AIKIDO bilte

n

3

Urednik:Saša Obradovi}

Saradnici:Dr. Boško Ivaniševi}, Zoran Stan~evi}, Bojan

Stanojevi}, Aleksandar Dejanovi}, Zoran Mi}i},Novak Jerkov

Saradnici iz inostranstva:Slobodan Tabakovi}, Mn USA,

Mr. Mire Zloh, London, Engleska

Dizajn, naslovna strana i DTP: Saša Obradovi}

Jugoslovenska aikido federacijaAikikai Yugoslavia

Predsedništvo:Zoran Obradovi}, predsednik

Saša Obradovi}, sekretarRadivoje Jankovi}, potpredsednikIrena Jakovljevi}, potpredsednik

Jelena Vrzi}, blagajnik

Tehni~ki direktor:Masatomi Ikeda

Foto slog:“Error design”, Beograd

Štampa:“Graf ”, Beograd

Broj 1tira` 300 kom.

avgust 2000.

tel. za informacije:064 125-10-71

Uz prvi broj

Novosti

Seminar u Aran|elovcu

30 godina aikidoa u Jugoslaviji

Ume}e mira

Biografija O senseia Moriheja Uešibe

Zna~aj produbljivanja treninga

Tradicionalni japanski do|o

13 pravila za instruktore aikidoa

6 pravila za ve`banje

Aikido - borila~ka veština ili filozofski put

Intervju: Mitsugi Saotome sensei

Ve`banje uma u aikidou

Naši u svetu

Aikido re~nik

Japan

Pregled istorije Japana

More magle

Zen i borila~ke veštine

Polaganja za dan i kyu 1999.

Polaganja za dan i kyu 2000.

Klubovi JAF

5

6

7

10

14

16

21

22

24

25

26

27

30

31

33

37

38

42

44

46

48

50

Sadr`aj:

AIKIDObilte

n

Sa{a Obradovi}

AIKIDO bilte

n

5

“Iz rada aikido klubova, a kasnije i Aikido dru-štva "Beograd", proistekla je potreba za širiminformisanjem kako po~etnika, tako i starijih~lanova iz oblasti aikidoa. Obzirom da se u našojzemlji iz ove oblasti vrlo malo do sada pisalo ida ne postoji jedan list ili ~asopis koji bi se bavioteorijom aikidoa kao veštinom i kao filozofijom,došlo se na ideju da bi mo`da bilo korisno, zasve koji se interesuju za ovu oblast, da sepokrene jedan BILTEN”

Ovo je bio uvod Aikido biltena br.2 Aikidodruštva “Beograd” objavljenog 15.10.1982.godine. O~igledno, bilo je potrebno da tada ro-|ena ideja ne samo odraste, nego da do~eka ipunoletstvo!

U ovom prvom broju bih se posebno zahvaliosaradnicima koji su mi predhodne tri godinenesebi~no pomogli u izradi internet prezentacijeJAF. Web prezentacija JAF je postala jedna odnajpose}enijih i najsadr`ajnijih internet pre-zentacija koje se bave aikidoom i iz nje je i ovaj~asopis izrastao. Ekskluzivno je za ovaj biltengospodin Slobodan Tabakovi} iz Minesoteposlao fotografije O senseia Moriheja Uešibe.Ve}ina od njih nije dosad bila objavljena uJugoslaviji.

Na kraju, ili na po~etku, ne mogu da nampo`elim ništa lepše uz prvi broj nego da uskoroiza|e i drugi. Nadam se ve} za pola godine.

U`ivajte!

Slika:

Kišomaru Uešiba

n o v o s t i

AIKIDObilte

n

6

Jedan od prvihevropljana koji jeve`bao kod Mori-heja Ue{ibe, An-dre Noke umro je11. marta 1999.godine. MajstorNoke je imao 8.

dan {to je i najvi{i pojas dodeljennekom ko nije Japanac. On jepo~etkom 50-tih godina zajedno samajstorom Tadashi Abeom bio jedanod prvih protagonista aikidoa uFrancuskoj. Od 1955. do 1957. jeve`bao kao Uchi deshi kod O sense-ja. Organizacija na ~ijem se ~elunalazio - G.H.A.A.N. (Groupe his-

torique d'Aikido André Nocquet)imala je 1996. godine 63 kluba. Radiva{e informacije te godine je AikikaiFrancuske, u ~ijem je ~lanstvu ipomenuta Nokeova organizacija,imao 632 kluba!

Ova informacija sti`e sa prili~nimzaka{njenjem - nemojte mi zameritire|e pose}ujem sajtove na fran-cuskom jeziku.

U Zrenjaninu je 15. januara 2000.odr`an tradicionalni Bo`i}ni semi-nar. Vi{e informacija o njemu naprezentaciji aikido kluba “Tisa”(www.tisa.org.yu)

Od 9. februara 2000. godine inter-net prezentacija JAF je na novojadresi www.aikikai.org.yu. Imamomnogo vi{e prostora nove sadr`aje.

Prezentacija se svakodnevno a`urirai stalno dopunjuje. To je uticalo i nazna~ajno pove}anje poseta, prose-~no oko 600 ulogovanja u tokujednog meseca.

U organizaciji AK "Yama do" izNovog Sada, 13. i 14. maja 2000.godine je odr`an aikido seminarkoji je vodio majstor Mikele

Kvaranta (Michele Quaranta) 5. dan.Majstor Kvaranta vodi aikido klub uBazelu, u {vajcarskoj i prvi je asis-tent Ikede senseja, tehni~kog dire-ktora JAF. Ovaj seminar je bila lepaprilika ~lanovima kluba “Yama do” igostima da steknu nova znanja i dase dru`e. Osim ~lanova na{egaikikaia, seminaru su prisustvovala idva ~lana Aikikaia Slova~ke.Krajem marta u istom klubu JAF jeorganizovao veliki embukai predpreko 400 posetilaca.

Dana 3. i 4. juna 2000. godine jeodr`an seminar AK “Shin Ken”.Treninge je vodio Jerkov Novak,trener kluba. Osim ~lanova kluba

doma}ina seminaru su prisustvovalikao gosti i ~lanovi aikido klubova izBeograda: “Istok”, “Novi Beograd”i “Zemun”.

Prema statistici Strategic Marketing& Media Research Institute izBeograda, u Srbiji 11.7% doma-}instava ima PC (u Beogradu 26%),a internet pristup ima 6.7% (uBeogradu 16.9%). Ako nemate kom-pjuter ili niste jo{ na internetu - {ta~ekate? (www.inet.co.yu)

Ako ste ovaj problem sa PC-jem iinternetom re{ili evo adresa na svet-skoj mre`i koje morate posetiti:

- www.aikiweb.com - jedan od naj-popularnijih aikido sajtova na inter-netu.Obavezno posetite!

- www.aiki.com - najpoznatiji aiki-do ~asopis ATM na mre`i.

- www.aikidojournal.com - on lineaikido ~asopis. Sjajno ura|en.

- www.aikikai.or.jp - oficijelna pre-zentacija Aikido World Headquar-tersa tj. Hombu do|oa.

- www.stevenseagal.com - prezen-tacija Stivena Sigala. O budo kari-jeri, filmovima itd.

- www.aikikai.org.yu - zvani~naprezentacija JAF. Na njoj mo`etena}i, pored ostalih mnogobrojnihsadr`aja, spisak od preko 1000 aiki-do i preko 2500 linkova koji se bavedrugim borila~kim ve{tinama.

Novosti

iz sveta aikidoa - kod nas i u svetu

AIKIDO bilte

n

7

Masatomi IkedaMasatomi Ikeda{ihan{ihan

Seminar u Aran|elovcuSeminar u Aran|elovcu

Letnja aikido školaod 5. - 8. avgusta 2000. god.

Uprepunoj sali SC “Šumadija” uAran|elovcu, odr`ana je Me|u-

narodna letnja aikido {kola pod vod-stvom {ihana Masatomi Ikede 7.dan,tehni~kog direktora Jugoslovenskeaikido federacije. Na seminaru jeu~estvovalo oko 100 u~esnika, goto-

vo isklju~ivo iz na{e organizacije.Osim senseja i njegovog asistentamajstora Mikele Kvarantea 5.dan,koji su doputovali iz [vajcarske, odstranih u~esnika bili su prisutni i dva~lana ruskog aikikaia.

U predivnoj atmosveri me|usobnogdru`enja i iskrenog prijateljstva, uzperfektne uslove, u~esnici seminarasu imali priliku da puno toga nau~e.Posebno priznanje treba dati organi-

zatorima koji su ovom prilikom dalisvoj apsolutni maksimum.

Treninzi su se odr`avali u velikojsali dva puta dnevno: pre podne utrajanju od dva do dva i po sata ipredve~e u trajanju od sat i po.

Ono po ~emu se ovaj seminarnajvi{e razlikovao od predhodnih~etiri, koliko ih je bilo sa Ikedasensejem do sad u Jugoslaviji, su bili

Sa{a Obradovi}

AIKIDObilte

n

8

treninzi sa {tapom. Ve`be koje sura|ene i celokupni sistem rada sa{tapom su za ve}inu u~esnika bilipotpuno novi. Ovde naravno trebaizuzeti u~esnike poslednjeg doma-}eg seminara na Durmitoru 1996.

godine na kome su ovi treninzi imaliskoro indenti~ni program. Tehnikesa {tapom su ra|ene na skoro svimtreninzima. Ve`balo se zajedni~ki i

po grupama, u zavisnosti od pojasa.Ovaj tekst se ne}e baviti opisiva-njem samih tehnika. Treninzi naseminarima nikad ne traju dovoljnodugo da bi se tehnike objasnile iuve`bale pa }e se gradivo, bar senadam, kao i posle svakog drugogseminara, uve`bavati na klupskimtreninzima.

Tre}eg dana, nakon prepodnevnogtreninga, odr`ano je polaganje zadan pojaseve. Od jedanest kandidataza prvi, drugi i tre}i dan - svi supolo`ili, bez posebnih zamerki odstrane ispitiva~a - ni po pitanjunedovoljnog vremenskog uslovakandidata za ispit, ni vezano za samteni~ki deo polaganja. Kao i kodsvakog polaganja, ve}ina u publici,nevezano za svoje iskustvo u aiki-dou i pojas, je imala svoje zamerkena rad kandidata. Ovo ne mora bitilo{e - sigurno su bar pa`ljivo pratiliispit. Na sre}u ili na `alost, pojas seuvek dobija a ne osvaja. Jedino jebitno {ta o kandidatima i pri-

kazanom misli ispitiva~ kod koga sepola`e.

Osim treninga, na posebnim sas-tancima {ihan Ikeda je dao velikibroj instrukcija vezanih za naredneaktivnosti JAF-a. Mo`emo slobodnore}i da nas, ako sve to predlo`eno sanjegove strane za`ivi, ~eka sasvimizvesna budu}nost.

Ovaj seminar je bio i najbolja prilikaza popularisanje aikidoa u Aran|e-lovcu, u {ta }e se istoimeni klub izovog mesta najbolje uveriti u sep-tembru mesecu kada bude po~elanova sezona.

Slede}i seminara sa Ikeda senseiemje zakazan u terminu od 11. do 13.novembra ove godine. Mo`emo sesamo nadati da }e obe}ani ritam oddva seminara godi{nje da za`ivi.Nadam se da }e u~esnici i na nared-nim seminarima biti sa {irokootvorenim o~ima i puni entuzijazmakao {to je to bio slu~aj ovog vrelogleta u Aran|elovcu.

Na ispitu 7. avgusta 2000. god.dan pojas su dobili:

Edin Be}kovi}Aleksandar Kari{ikDejan SpiroskiDragan Anti}Igor Strahinji}Irena Jakovljevi}Neboj{a Oklobd`ijaDavor Popovi}Aleksandar Zdravkovi}Goran Kitanovi}Radivoje Jankovi}

10 DAN10 DAN10 DAN10 DAN10 DAN20 DAN20 DAN20 DAN20 DAN20 DAN30 DAN

Slike:

sa seminara,

Aran|elovac, 2000

AIKIDO bilte

n

AIKIDObilte

n

10

Kako je sve po~elo?

Pred kraj {ezdesetih godina grupad`udista se prvi put sre}e sa aiki-

doom na jednom seminaru u Italiji iubrzo nakon toga aikido po~nje dase ve`ba kod nas u Beogradu. U tovreme (od marta 1970. pa do 1974.godine) u Beogradu je izlalazio~asopis "Budopress". To je bio prvi~asopis u zemlji koji se bavio bori-la~kim ve{tinama i izlazio je jednommese~no. U njemu su se, po prvi put,pojavile i reporta`e o aikidou. Nanaslovnoj strani prvog broja bila jereporta`a o majstoru Hiro{i Tadi,danas 8.dan, koji je predstavljenkao “poslednji `ivi samuraj”. U jed-noj maloj rubrici istog broja naja-vljen je i dolazak majstora To{iraNemota, 4.dan, iz Tokija, koji }eodr`ati petodnevni savezni seminar.Majstor Nemoto je godinu dana

ranije odr`ao prvi seminar uBeogradu on je ujedno bio i prvimajstor koji je odr`ao seminar uJugoslaviji.

U decembru 1970. godine d`udoklub "Partizan" formira aikido sek-ciju koju je tada vodio DraganMilo{evi} 1.dan.

Osim u ovom klubu aikido je uBeogradu mogao da se ve`ba jo{ i uklubu “Dedinje”, u aikido sekciji“Budo akademije” i aikido klubu“Student”. Me|u prvima koji su tihgodina {irili aikido bili su ZoranRisti}, Mirko Jovandi}, Ljuba Vra-~arevi}, Milan Zagorac.

Japanski instruktori

Nakon majstora Nemota 1974.godine u Beograd dolazi Hiro{i Tadai dr`i jednonedeljni seminar i pola-

ganje za dan pojaseve. Ovaj seminarje bio izutno zna~ajan za dalji razvojaikidoa u zemlji. Zahvaljuju}i susre-tima na{ih aikidoka sa majstoromTadom, koji je tada `iveo u Italiji,veze izmedu na{eg i italijanskogaikidoa postaju sve ~vr{ce. Sre-dinom sedamdesetih Italija je bilazemlja u kojoj se aikido intenzivno{irio. Veliki broj japanskih instrukto-ra je dolazilo u ovu zemlju iodr`avani su brojni seminari.

Gostovanja na{ih aikidoka na timseminarima postaju redovna. Kaoprirodan nastavak te saradnje, izItalije 1975. godine u Jugoslavijudolazi Jodi Fudimoto (Yoji Fuji-moto). Majstor Fudimoto (7.dan) }enarednih 20 godina biti tehni~kidirektor za Jugoslaviju i njegovdugogodi{nji rad ostavi}e naj-sna`niji pe~at na na{ aikido.

Slika:

Jo|i Fu|imoto 1985.

3 0 g o d i n a a i k i d o a u j u g o s l a v i j i30 godina aikidoa u Jugoslaviji

Sa{a Obradovi}

AIKIDO bilte

n

11

Seminari sa Fudimotom senseiemsu, uz povremena ostupanja, dr`aniredovno u ritmu od dva puta godi-{nje i osim Beograda, odr`avani su ina Krku kao sedmodnevni seminari(bilo ih je pet, od 1985. do 1990.). Utom dugom periodu, osim majstoraFudimotoa, u Jugoslaviji gostujumajstori: Hideki Hosokava, (7.dan),Jokota sensei (6.dan), [imitsu sensei(8.dan), Masatake Fudita (8.dan) ijo{ nekolicina japanskih instruktora.

Od 1997. godine tehni~ki direktorAikiaia Jugoslavije je majstorMasatomi Ikeda (7.dan) koji `ivi iradi u [vajcarskoj. Ikeda sensei jetrenutno jedan od najve}ih aikidoautoriteta u Evropi i osim na{emaikikaiu on je tehni~ki direktor[vajcarske, Ruske, ^e{ke i Slova~keaikido organizacije. Kao i u ranijemperiodu planirano je da se seminarisa Ikedom senseiem odr`avaju dvaputa godi{nje. Majstor Ikeda je dodanas odr`ao pet seminara u organi-zaciji JAF, poslednji avgusta ovegodine.

Aikido organizacije

Od samog po~etka je postojala `eljada se napravi jedna nacionalna aiki-do organizacija. U to vreme se priD`udo savezu Jugoslavije formira iAikido savez Jugoslavije koji zbogneoganizovanosti i nedostatka bazebrzo prestaje sa radom. Zahvaljuju}ientuzijazmu ljudi iz aikido sekcijed`udo kluba "Partizan", od 1975.godine ustanovljeni su, dvaputgodi{nje seminari sa japanskiminstruktorima. Ovako organizovanrad vremenom doveo do stvaranja

Aikido dru{tva "Beograd". Ovaorganizacija }e na ^etvrtom svet-skom kongresu odr`anom u Tokijuavgusta 1984. godine biti primljenaza punopravnog ~lana IAF(International Aikido federation) iposta}e zvani~ni predstavnikJugoslavije u ovoj organizaciji.Informacije o ~lanovima IAFmo`ete na}i na internetu, na adresi:“www.aikido-international.org” .

U `elji da organizacija koja okupljaklubove iz cele zemlje ima i nazivkoji bi to stanje odra`avao, Aikidodru{tvo "Beograd" januara 1994.godine prerasta u organizaciju saimenom: Jugoslovenska aikido fede-racija - Aikikai Yugoslavia, u da-ljem tekstu JAF.

Osim ovih pomenutih organizacija,jedna grupa aikidoka je svoje napre-dovanje u aikidou re{ila da ostvaru-je samostalno, bez redovne saradnjesa japanskim instruktorima i tokomsvih ovih godina na podru~juJugoslavije bilo je formirano neko-liko organizacija od koje su neke,kao naprimer WCRA, i danasaktivne.

Slike

Gore: Seminar, Hideki Hosokava 1984.

Desno: Seminar na Kopaoniku 1993.

Slika:

Seminar, Jo|i Fu|imoto,

D. Joci} i V. Vesovi} 1980.

AIKIDObilte

n

12

Slike

Gore: Fu|imoto sensei. Slika neposredno pred

po~etak embukaia, (aikido prikaza), maj 1995.

Levo: Seminar na Durmitoru 1996.

Aikido organizacije koje trenutnofunkcioni{u a koje imaju i redovnusaradnju sa japanskim instruktori-ma, su, osim “Jugoslovenske aikidofederacije”, “Ki aikido savez Jugo-slavije” i “Jugoslovenski aikido cen-tar”.

IAF - InternationalAikido Federation

IAF je osnovana 1975. godine i dodanas status punopravnog ~lanaimaju 42 nacionalne organizacije,uklju~uju}i i na{u. Na ~elu ove orga-nizacije se nalazio Ki{omaru Ue{ibasin Moriheja Ue{ibe, tvorca aikidoa.Nakon smrti svog oca, od 18. janu-ara 1999. godine Aiki Do{u i pred-sednik IAF je Moriteru Ue{iba, unukO Senseia. Osamdesetih godina,prema razli~itim podacima, IAF jeimala izmedu 150.000 i 700.000~lanova. Najja~e nacionalne aikidofederacije u svetu, nera~unaju}iJapan su: Aikikai Francuske, AikikaiUSA, Aikikai Italije, AikikaiBrazila.

Klubovi i aikido organizacije uJapanu su direktno pod Aikikai fon-

dacijom (Aikikai Fondation)zajedno sa IAF.

Aikikai organizaciju ~ine, pohijerarhiji:

1) Do{u (Doshu)

2) [ihani

3) [idoini

4) Fuku-[idoini

5) nosioci dan pojasa

6) kyu pojasevi i

7) po~etnici.

Pojasevi se dobijaju od straneovla{}enih ispitiva~a (Do{ua,{ihana, {idoina i Fuku-{idoina).

Nakon polo`enog ispita za danpojas, od strane Aikikai Fonda-tion se dobija Aikido Interna-tional Yudansha Card - Me|u-narodni aikido paso{. Uz ovajdokument se dobija i diplomasa potpisom Aiki Dosho-a MoriteruUe{ibe (do januara 1999. Ki{omaruUe{ibe) i pe~atom organizacije.Diplome se dobijaju i za svakinaredni polo`eni dan pojas.

Aikido klubovi

Bilo bi gotovo nemogu}e nabrojatisve klubove koji su za trideset godi-na od kada je aikido do{ao uJugoslaviju postojali. Danas uzemlji ima osamdesetak klubova odkojih, pojedini broje svega nekoliko~lanova ili uop{te ne funkcioni{u.Od tih prvih godina se, zapravo,nijedan klub nije odr`ao do danas. Uokviru aikido dru{tva "Beograd"klub ~ija je sala po~etkom osamde-setih godina bila centralni do|o, bio

Slika

Levo:Seminar, Yokota sensei, 1989.

je DTV “Partizan” na Dedinju kojije vodio u prvo vreme Mirko Jovan-di} a zatim Jovica Stanojevi}, kaoglavni trener kluba.

Tradiciju ovog kluba danas nastavljaklub "Jovica Stanojevi}" koji nosiime po svom tragi~no preminulomtreneru. Godine 1980. otvaraju sejo{ dva kluba u Beogradu: AK“Ta{majdan” (danas AK “Abra{e-vi}”) i AK “Pinki” (danas AK“Zemun”). Godine 1990. po~inje saradom AK “Novi Beograd” (danasse zove AK “Shin Ken” a prvobitnoime ovog kluba nosi drugi klub).Ova ~etiri kluba bili su osniva~iJAF, a njihovi prvi ljudi ~lanoviprvog pretsedni{tva novonastaleorganizacije.

O klubovima koji danas radesamostalno ili u okviru drugih orga-nizacija mo`ete na}i vi{e informaci-ja na njihovim prezentacijama nainternetu, ako ih poseduju.

Aikikai Yugoslavia

Kao prirodan put razvoja, brojklubova u okvir JAF je rastao i~lanstvo u Jugoslovenskoj aikidofederaciji je dosad imalo preko 40

klubova. Na`alost, ve}ina od ovihklubova danas nije sa nama. DanasJAF ~ini 11 klubova sa preko 300~lanova. Spisak ovih klubova i nji-hove adrese su dati na pretposled-njoj strani ~asopisa.

Godine 1993. JAF organizuje prvidoma}i letnji seminar na Kopa-oniku. Praksadoma}ih letnjihseminara je nas-tavljena i nared-nih godina, pa su1994, 95. i 1996.odr`ana tri sed-modnevna semi-nara na Dur-mitoru.

Od 1995. godine iposlednjeg semi-nara u Beogradusa Fu|imoto sen-seijem, seminarisu masovniji iodr`avaju se uvelikim salama.Broj u~esnika nanjima se kre}eoko sto, {to je uodnosu na ukup-no ~lanstvo jako

dobra pose}enost. O ~lanovima,seminarima i ispitima vodi se pre-cizna evidencija i ve}ina od ovihpodataka svakodnevno je dostupnana web prezentaciji organizacije.

Od leta 2000-te JAF pokre}e i svojprvi bilten koji je trenutno predvama ...

AIKIDO bilte

n

13

Slike

Desno: Ikeda sensei. Seminar u Zemunu, februar 1998.

Dole: Seminar na Durmitoru 1995.

Slika

Desno: Embukai, Novi Sad, mart 2000.

AIKIDObilte

n

14

O senseiO sensei

Morihej Ue{ibaMorihej Ue{ibaUme}e miraUme}e mira

“Put ratnika zasniva se na humanosti, ljubavi, i iskreno-sti; su{tina ratni~ke smelosti odra`ava se u istinskojhrabrosti, mudrosti, ljubavi i prijateljstvu. Nagla{avanjefizi~kih vidova ratni~ke ve{tine je besplodno, jer je mo}tela uvek ograni~ena.” Budite zahvalni ~ak i za te{ko}e, poraze i lo{e ljude.

Prevazila`enje tih prepreka je su{tinski deo ve`banja uaikidou.

Morihej Ue{iba

AIKIDO bilte

n

15

Nema neprijatelja u Aikidou. Gre{ite ako mislite dabudo (duhovno usmerena ratni~ka ve{tina) zna~i imatiprotivnike i neprijatelje, biti jak i poraziti ih. U pravombudou nema ni protivnika ni neprijatelja. Pravi budozna~i biti sjedinjen sa univerzumom, to jest biti sjedi-njen sa sredi{tem univerzuma. Tajna Aikidoa le`i uuskla|ivanju nas samih sa kretanjem univerzuma i ustvaranju akorda sa njim. Onaj ko je otkrio tajnu Aikidoaotkrio je univerzum u sebi i mo`e re}i: “Ja sam uni-verzum”. Nikad ne mogu biti pobe|en, bez obzira na to koliko mebrzo neprijatelj napada. Ne zato {to je moj zahvat br`i od

neprijateljevog. To nije pitanje brzine. Borba je zavr{enapre nego {to je i po~ela. Kada neko poku{ava da se borisa mnom, sa samim univerzumom, on mora da poremetinjegov sklad. Stoga, u samom trenutku kada je naumioda se bori, on je pobe|en. Vremenska mera, brzo ilisporo, za to ne postoji. Aikido je nesuprostavljanje. Po-{to je nesuprostavljanje, Aikido je uvek pobeda.

Morihej Ue{iba

Kre}ite se kao zrak svetlosti:letite kao munja,udarajte kao grom,vrtite se u krugoko stabilnog centra.

Ako va{ protivnik napadne vatrom, suprotstavite mu sevodom; potpuno se pretvorite u te~nost i tecite slobodno.Voda se po svojoj prirodi, nikad ne sudara ni sa ~ime,niti se razbija o i{ta. Ona, naprotiv, bez ikakvog rizikaguta svaki napad.

Neuspeh je klju~ uspeha; svaka gre{ka nas ne~emu u~i.

Tehnike aikidoa se stalno menjaju; svaki susret jejedinstven i adekvatan odgovor treba da se javiprirodno. Dana{nje tehnike sutra }e bitidruga~ije. Ne dozvolite da vas zaokupeoblik i izgled izazova. Aikido nemaoblik - on je prou~avanje duha. {todalje napredujete, sve je manjeteoretskih upustava.

Odrazite se od velike zemlje;nji{ite se kao talasi mora;

stojte kao drvo, sedite kao stena;koristite jedno da biste napali sve.

U~ite i zaboravljajte!

Svaki dan ljudskog `ivota sadr`i radost i bes, bol i zado-voljstvo, tamu i svetlost, rast i propadanje. Svaki tren jeizgraviran po veli~anstvenoj zamisli prirode - ne po-ku{avajte da poreknete kosmi~ki poredak stvari niti damu se suprostavite.

^im po~nete da se bavite onim “dobrim” i “lo{im” kodsvoje sabra}e, vi stvarate otvor kroz koji ulazi zloba.

Proveravanje i kritikovanje drugih, takmi-~enje s njima vas slabi i pora`ava.

Aiki nije zahvat borbe, ili porazneprijatelja. To je put pomirenja

sveta i stvaranja jedne porodice od~ove~anstva ...

Slika

Levo:

Morihei predstavljen kao Shinto zastitni~ki duh koji

poseduje tri sveta bogatstva: ma~ mira, ogledalo

prosvetljenja i dragi kamen savr{enstva (stomak).

m o r i h e j u e { i b aMorihej Ue{iba biografija osniva~a aikidoa

preneto iz knjige “Aikido - Put ljubavi” Jovice Stanojevi}a

AIKIDObilte

n

16

Razumevanju aikidoa mo`edoprineti saznanje o njegovom

nastanku, koji se ne mo`e odvojitiod biografije njegovog osniva~aMoriheja Ue{ibe. Pri~a po~inje 14.decembra 1883. godine, kada se ugradu Tanabeu, prefakture Vaka-jama, rodio Veliki u~itelj. Ue{ibinotac je bio vo|a jedne od politi~kihstranaka u svom mestu, tako da jepored verbalnih duela sa svojimsuparnicima, ~esto bio i fizi~kinapadan, {to u to vreme i nije bilaretkost. Kao dete, Morihej Ue{iba je~esto prisustvovao takvim situacija-ma i u svojoj nemo}i da pomogneocu, zaklinjao se da }e sve to jednogdana promeniti. Onoga dana kadabude postao sna`an. U tim ranimdanima njegovog detinjstva trebatra`iti po~etni impuls, motiv koji jebio presudan, kako za njegov `ivot,tako i na ra|anje aikidoa. Uprkosbole{ljivosti, zahvaljuju}i izuzetnojakoj volji i redovnom ve`banju,ovaj prvi zavet biva ispunjen. Postaoje toliko sna`an da su po okolinikru`ile pri~e o njegovoj snazi.Umesto tih pri~a, dovoljno je re}i daje u svojih 158 cm telesne visine ({toje i za Japance oni`i rast) uspeo daugradi preko 80 kg mi{i}avog tela.

Pred njim je bio slede}i, mnogo te`ikorak: kultivisanje te snage i njenooplemenjivanje, ~emu se on krajnjepredano posvetio. Nikad nije propu-{tao priliku da uzima ~asove iz nekeod borila~kih ve{tina od u~itelja kojisu prolazili kroz njegovo mesto, a~esto je i putovao ako bi ~uo da uokolini boravi neki od iskusnijihpoznavalaca ovih ve{tina. Tako jeve} 1901. u svojoj osamnaestojgodini dobio diplomu o uspe{no

AIKIDO bilte

n

17

zavr{enoj {koli |u|ice kod u~iteljaTokusabura Tozave iz klana Kito.Dve godine kasnije, ovladao je{kolom ma~evanja Jagju, pod u~ite-ljem Masakacu Nakajem. SamUe{iba izjavljuje da su na formira-nje osnovnih stavova, kretanja i ra-da ruku u kasnijim tehnikamave{tine koju je on stvorio, presudnouticala saznanja koja je stekao upra-vo u ovoj specifi~noj {koli japan-skog ma~evanja.

No{en nemirnim duhom, godine1911. prijavljuje se kao kolonista iodlazi na Hokaido (najsevernijejapansko ostrvo) gde susre}e maj-stora Sokaku Takedu iz {kole aiki-|uce Daito koja se ubraja u najstari-je u Japanu. Koreni ove ve{tine gubese negde u IX veku, u vremenu vla-davine cara Seive za ~ijeg se {estogprinca Sadazumija tvrdi da je bioza~etnik ove {kole. Ue{iba pozivau~itelja Takedu u svoju ku}u i u~i odnjega goste}i ga i slu`e}i mu pune

~etiri godine (od 1912. do 1916.),posle ~ega dobija diplomu da jeovladao svim tajnama ove ve{tine.Mnogi zahvati u tehnikama aikidoanastali su na osnovu borbenih tehni-ka ove {kole, {to re~ito govori o uti-caju koji je ona imala na MorihejaUe{ibu i stvaranje nove ve{tine.Pred odlazak sa Hokaida on ostav-lja svo imanje zajedno sa ku}omu~itelju Takedi.

Godine 1922. zavr{ava {kolu |u-|ice, a 1924. {kolu borenja kopljem.

Ovde su navedene samo najva`nije{kole kojima je Ue{iba ovladao ikoje su neposredno uticale nastvaranje aikidoa, ili bolje re~eno,njegovog tehni~kog dela. Jer ono {todaje aikidou njegovu originalnost ijedinstvenost je upravo ono {to jestvoreno u slede}oj - tre}oj fazirazvoja Velikog u~itelja.

Dogadaj koji je iz korena izmenioUe{ibin na~in `ivota i njegov odnos

prema fenomenu ratni~kih ve{tinabila je smrt njegovog oca koga jeneizmerno voleo. Nestanak takodrage osobe izaziva u njemu potrebuza samo}om, razmi{ljanjem, za po-niranjem u su{tinu jedne ve~itezagonetke - tajne `ivota i smrti.Slu{aju}i najdublje treptaje svogabi}a, on se povla~i u planinu i preda-je intenzivnom duhovnom `ivotu.

Uprkos nadljudskoj snazi i izuzetnojve{tini koju je posedovao, on je jo{uvek bio nezadovoljan svojimdostignu}ima. To nije bilo ono pravoza ~im je tragao i {ta je `eleo.Metodi borbi koje je izu~io,omogu}avali su mu da na najkra}i,mada ne i na najbezbolniji nacin eli-mini{e i veci broj eventualnihnapadaca. Upravo to saznanje mu jei zadavalo najvi{e muke. Pobedomnad nekim sti~e samo jo{ jedanneprijatelj. Pobednik od danas, sutraje pora`eni. ~oveka treba ubediti uneispravnost njegove namere, a nepobediti. Budo (ratni~ki put) nemo`e biti tako plitak, tako relativan,tako nestalan kao {to su pobeda iliporaz. Budo je ne{to mnogo vi{e,“Bu je ljubav”, izjavljuje u~iteljUe{iba. To je prelomni trenutak unjegovom duhovnom sazrevanju, toje momenat kada po~inje da se radamoderni aikido. Sam Ue{iba ozna-~ava 1925. godinu kao prelomnu.Polaze}i od osnovne pretpostavke"Borba je ljubav" pred njima je sta-jao mukotrpan posao oplemenjivan-ja krvolo~nih tehnika kojima su ga

Slika

Levo:

Morihei u svojim pedesetim. Dotle je ve} bio poz-

nat {irom zemlje kao najve}i stru~njak borila-~kih

ve{tina u Japanu.

AIKIDObilte

n

18

Slika

Levo:

Morihei radi bacanje kokyunage:

“Aikido je princip neopiranja”.

nau~ili i stvaranje kvalitativno noveve{tine koja ce biti otelotvorenje togprincipa.

Jo{ dok je `iveo u osami glas oUe{ibi kao izvanrednom poz-navaocu budoa, ra{irio se ne samopo okolini ve} i mnogo dalje. Mnogisu dolazili kod njega po savet ilipouku, a bilo je i ljubopitljivih kojisu odlazili potpuno ube|eni u ono u{ta su dotad sumnjali. Tako je glas onjemu kao “velikom ratniku” stigaodo Tokija i odre|enih va`nihli~nosti. Otada su u~estali pozivi urazne krajeve Japana. To je vremeneprekidnog putovanja i prikaziva-nja jedne, dotad nepoznate ve{tine,koja je bila klica iz koje je nikaoaikido.

Najzad 1927. godine MorihejUe{iba se seli sa porodicom uTokijo, gde ga prihvataju kao osni-va~a novog budo sistema. Velikimbrojem kurseva od kojih jedanodr`an za pripadnike carske garde(nosiocima 5. dana za |udo i kendo),i prikaza svoje ve{tine, stekao jeverne pristalice i va`ne sponzore(admirali, generali, ~lanovi carskeporodice…), tako da dobija ponududa radi kao profesor budoa uPomorskoj akademiji. Istovremeno

sa ovim poslom Veliki u~itelj je nas-tavio sa redovnim treninzima umaloj iznajmljenoj sali.

Godine 1931. zalaganjem ~lanovaIzvr{nog odbora novoosnovane or-ganizacije Kobukan, zavr{ava seCentralna sala (Hombu do|o) u to-kijskom kvartu Vakama~o-ku. Porednje je 1968. godine sazidana novatrospratna zgrada sa trido|oa ukupne povr{ine 240tatamija, gde se i danasnalazi sedi{te Aikikai fon-dacije.

Nova ve{tina sti~e sve ve}upopularnost. Otvaraju se{irom Japana ogranciCentralne organizacije ukojima majstor Ue{ibaodr`ava kurseve. Velikointeresovanje dovodi i doreorganizacije Kobukana,koji menja ime u Kobukai ipostaje fondacija 1940.godine. Ali ubrzo, zbog izbi-janja rata, ova organizacijaprestaje sa svim aktivnosti-ma. Veliki broj studenata jepozvan u vojsku, tako da radu Hombu do|ou postepenozamire. U to vreme MorihejUe{iba odlu~uje da se

povu~e iz Tokija na jedno imanje uprofakturi Ibaraki blizu gradaIvame, gde se posve}uje poljo-privredi i kona~nom oblikovanjunove ve{tine kojoj najzad, poslemnogo traganja, daje ime aikido.Ovome su predhodila imena kao“aikinomi~i” ({to zna~i: put ka ai-kiju), “aikidu|ucu” i “aiki budo”.

Slika

Gore:

Osniva~ na hodo~a{}u do svetih Hachi vodopada u Kumano-u. Morihei je bio

izuzetno potresen svojim mnogobrojnim susretima sa smr}u tokom Velike mon-

golske avanture, i po povratku u Japan je intenzivirao svoju potragu za pravim

zna~enjem Budoa. Kako slika pokazuje, ~esto bi se sam zaputio u planine da se

upusti u asketske vezbe.

AIKIDO bilte

n

19

Na ovom imanju je podigao i hramposve}en aikidou, ku}u i mali do|ou kome i danas veliki broj studenataiz svih krajeva sveta uve`bava nesamo tehnike aikidoa, nego poku-{ava da oseti i onaj duh kojim odi{eceo taj prostor, gde se kona~no

oformila jedna do tada nepoznatabudo diciplina.

Neposredno po zavr{etku drugogsvetskog rata, novembra 1945. iakosu sve budo aktivnosti bile zabra-njene, Kobukai organizacija se jo{jednom reorganizuje, menja ime uAikikai fondacija i dobija novo

rukovods tvo .Godine 1948,~im je zabranabudo aktivnostiukinuta, Aikikaispremno i orga-nizovano kre}eu nove akcije ivrlo brzoobnavlja svoje~lanstvo, otvaravrata svim zain-teresovanim ipostaje sna`nao r g a n i z a c i j akoja svoje ak-tivnosti prenosii van Japana.

Veliki u~itelj,iako redovnotreninge odr`a-va u Hombudo|ou u Tokiju,ve}i deo vreme-na provodi u

Aiki svetili{tu u Ivami, neprekidnousavr{avaju}i tehnike aikidoa. Ovoje bila njegova preokupacija i glavnaaktivnost sve do duboke starosti, ilita~nije do poslednjeg dana, 26. apri-la 1969. godine kada Morihej

Ue{iba umire. Ni do tog poslednjegdana on nije do kraja zaokru`io ikona~no prestao sa traganjem zanovim oblicima materijalizacijevrhunskih teoretskih principa nakojima aikido po~iva. Zato se idanas aikido prou~ava kao otvorenisistem sa velikim mogu}nostimanadgradnje koja dolazi posledoslednog i temeljnog prou~avanjaonoga {to je Veliki u~itelj ostavio unasle|e ne samo svojim neposred-nim u~enicima i narodu iz kojeg jeponikao, ve} celom ~ove~anstvu, unadi da }e kroz aikido ljudi boljeupoznati sebe, stupiti u harmoniju saljudima oko sebe i napokon, postatisvi jedna porodica.

Slika

Dole:

Morihei, star 68 god, pozira za stilizovan

portret koji ga predstavlja kao Shinto

bo`anstvo. Pogledati crte` na strani 15.

Slika

Dole:

Sedamdesetogodi{nji Morihei trenira pod

vodopadom sa sinom Ki{omaruom. Tokom

`ivota Morihei je konstantno usavr{avao i

pro{irivao svoju ve{tinu. “Star ~ovek i dalje

mora da trenira i trenira”, izjavio je neposred-

no pred smrt.

AIKIDObilte

n

20

Slika

Gore:

Morihei, star 38 godina snimljen ispred svog prvog dojo-a.

Morihei i njegova supruga su se 1920-te preselili u Ayabe (blizu

Kyoto-a). Tu je osnovana Usehiba akademija u kojoj je Morihei

Omoto-kyu sledbenicima predavao Daito-ryu.

Slika

Gore:

Morihei sa prvom grupom sledbenka koji su `iveli u

Kobukanu. Kobukan, otvoren 1931. u Tokiju, je pri-

vukao mlade talentovane ve`ba~e iz cele zemlje. Iako

nisu prikazane ovde, bilo je nekoliko izuzetnih `enskih

studenata u ranim danima Kobukana.

Slika

Dole:

Morihei 1940, u pedesetsedmoj godini `ivota,

snimljen prilikom posete Mand`uriji.

Slika

Dole:

Iz do|oa, meni nepoznate godine.

z n a ~ a j p r o d u b l j i v a n j a t r e n i n g aZna~aj produbljavanja treninga

Masatake Fujita, 8. dan iz Aikido biltena br.2 Aikido dru{tva "Beograd", objavljenog 15.10.1982. godine

AIKIDO bilte

n

21

M orihei Ue{iba je govorio:“Aikido nije tehnika kojom }e

se savladati i ubiti protivnik. Aikidoje put ka ujedinjavanju ljudi u jednuporodicu, put ka stvaranju mira usvetu. Prevashodni cilj aikidoa jesjediniti se sa kretanjem univerzumastvaraju}i neraskidivu harmoni~nuvezu. Oni koji `ele da ve`baju aiki-do, moraju proniknuti u realnostsvakodnevnog treninga.”

Borila~ke ve{tine Japana i poredtoga {to vuku korene od agresivnih ikrvolo~nih tehnika, prihvatile su kaosvoj glavni cilj ljubav, upijenu u har-moni~no jedinstvo svega, drugimre~ima, one su put realizacije samogpojedinca.

Staro pravilo ratni~kih ve{tina glasi:“SHINBUFUSATSU”, {to u prevo-du zna~i: “NEBESKA LJUBAV NEUBIJA”. Zna~enje ovih re~i je sle-de}e. Ubistvo je put ka porazu.Ubijanje i ranjavanje je izvorsramote i za jednog samuraja svakatakva podla radnja je osnovadubokom prezrenju.

Zbog toga mnoge borila~ke ve{tinene koriste svoja sredstva da binapale prve, ve} radije ve`baju svojeu~enike da usklade kretanje sa pro-tivnikovim, da bi u samoodbranirealizovali napad u nebranjenomesto.

Medutim, da bi se tako ne{to izvelo,tj. da bi smo protivnika imali u pot-punosti pod kontrolom, potrebno jenagomilati i natalo`iti u unutra{njimrezervoarima na{eg prostranstvaznatne koli~ine strogog treninga i uzto imati ogromno poverenje u sebe.

Na suprot ovome, sport nam dajeve{ta~ka pravila, koja progla{avajupobednikom onoga koji se istakne ugranicama relativnog, kao {to je: ve-}a brzina, ve}a snaga, ve}a te`ina,bolja gra|a tela i sli~no.

Ideali BUDO-a nisu pravila koja seprenose i utiskuju u na{u memoriju.Oni moraju biti ~vrsto i konkretnopro`eti u tokovima realizacije`ivota, i time }e onda biti obuhva-}ena sva ukupnost na{e du{e i duha.

Po{to uki i tori te`e da urade tehnikunajkorektnije mogu}e, svaki put senanovo ra|a ~isto i racionalno kre-tanje {to daje svakom treningunajve}i stepen ozbiljnosti i intenzite-ta.

Jedna interesantna stvar, koja ~estopobuduje na{u pa`nju i koja je odizuzetnog zna~aja za svakog ko sebavi aikidoom treba da se sna`noure`e u svest svakog od nas. To je,da se ne preokupiramo problemomefikasnosti jedne tehnike, proble-mom pobede i poraza, problemomrealnog efekta pojedinih pokreta.Sve te probleme i razmi{ljanja onjima ostavimo po strani i prepusti-mo se radu u kome }e se neka tehni-ka neprestalno ponavljati.

Izvode}i sve te prirodne pokrete,zajedno sa va{im AITE (uke, asis-tent) ima}ete ose}aj disharmonije. Ima kakav po kvalitetu bio va{ par-tner, ~ak i ako nista ne zna, prekozajedni~ke ve`be mo`ete ga stimu-lisati da da najbolje od sebe u tomtrenutku.

Ve}ina ljudi te`i da se prihvati {toudobnijeg puta. I pored na{eg zado-

voljstva {to idemo ovakvim putem,on nas ne}e sigurno dovesti donapretka.

Da bi smo postali gospodarom jednetehnike, neophodno je ponavljati jesvakog dana, posve}uju}i joj vreme,napor i trud.

Moramo se usavr{avati neprestano ieksperimentisati, te`iti stalnim pro-menama tela i duha. Ako se ugu{ena{i poku{aji i nade za takvepromene u kojima se du{a baca uvatru unutra{nje borbe ili u intenziv-na i{~ekivanja, ne mo`emo govoritio napretku.

Po{to tehnike izgledaju veoma lakeza izvo|enje, potrebno je ve`batitako da se u svaku od njih ulo`i svana{a snaga, kao da je re~ o pravomnapadu i o pravoj borbi. Ovo je jed-nom rekao Mijamoto Musa{i(Miyamoto Musashi): “Smatraj1.000 dana treninga kao TEN, a10.000 dana kao REN”. Hteo je danaglasi da 1.000 dana treba da budesolidna baza od koje }emo neu-morno napredovati slede}ih 10.000dana, odnosno ceo jedan `ivot.

Majstor Fujita je danas generalnisekretar Hombu dojoa u Tokiju. Od14. do 16. jula 1996. godine je, uorganizaciji JAF, odr`ao seminar uBeogradu.

t r a d i c i o n a l n i j a p a n s k i d o j o

AIKIDObilte

n

22

Da biste po~eli ve`bati bilo kojuve{tinu u japanskom dojo-u

(do|ou), morate biti prvo prihva}eniod strane Sensei-a (U~itelja) te{kole. Stoga, morate prvo kontakti-rati njega. Va{ prvi kontakt sa u~i-

teljem mo`e izgledati{okantno za vas. Istina je

da vi dolazite kodu~itelja a ne on

kod Vas. {ok zavas mo`e biti

i na~in nakoji onv o d is v o jdo|o.

Kao po~etnik mislite da je do|osamo jo{ jedna japanska re~ za {koluborila~kih ve{tina. To je veomadaleko od istine. Ono {to morateimati u glavi je to da do|o nije {kola,i da je njegova svrha veoma razli~itaod obi~ne {kole. Aikido do|o je

prvenstveno namenjen za razvoj iusavr{avanje aikidoa. Va{ u~iteljima tu obavezu da vas u~i onakokako ga je u~io njegov u~itelj.Takode, u~itelj nije pod obavezomda primi nove u~enike niti vas.Morate se dokazati da ste vredni nje-gove pa`nje i truda, jer ako vasu~itelj prihvati za svog u~enika, zna-jte da je to velika ~ast za vas, jer onose}a ili smatra da je va{a li~nostva`na za dalji razvoj aikidoa.

Kao u~enik vi moratepose}ivati {to vi{e~asova. Onoliko kolikoste u mogu}nosti.Morate biti lojal-

ni va{em u~itelju i do|ou. Ako `eliteda posetite neki drugi do|o uvekzatra`ite dozvolu od va{eg u~itelja.Ako on ka`e NE, ne pitajte za{to, jernjegovi razlozi su li~ni a sigurno suza va{e dobro. Razlog mo`e biti daje u~enje u drugom do|ou {tetno po

va{ razvoj, ili da su tehnike koje setamo u~e iznad va{eg nivoa, itd.

do|o treba uvek da bude “mesto”gde }ete ozbiljno prou~avati aikido.Kada stupite u bilo koji do|o imajte~ist um i obra}ajte pa`nju na ono {to

vam u~itelj obja-{njava ili poka-zuje. Svi u~enici

trebaju da dajusve od sebei po radu an a r o ~ i t opo disci-plini. Tozna~i da

s v a k is t u -

dent treba da postavi najvi{eprincipe samodiscipline za sebe nesamo u do|ou ve} i u svako-dnevnom `ivotu. Od starijih u~enikase o~ekuje da budu uzor mla|ima.Naro~ito je va`no pravilno sedeti useizi na po~etku i kraju ~asa. Na

Slika:

Hiro{i Tada, Milano 1990.

Embukai (aikido prikaz) u

~ast 20 godina Fu|imota u Italiji

Tradicionalni japanski dojo

Preveo sa engleskog Aleksandar Dejanovi}

AIKIDO bilte

n

23

po~etku reda sedi uvek u~enik sanajvi{im zvanjem a potom oni ~ijasu zvanja manja (npr. na po~etkusedi u~enik sa ~etvrtim kjuom (4.Kyu) pa potom sa petim itd.

Ako ste kojim slu~ajem povre|eniili na bilo koji na~in spre~eni datrenirate a sedite u do|ou, tokomtreninga je zabranjen bilo kakavoblik komuniciranja sa u~enicimakoji ve`baju. Ovo se odnosi i na pri-jatelje i rodbinu koja vas posmatratokom va{eg treninga. Akonepo{tujete ovo pravilo mnogiu~itelji }e vas (ili va{e prijatelje)udaljiti iz do|oa. Znajte da je u~iteljprva osoba u do|ou koja dajeinstrukcije a ne vi ili bilo ko drugi.

Od prvog momenta kada stupite udo|o, od vas se o~ekuje da po{tujetepravila pona{anja (Reigisoho). Na`alost mnogi do|oi u kojima seizu~avaju druge borila~ke ve{tinevi{e ne po{tuju pravila pona{anja.Za to postoje mnogi razlozi: ili jeinstruktor lenj da ih sprovodi, ili semisli da reigisoho nema nikakveveze sa tom ve{tinom koju ve`baju,ili vlada nezainteresovanost zaovakav pristup borila~kim ve{tina-ma itd.

Istinski aikidoka `eli da svojojve{tini pristupa na ispravan na~in sasvih strana, a ne samo sa stanovi{tatehnika. Ako ne{to u aikidou prih-vatate od drugog onda to usvojite upotpunosti, bilo kakav druga~ijipristup vodi na pogre{nu stazu.

Ako ste posetili neku drugu bori-la~ku {kolu bez obzira na ve{tinu

koja se ve`ba u do|ou, vi ste du`nida po{tujete pravila pona{anja kojatamo va`e.

Naklon

Naklon u aikidou ima veoma speci-fi~nu funkciju, od zna~enjapo{tovanja pa sve do prosvetljenjava{e li~nosti. Jedna od prvih lekcijakoju u~enik (Deshi - de{i) treba danau~i jeste upravo naklon.

Prvi naklon se izvodi stoje}i (Ritsu-Rei) kada ulazite u do|o. Naklonnije samo fizi~ki pokret va{eg telavec i mentalni. Pod tim se misli dau~eniku kada ulazi u do|o, poslenaklona misli budu ~iste a um mirani stalo`en. Nakon naklona trebalo bida se ose}amo prijatno, mirno iopu{teno. Naklon mora da se izvedetako da zaista pozitivno uti~e na vas- a ne da to bude samo formalni na-kon telom.

Drugi naklon je kada stupate (ilisilazite) na tatami. Kod ovog na-klona misli takode trebaju biti mirnea um opu{ten.

Tre}i naklon je kad `elite da ve`batesa partnerom. Ovaj naklon morateuraditi sa velikim po{tovanjemprema partneru, um mora biti miran,opu{ten i ~ist od negativnih misli.Uz naklon se izgovara i Onegaishi-masu (onegai{imasu) - {to u prevoduzna~i: “Molim te da ve`bamo.” Unekim {kolama se izgovara i slede}are~enica: “Dolazim sa mirnim misli-ma i nemam nameru da te povredim.Ako se neko od nas i povredi

slu~ajno, izmedu nas trebaju ostatiprijateljski odnosi.”

Na izlasku iz do|oa se radi naklonza zahvalnost za sve ono {to stenau~ili toga dana.

Ulazak u do|o

Kada ste spremni da u|ete u do|ostoje}i radite naklon (Ritsu-Rei)prema tatamiju (strunja~ama) i sliciO senseija (veliki u~itelj). Tajnaklon treba da ima izraz zahvalnos-ti prema U~itelju za svo znanje {to jeon nesebi~no preko svojih u~enika injihovih u~enika preneo do vas. Akoste kojim slu~ajem zakasnili na ~assa~ekajte znak instruktora da vamdozvoli da se uklju~ite u trening. Natatamiju se sedi uvek u seizi (japan-sko tradicionalno sedenje napotkolenicama) osim ako instruktordozvoli onda se mo`e sedeti u u anzi(turski sed).

Zapamtite, Vi izu~avate BORI-LA^KU VE[TINU (Bu jutsu) kaoBORILA^KI PUT (Budo) i ako seustupi mesto i jednoj negativnojmisli, u ~itavom va{em u~enju sestvara iskrivljena slika, te se ondadobijeno znanje ne primenjuje zao~uvanje mira, ve} za po~etak borbe{to sigurno nije svrha i ideja aikidoa.

1 3 p r a v i l a z a i n s t r u k t o r e a i k i d o a13 pravila za instruktore aikidoaOva pravila su objavljena maja 1966. godine u knjizi Koichi Toheia: "Aikido usvakodnevnom `ivotu".

AIKIDObilte

n

24

1Aikido nam otkriva put jedinstvasa univerzumom. Usagla{avanje

tela i duha i postizanje jedinstva saprirodom glavna je svrha aikidotreninga.

2. Kao {to priroda {titi i voli svakostvaranje i poma`e rastenje i razvi-janje svih stvorenja, tako iskreno imi moramo svakog u~enikapodu~avati, bez razlikovanja i pris-trasnosti.

3. Nema neslaganja u apsolutnojistini univerzuma, ali ima ga upodru~ju relativne istine. Boriti se saostalima i pobediti - to donosi samorelativnu pobedu. Neboriti se, a ipakpobediti, to donosi apsolutnupobedu. Postizanje samo relativnepobede, pre ili kasnije vodi uneizbe`an poraz. Dok ve`bate dapostanete sna`ni, u~ite kako da izbe-gavate sukob. U~e}i da bacate svog“protivnika” u`ivajte, budite ba~enii u`ivajte takode, poma`uci jedandrugom u u~enju ispravnih tehnika -napredovacete veoma brzo.

4. Ne kritikujte bilo koju od ostalihborila~kih ve{tina. Planina se nepodsmeva reci {to je mala, niti rekalo{e govori o planini {to ona nemo`e da se kre}e unakolo. Svakoima svoje li~ne odlike i sti~e svojelicno mesto u `ivotu. Govorite lo{e odrugima i to }e vam se sigurno vrati-ti.

5. Borila~ke ve{tine po~inju izavr{avaju sa u~tivo{cu, ne samo uceremonijalu ve} i u srcu i du{itako|e. Po{tujte u~itelja koji vaspodu~ava i nemojte zaboraviti dabudete zahvalni osniva~u aikidoakoji je pokazao put. Onaj koji zane-

mari ovo netreba da budeiznena|en kad ganjegovi u~enici nebudu po{tovali.

6. Budite oprezniprema uobra-`enosti. Uobra-`enost ne samoda ko~i va{ na-predak, ona pro-uzrokuje va{en a z a d o v a n j e .Priroda je bez-grani~na; njenizakoni sud a l e k o s e -`ni. [tad o n o s iu o b r a -`enost? Donose je povr{no mi{ljenjei la`no poistove}enje sa svojim ide-alom.

7. Gajite smiren um koji poti~e izsamog stvaranja univerzuma, kon-centri{u}i misli na “jednu ta~ku”(saika-no iten, tan-den) u donjemstomaku. Treba da znate da jesramota biti uskogrud. Ne rasprav-ljajte sa ostalima samo da biodbranili svoje li~no gledi{te.Ispravno je ispravno. Zabluda jezabluda. Smireno prosudite {ta jeispravno a {ta je zabluda. Ako ste seuverili da ste u zabludi, ljudskiispravite gre{ku. Ako sretnete neko-ga ko je iznad vas, radosno primitenjegovo podu~avanje. Ako je bilo kou zabludi, smireno mu objasniteistinu i nastojte da on to shvati.

8. ^ak i si}u{ni crv ima deli~zna~aja. Svaki ~ovek po{tuje svoje

sopstveno ja. Nemojte, zbog toga,omalova`avati bilo koga, inemojte nikom povredivati

njegovo samopo{tovanje.P o s t u p a j t e

p r e m a~oveku sa

po{tovanjem i on }e vas po{tovati.Nemojte ga po{tovati i ni on ne}evas. Po{tujte njegovu li~nost i saslu-{ajte njegove stavove i on }e vasrado slediti.

9. Ne gnevite se. Ako se gnevite tozna~i da je va{a misao odlutala "sajedne ta~ke" u donjem stomaku.Gnev je ne{to ~ega se treba stideti uaikidou. Ne budite gnevni ni nasebe. Budite gnevni samo kada suporedak prirode ili va{e zemljedovedeni u opasnost. Koncentri{itese na "jednu ta~ku" i obuzdajte gnev.Znaje da ljudi koje lako obuzimagnev gube hrabrost u odlu~uju}imtrenutcima.

10. Nije suvi{an nikakav napor kadapodu~avate. Napredujete kao {tova{i u~enici napreduju. Ne buditenestrpljivi kada podu~avate. Niko nemo`e da nau~i sve odjednom.Istrajanost je podjednako zna~ajna u

Prevod sa engleskog Zoran Stan~evi}

6 p r a v i l a z a v e z b a n j e6 pravila za ve`banje

AIKIDO bilte

n

25

podu~avanju, kao {to je to i str-pljivost, ljubaznost i sposobnost dase stavite u polo`aj svojih u~enika.

11. Ne budite nadmen instruktor.Znanje u~enika raste dok slu{ajusvog u~itelja Posebna odlikatreninga je da u~itelj tako|e napre-duje podu~avaju}i svoje u~enike.Trening zahteva atmosveru uza-jamnog po{tovanja izmedu u~itelja iu~enika. Gledaju}i nadmenog~oveka, gledate i ~oveka kojipovr{no misli.

12. U ve`banju ne pokazujte svojusnagu bez neke dobre namere, da nebi izazvali otpor u mi{ljenju onihkoji vas posmatraju. Ne raspravljajteoko snage nego podu~avajte praviput. Samo re~ima ne mo`e sve da seobjasni. Ponekad }ete, bivaju}i onajkoji je ba~en, podu~avati mnogovaljanije. Ne zaustavljajte u~eniko-vo bacanje ili njegov ki na sredinipre nego je zavr{io kretanje, mo`etemu time usaditi lo{e navike.

13. Sve {to radite - radite sa ube|e-njem. Prou~avamo zakone univerzu-ma i bavimo se njime, i univerzum}e nas {tititi. Nemamo za{to dabudemo neodlucni ili boja`ljivi.Pravo ube|enje dolazi iz uverenja dasmo jedno sa univerzumom.Moramo imati hrabrosti da ka`emokao Konfu~ije: “Ako imam mirnusavest, smem da se suprotstavimneprijatelju od deset hiljada ljudi”.

O ko 1935. godine, stariji u~ide{iji iz Ue{ibinog do|oa, tra`ili su

da se propi{u pravila za ve`banjekoja bi bila neka vrsta ku}nog redaza novoprido{le u~enike. MorihejUe{iba je tada napisao {est preporu-ka koje su kasnije postale poznatekao “Podsetnik za aikido ve`banje”.Ova pravila, ne{to prilagodena vre-menu, se i danas nalaze u AikikaiHombu do|ou u Tokiju.

1. Aikido tehnika odlu~uje o `ivotui smrti u jednom napadu. Zatou~enici moraju pa`ljivo sleditiu~iteljeva uputstva, i ne smeju seme|usobno nadja~avati.

2. Aikido je put kojinas u~i da sesuo~imo sa vi{enapada~a istovre-meno. U~enici mora-ju tako ve`bati dabudu spremni zaodbranu bez obzirasa koje strane napaddolazi.

3. Trening se uvekmora odvijati u pri-jatnoj i prijateljskojatmosferi.

4.Instruktori podu~-avaju samo mali deove{tine. Njenu sves-tranu primenu mora

otkriti svaki u~enik kroz neprestanitrening,

5. U svakodnevnom ve`banju po~nisa osnovnim kretanjima tela i polakoidi ka slo`enijem i intenzivnijemtreningu. Nikad ne forsiraj ne{toneprirodno i nerazumno. Ako sepo{tuje ovo pravilo onda se ~ak nistari ljudi ne}e povrediti i moguve`bati u prijatnoj atmosferi.

6. Svrha aikidoa je da ve`ba um itelo i da stvori vredne i ~estite ljude.Po{to se sve tehnike prenose li~nomobukom, ~ovek-~oveku, nemojte ihnepromi{ljeno i bez svrhe otkrivatidrugima jer se tako mogu zlo-upotrebiti.

Slika

Predhodna strana gore:

Ko~i Tohei (Kochi Tohei) sensei, 10. dan

Snimak je iz 50-tih godina.

Slika

gore:

Morihei sa Kyoshi Nakakura-om, oko 1933. Nakakura, koji je zakratko bio Moriheijev zet, je bio

prvenstveno ma~evalac. Nakon {to je napustio Kobukan, Nakakura je postigao da postane vrhunski

kendoka savremenog Japana. I u osamdesetim, Nakakura je bio i dalje aktivan takmi~ar.

AIKIDO AIKIDO BORILA^KA VE[TINA BORILA^KA VE[TINA ILI FILOZOFSKI PUT? ILI FILOZOFSKI PUT?

Philip Smith, 5. Dan So HombuPreveo sa engleskog, uz dozvolu: Mire Zloh, London

AIKIDObilte

n

26

Na prvi pogled pitanje, da li jeaikido borila~ka ve{tina ili ne,

izgleda retori~ko. Svi mi znamo daje borila~ka ve{tina, zar ne?

Ako razlo`ite re~ aikido, odgovor jemanje jasan. Aikido se ~esto prevodikao “Put ka unutra{njoj harmoniji”(The way of Spiritual Harmony) inema pomena o borila~koj ve{tini.Tako|e, aikido se ve`ba u duhukooperacije i aikidokama se ka`e dase ne bore. Tako da aikido mo`danije borila~ka ve{tina, jer takmi~e-nje ne postoji i insistira se nabratskoj ljubavi.

Aikido ima prepoznatljivi eti~ki kodi jasne moralne vrednosti. Mo`e dase doda da je aikidoka nau~en da nezloupotrebi slabe strane kod partne-ra tokom ve`banja. U stvari, re~“partner” je u ~e{}oj upotrebi negore~ “protivnik” da bi se naglasilaideja saradnje.

Istina le`i negde na pola puta.Aikido je {kola Budoa i ne svrstavase u Bujutsu, {to bi zna~ilo da jeaikido izvan stvarne borbe. Budoprou~ava su{tinu borbe i uklju~ujeintelektualni prilaz. StudiranjeBudoa zna~i prou~avanje razlo-ga za{to i kako se ljudi bore,ali ne uvek stvarno uklju~ivan-je u fizi~ki kontakt. Zbog toga,student Budoa mo`e da se uporedisa istori~arem ili studentom strategi-je; oni se skoro nikad ne bave umet-

no{}u, ve} prou~avaju istoriju irazvoj iste.

Na primer, ja posedujem teorijskoznanje o dugom luku i njegovoj upo-trebi u ratu, ali nikad nisam izbaciostrelu u ljutnji. Tako posmatraju}i,aikido je teoretsko saznanje, mi sene borimo u do|ou i nadamo se dane}emo morati da upotrebimo aiki-do izvan njega.

Prou~avanje aikido na ovaj na~in,mo`e da vodi ka pogre{nom cilju.Aikido je po~eo kao {kola Jujutsua,tj. Ue{ibina {kola Aiki jujitsua ipostepeno je vremenom evoluirao uumetnost koju danas prou~avamo.Nekad,u ranim danima, su vo|enestvarne borbe; ve{tina je biladruga~ija po stilu i na~inu na koji jeprou~avana. Velika promena se deli-mi~no desila zbog O Senseijevihreligioznih ube|enja i zbog zabrane

prou~avanja borila~kihve{tina tokom sa-vezni~ke okupacije

Japana. Jezgroaikidoa se nijep r o m e n i l o ,su{tina i teh-

nike su jo{uvek zas-

n o v a n ena si-

tuacijama iz realne borbe.

{ta bi onda bio odgovor na na{epitanje? Aikido je boril~ka ve{tina ifilozofski razvoj u isto vreme.Aikido ostaje efektivni oblik borbekoji bi mogao da se upotrebi u real-noj situaciji. Paradoks le`i u te`njive`ba~a i instruktora, da se izbegnuborila~ke, agresivne aktivnosti,naro~ito tokom treninga. Li~no sma-tram da {kola aikidoa koja potpunoizbegava fizi~ki, borila~ki elementvredi isto koliko i Aikijutsu stil kojiizbegava eti~ki, filozofski element.

Po mom mi{ljenju, mi moramo dave`bamo aikido kao da je stvarnaborba i svaka tehnika mora do odr`ielement borila~ke ve{tine, dok nika-da ne sme da se pojavi ose}aj nepri-jateljstva prema na{im prijateljimaaikidokama.

O autoru

Philip Smith je po~eo da trenira aiki-do oko svoje devete godine, i prvidan je dobio kada je bio samosedamnaest godina star. Kao sekre-tar Aikikai-a West Midland-a(1981.-1988.) predstavljao je UK na5-tom kongresu IAF-a u Tanabe-u,Japan,1988.

On je Shidoin (senior u~itelj) uUKA (United Kingdom Aikikai) itrener u BAB (British AikidoBoard). Philip je promovisan u 5-ti

dan 1996. Nosilac je i 3. dan-a uIaido-u.

Slika:

“Tai no henko” - Hiro{i Tada i

Jo|i Fu|imoto, 1982.

AIKIDO bilte

n

27

Aikikai {ihan, Saotome sensei (8.dan) je studirao 20 godina sa

U~iteljem od kojih je 15 proveo kaonjegov uchi deshi. Danas on vodiorganizaciju Ue{ibine aikido {kole,~iji je centar u Shobukan Dojo-u uVa{ingtonu.

ATM: Sensei, izgleda da je obnov-ljeno zanimanje za uchi deshi (u~ide{i) programe. Nas u ATM ~estopitaju gde postoje takvi programi - imi stalno istra`ujemo pitanje uchideshi programa. {ta ta~no zna~i bitiuchi deshi?

SENSEI: Uchi deshi nisu samo stu-denti koji spavaju na strunja~ama.Njihov trening je kompletan, nesamo prou~avanje tehnika. Uchideshi je sistem sli~an internom siste-mu za lekare.

Uchi deshi `ive i spavaju u dojo-u,da bi mogli da prou~avaju Aikido 24~asa dnevno. Mnogi tipovi aktivno-sti su povezani sa njihovomobukom. Neki ljudi koriste terminuchi deshi vrlo slobodno - kao nazivza svakog studenta koji spava nastrunja~ama ali to nije ono {to kodmene ozna~ava taj termin.

ATM: Malopre ste rekli da uchideshi sistem obuhvata mnoge oblikeaktivnosti. {ta ste mislili pod “aktiv-no{}u”? Pojavljevanje na seminari-ma, dovo|enje u~enika na seminar,no{enje u~iteljeve hakame, torbi -stvari kao {to su te?

SENSEI: Sve su to elementi, ali imatu mnogo vi{e stvari - kao {to je~i{}enje dojoa i poslu`ivanje ~ajagostima.

ATM: Mo`e li uchi deshi da `iviizvan dojo-a?

SENSEI: Kada sam ja bio O-Sensei-jev uchi deshi ja nisam mogao daka`em: “Izvinite, Sensei, ali ne mo-gu da dodem na slede}i seminar”, ili“Izvinite, danas ne mogu da do|emna ~as, izlazim sa devojkom”. Kaouchi deshi i ja bih imao slobodnedane ali sam imao i dnevni raspored.

ATM: Recite nam kako ste postaliuchi deshi?

SENSEI: Kada sam shvatio da ho}uda budem uchi deshi razgovaraosam sa Doshu-om (KishomaruUeshiba). U to vreme on nije biouchi deshi, on je radio u jednoj kom-paniji izvan dojo-a. Jedini uchi deshije bio Tamura Sensei, koji je po~eosa u~enjem Aikidoa tri meseca premene. Hteo sam da budem uchideshi ali sam razumeo da Doshu tone mo`e sebi da priu{ti - nije imaodovoljna primanja da bi me mogao

zbrinuti. Oti{ao sam u Kyoto i oko 3godine predavao Aikido i drugestvari u {koli za hendikepirane. Kadsam se vratio u Hombu Dojo moraosam da ~ekam jo{ dve godine.

Kad sam postao uchi deshi to jepromenilo moj `ivot. Da to nisampostao moj bi `ivot druga~ijeizgledao. Kad sam po~eo kao uchideshi Doshu-ev trening ujutru iuve~e je dr`an za nekoliko u~enika.Danas je Hombu Dojo dupke pun,naravno. Ali tada, kad bi smo imali10 u~enika na treningu. Doshu birekao: “Danas imamo veliku gru-pu!”

Na o~igledan na~in O Sensei iDoshu su esencijalni za razvitakAikidoa. Ali moramo se setiti ite{kog rada i posve}enja mnogihuchi deshija kao {to su: TamuraSensei, Yamada sensei, Kanai sen-sei, Sugano sensei, Chiba sensei idrugi koji su odr`ali organizaciju odrata do dana{njeg Aikikaia.

Na nesre}u, mi vi{e ne radimozajedno. Ali ti ljudi su moja bra}a imi imamo isto poreklo.

ATM: Kada se vratite u to vreme,kojih lekcija se se}ate?

SENSEI: Sa O Senseijem nismosamo ve`bali na strunja~ama. Izvanstrunja~a on me je u~io mnogimstvarima. Zato sam i napisao KnjiguAikido i Harmonija prirode - inadam se da }u jednog dana napisatiknjigu o tome {ta sam sve nau~io odO Senseija. Mo`da jo{ uvek nerazumem {ta je on sve u~io, ali setrudim. Vrlo sam sre}an {to samimao iskustva sa njim.

u c h i d e s h i p r o g r a m iUchideshi programi

intervju: Mitsugi Saotome sensei, 8.dan

Aikido Today Magazine, 1999.

AIKIDObilte

n

28

Mislim da }e ostali uchi deshi re}isli~ne stvari o njihovim iskustvima.Ponekad pomislim da su ostali uchideshi videli iste stvari iz svoje per-spektive druga~ije. Mislim da bi semogla napisati interesantna knjigakad bi se sva vi|enja skupila najedno mesto. Svi mi imamo intere-santne uspomene. Kad umremo, dali }e na{e uspomene da nestanu? Neobazirimo se na organizacione raz-like! Ono {to je od zna~aja je na{eiskustvo kao uchi deshi-ja.

ATM: Da li je O Sensei imao uchideshije pre rata?

SENSEI: Da, ali je iskustvo bilomalo druga~ije pre rata. Trenirao jedruga~iji tip uchi deshija. Mislim daje ve}ina od njih bila iz bogatijihporodica i ve}ina od njih su bili uchideshi jako kratko - mo`da 1 ili 2meseca.

ATM: Vi i ostali O Senseijevi uchideshi ste napravili budu}nost aiki-doa.

SENSEI: Da u~vrstili smo Aikido,prvo u Japanu pa onda u drugimzemljama. Mnogi od O Senseijevihuchi deshija su posadili seme, zajed-no sa Doshu-om naravno, i sada toseme proklijava. Sada je Aikidopostigao popularnost. Ali mnogi odnas koji su bili uchi deshi su imalite{ke dane. Do{li smo u nepoznatezemlje i borili se da ponovopo~nemo. Bili smo pioniri.

ATM: Mogli ste da dobijete posaoizvan Aikidoa kao u~itelj ili in`enjeri drugi uchi deshi-ji imaju drugetelante i ve{tine. Ali vi ste odabralida se bavite ovim. Sigurno nisteo~ekivali da zaradite puno novca?

SENSEI:“Kakva je budu}nost uAikidu?” - pitala me moja porodica“Nema prihoda, to zna{. Koje sugarancije? Ima drugih stvari kojemo`e{ raditi. Za{ti si izabrao dabude{ uchi deshi?” Odgovor je, mis-lim, da sam jako `eleo na~in `ivota

koji je aikido pru`ao - na~in posve-}enja i predanosti. Sigurno nisamizabrao da budem uchi deshi zato {tosam `eleo da budem bogat ili daimam pun socijalni `ivot.

Vrlo malo ljudi sada razume ~isto}uduha, posve}enja koja je postojala utim ranim danima. Svi mi koji smodoneli Aikido u Ameriku i Evropuborili smo se sa siroma{tvom ite{kim vremenom za ne{to za {tasmo mislili da je jako va`no. Po~elismo sa malim do|ojima i sa malimbrojem studenata. Neki od nas su ispavali u dojo-u. Njujor{ki Aikikai iAikikai Nove Engleske nisu bili jo{stvoreni. Morali smo da gradimo igradimo. Koje imao takvu hrabrost?Samo ljudi koji su posve}eniAikidou 100%.

Sada mnogi vide vo|enje dojo-a iliuchi deshi programa kao na~in da sezaradi novac. Razumem za{to suostali u~itelji besni na ovakav stav idelim njihova ose}anja. U po~etkunijedan O Senseijev uchi deshi nijemislio da je svrha dojo-a da senapravi novac. Dojo je postojao usvrhu treninga. KomercijalizacijaAikidoa ljuti one od nas koji suradili te{ko i `rtvovali se toliko bezpomisli na novac.

Sad kad je Aikido popularan, nekiljudi su zaboravili njegovo pravozna~enje i oni samo `ele da zaradenovac. Ako to `ele {to se ne bavedrugim poslom.

ATM: U prethodnim intervjuima, viste poru~ivali Aikido u~iteljima dau~e menad`ment i da vode njihovedojo-e na profesionalni, biznisnacin. Da li sada menjate svoj stav?

SENSEI: Ne. Komercijalizam nijeisto kao i profesionalizam. Ako jejedina namera neke osobe da zaradinovac onda ce taj do|o da imakomercijalan uspeh. Ali profesiona-lizam ima druga~ije, dublje zna~e-

nje. Da bi se bio profesionalni u~iteljAikidoa, mora se `rtvovati, Aikidomu mora biti od najve}eg prioriteta,mora se posvetiti umetnosti, Aikidofilozofiji. Mislim da Aikido {koleimaju istu funkciju kao manastiri aAikido u~itelji su kao monasi ilimisionari. Koliko ljudi otvara crkveda bi zaradili novac?

ATM: U njihovim naporima OSensei i Doshu su imali uchi deshi-je da im poma`u. Ako bi ljudi `elelida se sad posvete Aikidou, zar netrebaju sli~an sistem podr{ke?

SENSEI: Da li govorite o nekomeko je recimo shodan? Kada bi u~iteljtakvog ranga postavio programtakvog tipa, bio bi samo dobar vic.

ATM: Ali ako bi u~itelji vi{eg rangapotavili takav program da li bi biloi{ta {to bi ih u tome spre~avalo?

SENSEI:Postaviti takav programdanas u USA bi bilo vrlo te{ko akone i nemogu}e. Ovde, kada bi u~iteljrekao studentu da po~isti ne{to, onbi pitao: “Za{to?” Student bi mogaojo{ da ka`e: “Hej, pa ja nisam rob!”Ameri~ka kultura se razlikuje odJapanske. Dakle, sistem bi morao dabude druga~iji. Kao {to sam rekaostari sistem sada nema ekonomskogsmisla. Tako|e, ljudi danas imajudruga~iji mentalitet. Na primer ~ak imladi Japanci danas ne razumejusempai-kohai odnos. Takvi konceptidolaze iz mnogo drugacije kulture.Dana{nji studenti nemaju strpljenjaili posve}enosti. Pretpostavimo dadana{nji studenti na|u u~itelja kojiim odgovara i odlu~e da mu seposvete. Ako se u~itelj jednog dananaljuti studenti bi ga mogli napustitizauvek.

Da je Amerikanac bio u prilici dapostane O Senseijev uchi deshi ne biizdr`ao vi{e od dan ili dva.

ATM: O O Senseiju ~esto mislimokao o simpati~nom dobrom ~ikici.Da li se ljutio na njegove deshi-je?

AIKIDO bilte

n

29

SENSEI: Imam vrlojasne uspomenekad se OSesnei ljutiona mene. Ni-sam bio ba{pametan, os-tali su bilimnnogo pa-metniji negoja, pa se namene mnog vi{eljutio. Ja samsre}an {to samna{ao O Sen-seija i Doshu-a. Moji u~itelji su bili fini ljudi. Dasam imao gadnog u~itelja nikad nebih postao uchi deshi. Ve`bao samdugo i ostale borila~ke ve{tine ismatrao sam ih zanimljivim - alinikad nisam imao posve}enost kojaje potrebna da bih postao uchi deshiu tim ve{tinama.

ATM: Kada posmatrate Aikido da-nas - brojnost organizacija, rivalitetitd. - {ta mislite, {ta }e se desiti saAikidom u buducnosti?

SENSEI: Nisam siguran - ali jo{uvek verujem da budu}nost Aikidoazavisi od profesionalnih u~itelja kojiposeduju vi{e od samo tehni~keve{tine. Da bi Aikido nastavio da`ivi, njegovi u~itelji moraju bitisposobni da razgovaraju na jednakojnozi sa profesionalcima u politici,akademicima, biznismenima. Upro{losti je biti tehni~ki ekspert bilodovoljno, ali vremena su se prome-nila. Sada, autoritet Aikido [ihanamora biti jednak autoritetu uni-verzitetskog profesora - ili ~ak ve}i.Iako je Aikido u osnovi borila~kave{tina, on nije samo borila~kave{tina. Kao Budo, bavi se filozofi-jom, odnosima ljudi i dru{tva, nji-hovom okolinom. To je kako ga jarazumem. Poznavanje tehnika je odograni~enog zna~aja. Ljudi `ele daznaju kako da se pona{aju premaostalima, kako da upravljaju svojimposlovima i sli~no.

Mnogo ljudi me pita o raznimorganizacijama i rivalitetu.

Ali, budu}nost Aikidoanije moj problem. To je

va{ problem, {ta vi mis-lite? Postoji

mnogo Aiki-do organi-zacija uUSA, alisve imajuiste kore-ne. Sve

mogu daprate same

sebe una-zad doHombu Dojoa i mnoge imaju OSenseijeve uchi deshije kao {ihane.

Mi - [ihani - }emo izvesno nestati.Onda }e na vas biti red. Zato morateu~iti kako da se uklju~ite u pozitivnepoliti~ke procese.

Ljudi kritikuju raznorazne Aikidoorganizacije ili grupe, ali kako bi sviradili zajedno bez njih?

Pretpostavimo da su razni u~itelji“lokalni kraljevi” - jedan je KraljJu`ne Kalifornije, drugi SeverneKalifornije, tre}i Zapadne, neki jeKralj ~ikaga ili Floride. {ta bi mionda radili?

Americki Aikido se nikada ne}e uje-diniti u jednu organizaciju ali bi mi idalje mogli da imamo jednu koor-dinirajucu grupu, ako {to jeAmeri~ka Akademija Nauka.Labava struktura takvog tipa bi bilamogu}a. Sa takvom strukturom mibi mogli da se razmenjujemo i dazajedno nastavimo {to je i cilj.

ATM: Ja bih mogao da ka`em kaourednik Aikido magazina, da bi sestvorila takva organizacija, ljudi bitrebalo da imaju dobre diplomatskesposobnosti.

SENSEI: Da. Napraviti ne{to takvozahteva puno mudrosti, strpljenja ipoverenja. Vrlo je te{ko skupitirazli~ite ljude zajedno i napraviti

miroljubivo dru{tvo - vrlo te{ko. AliAikido nije filozofija - on se bazirana sprovodenju odredenih filozof-skih principa u realnost, kao sistem.A to zahteva `rtve i te`ak rad.

@elim da razjasnim da ja nesprovodim nikakvu politiku. Mojamisija je da prihvatim i treniram~lanove slede}e generacije kao {to jei moj O Sensei mene - da prenesemnjegov dar na slede}u generaciju.Organizacija nije moja stvar. Pitanjekako skupiti zajedno Aikidoke jepitanje slede}e generacije.

ATM: Jedna od va{ih konstatacija je,da bi se na to pitanje odgovorilouspe{no, pripadnici slede}e gene-racije bi trebali da imaju mnogo {ireobrazovanje koje ide daleko izvanprograma klasicnog Aikidoa.

SENSEI: Da. Neki politi~ari nerazumeju okolni sistem, a nekibiznismeni ne razumeju ljudsku psi-hologiju. Ali tako uska specijalizaci-ja ne funkcioni{e. Zato je moj san daAikido u~itelji pro{ire svoje vidike.Tehnike su va`ne naravno, aliAikido u~itelji ne bi trebalo datoliko misle na tehni~ku ve{tinu.Trebalo bi mnogo vi{e da misle nali~ni razvoj, personalne ve{tine ipozitivni politi~ki pristup. Njihovapa`nja treba da bude na stvarimakao {to su bolje upravljanje, sigur-nost i dru{tvo.

Moj san je da promenim sliku ou~itelju Aikidoa. Neki ljudi kojitreniraju borila~ke ve{tine su naivici zakona; to je zastra{uju}a stvar.Ali ja `elim da u~itelji Aikidoa budupoznati kao pravi profesionalci,ljudi sa realnom vizijom, ljudi safunkcijom u dru{tvu.

U dana{njem dru{tvu Aikido nudine{to jedinstveno i vredno.

AIKIDObilte

n

30

Osniva~ (Morihej Ue{iba) jenameravao da aikido bude

daleko vi{e od tehnika za samood-branu. Njegova namera je bila dastopi borila~ku ve{tinu u skup eti-~kih, dru{tvenih, i upravlja~kih ide-ala. Ue{iba se nadao da }e ljuditreniraju}i aikido, usavr{iti sebeduhovno podjednako kao i fizicki.Me|utim, nije odmah o~iglednokako bi ve`banje aikidoa tebalo darezultira i nekom duhovnom (psi-hofizi~kom) transformacijom. {ta-vi{e, mnoge druge ve{tine pola`upravo na to da svoje u~enike vodedo prosvetljenja ili psihofizi~ketransformacije. Mo`emo se sa pra-vom zapitati onda, da li se i kakoaikido razlikuje od drugih ve{tina upogledu efekata transformacije.

Trebalo bi da nam bude jasno datransformativna sila aikidoa, akotakva postoji uop{te, ne mo`e le`atisamo u izvo|enju fizi~kih tehnika.Pre ako aikido omogucava samo-usavr{avanje i psihofizi~ku transfor-maciju du` puta koji je predivideoosniva~, ve`ba~i aikidoa moraju dausvoje odre|ene stavove prema aiki-do treningu i moraju nastojati dagaje odre|ene naklonosti koje se ti-~u saznanja.

Ve{tine koje pola`u pravo na to daomogu}avaju transformativnu osno-vu za svoje ve`ba~e ukorenjene su ureligioznu i filozofsku tradiciju kao{to su Budizam i Taoizam (uticaj{into-a na japanske ve{tine je upore|enju sa predhodnim obi~nomali). U Japanu je Zen Budizamizvr{io najja~i uticaj na razvitaktransformativnih ve{tina. Mada je

Morihej Ue{iba bio mnogo manjepod uticajem Taoizma i Zena uodnosu na “novu religiju” Omo-tokjo, sigurno je mogu}e spojitiodre|ena gledi{ta Zena iTaoisticke filozofije i prakse saaikidom. {ta vi{e, Omotokjo, je{iroko ukorenjen u raznovrsni sas-tav neo{intoisti~kih koncepcija iverovanja. I pored ovoga, bilo bipotpuno pogre{no pretpostaviti da jeusvajanje ovih stavova neophodanuslov za psihofizi~ku transformacijukroz aikido.

Psihofizi~ka transformacija krozve`banje aikidoa }e biti malodruga~ija od psihofizi~ke transfor-macije kroz ve`banje ve{tina kao {tosu karate, kjudo ili ceremonija ~aja.Sve ove ve{tine imaju zajednicki ciljda uliju svojim ve`ba~ima spoznajustalo`enosti, spontanosti akcije -reakcije, i shvatanja karaktera stvariupravo onakvim kakve jesu ({injo).

^injenica da je aikido trening uveksaradiva~ki daje jednu specifi~nudimenziju izgra|ivanju li~nog trans-formisanja kroz aikido. Koopera-tivan trening olak{ava napu{tanjetakmi~arskih razmi{ljanja {topoja~ava opa`anje drugih sop-stvenih dualizama. Kooperativnitrening takode polako uliva ose}ajza dobrobit partnera i sigurnost.Ovaj stav (vo|enja ra~una o drugi-ma) se onda pro{iruje i na drugesituacije izvan ve`banja aikidoa.Drugim re~ima, kooperativna osno-va za aikido ve`banje se prenosidirektno u okvir moralnog pona{a-nja u svakodnevnom `ivotu.

Osim toga, trebalo bi da bude jasno

da ukolikoje mogu}

l i ~ n ip r e o -bra`ajk r o z

aikidot r e n i n g ,

to nije auto-matski proces. Ovo je

o~igledno opa`aju}i ~injenicu daima i onih koji ve`baju aikido godi-nama i koji jo{ uvek prave moralne izakonske prekr{aje. Tehni~ka ve{-tina i {iroko iskustvo u borila~kimve{tinama nisu svakako garancijamoralnog i li~nog napretka. Ova~injenica se ~esto javlja kao velikorazo~arenje za aikido studente,posebno ako bi otkrili da njihoviinstruktori jo{ uvek pate od raznihvrsta nedostataka. Ustvari, ovo pred-stavlja dragocenu lekciju: Tehni~koznanje je cilj koji se lak{e posti`e odli~nog napredovanja. Mada oba ovacilja mogu predstavljati obavezu za~itav vek, znatno je lak{e u~initivrstu `rtvi i napora koji se tra`e zatehni~ko napredovanje nego ulo`itinapor i `rtve koje zahteva li~ni pre-obra`aj i napredak.

Put samousavr{avanja i li~nog preo-bra`aja mora, u svakom slu~aju,negde po~eti. Mo`da je najva`nijezapamtiti i za u~enika i za u~iteljaaikidoa (lako se zaboravi!) da stalnoimaju na umu da su ljudi sa kojimatreniraju ljudska bi}a kao i oni sami,i da svaki od njih ima svoju jedin-stvenu perspektivu, sposoban je daoseti bol, frustraciju i sre}u, i dasvako od njih ima svoj vlastiti ciljzbog kojeg trenira aikido.

v e z b a n j e u m a u a i k i dVe`banje uma u aikidouEric Sotnac

“Aikido Primer”, ceo tekst se nalazi na prezentaciji JAF

Slika:

Velibor Vesovi}, 5.dan

AIKIDO bilte

n

V eliki broj aikidoka, ~lanovaJAF-a je poslednje decenije

napustilo zemlju. Ve}ina ih je, i unovoj sredini, nastavila sa aktivnimtreniranjem. Danas, svoje klubovevan Jugoslavije imaju: Renata(4.dan) i Dragi{a Joci} (5.dan) u[vajcarskoj, Drago Bogdanovi}(4.dan) u Italiji, Darko Vu~eti}(3.dan) u Ju`noj Africi, Zoran Beli}(2.dan) u SAD, Mire Zloh (2.dan) uEngleskoj, Atif Amin (1.dan) uJordanu, Slobodan Jan~i} (1.dan) uAustraliji ...

Aikidom sam po~eoda se bavim u novem-bru 1982. Moj prviaikido u~itelj je bioNjego{ \akovi}. Po-red toga, zajedno sa

drugim ljubiteljima ove prelepeve{tine i{li smo od do|oa do do|oau Beogradu i ve`bali pod instrukci-jama pokojnog Jovice Stanojevi}a,Velibora Vesovi}a, Draga Bogda-novi}a i Dragi{e Joci}a. Zbogselidbe van Beograda i privatnihobaveza nisam uspevao da odlazimna treninge, ali mi je ostala velika`elja da se bavim aikidom.

@ivotni put me je naneo u London.

Bio sam impresioniran sa veli~inomi raznovrsno{}u koji ovaj grad nudi.Me|utim, zbog veli~ine grada sve jerazu{eno i izuzetno je bilo te{kodo}i do informacija o postoje}imklubovima. Nisam znao kome da seobratim za informacije, bilo je tomra~no doba pre pojave Interneta.Broj aikido klubova u Londonu nijemali, ali kao i svuda ti klubovi pri-padaju razli~itim asocijacijama.

Oku{ao sam se u KI - Aikido klubu,Aikido klubu pridru`enom reli-gioznoj organizaciji, Ju-jutsy klubu,dobio informacije o Iwama RyuAikido klubu, ali dve glavnepote{ko}e su se uvek ispre~avale daistrajem u ve`banju. Radni dan je od9 do 17.30, {to se ~esto produ`i do19 ~asova, a London je ogromangrad i razdaljine izmedu kluba ifakulteta (ili radnog mesta) suogromne, tako da je te{ko redovnoodlaziti na treninge. London jetako|e izuzetno skup grad, tako daaikido klubovi pla}aju ogromnezakupnine za sale i to se preta~e uvisoke cene za ~as, izme|u 5 i 10funti (15 i 30 DEM) po ~asu!

U jesen 1994. sasvim slu~ajno dobiosam informaciju o aikido klubu u

blizini mog fakulteta. Oti{ao sam dosportskog centra koji pripadaUniversity College London i saznaoda u istoj sali ve`baju dva kluba:UCL Aikido i Ryoshinkan klub. Uprvoj poseti saznao sam je ve`banjeu UCL klubu besplatno. Kasnije samdoznao da je Ryoshinkan klub podvo|stom Minoru Kanetsuke 7. dan(izgovara se Kanecka, japanci ~estoizostavljaju slovo “u”; nemaju ujeziku ni glas koji odgovara slovu“L” S.O.), ali da je mese~na ~lanari-na 40 funti. Kao i u drugim aspekti-ma `ivota finansijski faktor je imaozna~ajnu ulogu pri dono{enjuodluke, tako da sam odlu~io daoku{am sre}u u UCL aikido klubu.Nijednog trenutka nisam za`aliozbog svoje odluke.

UCLU Aikido Klub (UniversityCollege of London Union - AikidoClub) je osnovan pre 22 godine,kada se nekoliko studenata skupiloda ve`ba aikido u vreme ru~ka. Kaoi svuda, to je bila grupa entuzijasta,koja je i{la po retkim kursevima kojisu se odr`avali u to vreme, knjige subile osnovni izvor novih saznanja.Po{to je to studentski klub, ljudi sudolazili i odlazili, dok su samo dvojeostali svo vreme, Barbara Sotowicz,

n a { i u s v e t u

31

Slika

Desno:

UCL Aikido klub. U donjem redu su William

Smith, Barbara Sotowicz i Mire Zloh. Kao {to se i

sa slike vidi, klub ima polaznike iz celog sveta.

Na{i u svetuMr. Mire Zloh

UCL Aikido klub, London, Engleska

sada 3. dan i glavni instruktor kluba,i Barry Hutchinson. Ljudi iz UClkluba su bili osniva~i Ryoshinkankluba i dugo su ve`bali kodKanetsuke, medutim i ovde je politi-ka ume{ala prste, tako da je UCLaikido pristupio drugoj organizacijiUnited Kingdom Aikikai. (UKA)

Dve organizacije u Britaniji koje supriznate od strane Hombu Dojo-a suBritish Aikido Federation koju vodiMinoru Kanetsuka 7. Dan i UnitedKingdom Aikikai koji vodi WilliamSmith 6. Dan. Obe organizacije suizdanci osnovne organizacije koju jeosnovao Kazuo Chiba.

Ve`banje u UCL Aikido klubu mepodsetilo na dane kada sam ve`baoaikido u Beogradu, sa puno entuzi-jazma i puno energije, podsetilo meje na uzajamno pomaganje ipo{tovanje. U klubu se redovnoodr`avaju kursevi, dva puta godisnjedolazi W. Smith, {to doprinosina{em daljem razvoju. Aikidoke iznaseg kluba redovno odlaze na kur-seve koje odrzava UKA u okoliniBirminghama. Tradicionalne letnje{kole se odr`avaju sredinom avgus-ta, sa gostuju}im istruktorima kao{to su N. Tamura, Y. Yamada i dru-gim velikani aikidoa dana{njice.

Zahvaljuci nesebi~noj Barbarinoj

pomo}i i podr{ci W. Smitha, u toku

letnje {kole 1996. polo`io sam za 1.

dan, a kasnije i promovisan za asis-

tenta instruktora u klubu. Danas

imam drugi dan.

Sa Barbarom, kao glavnim instruk-

torom, i uz dva asistenta, klub nas-

tavlja da radi tradicionalni aikido.

Kroz klub prolaze studenati iz celog

sveta, koji nose ku}i klicu ne~ega

{to traje `ivotni vek i kasnije nas-

tavljaju da ve`baju i da {ire aikido i

aikido principe.

AIKIDObilte

n

32

Slika

Levo:

Na fotografiji (prvi sa leve strane je Mire) su u~esnici kursa koji je

odr`ao Sihan William Smith 6.Dan, tehni~ki direktor UKA. Kurs

je bio u UCL Aikido klubu, Londonu, Novembra 1997.

UUCCLLUU AAiikk iiddoo cc lluubb

http://public.logica.com/~machinm/aikido/

1 - 2 p.m. Beginners Class

7 - 8.30 p.m. General Class (all welcome)

2 -3 p.m. General Class (all welcome)

7 - 8.30 p.m. General Class (all welcome)

1 - 2 p.m. Graded Students

Monday

Tuesday

Wednesday

Thursday

Friday

The Fitness Centre requires an entry fee before you can practice Aikido (unless you justcome along to watch). You can obtain an annual membership or pay £3.50 for a day member-

ship.

Classes themselves are £2 for students and £3 for waged.

Other costs you will have to pay in your Aikido life will include annual insurance of about £27per year and any equipment such as a Gi or weapons (although the club has a good stock).

Training Times

a i k i d o r e c n i kAikido re~nikpriredili: Sa{a Obradovi} i Zoran Stan~evi} 1998, 1999, 2000.

P odela termina u re~niku je tematska (oko 350 termina). Po{to je ovaj re~nik naprvom mestu namenjen onima koji su ve} u aikidou, i pretpostavljaju}i da im je

bar deo navedenih naziva poznat, nisu data obja{njenja izgovora japanskih re~i i ~itan-ja u latini~noj transkripciji. Osim ovog tematskog, na web prezentaciji JAF se nalazii abecedni re~nik sa oko 500 termina. Abecedni re~nik sadr`i i prevod i obja{njenjavelikog broja pojmova vezanih za japansku istoriju i tradiciju.

AIKIDO bilte

n

33

Udarci :

Napadi

udaraci u vitalne tacke

udarac pesnicom u predeo stomaka

udarac pesnicom u predeo donjeg stomaka

udarac u kontra stavu

udarac pesnicom u predelu glave

kontra udarac

udarac jednom rukom

udarac u glavu

udarac nogom

udarac pesnicom u predeo grudi

udarac sa korakom

udarac odozgo

u aikidou, to je naj~e{}e Chudan Oizuki

napred, prednja strana, npr. kod napada

(SHOMEN UCHI)

dijagonalni udarac odozgo

udarac sa strane

Atemi

Chudan zuki

Gedan zuki

Gyaku zuki

Jodan zuki

Kaeshi zuki

Katate uchi

Men uchi

Maegeri

Mune tsuki

Oizuki

Shomen uchi

Tsuki

Uchi

Yokomen uchi

Yoko uchi

Delovi te larebra

usta

noga

gle`anj

glava

ta~ka udarca izmedu o~iju

bedro

ta~ka pritiska iza uva

lakat

okovratnik, kragna

ta~ka udarca neposredno iznad kolena

lice

ta~ka pritiska ispod donje usne

Abara

Ago

Ashi

Ashikubi

Atama

Chototsu

Daitai

Dokko

Empi

Eri

Fukuto

Ganmen

Gekon

stomak

zadnji deo ruke

greben {ake

podlaktica

lakat

~elo

ta~ka pritiska iznad gornje usne ispod nosa

telo

vitalne ta~ke na ljudskom telu

predeo bubrega, krsta

peta

spoljni deo ru~nog zgloba (kod udarca)

noge

Hara

Haishu

Haito

Haiwan

Hiji

Hitai

Jinchu

Jintai

Jinkaikyusho

Juizo

Kakato

Kakuto

Kashi

hvat za rame sa jednom rukom i napad drugom

odozgo

hvat za grudi (revere) jednom rukom i napad dru-

gom odozgo

Kata dori men

uchi

Mune dori men

uchi

Hvatovi : Kombinovani napadi :

hvat rukom za ruku (gyakohanmi)

hvat rukom za ruku, recimo: desna za desnu

hvat rukom za ruku (Katate dori aihanmi)

hvat sa dve ruke za jednu ruku

Katate dori

Katate dori

aihanmi

Kosadori

Katate ryote

hvat sa dve ruke za jednu ruku (Katate ryote

dori)

davljenje

hvat za rame sa jednom rukom

hvat sa dve ruke za dva ramena

hvat sa dve ruke za dve ruke

hvat za grudi (revere)

hvat za lakat

hvat za rukav

hvat iza le|a rukom za okovratnik ispod temena

hvat iza le|a sa dve ruke za dve ruke

hvat iza le|a sa dve ruke za dva ramena

hvat iza le|a sa obe ruke preko ruku torija

hvat iza le|a sa jednom rukom za ruku i davljen-

je drugom

davljenje iza le|a

dori

Morote dori

Kubi jime

Kata dori

Ryokata dori

Ryote dori

Mune dori

Hiji dori

Sode dori

Ushiro eri dori

Ushiro ryote dori

Ushiro ryokata

dori

Ushiro dori

Ushiro katate

dori kubishime

Ushiro kubishime

AIKIDObilte

n

34

Brojanje

jedan

dva

tri

~etiri

pet

{est

sedam

osam

devet

deset

jedanest

dvanest

trinest

~etrnest ... itd.

trideset {est

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

36

Ichi

Ni

San

Shi ili yon

Go

Roku

Shichi ili nana

Hachi

Kyu

Jyu

Jyu ich

Jyu ni

Jyu san

Jyu shi ili Jyu

yon

San jyu roku

~etrdeset tri

sedamdeset dva

devedeset devet

sto

hiljadu

deset hiljada

sto jedan

dve stotine jedan

petsto ~etrdeset {est

tri hiljade ~etri stotine dvadeset sedam

trideset tri hiljade ~etristotine pedeset

{est

43

72

99

100

1000

10000

101

201

546

3427

33456

Yon jyu san

Nana jyu ni

Kyu jyu kyu

Hyaku

Sen

Man

Hyaku ichi

Ni hyaku ichi

Go hyaku yon

jyu roku

San zen yon

hyaku ni jyu

nana (ili shichi)

San man san

zen yon hyaku

go jyu roku

ruka

zglob {ake

vrat

atemi ta~ka na glavi

vitalne ta~ke na telu

prepone

glava

u{i

obe ruke

grudni ko{

ta~ka pritiska kod gle`nja

donji stomak

pesnica

ki~ma

zadnji deo tela

telo

donji stomak

lice

zadnji deo ruke

Katate

Kote

Kubi

Kubinaka

Kyusho

Mata

Men

Mimi

Morote

Mune

Naike

Seikatanden

Seiken

Seikichu

Senaka

Shintai

Shita hara

Shomen

Shuhai

rukav

slabine

krajevi no`nih prstiju (kod udaraca)

peta

brid stopala

stomak

"ruka ma~", spoljni brid {ake

ru~ni zglob, zglavak

dlan

atemi ta~ka iza glave

"pesnica kao ~eki}"

unutra{nji deo ruke

ruka (od {ake do ramena)

pazuh

atemi ta~ka ispod pazuha

glava sa strane

prst

~elo

podlaktica

Sode

Sokei

Sokuso

Sokutei

Sokuto

Tanden

Tegatana

Tekubi

Tenohira

Tento

Tettsui

Teura

Ude

Waki

Wakikage

Yokomen

Yubi

Zengaku

Zenwan

Izuzeci :

• "shi" kao "~etri" koristi se samo kao jednocifren broj ili ako je u pitanju zadnja cifra. Zna~i, koristi se "shi" ili "yon" kod 3654, ali samo

• "yon" kod 40, 400, 4000, itd.

• "shichi" kao "sedam" se tako|e ~ita kao jednocifren broj ili ako je u pitanju zadnja cifra u broju. Zna~i, mo`emo koristi "shichi" ili

• "nana" kod 9607, ali samo "nana" kod 70, 700, 7000, itd.

• 600 = "roppyaku" (ne "rokyu hyaku")

• 800 = "happyaku" (ne "hachi hyaku")

• 8000 = "hassen" (ne "hachi sen")

AIKIDO bilte

n

35

Naredbe

nazad

start

brzo

oprezno, pa`ljivo

pozdrav ka kamizi (~elo sale)

promena

sa~ekaj

okreni se

zatvorite o~i

sedite

uzajamni pozdrav

pozdrav poklonom

pozdrav u~itelju

stop

spremni

sporije

mekano

Ato

Hajime

Hayaku

Kiyotsukete

Kamiza ni rei

Koutai

Mate

Mawatte

Mokuso

Suwatte

Otagai ni rei

Rei

Sensei ni rei

Yame

Yoi

Yukuri

Yuru yaka ni

hvala neformalnoArigato

tamo

ukr{teni korak

srednje, srednji deo tela

na pravoj liniji, direktno CHOKUSEN NO IRIMI

= direktni ulazak

obrnuto, kontra

nisko, donji deo tela (od struka nani`e)

u suprotnom pravcu

u osam pravaca, svuda

paralelno

levo

na pravoj liniji

visoko, gornji deo tela (glava)

promena stava koracima napred ili nazad

klize}i korak (iz visokog u visoki stav)

klize}i korak (iz {irokog u {iroki stav)

okret oko prednje noge za 180 stepeni

kretanje unazad pod uglom od 45 stepeni sa

privla~enjem prednje noge (sa promenom stava:

USHIRO ASHI TENSHIN tenshin sa nogom koja

je na po~etku bila otpozadi)

Asoko

Ayumi ashi

Chudan

Chokusen

Gyaku

Gedan

Hantaini

Happo

Heiko

Hidari

Ichimonji

Jodan

Fumi komi

Tsugi ashi

Okuri ashi

Tenkan

Tenshin

kretanja tela

napred

desno

pravo napred

center

ka centru

diagonalno

direktno

bacanje

kretanje na kolenima

pravo napred

spoljna strana

iza

prednja strana

pozadi, iza

gore

okret u mestu, krug, to~ak

ni`e

pribli`iti se

sa strane

iza pazuha

Tai Sabaki

Mae

Migi

Massugu

Naka

Naka ni

Naname

Omote

Otoshi

Shikko

Shomen

Soto

Ura

Uchi

Ushiro

Ue

Kaiten

Kiku

Komi

Yoko

Waki

hvala neformalno

hvala u~tivo

mnogo hvala (vrlo u~tivo) za ne{to {to se

upravo dogada

mnogo hvala (vrlo u~tivo) za ne{to {to se tek

zavr{ilo

izvolite

izvinite

dobro do{li

dobro ve~e

lako no}

dobar dan

zamoliti nekog da sa vama ve`ba

dovi|enja

izvinite (da privu~ete pa`nju)

da

ne

razumem

ne razumem

Domo

Domo arigato

Domo arigato

gozaimasu

Domo arigato

gozaimas'ta

Dozo

Gomen nasai

Irashaj

Konbanva

Ojasumi nasai

Ohajo

Onegaishimasu

Sayonara

Sumimasen

Hai

Iie

Wakarimasu

Wakarimasen

Naredbe u do|ou:

Kretanja

Izrazi u~t ivost i :

AIKIDObilte

n

36

Poluge:

Bacanja:

polo`aj u kome se sedi sa prekr{tenim noga-

ma (turski sed)

srednji stav, seigan je chudan gamae

niski polo`aj, ma~ u donjem polo`aju

stav sa jednom nogom napred

stav sa ma~em ili {tapom na ramenu

ulazak paralelno napred

kle~anje

Anza

Chudan

Gedan

Hanmi

Hasso gamae

Hitoemi

Iai hiza, Tate hiza

visok stav, ma~ se dr`i iznad glave

stav; isto {to i gamae

kao waki gamae, ma~ horizontalno

o{trica vertikalno pored lica

polo`aj u kome se sedi na potkolenicama (kle~i)

prirodan polo`aj, osnovni stav sa ma~em

na nogama

stav u kome se ma~ dr`i spu{ten iza tela, sa strane

Jodan gamae

Kamae

Karuma

Kongo

Seiza

Seigan

Tachi

Waki gamae

Stavovi

majstorski pojasevi, od 1. do 10.: shodan,

nidan, sandan, yondan, godan, rokudan,

nanadan, hachidan, kudan, judan. Pri Hombu

do|u je trenutno 9. dan najveci pojas.

"vo|a puta" (trenutno Moriteru Ueshiba)

vo|a sale dodoa

asistent u~itelj (radi se o tituli)

u~enici koji `ive izvan sale (ne UCHI DESHI)

mla|i u~enik

u~eni~ki pojasevi, od 6. do 1. respektivno:

rokyu, gokyu, yonkyu, sankyu, nikkyu, ikkyu

Dan

Doshu

Dojocho

Fuku Shidoin

Kayoi deshi

Kohai

Kyu

u~itelj, pogledaj na strani 12 (radi se o tituli)

stariji u~enik

u~itelj

stariji u~itelj “u~itelj u~itelja” (radi se o tituli)

prvi ~ovek stila (u tom trenutku glava porodice)

nosilac kyu pojasa

Veliki u~itelj Morihej Ue{iba

u~enici koji `ive u okviru DOJO-a (pogledaj

Intervju sa Saotome senseiem na strani 27)

nosilac dan pojasa, crni pojas

Shidoin

Sempai

Sensei

Shihan

Soke

Mudansha

O Sensei

Uchi dechi

Yudansha

Pojasevi i zvanja

1.forma (prvo u~enje) oshi taoshi, ude osae

2.forma (drugo u~enje) kote mawashi, kotemaki

3.forma (tre}e u~enje) kote hineri, shiborikime

4.forma (~etvrto u~enje) tekubi osae

5.forma (peto u~enje) kujiosae, ude hishigi

fiksacija sa polugom na laktu

Ikkyo

Nikyo

Sankyo

Yonkyo

Gokyo

Hiji kime osae

Poluge i bacanja

bacanje aikiem. Tori se postavlja telom ispred

putanje kretanja ukea.

vi{e bacanje u aikidou.

bacanje sa ulaskom

bacanje sa uplitanjem ruku (bukvalno: deseto

bacanje)

kru`no (to~ak) bacanje. Postoji kao uchikaiten

nage i sotokaiten nage (unutra i spolja)

Aiki nage

Aiki otoshi

Irimi nage

Juji nage, juji

garami

Kaiten nage

ve`ba u paru u sede}em polo`aju za postizanje

kokjua. Zove se i morotetori kokyu nage ili ryote-

mochi kokynage udeoroshi irimi.

bacanje sa kokjuom. Veliki broj aikido tehnika nosi

ovo ime. Tehnika se naj~e{}e zavr{ava padom na-

pred ukea.

bacanje preko kukova

bacanje sa zavrtanjem {ake

bacanje u ~etiri pravca

bacanje “nebo zemlja”

bacanje u ugao

spu{tanje u ugao, tehnika bacanja

bacanje povla~enjem le|a unazad

napredno bacanje preko ramena

Kokyu ho

Kokyu nage

Koshi nage

Kote gaeshi

Shiho nage

Tenchi nage

Suni gaeshi

Sumi otoshi

Ushiro kyri

otoshi

Ganseki oto-

shi

Nastavak u slede}em broju

AIKIDO bilte

n

37

j a p a n

Fu|i - San

Pogled sa zapadne strane naovaj veli~anstveni vulkan u

obliku kupe. Savr{enstvo njegov-og oblika, njegova velika visina(3.776 m) u~inili su od planineFu|i (nikad se ne ka`e Fu|i-Jama)sam simbol Japana. Penjanje uzovu planinu, relativno lako, oku-plja svake godine, od jula do sep-tembra, hiljade hodo~asnika kojito ne smatraju sportom nego ver-skom du`no{}u, po{to se verujeda je planina Fu|i stani{te kamijaili vrhovnih duhova. Samo imeFu|i poti~e iz jezika Ainua i zna~i“vatrena planina”.

Kru`ni krater, dubok 250 m, imapre~nik od 600 m. Poslednja nje-gova erupcija bila je 1708. godine.

U njegovom podno`ju ima petjezera u ~ijim se vodama velelep-ni vrh ogleda u svim godi{njimdobima.

Japanistorija, ljudi, zemlja i more

p r e g l e d i s t o r i j e j a p a n a

AIKIDObilte

n

38

Vojni poredak dobija ~vr{}e obele`je,nova podela zemlje. Nastala prestonicaNara pravljena po kineskom uzoru.

Preoptere}eno dankom, u oblastima podneposrednom carevom vla{}u, seljacibe`e na zemlju koja pripada velmo`amaili crkvi.

Zavr{eno podizanje nove prestonice,umesto Nare i Nagaokua, koja }e biti sre-di{te vlasti do 1868. to je Hejankio, kasni-je nazvan Kjoto.

710.

720.

794.

Korejski kralj {alje samodr{cu Jamatoubudisti~ke monahe i poklisare. Smatra seda Japan tom godinom ulazi u istoriju.

Doba zna~ajnog {irenja Budizma.

Klan Nakatomi, uz podr{ku dvora, prila-go|ava vlast kineskom ustrojstvu, dono-se}i “Zakonik ere Taika”; uvodi se kalen-dar zasnovan na erama, deli se zemlja sel-jacima, uvodi se sistem redovnog oporezi-vanja. Na scenu stupa Fu|ivara Kamatari~ija ce porodica nekoliko vekova biti navlasti, kao na nekoj vrsti paralelnogprestola.

Naga|anja o tome kada je po~elo naseljavanje Japana(od kineskog @ih-pen), sami Japanci svoju zemlju

zovu Nihon ili Nipon, jo{ uvek su nesigurna i razli~ita.Zna se da je jo{ u novom kamenom dobu tamo bilo,posvuda ali malobrojno, matrijahalno organizovanihstaro-sedelaca, ~ijih potomaka, pod imenom Ainu, i danasimamo nekoliko stotina na najsevernijem ostrvu Hokaido.Oko 1000. godine p.n.e. preko ostrva Kiu{u pristi`uprido{lice iz Koreje. Sa juga dolaze migranti koji sasobom nose kulturu sli~nu poline`anskoj. Prvi vladari seustoli~uju oko III veka n.e. koji oko 350. n.e. otimaju odstarosedeoca plodnu oblast Jamato (oko dana{nje Osake).Vlast je bila klanovska, organizovana po kine-skomuzoru.

538.

552-570.

645.

Period Nare (710 - 794)

Period Asuke (538 - 710)

J a p a n s k o m o r e

T i h i o k e a n

Pregled istorije Japana

AIKIDO bilte

n

39

Starosedeoci Ainu, bivaju potpuno sate-rani na krajnji sever ostrva Hon{u.

Prestaju posete japanskih zvani~nika Kinipo{to je ocenjeno da tamo vi{e nema {tada se nau~i i da treba ~uvati sopstveneobi~aje od stranih uticaja. Tokom celog IXveka u Japanu vlada mir. Skoro tri vekacveta}e umetnost aristokratske klase.

Carevom }erkom se `eni njegov prvidoglavnik, iz roda Fu|ivara, koji }e bitinaimenovan za carevog namesnika. Odtada pa do sredine XII veka, svi carskinamesnici }e biti iz ove porodice a nji-hove }e se k}eri udaviti za prestolonasled-nike.

Smrt cara Daigoa; od tada }e namesnicipreuzeti svu vlast, prepu{taju}i carevimasamo simboli~nu vlast.

Na presto stupa car Go Sando Teno, kojise ne oro|uje sa Fudivarama. Trvenja uovom rodu poku{avaju da iskoristeklanovi Taira i Minamoto, kao i poglavarivelikih budisti~kih manastira koji, da bititili svoje posede, stvaraju sopstveneoru`ane snage.

Klan Minamoto svrgava sa prestolamladog cara, koji be`i glavaru klana Taira.Borbe izmedu ovih klanova vode se i uprestonici.

Veliki po`ari u prestonici, glad u zemlji.

Obnavljaju se borbe za prevlast.

Period Heian (794 - 1185)

Period Kamakure (1185 - 1333)

800 - 803.

838.

858.

930.

1068.

1159-1160.

1177.

1183.

1192.

1203.

1221.

1266-1268.

1264.

1281.

1333.

1428.

1457.

Brodovi Taire, bivaju u bici uni{teni i utalasima nestaje mladi car Antoku. Minamoto no Joritomo vlada strogo i nje-gov brat Jo{icune, koji je bio u dosluhu sadvorom, mora da be`i na sever gde su seFu|ivare sklonili.

Joritomo kre}e zato i na te oblasti, brat muse, po{to biva izdan ubija, a car gubi svakiautoritet. Pod pritiskom progla{avaJoritomoa za sentaki{oguna tj. "vojsko-vo|u protiv varvara". Ta }e titula kao

1185.

1189.

{ogun dugo ozna~avati vojnog samodr{ca.Joritomo uvodi prvu pravu pla}enu vojskukoja je u slu`bi plemstva a ne cara, samu-raje i uobli~ava feudalne odnose u dr`avi.

Nastaje {ogunat Kamakure koji poti~e izsamurajske klase.

Joritomov sin, surov i nesposoban, koji jena vlasti nakon smrti svog oca, bivasvrgnut. Dvorske intrige su u punom jeku.

Bakufu (vojna vlada koju osniva Jorimotobukvalno znaci “glavni {tab”) preuzimavlast i slede}e godine donosi zakonik ~iji}e se principi slediti do 1868.

Mongolski vladar Kine Kublaj kan zahte-va od Japana da mu se podvrgne.

Kublaj kan {alje svoje brodove na Japansa 30.000 Mongola i Korejaca. Iakopremo}ni povla~e se posle samo jednogdana?!

Novi napad Kublajkana na Japan sa dveflote od 40.000 Mongola i sa 100.000Kineza na preko 3.500 brodova. Borbetraju preko sedam nedelja. Japanskuvojsku sigurnog poraza spasava tajfun,“bo`anski vetar’ (kamikaze) koji uni{tavazna~ajan broj usidrenih brodova osvaja~a.Svi bivaju pobijeni sem trojce koji suposlati kao glasnici nazad.

Uz pomo} zavere i jednog otpadnika izklana Minamoto, A{ikage Takaudija, caruspeva da se vrati u Kioto, daje podstrekprotivnicima Bakufua da osvoje i spaleKamakuru. Go Daigo obnavlja carskumo}. A{ikaga Takau|i postaje izuzetnomo}an.

Posle talasa velike gladi i epidemija bunese seljaci tra`e}i otpis dugova.

Oblasni vladari daimio {to zna~i “velikoime” opasuju svoje posede granicama {toote`ava trgovinu i di`e cene u ionakoo~ajnim godinama. Uskoro novi selja~kiustanci i sukobi velmo`a.

AIKIDObilte

n

40

Te godine imamo 20 mo}nih daimoa pod~ijom su upravom 33 oblasti Japana.{ogun zadr`ava nesigurnu vlast okoKiotoa; ostatak zemlje dr`i blizu 300manjih glavara, u svakom pogledu nezav-isnih.

Portugalski trgovci, nasukani na obaleju`no od Kju{ua, donose prve arkebuze(muskete glatke cevi) u~e samuraje nji-hovoj upotrebi. Ubrzo, ove pu{ke po~injuda se prave po ~itavoj zemlji.

Jezuit Francisko Ksavije sti`e gusarskimbrodom iz Malage, biva dobro primljen ive} 1615. }e biti oko pola miliona preo-bra}enih u hri{canstvo.

Oda Nobunaga, dotle mali glavar, osvajaprestonicu i preuzima prerogative {oguna,mada ne i titulu.

Nobunaga biva ubijen a vlast preuzima,njegov najbli`i vojskovoda TojotomiHidejo{i. (i pored formalnog nasle|aNobujaginog sina).

Hidejo{i kuje sopstveni novac, razvijakori{}enje rudnika, poma`e dvor i postajeveliki pokrovitelj umetnosti.

Hidejo{i ujedinjuje zemlju, razoru`avaseljake i deli zemlju na striktne stale`e:vojni~ki, selja~ki, zanatlijski i trgova~kikoji su ne samo nasledni nego i obavezni.Svaki sin mora da se bavi poslom svogaoca.

Na ~elu 200.000 vojnika, pre{av{i Cu{imamoreuz, Hidejo{i na prepad osvaja Kore-ju. Kinezi dolaze u pomo} Korejcima. Ciljove invazije, bio je, ni manje ni vi{e, negoosvajanje Kine. Tamo su se odigrale, zaJapance, prve bitke izme|u samuraja ineprijateljske armije posle vi{e od 300godina.

Hidejo{i umire a Japanci se povla~e izKoreje, bez vojnog uspeha, donose}i sasobom {tamparsku ma{inu. Vlast preuzi-ma daimio Tokugava Jajesu.

Tokugava Jajesu svoju vlast u~vr{}ujenakon rata sa daimioima koji su ga ospo-ravali.

Po~inje Jedo period. {ogunat TokugaveJajesua ujedinjuje Japan.

Jajesu {alje trgova~ke izaslanike naHavaje, u Meksiko, Madrid, Rim; primastrane trgovce.

U strahu od mogu}eg dosluha drugihvelmo`a sa strancima Jajesu zabranjujerad hri{canskim misionarima i ru{i nji-hove crkve. Ovakva reakcija ne treba da~udi ako se uzme i u obzir {ta se dogodilonakon dolaska misionara u Peru, Meksikoili Filipine.

Jajasu umire. Nasle|uje ga sin TokugavaHidetada koji zabranjuje Evropljanima da`ive u Japanu i zatvara sve luke, osim dve,za evropske brodove. U narednim godina-ma zabranjuje se i pravljenje brodovakojima bi se iz Japana moglo dosegnuti dosusednih zemalja.

Pokolji seljaka hri{}ana.

Strahovita poplava pusto{i Edo i odnosipreko 100.000 `rtava. Tokom sledecih 50godina ja~a}e trgova~ki stale` i gradovi }ese i dalje {iriti.

Period Genroku; cveta gra|anska kultura,postaju popularni kabuki, bunraku iesnarpa u boji.

[ogun Jo{imune nastoji da unaprediratarstvo navodnjavanjem i reformama,ali pove}ava i namete {to dovodi do se-lja~kih buna. Tokom vlasti Tokugava bi}eih preko 1.000.

Nezapam}ena glad vlada zemljom. Bunesu sve `e{}e.

Ameri~ki ratni brodovi dolaze do obalaJapana koji su primorani da otvore dveluke radi trgovine.

1500.

1542.

1549.

1568.

1582.

1585.

1590.

1592.

1598.

1600.

1603.

1613.

1614.

1616.

1637-1638.

1657.

1687.

1716.

1832-1836.

1853.

Era samodr`aca (Momojama) (1582 - 1616.)

Period Tokugave (Jedo) (1616 - 1868.)

AIKIDO bilte

n

41

1868.

1871.

1874.

1889.

1883.

1894-1895.

1905.

1912.

Mladi car Mucuhito 122. vladar Japana,preuzima svu vlast i ozna~ava kraj 700godina vladavine vojnih mo}nika. Novaera naziva se Mei|i tj. prosve}ena vla-davina. Po~inju reforme u cilju brzog lik-vidiranja feudalizma. Prestonica se seli uJedo, kasnije nazvan Tokio.

Svi feudalci stavljaju zemlju, titule i privi-legije na raspolaganje caru. Iste godine280.000 samuraja biva oslobodeno svojeslu`be, oduzimaju im se privilegije.Osnovno {kolovanje postaje obavezno.

Uvodi se vojna obaveza i samuraji gubesvoj monopol.

Donosi se ustav, po uzoru na nema~ki,pola miliona od 40 koliko je tad Japanimao stanovnika, ima pravo glasa. Car idalje ima veliki deo vlasti.

u gradu Tanabe ro|en je Morihej Ue{ibatvorac aikidoa.

Kinesko-japanski rat.

Japan pobe|uje u Rusko-japanskom ratu.

Umire car Micuhito koji }e biti, od tada,nazvan kao i period u kome je vladaoMei|i.

1912.

1914.

1923.

1925.

1937.

1940.

1941.

1945.

1947.

Na presto dolazi car Jo{ihito i nastavlja seperiod dalje liberalizacije dru{tva i indus-trijalizacije.

Japan ulazi u I svetski rat na straniAntante zajedno sa Velikom Britanijom iFrancuskom.

Veliki zemljotres Kanto kojom prilikomgine 125.000 ljudi samo u Tokijskompodru~ju.

Pod carem Hirohitom Japan po~inje da semilitarizuje.

Japan napada Kinu nakon incidenta namostu Marko Polo.

Japan pristupa trojnom paktu sa Ne-ma~kom i Italijom.

Napadom na Perl Harburg bazu Pacifi~keflote Ameri~ke mornarice na HavajimaJapan ulazi u rat sa Amerikom.

6. avgusta na Hiro{imu i 8. avgusta naNagasaki su ba~ene atomske bombe. Ubrzo zatim Japan kapitulira.

U Japanu se ponovo uspostavlja parla-mentarna vlast, a 1952. Japanu je obnov-ljen suverenitet. San o vojnoj dominacijiAzijom je zauvek nestao a Japan je polakopo~eo da izrasta u ekonomskog d`ina.Plodovi japanske kulturne ba{tine po~elisu da se {ire svetom. Origami, bonsai,haiku, akupunktura, {iacu, karate, |udo inaravno, aikido ulaze u na{e `ivote upore-do sa Sony televizorima . . .

Era Mei|i (1862 - 1912.) Moderno doba (od 1912.)

Slike

Dole levo:

Hram Hasadera u Nari , iz 585. obnovljen u XVII i XVIII veku

Dole sredina:

Gigantska bronzana statua Bude u Kamakuri, izgra|ena 1252. god.

Dole desno:

Glumac u oklopu Ode Nobunage (1534-1582), jednog

od trojce velikih japanskih diktatora krajem XVI veka.

AIKIDObilte

n

42

More magle.

Nigde ni~ega-

sem sunca {to se di`e.

[iro

Sedim u senci,

i pu{tam mese~inu

da se razba{kari.

Seibi

Kraj je godine.

Ovako sâm, zavidim

i onom koga grde.

Isa

Kako da razmi{lljam

o prolaznosti rose,

kada }u i ja travu

gaziti tako kratko?

Neznana pesnikinja

Jesenji vetar ...

Koliko planina, koliko reka

u mome srcu!

Kjo{i

Nije za mene ni kamelija,

ni {ljivin, niti ma koji

beo cvet.

Boja breskvinih latica

ne pita me za grehe.

Akiko

m o r e m a g l eMore magle

pesme japanskih pesnika nastale u periodu od X do XIX veka preneto iz “Antologije japanske poezije”, Dragoslava Andri}a

43

AIKIDO bilte

n

Prazna boca,

slep starac,

zimsko nebo.

Kusatao

Tako je lepa,

da naduga~ko

pri~am.

Neznani pesnik

Penje se uz stubi{te,

i spota~e se

o svoju jarost.

Neznani pesnik

Bez tebe je, odista,

premnogo gajeva,

a i preveliki su.

Isa

Na {ta je nalik

`ivot?

Na belu brazdu za ~unom

{to odmi~e

u zoru!

Mansei

Dve nalo`nice,

lepe

kao o{tri no`evi.

Neznani pesnik

Mene radi,

ne pali jo{ svetiljku,

ove prole}ne ve~eri.

Giodan

Prole}e sti`e

sasvim prosto;

svetlo, `u}kasto nebo.

(desno je originalni zapis)

Isa

AIKIDObilte

n

44

z e n i b o r i l a c k e v e { t i n eZen i borila~ke ve{tineD`ord` Lionard

Budite potpuno usredsre|eni na iposve}eni svakom danu, kao da

vam upravo gori tlo pod nogama.

Da biste praktikovali zen ili borila~keve{tine morate `iveti intenzivno,

celim srcem, bez rezerve - kao dao~ekujete smrt u slede}em

trenutku. U nedostatkuovakve

v r s t e

harmoniju iza prividnog nesklada ipostigne jedinstvo intucije i akcije,odnosno stekne vrline tako neophodneza ken|ucu (ma~evala{tvo). Doista,zen jeste do{ao na glas kao “religijasamuraja”.

Savremene borila~ke ve{tine kao {tosu kendo, karate, d`udo i aikido vodeporeklo direktno iz braka zena ibu{idoa, srednjevekovnog vite{kogko-deksa samuraja. U svom najboljemizdanju oni postaju budo. Prevesti ovedve japanske re~i nije lako. Bu{ido

doslovce zna~i “put ratnika”(bu{i - ratnik; do - staza, put)Budo zna~i “ratna staza” (bu

- rat). Me|utim, japan-sko slovo bu tako|e

zna~i i prekidb o r b e ,

v r a } a -n j e

ma~a u korice. Tako naglasak ure~i budo nije na pojmu bu, nego napojmu do. ~ak i pojam do imaodre|enu nijansu, jedno dubljezna~enje. Jer, do ozna~ava put, su{tin-ski li{en cilja, a mi smo na Zapadu ve}odavno zavedeni ciljevima, napre-tkom, pobedama.

Koliko je te{ko prevesti pojam domo`e se videti na osnovu pitanja kojemi ~esto postavljaju poklonici zenakoji ne praktikuju borila~ke ve{tine.Kada im pri~am o svom bavljenjuaikidom pitaju me:“Za{to ve`ba{?”Odgovaram im da u su{tini ve`bamzato {to ve`bam. Naravno da posti`emodredene stvari: fizi~ku kondiciju, gra-cioznost, pouzdanje, nova poznanstva,bolji ose}aj za ravnote`u. Ali, svi tirezultati blede u pore|enju sa jednos-tavnom i privla~nom snagom doa,puta. Aikido je moja staza, moj put.

Svakodnevni `ivot postaje izazovupravo kroz duh zena i budoa koji na-

la`e neizvesnost u svako-me trenutku -

d o k

posve-} e n o s t izen gubis v a k uvrednost ip o s t a j epuki ritual, aborila~ke ve{tineobi~an sport.

Da bi pokazali neraskidivuvezu izmedu zena i borila~kihve{tina moramo se osvrnuti nasamurajska vremena. Ve}ina samura-ja sledila je japansku nacionalnureligiju {into, religiju koja u~i da jecela priroda pro`eta duhom ({in).Ali, oni su takode bili dubokoprivu~eni budizmom onako kako jeon izra`en kroz praksu zena.Naglasak koji zen stavlja na jednos-tavnost i samokontrolu, odnosno napunu svesnost u svakom trenutku, tesmirenost kada se treba suo~iti sasmr}u, sve su to ideje koje su sesavr{eno uklapale u samurajski na~in`ivota, u kome je duel uvek biomogu}, a `ivot i smrt delio je samojedan udarac ma~a. Samurajima sejo{ vi{e dopala ~injenica {to zennudi jednu specifi~nu, svakod-nevnu praksu: kroz zazen, nadasvejednostavnu formu sede}e meditacije,samuraj je mogao da delotvorno umirisvoj nemirni um, da opazi kona~nu

45

AIKIDO bilte

n

ustajemo iz kreveta, radimo, jedemo,ili idemo na po~inak. U stvari,svakodnevni `ivot jeste dobra prilikaza ovladavanje sobom. Danas semnogi Ijudi bave borila~kim ve{tina-ma kao sportom, ili jos gore, nalaze u

njima ubojito oru`je za ispoljavanjeagresije i dominacije. Na nesre}u,postoje ve`bali{ta koja uga|ajutakvoj klijenteli. Nasilni i izrablji-va~ki filmovi na temu borila~kih

ve{tina doprinose kvarenju duhabudoa nude}i nam fikciju nekakvogfilmskog junaka koji odlazi kod“u~itelja” na dvonedeljnu obuku i zatako kratko vreme postaje bespreko-rno obu~en u nekoj od izuzetnosmrtonosnih formi borila~kih ve{tina.

Znaju}i sve ovo, ne bi trebalo da meza~udi kada mi neki novajlija u na{oj

{koli postavi pitanje: “Za koje vreme}u uspeti

d a

savladam ve{tinu aikidoa?" To pitanjeuvek me ostavi bez teksta. Praktiko-vao sam aikido vi{e od dvanaest go-dina, {est godina sam ga sam podu-~avao, a danas ose}am da sam mnogodalje od “ovladavanja” ovom ve{ti-nom nego {to sam to ose}ao u prvih{est meseci obuke.

Ono sto sam otkrio iz svoje sopstveneprakse jeste da zen i borila~ke ve{tinenisu stvari koje se mogu nau~iti ili~initi. One su to {to ~ovek jeste.

Poku{ao sam da se setim neke tehnikekoju sam makar jednom izveo apso-lutno ispravno. Dodu{e, pamtim izve-sne trenutke milosti, pojedine zahvatekoji kao kao da su nastajali i nestajaliu ritmu okeanskih talasa, razotkriva-ju}i unutra{nje savr{enstvo sveko-likog kretanja, ~itave egzistencije. Alinisam mogao da se prisetim ni jednogslu~aja iznudenog spolja{ujeg “sa-vr{enstva”, zasnovanog u potpunostina tehnici.

Velika korist koju imamo od zena iborila~kih ve{tina jeste u tome {to

ose}aj vremena po~inje da bledi,pa ~ak se i su{tinski menja. Sve

vi{e na{u pa`nju usmerava-mo na sada{nji trenutak i

“`ivot u celini”. Tako seosloba|amo nepotre-

bne brige oko odre-|enih “moranja”

ove kulture - br-za hrana, brzi

rezultati, in-stant teh-nike …

AIKIDObilte

n

46

ZRENJNIN, 17/01/1999AK “Tisa”, Obradovi} ZoranIvana VukovSlobodan Juri{inSini{a MatejinRadoslav Kurucki

NI{, 27/01/1999AK “Ikeda”,Vesovi} VeliborIvan Radenkovi}Marko Miloradovi}Nikola Kondi}Marko TatarMilica Spasi}Milena Jovanovi}Zoran Nikoli}Bojan Risti}Jovana Golubovi}Aleksandar Mati}Dejan StankovMilena An|eli}

N. BEOGRAD, 13/02/99AK “Novi Beograd”,Mirkovi} RadojicaPavle Vukadinovi}Bojan Man~i}Zoran Topi}Enes Bajramovi}Katarina @ivkovi}Marina Milojevi}Milica Jovanovi}Ivana Ili~in Nikola Marinkovi}Milorad Mir~eti}

BEOGRAD, 03/03/1999AK “J. Stanojevi}”,Vrzi} JelenaMilo{ Milosavljevi}Milan Ili}

BEOGRAD, 10/03/1999AK “J. Stanojevi}”,Vrzi} JelenaNemanja Stani}Ivan Selimbegovi}

30 KYU30 KYU30 KYU30 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU40 KYU40 KYU

10 KYU10 DAN

50 KYU50 KYU

Milo{ Drlji}Ljubomir Miti}Rade Anastasovski

ZRENJNIN, 13/03/1999AK “Tisa”, Obradovi} ZoranDino Parabu}aZoran TodorovDragan Mihajlovi}

BEOGRAD, 26/06/1999AK “Abra{evi}”, Vesovi} VeliborBojan Panteli}Aleksandar Taskovi}Uro{ Maksimovi}Dejan Jovanovi} Slobodan VelinovZoran Stojanovi}Slobodan Savi}

N. BEOGRAD, 01/07/99AK “Novi Beograd”,Mirkovi} RadojicaMaja Jojovi}Bojana Mihajlovi}Ivana Ili~inMilica Jovanovi}Milo{ ]ali}Zoran Topi}Bojan Mani}Pavle Vukadinovi}Milan Ostoji}Novica Bor~i}

VR[AC, 30/07/99AK “Haragej”,Filipovi} MitarNikola Brzi}Marina Todorovi}Slobodan RafaIvana Pej~i}Katarina BodnarGoran Benak

BEOGRAD, 02/09/1999AK “Shin Ken”, Jerkov NovakBo`idar Radunovi}

40 KYU40 KYU40 KYU

50 KYU40 KYU40 KYU

40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU30 KYU30 KYU10 KYU

50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

10 KYU

u periodu od 1. januara 1999. do 31. decembra 1999. godine

1 9 9 9

Aikikai Yugoslavia

p o l a g a n j a z a d a n i k y uPolaganja za dan i kyu

AIKIDO bilte

n

47

Jovana Red`i}Ivan Ta{i}Branislav Cvetkovi}Sini{a TormaJelena Bojkovi} Nikola Kondi}Marko TatarMarko Miloradovi}Milena Andeli}Jovana Golubovi}Vesna Cvetkovi}Oliver Rudaj

N. BEOGRAD, 25/12/99AK “Novi Beograd”,Mirkovi} RadojicaLjubi{a Kli~kovi}Oliver Tanackovi}Marko Petrovi}Ivana @ivanovi}Jelena [ukovi}Dragan Joki}Sla|ana Jeli}Aleksandar Kr`ni}Ana Ivanovi}Nevena \uki}Milan Ostoji}Bojana Mihajlovi}Novica Bor~i}Maja Jojovi}Bojan Mani}Milica Jovanovi}Zoran Topi}Ivana Ilicin Romeo Petrovi}

BEOGRAD, 25/12/1999AK “Abra{evi}”, Vesovi} VeliborVerica Mihajlovi}Bojan Panteli}Dejan Jovanovi}Vladimir Milutinovi}

BEOGRAD, 30/12/1999AK “Shin Ken”, Jerkov NovakAndrej Alendar

Tomislav [erfezi \orde DivninDu{an Duki}Nikola Mar~eti}Srdan Kecojevi}Zoran Vizi

ZEMUN, 26/11/1999AK “Zemun”, Obradovi} Sa{aAleksandar Katani}Milka HrkmanAleksa Ugrenovi}

BEOGRAD, 29/11/1999AK “Istok”, \akovi} Njego{Nenad Ivankovi}Bojana Ikodinovi} Mitar Mitrovi}Nenad Ivankovi}Bojana Ikodinovi}

NI{, 18/12/1999AK “Ikeda”,Vesovi} VeliborJelena Bojkovi}Marko Zdravkovi}Nikola Zdravkovi}Milena Dini}Jasmina Had`i Pe{i}Vojkan Pavlovi}Milo{ \ordevi}Tamara Mi~i}Mihajlo Puzi}Aleksandar Nikoli}Milo{ Stojanovi}Milan Arandelovi}Milan Bo{kovi}Dragoljub Poti}Du{an Ignjatovi}Aleksandar Bo`inovi}Nata{a Jovanovi}Aleksandra Glava{evi}Vasa Memetovi}Nemanja Jevti}Maja Peri}Olivera Lazi}

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU20 KYU

40 KYU30 KYU30 KYU30 KYU

60 KYU

60 KYU50 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU

40 KYU40 KYU40 KYU

60 KYU60 KYU50 KYU40 KYU40 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

ZRENJNIN, 24/10/1999AK “Tisa”, Obradovi} ZoranKosta Demenesku@ikica Milo{ev Aleksandra Mir~a Ivana Lon~arski Deni Gombar Igor Popov Sini{a CerovicAleksandar Baji}

BEOGRAD, 24/10/1999AK “Shin Ken”, Jerkov NovakZoran Mi{i}

ARAN\ELOVAC, 24/10/99AK “Aran|elovac”, Obradovi} Sa{aDejan Novakovi}Brankica Novakovi}Radoslav Kr`ali}

BEOGRAD, 30/10/1999AK “Abra{evi}”, Vesovi} VeliborRanko LasicaDejan Damjanovi}

ZEMUN, 05/11/1999AK “Zemun”, Obradovi} Sa{aSr|an Rusi}Milisav Simijonovi}Sini{a Baji}Ma{a Spasi}Uro{ Miljoj~i}Aleksandar Pavlovi}Aleksandar Popovi}Sne`ana Jovi~i}Radmila \evi}

NOVI SAD, 12/11/1999AK “Yama do”, Obradovi} ZoranAleksandar Lazovi}Sne`ana Jel~i}

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

60 KYU

60 KYU50 KYU30 KYU

10 DAN10 DAN

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

60 KYU60 KYU

AIKIDObilte

n

48

2 0 0 0

BEOGRAD, 03/03/2000AK “J. Stanojevi}”,Vrzi} JelenaAlina GadomskiMilo{ Milosavljevi}

BEOGRAD, 05/03/2000AK “Istok”, \akovi} Njego{Bo{ko Jelii}

BEOGRAD, 16/03/2000AK “Shin Ken”, Jerkov NovakViktor SandaljDanijela Gruji}Danijel Braj~i}Srdan Prani}Vuk Jana~kovi}

NOVI SAD, 30/03/2000AK “Yama do”, Obradovi} ZoranAzra Abdel – VahabStevica IdvoracAleksandra Kozar~i}Luka Mi{kovi}Milo{ Gu`vicaGoran Mandi}Sini{a Nin~i}

BEOGRAD, 31/03/2000AK “Abra{evi}”, Vesovi} VeliborDalibor Dimitrijevi}

N. BEOGRAD, 08/02/00AK “Novi Beograd”,Mirkovi} RadojicaNaser OmajVladimir @ivaljevi}Sne`ana Pavicevi}Ana \ur|evi}Nikola Marinkovi}

BEOGRAD, 08/05/2000AK “J. Stanojevi}”,Vrzi} Jelena

60 KYU10 DAN

10 DAN

60 KYU50 KYU40 KYU30 KYU10 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

10 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU30 KYU

Nikola Stankovi}Aleksandar Stankovi}

ZEMUN, 17/05/2000AK “Zemun”, Obradovi} Sa{aIvana Kova~evi}Aleksandar Pavlovi}Aleksandar Popovi}Uro{ Miljoj~i}Ma{a Spasi}Sne`ana Jovi~i}Sr|an Rusi}

NI{, 04/06/2000AK “Ikeda”,Vesovi} VeliborIsmai Ametovi}Tanja Gavrilovi}Sa{a Markovi}Aleksandar Petrovi}Ivan Radenkovi}Dragoljub Poti}Milan Bo{kovi}Milan Aran|elovi}Ivan Ta{i}Milo{ Stojanovi}Milo{ \ordevi}Maja Peri}Milena Dini}Nata{a Jovanovi}Aleksandar Bo`inovi}Du{an Ignjatovi}Aleksandar Nikoli}Oliver RudajMarko Tatar

ZRENJNIN, 18/06/2000AK “Tisa”, Obradovi} ZoranNenad Fa~i}Malina PatrikAleksandar StefanovDeni GombarIgor PopovOliver SaboKosta Demenesku

60 KYU60 KYU

50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

BEOGRAD, 10/02/2000AK “Shin Ken”,Jerkov NovakSlobodan Vuka{inovi}Jelena Stevanovi}Marko Puri}Dragan Gvozdi}Martin Gvozdi}

ZRENJNIN, 12/02/2000AK “Tisa”,Obradovi} ZoranAlen GalBogdan Kuki}Marko MarkovJan PoljakIvan SrdanovZoran Golo{inOliver SaboAleksandra ^oli}Jelena RadinDejan Todorovi}Kosta Magdu

VR{AC, 12/02/2000AK“Haragej”,Filipovi} MitarAndrijana Paunkovi}Ivan Dabovi}Filip KalnarkNikola Brzi}Marina Todorovi}Slobodan RafaIvana Pej~i}Katarina BodnarGoran Benak Ninela Va{tag

ARAN\ELOVAC,27/02/2000AK “Aran|elovac”, Obradovi} Sa{aIlija Radovanovi}Dragana Rakanovi}Igor Stojadinovi}Sr|an Prekovi}Dejan Novakovi}

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU40 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

60 KYU60 KYU50 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU20 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU

u periodu od 1. januara 2000. do 31. avgusta 2000. godine

p o l a g a n j a z a d a n i k y uPolaganja za dan i kyu

AIKIDO bilte

n

49

N. BEOGRAD, 24/06/00AK “Novi Beograd”,Mirkovi} Radojica

Radomir Tomovi}Ivana Milosavljevi}Branislav Vasiljevi}Du{an Cvetkovi}Jelena Petrovi}Marijana Bogosavljevi}Milan \oki}Sanja CrvenackiHana Kalabi}Jelena Radulovi} - FraserPredrag Stojkovi}Nemanja Mu~ibabi}Uro{ Ili}Aleksandar Kri`ni}Dragan Joki}Oliver Tanackovi}Sladana Jeli}Jelena Raji}Ana Ivanovi}Nevena \uki} Milan Ostoji}Novica Bor~i}Bojan Mani}Zoran Topi}Ivana Ili~in

ZEMUN, 28/06/2000AK “Zemun”, Obradovi} Sa{aMilan Liki}Aleksandar Katani}

NOVI SAD, 28/06/2000AK “Yama do”, Obradovi} ZoranGoran Sipi}Novica Petrovi}Dejan Oti}Igor Njegu{

BEOGRAD, 21/07/2000AK “Istok”, \akovi} Njego{Dragana Stani}Lujica Radivojevi}

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU30 KYU30 KYU30 KYU30 KYU30 KYU

40 KYU30 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

60 KYU60 KYU

Vladislav Vujkovi}Petar Bojovi}Nedeljko Bo`i}Ivica Gavrilovi}Goran Tasi}Sa{a Radojevi}Danica GluvakovNenad Ivankovi}Bojana Ikodinovi}Ivana Piri}Milan Mosurovi}

BEOGRAD, 27/07/2000AK “Shin Ken”, Jerkov NovakVuka{in Lazi}Slobodan Vuka{inovi}Viktor SandaljAdo Budimli}

ZRENJNIN, 27/07/2000AK “Tisa”,Obradovi} ZoranTihomir MihajlovPredrag RobuljNikola Bla`i}Zoran Golo{inAlen GalJelena RadinIvan SrdanovMarko MarkovBogdan Kuki}Igor DavidovDino Parabu}a Goran Lakovi}Nikola Mar~eti}Ivana VukovSlobodan Juri{inRadoslav Kuru~kiAleksandra [utovi}

ARAN\ELOVAC,07/08/2000Me|unarodni seminarIkeda MasatomiEdin Be}kovi}Aleksandar Kari{ikDejan SpiroskiDragan Anti}

Igor Strahinji}Irena Jakovljevi}Neboj{a Oklobd`ijaDavor Popovi}Aleksandar Zdravkovi}Goran Kitanovi}Radivoje Jankovi}

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU30 KYU

60 KYU50 KYU50 KYU30 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU30 KYU30 KYU20 KYU 20 KYU20 KYU10 KYU

10 DAN10 DAN10 DAN10 DAN

10 DAN20 DAN20 DAN20 DAN20 DAN20 DAN30 DAN

Aikikai Yugoslavia

Slika:

Ispit za dan stepen

Aran|elovac 2000.

Evidentirana su samo polaganja ~lanova JAF koji imaju izmirenu godi{nju ~lanarinu.Podaci o polaganjima se svakodnevno a`uriraju na internet prezentacija JAF:”www.aikikai.org.yu”.

AIKIDObilte

n

50

KluboviJugoslovenske aikido federacije

www.aikikai .org.yu

aikikai@beotel .yu

1. AK “ABRA[EVI]”NU “Bra}a Stamenkovi}”, Beogradtel. 011/ 402-024treneri: Velibor Vesovi} 5° DAN,

Radivoje Jankovi} 3° DAN e-mail:vesovicv@EUnet.yu

2. AK “ZEMUN” O{ “Petar Ko~i}” Prvomajska 79, Zemuntel./fax: 011/ 84-84-812tel: 064/ 125-10-71trener: Sa{a Obradovi} 3° DANe-mail:aikikai@beotel.yu

URL:www.beotel.yu/~osasa

3. AK “SHIN KEN” Hala Sportova, Novi Beogradtel. 011/ 141-491trener: Novak Jerkov 3° DANe-mail:aikikai@beotel.yu

URL:www.beotel.yu/~shinken

4. AK ‘‘JOVICA STANOJEVI]’’ Augusta Cesarca 19, Beogradtel.011/ 660-014trener: Jelena Vrzi} 4° DAN

5. AK "ISTOK" Lje{ka 6, Beogradtel.011/ 424-008trener: Njego{ \akovi} 4° DAN

6. AK “HARAGEJ” Vr{actel.013/ 821-880trener: Mitar Filipovi} 3° DAN

7. AK “TISA” Narodnog fronta br.1, Zrenjanintel.023/ 65-700trener: Zoran Obradovi} 3° DANe-mail:obrad@matgnet.com

URL:www.tisa.org.yu

8. AK “YAMA DO” SPENS, Novi Sadtel.021/ 367-018trener: Aleksandar Dejanovi} 1° DANe-mail:dejanke@EUnet.yu

9. AK “NOVI BEOGRAD”MZ "SAVA", Jurija Gagarina 221,Novi Beogradtel.011/ 1776-934treneri: Radojica Mirkovi} 3° DAN

Venera Eror 1° DAN Zoran Mi}i} 1° DAN

e-mail:aikikai@beotel.yu

URL:www.beotel.yu/~integral

10. AK "ARAN\ELOVAC"SC "[umadija", Aran|elovactel.011/ 8222-655trener: Irena Jakovljevi} 2° DAN

11. AK “IKEDA”Ni{tel./fax: 018/ 530-658tel: 064/ 116-28-86 treneri: Dragan Anti} 1° DAN

Igor Strahini} 1° DANe-mail:ikeda@bankerinter.net