IZ

VE

[T

AJ



Mati~na slu`ba

Porodica biblioteka Moravi~kog okruga broji 52 ~lana: jedna grad-ska – mati~na biblioteka (â~ak), dve op{tinske (Ivawica i Gorwi Mi-lanovac), dok je postupak izdvajawa biblioteke u Gu~i (op{tina Lu~ani)u toku. Mreù ~ini 45 {kolskih biblioteka (35 osnovno{kolskih i 10sredwo{kolskih), 3 specijalne biblioteke (Narodni muzej â~ak, Me|u-op{tinski istorijski arhiv i fabrika CER) i jedna biblioteka otvore-nog tipa (Dom u~enika).

Dva ovla{}ena radnika Gradske biblioteke obavili su 88 poseta bi-bliotekama u Moravi~kom okrugu, 23 vi{e nego u 2007. godini: 45 u ~a~an-skoj op{tini, 25 u gorwomilanova~koj, 15 u lu~anskoj i tri u Ivawici.

U tri op{tinske biblioteke izvr{en je stru~ni nadzor i kontrolaprimene Zakona o bibliote~koj delatnosti, dok su nadzor nad radom Grad-ske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“ 10. oktobra 2008. godine izvr-{ili ovla{}eni radnici Narodne biblioteke Srbije (Vladimir [ekula-rac, bibliotekar savetnik, na~elnik Slu`be za razvoj bibiote~ke delat-nosti, Bojana Vukoti}, bibliotekar-savetnik, i Ivana Spi~anovi}, vi{istru~ni saradnik u odeqewu za informacione usluge). Osim toga pruènasu uputstva Centru za kulturu, sport i turizam u Gu~i kako da se sprove-de postupak izdvajawa i registrovawa biblioteke.

Osim uvida u rad {kolskih biblioteka vr{ena je stru~na obuka bi-bliotekara, promovisane su kulturne vrednosti i kultura ~itawa. Radni-ci mati~ne slu`be i direktor ustanove uprili~ili su sastanke sa ruko-vodiocima ~etiri op{tine u ciqu sagledavawa postoje}eg stawa i mogu}-nostima za unapre|ewe bibliotekarstva i kulture u Okrugu. Organizovanje i stru~ni seminar za {kolske bibliotekare na kome je u~estvovalo 35lica, a predava~i su bili mr Svetlana Jan~i} (NBS), Danica Ota{evi} iDubravka Ili}.

Mati~na slu`ba angaòvana je i na realizaciji programa „Disovogprole}a“ koji je vezan za konkurse literarnih radova u~enika osnovnih isredwih {kola Moravi~kog okruga, kao i na organizovawu poseta de~jihpisaca {kolama i mali{ana iz vrti}a mati~noj biblioteci i odeqewimau selima. U poseti |acima ~a~anskih {kola bilo je pet pisaca koji su go-stovali u 15 ustanova.

Radnici mati~ne slu`be tokom godine rade u ograncima na selu(Preqina, Zabla}e) i vr{e zamene u odeqewima.

Zapaèno u~e{}e radnika mati~ne slu`be bilo je na 20. Festivaluhumora za decu u Lazarevcu (17. i 18. septembar) na kome je multimedijal-no prezentovan rad ogranka u Zabla}u. Bibliotekar Dubravka Ili} u~e-stvovala je u radu sekcije za mati~ne biblioteke Bibliote~kog dru{tva

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Srbije, na stru~nom skupu u Sremskoj Mitrovici, a predsednik je Podru-`nice bibliotekara Moravi~kog okruga.

Uspe{an tim

Radnici ~a~anske Biblioteke su u {irim bibliote~ko-kulturnimkrugovima poznati po brojnim stru~nim radovima i objavqenim publika-cijama. Bibliotekar savetnik Marija Orbovi} autor je monografije o Si-ni{i Paunovi}u Ispuwen ìvot, koja je objavqena kao 14. kwiga u edici-ji Zavi~ajna bibliografija. Marija Orbovi} urednik je ~asopisa Glas bi-

blioteke u kome je objavila dva rada. Objavqivala je u ~asopisu Disovo

prole}e, Zborniku radova Narodnog muzeja, Kwièvnom listu, ~asopisuArt 032. Autor je izlo`bi [tampana re~ i Pro~itane godine, kao i ka-taloga za izlo`bu objavqenu povodom jubileja Biblioteke. Na 16. susreti-ma bibliografa u In|iji Marija Orbovi} imala je zapaèn rad.

Olivera Nedeqkovi}, bibliotekar, autor je izlo`be i kataloga Pro-

~itane godine, radove je objavqivala u Glasu biblioteke, Disovom prole-

}u, Savremenoj biblioteci i Pan~eva~kom ~itali{tu. U~estvovala je nasusretima bibliografa u In|iji i rad }e joj biti objavqen u Zborniku saovog skupa.

Mr Marijana Matovi}, bibliotekar savetnik, autor je dve izlo`be(Najboqi svet i Filozofija ìvota), kao i kataloga Najboqi svet, rado-ve je objavqivala u ~asopisima Glas biblioteke, Disovo prole}e, Art 032,Pravoslavqe, kao i u Zborniku radova „Kolekcije u Bibliotekama“ u iz-dawu Zajednice mati~nih biblioteka Srbije (Biblionet, Kru{evac 2007).Autor je vi{e prikaza, recenzija i predgovora za kwige. Vodila je i neko-liko kwièvnih programa. Lektor je i korektor ~asopisa Glas biblio-

teke i ~lan nekoliko komisija i odbora Biblioteke.Milica Bakovi}, bibliotekar savetnik, objavqivala je radove u Di-

sovom prole}u, Zborniku radova „Kolekcije u Bibliotekama“ u izdawu Za-jednice mati~nih biblioteka Srbije (Biblionet, Kru{evac 2007), u ~aso-pisu Art 032. Autor je izlo`be â~ak srpskoj orhideji, posve}ene DaniciMarkovi}, a bila je i voditeq vi{e kwièvnih ve~eri i promocija u or-ganizaciji Biblioteke i drugih organizacija, ~lan raznih ìrija.

Dubravka Ili}, bibliotekar, objavqivala je u ~asopisu Disovo pro-

le}e, a zapaèno multimedijalno izlagawe o radu ogranka u Zabla}u ima-la je na 20. Festivalu humora za decu u Lazarevcu, u~estvovala je u radusekcije za mati~ne biblioteke Bibliote~kog dru{tva Srbije i na stru~-nom skupu u Sremskoj Mitrovici.

Mirko Drmanac, bibliotekar, objavqivao je u ~asopisima Glas bi-

blioteke i Disovo prole}e.

IZ

VE

[T

AJ



Biqana Mijailovi}, bibliotekar, objavqivala je u Glasu bibliote-

ke, a u~estvovala je i na dvodnevnom stru~nom skupu u Gete institutu natemu Mladi i biblioteka.

Danica Ota{evi} objavqivala je u ~asopisima Disovo prole}e i Glas

biblioteke, kao i u Zborniku radova [kolski bibliotekar saradnik u na-

stavi. U~estvovala je na savetovawu koje je organizovalo Ministarstvokulture u Ba~u o zajedni~koj evropskoj ba{tini i savetovawu o Marketin-

gu u biblioteci na poziv Francuske ambasade i Ministarstva kulture, naKonferenciji „Digitalizacija i elektronske biblioteke“ (septembar, Beo-grad), bila je predava~ na akreditovanom seminaru za {kolske biblioteka-re (novembar, Beograd). Autor je projekata za „Disovo prole}e“ 2009. i „Di-sovizija“ 2009., kao i brojnih drugih predavawa. Direktor je manifestaci-je „Disovo prole}e“, glavni i odgovorni urednik svih izdawa Biblioteke.

Bogdan Trifunovi}, bibliotekar, pisao je za Glas biblioteke, Diso-

vo prole}e i Zbornik radova Narodnog muzeja u â~ku. Zapaèna izlagawaimao je na susretima bibliotekara na Zlatiboru, na Me|unarodnoj nau~nojkonferenciji Elektronska biblioteka u Beogradu, kao i na SEEDI kon-ferenciji Nacionalnog centra za digitalizaciju u Beogradu. Prisustvo-vao je 8. instruktivnom seminaru u organizaciji „Internet kluba Qig“ imreè „Biblioteke na{eg okruèwa“ na Div~ibarama. Izlagao je radovena dva me|unarodna skupa, na istorijske teme: „Institucionalno obliko-vawe istorije u uxbenicima Socijalisti~ke Jugoslavije“ (Zagreb, organi-zacija Gete institit) i „Kultura mirovnih pokreta i protesta u Evropi1945–1989“ (Prag, organizacija Karlovog univerziteta i Centra za ame-ri~ke studije Univerziteta Hajdelberg). Rad Bogdana Trifunovi}a WebArchiving Projects User-Oriented Review („Pregled projekata veb arhivira-wa iz korisni~ke perspektive“) ukqu~en je u dokumentaciju projekta We-bArchiv Nacionalne biblioteke ê{ke Republike (na adresi http: //en.we-barchiv.cz/dokumenty/). Zahvaquju}i stipendiji organizacije Digital Pre-servation Europe i finansijskoj podr{ci Gradske biblioteke â~ak, bi-bliotekar Bogdan Trifunovi} je tokom novembra 2008. boravio na trone-deqnom stru~nom usavr{avawu iz digitalizacije i digitalne za{tite do-kumenata u Nacionalnoj biblioteci ê{ke Republike. Trifunovi} jeu~estvovao na vi{e promocija i kwièvnih ve~eri.

Nata{a Popovi}, bibliotekar, objavqivala je u Glasu biblioteke, aBo{ko Obradovi} u ~asopisu Disovo prole}e. Timu uspe{nih biblioteka-ra pridruìo se i saradnik na digitalizaciji, Aleksandar Vukajlovi},koji je sa radom „Archiving of Documentation About Digitalized Materials“u~estvovao na 4. SEEDI konferenciji, u organizaciji Nacionalnog centraza digitalizaciju, Beograd, 14. jun 2008.

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Oprema

Iz buxeta grada za opremu i nabavku osnovnih sredstava za rad Bi-blioteke u 2008. godini opredeqeno je 300.000 dinara. Deo sredstava utro-{en je za nabavku ~etiri personalna ra~unara, lap top, dva laserska {tam-pa~a, jedan kvalitetan skener, usisiva~, kao i sistem za beì~no umreà-vawe zgrade u Gospodar Jovanovoj i prostorija Biblioteke u Domu kultu-re. Za za{titu elektonske baze i digitalizovanih dokumenata nabavqen jeeksterni hard disk i sistem za skladi{tewe podataka. Za sme{taj kwiganabavqeno je 37 du`nih metara polica, jedan sto za kompjuter, napravqenje drveni kamion~i} za kwige u De~jem odeqewu i kupqena plinska pe}.Biblioteka raspolaè sa 20 kompjutera, dva lap topa, 12 {tampa~a, dva ko-pir aparata, sedam skenera i drugom opremom za digitalizaciju i redovnoobavqawe sloènih delatnosti. Od sredstava odobrenih za izvo|ewe jav-nog rada na poslovima digitalizacije zavi~ajne gra|e nabavqen je jedankompjuter i radni sto, a lap top je kupqen iz sredstava za obavqawe ma-ti~nih funkcija. U tehni~kom pogledu Biblioteka je dobro opremqena,ali joj nedostatak prostora oteàva rad i unapre|ewe delatnosti. Kaoproblem name}e se i „zastareo“ softver, ve} napu{ten od ve}ine bibliote-ka (BIBLIO), koji ustanova do sada nije promenila u o~ekivawu trajnogre{avawa problema prostora. U De~jem odeqewu, na posebnom ra~unaru,instaliran je internet za korisnike.

Zakqu~ak

Iako su joj proricali sumrak pojavom interneta, kwiga ne}e izgubi-ti bitku sa svojom elektronskom sestrom. Brz tehnolo{ki razvoj name}estil da ono {to nije na internetu, gotovo da i ne postoji. Me|utim, Bi-blioteke treba da koriste sve izvore informacija i prednosti novihtehnologija, ali da se ne odri~u i klasi~nih metoda i iskustava. Prisut-nost informacijama sa svakog mesta na planeti, brze usluge koje daje in-ternet, name}e bespo{tednu globalnu utakmicu, ali to ne treba da brine:Gradska biblioteka je spremna na izazove, da sakupqenu kulturnu ba{ti-nu priloì na svetsku trpezu i sa we uzme sve {to joj treba. Ideja koja jevodila osniva~e Dru{tva ~itawa srpsko-slavenskij novina daleke 1848.godine „da ne zastanu za drugima“ prisutna je i danas – biti lider prome-na, razvoja i napretka.

IZ

VE

[T

AJ



IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Priznawe generacijama vrednih i po`rtvovanih bibliotekara

IZ

VE

[T

AJ



Gradona~elnik Velimir Stanojevi} uru~uje Decembarsku nagradu direktoru

Gradske biblioteke (18. decembar 2008)

Sve~anost u ogranku u Zabla}u: briga o mladim korisnicima je

trajno opredeqewe Biblioteke

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Deo kolektiva Biblioteke u poseti sredwovekovnom manastiru @i~a (21. jun 2008)

„Disovo prole}e“ je za{titni znak ~a~anske Biblioteke:

dodela Disove nagrade pesniku Vladimiru Kopiclu (23. maj 2008)

SADR@AJ

MRE@ABogdan Trifunovi}, M. A.

PROJEKTI DIGITALNE ZA[TITE NACIONALNEBIBLIOTEKE Ê[KE REPUBLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Bogdan Trifunovi}, M. A.

INTERNET ]O[AK 2009 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

UGAOMr Mirjana Brkovi}

BIBLIOGRAFIJA RADOVABOGOBOJA ATANACKOVI]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Du{ica Kosi}

INTERESOVAWA ÎTALACAGRADSKE BIBLIOTEKE U Â^KU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Nata{a Popovi}

DUGA TRADICIJA PREDVI\A DALEKU BUDU]NOST . . . . . . . . . . . 65

NASLE\EMr Marijana Matovi}

TRAGOM ZAPISA MILIVOJA FILIPOVI]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

POGLEDDr Du{an Martinovi}

DOBRILO ARANITOVI] Prilog za biobibliografiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119Olivera Nedeqkovi}

VODI^ KROZ ÛDESNE SVETOVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

BIBLIOGRAFIJAMarija Orbovi}

PRILOZI ZA ÂÂNSKU BIBLIOGRAFIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

IZVE[TAJDanica Ota{evi}

GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVI] DIS“ U 2008. GODINI . . . . . . . . . . . . . . . . 201

CONTENTS

NETWORKBogdan Trifunovich, M. A.DIGITAL PRESERVATION PROJECTS AT NATIONAL LIBRARYOF THE CZECH REPUBLIC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Bogdan Trifunovich, M. A.INTERNET CORNER 2009 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

ANGLEMirjana Brkovich, M. A.BIBLIOGRAPHY OF BOGOBOJ ATANACKOVICH . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Dushica KosichREADERS’ INTERESTS IN PUBLIC LIBRARY CHACHAK . . . . . . . . . . 51Natasha PopovichLONG TRADITION PREDICTS FAR FUTURE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

HERITAGEMarijana Matovich, M. A.FOLLOWING THE TRAILOF MILIVOJE FILIPOVICH’S NOTES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

VIEWDushan Martinovich, Ph. D.DOBRILO ARANITOVICHA SUPPLEMENT TO BIOBIBLIOGRAPHY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119Olivera NedeljkovichGUIDEBOOK THROUGH WONDERFUL WORLDS . . . . . . . . . . . . . . . . 161

BIBLIOGRAPHYMarija OrbovichSUPPLEMENT TO CHACHAK BIBLIOGRAPHY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

REPORTDanica OtashevichPUBLIC LIBRARY „VLADISLAV PETKOVICH DIS“ IN YEAR 2008 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

cacak-dis.rscacak-dis.rs/elektronska_izdanja/glas_biblioteke_15/glas... · redakcija mr marijana...

Documents