casopis br 14-15c - iausiaus.ac.rs/upload/download/arhitektura_i_urbanizam/au 14-15.pdf · 1)...
TRANSCRIPT
14/15
dr MMiillaa PPuuccaarr, predsednik
prof. dr DDiimmiittrriijjee PPeerrii{{ii}}
prof. PPrreeddrraadd CCaaggii}}
prof. DDaarrkkoo MMaarruu{{ii}}
prof. dr MMiilliiccaa BBaajjii}}--BBrrkkoovvii}}
prof. dr BBoorriissllaavv SSttoojjkkoovv
dr MMiihhaaiilloo ^̂aannaakk
dr MMaarriijjaa NNiikkoollii}}
dr NNaaddaa MMiillaa{{iinn, zamenik predsednika
dr MMiiooddrraagg VVuujjoo{{eevvii}}
prof. dr BBrraanniissllaavv DDeerrii}}
mr IIggoorr MMaarrii}}
dr SSllaavvkkaa ZZeekkoovvii}}
prof. dr BBrraanniissllaavv \\oorr||eevvii}}
arh. BBrraannkkoo BBoojjoovvii}}
arh. IInneess UUrroo{{eevvii}}--MMaarrii~~ii}}
dr MMiillaa PPuuccaarr, vi{i nau~ni saradnik
dr BBoo`̀iiddaarr SSttoojjaannoovvii}}, nau~ni savetnik
dr BBoorriissllaavv SSttoojjkkoovv, redovni profesor
dr MMiiooddrraagg VVuujjoo{{eevvii}}, vi{i nau~ni saradnik
mr IIggoorr MMaarrii}}, pomo}nik direktora
dr NNaaddaa MMiillaa{{iinn, vi{i nau~ni saradnik
dr MMiilliiccaa BBaajjii}}--BBrrkkoovvii}}, redovni profesor
dr RRuu`̀iiccaa BBooggddaannoovvii}}, vanredni profesor
dr NNaa||aa KKuurrttoovvii}}--FFoollii}}, redovni profesor
arh. MMiilleenniijjaa MMaarruu{{ii}}
prof. DDaarrkkoo MMaarruu{{ii}}
dr MMiillaa PPuuccaarr
mr BBoo{{kkoo JJoossiimmoovvii}},, d.p.p.
arh. MMaarriijjaa BBeerrbbeeqqaa
QQiiqqaannaa VVaassoojjeevvii}}
Autori prvonagra|enog rada na konkursu
povodom 50 godina IAUSa
Studentski radovi na konkursu
povodom 50 godina IAUSa
IInnssttiittuutt zzaa aarrhhiitteekkttuurruu ii uurrbbaanniizzaamm SSrrbbiijjee
dr NNeennaadd SSppaassii}}, direktor IAUS-a
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije
Arhitektura i urbanizam
11000 Beograd, Bulevar kraqa Aleksandra 73/II
Telefoni: 011/ 3370-091, 3370-185, faks 3370-203
e-mail: [email protected], [email protected]
^asopis izlazi periodi~no
AMD Grafik
2
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Redakcioni odbor
Redakcija
Glavni i odgovorni urednik
Sekretar redakcije
Dizajn ~asopisa i tehni~ko ure|ewe
Kompjuterski prelom
Re{ewe naslovne strane
Viwete
Izdava~
Za izdava~a
Adresa redakcije
[tampa
AARRHHIITTEEKKTTUURRAA II UURRBBAANNIIZZAAMM
^asopis za prostorno planirawe, urbanizam i arhitekturu
Beograd, 2004.
^ASOPIS SE RAZMEWUJE SA VE]IM BROJEM INSTITUCIJA U INOSTRANIM ZEMQAMA
U finansirawu ~asopisa u~estvovalo je Ministarstvo kulture RS i
Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine RS
14/15
Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mila Pucar
Obele`avawe jubileja
Savetovawe povodom 50 godina IAUS-a . . . . . . . . . . . . . . . Miodrag Vujo{evi}Jedna ustanova sa misionarskim ciqem (re~ na otvarawu izlo`be 50 godina Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije) . . . . . Milan Lojanica
Arhitektura
PredstavqaweMnogostuko preoblikovawe, intervju sa Bratislavom To{kovi}em (stru~ni rad) . . . . . . . Dijana Mari} Mila{inovi}
Ekolo{ki pristup izgradwi stambenih zona(pregledni rad) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ru`ica Bogdanovi}, Ranka Gaji}
Novi modeli stanovawa (stru~ni rad) . . . . . . . . . . . Igor Stipac, Daniela Stankovi}, Mladen Stameni}
Studija slu~aja: Primena geografskog informacionog sistema (GIS-a):“Potencijali naseqa du` tramvajskih {ina”(stru~ni rad) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Darinka Golubovi} Mati}
Prostorno planirawe
Uticaj trans-evropskih koridora na regionalni razvoj i aglomeracione sisteme - iskustva u Srbiji - (II deo)(originalan nau~ni rad) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marija Maksin-Mi}i}
Strukturne promene veli~ine naseqa na planinskom podru~ju Srbije.(originalan nau~ni rad) . . . . . . . . . . . . Radomir Malobabi} , Tamara Mari~i}
Istorija arhitekture
Arhitektura gra|evina javnih namena izgra|enih u Beogradu od 1868. do 1900. godine (II deo) (originalan nau~ni rad). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mirjana Roter Blagojevi}
Dragica Petrovi} Petkovi} (1899-1995) - Prilog prou~avawu dela `enaarhitekata u Srbiji - (originalan nau~ni rad) . . . . . . . . . . . . . . . Ivona Fregl
Edukacija
Principi u~ewa i nastave stranog jezika na arhitektonskom fakultetu.. (stru~ni rad) . . . . . . . . . . . . . Gordana Sekulovi}
Nagrade IAUSa za 2004.
Diplomski radovi studenata Arhitektonskog fakulteta i Geografskog fakulteta-prostorno planirawe
Svedo~ewa
Uni`eni projektant Momir Kurunovi} . . . . . . . . . . . . . . . . Dobroslav Pavlovi}
Bo`idar - Bo`a Petrovi}, arhitekt srpski - marginalije – . . . . Branko Bojovi}
Kwige
Modernism in Serbia: the Elusive Margins of Belgrade Architecture, 1919-1941,autor Qiqana Blagojevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Milorad Jevti}
Beogradsko razdobqe arhitekate Nikole Dobrovi}a, autor Marta Vukoti}Lazar
Ilustrovani re~nik izraza u narodnoj arhitekturi, autor Slobodan M.Nenadovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Goran Babi}
In memoriamUro{ Martinovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predrag Cagi}
Radomir Malobabi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobrivoje To{kovi}
3
Sadr
`aj
5
79
17
25
39
45
53
65
73
91
103
115
119
121
127
129
132
134
135
SADR@AJ
UVODNIK
Prva nagradaDanilo Nedeqkovi}, Arhitektonski fakultetIvan Obradovi}, Arhitektonski fakultetMina Stankovi}, Arhitektonski fakultetJovana Timotijevi}, Arhitektonski fakultet
5
Uvo
dnik
Marking a jubilee of the 50th anniversary of theInstitute of Architecture and Urban & Spatial
Planning of Serbia makes a specific feature of thisdouble edition of our journal, both in its contextualand in design form. Starting from the journal’s coverdesign, which graphically refers to this importantevent, and followed by the review of the conferencewhich was held to mark a jubilee, along with inspiringwords of Prof. Milan Lojanica at the opening of theexhibition that presented Institute’s development, andpursued by representation of a part of exhibitingboard as well as of vignettes (students’ works thatresponded to the open competition for marking thejubilee), all of this, jointly, served to initiate that thisimportant event should also be marked by the journalthat is published in the Institute.According to the journal’s basic concept, some otherequally important topics, which have been a commonfeature of this journal so far, are also included in thisdouble edition. We consider that the presentation of asuccessful working opus of our colleagues who are
internationally engaged would be an always interest-ing issue for our readers. This specifically relates tothe ecological approach to planning and construction,which has not been sufficiently incorporated in ourcountry’s practice.Therefore, the international experience is alwaysvaluable, and its current concerns are consequentlyaddressed by a number of authors in this doubleedition. A special attention should be made to thewinning project “Do you speak GREEN“, which wasprepared by a group of young architects fromBelgrade who have been currently living and workingin Athens. This project responded most successfully tothe topic “Suburban challenge, urban intensity andhousing diversity“ of a world’s reputable opencompetition EUROPAN 7.Also, there is an important topic that tacitly accompa-nies every single issue of this journal, and that is howto provide material sources for a continuation of itspublishing. This time, I would like to point out the pro-nounced understanding of the Ministry of Culture ofthe Republic of Serbia, without whose financial sup-port this current issue wouldn’t be able to see daylight,at least not with such a quality and in such a scope.
Mila Pucar
EDITORIAL
Ono {to ovaj dvobroj ~asopisa ~ini
karakteristi~nim u sadr`ajnom i
oblikovnom smislu jeste obele`avawe jubileja
povodom 50 godina Instituta za arhitekturu i
urbanizam Srbije. Po~ev od korica koje kroz
grafiku govore o ovom va`nom doga|aju,
prikaza savetovawa odr`anog povodom jubilaja
i izuzetno inspirativnih re~i profesora
Milana Lojanice povodom otvarawa izlo`be
koja prikazuje razvoj Instituta, preko jednog
dela panoa prikazanih na izlo`bi, do viweta
(studentski radovi pristigli na konkurs za
obele`avawe jubileja), sve je to zajedno dobilo
svoje mesto i u ~asopisu koji izdaje Institut.
U skadu sa koncepcijom ~asopisa, ne mawe
zna~ajne su teme koje stalno prate ~asopis, pa i
ovaj dvobroj. Smatramo da je predstavqawe
na{ih uspe{nih kolega koji rade u svetu i
wihovog opusa, uvek zanimqiva tema za na{e
~itaoce. To se naro~ito odnosi na ekolo{ki
pristup u planirawi i izgradwi, koji kod nas u
praksi jo{ uvek nije dovoqno zastupqen.
Zato su svetska iskustva uvek korisna i o tim
aktuelnim problemima govori i ovaj dvobroj
kroz radove vi{e autora. Posebno zanimqiv je
pobedni~ki rad “Do you speek GREEN?”, grupe
mladih arhitekata iz Beograda, koji sada `ive
i rade u Atini. Ovaj rad je na presti`nom
me|unarodnom konkursu EUROPAN 7najuspe{nije odgovorio na temu “Sub-urban
challenge, urban intensity and housing diversity”.Jedna veoma ozbiqna tema koja pre}utno prati
svaki broj jeste kako obezbediti materijalna
sredstva da bi ~asopis nastavio da izlazi.
Ovoga puta `elim da istaknem izuzetno
razumevawe Ministarstva za kulturu Republike
Srbije, bez ~ije finansijske podr{ke ovaj broj
ne bi ugledao svetlost dana, bar ne u ovom
kvalitetu i obimu.
Mila Pucar
UVODNIK
IAUSOBELE@AVAWE JUBILEJA
Druga nagradaAndreja We`i}, Fakultet primewenih umetnosti
7
IA
US
OBEL
E@A
VA
WE
JUBI
LEJ
A
Godine 2004. navr{ilo se 50 godina od osnivawa Instituta zaarhitekturu i urbanizam Srbije. U proteklih 50 godina uInstitutu je realizovan veliki broj nau~no-istra`iva~kih,arhitektonskih i urbanisti~kih projekata, kao i prostornih iurbanisti~kih planova, studija i ekspertiza i konsaltingposlova. Time je Institut dao zna~ajan doprinos unapre|ewuteorije i prakse u oblasti arhitekture, urbanizma i prostornogplanirawa.
OBELE@AVAWE JUBILEJA
Povodom jubileja odr`ane su dve manifestacije – nau~ni skup iizlo`ba radova.Informacija o Nau~nom skupu ’Odr`ivi prostorni,
urbani i ruralni razvoj Srbije’
U Beogradu je 6. i 7. decembra 2004. godine odr`an Nau~ni skup’Odr`ivi prostorni, urbani i ruralni razvoj Srbije’, kaocentralni doga|aj kojim je obele`eno 50 godina od osnivawaInstituta za arhitekturu i urbanizam Srbije. Poredpredstavnika ve}eg broja politi~kih, profesionalnih i drugihinstitucija, organizacija i dru`ewa, u~estovalo je preko stovode}ih univerzitetskih, institutskih i drugih stru~waka izSrbije, kao i desetak iz inostranstva, koji su podneli prekosedamdeset radova. Osnovna tema Skupa razmotrena je u okviru osam grupa
pitawa: 1) Op{ta pitawa planirawa odr`ivog razvoja. 2) Polazi{ta i strategija odr`ivog prostornog i drugog razvoja
i prostornog ure|ewa Srbije. 3) Or`ivi urbani i ruralni razvoj. 4) Odr`ivi razvoj podru~ja posebne namene. 5) Upravqawe razvojem i podr{ke (pristup, metodi, GIS,
indikatori, implementacija i dr). 6) Za{tita kulturnog nasle|a. 7) Teorija i op{ta metodologija planirawa u tranziciji.
50 GODINA INSTITUTA
8
IA
US
OBEL
E@A
VA
WE
JUBI
LEJ
A
Radovi su objavqeni u ~etiri
toma/publikacije: 1) Grupa autora, ’Strate{ki okvir za odr`ivi
razvoj Srbije’ (nau~ni zbornik). 2) ’Odr`ivi prostorni, urbani i ruralni
razvoj Srbije’ (zbornik stru~nih radova). 3) Tematski broj me|unarodnog ~asopisa
SPATIUM, u kojem su objavqeni nau~niprilozi gostiju iz inostranstva.
4) M. Vujo{evi}, ’Racionalnost, legitimitet iimplementacija planskih odluka’ (nau~namonografija).
Na skupu je ukazano na velik broj pitawazaostajawa i neprilago|enosti u oblastiodr`ivog prostornog, urbanog i ruralnograzvoja u Srbiji. Op{ti je nalaz Skupa da jestawe nepovoqno i da se tranzicija odvija uuslovima izostajawa odr`ivog razvoja, {to jeposledica dejstva ve}eg broja faktora, a uprvom redu slede}ih: 1) Nedovoqan je broj strate{kih dokumenata zausmeravawe i kontrolu odr`ivog razvoja, a ive}ina postoje}ih dokumenata ne sadr`idovoqno odredbi koje obuhvataju stvarnoodr`iv i ostvarqiv razvoj. 2) Prostorno i urbanisti~ko planirawe ienvajronmentalna politika nalaze se u veomanepovoqnom polo`aju, imaju}i naro~ito u vidukolaps sistema i prakse socioekonomskogplanirawa/politike i izostajawa reformi utoj oblasti, kao i nedovoqnu uskla|enostkqu~nih sektorskih strate{kih projekata. 3) Stawe u skoro svim sektorima (resorima), uprvom redu u oblasti energetike, kori{}ewavodnih resursa, saobra}aja i kori{}ewazemqi{ta, je takvo da iziskuje hitnu i naj{irudru{tvenu i politi~ku raspravu o otvorenimpitawima budu}eg razvoja, a zatim ikonsenzusno dono{ewe ve}eg broja strate{kihodluka. 4) U pogledu podr{ki, nedovoqne suinformati~ka i istra`iva~ka (saznajna), a
naro~ito negativan uticaj imaju generalnolo{a institucionalna kultura i organizacionaneprilago|enost. 5) Tranzicijske reforme preduzimaju se iizvode bez skoro ikakvog istra`ivawa wihovihprostorno-ekolo{kih i razvojnih implikacija ikonsekvenci. 6) Zakonske i s wima povezane promene usistemu i praksi prostornog i urbanisti~kogplanirawa koje su preduzete u 2003. godini uosnovi su proma{ene, jer ne omogu}avaju vaqanpristup za re{avawe kqu~nih problema razvojaSrbije. 7) Sva kqu~na pitawa institucionalizovawa iorganizovawa planirawa i drugog usmeravawarazvoja na regionalnom nivou, tek ~ekaju dabudu definisana u zakonskom, institucionalnomi organizacionom pogledu. 8) Tako|e je nedovoqna institucionalna iorganizaciona pripremqenost za ukqu~ivawe unovu generaciju evropskih i regionalnih shemai inicijativa u oblasti odr`ivovog razvoja.Ovaj segment treba prioritetno reformisati,te sprovesti odgovaraju}a institucionalna iorganizaciona prilago|avawa, kako bi zemqamogla {to br`e nadoknati zaostajawe uprocesu ukqu~ivawa u evropske i regionalneintegracije. 9) Jedan od osnovnih razloga za postojawetolikog broja nepovoqnih karakteristika jestei veoma ra{iren anti-planski stav u ve}emdelu politi~ke elite, weno nedovoqnopoznavawe novijeg evropskog iskustva u ovojoblasti i veoma ~esto manifestovannedostatak politi~ke voqe da se pristupikoncipirawu reformi nacionalnog sistema iprakse u Srbiji u skladu sa tim iskustvom, sjedne strane, i stvarnim i prioritetnimproblemima razvoja zemqe, s druge.
Pripremio: Miodrag Vujo{evi}
9
IA
US
OBEL
E@A
VA
WE
JUBI
LEJ
A
Nema sredine i nema stvarala~ke oblasti u kojoj se re~Institut ne izgovara sa naro~itom zvu~no{}u i ne ~uje saposebnim respektom.Nesumwivu va`nost, izvesno dostojanstvo ovoj re~i dolazi izsame ~iwenice da su instituti ustanove uvek osnovane saizvesnim misionarskim ciqem, sa ciqem da u nekoj sredinipodi`u, unapre|uju pojedine oblasti nauke, oblasti struke, da ihrazvijaju od teoretskih saznawa do konkretne prakse i, uz to, dase staraju i o razvoju {kolstva odnosno o podizawu,usavr{avawu elitnog podmladka jedne discipline.
I na{ Institut zaarhitekturu i urbanizamsa istim ovim ciqevimaosnovan je evo danas ve}pre pola veka. Prirodno- osnovan naArhitektonskom fakultetu,dugo godina delovao prifakultetu, oduvek je biopa i ostao pomalo nawemu i van wega tako|e.Davno jo{, a i danas kadaje potpuno posebnaustanova, i{lo se i idese u Institut kao u va`nuvanfakultetsku ustanovu.S druge strane, spoqa,dolazilo se u Institutuvek sa ose}ajem da se idena Fakultet. Uistinu,
Institut je svih tih 50 godina bio, pa i ostao u izvesnom smislu,“prelazna zona”, na relaciji koju markantno oivi~avaju s jednestrane privreda, s druge nacionalni Univerzitet. ^iwenica je da je ba{ iz tog dvojstva, iz te hibridne prirodesvog mesta i uloge, svih ovih 50 godina Institut za arhitekturu iurbanizam crpeo svoju specifi~nu snagu, svoj sadr`inski,metodolo{ki, razume se, dobrim delom i svoj kadrovskipotencijal.Danas ovu lepu izlo`bu, ovaj panoramski prikaz delatnostiInstituta o~itavamo kao dragoceno potse}awe, uverqiv prikazrazu|ene delatnosti u kojoj zna~ajno mesto ima prostorno iurbanisti~ko planirawe, izrada regionalnih i planova posebnihnamena teritorija, zatim urbanisti~kih planova, planovaure|ewa seoskih podru~ja i drugo. Izlo`ba tako|e pokazujeuverqive rezultate Instituta u oblasti projektovawaarhitektonskih i arhitektonsko-urbanisti~kih celina, gradskihcentara, stambenih naseqa i mawih pojedina~nih objekata ikompleksa kulture, zdravstva, obrazovawa, proizvodwe, sporta idrugog.
JEDNA USTANOVA SA MISIONARSKIM CIQEM (Re~ na otvarawu izlo`be 50 godina Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije)
10
IA
US
OBEL
E@A
VA
WE
JUBI
LEJ
A
O~itavamo na izlo`bi i rezultatekonsaltin{kih, in`ewering i marketingistra`ivawa u poslovima ure|ewa prostora.Posebno mesto na izlo`bi ima prikazdragocene izdava~ke delatnosti Instituta.Prirodno, u uvodnom delu izlo`be akcenat jena radovima iz posledwe decenije jer smo zaove informacije ponajvi{e do sada biliuskra}eni. Na suprotnoj strani sale o~ekujenas pregled va`nijih dela ra|enih u Institutu,a koja pretstavqaju me|a{e proteklih decenija.Redaktori ove izlo`be su, gde bi ako ne upro~eqe dvorane, stavili materijale kojipotse}aju na monumentalna dela korifeja na{edelantosti, onih koji su jo{ davnih godina svojestvarala{tvo razvijali zna~ajnim delom ipreko ovog Instituta. Na izlaznom zidu izlo`bene sale do~ekuje nasi sa ove izlo`be ispra}a fascinantna zbirkanaslovnih strana publikacija prire|ivanihgodinama u sledu doga|aja i intermecu drugihposlova ili neposredno iza aktivnosti u svimpomenutim oblastima.Sve zajedno, pred jednom smo uverqivom,sadr`ajnom i upe~atqivom prezentacijomdostojnom jednog prazni~kog obele`avawadelatnosti. S tim u vezi ova izlo`ba pobu|uje narazmi{qawa u vi{e pravaca. U prvom redu naona koja bi tra`ila {ta je to zajedni~ko {topovezuje sve ove listove i sva ova imena kojanose i predstavqaju sve te ina~e umnogomeheterogene oblasti profesionalnog rada.Lako se zapa`a da uprkos disciplinarne itematske raznovrsnosti, {irokog dijapozonarazmera i razli~itih optika, iza tih listovastoji sli~an interes za celovito bavqewepitawima prostora, uverewe da arhitekturamo`e biti efikasan instrument u pronala`ewupo`eqne tehni~ke, estetske i ekolo{keravnote`e izme|u ~oveka i prirode.Ima izvesnih srodnosti kod ovih radova i nametodolo{kom planu, kao i na planuprimewenih medija. Ima iznena|uju}ih sli~nostitamo gde se najmawe mogu o~ekivati. Seriozni isepcifi~ni strogi formalno-nau~ni pristupizasnovani na ~iweni~kom podatku i pedantnimmerewima, vidimo da u zavr{noj fazi dobijajuiznena|uju}u artisti~ku formu, formu grafi~kihmodela velike vizuelne privla~nosti koja ih~ini veoma pogodnim za lako pra}ewe i efektnugalerijsku prezentaciju. S druge strane, arhitektonska dela i projekteprozra~uje nekakva te`wa ka generalizaciji i
~esto su vidno zasnovani na impresivnom fondu~iwenica i racionalnih komponenti koje nisunaro~ito svojstvene umetni~koj argumentaciji.Po svemu sude}i postoji izvesna povezanost ilibar postoje izvesna o~ita strujawa uticajaizme|u oblasti delovawa u Institutu zaarhitekturu i urbanizam Srbije. Postoji izgledajedno zajedni~ko uverewe da uspe{na dela unau~noj i umetni~koj oblasti arhitekture zapravostoje na srodnim shvatawima i na pribli`noistom na~inu mi{qewa, pa i na bliskimtehnikama koje otvaraju vrata mogu}nostimawihovog jo{ intenzivnijeg povezivawa.Ta povezivawa su ferment, supstanca kojazalan~ava sve ove listove a koje me|usobnodr`i i o~ito sli~an stepen uverewa autora tihdela da se arhitekturom mo`e ako ne popravitiovaj svet onda bar da se mo`e uticati na wega.Za pola veka postojawa Institut je ~asnoispuwavao ulogu koja mu je osnivawem i samimimenom namewena. Nema razloga da u godinamakoje dolaze bude druga~ije uprkos ~iwenici dasu zadaci iz dana u dan objektivno sve slo`eniji. No, time Institut dodatno dobija nava`nosti i zna~aju. Dolazi vreme u kome }ebiti potrebno ja~awe na{e delatnosti, amo`da i {ire i intenzivnije bu|ewenacionalnog arhitektonsko-urbanisti~kogpatriotizma. Ko to sve da radi ako ne jedanInstitut za arhitekturu i urbanizam Srbije,ustanova sa biografijom o kojoj re~ito govoriova izlo`ba i svi dani na{ih susreta ovimzna~ajnim i lepim povodom.
pripremio: Milan Lojanica
ORGANIZACIJA IZLO@BE
Izlo`ba izabranih radova ura|enih u Institutuza proteklih pet decenija odr`ana je od 17-24.decembra u Sve~anoj sali Arhitektonskog fakulte-ta u Beogradu. Na izlo`bi, na 33 panoaprikazano je 60 radova i 96 naslova publikacija.Prikazani radovi predstavqaju samo u`i izboriz velikog opusa poluvekovnog sveobuhvatnogbavqewa prostorom sa razli~itih aspekata inivoa. Izabrani radovi podeqeni su u 4segmenta: (1) korifeji savremene arhitekture uSrbiji (Dobrovi}, Zlokovi}, Koji}, Deroko,Macura i Kurtovi}), (2) radovi iz posledwedecenije (1994-2004.), (3) radovi iz prve ~etiridecenije (1954-1994.) i (4) izbor iz bogatepublicisti~ke delatnosti Instituta.(postavka i dizajn izlo`be: M. Maru{i}, A. ^arapi} i \. Alfirevi}) Na slede}im stranama su karakteristi~ni prilozikoji se odnose na svaki od ~etiri segmenta izlo`be.
11
IA
US
OBEL
E@A
VA
WE
JUBI
LEJ
A
segment 1. KORIFEI SAVREMENE ARHITEKTURE
12
IA
US
OBEL
E@A
VA
WE
JUBI
LEJ
A
segment 2.1. PERIOD 1994-2004
13
IA
US
OBEL
E@A
VA
WE
JUBI
LEJ
A
segment 2.2. PERIOD 1994-2004
14
IA
US
OBEL
E@A
VA
WE
JUBI
LEJ
A
segment 3. PERIOD 1954-1994
15
IA
US
OBEL
E@A
VA
WE
JUBI
LEJ
A
segment 4. PUBLICISTI^KA DELATNOST
ARHITEKTURA I
URBANIZAM
Tre}a ravnopravna nagradaMia Jovanovi}, Arhitektonski fakultetAna ^arapi}, Arhitektonski fakultet
Arhitekta Bratislav To{kovi} (1960, Beograd )
diplomirao je 1985. godine na Arhitektonskom
fakultetu u Beogradu u klasi profesora Petra
Vulovi}a. Nakon anga`ovawa na
Arhitektonskom fakultetu univerziteta Mosul u
Iraku (1986-88) odlazi u Finsku, mali grad
Espo u arhitektonski biro “ParviainenArchitects”, gde gradi karijeru
od saradnika do odgovornog
projektanta, a u me|uvremenu
je postao i partner u istoj
firmi. Me|u brojnim srpskim
graditeqima koji danas
stvaraju u svetu, arhitekta
To{kovi} je jedan od retkih
koji prisustvom na izlo`bama
i u~e{}em na konkursima za
godi{wu nagradu Saveza
arhitekata Srbije, ~uva veze
sa doma}om arhitektonskom
sredinom, tako mnogostruko
potcrtavaju}i va`nost
odr`avawa komunikacije i
razmene iskustava.
MULTIVALENT RECONSTRUCTION
Architect Bratislav Toskovic (1960, Belgrade)graduated at the Faculty of Architecture in Belgradein the studio of Prof. Petar Vulovic. After completing
his teaching assignment at the Department ofArchitecture in Mosul, Iraq (1986-88) he continues
practising architecture in Finlandin a private architectural office,
”Parviainen Architects Ltd. ”. There he builds-up his career
from assistant-designer to chief-designer and partner.Among numerous Serbian
architects situated abroad today,Mr Toskovic is one of the few
who maintains his presence atthe architectural scene of his
homeland, recognising theimportance of communicationand exchange of experiences
by taking part in exhibitions and architectural
competitions.
17
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Predstavqawearhitekta Bratislav To{kovi}
MNOGOSTUKO PREOBLIKOVAWE
Dijana Mila{inovi} Mari}
UD
K 7
2.0
71
.1:9
29
To{
kovi
} B.
(04
7.5
3)
Bratislav To{kovi}, ro|en 29. 5.1960. god. u Beogradu.
1985. Diplomirao s najvi{om ocenom (10) naArhitektonskom fakultetu u Beogradu kodprof. Petra Vulovi}a kao mentora.
1986. – 1988. Radio kao asistent naArhitektonskom fakultetu univerzitetagrada Mosula u Iraku
1988. Zaposlen u arhitektonskom birou ”ParviainenArchitects” u gradu Espoo u Finskoj
2003. Partner u ”Parviainen Architects Ltd”
[email protected]: +358505896913
Bratislav Toskovic, born 29.5.1960. in Belgrade
1985 Graduates with highest degree (10)at the Faculty of Architecture inBelgrade with Prof. Petar Vulovic assupervisor.
1986 - 1988 Assistant at the Dept. ofArchitecture in Mosul, Iraq
1988 Architect designer at ”ParviainenArchitects Ltd.”, Espoo, Finland
2003 Partner of ”Parviainen Architects Ltd.”
[email protected]: +358505896913
Danas kada se osvrnem, vidim da postoji izvesan sled. Da li je
to slu~ajnost ili rezultat li~nog interesovawa, ko zna? Zapravo
svi moji zapa`eni radovi su nadogradwe, renovacija, poseban
vid komunikacija sa pro{lo{}u. Ne u smislu nekog istorijskog
ponavqawa, ve} su{tinskog preoblikovawa prostora u
sadr`inskom i psiholo{ko - estetskom smislu.
Hala iz sedamdesetih godina za firmu “Ericsson” u gradu Kir-
konumi koju smo dovr{ili 1998., bila je pravi izazov u tom
smislu. Objekat je svojevremeno izgra|en kao obi~na kutija
dimenzija 120 h 120 m, visine 7 m. Takvu arhitektonsku formu
trebalo je preoblikovati u skladu sa zahtevima vrtoglavog
razvoja sofisticirane tehnologije ali i potreba vrhunskih
stru~waka i wihovih standarda. “Ericsson” je odlu~io da
sveobuhvatan zadatak “renovacije” iziskuje raspivawe pozivnog
konkursa. Projekat mog tima osvojio je prvu nagradu.
18
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Ulazna zgrada u Finski sajam, Helsinki
(1. nagrada na pozivnom konkursu)
The entrance building of the FINNISH FAIR CENTER,
Helsinki (invited competition, 1. prize,
authors: Antero Kummu and Bratislav Toskovic)
Investitor: Finski sajam
Autori: Antero Kummu i Bratislav To{kovi}
Firma: Parviainen Architects Ltd.
Godina Izgradwe: 1995.
Povr{ina: 2000 m2
Ulazna zgrada Finskog sajma oblika je zastakqenog vaqka ~ija je
kru`na osnova podeqena na dva dela: ”puni” i ”prazni”. Ju`ni,
”prazni” deo okrenut je ka sajamskom trgu i ima funkciju ulaznog
hola i velikog izloga (Sl.1). Severni, ”puni” deo je trospratni
i sadr`i glavni ulaz sa kasama i garderobama, auditorijum,
prostorije za preskonferencije kao i sale za sastanke.
Sl. 1
Finski sajam - ulazna zgrada
Finnish Fair Centre - entrance building
Intervju sa autorom To{kovi}em
� Va{ rad u Finskoj u srpskim arhitektonskim
krugovima prvobitno je zapa`en realizovanim
projektima za ulaznu zgradu, zimsku ba{tu i
hotel “Holiday Inn” na sajmu u Helsinkiju koje
ste projektovali sa kolegom Antero Kumijem.
Posledwa dva projekta preoblikovawa hala za
firmu “Ericsson” i “Metso Automation”, koja
ste potpisali kao glavni projektant, tako|e su
iz oblasti rekonstrukcije i to proizvodnih
hala iz sedamdesetih godina prohujalog veka.
Sude}i prema diplomskom projektu nadogradwe
Seizmolo{kog zavoda u Ta{majdanskom parku,
interesovawe za renovaciju prostora kao da
vas prati jo{ od studentskih dana?
PREDSTAVQAWE - ARHITEKTA BRATISLAV TO[KOVI] �� PREDSTAVQAWE - ARHITEKTA BRATISLAV TO[KOVI]
19
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Hotel HOLIDAY INN, Helsinki
HOTEL HOLLIDAY INN, Helsinki
(authors: Antero Kummu and Bratislav Toskovic))
Investitor: Finski sajam
Autori: Antero Kummu i Bratislav To{kovi}
Firma: Parviainen Architects Ltd.
Godina izgradwe: 1997.
Povr{ina: 14 700 m2
Hotel Holday Inn lociran je na ju`noj strani kompleksa Finskog
sajma. Zapadni kraj, ina~e, pravougaone hotelske mase zako{en je na
na~in koji razbija simetriju, nagla{ava glavni ulaz u sajam i
usmerava posetioce ka wemu. Ulazni hol hotela povezan je preko
zimske ba{te sa sajamskim halama, kongresnim centrom i
restoranima. Devetospratni hotel sadr`i 245 soba, sale za
sastanke kao i reprezentativne prostorije sa saunom na posledwem
spratu.
Sl. 2Hotel Holday InnHotel Holiday Inn
� Utisnuti znak savremenosti, nadvladati rigidnost oblika i
jedan prevazi|en koncept delatnosti preoblikovati u prostor
koji je zapravo izraz komunikativnosti i otvorenosti dana{weg
“imixa” firme kao i druga~ije postavke radne sredine, na koji
na~in se sve to arhitekturom mo`e izraziti ?
Osnovna zamisao, sli~no kasnijem postupku preoblikovawa
hale za “Metso Automation” u gradu Tampere, koja je delimi~no
dovr{ena 2002., jeste transformacija ogromnog unutra{weg
prostora u “ mali grad” tehnologije, gde rade qudi kojima je
potrebno obezbediti podsticajan i prijatan, siguran i
funkcionalan prostor. Rekonstrukcija je morala biti
sveobuhvatna, odnosno provocirala je slojevito razmi{qawe. U
“Ericssonu” ta ideja realizovana je najvi{e u unutra{wosti, dok je
renovacija hale “Metso Automation” obuhvatila i spoqa{nost.
� Ulice, trgovi, intimni prostori, koncept ujedno zatvorenosti
ali i otvorenosti, kako?
U Eriksonu to su vi{e bili trgovi, `i`e komunikacije,
ambijenti a ne hodnici. Ustvari, ponela nas je zamisao da ~ovek
dok se kre}e ka radnom mestu zastane, porazgovara sa kolegom iz
drugog sektora, tako je u projekat ukqu~ena ideja stimulisawa
kreativne tenzije i komunikacije. Do takvih, ili sli~nih
zapa`awa, danas, se dolazi jednim kolektivnim radom u smislu
ukqu~ivawa mi{qewa sociologa, psihologa, ekologa i drugih
stru~waka u projektantski tim. Sve funkcije koje nisu direktno
vezane za posao ciqno su usmerene na trgove, a prostori za rad
su do tan~ina promi{qeni kao podsticajni ambijenti.
PREDSTAVQAWE - ARHITEKTA BRATISLAV TO[KOVI] �� PREDSTAVQAWE - ARHITEKTA BRATISLAV TO[KOVI]
� To deluje prili~no racionalno a rezultat je
ipak prijatan, svetao i opu{ten prostor.
Kojim na~inom ste “oduhovili” va{ namenski
“isprojektovan” ambijent?
^ini se to pre svega materijalima: upotrebom
drveta u kombinaciji s metalom, potom kori{}e-
wem boje, detaqima, ali i uva`avawem ve} pos-
toje}eg na~ina rada i uhodanom praksom. U
takvom jednom delikatnom zahvatu veoma je bitno
ostati otvoren za povratne uticaje, to jest pri-
mati poruke kako korisnici na sve to reagiju,
koje su im sugestije, primedbe, zapa`awa. O
tome smo veoma vodili ra~una i mnogo toga
poku{ali ugraditi u na{ projekat. Naravno, tu je
i obavezno prirodno svetlo koje svim stvarima
daje lep{i i privla~niji izgled. Zenitalno
osvetqewe kroz lanterne na krovu na oba objek-
ta kao i bo~no prosvetqivawe kroz staklene
20
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
ERICSSON JORVAS-3, Kirkkonummi (1. nagrada na pozivnom konkursu)
ERICSSON JORVAS-3, Kirkkonummi (invitedcompetition, 1.prize, author: Bratislav Toskovic)
Investitor: L M Ericsson AbAutor: Bratislav To{kovi}Firma: Parviainen Architects Ltd.Godina izgradnje: 1998.Povr{ina: 10 000 m2
Stara, sedamdesetih godina izgra|enafabri~ka hala pretvorena je u poslovniprostor za potrebe visoke tehnologije i uprijatnu radnu sredinu za 400 zaposlenih.Zbog svojih velikih dimenzija nekada{wafabricka hala tretirana je kao minijaturni”unutra{wi grad” sa ”uli~nommre`om”trgovima i ku}ama. Hodnici nepostoje ve} se kretawe odvija kroz neobi~ne,duhovite, dnevnom svetlo{}u obasjaneprostore, nepravilnih i spontanih oblika(Sl. 3 – 6).
Sl. 5ERICSSON - osnova
ERICSSON - plan
Sl. 6ERICSSON - minijaturni grad
ERICSSON - miniature city
Sl. 4ERICSSON - detaq
ERICSSON - detail
Sl. 3ERICSSON - ku}a u ku}i
ERICSSON - house within house
PREDSTAVQAWE - ARHITEKTA BRATISLAV TO[KOVI] �� PREDSTAVQAWE - ARHITEKTA BRATISLAV TO[KOVI]
opne, obezbe|uje dovoqno dnevnog svetla da bi
ambijent delovao prijatno.
� Veliki tzv. “ landscape office” su kancelarije
otvorene u dva nivoa visinom ka spoqa. To su
zapravo male jedinice, mikroambijenti sa
svim osobinama zatvorene radne jedinice. Da
li je to i bio ciq?
Koncept je upravo takav. Najlep{i i najatrak-
tivniji prostor predvi|en je za osnovnu delat-
nost. Radni mikrosvet treba da je i kreativni
ambijent. To je opu{ten radni zajedni~ki pros-
tor, koji ve} svojom veli~inom i transparent-
no{}u sadr`i elemenat stimulativnog rivalst-
va, {to je veoma va`no. Koncept je potpuno pri-
lago|en potrebama savremene firme visoke teh-
nologije s nagla{enim stepenom tajnovitosti.
21
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
� ^ini se kao da ste svoju graditeqsku poetiku
formirali na usagla{avawu karaktera fins-
kog ambijenta i sopstvene prirode. Da li pri-
hvatate zapa`awe da ste u mirnu regionalnu
odmerenost Finske, formu skladnu i jednos-
tavnu, uneli ne{to od topline i iracionalnog
s na{ih prostora?
O takvim sponama nisam u po~etku razmi{-
qao, ali ~ini se mogu}im da mi je Finska pru`i-
la potvrdu racionalnosti koju mo`da ba{ nisam
imao kao zavr{en student. Ono {to sam ja wima
pru`io, verovatno jeste toplina iracionalnog.
Te veze tuma~im kroz forme zanimqivih prosto-
ra, razli~itih oblika i boja, mada sve provodim
kroz jezik racionalnog. Mo`da je to upravo ono
{to nama nedostaje, ili obratno wima ?
� Sve`ina takvog spoja mo`e li da se uo~i i u
ukrasu, estetizovanom detaqu ili ose}awu za
lepotu prostora ?
U svemu pomalo. ^ar jeste u estetskoj interpre-
taciji funkcionalnih zahteva. Detaqi svoje upo-
ri{te imaju u dizajniranoj formi, mada od wi-
hove funkcionalnosti ne odstupa se ni malo. To je
naprosto nepregledno poqe. Na{a ideja bila je
kori{}ewe jeftinih materijala uz postizawe
eksluzivnog estetskog u~inka. To smo poku{ali
ostvariti neobi~nim kombinacijama boja i obli-
ka, ali i jasnim odre|ewem prostora. Zanimqiv
je fenomen da kada precizno postavite ome|ewa
prostora, unutar takvog koncepta sam ~ovek, ko-
risnik, postaje fleksibilan, prilago|avaju}i se
logici situacije.
� S obzirom na sveobuhvatnost projekta, na koji
na~in je tekao proces rada?
Ovakvi zahvati se projektuju i izvode u isto
vreme, tako da se moraju razbiti na male delove.
To obavqa glavni projektant i konsalting firma
koja sve koordinira. Glavni projektant smi{qa
te koordinate. U procesu kada se paralelno pro-
jektuje i izvodi neophodno je da se osnovna ideja
ne zaboravi, ina~e cela zamisao mo`e lako da
isklizne iz ruku. Timski rad i koordinacija,
dakle integralni su deo celog procesa.
U projektantskom timu, osim stru~waka koji
moraju da budu deo projekta: arhitekta, elektri-
~ar, stati~ar, protivpo`arac i dr., u Finskoj je
obavezan i stru~wak zadu`en za `ivotnu sredinu
koji meri koli~inu svetlosti, ekolo{ku vrednost
materijala, buku i dr.
� Na taj na~in postavqen proces projektovawa
zahteva spremnost na kompromis, veliku flek-
sibilnost i stalnu koncentraciju?
Tako je, mada sve se fokusira, ipak oko jedne
osnovne ideje koja mora da bude dovoqno jaka da
mo`e da izdr`i promene u procesu izgradwe. Te
promene u ovakvom na~inu rada ~esto su nemi-
novne. Gotovo da se ni{ta ne izvodi ta~no onako
kako je projektovano, samo jak koncept mo`e da
izdr`i sve te pritiske.
� Koliko je za vas arhitektura skloni{te, umet-
ni~ko delo, estetizovani prostor, provokaci-
ja, li~no istra`ivawe, ili ne{to {to se
neprestano oblikuje, dopuwuje, mewa?
Po meni arhitektura je okvir za neku aktiv-
nost koja se u tom prostoru odvija. Ne `elim da
u mojim ku}ama qudi imaju ose}aj da su u nekakvoj
skulpturi gde su prinu|eni da se pona{aju onako
kako im je nametnuto. Va`no mi je da u prostore
ugradim kvalitet spontanosti, a to se mo`e po-
sti}i na razli~ite na~ine. Upravo, spontanost
mo`e da se iznedri iz svega onoga {to se de{ava
tokom procesa projektovawa i izvo|ewa. To je
na~in rada mnogo otvoreniji za spoqa{ne uti-
caje, ali je time i te`i. Za mene, to je potpuno
novo iskustvo.
Jedan od najve}ih izazova za arhitektu kada
projektuje u prostoru koji je ve} postojao, `iveo,
u kome su qudi godinama radili i imali odre|e-
ne navike, jeste da, kada ga rekomponuje, rediza-
jnira, pa`qivo preusmeri ve} postoje}i unu-
tra{wi naboj i ugradi ne{to novo. Duh novog,
zapravo, pripada i tim qudima, oni su deo pro-
mena sve vreme. Arhitektura je samo okvir, jedna
pozadina, scenografija za wihovu delatnost.
Rezultat je skoro uvek veoma neobi~an ambijent
s puno karaktera. Mene kao projektanta ta inte-
aktivnost uzbu|uje i iznena|uje. Sasvim je dru-
ga~iji postupak kada projektujete ne{to sasvim
novo.
^ini se prema mom iskustvu da ustaqeni izraz
“forma prati funkciju”, u ovom slu~aju dobija
jedno druga~ije zna~ewe. Ovde zapravo postoje}a
forma nad`ivqava svoju prvobitnu funkciju i
istovremeno uspostavqa kreativan i spontani
dijalog sa novom funkcijom koja joj je dodeqena.
Kod ovakvog procesa bitno je prona}i optimalne
granice izme|u svih odrednica kako bi se dose-
gao prostor za ~oveka, oduhovqen i zanimqiv.
22
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
METSO AUTOMATION, Tampere (1. nagrada na pozivnom konkursu)
METSO AUTOMATION, Tampere (invited competition, 1.prize, author: BratislavToskovic)
Investitor: Metso AutomationAutor: Bratislav To{kovi}Firma: Parviainen Architects Ltd.Godina izgradwe: 2002.
Povr{ina: 32 000 m2
Metso Automation je deo Metso koncerna koji razvija, planira i realizujeprogramske mr`e i sisteme vezane za automatizaciju procesa proizvodwepapira. Objekat u kome se nalazi izgra|en je po~etkom sedamdesetih godina kaoproizvodna fabri~ka hala. Tokom vremena objekat je dogra|ivan i do`iveo jemnogobrojne unutra{we promene.Krajem devedesetih godina do{lo se do zakqu~ka da, kako svojim imixom tako ikvalitetom radne sredine objekat ne zadovoqava standarde, firme visoketehnologije u koju je Metso Automation vremenom prerastao. Na pozivnomarhitektonsko-urbanisti~kom konkursu koji je potom organizovan pobedio je radpod {ifrom ”WALTZ”, autora Bratislava To{kovi}a iz ”Parviainen Architects Ltd”.
Sl. 7Metso Automation
– urbanisti~ko re{ewe
Metso Automation– site plan solution
Sl. 8Metso Automation
- Horizontalni presek
kroz objekat
Metso Automation-Horizontal section through
the object
Sl. 9Metso Automation - Pogled sa `elezni~ke
pruge
Metso Automation - View from the railway tracks
Sl. 10Metso Automation - Pogled sa zapada
Metso Automation - View from the west
Sl. 11Metso Automation - Glavni ulaz
Metso Automation - Main entrance
23
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Sl. 13Metso Automation - Ulazni hol sa recepcijom
Metso Automation - Entrance hall and reception
Sl. 12Metso Automation - Detaq eksterijera
Metso Automation - Interior - detail
Stvarawe inovativne i inspirativne radne sredine za 800 qudi kao i totalnapromena imixa objekta u imix visoke tehnologije bili su glavna tema konkursa.Trebalo je, tako|e, ispitati mogu}nosti za izgradwu poslovnog centra uneposrednoj okolini. Te{ka, mra~na betonska hala iz po~etka sedamdesetihgodina u potpunosti je promenila lice, kako spoqa, tako i iznutra. Nove,velikim staklenim povr{inama definisane prostorije kupaju se u dnevnojsvetlosti i zra~e otvoreno{}u duha informativne tehnologije. Kroz nekada{wuproizvodnu halu izgra|ena je aktivna 20m {iroka unutra{wa ulica ~ije krovnelanterne unose prirodno osvetqewe u srce objekta. Prosecawe unutra{weulice kroz postoje}u masu podrazumevalo je uklawawe celokupne nosecebetonske krovne konstrukcije na tom potezu i izgradwu nove ~eli~nekonstrukcije( sl. 7-19).Unutra{wa ulica ima funkciju glavnog organizacionog elementa, kako uvizuelnom, tako i u funkcionalnom smislu. Kretawe kroz jednospratni objekatveli~ine 130 x 130m podrazumeva duga~ke relacije u jednom nivou. Stoga jeposebna pa`wa posve}ena tome da se kretawe odvija u prijatnim, aktivnim istimulativnim prostorima. U unutra{wu ulicu sme{tene su sve funkcije javnogkaraktera kao: ulazni hol, izlo`beni prostor, kafi}i, sale za sastanke sklijentima i za demonstrirawe novih proizvoda, restoran itd. MetsoAutomatoin prima godi{we preko 10.000 posetilaca. Wihovo kontrolisanokretawe kroz objekat omogu}eno je prostornim re{ewem ulice u dva nivoa.Prostori za rad podeqeni su na radne jedinice otvorenog tipa (landscape
office). Svaka radna jedinica potpuno je nezavisna i sastoji se od 6m visokeprostorije sa 45 radnih mesta i galerije za oko 15 radnih mesta. Ispodgalerije sme{tene su sale za sastanke, kopirnica i ostale pomo}ne prostorije.Fleksibilnost i adaptibilnost radnih prostorija zasniva se na na~inugrupisawa radnih jedinica i mogu}nosti povezivawa wihovih delova u celinerazli~itih veli~ina.U jezgru nekada{we fabri~ke hale, na podjednakom rastojawu od svih radnihjedinica, sme{tene su laboratorije. Kru`ni oblik prostora u kome se nalaze ukontrastu je sa ortogonalnom karakterom objekta i predstavqa va`an vizuelnii estetski elemenat enterijera.
24
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Sl. 15 Metso Automation - Unutra{wa ulica
Metso Automation - Inner streetSl. 14 Metso Automation - Unutra{wa ulica
Metso Automation - Inner street
Sl. 16Metso Automation - Trg sa kafi}em
Metso Automation - Inner square with a coffee spot
Sl. 17Metso Automation - Pogled na radnu jedinicu sa rampe
Metso Automation - View towards a working unit
Sl. 19Metso Automation- Detaq ulaznog
zida
Metso Automation- Entrance wall -detail
Sl. 18 Metso Automation -Detaq enterijera
Metso Automation -Interior - detail
25
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
UD
K 5
02
.13
1.1
:[71
/72
Apstrakt
Koncept odr`ivog razvojaevoluirao je tokom protekledve decenije od konceptausko povezanog sabiofizi~kim okru`ewem ipostao daleko kompleksniji,podrazumevaju}i kulturne,socio - ekonomske, politi~kei estetske fenomene koji supo pravilu u me|usobnojinterakciji, i stoga uti~u naodr`ivost prirodnogokru`ewa. Sam pojam“odr`ivost” danas sre}emo uskoro svim zna~ajnimoblastima delovawa ~oveka.Savremene tehnikeplanirawa, projektovawa igra|ewa nedvosmislenopodrazumevaju integracijuciqeva za{tite okru`ewa saciqevima socio-ekonomskograzvoja uz po{tovaweestetskih standarda. Radprezentuje iskustva odr`ivogstanovawa iz strane prakse. Prikazani projekti postavqaju i re{avaju ci-qeve socijalnog, ekonomskog, morfolo{kog iekolo{kog aspekta. Naro~ito zna~ajan je aspektekolo{ke optimizacije, ~ije su glavne kompo-nente: koncept energije, koncept vode, konceptupravqawa otpadom i koncept ekolo{kogupravqawa zemqi{tem.Kqu~ne re~i: odr`ivo stanovawe, ekolo{kaoptimizacija, planirawe i projektovawe,implementacija
UVOD
Pridr`avaju}i sekoncepta odr`ivosti, u
skorije vreme u svetu serealizuju urbane zone u
kojima su koncepturbanisti~ke dispozicije i
na~in gra|ewa zasnovani naekolo{kim principima. Ovaj
pristup se koristi i kodplanirawa i projektovawa
novih stambenih zona, ali ikod rekonstrukcije, bilo~itavog podru~ja - {ire
zone, ili kodinkorporirawa u
tradicionalno nasle|e.Principi odr`ivog
razvoja definisani uprotekloj deceniji potvr|uju
se u praksi realizacijomnovih kompleksa stambenih
zona. U tekstu su prikazani
primeri koji ilustrujunavedeno, s fokusom na novi- ekolo{ki pristup gra|ewu.
Izabrana su tri primera koncepta odr`ivihstambenih zona, koji su locirani na razli~itimmestima u gradu: primer Kronsberga, predgra|aHanovera, koji prikazuje razvojne mogu}nosti u
rubnoj zoni grada na neizgra|enom podru~ju;primer totalne rekonstrukcije u centralnoj
zoni [tokholma, prenamenom industrije ustanovawe s prate}im sadr`ajima; i
rekonstrukcija tradicionalnog nasle|acentralne zone u Alborgu, Danska.
EKOLO[KI PRISTUP IZGRADWISTAMBENIH ZONA
ECCOOLLOOGGIICCAALL AAPPPPRROOAACCHH IINNCCOONNSSTTRRUUCCTTIINNGG RREESSIIDDEENNTTIIAALL AARREEAASS
AbstractAs a concept sustainable development hasevolved over the past two decades from aconcept closely associated with the bio-physical environment to become muchmore complex, embracing social, cultural,economic political and esthetic phenome-non, which are invariably in mutual interac-tion, so they influence sustainability of nat-ural environment. The very notion of “sus-tainable” we are meeting today in almostall significance areas of human activities.Contemporary planning, projecting andbuilding techniques undoubtedly impliedintegration of goals of environmental pre-vention with goals of socio-economicdevelopment, all with respecting the esthet-ic standards. This paper represents experi-ence from foreign praxis. Project definesand resolves objectives from social, eco-nomical, morphological and ecologicalaspects. Most important is aspect ofEcological Optimisation, which consists ofmain components: energy use optimiza-tion, water concept, exemplary waste man-agement concept and ecological soil man-agement.Key words: sustainable urban community,ecological optimisation, planning and pro-jecting processes, implementation processes
Ru`ica Bogdanovi}, Ranka Gaji}
Dr Ru`ica Bogdanovi}, Saobra}ajni Fakultet, Beograd, VojvodeStepe 305, tel. 3091220 i 063/8202500, e-mail: [email protected] Ranka Gaji}, Saobra}ajni Fakultet, Beograd, Vojvode Stepe305, tel. 3091220 i 064/2583405, e-mail: [email protected]
26
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Ovaj projekat je realizovan da predstavi odr`ivo stanovawe uduhu Agende 21, za Svetsku izlo`bu u Hanoveru 2000 i gradi se nalokaciji koja je 8 kilometrara udaqena od centra grada -Hanovera. Tema izlo`be bila je “Qudi, priroda i tehnologija”,tako da su ovde, u skladu s temom, po prvi put prakti~no primewe-na savremena dostignu}a na poqu ekolo{kog i socijalnog plani-rawa, kao i nove gra|evinske tehnike i metode. Ekolo{ki konceptKronsberg projekta je razvijen u duhu Olbru{ke poveqe, rati-fikovane u vi{e od 80 evropskih gradova, i u saglasju je sa ICLEIpreporukama za ustanovqavawe Lokalne Agende 21. (ICLEI:Internacionalni savet za lokalne inicijative za okru`ewe).
Sama zona Kronsberga (Krons - brdo) je atraktivna lokacija, na106 m iznad kote prose~nog nivoa morske povr{ine, koja senalazi preko puta postoje}eg hanoverskog sajma, koji je inkorpori-ran u lokaciju za EXPO. Zona je do skoro bila deo mahomnepo{umqenog, obradivog predela jugoisto~nog Hanovera, a plani-rana je za razvoj jo{ od 1970. godine, me|utim, tek je odr`avawemanifestacije EXPO 2000, omogu}ilo da se obezbede sredstva zarealizaciju.
Proces planirawa
Zbog vrlo kratkih rokova, proces planirawa je zapo~etistovremeno na vi{e nivoa. Ta paralelna procedura zahtevala jevisok stepen kooperacije, fleksibilnosti i adaptabilnosti svihukqu~enih strana.
Glavne odlike ovog integralnog procesa planirawa jesu:� decentralizovana organizacija razli~itih aktivnosti u brojnim
gradskim stru~nim institucijama a pod jedinstvenom superviz-ijom za ovu priliku formiranog biroa;
� koordinirana primena zakona i planiranih uredbi, u ciqu ost-varewa dogovorenog ekolo{kog stava: regulativa za gra|ewe,standarda za insolaciju, posebnih kupoprodajnih ugovora;
� kooperacija sa gra|evinskim kompanijama koje nadzire koordi-nator izgradwe ~etvrti;
� ukqu~ivawe budu}ih stanovnika u proces planirawa preko svogozvani~enog predstavnika;
� agencija KUKA (u prevodu: “Agencija za sponusa okru`ewem u Kronsbergu”), ustanovqenaje da kordinira i podr`ava celokupan pro-ces, implementaciju, dobre inicijative, iure|uje novi distrikt strategijom okrenutomka javnom interesu (Sl.1).Plan za stambeno naseqe u Kronsbergu pod-
razumeva i razradu slede}ih EXPO projekata:� ekolo{ka optimizacija u Kronsbergu;� grad kao vrt;� grad kao socijalni habitat; i� ekolo{ki prijateqska poqoprivreda i
regionalni marketing u Kronsbergu.
PROJEKAT ZA ODR@IVO STANOVAWE U HANOVERU - KRONSBERG I
EKOLO[KI MODEL FARME - KRONSBERG FARMA
Sl. 1 Prezentacija projekta - planeri i
gra|ani
Project presentation - Planners andresidents
27
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Urbanisti~ki koncept - odr`iva stambena zona
Potrebna socijalna infrastruktura je izgra|ena istovremenosa stambenim naseqem, finansirana iz prihoda od prodaje javnogzemqi{ta u Kronsbergu. U centru naseqa u glavnoj ulici je cen-tralni trg pored tramvajske stanice, okru`en potrebnimsadr`ajima:� umetni~ki i dru{tveni centar;� crkva;� zdravstveni centar;� supermarket, zanatske, komercijalne i poslovne prostorije.
U prizemqima mnogih zgrada obezbe|eni su prostori zaokupqawe, dru`ewe i kulturne aktivnosti. U okviru naseqa plani-rani su: osnovna {kola, vrti}i, centar za okupqawe mladih, kaoi brojna igrali{ta i otvoreni javni prostori.
U prvoj fazi izgradwe su izgra|ena dva susedstva, svako grupi-sano oko sopstvenog centralnog parka (Sl. 2). Mre`a krupnograstera blokova popuwena je zgradama paralelnim sa ulicama.
Projekat predvi|a dosta veliku gustinu nastawenosti, shodnostavu o efikasnom kori{}ewu zemqi{ta.
Predvi|ena su tri tipa stanovawa u tri zone: apartmani u blo-kovima du` glavnog pristupnog puta i uz tramvajsku liniju, sprat-nosti do 4 sprata plus potkrovqe; zatim ku}e paviqonskog tipa, uosi naseqa, do tri sprata plus potkrovqe; i terasaste ku}e, poobodu naseqa, do dva sprata plus potkrovqe.
Koncept saobra}aja
Pozicija lokacije du` tramvajske linije ~ini da su do tri stan-ice lako dostupne iz skoro svake ta~ke naseqa; udaqenost stano-va od stanice je najvi{e 600 metara, dok maksimalno putovawe dogradskog centra iznosi 15 do 20 minuta (Sl. 3 ).
Mre`a ulica je tako planirana da se minimizira negativan uti-caj saobra}aja na okru`ewe, tzv. da je pristupna saobra}ajnica svelikim obimom saobra}aja izvan samog naseqa. Za unutra{wumre`u predvi|ena je vo`wa s ograni~ewem od 30km/~as, sa su`a-vawem profila koji usporavaju kretawe na pojedinim mestima. Uokviru interne saobra}ajne mre`e favorizovani su pe{aci i
Sl. 2Projekat ekolo{kog stambenog
naseqa
Ecological Residential DevelopmentPlan
Sl. 3Hanover i stambena zona Kronsberg
City of Hannover and KronsbergResidential District
28
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
biciklisti. Ulice sa izgledom avenija sa drvo-redima, imaju osoben javni karakter. Podzemnegara`e i otvoreni parking prostori integrisanisu u unutra{wa dvori{ta, a kako bi se u{tedeoprostor parametar je smawen sa 1 na 0,8 park-ing mesta po stanu, pri ~emu je planirano “Ko-ri{}ewe automobila bez svojine” - {to podra-zumeva zajedni~ko kori{}ewe automobila - (carpool /sistem rentirawa vozila), {irewem praksekoja je ve} sprovo|ena u Hanoveru.
Grad kao vrt - Pejza` Kronsberg-a
Vizija pejza`a Kronberga, kao dela reg-istrovanog EXPO projekta “Grad kao vrt”, bila jeda se sumorna “prerija repe” transformi{e ujedinstven pejza` koji nagla{ava wegov prirod-ni i istorijski karakter, da se zadr`e vizureprema gradu i okolnom prostoru, poboq{ajupogodnosti za rekreaciju, obogate stani{taflore i faune, smawe postoje}e {tete i zaga|e-wa uz izbegavawe novih i da se garantuje trajnokori{}ewe za poqoprivredu, a da se kasnijitro{kovi odr`avawa svedu na razumnu meru.
Prema prvom planu predela iz 1987. godine,oko 60 ha grebena je ve} po{umqeno. Odobrenepromene u planu kori{}ewa zemqi{ta ustanov-qene su na osnovu obimnih ekolo{kih ispitiva-wa, razumnom kompeticijom izme|u razvitka gra-da i pejza`a i posle toga kompeticijom u plani-rawu grada. Promene u planu kori{}ewa zemqi-{ta su, tako|e, donele promene u planu predela.
Mnoge mere koje su primewene u posledwihnekoliko godina su ve} unapredile pejza`Kronsberga. Avenija od 2,5 km obele`avagranicu izme|u stambenog distrikta i okolnogprirodnog prostora. Dve vizure dobijaju kona-~an oblik, vi{e terena je po{umqeno, a postav-qena je i vi{enamenska mre`a staza s pros-tranim ivi~nim biotopima.
Glavni koinvestitori projekta sa gradomHanoverom su lokalne vladine asocijacije regi-ona Hanover, Savezna vlada i kompanija “EXPO2000 Hanover GmbH”. Odeqewe za za{titu `i-votne sredine prihvatilo je zna~ajnu razvojnuulogu koncepcije Kronsberg pejza`a kao i eks-perimentalne programe za{tite prirode i brigeo pejza`u.
Ceo projekat je shva}en kao {ansa da se reali-zuje ugledni primer ekolo{ke gradske ~etvrti koja}e biti u skladu s okru`ewem: zna~i bez betonskih“tvr|ava” i bez arhitektonskog gigantizma.
Kronsberg je zami{qen kao zeleno naseqe -grad kao vrt: planirani su vrtovi, susedskiparkovi i zeleni javni prostori za sport i
rekreaciju. Ure|ewe zemqi{ta predvi|a sa|ewerazli~itih vrsta drve}a, {to }e obezbediti ibiodiverzitet faune. Tako|e se predvi|a kon-zervacija prirodno vrednog i retkog zemqi{ta,kao i poqoprivrednih zona koje su u blizini.Svaka sekcija u nasequ sadr`i oko 1000 stano-va koji gravitiraju svom susedskom parku.Sveukupno na oko 120 hektara planirano je oko6000 stanova za oko 15000 stanovnika.
U blizini naseqa planirano je stvaraweKronsberg farme, kao deo EXPO tema - Ekolo{kiprijateqska poqoprivreda i Regionalni market-ing u Kronsbergu. Blizina farme velikoj urbanojzoni treba da poka`e na~ine kako da se “prib-li`e” grad i selo.
Grad kao socijalni habitat
Vezano za koncept “Grad kao socijalni habi-tat”, ciq planske politike rentirawa stanova jekreirawe socijalno izbalansiranog okru`ewa iskladnog susedstva. Kronsberg ne namerava dapostane privilegovana enklava - socijalnaizme{anost je krucijalna, i izvestan broj stano-va je reklamiran kao subvencioniran sme{taj zarazli~ite grupacije. 90% ukupne ponude }e bitivi{espratni apartmani za rentirawe, a samo10% terasaste inividualne ku}e. Postoji velikibroj lako dostupnih, pogodnih za starije ili hen-dikepirane osobe stanova, koji su disperzivnoraspore|eni u nasequ, a ne centralizovano kao“geto”. Poseban doprinos je “Habitat” projekat,gde }e biti realizovane specifi~ne forme sta-novawa u skladu s posebnim potrebama razli~i-tih nacija.
Velika pa`wa je posve}ena zdravstvenom cen-tru, s te`i{tem na prevenciji, u okviru organi-zacije pod imenom “SPORT - sistemi”.
Ekolo{ka optimizacija
Mo`da najinteresantnije, i ono u ~emu se mo-`e najjasnije sagledati koncept odr`ivog razvo-ja u smislu kori{}ewa nau~no-tehni~ko-tehnolo-{kih dostignu}a za izbalansiran razvoj u skladus okru`ewem, ~ini koncept ekolo{ke optimiza-cije u Kronsbergu, ~ije su glavne komponente:� koncept energije,� koncept vode,� koncept upravqawa otpadom, i� koncept ekolo{kog upravqawa zemqi{tem.
Uobi~ajena emisija CO2 iz objekata bi}e re-
dukovana za oko 60%; ovo }e, uglavnom, bitipostignuto primenom standarda za smaweweenergije u stanovima i s mre`e daqinskog zagre-vawa na gas iz nekoliko savremenih centrala u
29
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
nasequ, bez redukcije u `ivotnom komforustanovnika.
Optimizacija kori{}ewa energije u Krons-bergu usvaja koncept “Ku}a koja tro{i maloenergije” (Low Energy House) kao norme u gra|e-wu i konstrukciji. Standardna potro{wa ener-gije pri zagrevawu se kroz konstrukcione oso-bine materijala smawuje sa 70 do 100 kWh/m2
na 55 kWh/m2 godi{we.Dodatne u{tede energije bi}e postignute sma-
wenom potro{wom struje (recimo ve{-ma{ine ima{ine za prawe sudova koristi}e toplu vodu izsistema za daqinsko grejawe), kori{}ewem turbi-na na vetar, grejawem dela naseqa solarnomenergijom i pasivnim solarnim ku}ama. Nakrovovima nekoliko javnih zgrada (na umetni~kom idru{tvenom centru i osnovnoj {koli) bi}e postav-qene fotovolta`ne }elije, koje }e produkovatipotrebnu struju za ove objekte iz sun~eve energije.
Kako bi se iskoristio prirodni ciklus kru`e-wa vode, ki{nica }e biti prikupqana na raznimmestima i postepeno filtrirana posebno razvi-jenim sistemom kanala (”Mulden-Rigolen –System”), ugra|enih u uli~ne profile i gra|evin-ske parcele, a zatim kori{}ena kao tehni~kavoda (Sl. 4). Tako|e, ukqu~ene su i mere za eko-nomisawe upotrebe vode za pi}e; recimo, ugrad-wom posebno projektovanih slavina koje me{ajuvodu i vazduh, ~ime se prepolovqava koli~inautro{ene vode a ne smawuje vodeni mlaz.
Gradske vlasti su izglasale seriju zakona kojiobuhvataju obavezu za investitore i izvo|a~eizgradwe u Kronsbergu da se gradi ekolo{ki po-dobnim materijalima, ~ije sirovine, procesproizvodwe, upotreba i skladi{tewe odgovara-
ju visoko postavqenim zdravstvenim i standard-ima za okru`ewe. Prisutan je, tako|e, konceptrecikla`e otpada iz doma}instava, trgovine iposlovawa, koji podrazumeva slede}e aktivnos-ti: 1) sistem za sortirawe otpada; 2) stvaraweku}nog |ubriva; 3) prehrambena roba svakod-nevne potro{we }e u radwama u Kronsbergu bitiprodavana u organskoj ambala`i ili bez amba-la`e, {to je lako ostvarivo zbog blizine Krons-berg farme; i 4) postoja}e punktovi gde }e gra-|ani mo}i da postavqaju pitawa o recikla`iotpada, da se edukuju i sagledaju pozitivne efek-te svog novog pona{awa orijentisanog ka eko-lo{kom na~inu `ivota.
Zemqa iskopana prilikom izgradwe objekata}e biti upotrebqena za formirawe pejza`a -repernih ta~aka u prostoru - vidikovaca, ili zazemqane nasipe za za{titu od buke s obli`wegautoputa.
Koncept spone urbanog i ruralnog -
ekolo{ki model farme
Intenzivna poqoprivreda obi~no stvaraozbiqna zaga|ewa. Svetska izlo`ba u Hanoverupru`ila je priliku da se {ira javnost upozna smodelima budu}nosti usmerenim ka ekolo{kipovoqnim varijantama poqoprivrede na obodi-ma grada. S tim u vezi, jugoisto~ni obod okrugaKronsberg je mesto ekolo{kog modela farme“Herrmannsdorfer Landwerkstätten am Kronsberg”,kao dela Agri-Expo projekta “Ekolo{ki prijate-qska poqoprivreda i regionalni marketing uKronsbergu” i tako|e, ovde pomenutog razvojabliskog prirodi i eksperimentalnog o~uvawaprirode / programa brige o pejza`u (Sl. 5).
Oko 100 ha gradskog zemqi{ta }e biti obra-|ivano kao registrovan projekat prema prepo-rukama Asocijacije za ekolo{ku poqoprivredu(AGÖL), da bi se prevazi{ao visok stepen spe-cijalizovanosti i prostorne nepovezanosti kojustvaraju poqoprivredna proizvodwa i sve ve}audaqenost poqoprivredne baze od regionalnihekonomskih krugova. Proizvodi sa farmi }e se
Sl. 4Sistem za prikupqawe ki{nice
Rainwater system
Sl. 5Ekolo{ki model farme
Ecological model of farm
30
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
prera|ivati u sopstvenoj klanici, mlekari ipekari i prodavati preko sopstvene prodavnicei na gradskoj pijaci, direktno potro{a~u. U jed-noj gostionici (sa sopstvenom pivarom) poseti-ocima }e se slu`iti sve`i proizvodi. Farma }ese starati i o odr`avawu javnih zelenih povr-{ina u okolnom predelu.
Pomenuta farma }e tako|e imati pogodnostiza edukaciju, a kursevi }e biti nameweni pre-te`no specijalistima, naro~ito zemqoradnici-ma i stru~wacima za hortikulturu, ali }e nekibiti otvoreni i za {iru javnost, posebno zadecu i omladinu. Neposredna blizina velikeurbane populacije predelima oko omogu}avaKronsberga i farmi ekolo{ko obrazovawe koje~ini vezu izme|u grada i okoline posebno jas-
nom i lako prihvatqivom.Zona Kronsberga planirana je kao model za
stanovawe u 21 veku. Odgovornost za sveobuh-vatno planirawe naseqa, izbor i savetovawegraditeqa, koordinaciju izgradwe i monitoringkvaliteta, jeste na strani lokalnih gradskihvlasti. Posebno formirana “Agencija za sponusa okru`ewem u Kronsbergu” (KUKA), koja imasvoju zgradu u nasequ, dakle trajno ostaje, poma-ga}e graditeqima i stanovnicima da `ive i radeu skladu s novim tehnologijama, dok }e svimstanovnicima biti dostupan vladin koordinatorza predloge i savetovawe. Izgradwa skoro svihobjekata u zoni je zavr{ena i prezentovana naEXPO-u 2000 kao doprinos za raspravu o kon-ceptu odr`ivog razvoja.
Proces planirawa
Izgradwa u Hamarbi Sjostadu zapo~eta je 1993. godine, nakon{to je po~etkom 1991. godine [tokholmska agencija za planiraweprezentovala predlog razrade generalnog plana zone. Podru~jekoje obra|uje plan je povr{ine oko 200 ha; prote`e se du` obestrane lokacije Hamarbileden u centru grada. U okviru podru~ja jeluka Norra Hammarbyhamnen, kao i dve industrijske celine Lugneti Södra Hammarbyhamnen. Plan je obezbedio jedinstvenu prilikuda se ostvari {irewe centralnog gradskog jezgra sa fokusom navodenu povr{inu, uz istovremenu transformaciju devastiranihprostora luke i industrije u moderno susedstvo.
Finalni generalni plan za ovo podru~je iz 1996. godine pred-stavqa daqu razradu ideje o gusto naseqenom evropskom gradu,
kompaktnih urbanih blokova, ali je istovremeno otvoreniji ifleksibilniji. Prostor je sa vi{e zelenila, uz optimalno kori{-}ewe prednosti lokacije uz vodenu povr{inu (Sl. 6, 7).
Prijava [tokholma za doma}ina Olimpijade 1997. godine, bi-la je zna~ajna za daqi razvoj ovog projekta. Sa svojim ekolo{kimkonceptom, Hamarbi Sjostad je predstavqao podesnu lokaciju zaOlimpijsko selo i stadion. Iako [tokholm nije bio izabran zadoma}ina Olimpijade, planovi za izgradwu ekolo{ki odr`ivog
HAMARBI SJOSTAD (HAMMARBY SJÖSTAD) - OD INDUSTRIJSKE ZONE
DO MODERNOG SUSEDSTVA
Sl. 6Generalni plan
General Plan
Sl. 7Ilustracija prikazuje projekat
izgradwe objekata i infrastrukture
Illustration showing building andinfrastructure project
31
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
susedstva su ostali, kao i dovoqno vremena zapa`qiviju razradu ideje. Posebna dimenzija uvezi sa izgradwom ovog podru~ja, ostvarena jepoliti~kim zahtevima da se formira ekolo{kipodoban grad, koji }e efikasno koristiti posto-je}e resurse.
U godinama 1993-1999, du` dokova stare lukeizgra|eno je oko 1250 stanova i nova {kola,ura|ena su dva velika detaqna urbanisti~kaplana (za dve od ukupno osam prethodno defin-isanih pojedina~nih osobenih delova/lokacija uokviru ovog velikog podru~ja), kao i programikvaliteta koji treba da slu`e kao osnova zadaqu izgradwu. U narednom periodu o~ekuje seizgradwa oko 8000 stanova za oko 15000 sta-novnika, dok se u zavr{noj fazi predvi|a da }eu zoni `iveti i raditi oko 25000 qudi. O~ekujese da }e do 2010-2015. godine, cela zonaHamarbi Sjostada biti kompletno izgra|ena,opremqena i u funkciji.
Tradicija urbanisti~kog planirawa u
[tokholmu
[tokholm ima mo}nu i dugu istorijsku tradici-ju urbanog planirawa. Dana{wa osnova plani-rawa [tokholma temeqi se na znatnoj povr{inizemqi{ta koje grad ima u vlasni{tvu i na jav-nom/dru{tvenom monopolu nad izradom planova.Jedna od posledica toga je da {irewe velikihsusedstava zahteva posebnu plansku dokumentaci-ju, sa kombinacijom i istovremenom izradom de-taqnih urbanisti~kih razvojnih planova i razno-vrsnih arhitektonskih projekata pojedinih zgrada.
Pravila izgradwe u [tokhlomu
“Pravila izgradwe u [tokholmu” ustanovqe-na su u okviru generalnog plana grada. Glavniciq ovih pravila je da uspostave takav pristupnovoj izgradwi koji }e uzeti u obzir jedinstvenekarateristike grada. Jedan od esencijalnihciqeva je da se sa~uva specifi~nost grada kojase ogleda u formi “godi{wih prstenova” (“annu-al rings”), karakteristi~nih za wegov nastanak.Razvoj grada kroz skoro 750 godina mo`e da seo~ita u prostoru i arhitekturi koja je ostala izraznih epoha, formiraju}i dana{wi [tokholm.Tako je ustanovqeno dvanaest arhitektonskihstilova u okviru “Pravila izgradwe” koji nosenazive odgovaraju}ih zona (prstenova): Starigrad, Tvr|ava, Starije predgra|e, Zona individ-ualnog stanovawa, Zeleni grad, Krug oko tvr|a-ve, Zona ku}a u nizu, Zona podzemne `eleznice,Novije urbane celine, Zona novijeg okru`ewa,Institucioni park i Poslovna zona.
Hamarbi Sjostad - grad adaptiran na
ekocikluse
U okviru “Pravila za izgradwu” grada, Hamar-bi Sjostad je klasifikovan pod arhitektonsko -urbanisti~kim stilom “Zona novijeg okru`ewa”.Detaqniji opis ovog koncepta (preuzet iz“Pravila izgradwe u [tokholmu”; Stockholm CityPlanning Office, 1997.):
“U zoni izme|u centra grada i oboda, noviurbani tip podrazumeva novu izgradwu na pret-hodno ve} izgra|enom zemqi{tu, ~esto u blizinivode, s gustinom sli~noj gustini u centru i ve}imzahtevima za zelenilom i slobodnim prostori-ma. Nagla{en je strogi zahtev za ekolo{ki po-dobno prilago|avawe tako gusto izgra|enogurbanog okru`ewa. [ema plana u novom gustoizgra|enom okru`ewu, podrazumeva kombinacijutradicionalnih zatvorenih blokova i otvorenihdelova koji treba da obezbede iskori{}eweprirodnih prednosti - vizura i prirodnog svet-la u zoni priobaqa uz za{titu prirodnog okru-`ewa... Ulice su kreirane po ugledu na {emuuli~ne matrice postoje}e tvr|ave, sa me{avinomrazli~itih tipova saobra}aja i jasnim razgra-ni~ewem izme|u glavnih ulica sa drvoredima ilokalnih ulica. Topografija i zgrade, u ujed-na~enom odnosu formiraju urbanu siluetu.”
Projekat za Hamarbi Sjostad je izvor inspi-racije za ekolo{ko planirawe, gra|ewe i sta-novawe, a tako|e model za rekonstrukciju u cen-tralnim zonama kompaktne stukture tradicio-nalnog gradskog nasle|a Ciqevi projekta zahte-vaju zna~ajno razvijawe envajronmentalno -tehnolo{kih i socijalno prihvatqivih re{ewakoja mogu da budu kori{}ena i u razvijenimzemqama i u zemqama u razvoju. Primarni ciqrazvoja podru~ja je da ono mora da bude u saglas-nosti sa principima postavqenim za odr`ivirazvoj u gusto naseqenim urbanim celinama, kaoi u skladu s Envajronmentalnim programom za[tokholm “Envajronment 2000”.
Ekolo{ka optimizacija je razra|ena u pod-ciqevima koji formiraju bazu za operacional-izaciju projekta (Sl. 8). Osnovni principi su:zatvoren prirodan ciklus (ve} na lokalnom ni-vou - zna~i u samoj stambenoj zajednici), potro{-wa prirodnih resursa na minimumu, smawewe iminimizirawe potro{we energije (kao i wenodobijawe iz lokalnih izvora), program recik-la`e vode (i wene u{tede), recikla`a gra|evin-skog materijala (lokacija ovog budu}eg stambenogsusedstva, danas je napu{tena industrijska zonau centralnom podru~ju grada), princip “odr`ivogtransporta” (koji podrazumeva redukciju potrebe
32
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
za transportom odgovaraju}im locirawem sadr-`aja /namena povr{ina/, kao i pronala`ewe iprimenu novih transportnih sredstava), nagla{enose}aj zajedni{tva stanovnika ({to izme|u osta-log podrazumeva u~e{}e i uzimawe u obzir zahte-va stanovnika i wihov uticaj na plan i izgradwusame zone), a tako|e i promovisawe stava o eko-lo{koj odgovornosti dru{tva.
[irewe centralne zone
Jedan od ciqeva projekta za Hamarbi Sjostad jeda se kreira urbano susedstvo, ekolo{ki podobnoi uklopqeno u prirodno okru`ewe. U generalnomplanu za zonu je u~iwen poku{aj da se detaqnije odredi definici-ja urbane arhitekture koja }e se tu graditi. Osnovni uslov prois-ti~e iz ~iwenice da ovo podru~je predstavqa {irewe centralnezone grada, koju karakteri{u ve}a gustina, izme{ani sadr`aji iaktivnosti, specifi~ni dizajn poslovnog prostora i intenzivnakomunikacija.
Prvo i najzna~ajnije, potrebno je iskoristiti kvalitet postoje}evodene povr{ine, kao sveprisutni, stalno promenqiv prirodnielement. Voda ovde predstavqa nordijsku interpretaciju javnogprostora.
Drugo, zate~eni predeo sa svojim parkovima i zelenilom pred-stavqa prirodni kvalitet. Zato je veliki napor u radu na detaq-nom urbanisti~kom planu u~iwen da se sa~uva postoje}a vegetaci-ja i prirodni rezervati, i da se formiraju nove ozelewene uliceu unutra{wosti blokova.
Inicijativa za ekolo{ki podobno okru`ewe
rezultira {irokom skalom novih infrastruktura
Uticaj inicijative za ekolo{ki podobno okru`ewe podrazumevaukqu~ivawe {irokog spektra novih infrastrukturnih sistema.Primena ove inicijative na saobra}ajni sistem, zna~i nove brzetramvaje, nove mostove i specifi~an dizajn lokalne saobra}ajnemre`e. Hamarbi Sjostad je planiran kao zaokru`ena celina sozelewenim Bulevarom kao arterijom, koja prolazi kroz celosusedstvo. Motorni saobra}aj je umawen, zahvaquju}i povoqnojlokaciji u centru, a tako|e je umawena zavisnost od privatnogvlasni{tva nad automobilima. Umesto toga, kao atraktivna alter-nativa razvijen je javni transport, u obliku brzog {inskog sistema- brzih tramvaja, koji se kre}u du` Bulevara. Cela zona }e tako|eimati dobro razvijen sistem pe{a~kih i biciklisti~kih staza.
Poseban doprinos je razvoj mre`e sistema za komunikacijuinformacijama. Ova mre`a je preduslov za funkconisawe “inte-ligentnih ku}a”, uz primenu savremene tehnologije, s ciqem smawe-wa potro{we energije i minimizirawa negativnih uticaja na`ivotnu sredinu.
Posve}enost o~uvawu prirodnih resursa kroz primenu {irokogspektra razli~itih, ekolo{ki podobnih re{ewa za infrastruktu-ru, ogleda se i kroz izgradwu novog postrojewa za preradu otpa-da. Tako|e je planiran Centar za informacije i o~uvawe okoline(Environment and Information Center), i to na atraktivnoj, lako dos-tupnoj lokaciji.
Sl. 8Ekolo{ki sistem modela
Hammarby Ecological System of HammarbyModel
33
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Arhitektonska i estetska re{ewa
Hamarbi Sjostad ~ini kontekstualnu celinu scentralnim gradskim jezgrom uz otvoreniju, moder-nu strukturu - “poluotvorenog bloka”. Ovako orga-nizovan blok rezultira otimalnijim kori{}ewemzemqi{ta, povezuju}i dobro dizajnirane slobodneotvorene urbane prostore i unutra{we prostoreblokova. Propustqivost /povezanost, tako|e
obezbe|uje boqe uslove osun~awa s lepim vizurama ka parku ivodenim povr{inama (Sl. 9).
Arhitektonski program Hamarbi Sjostata u pet ta~aka:
1. Prostorna hijerarhijaHamarbi Sjostad sadr`i nekoliko planskih elemenata velike
razmere: centralni vodeni prostor, ozeleweni Bulevar kroz~itavo naseqe i prostor centralnog parka. Ovi elementi formi-raju osnov za kreirawe strukturne matrice podru~ja, wegovefunkcionalne {eme, orijentaciju i kapacitet zgrada, ~ine}i tako|ebazu za daqi razvoj i {irewe ovog podru~ja.
Ovim dominantnim elementima urbane arhitekture, pridodaje sevi{e elemenata mawih razmera - blokovi razli~ite strukture,uli~na mre`a lokalnih ulica i urbani prostori du` obale.
Zgrade izgra|ene du` dominantnih urbanih prostora imajurasko{niji dizajn koji korespondira takvoj lokaciji (sa koherent-nijom strukturom i detaqima ve}ih razmera).
Kombinacija poslovnog prostora prepletenog sa stanovawem du`Bulevara, stanovi na nekoliko nivoa i s polunivoima, izme{ani sastandardnim stanovima u zoni du` obale; sve to predstavqakvalitetan osnov za kreirawe fascinantnih fasada.
2. Fokus na okru`ewe i ekociklus (ekolo{ki podobna zona)Nova tehnolo{ka re{ewa generi{u nova arhitektonska re{ewa.
Solarni paneli, prilagodqive fasade, tende, nadstre{nice, zas-takqeni prostori... sve su to primeri novih tipova konstrukcija idetaqa zasnovanih na ekolo{kim idejama i na uklapawu uokru`ewe, koji u kona~nom vode ka dobrom i kvalitetnom arhitek-tonskom projektu. Materijali, kao {to su prirodni kamen, {tuko,staklo, ~elik i drvo, bi}e sve vi{e kori{}eni, dok }e drugive{ta~ki materijali nestajati iz upotrebe.
Posve}enost problemima okru`ewa i po{tovawu ekociklusa je,tako|e, sasvim jasno notirana u okviru planirawa. Plan karak-teri{u organski, mirni oblici. Ovaj organski dizajn je potenciranzelenilom, predba{tama, uli~nim drvoredima i {irokimparkovskim povr{inama. Nove namene u vezi s novim, druga~ijimodnosom prema okru`ewu, kao na primer, postrojewe za preraduotpada i Centar za informacije i o~uvawe okru`ewa, zahtevajuistovremeno novu konceptualnu definiciju i korespondiraju}i noviarhitektonski stil. Ciq je da se u prostoru ovakava postrojewa iusluge naglase, poput novih “hramova”.
Sl. 9Hammarbyhamnen, pogled sa severa
Hammarbyhamnen, North
34
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
3. Grad na vodiZgrade su projektovane sa velikim teresama i balkonima,
ogromnim prozorima i visokim plafonima. Komponente gradwe,kao {to su ograde, tipovi prozora i krova, tako|e su posebnodizajnirane. Veza sa vodom je potencirana i izborom palete bojaza fasade, s posebnim osvrtom na kontrast fasada i vodenihpovr{ina - gde su fasade naj~e{}e bele u skladu sa svetlimokru`ewem (Sl. 10, 11).
4. Jedinstveni {arm [tokholmaJedinstveni {arm [tokholma bi}e potenciran i daqe razvijen
dizajnom zgrada i op{tim utiskom prostora na ovoj lokaciji u cen-tru grada. Posebnost [tokholma bazirana je na strogosti i jed-nostavnosti, koja je u vezi sa oskudicom u resursima kroz istori-ju stalno prisutnom. Glatki {tuko zidovi, uvu~eni prozori,smirene sekcije praznih zidova, mali broj uniformnih tipovaprozora, izjedna~ene visine krovova... sve to ~ini arhitektonskeelemente koji daju gradu wegov jedinstveni {arm. U HamarbiSjostadu ovi elementi }e biti kombinovani sa specifi~nostimacentralnog jezgra grada, koje karakteri{e stroga arhitektonskaslika na fasadama ka ulici i ve}a briga za detaq.
5. Pro{lost i SavremenostJedinstvena odlika ovog plana za stambenu zonu, jeste da se
standardizovani tipovi stanova planiraju u mawem obimu, a vi{ekao nestandardnih stanovi. Ovakva odluka je delom rezultat~iwenice da je u porastu oblik zajedni~kog vlasni{tva nadstanovima, a tako|e i zbog individualnog uticaja koji postepenoja~a, ~ak i u slu~aju stanova za rentirawe. Fleksibilnost imogu}nost adaptacije predstavqaju kqu~ni koncept koji karak-teri{e, kako projekte stanova, tako i fasade zgrada.
Sl. 10Allébron most
Allébron bridge
Sl. 11Sicklauddsbron most
Sicklauddsbron bridge
35
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Urbani ekolo{ki projekat (Urban EcologyProject) koji integri{e urbanu obnovu i ekolo{keprincipe, realizovan u Alborgu u Danskoj, pred-stavqa novi pristup rekonstukciji starog grad-skog jezgra, tradicionalne nasle|ene zonegrada, uz kori{}ewe principa odr`ivog razvoja-po{tovawe ekonomskih resursa i ekolo{keodr`ivosti. ^etiri bloka i otvoreni prostor uokviru Danmarksgade, ~etvrti u centru Alborga,ukqu~eni su u eksperiment iz koga je proiza{lo{est potprojekata koji kreiraju, eksperimental-no primewuju i razvijaju ekolo{ki pogodnookru`ewe, a tako|e su okrenuti budu}nosti -konceptom istra`ivawa alternativnih na~inakori{}ewa energije. Ovi potprojekti su naz-vani: zeleno susedstvo, plava ku}a, `uta ku}a,standardizovani koncept za otvorene prostore,nova ekolo{ka konstrukcija i standardizovanikoncept za obnovu /adaptaciju.
^etvrt Danmarksgade je locirana izme|u`elezni~ke stanice i centralnog jezgra, a uokviru gradskog projekta urbane obnove dobilaje status zone s visokim prioritetom. ^etvrtLouisgade se sastoji ve}inom od stambenih blok-va, sa zgradama zidanim u periodu 1850 - 1910godine. U okviru ~etiri bloka koji su predmetobnove ima oko 40 vlasni~kih parcela, sa oko350 stanova i ve}im brojem malih radwi.
Realizacija projekta je sprovedena u koopera-ciji lokalne uprave grada Alborg, Danskog mini-starstva za stanovawe i izgradwu, lokalnestru~ne firme (SBS Byfornyelse) i ve}eg broja kva-lifikovanih profesionalaca, koji su u~estvo-vali kao konsultanti.
Stav je da }e postignuti rezultati i iskustva,koja su prikupqena u toku realizacije projekta, uvelikoj meri doprineti za se inspiri{u stru~-waci i nadle`ne institucije da insistirawe naprimeni odr`ivih tehnika i na wihovom budu}emunapre|ivawu.
Kao zajedni~ki i objediwuju}i okvir defin-isana je ideja Zelenog susedstva. Svrha je delombila da se okru`ewe ~etvrti Danmarksgade una-predi i poboq{a ozelewavawem kvalitetnim ze-lenilom, i delom da se obezbedi sveobuhvatnojedinstvo izme|u svih potprojekata ukqu~enih uUrbani ekolo{ki projekat. Ustanovqen je sistemzelenila kroz ~itavu zonu, s ciqem da seobezbedi kohezija izme|u dvori{ta, blokova,zgrada, ulica i trgova. Uspostavqeni su planoviaktivnosti od individualnog nivoa jednog stana,do celokupne ~etvrti. Tako|e su, u okviru ideje
Zelenog susedsva ustanovqeni vodi~i za plani-rawe fizi~ke strukture u zoni. Kao prate}aaktivnost organizovan je informativni centar“Plant a House” 1996.-1998, kako bi se u real-izaciju projekta ukqu~ili stanovnici Alborga.
Osim jasnog koncepta da se primene najsavre-menija tehnolo{ka i tehni~ka dostignu}a, tako|eje postavqen zahtev da celokupna revitalizacijatreba da pru`i jasne ekolo{ke signale i daposeduje visoke arhitektonske standarde.
Centralna ta~ka lokacije Danmarksgade je trgLouise Square, koji je u postupku rehabilitacijepretvoren u vizuelni reper ekolo{kog projekta -skver se koristi kao prostor za rekreaciju iigru dece ali i kao javni prostor za razne sku-pove na otvorenom i ekolo{ke pijace. U centrutrga je izgra|ena fontana sa vodenim bazenom ukome se reflektuju okolne zgrade.
Standarizovani koncept za otvorene pros-tore imao je za ciq da se formiraju novi zajed-ni~ki prostori u unutra{wosti blokova, uz naj-ve}u mogu}u primenu ekolo{kih propisa. Konceptje formiran kao inspirativni katalog ideja ukome se istra`uje sadr`aj zajedni~kog otvorenogprostora, sa sugestijama za nova re{ewa. Kata-log ideja se odnosi na slede}e oblasti: vegeta-cija, parterno ure|ewe, objekti, urbani mobili-jar, upravqawe, podr{ka i iskustva. Nakon rea-lizacije, prikupqena iskustva treba da rezulti-raju op{tim uslovima i preporukama za primenuodr`ive urbane obnove u gradu Alborgu. Reali-zacijom planiranih intervencija u unutra{wo-sti blokova dobijen je zajedni~ki javni prostor;u ciqu odr`avawa novooformqenog zajedni~kogprostora u unutra{wosti blokova ura|ene suposebne bro{ure za stanovnike, u kojima se su-geri{e kako da se pona{aju i {ta mogu da ~ineda wihov zajedni~ki prostor dugo i kvalitetnotraje. Kompletna aktivnost unapre|ewa posto-je}eg zapu{tenog stawa unutarblokovskog pros-tora i unapre|ewa okru`ewa je, bazirana nastru~nim znawima arhitekata i nadle`nih eko-loga, uz stalnu saradwu sa stanovnicima svakogbloka unapre|ewe ~etiri otvorena prostorasprovedeno je u periodu 1996.-1998.god.
U svim otvorenim prostorima isti~u se tzv.“zeleni signali”, a ekolo{ke mere su kombino-vane sa savremenim dizajnom podesnim za urba-no okru`ewe. Ovi prostori nameweni su, presvega, stanovnicima bloka za odmor u prijatnom,ozelewenom prostoru, opremqenom potrebnimelementima urbanog mobilijara, fontanama koje
EKOLO[KI PROJEKAT - PRIMER ALBORGA
36
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
koriste tehni~ku vodu - ki{nicu, klupama i poplo~avawem odekolo{ki podobnog materijala, sve kombinovano sa savremenimprincipima urbanog dizajna za projektovawe odr`ivog urbanogokru`ewa. Stanica za preradu sme}a je, tako|e, integrisana uzonu.
Standarizovani koncept za adaptaciju objekata, podrazumevarazradu i proveru standrizovanih re{ewa za adaptirawe zapu{-tenih, zgrada, koje je mogu}e revitalizovati. Ovaj koncept je raz-ra|en na tri lokacije - tri zgrade na parcelama koje je otkupilagradska nadle`na institucija, za potrebe stanovawa za gradskuupravu.
U okviru ovog potprojekta razra|eno je nekoliko predloga sinformacijama: o relevantnim ekolo{kim parametrima, mini-malnim i maksimalnim prostornim zahtevima, preporukama zaizgradwu i mogu}nostima u okviru postoje}ih re{ewa; o potrebn-im finansijama za svaku pojedina~nu zgradu/parcelu, s obraz-lo`ewem potrebnih dodatnih ulagawa u pore|ewu s ulagawem uurbanu obnovu, kao i pokazanim u{tedama i vremenom u kom }e sevratiti ulo`eno za svaku ekolo{ku inicijativu koja se smatrapodesnom za konkretnu zgradu/parcelu.
Tako|e su vo|eni pregovori s privatnicima da se ukqu~e u ovajprojekat i adaptiraju svoje zgrade u skladu s preporukama. Iskustvasu pokazala da je bilo te{ko posti}i kona~an dogovor, zbogprocene vlasnika da im se ulagawa ne}e isplatiti, iako su bilaobezbe|ena sredstva gradske uprave za dotirawe ovih radova.
U okviru potprojekta Nova ekolo{ka izgradwa, ciq je bio da seizgrade takve nove zgrade koje }e u budu}nosti biti putokazi otome kako treba graditi novo u okviru nasle|enih centralnihzona. Pilot projekat je skoncentrisan na novoj konstrukciji pri-jateqskoj prema okru`ewu, primewenoj u urbanoj obnovi susedst-va (Sl. 12). Osnovno je da celokupni proces izgradwe bude odpo~etka do kraja utemeqen na ekolo{kom razmi{qawu.
Poku{aj sprovo|ewa ekolo{kih principa vizuelno je pred-stavqen kroz Zelenu, Plavu i @utu radionicu koje su na raspola-gawu stanarima, ali se mogu koristiti i u izlo`bene svrhe.
Sl. 12Ekolo{ka nova
konstrukcija; nove
zgrade prijateqske
prema okru`ewu u
rekonstruisanom
susedstvu
Ecological NewConstruction;Environment-friendlynew buildings in urbanrenwealneighbourhoods
Sl. 13Plava ku}a posle
rekonstrukcije
Blue House after urbanrenewal
Sl. 14@uta Ku}a - uli~na fasada
Yellow House - facade to street
� Zelena radionica je dvospratni zeleni pre-sek (dva sprata na ulazu u zgradu ura|enu poovom projektu su ozelewena puzavicom nadrvenoj konstrukciji) na ulazu s providnimkrovom preko koga se sliva ki{nica u oblikuvodenog stuba u bazen na tlu do Plave radion-ice. Soba se sastoji od dela s ventilacionimsistemom za zagrevawe i pre~i{}avawe(akvati~nim biqkama) vode koja se koristi kaotehni~ka voda za perionicu
� Plava radionica je sistem upravqawa vodom,gde se sakupqena ki{nica i voda za praweve{a pre~i{}avaju i recikliraju. Velikastaklena vrata omogu}avaju kontakt sazelenom sobom i zajedni~kim prostorom.
� @uta radionica je ravna terasa na krovu,pokrivena providnom konstrukcijom, za ugrad-wu sistema solarnih }elija.Potprojekat Plava ku}a je razvojni projekat
koncentrisan na u{tedu vode. Ovim projektomrazvijen je novi na~in kori{}ewa i u{tede vodekoji se mo`e primewivati u okviru urbaneobnove. Smawena je potro{wa vode do 30% uodnosu na stawe pre rekonstrukcije. Kvalitetprojekta je u postupku pre~i{}avawa vode i vaz-duha biqkama. Jedan od glavnih principa u pro-jektu je razdvajawe vode u zavisnosti od wenogkvaliteta (voda sa slavine, reciklirana voda iki{nica).
Realizacija projekata je sprovedena na ku}iizgra|enoj po~etkom XX veka, a rekonstruisanoj1996.godine (Sl. 13).
Projekat @uta ku}a razvija i demonstrira na-~ine u{tede energije, kontrole energije i pro-izvodwe energije, koji se dugoro~no mogu koris-titi u projektima urbane obnove. Uz po{tovawepostoje}ih resursa, ciq projekta @uta ku}a je dase potro{wa energije za zagrevawe prostorija,ventilaciju, zagrevawe vode i struju redukuje zaoko 30% u odnosu na stawe pre rekonstrukcije(Sl. 14).
Osnovna karakteristika projekta je novadvori{na fasada sastavqena od staklenih zido-va i staklenih ba{ti, uz primenu najsavremeni-jih materijala i tehnike ugradwe; u okviru fasa-de instalirani su solarni paneli sa solarnim}elijama. Kontrola potro{we energije je usvakom stanu ponaosob uz pomo} odgovaraju}ihaparata (tzv. “ekometar”), pri ~emu se informa-cije o potro{wi dobijaju preko teleteksta.
Realizacija projekta je sprovedena na ku}iizgra|enoj 1900. godine, a rekonstruisanoj1996. godine.
Ekolo{ke stmabene zone nude stanovnicimamogu}nost da `ive i rade u kvalitetnijoj `ivot-noj sredini, novim “odr`ivim stilom `ivota”.Taj stil podrazumeva u{tedu energije, i smawewenegativnih uticaja na `ivotnu sredinu. Dobrailustracija ove teme je skora{wi primerBeddington Zero Energy Development (BedZed), ~i-ji je ciq da ostvari nultu potro{wu neobnovqi-ve energije i preusmeri se na kori{}eweobnovqive energije, a tako|e i da emituje nulupolutanata.
Jo{ nekoliko britanskih primera, kao {to jeMilenijumsko selo u Londonu (GreenwichMillennium Village), zatim Energetsko selo u[ervudu (Sherwood), govore o visoko projek-tantsko i in`ewersko artikulisanim, i doslednorealizovanim primerima. Za {iroku primenuneophodno je da tr`i{te bude zainteresovano zatu vrstu proizvoda, da proizvo|a~i ozbiqnoshvate da treba da uzmu u~e{}a u odr`ivom svetu.Svaki od navedenih primera temeqno se baviproblemom ekonomske efikasnosti jer je {irokaprimena mogu}a kada proizvodwa ekolo{kihmaterijala i izgradwa ekolo{kih ku}a, kao i~itavih zona nije skupqa ok klasi~ne gradwe.
Poseban segment je zakonodavni okvir, kaopodr{ka novom na~inu gra|ewa. Dobar primerje britansko Ministarstvo (DETR – Odeqewe za`ivotnu sredinu, transport i region), koje kon-tinuirano ugra|uje u svoje zakone indikatorekao merne vrednosti i pokazateqe odr`ivograzvoja. Navedeni primer u ovom tekstu, reali-zovan u Nema~koj, tako|e demonstrira pra}eweprojekta uz usagla{avawe propisa.
U srpskoj praksi realizovanih primera nema.Nema ni usvojenih projekata, kroz proceduruPlanskih komisija. Tokom protekle dve decenijebilo je nekoliko projekata koji bi uslovno moglida se stave u kategoriju sli~nih istra`ivawa ikoji su u rudimentarnoj formi promovisaliideje bliske ovom konceptu. Zbog neusagla{enos-ti sa tada va`e}om zakonima i propisima, nisuusvojeni na Planskoj komisiji. Zakonu o plani-rawu usvjen 2003.god. na~elno postavqa okvir imogu}nost izrade planova u duhu odr`ivog razvo-ja. Istu na~elnu mogu}nost daje i novi generalniplan Beograda usvojen 2003.god. Za imple-mentaciju, potrebna je daqa detaqnija razrada,kako zakonodavnog okvira, tako i nivoa obradegeneralnih planova u tom segmentu.
37
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
ZAKQU^AK
LITERATURA
Andrews, N. L.,R. & Darnall, N. & Rigling Gallagher,D., “Environmental Management Systems: A SustainableStrategy for a Sustainable World”, Eighth InternationalConference of the Greening of Industry Network,Sustainability: Ways of Knowing, Ways of Acting,University of North Carolina, November, 1999.
Baji}-Brkovi}, M., (urednik), Odr`ivost grada,monografija, Arhitektonski fakultet, Beograd 1999
Baji}-Brkovi}, M., Ogledi o planirawu iodr`ivom razvoju grada, Univerzitet u Beogradu,Arhitektonski fakultet, Beograd, 2000.
Bogdanovi}, R. (urednik), monografija Strategijei metode za unapre|ewe kvaliteta okru`ewa u kom-pakt gradovima, DUB i Urbanisti~ki zavod Beograda,1999.
Bogdanovi}, R., Ka odr`ivom gradu; strategije imetode za unapre|ewe kvaliteta okru`ewa ugradovima, Saobra}ajni fakultet, 2002, Beograd
Burton,E., Williams,K., Jenks,M., (editors) TheCompact City? A Sustainable Urban Form, OxfordBrookes University, Oxford, UK, 1996.
Dahl, A. L., “Towards Indicators of Sustainability”,Rad prezentovan u okviru: Scope Scientific Workshop onIndicators of Sustainable Development (Wuppertal, 15-17 November 1995.) United Nations Environment
Denisov, N., Grenasberg, M., at al, “CitiesEnvironment Reports On the Internet: Understanding theCEROI Template” UNEP/GRID-Arendal, Norway, 2000.
Europen Conference: New Tools for the Renaissanceof the City in Europe”, knjiga apstrakta, Berlin, 1995
Jani}, M., Odr`iv razvoj qudskih naseqa zemaqau tranziciji, Juginus i Direkcija za gra|evinskozemqi{te i izgradwu, Beograd, 1997.
“Hammarby Sjostad, novi distrikt usagla{enetehnologije i ekologije”, zbornik radova, kwiga 1:Principi i praksa odr`ivosti u razvoju naseqa u Srbiji,UUS, Beograd, 2000.
Robson, B. & Parkinson, M. & Boddy, M. &Maclennan, D., The State of English Cities Department ofthe Environment, Transport and the Regions: London,UK, November 2000.
Stojkov, B. (urednik), Jani}, M. (prevod ipriprema); Urbanizam Evrope; Evropska urbanisti~kapoveqa, Evropski Savet, Strazbur, 1992. UUS iUrbanisti~ki Zavod Beograda; Beograd 1996.
The Aalborg Urban Ecology Project, Danish Ministry ofHousing and Building, january 1998.
The Habitat Agenda: Goals and Principes,Commitments and Global Plan of Action, UNConference on Human Settlements, Istanbul, 1996.
Wagner W. F., Joder T., Murphrey Jr. A., (editors),Urban Revitalization, Policies and Programs, SAGEPublications Thousand Oaks, London, New Delhi, 1995.
WWEEBBhttp://www.ci.chi.il.us/Mayor/Zoning/, The Ordinance -Establishing Urban Designe Standards - Downtown and inNeighborhoodshttp://www.eaue.de/default.htm, European Academy ofthe Urban Environmenthttp://www.ecorenewal.com/default.asp, EcologicalBuilding Renewal Projects in European Citieswww.hammarbysjostad.stockholm.sewww.iclei.orghttp://www.ourplanet.com, Dahl, A. L., “Measuring theunmeasurable”, Our Planet 8, 1996.www.spo.org.tr/Athena.htm, European Council of TownPlanners’ Principles for Planning Cities, Nova Atinskapoveqa, March 1998.www.towns.org.uk; Discussion Document: Vital andViable Town Centreshttp://ub.es/medame/ind-text.html, Geografia D’Europa:textos de suport, Urban Environmental Quality, sept.2000.http://www.urbed.co.uk/index.html
38
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
39
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Komentar redakcije
Tim arhitekata iz Beograda u sastavu: Igor
Stipac, Daniela Stankovi}, Mladen Stameni}
koji `ive u Atini, osvojio je prvu nagradu na
me|unarodnom arhitektonskom konkursu
EUROPAN, koji se odr`ava svake druge godine u
svim zemqama EU i jo{ nekoliko pridru`enih
~lanica.
Ciq ovog presti`nog konkursa je promocija
mladih arhitekata, ispod 40 godina, kroz
realizaciju pobedni~kih radova, i
implementacija eksperimentalnih
konceptualnih arhitektonskih re{ewa na
zadatim lokacijama. Pobednici prethodnih
EUROPAN konkursa
danas su renomirani
arhitekti {irom
Evrope kojima je
upravo ovaj konkurs
omogu}io profesionalnu afirmaciju.
Pobedni~ki rad pod nazivom “Do you speekGREEN?”, po oceni me|unarodnog `irija od 9
~lanova (me|u kojima je bila i Natalie de Vriesiz ~uvenog holandskog arhitektonskog studija
MVRDV), najuspe{nije je odgovorio na
ovogodi{wu temu EUROPANA 71 “Sub-urbanchallenge, urban intensity and housing diversity” na
lokaciji Ilion u prigradskoj oblasti Atine.
Projekat prevazilazi klasi~no arhitektonsko
re{ewe i, kroz sintezu razli~itih disciplina i
intervenciju na socijalnom, kulturolo{kom,
fenomenolo{kom i konceptualnom nivou, nudi
nov model fleksibilnog stanovawa u
savremenom evropskom gradu, sugeri{u}i
implementaciju ekolo{kih principa i zelenila
kao prioritet, inspiraciju i vezivno tkivo
arhitekture budu}nosti.
Comment Team of architects from Belgrade: Igor Stipac,Daniela Stankovic, Mladen Stamenic, who lives inAthens won a first prize on internationalarchitectural competition EUROPAN 7 which washeld for the 7th time in 17 countries of the EU.The aim of this prestigious competition is topromote young architects under 40 years throughrealization of prize-winning projects andimplementation of their conceptual solutions onproposed sites. Winners of previous EUROPANsessions are today world well-known architectswhich started their professional affirmation throughthis competition.Prize winning project of our architects with title “Doyou speak GREEN?”, according to the internationaljury, answered most successfully on EUROPAN 7theme “Sub-urban challenge, urban intensity andhousing diversity” for the site of Illion in Athens,Greece.Project is not classical architectural solution butsynthesis of various disciplines tackling theproblems on social, cultural and conceptual level. Itoffers new models of flexible housing incontemporary European city, suggestingimplementation of ecological principles and greenas priority, inspiration and connecting tissue ofarchitecture in the future.
NOVI MODELI STANOVAWA
NEW HOUSING MODELS
Igor Stipac, Daniela Stankovi}, Mladen Stameni}
Igor Stipac, projektant BETAPLAN A.E.M.Aristodimou 1, 106 76 Athens, GreeceDaniela Stankovi}, projektant ISV architects&associates Thessalonikis 129 & Artis18346 Moshato, Athens, Greece
1 informacije na temu EUROPAN-a 7 nalazese na Web-strani (Information aboutEUROPAN 7 could be find on web site)http://www.europan-europe.com.
UD
K 7
28
.1
40
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
URBANA STRATEGIJA
Zelenilo je apsolutni kvalitet, neposredni produ`etak
Prirode, i kao takav, univerzalni favorit na{ih ~ula.
Green-polution je urbana strategija koja sinteti{e
rasute urbane ta~ke u homogeno tkivo kao odgovor na
fragmentaciju i nekontrolisanu ekspanziju gradskih
urbanih struktura. Pozajmquju}i funkcionalne principe
negativnih fenomena zaga|ewa i buke, ali deluju}i u
dijametralno suprotnom smeru, Green-polution se {iri
poput zelene “infekcije” i “zaga|uje” zelenim pejza`ima,
logi~nim urbanim planirawem i ekolo{kim na~inom
`ivota. To je vezivni medij koji inicira i pospe{uje
socijalnu densifikaciju, raznolikost i hetero-
funkcionalnost.
Apstrakt
Tema EUROPAN 7 konkursa bila je tragawe za novim,eksperimentalnim urbano-sociolo{kim modelima nasub-urbanim teritorijama velikih gradskih celina saciqem stvarawa strategije za reintegraciju irevitalizaciju zapostavqenih i zaostalih delovagradskog tkiva. Konstruktivnom interpretacijom ianalizom savremenog `ivota i urbanog ritma grada,traga se za skrivenim potencijalima i progresivnimkonceptualnim re{ewima u okviru izabranihprigradskih lokacija, koja u sebi imaju potencijaluniverzalnog. U okviru takvog inovativnog urbanog koncepta potrebnoje dati predlog alternativnih modela stanovawa satipolo{kim inovacijama i raznovrsno{}u u skladu sasavremenim na~inom `ivota. Kqu~ne re~i: urbano-sociolo{kim modeli, sub-urbane teritorije, zelena arhitektura
AbstractEUROPAN 7 generic theme was searchingfor new experimental socio-urban models
in sub-urban areas of contemporarymetropolis with a scope to establish strategy
for reintegration and revitalization ofneglected city areas. Through inventive
interpretation and analysis of contemporarylife and urban city rhythm, Europan 7competition is searching for a hidden
potentials and universal progressiveconceptual solutions for chosen suburban
locations. As an extension of inventiveurban concept, this is also call for analternative housing models and new
typologies in accordance of contemporaryway of life.
Key words: socio-urban models,sub-urban territories, green architecture
URBAN STRATEGYGreen is an ultimate quality. It isimmediate extension of the Nature,and as such, it is a universal favorite ofour senses. Green-polution is an urban strategy,which synthesize dispersed, fragileurban dots and spots into a homogenytissue. It came out as a response tourban disorder, fragmentation andurban sprawl. It is a universal tool thatfunctions on various levels /frommacro to micro, from abstract tospecific/. It activates existingcapacities, neutralizes negative andundesirable phenomenon and effects.
Sl. 1koncept
concept
41
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
KONCEPTUALNE SMERNICE
proces razmi{qawa
� Istra`ivawe konteksta
� izdvajawe pozitivnih momenata
� nagla{avawe “zelenih” momenata
� podr`avawe ekolo{ke invazije (formirawe
novog ekolo{kog volumena koji se povezuje sa
postoje}im parkom)
� transformacija postoje}e urbane matrice
� raslojavawe funkcija:
gore< zeleni javni pejza` (never ending garden)dole< saobra}aj, parking, buka, zaga|ewe
� odmotavawe zelenila preko bulevara
� povezivawe javnih rasutih povr{ina
� intenzivirawe socijalnih interakcija
RAZNOVRSNOST STANOVAWA
...u kontekstu sociolo{ke strukture
...primewena na oblikovni koncept kroz unifi-
cirani arhitektonski jezik
...u okviru raznih prostornih i funkcionalnih
re{ewa i mogu}nosti
...kroz razli~ite `ivotne stilove
CONCEPTprocess of thinking:
� exploring the context� borrowing the highlights from it� emphasizing the ‘green-lights’� supporting ecological invasion /forming new
ecological cluster which sticks to existing eco-logical park/
� transforming existing urban matrix /using thesame horizontal grid, and intervening in verticaldirection/
� layering the functions� unrolling green over the street� connecting dispersed socializing surfaces� intensifying social interaction
Sl. 2 konceptualne skice
conceptual sketches
HOUSING DIVERSITY…in social structure context…applied on morphology concept through
unified architectonic language…within various space and functional solu-
tions and possibilities…about life style choices
Sl. 3 {ira lokacija-programska postavka
wider location-programme setting
Sl. 4 u`a lokacija-pe{a~ka topografija
specific location-pedestrian topography
42
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
KU]A
...kao konstantno promenqiva
sredina koja pulsira u ritmu
na{ih `ivota
...kao fleksibilna naseqena ter-
itorija prilago|ena na{im
potrebama, raspolo`ewu i
inspiraciji...
...kao ekolo{ki zaklon koji fler-
tuje sa granicom privatnog i
javnog, perforiran drvetom koje
raste kroz unutra{wu ba{tu...
Ku}a koja raste i di{e zajedno sa
nama...
HOMEas ever- changing environment
that pulse in the rhythm of ourlives…
as flexible inhabited territoryadjusted to someone’s needs,moods or inspirations…
as ecological shelter that playswith barrier of private and public,perforated with tree raising throughthe flying garden…
Sl. 5 tipologija ku}a-koncept, izgledi
a house tipology-concept, vistas
Sl. 6 perspektiva-
pogled sa
trga
perspective-vista from a
public square
43
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
IDENTITET PREDGRA\A-Atina 2003
(proces razmi{qawa)
Sub-urbani fragmenti imaju svoja imena ali,
osim toga, ne postoje drugi prepoznatqivi ele-
menti identifikacije po kojima se bitno
me|usobno razlikuju. Trenutna situacija u
Atini: nedostatak zelenila, mawak parking
prostora, svakodnevni saobra}ajni kolaps,
ugro`enost pe{aka, i veliki broj neplanski
izgradjenih objekata.
(predlog)
� otkrivawe identiteta pojedina~nih
sub-urbanih celina
� uvo|ewe repera
� ’uve}avawe’ javnog prostora
� pogu{}avawe socijalne mre`e
� raznovrsnost `ivotnih stilova
� ujediwuju}i arhitektonski jezik
� raznovrsnost stanovawa
RAZNOVRSNOST STANOVAWA
(kontekst)
Pogled na ekolo{ki park u daqini, crkva na
blagoj uzvi{ici, zelena livada i razbacani
fragmenti zelenila... Ovi osamqeni kvaliteti
su jedino {to pleni u ovom siroma{nom
radni~kom predgra|u.
(odgovor)
Zadr`avamo zelenilo, {irimo ga, poput
zaraze, prema Ekolo{kom Parku i raslo-
javawem funkcija (odvajawe saobra}aja od
stanovawa) nudimo nov, povezuju}i ’socijalni
pejza`’ na kojem se de{avaju raznovrsne
aktivnosti. To je prvi vid ’raznovrsnosti’ koji
uvodimo. To je zapravo multidisciplinarna
intervencija koja se odnosi na urbano plani-
rawe, socijalnu strukturu stanovni{tva,
`ivotne stilove, oblikovawe i funkcionalnu i
tipolosku organizaciju stambenih jedinica.
Fleksibilnost otvorenog plana mewa ulogu
arhitekte, ~iji predlog postaje sugestija - okvir
za intervenciju budu}ih korisnika u skladu sa
wihovim `eqama i potrebama.
Sl. 7 perspektiva-tipi~na jedinica
perspective-a typical unit
Sl. 8 perspektiva-enterijer
perspective-interior
44
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
PROGRAMME CHOSEN AND PROGRAMATICFRAMEWORK
HOUSING
Project is offering conceptual model of “piloti” liftedhousing structures with underground garages within aclear construction system. Typological diversity is big,
number of possible combinations endless and final out-skirt of building undefined allowing the inhabitants totake an active role in its dynamical elevations. Social
diversity and life style variety is hosted by free and trans-formable plans which could be easily modified according
to someone’s needs.
PPEDESTRIAN AREAS
Green pedestrian surface passes under the buildings andcontinues in a natural slope above the Thivon Avenue
connecting the two cut areas. Pedestrians can walkeverywhere freely. Lighting elements are scattered around
just like a trees. Car presence is minimal as the biggestnumber of parking places is situated on the level of
Thivon Avenue.
SOCIAL NETWORK
Project proposes an installation of a whole network ofsocial places, spaces and surfaces scattered around thearea. Small shops under the buildings, meeting points,small playgrounds, green- market, flower fields, sittingareas- these are all elements of the social congestionand densification taking place on the GREEN surface.
PROGRAMSKI OKVIR
STANOVAWE
Projekat nudi konceptualni model ’piloti’ –
lebde}ih volumena/ stambenih jedinica/ sa podzemn-
im gara`ama. Tipolo{ka raznovrsnost je velika, sa
brojnim mogu}nostima kombinovawa i nedefin-
isanom finalnom fizionomijom objekata,
omogu}avaju}i tako korisnicima da aktivno u~estvuju
u wihovom finalnom oblikovawu. Socijalna
raznovrsnost i raznolikost `ivotnih stilova je tako
podr`ana kroz fleksibilne jedinice.
PE[A^KE ZONE
Zelena pe{a~ka povr{ina prolazi ispod odignutih
ku}a i nastavqa se u prirodnom padu preko glavne
avenije, povezuju}i tako trenutno odvojene stambene
zone. Prisustvo automobila je svedeno na minimum -
svi parking prostori i lokalni saobra}aj nalaze se
na podzemnom nivou.
SOCIJALNA MRE@A
Projektom se predla`e uspostavqawe ~itave mre`e
slobodno razbacanih
ta~aka, prostora i povr{ina. Male prodavnice
ispod ku}a, sastajali{ta, igrali{ta, zelena pijaca,
cvetna poqa, povr{ine za sedewe, odmarawe i ogo-
varawe- sve su elementi socijalnog prgu{}avawa
koji se de{avaju na ZELENOJ povr{ini.
SUBURBIAN INDENTITY-Athens 2003/thinking/
Suburban clusters have their names, but beside that,there is no other recognizable identity markers whichwould make some perceptible difference between them.There is no green, there is no parking, there is everydaytraffic collapse, there is pedestrian neglection on everystep and significant number of arbitrarily built houses.Social diversity should be considered as a potential andcultural improver. It is something which gives social rich-ness, cultural and subcultural perspectives and which willgive this city more important role in the metropolitan net-work of Europe.
/proposing/� specific identity perception of the area� landmarks introduction� public space enlargement � social network densification� life style diversification� unifying architectural language� housing diversity
HOUSING DIVERSITY/context/
Standing beside the church, we see the park in thedistance- a beautiful view. In front of us, right, left andbehind, there is just green grass sloping down. This lone-ly qualities are the only bright moments in a neighbor-hood that looks even sad.
/response/We preserve green, we spread it as well, directing it
towards Ecological Park, and by layering of functions/separation of traffic from housing/, we provide socializ-ing public landscape. In that landscape, different activi-ties are taking place. This is the first level of diversity thatwe introduce. It is actually multi-disciplinatory action thatapplies to urban planning, social structure of the inhabi-tants, life style choices, morphology concept, and func-tional and typological organization of houses.
Project is offering conceptual model of “piloti” liftedhousing structures with underground garages within aclear construction system. Flexibility of open plan ischanging role of the architect, whose proposal acts as asuggestion - framework for intervention of future users,according to their needs and wishes.
45
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Apstrakt
Oblast urbanog i
regionalnog planirawa
suo~ava se sa
fundamentalnim promenama
prouzrokovanim
kori{}ewem kompjuterski
baziranih modela u
planerskoj praksi i
edukaciji. Jedna od kqu~nih
promena je upotreba mo}nog,
jeftinog i lakog za
kori{}ewe Geografskog
Informacionog Sistema
(GIS) softvera i hardvera.
To je dovelo do stvarawa
ekstenzivnih prostornih
baza podataka i u~inilo
GIS jednim od neophodnih
instrumenata za re{avawe
nekih planerskih i
menaxmentskih zadataka kao
{to su: monitoring
kori{}ewa zemqi{ta,
primena propisa i pra}ewe
dozvola. U ovom prilogu
prikazan je primer primene
GIS-a u nau~no istra`iva~kom projektu “Razvoj
naseqa du` regionalne tramvajske linije-
primer doline Murgtal”, Univerziteta
Karlsrue (Nema~ka). Uz pomo} GIS-a
prora~unati su i prikazani na internetu
potencijali lokacija za izgradwu polupre~niku
od 500 m od postoje}ih i planiranih
tramvajskih stanica.
Kqu~ne re~i: tramvajske {ine, GIS,
planirawe, Murgtal
Uvod
Prostor i prirodni
resursi su ograni~eni.
[tedqivo opho|ewe prema
zemqi{tu pripada zato
centralnim principima
odr`ivog razvoja. Mada je
ovaj princip u mnogim
zakonskim osnovama
postavqen, spremnost za
wegovu realizaciju
strategijom razvijawa
naseqa unutar ve}
postoje}ih granica
predstavqa znatne
pote{ko}e. Za savla|ivawe
ovih pote{ko}a mo`e da
pomogne atraktivan, {inski
povezan javni prevoz.
Kroz nau~no-istra`iva~ki
projekat „Razvijawe naseqa
du` regionalne tramvajske
linije - primer Murgtal” ,
potpomognut od republike
Baden-Vitemberg , `eleli su
instituti (Orts-, Regional-und Landesplanung, für
Städtebau und Landesplanung, für Baugeschichteund für Geographie der Universität Karlsruhe)
Univerziteta u Karlsrueu (10/1999 – 9/2001),
SR Nema~ka, da poka`u mogu}nosti i {anse za
razvoj naseqa unutar ve} postoje}ih granica. U
polugodi{wem ritmu sastajali su se nosioci
projekta sa Univerziteta sa eksternim
u~esnicima i akterima iz mesta
(gradona~elnicima, op{tinskim i dru{tvenim
predstavnicima, planerima). U okviru tih
projektnih dana, predstavqeno je i diskutovano
aktuelno stawe projekta.
STUDIJA SLU^AJA: PRIMENA GEOGRAFSKOG INFORMACIONOG SISTEMA (GIS-a):
“POTENCIJALI NASEQA DU@ TRAMVAJSKIH [INA” u nau~no-ista`iva~kom projektu
“Razvoj naseqa du` tramvajskih {ina-primer Murgtala” Univerziteta u Karlsrueu, SR Nema~ka
CCaassee SSttuuddyy::
Thhee AApppplliiccaattiioonn ooff GGeeooggrraapphhiiccIInnffoorrmmaattiioonn SSyysstteemmss ttoo ““SSeettttlleemmeennttPPootteennttiiaall aalloonngg rraaiillwwaayy lliinneess”” iinn tthheerreesseeaarrcchh pprroojjeecctt ““SSeettttlleemmeenntt aalloonngg
RReeggiioonnaall RRaaiillwwaayy-- TThhee MMuurrggttaall EExxaammppllee””,,UUnniivveerrssiittyy ooff KKaarrllssrruuhhee,, GGeerrmmaannyy
AbstractThe field of urban and regional planning isexperiencing some fundamental changesthat are having impacts on the use of com-puter-based models in planning practiceand education. One of the key changes isthe use of powerful, cheap and easy to useGIS software and hardware. This has led tothe creation of more extensive spatiallyreferenced datasets, making GIS an essen-tial tool for some planners and manage-ment tasks such as land monitoring, codeenforcement and permit tracking. Thispaper shows an example of the use of GISin the context of the research project“Settlement along Regional Railway lines-The Murgtal Example”, University ofKarlsruhe. With the use of GIS the potenti-al of settlement areas for building in radiusof 500 m from existing and planned trampstops are calculated and are shown on theInternet.Key words: streetcar lines, GIS, planning,The Murgtal
Darinka Golubovi}-Mati}
Darinka Golubovi} Mati}, Samostalni prostorni planer,M. Sc. Resources Engineering, Hanfweg 14 50933 Keln, SR Nema~ka
UD
K 6
25
.46
:62
5.1
1 (
43
01
)
UD
K 0
07
:52
8.9
]:00
4
46
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Povod za ovaj projekat bilo je uspostavqawe
tramvajske linije u Murgtalu, na trasi
`elezni~ke pruge Ra{tat - Frojden{tat. Kroz
modernizaciju, elektrifikaciju, poboq{awe
takta i postavqawem novih stanica, javni tram-
vajski prevoz pru`a mogu}nost za unutra{wi raz-
voj murgtalskih op{tina. (Sl. 1). (15.06.2002.
pu{tena je u rad tramvajska linija izme|u
Karlsruea i Forbaha
Ciq projekta je da se razviju preporuke za
planirawe naseqa i infrastrukture du` budu}e
tramvajske linije, gde }e Murgtal slu`iti kao
primer rekonstrukcije regionalne `elezni~ke
pruge u tramvajsku liniju u periodu od dve godine.
U projektu su upore|ivane i klasifikovane
funkcionalne i prostorne modifikacije naseqa
na regionalnom i op{tinskom nivou du` `elez-
ni~ke pruge u regionima: Karlsruea, [tudgarta,
Rajn-Nektar-regiona i u [vajcarskoj.
Preporuke treba da se razviju ne samo za
specifi~nu situaciju u Murgtalu, ve} da se gene-
ralizuje forma o interakciji izme|u planirawa
Sl. 1Pplan nove regionalne tramvajske linije, grafik
Dominik Hovart
Plan of the new regional railway lines, grafikDominiq Hochwarth
Sl. 2 Panorama Forbaha, izvor Suzane Dam, 2001
Panorama of Forbach, sours Susane Damm, 2001
Sl. 3Topografska karta 1: 25 000, Karta Nema~ke 1:5 000,
izvor Ministarstvo za geodeziju Baden Vitemberga,
(http://www.lv-bw.de) od 05.09.2001, Az.: 2851.2-A/131
Topographic map 1: 25 000, Map of Germany 1:5 000,source Ministry of geodesy Baden-Württemberg,
(http://www.lv-bw.de) from 05.09.2001, Az.: 2851.2-A/131
47
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
naseqa i saobra}ajne infrastrukture.
Specifi~nost doline Murg1 (Sl. 2), predstavqa
pogodnu oblast za ovakvu studiju jer su {anse za
{irewe naseqa u regionu ograni~ene i zato je
neophodno koordinisano planirawe naseqa i
infrastrukture.
Murgtal
Dolina Murgtal se nalazi u
Badenvitembergu, na zapadnim obroncima
[varcvalda i {iri se oko 50 km od Ra{tata
(koji se nalazi u gorwoj dolini reke Rajne) do
Frojden{tata (koji se nalazi u visokom [varc-
valdu). Zbog topografskih problema samo mali
deo doline mo`e se koristiti za gradwu.
Projektom je razmatrana oblast od Kupenhajma
do Forbaha (transformacija `eleznice u tram-
vajsku prugu), povr{ine od oko 327 km2 u obliku
banane {iroke 10 km i duga~ke 40 km (Sl. 3).
Prva naseqa u Murgtalu osnovana su du`
obala reke Murg. Reka je proizvodila energiju
i davala mogu}nosti za transport drva i
neophodnih sirovina za razvijawe papirne i
drvne industrie. Razvijena je metalna i auto
industrija (Daimler-Krajzler (Daimler-Chrysler),kao i industrija wihovih snabdeva~a.
Tokom posledwih godina, kompanije u
Murgtalu su suo~ene sa problemima savremenog
dru{tva koji proizlaze iz novih tehnologija i
rezultiraju zatvarawem fabrika, gubitkom rad-
nih mesta i migracijom stanovnistva ka velikim
gradovima (Sl. 4). Uzanost doline je prouzroko-
vala probleme u poku{aju poboq{awa infra-
strukture i pove}awa ili modernizacije stam-
bene i industrijske oblasti.
Sl. 4Napu{tena fabrika u Vajzenbahu, izvor
Darinka Golubovi}-Mati}, 2000
An abandoned factory in Weisenbach, sourceDarinka Golubovic Matic, 2000
Grafik 1 Razvoj stanovi{tva u op{tinama Murgtala od
1800. godine, izvor Darinka Golubovi} Mati}
2000
Population growth in Murgtals villages from 1800year, source Darinka Golubovic Matic, 2000
48
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Fokus za budu}i razvoj u Murgtalu treba da se koncentri{e na
postoje}im prednostima u poqu atraktivnih stanbenih oblasti,
na istoriskim i rekreacionim izvorima, da bi se zadr`ali i
privukli novi stanovnici u region.
Na grafiku 1 je prikazan razvoj stanovi{tva u op{tinama
Murgtala od 1800 godine, gde je o~igledan porast broja stanov-
nika do 1970 godine. Posle toga dolazi do rapidnog pada broja
stanovika u pojedinim op{tinama kao rezultat zatvarawa
fabrika i gubitka radnih mesta.
Specifi~nost Murgtala je naseqenost samo no}u, spavaonica
za zaposlene qude koji su prinu|eni da putuju jer broj radnih
mesta po stanovniku u pojedinim op{tinama Murgtala konstantno
opada, dok istovremeno u Ra{tatu i u gorwoj dolini reke Rajne
raste (grafik 2). Prirodne lepote [varcvalda su jedan od raz-
loga za{to se pojedini odlu~uju da putuju do posla.
Grafik 2Broj radnih mesta u Murgtalu
i Ra{tatu, izvor Darinka
Golubovi} Mati}, 2000
Working places in Murgtal andRastatt, source: DarinkaGolubovic Matic, 2000
Uvod
GIS nudi koherentnu prezentaciju skupa geo-
grafskih podataka ili objekata, koji, pored
svoje lokacije, mogu biti karakterisani sa jed-
nim ili sa vi{e atributa. Na primer, sve
zemqi{ne parcele u gradu mogu biti prikazane
kao skup geografskih podataka, ali one mogu
biti i okarakterisane atributima kao {to su:
vlasnik parcele, broj parcele i vrsta zone u
kojoj se nalazi parcela. Takve informacije su
prikladne za prostorno bazirane primene u
planirawu, i GIS je prikladan instrument za
analizu tih informacija u urbanim i regional-
nim planerskim zadacima.
GIS mo`e biti kori{}en za sakupqawe, ana-
lizirawe i prezentirawe prostornih podataka.
Planirani podaci mogu biti sakupwani i
sa~uvani u GIS bazi podataka. Kada su jednom
sakupqeni, sa {irokim rangom prostornih ana-
liziraju}ih namena (funkcija), podaci mogu biti
istori{}eni za pravqewe pogodnih podataka-
lejera. Ti prostorni podaci - lejeri - mogu biti
prezentovani u formi mapa (planova),
izve{taja i grafika .
Geografski podaci i geografske informacije
Geografski podaci su specijalna vrsta poda-
taka, pri ~emu se pod “geografskim” misli na:
a. Podatke koji se odnose na karakteristike i
resurse Zemqe, kao i na qudske aktivnosti
bazirane ili povezane tim karakteristikama
ili resursima.
b. Podatke koji su sakupqeni i slu`e za
re{avawe problema i za dono{ewe odluka,
povezanih sa geografijom, npr. lokacija,
snadbevawe i prostorni odnos unutar
(posebnog) jedinstvenog sistema.
Geografski podaci se razlikuju od drugih
vrsta podataka zato {to su :
Geografski Infomacioni Sistem (GIS)
49
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
a. Geografski locirani, to zna~i da mogu biti
identifikovani i locirani koordinatama
b. Sastavqeni su od opisnih elemenata ({to
govori {ta su) i geografskog elementa (koji
govori kako izgledaju, gde se nalaze i kako su
prostorno postavqeni jedni u odnosu na
druge).
Definicija Geografskg Infomacionog
Sistema (GIS-a)
GIS je sistem sastavqen od kompjuterskog
softvera, hardvera i podataka , kao i koji
upravqa, analizira i prikazuje informacije
koje su vezane za prostornu lokaciju (Sl. 5).
Korisnik upravqa hardverom, anga`uju}i
softver da radi na podacima. Zajedno oni
rukovode:
a. Kompjuterizacijom informacija (ulaz poda-
taka, ili preko digitalizacije2, skenirawem,
uno{ewem putem tastature ili transferom
podataka)
b. Izborom podataka i ispitivawem (informa-
ciona obrada preko manipulacije baze poda-
taka i naprednim matemati~kim analizi-
rawem funkcija)
v. Vizualizacijom podataka (kreirawe mapa
preko crta}ih kapaciteta)
GIS tehnologija integri{e zajedni~ke opera-
cije baze podataka, kao {to su ispitivawa i
statisti~ka analiza, sa jedinstvenom vizualiza-
cijom i geografskom analizom koristi ponu|ene
mape (Sl.6 ).
Primena GIS-a u prostornom
planirawu
Dok se u procesu planirawa obra|uju razne
vrste informacija koje se odnose na prostor,
vreme, resurse i organizaciju, GIS je
projektovan da razmatra samo prostorni deo.
Va`no je razviti taksonomiju razli~itih
planerskih zadataka u pogledu wihove
prostorne dimenzije za razumevawe
primewivosti GIS-a na wih.
Prostorni aspekt urbanog i regionalnog pla-
nirawa mo`e biti interpretiran kao okvir u
kojem su razli~ite planerske aktivnosti vi|ene
kao de{avawa u prostornoj i vremenskoj dimen-
ziji (Sl. 7). Zadaci planirawa su kategorizova-
ni bilo da je primarna aktivnost poznata ili
nepoznata, bilo da je prostorna lokacija gde }e
se aktivnost desiti poznata ili nepoznata.
^etiri vrste planerskih zadataka su identi-
fikovane:
1. Poznata aktivnost na poznatoj lokaciji
ukqu~uje urbani menaxment da upravqa aktivno-
stima tokom vremena.
2. Poznata aktivnost i nepoznata lokacija
ukqu~uju izbor placa - lokacije za gradwu
3. Nepoznata aktivnost na poznatoj lokaciji
ukqu~uje analizu uticaja na okru`ewe da proce-
ni pozitivne i negativne uticaje rezultiraju}ih
aktivnosti.
4. Nepoznata aktivnost i nepoznata lokacija
ukqu~uju strate{ko planirawe da proceni
izbor ka odr`ivosti razvoja dru{tva
Sl. 5[ta je GIS, izvorhttp://www.gis.com/whatisgis/index.htmlWhat is GIS, sourcehttp://www.gis.com/whatisgis/index.html
Sl. 6Koncept GIS-a, izvorhttp://www.gis.com/whatisgis/index.htmlThe concept of GIS, sourcehttp://www.gis.com/whatisgis/index.html
Sl. 7Taksonomija, izvorhttp://www.gis.com/whatisgis/index.htmlTaxonomy, sourcehttp://www.gis.com/whatisgis/index.html
50
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
Da bi se dobili pravi odgovori na planer-
ska pitawa, neophodno je da se za svaku situa-
ciju zna {ta su bitni delovi, tj. “lejeri” (Sl. 8)
informacija u skupu podataka.
Primeri pitawa kroz razne planerske aktiv-
nosti:
Menaxment i monitoring urbanih aktivnosti
1. Definisawe administrativnih granica
2. Da li }e biti dovoqno {kola za u~enike u
regionu za deset godina?
3. Kako je izgledao trend rasta stanovni{tva u
pro{losti?
Optimizacija procesa za izbor lokacije za
gradwu
1. Da li ima smisla da sagradimo novo
{etali{te u gradu?
2. Da li da {irimo postoje}i aerodrom ili da
gradimo novi?
Preduzimawe analize uticaja na okru`ewe
1. Kakav je uticaj deponije na zdravqe lokalnog
stanovni{tva?
Razvoj planova
1. Razvoj planova
2. Obnavqawe planova
3. Plan kori{}ewa zemqi{ta
Studija slu~aja: Potencijali povr{ina
naseqa
Ciq projekta je da se iskoriste povr{ine za
izgradwu naseqa u oblasti oko tramvajskih sta-
nica, tj. da se prika`e postojawe potencijala
povr{ina naseqa. One se moraju, u najmawu
ruku, putem tr`i{ta staviti na raspolagawe i
putem obnove iskoristiti.
Zbog toga se u okviru nau~no-istra`iva~kog
projekta pristupilo detaqnoj analizi poten-
cijala povr{ina za izgradwu naseqa.
Uz pomo} GIS-a (Arc View) kvantifikovani su i
prikazani potencijali povr{ina naseqa du`
tramvajskih {ina u Murgtalu na Internetu
(http://www.isl-projekte.uni-karlsruhe.de/murgtal/gesamt/index.htm) Prednost
GIS-a kada je jedanput instaliran, lako je va`ne
vizuelne podatke dopuniti i automatski
prora~unati karakteristike povr{ina. GIS
mo`e da bude deo planerskog informacionog
sistema i da omogu}i javnosti uvid u potencijale.
U potencijale povr{ina naseqa kvantifiko-
vani su:
a. Slobodne lokacije (placevi) za izgradwu
izme|u ve} izgra|enih objekata
b. Napu{teni prostori (napu{tene industrijske
zone, napu{teni lageri, itd.)
v. Slobodne lokacije (placevi) za izgradwu u
novim naseqima
g. Jo{ neizgra|eni placevi u radijusu (krugu) od
500 m od planiranih i postoje}ih tramvaj-
skih stanica,
Pitawe za{to je te`i{te stavqeno na
prora~un potencijala povr{ina naseqa u
radijusu od 500 m od planiranih i postoje}ih
tramvajskih stanica, verovatno se javqa.
Prora~unato je da prose~an ~ovek hoda oko 0,5
m/s i da mu je neophodno 15 minuta da pre|e
deonicu od 500 m. Zbog raspolo`ivosti poten-
cijala povr{ina, definisano je vlasni{tvo (da
li je privatno ili op{tinsko).
Ovi potencijali su o~ekivane potrebe i
mogle bi da budu postavqene kao osnova za
dugoro~an razvoj stanovni{tva
To pokazuje da rezerve potencijala povr{ina
postoje i da budu}e potrebe za gra|evinskim
zemqi{tem u celom Murgtalu le`e u sli~noj
oblasti. Ustvari, odgovaraju}e male prostorne
podele ovih potencijala nisu uvek deo razvojne
politike pojedinih op{tina, koje u borbi za
pove}awe broja stanovnika smawuju cenu preo-
stalog novog gra|evinskog zemqi{ta.
Ponuda za novim gra|evinskim zemqi{tem u
murgtalskim op{tinama je ograni~ena topogra-
fijom i ve} postoje}om izgradwom. Tu je i raz-
lika, s jedne strane, prema topografiji i
polo`aju mogu}eg gra|evinskog zemqi{ta u
oblasti oko tramvajske stanice i s, druge stra-
ne prema udaqenosti pojedinih mesta od centa-
ra regiona i wihovom postoje}em pritisku raz-
voja naseqa.
Unutar postoje}ih povr{ina naseqa du`
tranvajskih {ina u Murgtalu, postoji oko102 hapotencijalnih povr{ina za izgradwu naseqa.
Potencijali povr{ina za izgradwu naseqa u
Sl. 8Lejeri, izvor http://www.gis.com/whatisgis/index.htmlLayers, source http://www.gis.com/whatisgis/index.html
51
Arhi
tekt
ura i
urbani
zam
radijusu od 500 m od postoje}ih ili od plani-
ranih tramvajskih stanica u Murgtalu iznose
67,1 ha i od toga je :
� 53,2 ha (Baulücken) slobodnih lokacija za
izgradwu u stambenoj zoni
� 4,6 ha (geringe genutzte) nedefinisanih pla-
ceva (placevi na nepogodnom terenu,
napu{tene ku}e, itd)
� 2,3 ha (Baulücken) slobodnih lokacija za
izgradwu u industrijskoj zoni
� 7,6 ha (Brachflächen) napu{teni prostori u
industrijskoj zoni
Veli~ine, vrste i raspolo`ivosti gra|evin-
skog zemqi{ta variraju po pojedinim mestima
Murgtala. Zanimqivo je da u radijusu od 500 mukupna stambena povr{ina iznosi 410,4 ha,{to je skoro polovina od postoje}e stambene
povr{ine celog Murgtala (861ha).
Na slici 9 prikazan je odnos stambenih
povr{ina i slobodnih lokacija za izgradwu u
radijusu od 500 m od planiranih i postoje}ih
tramvajskih stanica.
Sa ciqem maksimalnog informisawa javnosti u
okviru nau~no-istra`iva~kog projekta, prikaza-
na je na internetu pomo}u Imix Mapera (ImageMapper - GIS za internet) analiza potencijala
na svim planiranim i postoje}im stanicama du`
tramvajske pruge. Klikom desnim tasterom na
mi{u na povr{ini koja vas interesuje, data je
mogu}nost dobijawa informacija o veli~ini
povr{ine i o trenutnoj nameni. Na slici 10 je
data analiza povr{ine grada Vajzenbaha.
Zakqu~ak
U nau~no istra`iva~kom projektu “Razvijawe
naseqa du` regionalne tramvajske linije - pri-
mer Murgtal” Univerziteta Karlsrue, primenom
GIS-a kvantifikovani su i definisani poten-
cijali povr{ina naseqa du` tramvajskih {ina
u op{tinama Murgtala. Za razliku od klasi~nih
instrumenata planirawa, GIS omogu}ava pros-
tornu prikazanost potencijala na internetu i
ujedno slu`i kao sastavni deo informacionog
planerskog sistema. Uvidom u rezerve, omogu}en
je, kako pojedincu, tako i op{tinama Murgtala,
pregled stawa potencijala, i sada je na wima
da primene konsekventnu strategiju razvoja .
Na`alost, u praksi to nije loko izvesti, jer je
uticaj politike, kao i svuda na svetu, jak i on
se dosta ~esto razmimoilazi sa realno{}u.
Neophodno je iskoristiti programe razvoja pot-
pomognute na nivou republike i dr`ave, i mak-
simalno ukqu~iti javnost u rad.
Literatura i internet adrese :1. What is GIS, http://www.gis.com/whatisgis/index.html2. GIS as an instrument for urban and regional planning,
http://www.isl-projekte.uni-karlsruhe.de/murgtal/gesamt/index.htm
3. Golubovi} Mati} Darinka, Possibilities and proposals for futuresettlements with high density in the Murgtal, Karlsruhe 2000.
4. Siedlungsentwicklung an Stadtbahntrassen – das BeispielMurgtal , http://www.isl-projekte.uni-karlsruhe.de/murgtal/
5. The NCGIA Core Curriculum in GIScience,http:www.ncgia.ucsb.edu/education/curricula/giscc/
6. Universität Karlsruhe , Siedlungsentwicklung anStadtbahntrassen – das Beispiel Murgtal, Karlsruhe 2000
7. Yeung, Albert K. (1998) Data Organization and Structure,NCGIA Core Curriculum in GIScience,http://www.ncgia.ucsb.edu/giscc/units/u051/u051.html, post-ed October 15, 1998.
Sl. 9Odnos stambene povr{ine i slobodnih lokacija za gradwuu radijusu od 500 m od tramvajskih stanica, , izvorhttp://www.isl-projekte.uni-karlsruhe.de/murgtal/murgtal/praes_isl_kl/sld007.htmRelationship between built-up areas and the potential ofsettlement areas for building in radius of 500 m fromexisting and planned tramp stops, source: http://www.isl-projekte.uni-karlsruhe.de/murgtal/murgtal/praes_isl_kl/sld007.htm
Sl. 10Analiza povr{ine Vajzenbaha, http://www.isl-projekte.uni-karlsruhe.de/murgtal/murgtal/praes_isl_kl/sld008.htmAnalysis of areas in Weisenbach, http://www.isl-projekte.uni-karlsruhe.de/murgtal/murgtal/praes_isl_kl/sld008.htm
PROSTORNOPLANIRAWE
Tre}a ravnopravna nagradaJelena Masnikosi}, Arhitektonski fakultet
53
Prost
orno
pla
niraw
eUD
K 7
11
.7(4
97
.11
)
Apstrakt
U radu se polazi odpretpostavke da se uticajtransevropskih saobra}ajnihkoridora razli~itomanifestuje na makro, mezoi mikroregionalnom planu,odnosno da se pove}ava sasni`avawem regionalnognivoa. Ukazuje se na mogu}epristupe istra`ivawupozitivnih i negativnihefekata transevropskogsaobra}ajnog koridora.Jedno od pitawa je da li ikoliko ovi koridori mogu dauti~u na razvoj makro i mezoregionalnih celina iaglomeracionih sistema upogledu kretawa, rada,stanovawa, raspodele,specijalizacije funkcijanaseqa i sl. Analiziraju seuticaji autoputa i`elezni~ke pruge naorganizaciju i namenuurbanog prostora i promeneu ekonomskom i socijalnom`ivotu lokalnogstanovni{tva u koridoru“X”, na primeru trogra|a]uprija-Jagodina-Para}inna deonici od Beograda doNi{a. Transevropski i
magistralniinfrastrukturni koridori
predstavqaju jedan odzna~ajnih preduslova i
podsticaja za razvoj, ali nemogu sami po sebi da
genere{u o~ekivani razvoj, bez podr{ke
odgovaraju}ih mera iinstrumenata razli~itih
politika. Daju se smernice iopcije razvoja urbanih
sistema i centara umagistralnim
infrastrukturnimkoridorima i, sa tog
stanovi{ta, preporuke zaunapre|ewe na{eg sistema
planirawa. Kao jedna odmera predla`e se izrada
analize prostornog uticajaza transevropske i
magistralne saobra}ajnekoridore u procesu
sektorskog planirawa ipripreme tehni~ke
dokumentacije. Kqu~ne re~i:
transevropski saobra}ajnikoridor, uticaji,
aglomeracioni sistem,urbani centri, indikator.
UTICAJ TRANSEVROPSKIH TRANSPORTNIHKORIDORA NA REGIONALNI
RAZVOJ I AGLOMERACIONE SISTEME - iskustva u Srbiji -
TRRAANNSS--EEUURROOPPIIAANN TTRRAANNSSPPOORRTTNNEETTWWOORRKKSS IINNFFLLUUEENNCCEE OONN TTHHEE
RREEGGIIOONNAALL DDEEVVEELLOOPPMMEENNTT AANNDD UURRBBAANNSSYYSSTTEEMMSS
-- SSeerrbbiiaann eexxppeerriieennccee --AbstractThe trans-European transport network hasdifferent effects at macro-regional, mezzo-regional and micro-regional level, and onurban systems development, and its effec-tivness rises at the lower regional levels.Possible approaches to the trans-Europeantransport network impact and effect surveyand policy options have been pointed out.The importance of increased accessibilityand mobility for regional expansion and formore balanced and polycentric system ofcity networks has been underlined. Thequestion is how the new major transportinfrastructure affects the development offunctional complementarity between citiesand regions. Changes of the spatial organ-ization, utilization and structure of cities, aswell as of social benefits and losses subse-quent to impacts of trans-European trans-port corridor “X” on urban system ]uprija-Jagodina-Para}in at section Belgrade-Nishave been analyssed. The new trans-European or major transport infrastructuredoes not per se create regional and urbansystem network development, although itcan affect the conditions for the processesthat create growth and development. Theeffects can be increased by co-ordinationof measures of regional and urban policy,land use, transport and other policies. Theguidances and options of urban systemsand urban centres development policies intrans-European transport corridor, as wellas possibilities to improve our planning sys-tem have been given. The necessary meas-ure is the introduction of spatial impactassessment as sectorial policy instrument forthe large transport infrastructure projects. Key words: trans-European transport net-work, impact, regional development, urbansystem, urban centre, indicator.
Marija Maksin-Mi}i}
Dr Marija Maksin-Mi}i} Institut za arhitekturu i urbanizamSrbije
54
Prost
orno
pla
niraw
e
UVOD
U Srbiji je izra`ena regionalna dife-
rencijacija prostora, u prvom redu nanizijske predele ve}ih re~nih dolina i ravnicai na planinske predele. Ova diferencijacija jeintenzivirana razlikama u nivou razvijenosti istepenu iskori{}avawa raspolo`ivih prirod-nih i stvorenih resursa. U na{im uslovimakoncentracija privrede, a naro~ito industrije udolinama reka i pored va`nih saobra}ajnihpravaca, dovela je do ubrzavawa koncentracijestanovni{tva, to jest do teritorijalnog pomera-wa stanovni{tva iz nerazvijenih i perifernihpodru~ja Srbije ka zonama i centrima koncen-tracije. U toku ovog procesa nastala je mre`agradova i privrednih centara na kojima sezasniva teritorijalna integracija privrede iekonomska polarizacija prostora.
Dosada{wa istra`ivawa su pokazala da pos-toji me|usobna uslovqenost putne infrastruk-
ture i procesa koncentracije u prostoru Srbije,to jest pojave zona izrazitijeg aglomerirawaprivrede i populacije du` koridora evropskihputnih pravaca. Te{ko je precizno utvrditi dokoje su mere centri u ovim zonama/pojasima po-stali privla~ni za razvoj zahvaquju}i polo`ajuna osnovnim putnim pravcima. Tako|e, nije mogu-}e sasvim precizno utvrditi koliki je povratniuticaj ve} izvr{ene koncentracije na promene uputnoj mre`i, odnosno promene funkcija i zna-~aja pojedinih pravaca. Sa sigurno{}u se jedinomo`e trditi da u tome postoji izra`ena interak-cija i visok stepen korelacije. (Peri{i}, 1985)
Smatramo da pore|ewe na{ih iskustava s isku-stvima evropskih zemaqa (Maksin-Mi}i}, 2002),mo`e da doprinese definisawu budu}ih aktivnos-ti na integrisawu i koordinisawu razli~itihpolitika i valorizaciji o~ekivanih efekatatransevropskih transportnih koridora na regio-nalni razvoj i aglomeracione sisteme u Srbiji.
UTICAJ TRANSEVROPSKIH TRANSPORTNIH KORIDORA NA REGIONALNI
RAZVOJ I AGLOMERACIONE SISTEME U SRBIJI
Polazno strate{ko opredeqewe Prostornog plana RepublikeSrbije je postizawe ve}eg stepena ukupne funkcionalne inte-
grisanosti prostora Srbije i znatno ve}e saobra}ajno iekonomsko povezivawe sa susednim i ostalim evropskim zemqama.Taj ciq podrazumeva ubla`avawe/smawewe regionalnih dispro-porcija, odnosno kvalitativne promene u prostornoj, ekonomskoj isocijalnoj strukturi, naro~ito podru~ja s izra`enim disfunkcija-ma socijalnog i ekonomskog razvoja. Polaze}i od postoje}e kon-centracije stanovni{tva i aktivnosti u osnovnim pojasevimarazvoja – dunavsko-savskom, velikomoravskom, zapadnomoravskomi ju`nomoravskom, utvr|eno je opredeqewe za smawewe prevelikekoncentracije u ovim pojasevima. Ustanovqen je princip poli-
centri~nog razvoja i pove}awa aktraktivnosti i aktivirawadrugih pojasa razvoja i zona, koje imaju zna~ajne prirodne istvorene potencijale i relativno dobar saobra}ajni polo`aj idostupnost.
Pojasi intenzivnijeg razvoja (Sl. 1) definisani su polaze}i odpostoje}ih i planiranih pravaca transevropskih i magistralnihsaobra}ajnih koridora, u kojima postoji ili se inicira aktivi-rawe potencijala za razvoj ekonomskih aktivnosti, pove}awe kon-centracije stanovni{tva, urbanih naseqa i poboq{awa tehni~kei socijalne infrastrukture.
Pored toga, Prostornim planom Republike Srbije istaknut jezna~aj integralnog razvoja nedovoqno razvijenih, brdskih, planin-skih i perifernih (prigrani~nih) podru~ja i neophodnostpove}awa wihove saobra}ajne dostupnosti i opremqenostisekundarnom saobra}ajnom mre`om.
Pristup transevropskom transportnom koridoru “H“, uprvom redu, preko prikqu~aka magistralnih i regionalnih puteva
55
Prost
orno
pla
niraw
e
na autoput, urbani centri i periferna podru~jau isto~noj Srbiji ostvaruju u vremenu od 1,5-2,5sati, a u zapadnoj, naro~ito sredi{woj Srbiji, uvremenu od 2-4,5 sati. Tek po realizaciji plani-ranih pravaca autoputeva u dolini ZapadneMorave i za ju`ni Jadran, periferna/pri-grani~na zapadna podru~ja sredi{we Srbije semogu izjedna~iti u pogledu saobra}ajne dostup-nosti sa isto~nim delom Srbije. Rekonstrukcijai modernizacija magistralne i regionalne, kaoi lokalne, putne mre`e mo`e dodatno da skrativreme putovawa, odnosno pove}a dostupnost iomogu}i boqe uslove integrisawa isto~nih izapadnih delova sredi{we Srbije. Dalekonepovoqnije je stawe razvijenosti `elezni~kemre`e u sredi{woj Srbiji, odr`avawa`elezni~kih pruga i pru`awa transportnih uslu-ga. Modernizacija i dogradwa `elezni~kih prugamo`e da pove}a dostupnost i me|usobnupovezanost pojedinih podru~ja i urbanih cen-tara, prvenstveno u pojasevima intenzivnograzvoja, mawe i preostalog prostora Srbije.
U narednih 10-15 godina, pod pretpostavkomizgradwe autoputske mre`e i podizawa kvalite-ta magistralne i regionalne mre`e, povoqnomdostupno{}u pojedinih podru~ja bi trebalo sma-trati skra}ewe vremena putovawa na 40 minutaizme|u ve}ih urbanih centara (26 u Vojvodini i30 u sredi{woj Srbiji, od regionalnih i subre-gionalnih centara do razvijenijih i ve}ih grad-skih centara)1 i do 2 sata izme|u perifernihpodru~ja i primarnih pojasa razvoja i tran-sevropskih transportnih koridora.
Pod uticajem dru{tveno-ekonomskog razvojamewa se ekonomsko-geografski i geografsko-sao-bra}ajni polo`aj gradova, a time i wihove funk-cije, i obrnuto. Usled sve br`eg tehnolo{kog,ekonomskog i komunikacijskog razvoja, sve subr`a, stalnija i dinami~nija kretawa i pro`i-mawa u prostoru. Zbog ovih procesa, vr{ena supovremena istra`ivawa zakonomernih me|uzavi-snosti razvoja ukupne mre`e naseqa, mre`egradskih naseqa i saobra}ajne mre`e, kao i ras-prostirawa grupnih formi u mre`i naseqa. Zak-qu~eno je da se mre`a gradova, prigradskih inaseqa prelaznih formi i mre`a saobra}aja
Sl. 1Pojasi intenzivnog razvoja u Srbiji
Izvor: Karta 11, Prostorni plan Republike Srbije, 1996.
1 Podela prema Prostornom planu Republike Srbije
56
Prost
orno
pla
niraw
e
razvijaju u stalnom me|usobnom uticaju i da }e seu perspektivi intenzitet interakcije pove}avati.Smatra se da }e uslediti ja~e i {ire ekonomske,kulturne, obrazovne i druge veze me|u gradovima,kao i izme|u gradova i sela, uz istovremeni raz-voj prigradskog i me|umesnog javnog saobra}aja.O~ekuje se sve izra`enija pojava rasprostirawai formirawa odre|enih grupnih formi gradova,prigradskih naseqa i sela kao vrste aglomera-
cionih sistema. Razvoj aglomeracionih sis-tema mo`e uticati na odre|enu redistribucijudosada{wih jednosmernih tokova dnevnih migra-cija i na pove}awe unutra{wih kretawa u siste-mu. Usko je povezan sa stepenom racionalnostiteritorijalne organizacije, koji se izra`avakomplementarnim odnosima me|u naseqima u sis-temu i o~ituje u me|usobnom dopuwavawu, ilizajedni~kom re{avawu problema iz domenaproizvodwe, snabdevawa, uslu`nih delatnosti,javnih slu`bi i servisa itd. (Peri{i}, 1985)
Transevropski transportni koridor “X“ prola-zi preko teritorije tri grada i 37 op{tina ukup-ne povr{ine od 19.615 km2, {to ~ini 22,2%prostora Srbije, na kome je 1991. godine `ivelo3,74 miliona stanovnika, ili 38,3% ukupnogstanovni{tva Srbije, da bi se 2002. godine tajbroj pove}ao na 3,3 miliona, odnosno na preko40% stanovni{tva Srbije. U toj zoni se, poredtri makroregionalna centra, nalazi jo{ 17 urba-nih centara, tj. tre}ina gradskih naseqa Srbije.
Prema jednoj podeli na primarne (12) isekundarne (7) aglomeracione sisteme (Peri-{i}, 1985), pojas transevropskog transportnogkoridora “X” obuhvata u celini ili delove {est
primarnih aglomeracionih sistema: sremski,sredweba~ki i novosadski, beogradski, morav-sko-{umadijski (s posebnom celinom trogra|aJagodina-]uprija-Para}in) i ju`nomoravski,kao i jedan sekundarni aglomeracioni sistem –ni{avski.
Usled toga je zna~ajno istra`iti uticaje
transevropskog transportnog koridora namakroregionalnom planu, a naro~ito mezore-gionalnom (mezo celine, koje mogu biti deo aglo-meracionog sistema) i mikroregionalnom nivou(prostor pojedina~nih urbanih i ruralnih nase-qa u koridoru). O~ekivawe je da sa smawewemprostornog obuhvata raste uticaj koridora nanaseqski sistem, u prvom redu u pogledu funk-cionalne i saobra}ajne povezanosti, komplemen-tarnosti naseqa i pove}awa mobilnosti sta-novni{tva. Pretpostavka je da se najve}i pozi-tivni efekti mogu ostvariti na nivou mezo ce-lina, uticajem transportnog koridora na formi-rawe aglomeracionih sistema. Ta pretpostavkaje sadr`ana i u Prostornom planu RepublikeSrbije, u ciqevima razvoja i prostorne organi-zacije mre`e gradskih centara. Potencirano je~vr{}e i racionalnije povezivawe blisko loci-ranih gradova, poboq{awem saobra}ajneinfrastrukture, ja~awem privrednih veza i me|u-sobne razmene usluga i organizovawem zajed-ni~kih aktivnosti, naro~ito za celine Jagodina-]uprija-Para}in i Smederevska Palanka-VelikaPlana. Slede}a pretpostavka je da se najve}inegativni efekti mogu o~ekivati na mikro-regionalnom nivou, u celim ili delovima naseqauz transevropsku saobra}ajnu infrastrukturu.
Deonica transevropskog saobra}ajnog kori-dora “X” od Beograda do Ni{a je centralna sao-bra}ajnica sredi{we Srbije na pomoravskompravcu. Istra`ivawa za potrebe izrade pros-tornog plana za podru~je ove deonice, ukazuju dapostoje}i autoput E-75 nije imao o~ekivaneefekte na podsticawe uravnote`enijeg region-alnog i privrednog razvoja i saobra}ajnu inte-graciju prostora Srbije.
Postavqa se pitawe {ta je uzrok tome. Prvo,re~ je o saobra}ajnom pravcu na kome je ostva-rena koncentracija stanovni{tva i privrednihaktivnosti znatno pre izgradwe autoputa. Mo`ese oceniti da je u ovom slu~aju re~ o povratnom
MOGU]NOSTI PRA]EWA I USMERAVAWA UTICAJA I EFEKATA
TRANSEVROPSKOG TRANSPORTNOG KORIDORA NA RAZVOJAGLOMERACIONIH SISTEMA
57
Prost
orno
pla
niraw
e
uticaju izvr{ene koncentracije na promene u putnoj mre`i, odnos-no na promenu funkcija i zna~aja magistralnog u autoputskipravac. Drugo, za postizawe ve}eg stepena ukupne funkcionalneintegrisanosti prostora Srbije, intraregionalnim i interre-gionalnim saobra}ajnim i ekonomskim povezivawem, nedostajuodgovaraju}e popre~ne veze, naro~ito u sredi{woj Srbiji napravcu istok-zapad, o ~emu je ve} bilo re~i. Tre}e, analize supokazale da na pojedinim delovima deonice postoji vi{e, a nadrugim mawe prikqu~aka na autoput iz okolnog prostora, s magis-tralnih, regionalnih i pojedinih lokalnih putnih pravaca s ve}omsaobra}ajnom frekvencijom. Istovremeno, o~ekivani podsticajniefekti autoputa na regionalni razvoj i interregionalno povezi-vawe mogu se ostvariti tek po rekonstrukciji i modernizacijisekundarne putne mre`e. ^etvrto, novi ili poboq{ani saobra}aj-ni infrastrukturni sistemi uti~u na poboq{awe uslova za razvoj,ali ne kreiraju sami po sebi regionalni razvoj, ukoliko nisupra}eni konzistentnim paketom mera saobra}ajne, regionalne,prostorne, fiskalne i drugih politika.
Efekti na makroregionalnom planu najboqe se prate prekoindikatora obima ciqnog saobra}aja iz okru`ewa u pravcumakroregionalnih centara. Analizirana deonica autoputa senalazi u podru~ju uticaja (gravitiraju}ih zona) Beograda,Kragujevca i Ni{a. Najve}i obim saobra}aja, na skoro tri ~etvr-tine deonice, gravitira Beogradu, s tim da se obim saobra}aja napetqama pove}ava sa skra}ewem udaqenosti od ovog centra, po~evod petqe “Bato~ina“ na sever. Na mawem delu, od petqe “Ra`aw“na jug, saobra}aj je usmeren ka Ni{u.
Na mezoregionalnom nivou indikator, koji ukazuje na zna~aj iuticaj autoputa na neposredno okru`ewe, jeste promet vozilaprema pravcu odredi{ta. Analize pokazuju da je obim saobra}ajakoji se ukqu~uje i iskqu~uje s autoputa, uglavnom u istom odnosu ida je najve}i na petqama “Mali Po`arevac“, “Pojate“, “Po`are-vac“ i “Bato~ina“, koje imaju i najve}e gravitaciono podru~je, anajmawi na petqi “Lapovo“. Gravitaciono podru~je petqiuslovqeno je wihovom povezano{}u s magistralnim i regionalnimputnim pravcima i urbanim centrima, te predstavqa indikatordostupnosti okru`uju}eg podru~ja i naseqa. U gravitacionompodru~ju petqe “Mali Po`arevac“ nalaze se Beograd, Mladenovaci Sopot, tj. metropolitensko podru~je, petqe “Pojate“ - zapad-nomoravski pojas razvoja s Kru{evcem i Kraqevom, petqe “Po`a-revac“ - Po`arevac i Smederevska Palanka, a petqe “Bato~ina“- Kragujevac i popre~na saobra}ajna veza sa zapadnomoravskimpravcem. Kao nedovoqno saobra}ajno povezano, izdvojeno jepodru~je izme|u petqi “Po`arevac“ i “V. Plana“, za koje su pred-lo`ene nove petqe. U ovom pojasu du`ine 31km nalaze se najve}aseoska naseqa u koridoru i subregionalni centar SmederevskaPalanka. (Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog koridoraautoputa E-75, deonica Beograd-Ni{ – Planska i analiti~ko-doku-mentaciona osnova, 2001)
Uticaji autoputa na koncentraciju stanovni{tva idemografske promene, proces urbanizacije i funkcionalne vezeme|u naseqima na makro i mezoregionalnom nivou obuh-va}enog podru~ja, mogu se pratiti i procewivati razli~itimindikatorima.
58
Prost
orno
pla
niraw
e
Osnovni indikatori za koncentraciju i
razme{taj stanovni{tva su demografskepromene na nivou op{tine, op{tinskog centra iostalih naseqa u op{tini, migratorna kretawastanovni{tva i gustina naseqenosti.
U periodu 1961-91. godine sve obuhva}eneop{tine su imale izra`eniji demografski rastod proseka za sredi{wu Srbiju, ali je u periodu1981-91. godine, tj. u po~etnoj fazi eksploata-cije autoputa, zabele`eno usporavawe trendakoncentracije stanovni{tva, koje je jo{ izra`e-nije u periodu 1991-2002. godine. To bi moglo dazna~i da autoput za op{tine u koridoru nije biozna~ajniji faktor koncentracije, to jest faktormigratornih kretawa na nivou sredi{we Srbije.
Promene u koncentraciji, odnosno razme{tajustanovni{tva su neravnomerne. U periodu 1981-91. godine, pored grada Beograda i Ni{a,jedino op{tine Smederevo, Jagodina i Mladeno-vac bele`e trend rasta stanovni{tva na terito-riji op{tine i u op{tinskom centru. U skorosvim ostalim op{tinama ispoqen je trend opa-dawa stanovni{tva na teritoriji op{tine i po-ve}awa koncentracije/broja stanovnika u op{-tinskom centru (Ibid). U periodu 1991-2002. go-dine trend rasta stanovni{tva bele`e jedinoprigradske op{tine Beograd i Ni{. U svim osta-lim op{tinama ispoqen je trend opadawastanovni{tva na teritoriji op{tine i u op{tin-skom centru. Porast stanovni{tva bele`e jedi-no op{tinski centri Smederevo, Para}in i Svi-lajnac (Popis stanovni{tva 2002. godine). Topokazuje da urbani centri nemaju dovoqno raz-vijene i diverzifikovane funkcije i ekonomskusnagu da podstaknu razvoj sekundarnih i drugihcentara u mre`i naseqa na podru~ju op{tine.
Vrlo visoke (preko 200 st/km2) i visoke gusti-ne naseqenosti (150-200 st/km2) u 1991. godiniimale su gradske i prigradske op{tine Beogra-da, Ni{ i Jagodina, a 2002. godine gradske ipojedine prigradske op{tine Beograda, Ni{ iSmederevo. Umereno-visoku gustinu naseqenosti(100-150 st/km2) 1991. godine imale su op{tineS. Palanka, V. Plana, ]uprija i Para}in, a2002. godine i Jagodina. Ostale op{tine bele-`e umereno niske i niske gustine naseqenosti(Prostorni plan Republike Srbije, 1996; Popisstanovni{tva 2002). To je jo{ jedan indikatorizra`enih polarizacionih efekata beogradskogi {umadijsko-moravskog aglomeracionog sis-tema, dok se polarizacioni uticaji Ni{a i ma-gistralnog saobra}ajnog koridora manifestujuna podru~ju op{tina ju`no od Ni{a, na pravcu kamakedonskoj granici.
Za proces urbanizacije osnovni indika-tor je stepen urbanizacije (% urbanog u ukupnomstanovni{tvu op{tine).
U 1991. i 2002. godini vrlo visok stepenurbanizacije (preko 70%) pokazuju podru~ja mak-roregionalnih centara. Umeren stepen urbani-zacije (40-60%) imaju 1991. godine podru~jaop{tina Smederevo, Mladenovac, S. Palanka,Jagodina, ]uprija i ]i}evac, a 2002. godine ipodru~je op{tine Para}in. Ostale op{tineimaju nizak ili vrlo nizak stepen urbanizacije(Ibid.). Ovaj indikator je u korelaciji s indika-torom koncentracije stanovni{tva i gustinomnaseqenosti. Pored ovog osnovnog indikatora,proces urbanizacije podrazumeva i {ireweurbanog na~ina `ivota iz urbanog centra u dru-ga, gravitiraju}a naseqa. Indikatori {irewaurbanog na~ina `ivota su: u~e{}e (%) nepoqo-privrednog u aktivnom stanovni{tvu i nepoqo-privrednih i me{ovitih u ukupnom brojudoma}instava.
Funkcionalne veze me|u naseqima
odra`ava stepen funkcionalne samostalnostiili funkcionalne zavisnosti iskazan: u~e{}emdelatnosti u strukturi nacionalnog dohotka inacionalnog dohotka po stanovniku, strukturomaktivnog stanovni{tva po delatnostima iu~e{}em dnevnih migranata.
Do 1990. godine po u~e{}u u ostvarenom na-cionalnom dohotku dominirala je industrija, dabi u posledwoj deceniji 20. veka primat preuze-le tercijarne delatnosti (preko 42% nacional-nog dohotka). To ukazuje na promenu privrednestrukture i funkcija pojedinih urbanih centara.
Od ukupnog broja zaposlenih 1991. godine41% su bili dnevni migranti, a kada se izuzmestanovni{tvo op{tinskih centara taj procenatse pewe na 80%. Ovaj pokazateq ukazuje na funk-cionalnu zavisnost seoskih u odnosu na urbananaseqa. Posmatrano u odnosu na analiziraneprocese koncentracije i razme{taja stanovni{-tva, ve}ina op{tinskih i urbanih centara nemapolarizacione efekte na razvoj drugih centarai partnerskih veza s ruralnim podru~jem. Vanpodru~ja op{tine je radilo izme|u 20,7% s pod-ru~ja op{tine ]uprija, do preko 50% s podru~jaop{tina Sopot, Bato~ina i Aleksinac, {to jeposledica polarizacionog uticaja makroregion-alnih centara (Prostorni plan podru~ja infra-strukturnog koridora autoputa E-75, deonicaBeograd-Ni{ – Planska i analiti~ko-dokumenta-ciona osnova, 2001).
Mo`e se proceniti da potencijalni efektiautoputa na razvoj aglomeracionih sistema nisu
59
Prost
orno
pla
niraw
e
valorizovani u protekle dve decenije. Za anal-izu funkcionalnih veza, u prvom redu na mezore-gionalnom nivou (distance 20-30 km) indikatorisu u~e{}e dnevnih migranata u lokacijski bliskanaseqa (npr. u trogra|u) i svrha wihovog kreta-wa (rad, obrazovawe, zdravstvene usluge i dr.).
Indikatori saobra}ajne povezanosti
naseqa su: pravci, kvalitet i gustina sekundar-ne putne mre`e, pravci i ~estina me|umesnih li-nija javnog autobuskog saobra}aja; pravci bicik-listi~kih staza i u~e{}e biciklisti~kog saobra-}aja; pravci `elezni~kih pruga, lokacija `elez-ni~kih stanica i u~e{}e i ~estina linija regio-nalnog i me|umesnog `elezni~kog saobra}aja ililakih {inskih vozila, u korelaciji s aglomera-cionim sistemima i dnevnim migracijama sta-novni{tva.
Za ovaj koridor posebno je zna~ajan kvalitetregionalnog puta alternativnog autoputu, koji bitrebalo da predstavqa najkvalitetniju sekun-darnu saobra}ajnicu za saobra}ajno poveziva-we urbanih centara. Pravci i kvalitet lokalnihputeva zna~ajni su za saobra}ajno povezivaweruralnog podru~ja s urbanim i op{tinskim cen-trima. Od toga }e zavisiti dostupnost mezore-gionalnih i podru~ja lokalnih zajednica, to jestpreduslovi za razvoj aglomeracionih sistema.
Pravac `elezni~ke pruge povezuje podru~jasvih op{tina u koridoru i prolazi pored ilikroz ve}inu urbanih i op{tinskih centara (izu-zev Mladenovca, S.Palanke i V. Plane). Time jeomogu}eno uspostavqawe regionalnih, me|umes-nih i prigradskih linija javnog `elezni~kog sao-bra}aja u budu}nosti, s ve}om ~estinom i kra}imlinijama prilago|enim potrebama korisnika,radi pove}awa mobilnosti stanovni{tva iradne snage.
Mo`e se zakqu~iti da potencijalni efektiautoputa na razvoj aglomeracionih sistema nisuvalorizovani u protekle dve decenije. Na anali-ziranoj deonici koridora ”X” izra`eni supolarizacioni uticaji makroregionalnog centraBeograda, a znatno mawe i Ni{a. Ostali urbanicentri nemaju dovoqno razvijene i diverzifiko-vane funkcije i ekonomsku snagu da podstaknurazvoj centara i naseqa u okru`ewu. Postojetradicionalne veze i potencijali za razvojfunkcionalnih veza me|u pojedinim urbanimcentrima u koridoru i za razvoj javnog me|umes-nog saobra}aja blisko lociranih gradova sizra`enim dnevnim migracijama stanovni{tva(primer trogra|a). Procewuje se da postoje pre-duslovi, ali nedostaju integrativne strategije ipolitike za formirawe aglomeracionih sistemau koridoru i wegovoj gravitacionoj zoni.
Razvoj i transformacija Para}ina,
Jagodine i ]uprije u drugoj polovini 19. vekainicirana je izgradwom `elezni~ke prugeBeograd-Ni{-Vrawe-turska granica i Ni{-bugarska granica. S dolaskom pruge razvija seprera|iva~ka industrija u ovim gradovima.Para}in, pored Ni{a, ima najboqi geografsko-saobra}ajni polo`aj u Pomoravqu, jer je toizlazna ta~ka Timo~ke krajine i Isto~ne Srbije,preko `elezni~ke i magistralne putne veze, namoravski koridor. To je slu~aj i danas, jer je ma-lo verovatno da }e se u skoroj budu}nosti ostva-riti, Prostornim planom Republike Srbijepredvi|eno, povezivawe Zaje~ara i Bora magis-tralnim putem kod Markovca s moravskim delomkoridora “X”. Zbog toga je gravitaciona zonadnevnih i povremenih migracija Para}ina neu-poredivo ve}a od gravitacionih zona Jagodine i]uprije. Upravo je isto~no zale|e Para}ina upro{losti bilo odlu~uju}e u razvoju wegovihupravnih, zanatskih, trgova~kih, obrazovnih idrugih funkcija. Jagodina ima dobar saobra}ajni
MOGU]NOSTI PRA]EWA I USMERAVAWA UTICAJA I EFEKATA
TRANSEVROPSKOG TRANSPORTNOG KORIDORA NA URBANA NASEQA
60
Prost
orno
pla
niraw
e
polo`aj, jer predstavqa izlaznu ta~ku isto~ne[umadije (Leva~) na Pomoravqe. Kao {to je zarazvoj funkcija Para}ina osnovnu ulogu imalotimo~ko zale|e, tako je za Jagodinu imalo {uma-dijsko zale|e. Od trgova~ko-zanatske varo{icerazvila se u industrijski centar. Za razliku oddrugih centara, Jagodina je vrlo rano preuzela izna~ajne prosvetno-kulturne funkcije. ]uprija jedrumsko naseqe, koje se razvijalo izme|u dva jakaindustrijska i urbana centra – Para}ina iJagodine.
U Kraqevini Jugoslaviji su Jagodina, ]uprijai Para}in su imali razvijenu specijalizacijukomplementarnih aktivnosti i funkcija, koje suuslovile wihovu povezanost na mezoregionalnomnivou. ]uprija je bila zna~ajan zdravstveni cen-tar, Jagodina sredwo{kolski centar (u~iteqskavi{a {kola i gimnazija), a Para}in centar indu-strijskih delatnosti, specijalizovanih sredwo-{kolskih (tehni~kih) i snabdeva~kih usluga (zapoqoprivredne proizvode iz Boqevca i Zaje-~ara, preko `elezni~ke pruge Para}in-Zaje~ar).Posle Drugog svetskog rata, u prvim generalnimurbanisti~kim planovima za pomenute centreukazuje se na potrebu wihovog povezivawa javnimgradskim saobra}ajem - trolejbusom. Zagovaranaje jo{ jedna zajedni~ka funkcija - centralizovanovodosnabdevawe tri grada iz izvori{ta u selu^epure pored Para}ina (Gradovi i naseqa uSrbiji, 1953). Po dono{ewu Prostornog planaRepbulike Srbije obnavqa se, ali jo{ uvek nerealizuje, ideja o trogra|u, to jest o funkcional-no-prostornom povezivawu tri urbana centra.
Ovi urbani centri imaju dobre potencijale zadiverzifikaciju i specijalizaciju ekonomskihaktivnosti, posebno Para}in. Razvoj postoje}ih inovih ekonomskih aktivnosti u Jagodini mo`epodr`ati razvoj ruralnih aktivnosti na podru~julokalne zajednice, a u slu~aju Para}ina i na pod-ru~ju drugih lokalnih zajednica u Timo~koj krajini.Mo`e se ostvariti uspe{an razvoj komplemen-tarnih funkcija u javnom sektoru, specijalizaci-jom postoje}ih funkcija u urbanim centrima i po-ve}awem wihove dostupnosti. Kooperativno re-{avawe zajedni~kih problema neophodno je udomenu vodosnabdevawa i pre~i{}avawa otpad-nih voda, a naro~ito deponovawa komunalnogotpada (regionalna deponija). Ovi centri ost-varuju dobre saobra}ajne i telekomunikacioneveze s velikim urbanim centrima. Prioritet bitrebalo da ima obezbe|ewe kvalitetnog me|una-seqskog javnog saobra}aja. Trogra|e ima najpovo-qniji polo`aj u pomoravskoj deonici koridora“X” za umre`avawe lokalnih kapaciteta s uni-
verzitetskim i istra`iva~kim centrima u grado-vima (Beogradu, Ni{u i Kragujevcu).
Na mikroregionalnom nivou, nivou urbanih
naseqa, osnovni uticaji transevropskog trans-portnog koridora odra`avaju se na: � organizaciju i namenu prostora i morfolo{ku
strukturu urbanih centara, i� promene (pogor{awa i poboq{awa) u ekonom-
skom i socijalnom `ivotu stanovni{tva na pod-ru~ju lokalnih zajednica i u za{titnim pojase-vima saobra}ajnih infrastrukturnih sistema. Autoput zaobilazi ili tangira gra|evinska
podru~ja urbanih centara u koridoru. U kontakt-nim zonama urbanih centara s autoputem, najvi{esu zastupqene proizvodno-skladi{ne i poslovnenamene (industrijske, skladi{ne, zone male priv-rede i slobodne zone u V. Plani, Lapovu, Jago-dini, Para}inu, ]upriji, ]i}evcu, Ra`wu i Alek-sincu). Planske aktivnosti lokalnog nivoa uprav-qawa usmerene su na {irewe ovih namena u kon-taktnim zonama i {irem za{titnom pojasu autopu-ta. Na mezoregionalnom nivou, izme|u bliskihnaseqa mogle bi se u budu}nosti, pored region-alnog putnog pravca alternativnog autoputu, raz-vijati i paralelne servisne saobra}ajnice izme-|u petqi, za opslu`ivawe proizvodno-skladi{nihi poslovnih aktivnosti (npr. na podru~ju op{tinaBato~ina i Lapovo izme|u istoimenih petqi).
Javqaju se i druge, konfliktne namene u kon-taktnim zonama urbanih centara s autoputem, uprvom redu individualno stanovawe. To jeprvenstveno posledica odsustva planske kontro-le promena u prostoru na lokalnom nivou uprav-qawa, a znatno mawe zate~enog stawa u vremeizgradwe autoputa.
Ulazno-izlazni putni pravci imaju znatnove}i uticaj na organizaciju i namenu prostora imorfolo{ku strukturu urbanih naseqa negoautoput. To se u prvom redu odnosi na alterna-tivni regionalni putni pravac koji, zajedno sostalim ulazno-izlaznim putnim pravcima,formira mre`u glavnih gradskih saobra}ajnica.To su istovremeno i pravci {irewa neplanskogna~ina gradwe.
Za postoje}u mre`u glavnih gradskih saobra-}ajnica i ulazno-izlazne putne pravce zna~ajnesu veze sa autoputem, tj. razme{taj petqi. Zaorganizaciju prostora i morfolo{ku strukturuurbanih centara zna~ajan kriterijum je obezbe-|ewe veza s autoputem, po mogu}nosti, na mestuukr{tawa autoputa s pravcem glavne gradskesaobra}ajnice, koja je tu funkciju imala i preizgradwe autoputa, kao postoje}a veza s magis-tralnim putem.
61
Prost
orno
pla
niraw
e
@elezni~ka pruga, po pravilu, prolazi kroznaseqa. Na mikro-regionalnom/naseqskom ni-vou ima ve}i uticaj od autoputa. Pruga razdvajaprostor i javqaju se konflikti u kori{}ewuprostora kontaktnih zona, naj~e{}e sa stanova-wem i sa razvojem funkcija urbanog centra, sjedne, dok polo`aj `elezni~ke stanice uti~e naorganizaciju prostora (centralnih i drugihzona), pravce gradskih saobra}ajnica i morfo-lo{ku strukturu naseqa, s druge strane.
Primer je trogra|e Jagodina-]uprija-Para}in (Sl. 2).
Dosada{wi razvoj organizacije i nameneurbanog prostora i magistralne saobra}ajneinfrastrukture (autoputa i `elezni~ke pruge)mo`e se oceniti kao povoqan (bez izra`enijihkonflikata) u slu~aju Jagodine i ]uprije i rela-tivno povoqan (s poja~avawem konflikata usledneplanskog {irewa i izgradwe) u slu~ajuPara}ina. Mo`e se o~ekivati ja~awe tendencijeneplanske izgradwe i intenzivirawe procesaraspliwavawa – {irewa urbanih centara du`ulazno-izlaznih saobra}ajnih pravaca, u prvomredu du` regionalnog puta koji spaja ove urbanecentre. Ova tendencija je najizra`enija u]upriji, na pravcu prema Jagodini (Predlog gen-eralnog plana ]uprije, 2003). Razvoj pojedinihfunkcija urbanih centara (rekreacije, komunal-nih servisa i objekata, pojedinih ekonomskihaktivnosti i sl.) mo`e se usmeravati du` tog put-nog pravca, ali bi prioritet trebalo da imaobnova napu{tenog ili zapu{tenog gradskogzemqi{ta u industrijskim i radnim zonama, kaoi razvoj i ure|ewe prigradskih i razvijenijihseoskih naseqa. Za realizaciju tog pristupaneophodan je razvoj adekvatne zemqi{ne, stam-bene, poreske i investicione politike.
Autoput tangira gra|evinsko podru~je Jagodine,]uprije i Para}ina s isto~ne strane. Jagodina}e ostvarivati vezu s autoputem preko dve petqe(postoje}e i planirane), locirane periferno uodnosu na gra|evinsko podru~je. Me|ugradskaautobuska stanica u ]upriji, najve}a u Pomorav-qu, locirana je u blizini veze s autoputem, napravcu glavne gradske saobra}ajnice. Para}insaobra}ajnu vezu s autoputem ostvaruje prekojedne petqe, na pravcu glavne gradske saobra-}ajnice i magistralnog puta. Time je u oba urba-na centra obezbe|ena dobra dostupnost cen-tralnih gradskih zona.
Namena i organizacija prostora u{irem za{titnom pojasu autoputa najpovoqnijaje u Jagodini, jer se koristi i planira za kom-plementarne namene, radne i industrijske zone(Predlog izmena i dopuna Generalnog planaJagodine, 2003). Sli~na situacija je i u ]upriji,ali se u severnom, mawem delu {ireg za{titnogpojasa, nalazi i individualno stanovawe sred-wih i niskih gustina. Za razliku od ova dvaurbana centra, u Para}inu se u {irem za{tit-nom pojasu autoputa javqa dominantno konflikt-na namena, tj. individualno stanovawe sredwihgustina (do 50 st/ha), znatno mawe i ni`ih gusti-na (10-20 st/ha), ~iji razvoj datira posleizgradwe autoputa. Tendencija se nastavqa, takoda se novim generalnim planom predvi|apro{irewe ili legalizacija individualnogstanovawa niskih gustina u {irem za{titnom
Sl. 2 Polo`aj trogra|a u odnosu na
transevropski transportni
koridor “XX”
Izvor: Prostorni plan podru~jainfrastrukturnog koridora autoputa
E-75, deonica Beograd-Ni{, 2001
62
Prost
orno
pla
niraw
e
pojasu autoputa (Predlog generalnog planaPara}ina, 2003).
U Jagodini i ]upriji `elezni~ka pruga je loci-rana povoqno sa stanovi{ta organizacije inamene urbanog prostora. U Jagodini se nalaziu isto~nom delu grada, u blizini autoputa, radnei industrijske zone, a periferno u odnosu nacentralne gradske zone. U ]upriji tangira sazapadne strane mali deo gra|evinskog podru~ja ijednu od industrijskih zona. U Para}inu je wenpolo`aj ne{to nepovoqniji. Nalazi sa u zapad-nom delu, periferno u odnosu na gradske cen-tralne zone i u blizini stare industrijske zone.U {irem za{titnom pojasu pruge osnovna namenaprostora je individualno stanovawe sredwih iniskih gustina (Ibid.).
Za razliku od drugih gradova, Para}in se brzorazvio kao industrijski grad prvih decenija 20.veka, s razvojem proizvodwe stakla i {tofova,me|u najboqim u Evropi tog vremena. Ceo grad jeindustrijskim lokacijama pored pruge, odnosnoputa, podeqen na dva dela, koja gravitirajuCrnici i Moravi. Izme|u ta dva dela ostao jepravi Para}in, wegov trgova~ko-uslu`ni centar.Ova struktura zadr`ala se do danas. Prigradskasela su postala deo urbanog centra – radni~kanaseqa Glasica i Stri`a. Usred grada je jedandeo ostao potpuno ruralan s ekonomskim dvori{-tima, kod mosta na Crnici. Fenomen sela Vrap-~ane koje se uklopilo u gradsko tkivo je jedin-stven u Srbiji. Vikend naseqe na Kara|or|evombrdu je primer neplanskog raspliwavawa i nera-cionalnog kori{}ewa i izgradwe prostora, i tona klizi{tu. @elezni~ka pruga je dosta udaqenaod autoputa. Prostor izme|u ova dva infra-strukturna sistema je najatraktivniji za daquizgradwu u Para}inu. U kontaktnom pojasu prugelokacije su povoqne za razvoj velikih industri-jskih, skladi{nih i servisnih sistema, a autopu-ta za mawe sisteme. Saobra}ajni pravac premaTimo~koj krajini je atraktivan za locirawe sred-wih i malih preduze}a.
U {irem za{titnom pojasu autoputa i `elez-ni~ke pruge javqaju se ograni~ewa za lo-
kalno stanovni{tvo, iskazana pogor{awemkvaliteta `ivotne sredine (buka, aerozaga|ewe,vibracije) i kvaliteta `ivqewa. Pogor{awekvaliteta `ivqewa se manifestuje pogor{awemuslova i kvaliteta stanovawa, kori{}ewa i dos-tupnosti poqoprivrednog zemqi{ta, kao igubitkom o~ekivanog prihoda doma}instava.
Indikator pogor{awe uslova i kvalitetastanovawa je polo`aj objekata i parcela u odno-su na zone uticaja autoputa ({irine do 700m za
stambene zone) i `elezni~ke pruge ({irine do125m).
Indikator pogor{awa uslova kori{}ewapoqoprivrednog zemqi{ta je polo`aj (katastar-ske parcele) poqoprivrednog zemqi{ta u odno-su na uticaj autoputa na zaga|ivawe zemqi{ta uzoni {irine do 200m od ivice puta. (Prostorniplan podru~ja infrastrukturnog koridora autop-uta E-75, deonica Beograd-Ni{ - Planska ianaliti~ko-dokumentaciona osnova, 2001)
Indikator pogor{awa dostupnosti poqopriv-rednog zemqi{ta je produ`ewe vremena puto-vawa od mesta stanovawa, usled izgradwe pros-tornih barijera – autoputa i `elezni~ke pruge,poreme}aja izazvanih tom izgradwom na lokal-noj putnoj mre`i i nepovoqnog razme{taja deni-velisanih ukr{tawa za lokalne (kategorisane inekategorisane) putne pravce.
Indikator gubitka o~ekivanog prihoda iskazu-je se smawewem prihoda od poqoprivredne pro-izvodwe i od prodaje nepokretnosti doma}inst-va, zbog smawewa wihove vrednosti u {irimza{titnim pojasima autoputa i `elezni~ke pruge(gra|evinskih objekata i parcela i povr{inapoqoprivrednog zemqi{ta).
Zbog toga su prostornim planovima za deoni-ce podru~ja transevropskog koridora “X” utvr|e-ni re`imi i pravila kori{}ewa i ure|ewaza{titnih pojasa infrastrukturnih sistema uovom koridoru. Ustanovqeni su restriktivni re-`imi kori{}ewa i razvoja aktivnosti i namenakonfliktnih zahtevima i ograni~ewima infra-strukturnih sistema, u prvom redu za razvoj sta-novawa u za{titnim pojasima saobra}ajnih sis-tema. U odnosu na postoje}e stambene objekte uza{titnim pojasima ovih sistema predvi|ene su:mere za{tite od buke, vibracija i zaga|ewa vaz-duha, mere za izme{tawe tih objekata iobe{te}ewe doma}instava u slu~aju da se neobezbedi, ili tehni~kim re{ewima ne mo`e dase obezbedi wihova adekvatna za{tita (Miliji},Spasi}, Maksin, 2002).
Ovim planskim osnovom nisu utvr|ena pravi-la za re{avawe pitawa kompenzacija doma}in-stvima u za{titnim pojasima saobra}ajnihinfrastrukturnih sistema i u naseqima ~ija jedostupnost smawena transevropskim i magis-tralnim saobra}ajnim sistemima, ~iju izgradwunije pratila realizacija adekvatne sekundarnesaobra}ajne mre`e. Pitawe kompenzacija zaograni~ewa u ekonomskom i socijalnom `ivotu jevrlo zna~ajno, ali se za re{avawe tog problemamora ustanoviti zakonski osnov, kako bi serazli~iti na~ini i modaliteti kompenzacija lo-
63
Prost
orno
pla
niraw
e
kalnim zajednicama i stanovni{tvu mogli utvr-|ivati u procesu i praksi ekonomskog, socijal-nog, prostornog, envajeronmentalnog i sektors-kog planirawa (Maksin-Mi}i}, 2002).
ZAKQU^NA RAZMATRAWA
Analiza na{ih istra`ivawa i prakse pra-
}ewa i usmeravawa uticaja i efekata
transevropske transportne mre`e na re-
gionalni razvoj i aglomeracione sis-
teme, ukazuje na bliskost s evropskim iskus-tvima u pogledu:� utvr|enih ciqeva i strate{kih opredeqewa;� primewenih pristupa i osnovnih rezultata
istra`ivawa zakonomernosti korelacija iinterakcija trasnportne mre`e, regionalnograzvoja i mre`a/sistema urbanih centara; i
� predlo`enih koncepata i modela za re{avawekqu~nih problema usmeravawa uticaja iefekata transevropske transportne mre`e. Osnovni ciqevi i strate{ka opredeqewa su
uskla|eni u pogledu pristupa pove}awu funkcio-nalne, ekonomske i socijalne integrisano-sti/kohezije prostora i zna~aja koordiniranograzvoja transportnih mre`a i poboq{awa uslo-va za ravnomerniju distribuciju ekonomskog isocijalnog blagostawa u prostoru EU i Srbije. Utim okvirima se razra|uju koncepti uravnote`e-nog regionalnog razvoja, policentri~nog sistemaurbanih centara i ujedna~enih uslova pristupainfrastrukturi. Ovi koncepti su prilago|enimogu}nostima, potencijalima i ograni~ewima EUi Srbije. Za ostvarivawe ovih koncepata nudese sli~ni modeli:
� aktivirawa vi{e zona i centara u depresir-anim, perifernim i regijama s niskim gusti-nama naseqenosti;
� umre`avawa urbanih centara u funkcionalno-prostorno povezane aglomeracione sisteme iuspostavqawa partnerskih odnosa izme|uurbanih i ruralnih naseqa; i
� pove}awa dostupnosti regija i saobra}ajnepovezanosti naseqa u aglomeracionim sis-temima, koordiniranim razvojem tran-sevropske i sekundarne saobra}ajne mre`e. Razlike se javqaju usled dostignutog nivoa
ukupnog razvoja u EU i Srbiji, posledi~no i ni-voa razvijenosti i kvaliteta saobra}ajne mre`ei kriterijuma za utvr|ivawe dostupnosti regijai urbanih centara glavnim ekonomskim centri-ma. Prioritetni pravci razvoja TENs na pros-toru EU pretpostavqaju integraciju intermodal-nih re{ewa i intenzivniji razvoj `elezni~kihpruga i usluga, do nivoa razvijenosti autoputske
mre`e, radi preusmeravawa dela saobra}aja sputnih na `elezni~ke pravce. Dotle je u prior-itetima razvoja saobra}ajne mre`e u Srbijizastupqeniji razvoj putne u odnosu na modern-izaciju postoje}e `elezni~ke mre`e.
Strategija razvoja aglomeracionih
sistema u magistralnim infrastrukturnim ko-ridorima bi trebalo da se zasniva na slede}imprincipima:� za razvoj izbalansiranih urbanih sistema
neophodna su istra`ivawa mogu}nosti, ogra-ni~ewa i na~ina za ostvarivawe me|usobnekomplementarnosti i kooperativnosti urban-ih centara;
� konkurentnost urbanih centara u sistemuuslovqena je diverzifikacijom wihoveekonomske osnove;
� komplementarnost urbanih centara mo`e seostvariti pod uslovom da su o~ekivane koris-ti od me|usobne ekonomske konkurencije ve}eod procewenih gubitaka;
� kooperacija urbanih centara se lak{e ost-varuje ako postoje prirodne veze zasnovanena geografskoj blizini urbanih centara; i
� primarni razvojni koridori (magistralniinfrastrukturni koridori) imaju najboqepreduslove za razvoj urbanih sistema.Osnovne propozicije strategije razvoja
urbanih centara u magistralnim infrastruk-turnim koridorima bi trebalo da su:� kontrola ekspanzije urbanih centara obnovom
i intenzivnijim kori{}ewem napu{tenog ilizapu{tenog gradskog zemqi{ta (prete`no uindustrijskim i radnim zonama) i rekonstruk-cijom i podizawem na pribli`no urbani nivokvalitet `ivqewa u prigradskim naseqima;
� poboq{awe dostupnosti urbanih centara naekolo{ki i ekonomski prihvatqiv na~in;
� kooperacija u upravqawu urbanim ekosistemi-ma (u prvom redu vodom, energijom i komunal-nim otpadom);
� za{tita i valorizacija prirodnog i kulturnognasle|a;
� podr{ka ruralnim aktivnostima na podru~julokalnih zajednica (op{tina); i
� razvoj, integracija i koordinacija razli~itihpolitika – op{te ekonomske i politike regio-nalnog razvoja, ure|ewa prostora, urbanograzvoja, saobra}aja, za{tite `ivotne sredinei dr.Mogu}e su slede}e opcije razvoja urbanih
sistema i centara u magistralnim infrastruk-turnim koridorima:� diverzifikacija i specijalizacija ekonomskih
aktivnosti u urbanim centrima, posebno uservisnom/tercijarnom sektoru;
� razvoj ekonomskih aktivnosti u urbanim cen-trima komplementarnih ruralnim aktivnos-tima u okru`ewu;
� razvoj me|usobno komplementarnih funkcijaurbanih centara, posebno u javnom sektoru(obrazovawu, zdravstvenoj i socijalnoj za{-titi, kulturi), rekreaciji i otvorenim pros-torima;
� kooperativno re{avawe zajedni~kih problemana pove}awu op{teg kvaliteta tehni~ke i so-cijalne infrastrukture, usluga i servisa, ra-di pove}awa atraktivnosti urbanih centaraza razvoj ekonomskih aktivnosti i za `ivot,podizawem kvaliteta `ivqewa u odnosu navelike urbane centre;
� pru`awe usluga i servisa ruralnom okru`ewu;� razvoj dobrih komunikacionih veza (saobra}aj-
nih i telekomunikacionih) u urbanom sistemu is velikim urbanim centrima/tr`i{tima; i
� ja~awe lokalnih razvojnih i inovativnihkapaciteta i wihovo umre`avawe s uni-verzitetskim i istra`iva~kim centrima. Sa stanovi{ta usmeravawa regionalnog
i razvoja urbanih centara u magistralniminfrastrukturnim koridorima, polaze}i odkqu~nih dokumenta EU i na{e prakse planirawa,osnovne smernice za unapre|ewe sistema
planirawa odnose se na:� interakciju i koordinaciju procesa pros-
tornog i urbanisti~kog planirawa i procesasektorskog planirawa infrastrukture;
� razvoj sistema procena/analiza uticajainvesticionih odluka o infrastrukturi naprostor, regionalni razvoj, socioekonomskeprocese i `ivotnu sredinu; i
� institucionalnu koordinaciju i integraciju naistom i me|u nivoima planirawa i upravqa-wa, naro~ito u oblasti prostornog i urbanis-ti~kog planirawa, saobra}aja i za{tite `i-votne sredine.Za sve faze procesa prostornog i urbanis-
ti~kog planirawa, pripreme tehni~ke doku-mentacije za pojedine infrastrukturne sisteme ukoridoru i procene/analize uticaja na `ivotnusredinu bi trebalo utvrditi set kqu~nih indika-tora promena u prostoru (u zauzimawu prostoraza potrebe infrastrukturnih sistema, na~inukori{}ewa i izgradwe prostora u za{titnimpojasevima sistema, pravcima {irewa i razvojafunkcija naseqa i dr.), socioekonomskim pro-cesima (u dostupnosti - dnevne migracije, vremei tro{kovi putovawa; nova radna mesta, pro-
mene vrednosti nepokretnosti i dr.), funkcioni-sawu i kori{}ewu infrastrukturnih sistema i`ivotnoj sredini.
Smatramo da je neophodno ustanoviti obavezuizrade analize prostornog uticaja za svetransevropske i magistralne transportne kori-dore u procesu pripreme, izrade i sprovo|ewasektorskih planova/politika i tehni~ke doku-mentacije, kao instrumenta wihove evaluacije idono{ewa odluke o realizaciji. Druga opcija jeda se u na{oj praksi, procena uticaja na `ivotnusredinu pro{iri aspektom prostornih uticaja.
LiteraturaGradovi i naseqa u Srbiji, 1953, ur.
Mitrovi} M., Urbanisti~ki zavod NarodneRepublike Srbije, 143-148
Maksin-Mi}i} M., 2002, Kompenzacije zaograni~ewa u ekonomskom i socijalnom `ivotu,Ekonomski anali, br. 155, Ekonomski fakultet,Beograd, 111-127
Maksin-Mi}i} M., 2002, Uticaj transevrop-skih transportnih koridora na regionalni razvoj iaglomeracione sisteme – iskustva evropskihzemaqa, Arhitektura i urbanizam, br. 12/13,Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije,Beograd
Miliji} S., Spasi} N., Maksin-Mi}i} M.,
2002, Pristup izradi i primeni prostornog planapodru~ja infrastrukturnog koridora na primeruautoputa E-75 deonica Beograd-Ni{, u: Noviji pris-tupi i iskustva u planirawu, Institut za arhitekturui urbanizam Srbije, Beograd, 27-34
Peri{i} D., 1985, O prostornom planirawu,Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije,Beograd
Prostorni plan Republike Srbije, 1996,Slu`beni glasnik SR, kw. 1, Beograd
Prostorni plan Republike Srbije -
Planska i analiti~ko-dokumentaciona
osnova, 1996, Slu`beni glasnik SR, kw. 2, BeogradProstorni plan podru~ja infrastruk-
turnog koridora autoputa E-75, deonica
Beograd-Ni{ - Planska i analiti~ko-doku-
mentaciona osnova, 2001, Institut za arhitektu-ru i urbanizam Srbije, Beograd
Predlog generalnog plana Para}ina,2003, Direkcija za urbanizam i izgradwuKragujevac, Kragujevac
Predlog izmena i dopuna Generalnog
plana Jagodine, 2003, Direkcija za urbanizam iizgradwu Kragujevac, Kragujevac
Predlog generalnog plana ]uprije, DPInfoplan, Aran|elovac, 2003
Uredba o utvr|ivawu Prostornog plana
podru~ja infrastrukturnog koridora Ni{-
granica Republike Makedonije, 2002,Slu`beni glasnik RS, br. 77, Beograd
64
Prost
orno
pla
niraw
e
Apstrakt
U radu se isti~e zna~aj
hijerarhije naseqa po
veli~ini i wihove pravilne
strukture kao indikatora
ocene nivoa razvijenosti
odre|ene prostorne celine.
Ukazuje se da na nerazvijenim
podru~jima dolazi do porasta
broja malih sela, posebno
onih veli~ine do 100
stanovnika, {to znatno
ote`ava obnovu i
revitalizaciju ruralnih
podru~ja, a posledica je
wihovog demografskog
pra`wewa. Negativni
trendovi smawivawa broja
ve}ih naseqa i pove}avawa
broja mawih naseqa
intenzivno su izra`eni na
planinskim podru~jima, u
odnosu na Centralnu Srbiju u celini.
Kqu~ne re~i: sistem naseqa, planinski region,
mala naseqa, nerazvijena podru~ja
1. UVOD
Broj stanovnika u jednom nasequ se naj~e{}e
uzima kao indikator za odre|ivawe wegove
veli~ine i mesta u hijerarhiji naseobinskog sis-
tema. Kada su seoska naseqa u pitawu, mogu}e je
veli~inu naseqa odre|ivati i prema povr{ini
atara sela, ili kona~nu hijerarhiju odrediti na
osnovu oba ova indikatora (1). U ovom radu }emo
se baviti prou~avawem ovog va`nog prostorno-
planerskog pokazateqa i ograni~iti na pra}ewe
broja stanovnika i specifi~nih promena koje su
se po tom osnovu pojavile u naseobinskom siste-
mu planinskog podru~ja Centralne Srbije u
posledwih ~etrdeset godina, odnosno u periodu
1961-2002. godine.
Planinsko podru~je
Srbije definisali smo kao
teritoriju iznad 600 m nad-
morske visine. Prema
popisu stanovni{tva od
2002. godine, na ovom
podru~ju koje zauzima oko
30% ukupne teritorije
Republike `ivi 2.732.616
stanovnika. Planinska
podru~ja zahvataju 67
op{tina sa ukupno 3.124
naseqa, odnosno vi{e od
50% ukupnog broja naseqa u
Republici bez Kosova i
Metohije. U Centralnoj
Srbiji, planinska podru~ja se
prostiru na oko 22.500 km2,
{to ~ini oko 40% ukupne
povr{ine teritorije,
obuhvataju}i 1.665 naseqa,
odnosno 30% od ukupnog
broja naseqa (2).
U posmatranom periodu su se na celom pros-
toru Republike odvijale velike promene u naseo-
binskom sistemu. Ukupan broj naseqa se nije me-
wao, ali se broj stanovnika u gradskim naseqi-
ma kontinuirano pove}avao, a u seoskim smawi-
vao. Upravo taj prostorno razvojni trend zna~aj-
no je uticao na promene naseqa po veli~ini,
naro~ito u nerazvijenim i planinskim podru~-
jima. Naime, indeks promene broja stanovnika u
Republici Srbiji u periodu 1961-1991. godine
iznosi 128, u Centralnoj Srbiji - 120,4, u
op{tinama sa planinskom teritorijom - 108,6, a
na planinskom podru~ju - 83,8.
U radu }emo pratiti promene u planinskim
naseqima, intenzitet tih promena i wihov nega-
tivni uticaj na ukupan naseobinski sistem Re-
publike, naro~ito prostora Centralne Srbije i
delova teritorije op{tina koji pripadaju
65
Prost
orno
pla
niraw
e
STRUKTURNE PROMENEVELI^INE NASEQA NA PLANINSKIM
PODRU^JIMA SRBIJE
STTRRUUCCTTUURRAALL CCHHAANNGGEESS IINN SSIIZZEE OOFFSSEETTTTLLEEMMEENNTTSS IINN SSEERRBBIIAANN MMOOUUNNTTAAIINN
RREEGGIIOONNSS
Abstract The authors emphasize significance of hier-archy of mountain settlements by size, aswell as the significance of regularity of theirstructure for estimation of the developmentlevel of determined spatial area. It hasbeen shown that in undeveloped areas theprocess of growth of small villagesappears, especially ones from up to 100inhabitants. Evidently, this process is theconsequence of empting the area andmakes the renewal and revitalisation ofrural areas more difficult. All negativetrends, like reducing the number of biggersettlements and increasing the number ofsmaller ones, are most intensive inMountain regions of Serbia (defined as ter-ritory over 600 m above sea level) in rela-tion to Central Serbia.Key words: system of settlements, mountainregion, small settlements, undeveloped area
Radomir Malobabi} , Tamara Mari~i}
UD
K 7
11
.43
7(2
3)(4
97
.11
)UD
K 9
11
.37
3 (
23
)(4
97
.11
)
Dr Radomir Malobabi}, vi{i nau~ni saradnikTamara Mari~i}, dipl. pr. plan., Institut za arhitekturui urbanizam Srbije, Beograd
planinskom podru~ju. U tu svrhu naseqa su prema
veli~ini razvrstana u pet kategorija: do 100
stanovnika; 100-500 stanovnika; 500-1.000
stanovnika; 1.000-2.000 stanovnika i preko
2.000 stanovnika.
Kao informaciona osnova kori{}eni su po-
daci Republi~kog zavoda za statistiku i interna
gra|a koja se prikupqa za potrebe istra`iva~-
kog projekta „Odr`ivi razvoj planinskih pod-
ru~ja Srbije“.
Kada je u pitawu prostor Republike Srbije,
onda naseobinski sistem mo`emo posmatrati na
nivou Republike i na nivou tri osnovne prostor-
ne celine: Vojvodine, Centralne Srbije i
Kosova i Metohije. Upravo, najvi{e stru~ne i
nau~ne literature nastalo je na osnovu prou~a-
vawa ovih teritorijalnih jedinica. U dosada{-
woj planerskoj praksi prou~avani su, tako|e,
naseobinski sistemi u op{tinama pri izradi
Prostornih planova op{tina, a postoji i potre-
ba da se prou~avaju naseobinski sistemi regio-
na, {to }e verovatno u budu}nosti biti i uobi-
~ajena aktivnost. Po svim karakteristikama pla-
ninsko podru~je Srbije je regionalna celina,
naro~ito ako se posmatraju granice op{tina ko-
je na svojoj teritoriji imaju terene iznad 600 mnadmorske visine. To je prostor zapadnog i ju`-
nog dela Centralne Srbije i deo isto~ne Srbije
koji je kompaktan po teritorijalnom i svakom
drugom regionalnom obele`ju (Slika 1).
Prou~avawe naseobinskog sistema celog pla-
ninskog podru~ja ima i te kako smisla sa nau~nog
i stru~nog aspekta. Posebnu pa`wu zaslu`uje
prou~avawe tipologije naseqa po veli~ini. Po-
datak da na tom podru~ju ima ukupno 3.219 nase-
qa, od ~ega 1.665 na planinskim terenima, dok u
Centralnoj Srbiji ima 4.238, a u celoj Srbiji
6.152 naseqa, govori o kolikom se tu kontigentu
naseqa radi na jednoj gotovo kompaktnoj teri-
toriji.
Brojni nau~nici bavili su se razme{tajem na-
seqa po veli~ini i iz tog osnova ocenivali po-
godnost i kvalitet ̀ ivqewa. Tako su poznate prve
teorije Thünen-a, Lösch-a, Christaller-a, Perroux-a i
dr. kojima je zajedni~ka vizija da naseqa u
prostoru treba da budu pravilno i ravnomerno
raspore|ena. Noviji modeli poti~u iz sedamde-
setih godina i temeqe se na kompjuterskim
obradama slo`enih indikatora, u kojima i daqe
dominira red veli~ine naseqa. Najpoznatiji su
„indeks najbli`eg suseda“ i „pravilo reda
veli~ine“ (4). Iako se ovi modeli primewuju za
ocenu povoqnosti naseobinskog sistema na
osnovu reda veli~ine centralnih naseqa, model
„pravilo reda veli~ina“ je naro~ito pogodan kod
regionalnog planirawa i samo uz primenu
indikatora veli~ina naseqa.
U dosada{wim istra`ivawima u razvijenim
zemqama dokazano je da najve}i grad treba da
bude iste veli~ine kao svi ostali gradovi u re-
gionu. To, tako|e, mo`e da bude zakonitost za
66
Prost
orno
pla
niraw
e
Sl. 1 Planinska podru~ja u Centralnoj
Srbiji
Mountain region in Central Serbia
2. ZNA^AJ IZU^AVAWA STRUKTURE NASEQA PO VELI^INI ZA
NASEOBINSKI SISTEM REGIONALNIH CELINA
centralna naseqa u nekoj mawoj prostornoj sre-
dini. Po pravilu, centralno naseqe bi trebalo
da je veliko kao sva naseqa koja mu gravitacio-
no pripadaju.
U na{oj stru~noj i nau~noj literaturi ova
problematika se retko prou~avala na empirijs-
ki na~in. Treba, ipak, spomenuti istra`ivawe
Geografskog instituta Beograd pod nazivom
„Gradovi Srbije centri razvoja u mre`i nase-
qa“, u kome se veli~ine naseqa koriste za ocenu
povoqnosti mre`e naseqa, posebno gradskih (5).
U na{oj literaturi poznata je metodologija
tzv. „ruralne beogradske {kole“ ~iji je za~etnik
akademik Koji} (6), a kojom se ocena razvojnih
promena u selima daje na osnovu kriterijuma:
- ako je izme|u dva popisa indeks pove}awa
broja stanovnika u nasequ ve}i od 100, onda
to naseqe ima pozitivan demografski razvoj,
- ukoliko je indeks izme|u dva popisa 80-100,
naseqe ima nulti razvoj, i
- ukoliko je indeks promena u broju stanovnika
mawi od 80, onda naseqe ima negativan demo-
grafski razvoj.
Pored pra}ewa promena broja stanovnika,
ustaqene su i grupe naseqa koje zbog svoje veli-
~ine imaju specifi~an razvojni i funkcionalni
zna~aj u prostoru. Tako se prou~avaju:
- mala sela sa 100-500 stanovnika (suvi{e mala
sela do 100 stanovnika),
- sredwe velika seoska naseqa sa 500-2.000
stanovnika,
- velika seoska naseqa sa preko 2.000 stanovnika.
Posledwe istra`ivawe je po ovom modelu ura-
|eno na osnovu popisa stanovni{tva iz 1971.
godine za prostor Centralne Srbije. Primewu-
ju}i ovu metodologiju i neka specifi~na prola-
go|avawa, u ovom radu prou~avamo promene na
planinskim podru~jima i poredimo ih sa Cen-
tralnom Srbijom, u periodu od 1961. do 2002.
godine.
3.1. Promene broja naseqa po
karakteristi~nim grupama
Broj naseqa veli~ine do 100 stanovnika se u
posledwih 40 godina drasti~no pove}ao kako u
Centralnoj Srbiji, tako i na planinskom pod-
ru~ju. U Centralnoj Srbiji je broj ovih naseqa
porastao sa 68, koliko ih je bilo 1961. godine,
na 718 - 2002. godine, odnosno pove}ao se za
oko 10,5 puta (Tabela 1). Ovaj proces je jo{
izra`eniji na planinskim podru~jima u kome se
broj ovih naseqa u periodu 1961-2002. godine
pove}ao vi{e od 11 puta (Grafik 1). Alarmantno
stawe u ovoj oblasti ilustruje podatak da se
2002. godine od ukupno 718 naseqa veli~ine do
100 stanovnika na teritoriji Centralne Srbi-
je, ~ak 79% (566 naseqa) nalazilo na planin-
skim podru~jima.
Naseqa veli~ine od 100 do 500 stanovnika
imaju u periodu 1961-2002. godine u Centralnoj
67
Prost
orno
pla
niraw
e
3. PROMENE BROJA I VELI^INE NASEQA
Tabela 1. Promena broja naseqa po veli~ini na teritoriji
Centralne Srbije i planinskih podru~ja
Table 1.Change of number of settlements by size in Central Serbiaand Mountain regions
Grafik 1.Promena broja naseqa veli~ine do 100 stanovnika
Chart 1. Change of number of settlements with up to 100 inhabitants
Srbiji procentualno najve}i udeo, a u planinskim
podru~jima dominantan (1961. - 53.7%, 1981. -
59,9% i 2002. - 52,5%). Dok u Centralnoj Srbiji
dolazi do pove}awa broja ovih naseqa sa 1.583
u 1961. godini na 1.940 u 2002. godini, odnosno
za 22,5%, na planinskim podru~jima se wihov broj
u periodu 1961-1981. godine pove}ao za 11,5%,
a u periodu 1981-2002. godine smawio za 12%, i
to najvi{e zbog gubitka stanovni{tva i prelaska
ovih naseqa u naseqa ni`eg ranga (Grafik 2).
Prilikom pore|ewa planinskih podru~ja sa
teritorijom Centralne Srbije, mo`e se zakqu-
~iti da obe teritorijalne jedinice u posledwih
40 godina karakteri{e sli~an trend, odnosno
smawewe apsolutnog i relativnog broja naseqa
veli~ine 500 do 1.000 stanovnika (Grafik 3).
Promene su velike u Centralnoj Srbiji gde se
wihov broj u periodu 1961-2002. godine smawio
za 38% (sa 1.417 na 1.193), ali je situacija jo{
drasti~nija na planinskim podru~jima, gde ovo
smawewe iznosi 70% (sa 501 na 153).
Broj naseqa veli~ine 1.000-2.000 stanovni-
ka se u posmatranom periodu na teritoriji Cen-
tralne Srbije i planinskih podru~ja konstantno
smawivao (Grafik 4). U Centralnoj Srbiji se
wihov broj u periodu 1961-2002. godine prepo-
lovio (smawio za oko 52%, odnosno sa 874 na
424), a u planinskim podru~jima smawio za 76%
odnosno vi{e od 4 puta, uz istovremeno
smawewe u~e{}a u ukupnom broju naseqa sa
11,2% 1961. godine na 2,6% 2002. godine.
Kada se razmatraju naseqa sa vi{e od 2.000
stanovnika, onda se vidi da se wihov broj na
planinskim podru~jima, sli~no kao i u Central-
noj Srbiji, u posledwih 40 godina odlikovao
mawim varirawima (Grafik 5).
3.2. Promene broja stanovnika po
karakteristi~nim grupama naseqa
Broj stanovnika u naseqima veli~ine do 100
stanovnika se u Centralnoj Srbiji i na planin-
skim podru~jima u posledwih 40 godina drasti~-
no pove}ao, skoro 8 puta, i to najvi{e kao
posledica pove}awa broja ovih naseqa (Grafik
6). Na planinskim podru~jima je u~e{}e stanov-
ni{tva ovih naseqa u ukupnom broju poraslo
skoro 10 puta (Tabela 2).
68
Prost
orno
pla
niraw
e
Grafik 2.Promena broja naseqa veli~ine od 100 - 500
stanovnika
Chart 2. Change of number of settlements with 100-500 inhabitants
Grafik 3. Promena broja naseqa veli~ine od 500 – 1.000
stanovnika
Chart 3. Change of number of settlements with 500-1.000 inhabitants
Grafik 4. Promena broja naseqa veli~ine od 1.000 – 2.000
stanovnika
Chart 4. Change of number of settlements with 1.000-2.000inhabitants
Grafik 5. Promena broja naseqa veli~ine od 2000 i vi{e
stanovnikaCChhaarrtt 55.. Change of number of settlements with more than 2.000inhabitants
Prose~na veli~ina naseqa do 100 stanovnika
se u periodu 1961-2002. godine u obe posma-
trane teritorijalne jedinice smawila za oko
30%; u Centralnoj Srbiji je opala sa 70,3 na
51,8 stanovnika, a na Planinskim podru~jima sa
70,5 na 50 stanovnika.
U pogledu promena broja stanovnika u nase-
qima veli~ine 100-500 stanovnika, zapa`a se
da na teritoriji Centralne Srbije i planinskih
podru~ja u posmatranom periodu nije bilo zna-
~ajnijih oscilacija (Grafik 7). Na nivou Cen-
tralne Srbije broj stanovnika se, posle rasta
od oko 7% u periodu 1961-1981. godine, u sle-
de}ih 20 godina nije zna~ajno mewao, iako je
u~e{}e u ukupnom broju pove}alo sa 9,4% na
9,7%. Apsolutan broj stanovnika u ovim naseqi-
ma na planinskim podru~jima se u periodu od
1961-2002. godine smawio za 20%, dok je wiho-
vo u~e{}e u ukupnom broju poraslo za 3,3% (sa
0,4% na 3,9%).
Godine 1961. prose~na veli~ina naseqa od
100-500 stanovnika je u Centralnoj Srbiji bila
314, a u planinskim podru~jima - 300. U 1981.
godini prose~an broj stanovnika ovih naseqa je
u Centralnoj Srbiji iznosio 291, a u planin-
skim podru~jima - 272. Prema popisu iz 2002.
godine, u Centralnoj Srbiji je u naseqima veli-
~ine od 100 do 500 stanovnika u proseku `ivelo
274 stanovnika, a u planinskim podru~jima -
242. Prema tome, u posmatranom periodu se
permanentno smawuje prose~an broj stanovnika
u naseqima sa 100 - 500 stanovnika, naro~ito u
planinskim podru~jima.
U periodu 1961–2002. godine broj stanovni-
ka u naseqima veli~ine 500-1.000 stanovnika
se na posmatranim teritorijama konstantno
smawivao (videti grafik 8). Na nivou Centralne
Srbije ovo smawivawe iznosi oko 40% (10% u
odnosu na u~e{}e u ukupnom broju). Najdrasti~-
nije promene su se desile na planinskim podru~-
jima, gde se apsolutni broj stanovnika ovih nase-
qa smawio za 70%, a u~e{}e u ukupnom broju za
20%. Razlog za to je smawivawe kako broja nase-
qa, tako i prose~nog broja stanovnika u wima.
Prose~na veli~ina naseqa od 500–1.000
stanovnika je u periodu 1961–2002. godine u
Centralnoj Srbiji opala sa 727 na 711 stanov-
nika, a na planinskim podru~jima sa 703 na 689.
69
Prost
orno
pla
niraw
e
Tabela 2. Promene broja stanovnika u naseqima po veli~ini na
teritoriji Centralne Srbije i planinskih podru~ja
Table 2. Change of number of inhabitants in settlements by size inCentral Serbia and Mountain regions
Grafik 6. Promena broja stanovnika u naseqima veli~ine
do 100 stanovnikaCChhaarrtt 66.. Change of number of inhabitants in settlements with up to 100 inhabitants
Grafik 7. Promena broja stanovnika u naseqima veli~ine od 100
- 500 stanovnikaCChhaarrtt 77.. Change of number of inhabitants in settlements with 100-500 inhabitants
Broj stanovnika u naseqima veli~ine od 1.000-2.000 stanovni-
ka se u posmatranom periodu na obe teritorijalne jedinice kon-
stantno smawivao (Grafik 9). Na nivou Centralne Srbije broj
stanovnika se u 2002. godini smawio za 51% u odnosu na 1961.
godinu, a u~e{}e u ukupnom stanovni{tvu sa 24,6% na 10,6%. Do
jo{ ve}ih promena do{lo je na planinskim podru~jima, gde se u
periodu 1961-2002. godina broj stanovnika smawio za 75%, a
u~e{}e u ukupnom broju opalo sa 23,3% na 8,4%.
Prose~na veli~ina naseqa od 1.000–2.000 stanovnika je u pos-
matranom periodu u obe teritorijalne jedinice neznatno vari-
rala. U Centralnoj Srbiji je opala sa 1.373 na 1.366 stanovnika,
a na planinskim podru~jima porasla sa 1.286 na 1.376.
Broj stanovnika u naseqima veli~ine 2.000 i vi{e stanovnika
se u obe teritorijalne jedinice u posmatranom periodu konstant-
no pove}avao (Grafik 10). Na nivou Centralne Srbije broj sta-
novnika u ovim naseqima je u periodu 1961-2002. godine poras-
tao za 75%, odnosno 24% u odnosu na u~e{}e u ukupnom broju. Na
planinskim podru~jima broj stanovnika se skoro udvostru~io, a
u~e{}e u ukupnom broju poraslo za 28%.
Prose~na veli~ina naseqa od 2.000 i vi{e stanovnika se,
tako|e, pove}avala. U Centralnoj Srbiji je porasla sa 7.086 na
13.004 (oko 84%), a na planinskim podru~jima sa 5.152 na 11.260
(oko 120%).
4. ZAKQU^NA RAZMATRAWA
Promene strukture naseqa u naseobinskom sistemu planinakih
podru~ja Srbije u posledwih ~etrdeset godina (period 1961-2002.)
imaju negativne razvojne trendove. Stalno se uve}avao broj naj-
mawih naseqa veli~ine do 100 stanovnika, dok su naseqa veli~ine
od 100-500 stanovnika, kao i naseqa sredwe veli~ine od
70
Prost
orno
pla
niraw
e
Grafik 8. Promena broja stanovnika u naseqima veli~ine
od 500–1.000 stanovnika
Chart 8. Change of number of inhabitants in settlements with 500-1.000 inhabitants
Grafik 9. Promena broja stanovnika u naseqima veli~ine
od 1.000 – 2.000 stanovnika
Chart 9. Change of number of inhabitants in settlements with 1.000-2.000 inhabitants
Grafik 10. Promena broja stanovnika u naseqima veli~ine
od 2.000 i vi{e stanovnika
Chart 10. Change of number of inhabitants in settlements
with more than 2.000 inhabitants
500-1.000, a posebno naseqa veli~ine od 1.000-2.000 stanovnika
i vi{e imala trend smawivawa u~e{}a u naseobinskom sistemu.
Tako je u 1961. godini na planinskim podru~jima Srbije bilo
ukupno 51 naseqe do 100 stanovnika, a 2002. godine taj broj je
pove}an na 566, odnosno vi{e od 11 puta. U istom periodu broj
naseqa veli~ine od 100-500 stanovnika se smawio sa 891 u
1961. na 874 u 2002. godini. Isti trend bele`e naseqa sredwe
veli~ine, ~iji se broj smawio sa 501 u 1961., na svega 153 u
2002. godini. Sli~ne promene dogodile su se i u kategoriji nase-
qa od 1.000-2.000 stanovnika i vi{e, jer ih je 1961. godine bilo
185, a 2002. svega 44, tj. vi{e od 4 puta mawe.
Pored pove}awa broja malih naseqa i smawewa broja naseqa
sredwe veli~ine i ve}ih naseqa, isti~e se i pojava stalnog
smawewa prose~ne veli~ine naseqa u pojedinim kategorijama
naseqa, posebno u naseqima male i sredwe veli~ine. U 2002.
godini u odnosu na 1961. godinu prose~na veli~ina malog nase-
qa (do 100 stanovnika) se smawila sa 70,5 na 50 stanovnika.
U kategoriji naseqa veli~ine od 100-500 stanovnika, 1961.
godine prose~na veli~ina naseqa je bila 300, a 2002. godine
svega 242 stanovnika.
Kod naseqa sredwe veli~ine od 500-1.000 stanovnika i od
1.000-2.000 trend je sli~an, tj. 1961. godine prose~no naseqe od
500-1.000 stanovnika imalo je 703 stanovnika, a 2002. godine
689. U kategoriji od 1.000-2.000 stanovnika, u 1961. godini
prose~na veli~ina naseqa je bila 1.286 stanovnika, a 2002.
godine – 1.376, {to je neznatno pove}awe.
Jedino najve}a naseqa bele`e drasti~an rast prose~ne veli-
~ine. U 1961. godini ova naseqa su u proseku imala 5.152 stanov-
nika, a 2002. godine ~ak 11.260. Ovo ukazuje na to da se stanov-
ni{tvo iz mawih naseqa seli u ve}a, po pravilu najve}a naseqa.
Ovakve strukturne promene u naseobinskom sistemu govore da
se planinska podru~ja Srbije prazne stanovni{tvom, i da nase-
qa gube uslove za stabilan i prosperitetan razvoj, a naseobin-
ski sistem postaje nehomogen i bez dovoqno potrebnih centara i
polova razvoja. Sve to dodatno ote`ava obnovu i revitalizaciju
ruralnih planinskih podru~ja.
LITERATURA:
1. Simonovi}, \.: ”Ure|ewe seoskih naseqa i teri-
torija”, Gra|evinska kwiga, Beograd, 1980. god.,
str. 101.
2. Istra`iva~ki projekat: ”Odr`ivi razvoj planinskih
podru~ja Srbije”, IAUS, Beograd, 2002-2004. god.
3. Vresk, M.: ”Osnove urbane geografije”, [kolska
kwiga, Zagreb, 1980., str 145.
4. Vresk, M.: Isto; str. 147.
5. Veqkovi}, A. i dr.: ”Gradovi Srbije centri razvo-
ja u mre`i naseqa”, SANU, Beograd, 1995. god.
6. Koji}, B.: Studija: ”Selo u sklopu {irih podru~ja”,
IAUS, Beograd, 1975. god.
7. Savezni zavod za statistiku, Popis stanovni{tva
1961., 1981., 1991. i 2002. god.
71
Prost
orno
pla
niraw
e
ISTORIJA
ARHI
TEKTU
RE
Milan Jani}, Fakultet primewenih umetnosti
Apstrakt
U drugom delu radaanalizirana su osnovnaobele`ja arhitekturegra|evina javnih namenaizgra|enih posledwe decenije19. veka. Zastoj ugra|evinarstvu sa krajasedamdesetih godinaprevazi|en je po~etkomosamdesetih godina, kada,nakon progla{ewakraqevine, srpskaarhitektura ulazi u novuetapu razvoja. Ubrzaniekonomski napredak zemqeuslovio je razvojreprezentativnije i bogatijearhitekture koja jeoslikavala op{ti napredakzemqe. Bogatiju dekorativnuobradu omogu~ilo je iunapre|ewe tehnika izrade igra|evinskog zanatstva, kao ilak{a nabavka raznovrsnoggra|evinskig materijala.Osamdesetih godina uo~avase potpuna privr`enostautora evropskoj akademskojarhitekturi istorijskihstilova. Zahvaquju}i novojgeneraciji autora,{kolovanih u Pe{ti, Be~u,Cirihu i Berlinu srpskaarhitektura je prevazi{larazlike u odnosu na evropskookru`ewe. Tokom devedesetihgodina 19. veka dolazi donovih promena u oblikovawu javnih zdawa. U akademsku
koncepciju su unete izvesnanedoslednost i nesputanost,
{to je bio odraz ~iwenice daje istovremeno delovalo vi{egeneracija graditeqa, koji suzastupali vremenski i idejno
razli~ite evropske {koleakademizma. Promene su
prouzrokovane i ja~awemuticaja drugih evropskih
centara, prvenstvenotada{we nema~ke
arhitekture, koju su doneliarhitekati {kolovani u
Minhenu, Ahenu, Karlsrueu iBerlinu. Wihova shvatawa su
odra`avala op{tasredwoevropska stilska
kretawa, ali su se uo~avalei zna~ajne razlike izme|u
pojedinih autora. Pojediniautori su doslednije sledili
akademske principe, dok sudrugi vi{e izra`avali
romanti~arski duh. Mnogiautori su u svojim delima
negovali oba shvatawa,kombinuju}i i prepli~u}iwihove elemente. Oni su
pripremili atmosferu zanovu mladu generaciju koja }epo~etkom novog veka slediti uglavnim crtama razvoj ranijeg
perioda, ali sa ve}imuticajem „modernih“ pravaca,koji su se pojavili u evropskoj
arhitekturi krajem 19. veka.Kqu~ne re~i: gradite-qsko nasle|e, gra|evine
javnih namena, oblikovawe,arhitektura istorijskih
stilova
73
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
ARHITEKTURA GRA\EVINA JAVNIH NAMENA IZGRA\ENIH U BEOGRADU
OD 1868. DO 1900. GODINE(drugi deo)
PUUBBLLIICC BBUUIILLDDIINNGGSS AARRCCHHIITTEECCTTUURREEBBUUIILLTT IINN BBEELLGGRRAADDEE BBEETTWWEEEENN 11886688
UUNNTTIILL 11990000((ppaarrtt ttwwoo))
AbstractIn the second part of this paper subject isanalysing of basic characteristics of publicbuildings built in the last two decades of 19thcentury. Depression in building at the end ofseventies was overrun at the beginning ofeighties, when after aclamation of kingdom,Serbian architecture enter a new phase ofdevelopment. Fast economic advance of coun-try, caused more representative and rich archi-tecture which portrayed general prosperity ofcountry. More rich decorative modelling wassupport by development of build and crafttechnique, and eaisyer bringing of variousbuilder materials.In eighties we can see complete authorsdevotion to European historic styles architec-ture.Thanks to the new generation of authors,educated in Budapest, Wienna, Zurich andBerline Serbian architecture crossover differ-ences of their European surrounding.During nineties of 19th century new changesare appearing in modelling of public edifi-cies. In academic conception were brought insome unconsecvences and unleash, whichreflected a fact that at the same time workedfew generatins of architects who were repre-sentatives of diferent European academicschools. Changes were under the strong influ-ence of a new European centers, at firstGerman architecture, who brought architectseducated in Munich, Achen, Carlsruhe andBerline. Their opinion reflected generalMiddle European style stream, but betweenthem were significant differences. Someauthors followed academic principles morestrictly, but others were expressing more aspirit of romanticism. A lot of them nurse bothstyles, combyning them and playing with ele-ments of both styles. They prepared groundfor a new young generation, who will, at thebeginning of a new century, follow in gener-aly development of earlyer period, but moreunder the infuence of modern streams, whoappeared in European architecture at the endof 19th century.Key words: built heritage, public edifices,modelling, historic style architecture.
Mirjana Roter Blagojevi}
UD
K 7
25
.1(4
97
.11
) “1
86
8/1
90
0“
Dr Mirjana Roter-Blagojevi}, arh. - docent Arhitektonskog fakulteta uBeogradu
Zastoj u gra|evinarstvu koji je krajem sedam-
desetih godina nastupio zbog srpsko-turskog ra-
ta, ozna~io je kraj prelaznog perioda. Zna~ajni-
je dr`avne i dru{tvene zgrade gra|ene su tek od
po~etka osamdesetih godina kada je ostvaren
ubrzani ekonomski napredak zemqe, te je sama
dr`ava podsticala razvoj reprezentativnije i
bogatije arhitekture kako bi na taj na~in
izrazila ostvarene promene. Bogatiju dekora-
tivnu obradu omogu~ilo je i unapre|ewe tehnika
izrade i gra|evinskog zanatstva, kao i lak{a
nabavka raznovrsnog gra|evinskig materijala
(ali i daqe dopremanog iz inostranstva).
Osamdesetih godina devetnaestog veka srpska
arhitektura istorijskih stilova dostigla je svoje
zrelo doba, koje je karakterisalo potpuno ovla-
davawe akademskim principima i dostizawe
nivoa tada{we evropske arhitekture. Mada se u
literaturi posledwe decenije veka obi~no defi-
ni{u kao eklekticizam ili zreli istorizam, ovi
termini pre ozna~avaju sam metod kojim su se
graditeqi slu`ili i wihovu usmerenost ka
iskustvima pro{lih epoha, nego {to defini{u
stilska obele`ja.1 Ponekad se ovaj period defi-
ni{e i kao akademizam,2 jer se graditeqstvo
zasnivalo na principima akademske umetnosti,
sa bogatom razradom oblika i izrazitom plas-
ti~nom dekoracijom. Podrazumevalo se pedantno
preno{ewe proporcija i formi stilskih eleme-
nata i motiva iz pro{losti (mada u veoma
skromnom materijalu, naj~a{}e malteru). Aka-
demski duh je bio u suprotnosti s romanti-
~arskim duhom prethodnog perioda, zasnovanom
na slobodnom kombinovawu raznovrsnih stil-
skih motiva i relativno pretrpanoj plasti~noj
dekoraciji. Novi akademski principi zahtevali
su od autora pridr`avawe uobi~ajenim shemama
koje su definisale samu strukturu i na~in
stilske obrade pojedinih tipova gra|evina.
Prihvatawe akademske arhitekture istorij-
skih stilova bilo je zna~ajno za daqi razvoj
srpske arhitekture, jer je omogu}ilo da se pre-
vazi|u razlike u odnosu na evropsku arhitektu-
ru. Posle turskog osvajawa bile su prekinute do-
tada{we veze srpske i evropske arhitekture, te
se u Srbiji nije razvijalo klasi~no renesansno
i barokno oblikovawe kao u ostalim evropskim
zemqama. Ono je bilo prihva}eno tek posredno,
na svom zalasku i u upro{}enim oblicima u
epohi klasicizma, preko arhitekture sa prosto-
ra Vojvodine. Zato su akademska neorenesansa i
neobarok predstavqali mogu}nost da srpska
arhitektura ponovo uspostavi vezu sa evropskim
graditeqstvom.
U prihvatawu akademske arhitekture u srpskoj
sredini zna~ajnu ulogu je imala dr`ava, preko
svog tehni~kog aparata i graditeqa koji su radi-
li u dr`avnoj slu`bi, a bili su autori javnih
gra|evina podignutih u ovom periodu. Monumen-
talne strukture i bogata dekorativna stilska
obrada reprezentativnih javnih zdawa pogodo-
vala je dr`avnoj upravi u potvr|ivawu ostvare-
nog nacionalnog osamostaqewa i ekonomskog i
kulturnog napretka mlade kraqevine.
Zna~ajna je bila i potpuna promena nacional-
ne i kvalifikacione strukture stru~waka u dr-
`avnoj slu`bi krajem veka. Dok su u klasicisti~-
koj i romanti~arskoj epohi preovladavali in`e-
weri stranog porekla - Nemci, ^esi i Slovaci,
od sedamdesetih godina wih potiskuju graditeqi
srpskog porekla, ro|eni u Habsbur{koj monarhi-
ji ili Srbiji i {kolovani u ve}im evropskim
centrima - Pe{ti, Be~u i Cirihu. Oni su, uglav-
nom, kao dr`avni in`eweri projektovali repre-
zentativna zdawa osamdesetih godina. Aleksan-
dar Bugarski, Svetozar Iva~kovi},3 Du{an @i-
vanovi},4 Dragutin Milutinovi},5 Jovan Ilki}6 i
Konstantin Jovanovi}7 formirani su na evrops-
kim umetni~kim akademijama i visokim tehni~kim
{kolama, prevashodno kao arhitekte i dobri
poznavaoci tada{we evropske akademske arhi-
tekture istorijskih stilova. Oni su upoznali ta-
da{we stilske ideje i kretawa u evropskom ob-
likovawu u neposternim kontaktima sa glavnim
nosiocima evropske graditeqske teorije i prak-
se - Gotfridom Zemperom i Teofilom Hanzenom.8
Svojim delovawem u Srbiji ovi mladi gradi-
teqi evropskog obrazovawa, doprineli su da se
arhitektura istorijskih stilova, zasnovana na
akademskim principima, prenese i u srpsku sre-
dinu i razvije u osobenu varijantu akademske
arhitekture, koja je bila jedna od najreprezenta-
tivnijih na Balkanu. Akademizam im je pru`io
solidnu bazu na kojoj su mogli da izgrade nove
strukture i kompozicije bazirane na racional-
no i funkcionalno koncipiranom unutra{wem
prostoru.9 Kompozicija fasade i oblikovawe
arhitektonskih elemenata bili su zasnovani na
klasi~nom nasle|u, a preovladavale su forme
visoke renesanse uz kori{}ewe pojedinih
74
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
ARHITEKTURA GRA\EVINA JAVNIH NAMENA
IZGRA]ENIH U POSLEDWE DVE DECENIJE 19. VEKA
anti~kih i baroknih oblika. Materijalizacija i
stilska obrada su bili prilago|eni uslovima
sredine i wenim tehni~kim mogu}nostima, te su
bili znatno skromniji u odnosu na evropske cen-
tre. Povr{ine fasada i stilski elementi su,
uglavnom, izvo|eni u malteru, a kamen je kori{-
}en samo za pojedine delove (sokle, portale,
stepeni{ta i sl). Sama kompozicija i stilski
motivi su bili izrazito dobro prou~eni i izra-
`avali su potpuno poznavawe zakona propor-
cionisawa i sigurno vladawe obele`jima poje-
dinih epoha.
Dostignuti visoki kvalitet interpretacije
akademske arhitekture istorijskih stilova po-
sebno je vidan na Kraqevom dvoru, Mini-
starstvu pravde, @elezni~koj stanici,
Narodnoj banci i novom Dr`avnom savetu.
Ove gra|evine karakteri{u solidne proporcije
i harmoni~na obrada fasada bazirana na aka-
demskim principima. Struktura masa je, uglavn-
im, kompaktna i zasnovana na kombinaciji ~istih
kubi~nih formi. Ona je podre|ena simetri~no-
sti i uobi~ajenim akademskim podelama na cen-
tralne i sporedne motive. Te`i{te je bilo na
oblikovawu fasada, posebno glavnog pro~eqa
koje je naj~e{}e imalo vertikalnu tro~lanu po-
delu na centralno izba~eno poqe - rizalit i dva
bo~na poqa, ili peto~lanu podelu na centralni
i dva ivi~na rizalita povezana sa dva me|u-
poqa. Glavni ulaz u zgradu obi~no je bio nagla-
{en posebnom obradom i postavqen u centralnoj
osi kompozicije, ili na
zase~enom uglu kod ugaonih
zgrada. Posebna pa`wa
posve}ivana je obradi uga-
onih delova zgrada, te su
oni obi~no bili zase~eni
ili zaobqeni i nagla{eni
kubetom. Povr{ina fasade
bila je u duhu neorenesan-
sne kompozicije horizon-
talno podeqena na dekora-
tivno obra|ene zone, ~ije
su se dimenzije dobijale
primenom odre|enih pro-
porcijskih odnosa. Daqom
dekorativnom obradom
elemenata unutar pojedinih zona ostvarivani su
posebni efekti i nagla{avani odre|eni delovi
i elementi. Kod obrade same povr{ine zidova
naj~e{}e je primewivana gradacija koja se kre-
tala po horizontalnim zonama. Najizrazitije su
bile obra|ene povr{ine sokla i prizemqa, koje
su obi~no podra`avale rusti~no obra|ene
kamene blokove, dok su povr{ine spratova bile
sa veoma plitkim spojnicama ili potpuno glatke.
Gradacija je postojala i u modelovawu pojedinih
elemenata. Najplasti~nije su bili obra|eni
elementi centralnog rizalita, dok su bo~ni
rizaliti bla`e modelovani, a vezni delovi su
dobijali potpuno neutralnu dekorativnu obradu.
Naro~ito je bio istaknut „glavni motiv zgrade“,
koji je na fasadi naj~e{}e izra`avao polo`aj
najzna~ajnije unutra{we prostorije (obi~no
sve~ane dvorane) i dobijao posebnu dekorativnu
obradu i najbogatiju profilaciju.
Slede}i ove osnovne principe akademske kom-
pozicije, pojedini autori su zahvaquju}i li~nom
talentu uspevali da ostvare individualni izraz
karakteristi~an za vlastito poimawe pojedinih
stilova. Svoju slobodu oni su izra`avali kroz
izbor motiva, wihovu me|usobnu kombinaciju i
suptilno nijansirawe, u zavisnosti od efekta
koji su `eleli da postignu.
Kod arhitektonskog oblikovawa prve monu-
mentalne akademske palate u srpskoj prestonici
- Kraqevog dvora, izgra|ene po~etkom devete
decenije veka, Bugarski je u okviru stroge aka-
demske discipline ostvario reprezentativni
stilski izraz koji se zasnivao na bogatoj prime-
ni elemenata antike, visoke renesanse i baro-
ka. Mada su arhitektonski elementi nagla{eni
bogatom dekorativnom obradom, oni nisu naru-
{ili celovitost strukture zgrade zatvorene u
sna`nu kubi~nu masu, koja se uzdi`e nad osnovom
skoro kvadratnog oblika, ~ime je postignuta
izrazita monumentalnost zdawa.
U kompoziciji fasada jasno je nagla{ena hor-
izontalna podela na sna`an bazis-suteren i
prizemqe sa spratom, koji su tretirani kao je-
dinstvena povr{ina. Suteren je obra|en rus-
ti~no, a ostale povr{ine fasada imaju veoma
75
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 1Kraqev dvor - prvobitni izgled(razglednica iz kolekcije M.Juri{}a)The Kings Court – the original appearance(postcard from the collection of M. Jurisic)
Sl. 2Kraqev dvor - ugaoni deo sa kupolom
(snomak autora teksta)The Kings Court – the corner part with dome
(photograph by the author of the text)
plitke spojnice i glatku obradu, osim ivica zgrade koje su, tako|e,
nagla{ene imitacijom rusti~nih kamenih blokova. Bogatstvu utiska
posebno doprinosi razli~ita kompozicija i dekorativna obrada
svake fasade. Bo~na fasada ka uskoj Dvorskoj ulici (dan.
D.Jovanovi}a) je najednostavnija, jer su na dugom frontu istaknuti
samo nizovi ritmi~no raspore|enih prozora sa precizno modelo-
vanim klasi~nim renesansnim okvirima.
Pro~eqe okrenuto ka jednoj od glavnih gradskih ulica (dan.
Srpskih vladara), znatno je bogatije modelovano. Levi ugao zgrade
(ka Terazijama) oblikovan kao poligonalna kula, zavr{ena neo-
baroknom kupolom sa strelastim vrhom, predstavqa dominantan
urbani motiv ovog poteza. On je u kontrastu sa desnim rizalitom
ovog pro~eqa, na kome je balkon s anti~kim motivima - dorskim
stubovima i karijatidama.
Pro~eqe okrenuto ka dvorskoj ba{ti, sa glavnim ulazom u
obliku trema, prvobitno je imalo slikovitu asimetri~nu kompozi-
ciju na kojoj je bio istaknut rizalit, neznatno pomeren od leve
ivice zgrade. Na wemu se isticao trostruki prozor u prizemqu i
trostrani erker sa uskim otvorima i kalotom na spratu (koji je
bio spoqa{wi odraz apside dvorske kapelice).
76
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 3Kraqev dvor - fasada ka KraqaMilana ul.(snomak autora teksta)The Kings Court – the façade in KingMilan St.(photograph by the author of the text)
Sl. 4Kraqev dvor - fasada ka dvorskojba{ti(snomak autora teksta)The Kings Court – the garden façade (photograph by the author of the text)
Sl. 5Ministarstvo pravde (zgrada levo)- prvobitni izgled(razglednica iz kolekcije M.Juri{}a)The Ministry of Justice (building onthe left side) – the original appearance(postcard from the collection of M. Jurisic)
Sl. 6Ministarstvo pravde - ulazni portal
(snomak autora teksta)The Ministry of Justice – the entrance portal
(photograph by the author of the text)
Sl. 7Ministarstvo pravde - prozor naspratu (snomak autora teksta)The Ministry of Justice – the first floorwindow (photograph by the author of the text)
Najbogatiju i najrazu|eniju kompoziciju imala je fasada okrenu-
ta ka Starom konaku. Ona je komponovana simetri~no s dva bo~na
rizalita, prostranim tremom u prizemqu i balkonom na spratu, s
karijatidama. Iznad uganoih ispada prvobitno su se uzdizale
rebraste polukru`ne neobarokne kupole na poligonalnom tambu-
ru. Sredi{wi deo izme|u rizalita je izuzetno bogato obra|en u
duhu visoke renesanse, sa dorskim stilskim redom u prizemqu i
vitkim korintskim stubovima na spratu.
Ova izuzetno bogata eklekti~na razrada kompozicije, elemena-
ta i detaqa Kraqevog dvora, s kombinovanim elementima kasne
renesanse i baroka, o`ivqenih anti~kim motivima, i pored svoje
izuzetne raznorodnosti nije naru{avala utisak jedinstva celine.
Wu je dopuwavala rasko{na unutra{wa obrada sa elementima
renesanse, rokokoa i orijentalnog stila. Posebno se isticao zas-
takqeni centralni hol u obliku renesansnog kortilea sa neo-
baroknim hrastovim stepeni{tem.
Sli~ne akademske principe sledio je i S. Iva~kovi} kod, goto-
vo jednovremeno gra|enog, Ministarstva pravde. Mada rela-
tivno malih dimenzija, samo sa jednim pro~eqem ka Terazijama,
ova gra|evina predstavqa izuzetan primer srpske arhitekture „u
stilu italijanske obnove“, zasnovane na rimskim uzorima. Ona je
osobena i zbog upotrebe kerami~kih plo~ica crvene boje na
fasadnoj povr{ini sprata, koje nagla{avaju precizno izvedene
klasi~ne neorenesansne elemente i detaqe.
77
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 8@elezni~ka stanica - prvobitni
izgled(razglednica iz kolekcije M.Juri{}a)
The Main Railway Station – theoriginal appearance
(postcard from the collection of M. Jurisic)
Sl. 9@elezni~ka stanica
(snomak autora teksta)The Main Railway Station (photograph by the author of the text)
Sl. 10@elezni~ka stanica- ulazni portal
(snomak autora teksta)The Main Railway Station - entrance
portal(photograph by the author of the text)
Pro~eqe zgrade je komponovano prema primerima renesansnih
palata Rima, s nagla{enom horizontalnom podelom na rusti~no
obra|eno prizemqe i sprat glatkih povr{ina s otvorima uokvi-
renim klasi~nim edikulama. Simetri~nost kompozicije je istaknu-
ta udvajawem prozora u sredi{woj osi zgrade, a prvobitno su pos-
tojala i dva ulazna portala u prizemqu, jer je zgrada imala dvojnu
namenu.
Svojom smirenom akademskom kompozicijom, izvanrednim pro-
porcijama, znala~ki odabranim neorenesansnim elementima i
precizno izvedenim stilskim oblicima i detaqima (u ~emu se ogle-
da uticaj be~ke akademske umetnosti) palata Ministarstva pravde
se posebno isti~e me|u gra|evinama srpske arhitekture kraja 19.
veka.
Osamdesetih godina je podignuta i beogradska @elezni~ka
stanica, u ~ijoj se pre~i{}enoj, nenametqivoj i skladnoj arhitek-
turi ogleda ponovno o`ivqavawe principa klasi~ne anti~ke i
renesansne arhitekture, pod uticajem arhitekture austrijske pre-
stonice odakle su bili autori projekta. Bogatom repertoaru neo-
renesansnog oblikovaqa svakako je doprineo i autor razrade
projekta Dragutin Milutinovi}. Sama struktura masa je razigrana
i razvijena, a ~inile su je jedno dugo krilo s tri nagla{ena
kubi~na paviqona i kra}e bo~no krilo s dve istaknute kulice (koje
su kasnije uklowene).
Glavno krilo ima simetri~nu i uravnote`enu renesansnu kom-
poziciju masa s centralnim i dva bo~na paviqona, koja nadvi{a-
vaju centralni deo i duga vezna krila. I pored toga centralni deo,
sa klasi~nim monumentalnim ulazom sa polukru`nim lukom i tim-
panonom, glavni je motiv celokupne gra|evine. Autor je u obliko-
vawu glavnog krila sledio principe racionalne i harmoni~ne kla-
si~ne arhitekture s precizno izvedenim renesansnim elementima,
koji su bogatije modelovani na centralnom i bo~nim paviqonima.
Bo~no krilo je prvobitno imalo slikovitiju kompoziciju slo-
bodnije obrade. I ono je komponovano simetri~no sa trostrukim
lu~no zasvedenim portalom u sredi{tu (koji je vodio direktno na
perone) flankiranim s dve izba~ene ugaone kulice. Povr{ine
kulica su bile rusti~no obra|ene, a otvori po uzoru na ranu
renesansu. Kod ovog krila je vi{e do izra`aja do{ao eklekti~ki
pristup, iskazan u kombinovawu romanti~arskih i klasi~nih ele-
menata kako bi se ostvario utisak pitoreskne kompozicije.
Krajem devete decenije veka je nastao jo{ jedan izuzetan primer
srpske akademske umetnosti - palata Narodne banke kraqe-
vine Srbije, ~ije je oblikovawe Konstantin A. Jovanovi} zasno-
vao na italijanskoj renesansi poznog doba, uz pojedine elemente
baroknog stila na nivou sekundarne dekoracije. Ve}ina istra`i-
va~a arhitekture 19. veka sla`e se da je na woj ostvarena naj~is-
tija i najreprezentativnija akademska arhitektura u tada{woj
Srbiji. Prvobitno izgra|en deo na uglu tada{we Dubrova~ke i
Cara Lazara ulice ima dve ravne fasade, a naglasak je na zaob-
qenom ugaonom delu s monumentalnim ulaznim portalom. U obliko-
vawu oba uli~na pro~eqa autor je dosledno sledio sve uobi~ajene
akademske principe - stepenovawe nivoa obrade pojedinih povr-
{ina i elemenata po visini, kori{}ewe regulacionih linija kod
proporcionisawa celine, delova i pojedinih elemenata, bogatu
dekorativnu obradu, nagla{avawe ulaznog portala i prozora
78
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
prvog sprata i precizno modelovawe stilskih elemenata i plas-
ti~ne dekoracije. Tako je postignuta jasno~a izraza i uravnote-
`enost celine i wenih delova, bez obzira na jednovremenu pri-
menu renesansnih i baroknih oblika i motiva.
Kompozicija oba pro~eqa po~ivala je na Jovanovi}evom izuzet-
nom poznavawu italijanske renesanse koju je prou~avao tokom pu-
tovawa po Italiji. U odre|ivawu {irine i visine pro~eqa,
polo`aja horizontalnih venaca i dimenzija otvora kori{}ene su
regulacione linije u odnosu 2:3, tako da je odnos delova prema
celini bio potpuno uravnote`en.10
Celokupni korpus gra|evine postavqen je na sna`an postament
(suteren i prizemqe) rusti~no obra|en u vidu bosiranih kamenih
blokova, s malim lu~no zasvedenim otvorima. Fasada prvog i dru-
gog sprata tretirana je kao jedinstvena povr{ina, a posebnom
arhitektonskom obradom istaknuti su lu~no zasvedeni prozori
prvog sprata ~iji okviri formiraju jedinstveni niz raznovrsnih
oblika i detaqa. Naizmeni~no se ni`u prozori uokvireni klasi~-
nim edikulama s trougaonim i lu~nim timpanonima i prozori sa
pravougaonim okvirima, profilisanim gredicama iznad kojih je
plo~a sa baroknim motivima i volutama. Ovaj kontinualni deko-
rativni niz dominira pro~eqem i povezuje sve prozore prvog
sprata u jedinstveni motiv.
Svi dekorativni motivi na fasadama su izuzetno plasti~no mo-
delovani, {to je odraz uticaja baroknog duha i te`we da se o`ivi
smirena uravnote`enost renesansnih oblika. Naizmeni~nom pri-
menom razli~itih stilskih oblika izbegnuta je monotonija dugih
nizova istovetnih otvora, karakteristi~na za renesansno obliko-
vawe.11 Nagla{enoj horizontalnosti bo~nih fasada kontrastirana
je vertikalnost kompozicije ugaonog dela, tretiranog kao jedin-
stvena vertikalna povr{ina, s klasi~nim ulaznim portalom i neo-
barokno oblikovanim prozorom na I spratu. Kao kruna ugaonog
dela, iznad atike se uzdi`e barokni motiv - plo~a obostrano
uokvirena volutama, pilastrima i lu~nim timpanonom.
Palata Narodne banke se ne izdvaja samo svojim spoqa{wim
oblikovawem ve} i izuzetno reprezentativnom obradom unutra{-
weg prostora, posebno ulaznog hola i sve~ane sale. I ovde su
79
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 11Narodna banka - izgled pre dogradwe(razglednica iz kolekcije M.Juri{}a)The National Bank – the originalappearance(postcard from the collection of M. Jurisic)
Sl. 12Narodna banka – glavna fasada(snomak autora teksta)The National Bank – the main façade(photograph by the author of the text)
Sl. 13Narodna banka - ulazni portal(snomak autora teksta)The National Bank – the entrance portal(photograph by the author of the text)
uspe{no, u duhu renesansnih uzora, objediweni
elementi arhitekture, vajarstva i slikarstva. U
ulaznom holu dominiraju trostuke mermerne ste-
penice oko kojih se razvija galerija sa stubovi-
ma, arhivoltama i oslikanim krstastim svodovi-
ma. Iznad hola se uzdi`e gvozdena konstrukcija
ispuwena vitra`om, koja doprinosi kvalitetnom
zenitalnom osvetqewu ovog prostora, tako|e po
ugledu na be~ke neorenesansne palate.
Principe neorenesansne kompozicije sledio
je i Du{an @ivanovi} kod, u isto vreme gra-
|enog, novog Dr`avnog saveta i Glavne kon-
trole, sna`ne zatvorene kubi~ne mase. U kom-
poziciji fasada dominirala je renesansna hor-
izontalna podela na rusti~no obra|eni bazis -
prizemqe i sprat glatkih povr{ina. Hotizonatle
su nagla{ene veoma bogato dekorisanim krovn-
im vencem s konzolama. U drugi plan je potisnu-
to vertikalno petodelno ra{~lawavawe glavnog
pro~eqa na sredi{wi nagla{eni rizalit, sa dva
ulaza i atikom iznad krovnog venca, i dva nez-
natno izba~ena ivi~na rizalita. Obrada
arhitektonskih elemenata je skladna i umerena,
s precizno i plitko modelovanom profilacijom
i dekorativnim motivima, {to je doprnosilo
utisku akademske mirno}e i uravnote`enosti.
Svi ovi elementi - sna`na svedena kubi~na masa
zgrade, nagla{ena horizontalna kompozicija
fasada, vertikalno ra{~lawavawe pro~eqa i
gradacija dekorativne obrade po spratovima -
odraz su doslednog po{tovawa principa klasi~-
nog akademskog neorenesansnog oblikovawa, koje
se negovalo na Be~koj umetni~koj akademiji, ~iji
je @ivanovi} bio u~enik.
Iz navedenih primera uo~ava se da su tokom
osamdesetih godina preovladavali raznovrsni
stilski pristupi zasnovani na klasi~noj umet-
nosti, anti~koj, renesansnoj i baroknoj, uz pri-
menu ~istog i preciznog akademskog metoda.
Istovremeno sa negovawem klasi~ne arhitektu-
re, pojedini autori podstaknuti istra`ivawima
Mihaila Valtrovi}a12 i Dragutina Milutinovi}a
zalagali su se za obnavqawe nacionalnog na-
sle|a zasnovanog na sredwovekovnoj srpskoj
arhitekturi. Ove te`we su se postepeno uobli-
~avale kao obnova tzv. srpsko-vizantijskog
stila, koji je prevashodno bio primewivan kod
izgradwe crkava13 Okrenutost ka nacionalnom
nasle|u ponovo je o`ivela romanti~arski duh u
umetnosti. On je, tako|e, bio pod sna`nim uti-
cajem sli~nih te`wi u tada{woj nema~koj arhi-
tekturi, a odraz je delovawa Teofila Hanzena
na Be~koj umetni~koj akademiji. Studenti srpskog
porekla - Iva~kovi}, @ivanovi} i Ilki} - sle-
dili su Hanzenove ideje o obnovi vizantijske
arhitekture, te su poku{ali da u okviru svoje
akademske arhitekture razviju i elemente srpske
sredwovekovne umetnosti. Me|utim, kako u srp-
skoj sredini vlastito nasle|e jo{ uvek nije bilo
dovoqno ista`eno i prou~eno, kod navedenih
autora sna`nije je bilo izra`eno ugledawe na
Hanzenove primere, no na srpsko izvorno gra-
diteqstvo.14 Zato se ovi poku{aji obnove auto-
htone srpske umetnosti prvenstveno mogu posma-
trati kao odraz evropskih te`wi da se u okviru
80
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 14Dr`avni savet i Glavna kontrola
(zgrada desno)-prvobitni izgled(razglednica iz kolekcije M.Juri{}a)The State Counsel and ChiefSuperintendence (building on the rightside)-- the original appearance(postcard from the collection of M. Jurisic)
arhiteture istorijskih stilova obnovi i vizan-
tijska arhitektura. Oni su donekle bili i pod
uticajem tada{wih kretawa u srpskoj umetnosti,
gde su preovladala zalagawa za uno{ewe eleme-
nata vlastitog nasle|a u stvarala{tvo, {to je
doprinelo kasnijem uobli~avawu ideja i istra-
`ivawa mla|e generacije srpskih graditeqa
po~etkom 20. veka.
Osamdesetih godina 19. veka ove te`we su,
uglavnom, ostvarivane u oblikovawu crkava, dok
su kod javnih gra|evina oblici srpske sredwo-
vekovne arhitekture primewivani u okviru kla-
si~ne neorenesansne kompozicije, kod obrade
pojedinih elemenata i dekorativne plastike.
Oni se javqaju uglavnom kod odre|enih vrsta
gra|evina, onih koje simboli{u `equ za obno-
vom nacionalnog duha, kao {to su domovi dobro-
tvornih dru{tava.
To je slu~aj s Domom „Sv.Save“ koji je izgra-
|en na Dor}olu (u dan. Du{anovoj ul), na samom
kraju devete decenije veka, prema projektu
Jovana Ilki}a. Kako je Dom imao obrazovnu
namenu i bio namewen u~ewu i sme{taju mladih
Srba iz Austro-Ugarske i Turske, projektant je
`eleo da kroz oblikovawe zgrade izrazi probu-
|eni nacionalni duh. Sama struktura zgrade je
jednostavna i kompaktna, u obliku kubusa koji se
uzdi`e nad pravougaonom osnovom. Jasno je
izra`ena horizontalna podela pro~eqa na poje-
dine spratove, kao i simetri~nost i tro~lana
podela s nagla{enim vertikalnim ra{~lawi-
vawem, odnosno neznatno izba~enim sredi{wim
rizalitom, {to je odraz uobi~ajene akademske
neorenesansne kompozicije. U tretirawu poje-
dinih arhitektonskih elemenata do izra`aja je
do{ao romanti~arski duh, jer su kori{}eni ele-
menti sredwovekovne arhitekture.
Obrada pro~eqa gradirana je po visini, te
prizemqe ima duboke spojnice koje podra`avaju
kameni slog, dok su povr{ine I sprata u alter-
naciji horizontalnih traka kod kojih je u malteru
podra`avan sredwovekovni vizantijski slog.
Zidovi II sprata su neutralno obra|eni plitkim
horizontalnim spojnicama. Svaki sprat ima i
razli~iti nivo obrade prozorskih otvora - pro-
zori I sprata imaju okvir s pilastrima koji nose
horizontalni venac i polukru`ni luk koji
formira lunetu sredwovekovne inspiracije,
ispuwenu plitko modelovanim srpskim grbovima,
a prozori II sprata su u obliku bifora.
U oblikovawu pro~eqa naglasak je dat cen-
tralnom rizalitu s tro~lanom vertikalnom po-
delom, a poja~an zavr{nim vencem sa „rundbo-gend“ frizom (polukru`nim arkadicama na kon-
zolama karakteristi~nim za epohu romantizma)
i visokim piramidalnim kubetom (uklowenim kod
kasnije dogradwe), koje je nagla{avalo central-
ni deo s ulaznim portalom. Sredwovekovna ins-
piracija je vidna na ulaznom portalu u duhu ro-
manske arhitekture, na tri centralna prozora Isprata u obliku bogato dekorisanih bifora (sa
stubi}em s vizantijskim kapitelom izme|u uskih
lu~no zasvedenih otvora i zajedni~kim prelom-
qenim lukom kod koga su u malteru podra`avani
kameni blokovi naizmeni~no obra|eni glatko i
81
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 15Dom „ Sv. Save“ – glavna fasada(snomak autora teksta)The House of „ St.Sava“ Society – the main façade(photograph by the author of the text)
Sl. 16Dom „ Sv. Save“ - sredi{wi deo pro~eqa(snomak autora teksta)The House of „ St.Sava“ Society - the central part ofthe main façade (photograph by the author of the text)
sa dekorativnim prepletom), kao i na prozorima
II sprata u obliku bifora i kvadrifora.
Ilki} je dosledno sledio akademske principe
komponovawa reprezentativnog pro~eqa u duhu
neorenesansnog oblikovawa, ali je u modelova-
wu portala, prozora i zavr{nog venca kod riza-
lita, kao i u dekorativnoj obradi pojedinih ele-
menata, do izra`aja do{la wegova `eqa da na-
glasi sam karakter zgrade, vezan za obnovu srp-
skog nacionalnog duha, te je koristio sredwove-
kovne oblike romanske i vizantijske arhitek-
ture. To je bio izraz `eqe za o`ivqavawem vla-
stitog sredwovekovnog nasle|a, ali, u isto vre-
me, i odraz tada{wih evropskih neoromanti~ar-
skih te`wi u okviru arhitekture istorijskih sti-
lova koje je upoznao na svom {kolovawu u Be~u
kod prof. Hanzena.15 Mada su elementi sredwo-
vekovne arhitekture bili preuzeti posredno iz
evropskog graditeqstva, a ne iz izvornog srpskog
nasle|a, oni su posebno asocirali na arhitek-
turu srpskih manastira, jer su bili dopuweni
srpskim grbovima.
Posledwa desenija veka donosi zna~ajne pro-
mene u srpskoj arhitekturi. Izgra|ene su mnogo-
brojne javne gra|evine koje su izra`avale novo
vi|ewe arhitektonskog oblikovawa. Akademska
uravnote`enost i perfekcija vi{e nisu bili
apriorni elementi kompozicije, a eklekti~ki
metod je do{ao do ve}eg izra`aja. Mada je stvar-
ala{tvo jo{ uvek bilo uglavnom bazirano na
renesansnom oblikovawu, javqaju se i drugi
stilski uticaji. Nove gederacije graditeqa znat-
no su slobodnije shvatale akademska pravila i
bile su mnogo elasti~nije u wihovoj primeni.
Autori su te`ili izra`avawu ve}e individual-
nosti u komponovawu i razradi dekorativnih
motiva, koji su se znatno slobodnije kombino-
vali i dobijali izrazitiji pe~at li~nog poimawa
stila. Stilski elementi su varirali od razvi-
jenog neorenesansnog i neobaroknog oblikovawa
do neoromantizma, zasnovanog na sredwovekov-
nom evropskom i doma}em nasle|u. Promene nisu
bile samo povr{inske, ve} su se ogledale i u
prostornoj organizaciji i strukturi gra|evina,
koje su postale slo`enije i razu|enije.
Isvesna nedoslednost i nesputanost, koje su
unete u akademsku koncepciju, proizilaze iz ~i-
wenice da je istovremeno delovalo vi{e genera-
cija graditeqa koji su zastupali vremenski i
idejno razli~ite evropske {kole akademizma.
Promene su prouzrokovane i ja~awem uticaja
drugih evropskih centara, prvenstveno tada{we
nema~ke arhitekture, koju je u Srbiju donela no-
va generacija arhitekata {kolovanih u Minhenu,
Ahenu, Karlsrueu i Berlinu - Dimitrije T.
Leko16, Milan Antonovi}17, Milan Kapetanovi}18
i Milorad Ruvidi}19. Wihova shvatawa su odra-
`avala op{ta sredwoevropska stilska kretawa,
ali su se uo~avale i zna~ajne razlike izme|u po-
jedinih autora, u zavisnosti od {kole u kojoj se
oblikovalo wihovo shvatawe arhitekture. Poje-
dini autori su doslednije sledili akademske
principe, dok su drugi vi{e izra`avali roman-
ti~arski duh. Mnogi autori su u svojim delima
negovali oba shvatawa, kombinuju}i i prepli-
~u}i wihove elemente. Oni su pripremili atmo-
sferu za novu mladu generaciju koja }e po~etkom
novog veka slediti u glavnim crtama razvoj rani-
jeg perioda, ali sa ve}im uticajem „modernih“
pravaca, koji su se pojavili u evropskoj arhitek-
turi krajem 19. veka.
Navedene promene jasno se uo~avaju na zgradi
Meteorolo{ke opservatorije izgra|ene
po~etkom posledwe decenije veka na Vra~aru, na
kojoj je Dimitrije T. Leko izrazio te`wu ka slo-
bodnijoj interpretaciji akademske arhitekture.
Na ovoj zgradi relativno malih dimenzija u kom-
poziciji masa i u obradi pojedinih arhitekton-
skih elemenata, vidan je eklekti~ki metod u pove-
zivawu elemenata klasi~ne i sredwovekovne
arhitekture, {to je bio odraz povratka duha
epohe romantizma. Na to je verovatno uticalo
autorovo {kolovawe u Nema~koj, jer su se u we-
noj arhitekturi kod oblikovawa pojedinih tipo-
va gra|evina (naro~ito vojnih i obrazovnih
zgrada, bolnica i sl.) veoma ~esto koristili
elementi romantizma, kroz sjediwavawe oblika
romanske i renesansne arhitekture.20
Kompozicija masa Meteorolo{ke opservato-
rije je kompaktna i simetri~na, izgra|ena od ku-
bi~nih blokova. U wenoj strukturi su u duhu neo-
romantizma dominirale vertikale, nagla{ene
stepenastom siluetom zgrade i isticawem cen-
tralnog dela u obliku kulice, koji se pru`ao ce-
lom visinom zgrade. Romanti~arski duh je izra-
`en i u kori{}ewu atike sa zubcima i u stepe-
nastom zabatu bo~nih fasada spratnog dela.
Postignuta je i sna`na ekspresivnost u obradi
zidnih povr{ina, jer je prizemqe imalo duboko
utisnute horizontalne spojnice, a sprat hori-
zontalne izba~ene trake. I obrada pojedinih
arhitektonskih elemenata iskazivala je slobod-
niji - maniristi~ki pristup autora, jer su oni
bili veoma specifi~no i sna`no modelovani
({to je vidno u tretirawu okvira oko ulaznog
portala i prozora bifora u prizemqu).
Mada je Leko sledio uobi~ajenu akademsku
kompoziciju masa i fasada, kod koje je
82
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
nagla{ena tro~lanost, simetri~nost, horizontalno i vertikalno
ra{~lawavawe povr{ina, akademska mirno}a i uravnote`enost
bili su o`ivqeni kori{}ewem bifora, stepenastog zabata, atika
sa zupcima i drugih motiva inspirisanih sredwovekovnom ne-
ma~kom arhitekturom i maniristi~kim slobodnijim oblikovawem i
83
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
plasti~nijim modelovawem pojedinih arhitektonskih elemenata i
detaqa. Tako je ova relativno mala gra|evina specifi~ne namene
dobila izuzetno slikovit izgled.
Za razliku od Lekovog pristupa Milan Kapetanovi}, pred-
stavnik Minhenske {kole u srpskom graditeqstvu, koristio je kod
Dor}olske osnovne {kole, koja je bila prva {kola u srpskoj
prestonici projektovana po savremenim evropskim standardima,
uobi~ajeno, veoma smireno i skromno, klasi~no neorenesansno
oblikovawe.21
Zgrada ima razu|enu strukturu formiranu na uglu dve ulice, s
dva duga krila (za mu{ku i `ensku decu) povezana zase~enim ugaon-
im delom, vi{im od bo~nih krila. Duge fasade krila su vertikalno
ra{~lawene rizalitima u sredini i na ivicama, a u wihovoj kom-
poziciji dominira horizontalna podela na prizemqe i dva spra-
ta. Na ovim izuzetno plitko modelovanim fasadama, s jednoli~nim
nizovima identi~nih pravougaonih prozora, do izra`aja su do{li
samo elementi na rizalitima i ugaonom delu, koji su plasti~nije i
Sl. 17Dor}olska osnovna {kola -
sredi{wi deo pro~eqa(snomak autora teksta)
The Primary School of Dorcol – thecentral part of the main façade
(photograph by the author of the text)
Sl. 18Dor}olska osnovna {kola - ugaoni
deo (snomak autora teksta)
The Primary School of Dorcol – the cor-ner part
(photograph by the author of the text)
Sl. 19Palilulska osnovna {kola -
sredi{wi deo pro~eqa(snomak autora teksta)
The Primary School of Palilula - thecentral part of the main façade
(photograph by the author of the text)
Sl. 20Palilulska osnovna {kola - prozor
na spratu(snomak autora teksta)
The Primary School of Palilula - thefirst floor window
(photograph by the author of the text)
bogatije modelovani. Ulazni portali na sredi{-
wim rizalitima su uokvireni sna`nim tro~etvr-
tinskim toskanskim stubovima koji nose klasi~no
profilisani venac. Iznad wih su lu~no zasve-
deni prozori I sprata sa profilisanim okviri-
ma, nagla{enim kqu~nim kamenom. Sli~nu obra-
du ima ugaona fasada kod koje su istaknuti veli-
ki lu~no zasvedeni prozori sve~ane dvorane na
II spratu. Oni su ukra{eni profilisanim para-
petnim pojasom sa balustrama i postamentima
koji nose toskanske pilastre.
Privr`enost stilskoj uravnote`enosti
pokazao je i Milan Antonovi} na Palilulskoj
osnovnoj {koli, izgra|enoj godinu dana kas-
nije. Wena struktura oblikovana je u duhu ~iste
i skladne akademske neorenesansne arhitekture.
Na kompaktnoj kubi~oj masi gra|evine na glav-
nom pro~equ su izra`eni centralni i ivi~ni
ispadi, koji se na dvori{noj strani razvijaju u
dva kratka bo~na krila i centralnu stepeni{nu
vertikalu. Vertikalno ra{~lawavawe dugih
fasada potisnuto je u drugi plan, jer su znatno
sna`nije nagla{ene horizontale venaca i obra-
da zidova prizemqa dubokim horizontalnim spo-
jnicama. Horizontalnost kompozicije isticali su
i nizovi lu~no zavr{enih prozora u prizemqu i
pravougaonih prozora na spratu.
U duhu akademskog oblikovawa rizaliti su
istaknuti posebnom obradom arhitektonskih
elemenata. Centralni rizalit ima tro~lanu po-
delu, s dva bo~na, neznatno izba~ena poqa u
kojima su ulazni portali uokvireni toskanskim
stubovima i balkon na spratu. Prozori na Ispratu rizalita su u akademskom duhu bogatije
obra|eni i ukra{eni lu~nim i trougaonim tim-
panonima. I bo~ni rizaliti imaju ustaqenu
tro~lanu podelu, ali oni nisu perforirani, ve}
svojim punim masama daju neutralni okvir boga-
to modelovanim centralnim delovima pro~eqa.
O~ito je Antonovi} sledio akademske princi-
pe klasi~nog neorenesansnog oblikovawa, izra-
`avaju}i izuzetno poznavawe karakteristika sti-
la kroz primenu precizno i jasno modelovanih
stilskih elemenata i detaqa. Doslednom pri-
menom akademskih principa on je ostvario sklad-
nu i dobro proporcionisanu celinu, kod koje su
sna`no izra`eni pojedini stilski elementi.
Stilska i prostorna slo`enost ogleda se i na
delima Jovana Ilki}a. Ovaj predstavnik be~ke
{kole se u velikoj meri razlikovao od gradite-
qa starije generacije, koji su svoje delovawe
zapo~eli osamdesetih godina. On je slobodno
izra`avao i primewivao sve istorijske stilove,
od neoromanti~nih s elementima sredwovekovne
nema~ke i ranorenesansne arhitekture, do kla-
si~nih s elementima visoke renesanse i baroka.
I pored izvesne slobode u izboru i kombinova-
wu motiva, na wegovim delima se uo~ava izu-
zetno poznavawe istorijskih stilova i detaqa.
On je klasi~nu arhitekturu izu~io kao Hanzenov
|ak i saradnik na Be~koj akademiji, a tokom svog
rada u Srbiji razvio je vlastito tuma~ewe aka-
demizma koje je bilo veoma bogato, s raznolikim
elementima kompozicije i s osobenim oblicima
izra`enim u sekundarnoj plastici i motivima,
{to se naro~ito vidi na zgradama gra|enim za
privatne investitore.22
Kod dr`avnih gra|evina, na primer kod
Ministarstva vojnog, Ilki} je sledio veoma
skromno akademsko oblikovawe. Izgra|eno na
uglu Kneza Milo{a i Nemawine ulice ministar-
stvo je imalo razvijenu strukturu, koju su ~inila
dva duga krila povezana zase~enim uglom. Fasa-
de krila bile su vertikalno ra{~lawene na po
dva ivi~na rizalita i sredi{wi vezni deo.
Ugaona fasada s glavnim ulazom bila je kom-
poziciono povezana s ivi~nim ispadima bo~nih
krila i sa wima je ~inila dominantan motiv
zgrade, nagla{en dekorativnom atikom.
I pored vertikalnog ra{~lawavawa, uli~nim
fasadama je dominirala neorenesansna kom-
pozicija s izra`enom horizontalnom podelom na
zone prizemqa i sprata, kao i primena dubokih
horizontalnih spojnica na zidovima prizemqa.
Ovu kompoziciju su dopuwavali nizovi jednos-
tavnih, ritmi~no raspore|enih pravougaonih
prozora, koji su na spratu imali neoklasi~ne
horizontalne vence. Od ove skromne obrade
odstupali su samo prozori na spratnom delu
rizalita koji su bili udvojeni, lu~no zasvedeni
i me|usobno povezani zajedni~kim okvirom, tako
da su formirali biforu, uokvirenu jonskim
84
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 21Ministarstva vojno
(razglednica iz kolekcije M.Juri{}a)The Ministry of the Army(postcard from the collection of M. Jurisic)
polustubovima na postementima i lu~nim ili
trougaonim timpanonima s prekinutim horizon-
talnim vencem. Ugaona fasada bila je nagla-
{ena i trougaonim timpanonom s grbom i bogato
oblikovanom atikom u duhu nema~ke renesanse.
Mada je oblikovawe u celini bilo podre|eno
neorenesansnoj kompoziciji, kod Ministarstva
vojnog se uo~ava ve}i uticaj eklekti~kog metoda,
jer, u obradi pojedinih elemenata su kombinova-
ni elementi razli~itog porekla. Bogatstvo arhi-
tektonskog izraza postignuto je upotrebom razno-
rodnih stilskih elemenata i wihovim plasti~nim
modelovawem, ~ime je Ilki} delimi~no odstupio
od uobi~ajne uravnote`ene akademske obrade.
Za razliku od klasi~ne neorenesansne arhi-
tekture Ministarstva vojnog, na istovremeno
gra|enoj zgradi Oficirskog doma, koju je
Ilki} projektovao sa mladim arhitektom Milo-
radom Ruvidi}em {kolovanim u Berlinu, uo~a-
vaju se neoromanti~arski elementi.23 Zgradu su
~inila dva sna`na kubi~na bloka povezana
kru`nom ugaonom kulom s kupastim krovom, koja
je asocirala na kule utvr|enih sredwovekovnih
i ranorenesansnih zamkova. Struktura zgrade,
obrada fasadnih povr{ina i otvora mo`e se
povezati s nema~kim „Rundbogend“ stilom, koji
je naj~e{}e zasnovan na spoju elemenata sred-
wovekovnog i ranorenesansnog oblikovawa. On
se prepoznaje po rusti~noj obradi fasada pri-
zemqa i sprata, u vidu kamenih kvadera veoma
plasti~no modelovanih u malteru i u kontinual-
nom nizu ranorenesansnih bifora kod prizem-
qa. U duhu akademske kompozicije primeweno je i
vertikalno ra{~lawavawe uli~nih pro~eqa, na
kojima su izba~eni sredi{wih delova u vidu
rizalita ve}e visine.
Kubi~nim masama bo~nih krila suprostavqe-
na je kru`na forma ugaonog vestibila s lu~no
zasvedenim ulazom, ranorenesansnim biforama
na spratu, skulpturama ratnika u sredwovekovn-
im oklopima, veoma dekorativnim zavr{nim
vencem i visokim kupastim krovom, neobarokno
oblikovanim prozorima s lu~nim timpanonima i
volutama.
Kroz primewene arhitektonske oblike jasno
je izra`en vojni karakter zgrade, namewene
okupqawu i zabavi kraqevih oficira. U celini
gledano, po dominantnim elementima ranere-
nesanse oblikovawe doma je najbli`e nema~kom
„Rundbogend“ stilu, ali su u obradi pojedinih
elemenata i detaqa, pod uticajem sna`nog
eklekti~nog duha kraja 19. veka, kori{}eni i
klasi~ni renesansni i barokni oblici. Sama
obrada arhitektonskih elemenata i detaqa
izuzetno je precizna, {to je odraz obrazovawa
autora koji su ostali dosledni akademskim
principima, ali su posegli i za neoromanti~-
nim elementima kako bi oblikovali slikovito
re{ewe, koje }e spojiti kvalitete sredwovekov-
ne i klasi~ne arhitekure i izraziti specifi~nu
vojnu namenu zgrade.
85
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 22Oficirski dom - prvobitni izgled(razglednica iz kolekcije M.Juri{}a)The Officers House – the original appearance
(postcard from the collection of M. Jurisic)
Sl. 23Oficirski dom - ugaona kula(snomak autora teksta)The Officers House - the corner tower(photograph by the author of the text)
Sl. 24Oficirski dom - prozor na spratu(snomak autora teksta)The Officers House - the first floor window(photograph by the author of the text)
Krajem posledwe decenije 19. veka daqe je ja~ao slobodniji
eklekti~ki pristup. To potvr|uje slede}a zna~ajna gra|evina
Palata Klasne lutrije, koju je projektovao Milan Kapetano-
vi}. Mada je u osnovi wegovih graditaqskih dela bio akademizam,
zasnovan na renesansnim principima, u obradi pojedinih eleme-
nata nekih gra|evina, uo~ava se slobodnije tretirawe motiva i
dekorativne plastike, koje nosi izraziti li~ni pe~at.24 Tako|e, u
evropskoj arhitekturi istorijskih stilova 19. veka bilo je uobi~a-
jeno da banke i nov~ani zavodi imaju veoma bogatu dekorativnu
obradu, {to je sledio i Kapetanovi}.
Zgradu lociranu na uglu dve ulice, ~ine dva duga krila povezana
zase~enim delom. Vertikalno ra{~lawavawe fasada postignuto je
nagla{avawem ugaonog del s visokim kubetom u duhu francuske
arhitekture „Drugog carstva“, i centralnih neznatno izba~enih
delova s trougaonim timpanonima. Primewena je i uobi~ajena
akademska neorenesansna podela na horizontalne zone prizemqa
i sprata, a povr{ina prizemqa je u vidu sna`nog bazisa nagla{e-
na horizontalnim spojnicama, duboko use~enim u malter. Svi otvo-
ri u prizemqu su lu~no zasvedeni, dok otvori na spratu imaju
bogate neorenesansne okvire. Arhitektonski elementi i dekora-
tivni ukrasi veoma su plasti~no modelovani u duhu arhitekture
visoke renesanse, uz iskazivawe izuzetnog poznavawa klasi~nog
stilskog oblikovawa.
I pored bogate obrade uli~ne fasade deluju nenametqivo i
pru`aju neutralan okvir ugaonom motivu koji dominira ekspre-
sivnom maniristi~kom obradom. On ima tro~lanu kompoziciju koju
~ine centralno poqe na zase~enom uglu i po dva ivi~na poqa bo~-
nih uli~nih pro~eqa, punih masa, sa slepim zasvedenim ni{ama.
Prizemnim delom zase~enog ugla dominira portal od granita u
~ijoj je obradi do izra`aja do{ao maniristi~ki duh koji te`i
tra`ewu vlastitog izraza u okviru klasi~nih renesansnih oblika.
Zato su jonski polustubovi koji flankiraju ulaz, naizmeni~no od
kubi~nih blokova i kru`nih torusa, a arhivolta ulaza sa lavqom
glavom zalazi u prostor timpanona. Bogatu profilaciju, kod koje
do izra`aja dolazi kontrast svetlih i tamnih povr{ina, ima i
ugaoni prozor na spratu nadvi{en arhivoltom koja prodire u
prostor zavr{nog krovnog venca.
Mada se u literaturi obi~no navodi da je arhitektura palate
Klasne lutrije me{avina motiva neorenesanse i neobaroka,25 ona
se pre mo`e definisati kao izraz bogate akademske inter-
pretacije arhitekture visoke renesanse kakva je bila uobi~ajena
u evropskoj arhitekturi druge polovine 19. veka, ali sa izrazitom
te`wom autora ka oslobo|ewu od krutih akademskih pravila, te su
uobi~ajeni klasi~ni oblici preoblikovani u maniristi~kom duhu.
Sli~ne tendencije se uo~avaju i kod Vojne akademije
Dimitrija T. Leka izgra|ene na samom kraju veka. Kao i Kapeta-
novi}, on je u ustaqenu akademsku neorenesansnu kompoziciju uneo
elemente koji odra`avaju wegovo vi|ewe akademskog oblikovawa.
Pro~eqe na prvobitno izgra|enom krilu (du` dan. Bir~aninove)
vertikalno je ra{~laweno na sredi{wi deo i dva ivi~na rizali-
ta. Ono je komponovano u veoma mirnoj i uravnote`enoj akadem-
skoj neorenesansnoj arhitekturi, kod koje dominiraju dugi ritmi~ki
nizovi prozora u prizemqu i na spratu i horizontale venaca.
Uobi~ajena je i obrada prizemqa u obliku sna`nog bazisa sa
86
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
dubokim horizontalnim spojnicama i lu~no zasvedenim prozorima,
kao i glatka malterisana povr{ina sprata na kojoj su se isticali
jednostavni pravougaoni prozori sa lu~nim timpanonima na kon-
zolicama.
Odstupawe od klasi~ne simetri~nosti i uravnote`enosti kom-
pozicije postignuto je isticawem desnog ugaonog dela (na uglu
Resavske) koji je dominantni motiv zgrade, a visinski je nagla{en
ati~kim spratom kvadratne osnove, koji asocira na ugaonu kulu.
Spratni deo fasada na uglu ima bogatiju dekorativnu obradu s
udvojenim korintskim pilastrima, profilisanim krovnim vencem i
lu~no zasvedenim prozorima s balustrama u parapetu i arhivolta-
ma povezanim horizontalnim vencem u jedinstveni motiv. Ugaoni
rizaliti se zavr{avaju trougaonim timpanonima, ~iji su kosi venci
prekinuti u temenu i povijeni u obliku voluta. U timpanone su
uba~eni krovni prozori sa lu~nim otvorima, uokvireni kaneliran-
im korintskim pilastrima i lu~nim timpanonom. Iza wih, u drugom
planu, je niz uskih lu~nih krovnih prozora, a ugaoni delovi su
oblikovani kao mali rizaliti sa trougaonim timpanonima.
Pobrojani arhitektonski elementi iz repertoara visoke rene-
sanse i manirizma, oslikavaju veoma slo`enu kompoziciju ugaonog
dela zgrade kojom je Leko znatno odstupio od uobi~ajene akademske
kompozicije, formiraju}i neuobi~ajeni ugaoni motiv koji je gra-
|evini dao osobeni izgled.
Zakqu~ak
Arhitektura srpske prestonice je posledwih decenija 19. veka
do`ivela koreniti preobra`aj koji je sledio ukupan politi~ki,
ekonomski i kulturni napredak dr`ave. Tokom sedme decenije 19.
veka postepeno je promewena nacionalna struktura zaposlenih u
dr`avnoj slu`bi, tako da su u Ministarstvu gra|evina preovla-
davali stru~waci srpskog porekla, ro|eni u Srbiji i Austro-
Ugarskoj, a {kolovani u sredwoevropskim centrima - Pe{ti, Be~u
i Minhenu. Posle osnivawa Tehni~kog fakulteta na Velikoj {koli,
znatno je unapre|en nivo tehni~kog obrazovawa. U srpskoj umet-
nosti postepeno je oslabio romanti~arski duh, a preovladao je
racionalni duh realizma. U arhitekturi se on ispoqio u ugledawu
na klasi~ne forme renesanse i baroka. Nove stilske promene
doneli su graditeqi {kolovani na evropskim umetni~kim akademi-
jama i visokim tehni~kim {kolama, gde su usvojili reprezentativno
87
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 25Vojna akademija – prvobitni izgled(razglednica iz kolekcije M.Juri{}a)
The New Military Academy – the origi-nal appearance
(postcard from the collection of M. Jurisic)
i bogato interpretirawe pojedinih istorijskih
stilova, od klasi~nih do sredwovekovnih. Oni
su se ugledali na tada{we evropske graditeqe
koji su posledwih decenija veka, uglavnom, raz-
vijali slo`eno i bogato akademsko oblikovawe
zasnovano na elementima klasi~ne anti~ke, re-
nesansne i barokne arhitekture. Kod pojedinih
vrsta gra|evina, naj~e{}e sakralne, obrazovne
i vojne namene primewivano je i neoromansko i
neogotsko oblikovawe.
Iz politi~kih i ekonomskih razloga, krajem
{ezdesetih i tokom sedamdesetih godina u srp-
skoj sredini nije bilo uslova da se na dr`avnim
gra|evinama ostvare bogatiji primeri akadem-
ske arhitekture, tako da su one, uglavnom, imale
skromno, ali veoma skladno neorenesansno
oblikovawe. Karakteristi~an primer je zgrada
Pozori{ta arh. Bugarskog. Kod pojedinih gra|e-
vina se jo{ uvek uo~avao uticaj epohe romantiz-
ma, kao na primer na novom hotelu „Kod Srpske
krune“.
Tek po~etkom osamdesetih godina Bugarski je u
obradi Kraqevog dvora mogao da izrazi svo
bogatstvo akademske interpretacije klasi~nih
oblika, anti~kih, renesansnih i baroknih. I
druga javna zdawa izgra|ena u toj deceniji
(Ministarstvo pravde, @elezni~ka stanica,
Dr`avni savet i Narodna banka) imala su pro-
u~ene i ~iste klasi~ne oblike, koji su svedo~ili
da wihovi autori suvereno vladaju principima i
oblicima arhitekture istorijskih stilova. Oni
su se na umetni~kim akademijama i tehni~kim vi-
sokim {kolama u Be~u (Jovan Ilki}, Svetozar
Iva~kovi} i Du{an @ivanovi}), Berlinu,
Minhenu, Karlsrueu (Dragutin Milutinovi}) i
Cirihu (Konstantin Jovanovi}) neposredno upoz-
nali sa idejama i delima zna~ajnijih evropskih
graditaqa toga doba - Teofila Hanzena,
Gotfrida Sempera i drugih. Po dolasku u Srbiju
ovi mladi graditeqi su, izra`avaju}i svojim
delima aktualna evropska dostignu}a u oblasti
arhitekture istorijskih stilova, prilago|ena
uslovima sredine u kojoj su gradili, doprineli
kona~nom prevazila`ewu razlika izme|u srpske
arhitekture i arhitekture razvijenih evropskih
centara. Wihov izuzetan doprinos razvoju novi-
je srpske arhitekture bio je u preno{ewu i u~vr-
{}ivawu veoma prou~ene i precizne inter-
pretacije akademske arhitekture istorijskih sti-
lova visokih oblikovnih kvaliteta. Najrepre-
zentativniji primeri srpske stilske arhitekture
ostvareni su osamdesetih godina i predstavqali
su osnovu na kojoj je ona daqe razvijana tokom
posledwe decenije 19. i po~etkom 20. veka.
Pored negovawa klasi~nih stilova - neklasi-
cizma, neorenesanse i neobaroka, pojedini
autori su se, podstaknuti istra`ivawima srp-
skih sredwovekovnih spomenika i idejama prof.
Hanzena o obnovi vizantijske arhitekture, zala-
gali i za primenu elemenata nacionalnog na-
sle|a. Ove te`we su bile najizra`enije kod stu-
denata Be~ke akademije, koji su ih interpreti-
rali na mnogim crkvenim zdawima, a u okviru
uobi~ajene neorenesansne kompozicije arh.
Ilki} ih je o`iveo na Domu „Svetog Save“.
Visoki kvalitet interpretacije arhitekture
istorijskih stilova nastavqen je i posledwe de-
cenije 19. veka, uz ve}e kori{}ewe eklekti~kog
metoda i ne{to jasnije izra`ene tendencije ka
ostvarivawu ve}e individualnosti, slobode kom-
binovawa razli~itih stilskih elemenata i deko-
rativnih motiva. U srpskoj arhitekturi se zapa`a
ve}i uticaj nema~kih arhitektonskih {kola u
Ahenu, Berlinu i Karlsrueu, kao i Vinterturu kod
Ciriha, gde su se {kolovali pripadnici mla|e
generacije graditeqa - Milan Kapetanovi},
Milan Antonovi} i Dimitrije T. Leko. Oni su ra-
dili uporedo sa starijom generacijom graditeqa,
tako da su istovremeno bile zastupqene vremen-
ski, prostorno i idejno razli~ite {kole akade-
mizma. Me|utim, i pored izvesnih promena u
okviru interpretacije arhitekture istorijskih
stilova i pojave te`we za obnovom nacionalnog
graditeqskog nasle|a, javne gra|evine podignute
u Beogradu u posledwoj deceniji veka su, uglav-
nom, imale uravnote`enu i ~istu neorenesansnu
arhitekturu, {to je naro~ito bilo izra`eno u
oblikovawu {kolskih zgrada. Kod pojedinih zda-
wa se uo~avala `eqa za postizawem ve}e slobo-
de i li~nog vi|ewa autora, ali je ona i daqe
bila u okvirima akademizma - kao na primer kod
Klasne lutrije arh.Kapetanovi}a i Vojne akade-
mije arh. Leka. Kod pojedinih gra|evina speci-
fi~ne namene pojavquju se elementi sredwove-
kovnog nasle|a, u ciqu dobijawa slikovitije
strukture i kompozicije, kako bi se naglasili
karakter i namena zgrade. Kod wih su se istovre-
meno, u okviru eklekti~kog metoda, koristili ele-
menti karakteristi~ni za akademsko neorenesan-
sno oblikovawe i motivi nema~kog „Rundbogenstil“-a, {to je bio slu~aj kod Oficirskog doma
arh. Ilki}a i Ruvidi}a. Oblici inspirisani
sredwovekovnim nasle|em bili su izraz `eqe da
se naglasi vojna namena zgrade. Sli~ne te`we su
vidne i kod Meteorolo{ke opservatorije arh.
Leka na kojoj su tako|e na eklekti~ki na~in sjedi-
weni oblici karakteristi~ni za nema~ku sred-
wovekovnu arhitekturu i manirizam.
88
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Op{ti napredak u srpskoj sredini posledwih
decenija veka i uspostavqawe neposrednih veza
sa evropskim okru`ewem, imali su izuzetan zna-
~aj za prihvatawe i razvijawe evropske akadem-
ske arhitekture istorijskih stilova, uglavnom
pod uticajem be~ke {kole, i za wihovu primenu na
raznovrsnim gra|evinama javne namene. Krajem
veka pojavquje se te`wa ka eklekti~nijem i slo-
bodnijem postupku pod uticajem razli~itih ne-
ma~kih {kola. Tako|e je prisutna i `eqa za izra-
`avawem nacionalnog nasle|a. Sve ove promene
i uticaji stvorili su uslove za daqi razvoj
srpske arhitekture u prvim decenijama 20. veka,
weno uslo`wavawe i jednovremenu primenu
raznorodnih ideja, klasi~nih i modernih.
vawe gra|e (od 1890), Osnove gra|evinarstva sa projekto-vawem (od 1897) i Vizantijski stil (od 1897). Bio je redovni~lan Srpskog u~enog dru{tva (od 1870), i dopisni ~lan Srpskekraqevske akademije (od 1893). Pisao je i ~lanke u Glasnikusrpskog u~enog dru{tva i drugim ~asopisima. Videti: Nesto-rovi} N. (1972), Gra|evine i arhitekti u Beeogradu pro{logstole}a (ponovqeno izdawe iz 1937), Beograd, Institut zaarhitekturu i urbanizam Srbije, str.62-65. (1966), Visoko-{kolska nastava arhitekture u Srbiji, neobjavqeni rukopisBeograd, Arhitektonski fakultet, str.128-129. (1966), Gra-|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu – Bibliografije,Beograd, Gra|evinski fakultet, str. 2. Roter-Blagojevi} M.(1997), Nastava arhitekture na vi{im i visoko{kolskimustanovama u Beogradu tokom 19. i po~etkom 20. veka, uticajstranih i doma}ih graditeqa, Godi{wak grada Beograda XLIV,str.146-147.
6 Jovan Ilki} (1857-1917) je ro|en u Zemunu. Zavr{io je Realkui Arhitektonski odsek Umetni~ke akademije u Be~u (upisan1881). Tokom studija radio je na razradi projekata be~kogParlamenta kod prof. Hanzena. Data mu je ispisnica 1882.godine, sa preporukom: „Ilki}, J.G. pokazao je za celo vreme{kolovawa vrlo veliku vredno}u i nadobudna stremqewa ustudijama, kojima je moja {kola namewena. Iz {kole je iza{aoda bi izu~io gra|evinarstvo. Mogu sa najve}im zadovoqstvomda potvrdim najboqi uspeh u wegovom zalagawu, prof. Hanzen“.Videti: Ambrozi} K. - Risti} V. (1958/59), Prilog biografi-jama, str.413. Mo`e se pretpostaviti da je Ilki} napustioAkademiju da bi upisao Tehni~ku visoku {kolu. Po dolasku uSrbiju zaposlio se u Ministarstvu gra|evina, a bio je idvorski arhitekta (radio je na razradi enterijera Starogdvora). Krajem 19.veka projektovao je zgradu Oficirskog domai Ministarstva vojnog. Videti: \uri}-Zamolo D. (1981),Graditeqi Beograda, str.47-51.
7 Konstantin Jovanovi} (1849-1923), sin litografa AnastasaJovanovi}a, ro|en je u Be~u. Diplomirao je na Politehnici uCirihu 1870.godine. Videti: Babi} Q. (1961), @ivot i radKonastantina A. Jovanovi}a, posebni deo, Beograd, ZbornikArhitktonskog fakullteta sv.7, str.7. \uri}-Zamolo D. (1981),Graditeqi Beograda, str.55-58.
8 Teofil Hanzen (Theophil v. Hansen, 1813-1891) je ro|en uDanskoj. Zna~ajan je wegov boravak u Atini 1836-46. godine,gde se na samim izvorima upoznao sa klasi~nom anti~kom, alii vizantijskom arhitekturom. Svoja dela je stvarao u svimstilovima tada{weg romanti~nog istorizma. Prema wegovimprojektima u Be~u su izgra|ene zgrade Akademije likovnih
89
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
1 Nestorovi} B, Arhitektura Srbije u XIX veku (rukopis), ArhivSANU, Istorijska zbirka br.14410, str.166. \uri}-ZamoloD. (1981), Graditeqi Beograda 1815-1914, Beograd, Muzejgrada Beograda, str.12. Jovanovi} M. (1988-89), Istorizam uumetnosti XIX veka, Saop{tewa XX-XXI, Republi~ki zavod zaza{titu spomenika kulture Srbije, str.278.
2 Prof.B.Nestorovi} defini{e period 1875-1900. godine kaoprvu fazu akademizma, a Z.Manevi} smatra da akademizamzapo~iwe od kraja sedamdesetih godina. Videti: Nestorovi} B,Arhitektura Srbije (rukopis), str.305. Manevi} Z. (1969),Promewivi ideali srpskih arhitekata u 19. veku, Saop{tewa2, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, str.61.
3 Svetozar Iva~kovi} (1844-1924) je ro|en u Deliblatu. Preupisa na Akademiju likovne umenosti u Be~u (okt.1869)zavr{io je gra|evinsku-zanatsku {kolu. Videti: Ambrozi} K. -Risti} V. (1958/59), Prilog biografijama srpskih umetnikaXVIII i XIX veka, Iz arhive Akademije likovnih umetnosti u Be~u,Beograd, Zbornik Narodnog muzeja II, str.412. Studirao je naBe~koj akademiji do 1874. godine. Videti: Jovanovi} M.(1985), Teofil Hanzen, Hanzenatika i hanzenovi srpskiu~enici, Zbornik za likovne umetnosti 21, Novi Sad, Maticasrpska, str.235. D.\uri}-Zamolo navodi da je pre toga studi-rao na Tehni~koj visokoj {koli u Be~u. U Arhitektonskom ode-qewu Ministarstva gra|evina zaposlio se 1881. godine.Najzna~ajnija ostvarewa - zgrada Ministarstva pravde uBeogradu i Preobra`enska crkva u Pan~evu. Videti: \uri}-Zamolo D. (1981), Graditeqi Beograda, str.44-45.
4 Du{an @ivanovi} (1853-1937) je ro|en u Senti. Studirao jena Umetni~koj akademiji u Be~u, kod prof.Hanzena (od oktobra1871). Videti: Ambrozi} K. - Risti} V. (1958/59), Prilogbiografijama, str.422. Oko 1878. godine zaposlio se u Arhi-tektonskom odeqewu Ministarstva gra|evina. Najzna~ajnijedelo - zgrada Dr`avnog saveta i glavne kontrole. Videti:\uri}-Zamolo D. (1981), Graditeqi Beograda, str.40-41.
5 Dragutin S. Milutinovi} (1840-1900) je posle {kolovawa naRealci u Pe{ti i Be~u upisao Akademiju u Berlinu. Me|udr`avnim in`ewerima, u Ministarstvu gra|evina, javqa se od1867. godine, kao in`ewer II klase. Radio je na razradi ide-jnog projekta (austrijskih arhitekata) zgrade @elezni~ke stan-ice u Beogradu. Tako|e je bio autor brojnih projekata novihcrkava, `elezni~kih stanica i sl., kao i urbanisti~kih plano-va. Bio je profesor Tehni~kog fakulteta (1882-1900), prvistare{ina Arhitektonskog odseka, a od 1890. stare{ina Teh-ni~kog fakulteta. Predavao je predmete: Nauka o gra|evini natlu (suvu) ili Arhitektura (od 1882), Nauka o gra|i ili Pozna-
NAPOMENE
umetnosti, Berze i Parlamenta (sve 1871) u duhu klasi~neanti~ke i renesansne arhitekture, ali i Vojni muzej (1852-56)i Gr~ka crkva (1858) u duhu neoromantizma sa elementimavizantijske arhitekture. Videti: Jovanovi} M. (1985), TeofilHanzen, str. 236-237, 239. (1990), Architecture in Vienna,Vienna, Prachner, str. 186-187.
9 Analiza prostorne strukture i tipologija gra|evina javnihnamena izgra|enih krajem 19. veka razmatrana je u raduRoter-Blagojevi} M. (1997), Osnovna tipologija gra|evinajavnih namena izgra|enih u Beogradu od 1930. do 1900. godine,Arhitektura i urbanizam 4, str. 62-68.
10 Na osnovu istra`ivawa prof. Q. Babi}. Videti: Babi} Q.(1961), @ivot i rad Konastantina A. Jovanovi}a, posebni deo,str. 7.
11 Prof. B.Nestorovi} smatra da je ovaj motiv preuzet odZempera. Videti: Nestorovi} B, Arhitektura Srbije (rukopis),str. 368.
12 Mihailo Valter, odnosno Valtrovi} (1839-1915) bio jearhitekta, arheolog i istori~ar umetnosti. Zavr{io jeGimnaziju i Licej u Beogradu, te je kratko vreme radio uGlavnoj upravi gra|evina. Po povratku sa studija u inos-transtvu 1866. godine bio je postavqen. za privremenogarhivara Ministarstva gra|evina, s tim da „vr{i du`nostiin`ewera“ (Srpske novine, 7.9.1866.). Izabran je 1867. zaprofesora Realke, na predmetu Gra|anska arhitektura, a pre-davao je i Gra|ewe puteva i mostova, Hidrotehniku sacrtawem, Kalupovawe i Nema~ki jezik. Iste godine predlo`enje za redovnog ~lana umetni~kog odseka Srpskog u~enog dru{tva(Srpske novine, 7.2.1870.). Bio je i „~uvar Narodnog muzeja“,a 1884. godine osnovao je Srpsko arheolo{ko dru{tvo.Pokrenuo je ~asopis Starinar, ~iji je urednik bio do 1907.Tako|e je bio ~lan i predsednik Srpskog u~enog dru{tva, a od1887. godine redovni ~lan Srpske kraqevske akademije.Videti: (1966), Visoko{kolska nastava arhitekture u Srbiji,str.127-128. Manevi} Z. (1988), Beogradska arhitektonska{kola, poseban otisam iz kwige Univerzitet u Beogradu 1838-1988, Beograd, str.621-622.
13 Naro~ito posle 1862. godine i crkvenog sabora na kome jeodlu~eno da se crkve ubudu}e grade u tradiciji srpsko-vizan-tijskog stila. U ovom duhu su krajem veka u Srbiji izgra|enebrojne crkve ~iji su autori bili S. Iva~kovi}, J. Ilki} i D.@ivanovi}. Videti: Kolari} M. (1982), Osvit novog doba, XIXvek, ed. Umetnost na tlu Jugoslavije, Beograd-Zagreb-Mostar,str. 55. Jovanovi} M. (1985), Teofil Hanzen, str. 235-260.
14 Isto, 236.15 Prof. M. Jovanovi} u oblikovawu fasade Doma uo~ava Han-
zenov uticaj, kao i nema~kog „Rundbogen stila“. Videti: Isto,str.251. Isti uticaj uo~va i prof. B.Nestorovi}. Videti: Nes-torovi} B, Arhitektura Srbije (rukopis), str. 363-364. Prof.B. Vujovi} smatra da je arhitektura zgrade akademska u duhuneorenesanse sa elementima romantizma. Videti: Vujovi} B.(1979), Dor}ol i crkva Sv. Aleksandra Nevskog, Godi{wakgrada Beograda XXVI, str.134.
16 Dimitrije T. Leko (1863-1914) se {kolovao na Vi{oj tehni~koj{koli u Vinterturu, kod Ciriha, a kasnije je svoje arhitekton-sko obrazovawe usavr{avao u Ahenu i Minhenu. Kao {kolova-ni arhitekta, on je jedno vreme radio u Minhenu, ali se 1891.godine vratio u Srbiju i zaposlio u Ministarstvu gra|evina.Kasnije je bio u Beogradskoj op{tini, a od 1897. godine jeradio u Ministarstvu vojnom. Najzna~ajnija dela: Meteoro-lo{ka opservatorija i zgrada Nove vojne akademije. Videti:Nestorovi} N. (1972), Gra|evine i arhitekti, str.88.Nestorovi} B. (1954), Razvoj arhitekture Beograda od knezaMilo{a do Prvog svetskog rata (1815-1914), Godi{wak muze-ja grada Beograda I,, str.173. \uri}-Zamolo D. (1981),Graditeqi Beograda, str. 67-68.
17 Milan Antonovi} (1868-1925) je ro|en u Beogradu, a arhitek-tonsko obrazovawe je stekao u Cirihu. Po povratku u Beogradnije se zaposlio u dr`avnoj slu`bi ve} je otvorio privatnibiro. Kratko vreme je radio kao honorarni profesorGeodetsko-gra|evinske {kole. Osim ve}eg broja poslovno-stambenih i stambenih zgrada, on je u Beogradu projektovao izgradu Palilulske osnovne {kole. Videti: Nestorovi} N.(1972), Gra|evine i arhitekti, str. 89. \uri}-Zamolo D.(1981), Graditeqi Beograda, str. 17-19.
18 Milan Kapetanovi} (1859-1934) je diplomirao na Tehni~komfakultetu u Beogradu 1882/83. Na studijama u Minhenu je biogodinu dana (1885), a ve} je od 1886. godine radio u Beogradukao privatni arhitekta. Predavao je na Tehni~kom fakultetuNacrtnu geometriju (1889-1906). Kada je izabran za odborni-ka Beogradske op{tine napustio je Tehni~ki fakultet, a kasni-je je bio i narodni poslanik i ministar poqoprivrede. Poredve}eg broja stambenih zgrada, on je u Beogradu projektovaoDor}olsku osnovnu {kolu i zgradu Klasne lutrije. Videti:Nestorovi} N. (1972), Gra|evine i arhitekti, 86. Nestorovi}B. (1954), Razvoj arhitekture, 172. \uri}-Zamolo D. (1981),Graditeqi Beograda, str. 64-65, 129-130. (1996) Gra|evinskifakultet (bibliografije), str. 299.
19 Milorad Ruvidi} (1863-1914) je ro|en u Lipolistu, kod[apca. Po zavr{etku Tehni~kog fakulteta (1890/91) zaposliose u Arhitektonskom odeqewu Ministarstva gra|evina. Poredprojektovawa ve}eg broja gra|evina javnih namena i privatnihzgrada, u Beogradu i unutra{nosti Srbije, zna~ajna je wegovasaradwa sa J.Ilki}em na projektu i izgradwi Oficirskogdoma u Beogradu. Videti: Nestorovi} N. (1972), Gra|evine iarhitekti, str.88. \uri}-Zamolo D. (1981), GraditeqiBeograda, str.88-90.
20 Prof. B.Nestorovi} smatra da je zgrada oblikovana „u slo-bodnoj romanti~arskoj arhitekturi sa me{avinom oblika ro-manskih i renesansnih“. Videti: Nestorovi} B, ArhitekturaSrbije (rukopis), str. 399-400. D.\uri}-Zamolo navodi da uarhitekturi zgrade ima dosta elemenata romanskog stila ro-manti~arske epohe. Videti: \uri}-Zamolo D. (1981), Gradite-qi Beograda, str. 68. S.Nedi} smatra da je wena arhitektura„u duhu slobodno shva~enog istoricizma“. Videti: Nedi} S.(1990), Zgrada Meteorolo{ke opservatorije u Beogradu,Godi{wak grada Beograda XXXVII, str.123.
21 Prof.B.Nestorovi} defini{e wenu arhitekturu kao „eklek-ti~ni renesans jednostavnih elemenata“. Videti: Nestorovi}B. (1974), Pregled spomenika kulture u Srbiji XIX veka, Saop-{tewa X, Beograd, Republi~ki zavod za za{titu spomenika kul-ture Srbije, str.156. Prof. B. Vujovi} smatra da je wenaarhitektura „u duhu akademizma sa elementima retardiranogneoklasicizma“. Videti: Vujovi} B. (1979), Dor}ol i crkvasv.Aleksandra Nevskog, str. 134.
22 Krsmanovi}eva ku}a - Terazije 34 (1885) i ku}a M.Pavlovi}a- Kraqa Petra 13 (1884. Videti: Nestorovi} B. (1969), No-sioci arhitektonske misli u Srbiji 19. veka, Saop{tewa II,Beograd, Republi~ki zavod za za{titu spomenika kultureSrbije, str.51. Nestorovi} B. (1972), J.Ilki}, beogradskiarhitekta, Godi{wak grada Beograda XIX, str. 253. \uri}-Zamolo D. (1981), Graditeqi Beograda, str. 49-50.
23 Prof.B.Nestorovi} smatra da je to arhitektura zakasnelogromantizma. Videti: Nestorovi} B. (1974), Pregled spomeni-ka, str. 157. Isti, Arhitektura Srbije (rukopis), str. 364.
24 Motiv iznad ulaza Klasne lutrije sli~an je motivu oko cen-tralnog prozora na pro~equ Doma Jevrema Gruji}a (Sveto-gorska 17). Videti: \uri}-Zamolo D. (1981), GraditeqiBeograda, str. 65.
25 Nestorovi} B. (1974), Pregled spomenika, str. 157. \uri}-Zamolo D. (1981), Graditeqi Beograda, str. 65.
90
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Apstrakt
Rad predstavqa prikaz do
danas malo poznatog projek-
tantskog i graditeqskog
opusa Dragiwe Petrovi} –
Petkovi}, arhitekte koja je
radila u skoro svim
zna~ajnijim beogradskim
arhitektonskim biroima u
periodu izme|u dva svetska
rata. Kroz hronolo{ko
pra}ewe razvoja wenog pro-
fesionalnog i privatnog
`ivota, mogu se na jedan
sasvim nov na~in sagledati
kako te{ke kulturolo{ko –
socijalne okolnosti u kojima
su tada radile `ene
arhitekte, tako i sam zna~aj
wihovog izbora da u
tada{wem patrijarhalnom svetu ostave svoj
pe~at u okviru jedne tipi~no “mu{ke” profesije.
Kqu~ne re~i: Dragiwa Petrovi}-Petkovi},
`ene arhitekte u Srbiji, me|uratno graditeqst-
vo, akademizam, folklorizam, profana arhitek-
tura, Matija Bleha, Branislav Koji}, \or|e
Lazarevi}, Josif Mihailovi}
U izgradwi Srbije i Jugoslavije u 20. veku
u~estvovao je i veliki broj `ena arhitekata.
Iako wihova delatnost nije potpunije istra`ena
ni publikovana, neosporno je da su imale zapa-
`enu ulogu u razvoju srpske arhitekture1.
Do nedavno ovoj problematici nije posve}i-
vana adekvatna pa`wa. Ipak, zahvaquju}i istra-
`ivawu dr Divne \uri}-Zamolo i Nade Bogoje-
vi}, kao i doprinosu nekolicine istoriografa2,
1996. godine je objavqena monografija o radu
`ena arhitekata sa Beogradskog Univerziteta, u
kojoj su izlo`ene wihove biografije, podaci o
sa~uvanim projektima i izvedenim objektima,
kao i se}awa wihovih
kolega i koleginica.
U okviru tog
istoriografskog pregleda
pomiwe se i ime Dragiwe
Petrovi}-Petkovi}3.
Sposobnost da prihvati i
primeni nove tokove u
srpskoj me|uratnoj
arhitekturi ju je dovela u
na{e vode}e biroe tog
vremena. Ova sklonost ka
novinama odslikava i wen
gra|evinski karakter uz
priqe`nost i
sistemati~nost iskazanu u
saradwi sa zna~ajnim
srpskim graditeqima
me|uratnog razdobqa.
S obzirom da je o wenoj
li~nosti izostao podrobniji prikaz, ovom pri-
likom upotpuwujemo osvrt na wen `ivot i rad.
Izvore za prou~avawe wene li~ne i stru~ne
biografije predstavwaju sa~uvani objekti,
tehni~ka dokumentacija (projekti, skice i crte`i)
i ostala gra|a iz privatne zaostav{tine.
Dragiwa Petrovi}-Petkovi} (Sl.1) je bila
jedna od dve hiqade `ena u Jugoslaviji koje su
1931. godine imale univerzitetsku diplomu4.
Vreme u kome je `ivela obele`eno je ratovima,
izbegli{tvom, selidbama porodica, promenama
dr`avnog ure|ewa, ali i modernizacijom dru{-
tva pre i posle Drugog svetskog rata5. Intelektu-
alni procvat odrazio se i na svest o ulozi `ena
u tada{wem dru{tvu, tako da je doveo do wihove
emancipacije i ravnopravnosti u oblasti
stru~nog rada, u~e{}a u javnom `ivotu, dobijawa
prava glasa, gra|anske jednakosti i prava na
nasle|ivawe6. Zbog svega ovoga, u periodu izme-
|u dva svetska rata dolazi do naglog pove}awa
broja visokoobrazovanih `ena. Ova pojava se
91
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
DRAGIWA PETROVI] – PETKOVI](1899 – 1995)
Prilog prou~avawu dela `ena arhitekatau Srbiji
DRRAAGGIINNJJAA PPEETTRROOVVII]] –– PPEETTKKOOVVII]]((11889999--11999955))
AA CCOONNTTRRIIBBUUTTIIOONN TTOO TTHHEE SSTTUUDDYY
AbstractThe article represents a review of DraginjaPetrovi} – Petkovi}’s architectural work,which was hardly known until today.Draginja Petrovi} – Petkovi} used to workfor almost all important architecturalbureaus in the period between the twoWorld Wars. Following the chronology ofher professional and private life, one canrealize in a completely new way difficult cul-tural and social circumstances under whichthe women architects had to work backthen, as well as the very importance of theirchoice to make a personal mark in thescope of a typical ’’men’s’’ profession in anold - fashioned world of that period.Key words: Draginja Petrovi} – Petkovi},Serbian women architects, architecture bet-ween the two Wars, academicism, folklorism,profane architecture, Matija Bleha, BranislavKoji}, \or|e Lazarevi}, Josif Mihailovi} ofSerbian women architects’ work
Ivona Fregl
UD
K 7
2.0
71.1
:929 P
etrovi
}-P
etko
vi}
D.
mo`e pratiti i kroz samu poro-
dicu Dragiwe Petrovi}-Petkovi}
u kojoj su dve starije sestre, sagla-
sno tradiciji, zavr{ile „`enske
{kole’’, dok su dve mla|e, koje su
se {kolovale posle Prvog svetskog
rata, bile fakultetski obrazo-
vane.
Dragiwa Petrovi} je ro|ena 4.
9. 1899. godine u Vaqevu kao osmo
dete majora Sofronija Petrovi}a
i majke Julijane (ro|ene Belotre-
pi}) iz bogate kru{eva~ke trgo-
va~ke porodice. Tri Dragiwina brata7 su tako|e
stekli obrazovawe i ugled. @ivorad Petrovi} je
bio pukovnik avijacije, Du{an Petrovi} je
zavr{io prava i postao sudija, a Sava Petrovi}
je kao stipendista francuske vlade zavr{io
Ecole Polytechnique u Parizu. Mla|a sestra
Milica je zavr{ila francuski jezik i kwi-
`evnost na Beogradskom Univerzitetu i boravi-
la godinu dana na usavr{avawu na pariskoj
Sorboni, kao stipendista jugoslovenske vlade.
Budu}i da je Dragiwin otac bio vojno lice, po-
rodica se stalno selila. Dragiwa je osnovnu {ko-
lu i ni`e razrede gimnazije zavr{ila u Ni{u, u
kome se mogla upoznati sa gra|evinskim nasle|em
razli~itih epoha. Po izbijawu Prvog svetskog ra-
ta, otac i bra}a odlaze na front, a ona sa majkom
i sestrama pe{ice prelazi Albaniju, povla~e}i
se zajedno sa srpskom vojskom i odlazi u Francus-
ku – prvo u Gap, gde 1916. godine poha|a {kolu oko
godinu dana, a zatim odlazi u Nicu gde je u srpskoj
gimnaziji u Bolijeu maturirala 1919. godine. U
Bolijeu se upoznaje sa Danicom Koji} (tada Milo-
vanovi}) koja joj postaje najboqa prijateqica8.
Po zavr{etku Prvog svetskog rata, dru{tveno-
politi~ke i kulturne prilike u Srbiji su se zna-
~ajno izmenile. Srbija se potpuno priklonila
evropskom Zapadu9.
Po povratku u otaxbinu, Dragiwa Petrovi} se
nastawuje u Beogradu, gde upisuje Arhitektonski
odsek Tehni~kog fakulteta, na kome je diplomirala
1924. godine. Na fakultetu su joj predavali
autoritativni profesori: Dragutin \or|evi}
(Javne gra|evine, Poznavawe gra|e, Izrada
predmera i predra~una), Branko Tanazevi}
(Ornamentika, Dekoracija u boji, Modelisawe,
Ure|ewe gradova), Nikola Nestorovi} (Privat-
ne i privredne zgrade, Nauka o stilovima), Pe-
tar Bajalovi} (Nacrtna geometrija, Perspek-
tiva), Branko Popovi} (Istorija arhitekture i
umetnosti), Petar Popovi} (Vizantijska arhitek-
tura), \or|e Mijovi} (Arhitektonske konstrukci-
je) i dr.10 U tom trenutku se u Beogradu, kao pre-
stonici Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca,
javila velika potreba za {kolovanim arhitekta-
ma11 koji }e obnoviti nestali fond, ali i posta-
viti temeqe graditeqske delatnosti u novona-
staloj dr`avi. U tre}oj deceniji dominiraju dva
pravca: nacionalni srpsko-vizantijski stil i
nadnacionalni akademizam, favorizovan od
strane unitaristi~kih snaga jer je doprinosio
ja~awu nadnacionalnog autoriteta dr`ave12.
Ove suprotnosti su uticale i na formirawe bu-
du}ih arhitekata na Tehni~kom fakultetu, ~iji je
Arhitektonski odsek tada bio, uz Ministarstvo
gra|evina, jedno od najve}ih upori{ta konzerva-
tivizma. Nastanak ovakvog stilskog dualizma
doveo je do izvesne konfuzije u doma}em gra-
diteqstvu, ~ija je posledica bila izuzetno ote-
`ano prihvatawe modernih arhitektonskih ideja,
tako da je tek pojava srpskog modernisti~kog
pokreta 1928. godine potisnula rivalitet
izme|u ovih sukobqenih strana u drugi plan.
U zaostav{tini Dragiwe Petrovi}-Petkovi}
sa~uvana je mapa sa ve}im brojem wenih stu-
dentskih radova, nastalih u periodu od 1923. do
1929. godine:
SEOSKA [KOLA – jednostavna prizemna
gra|evina simetri~no re{ene osnove sa nagla-
{enim krovnim vencem i krovom na ~etiri vode.
92
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 1Arh. Dragiwa Petrovi} – Petkovi}
u svojoj kancelariji
Arch. Draginja Petrovi} – Petkovi} inher office
Maturantkiwe srpske gimnazije u Bolijeu, 1919. god.
The schoolgirls at the matriculation exam of the SerbianCollege in Beaulieu in 1919
SEOSKI DOM (Sl. 2 ) je projektovan u vidu
jednostavne prizemne gra|evine simetri~ne
osnove. Levo od centralno postavqene sale su
sme{tene dve kancelarije, a desno magacin i
du}an. Fasadu ~ine rusti~no obra|eni kameni
sokl i ravna zidna platna vertikalno podeqena
pravougaonim plitkim pilastrima koji su sme{-
teni na uglovima zdawa i oko ulaza. Ulaz je re-
{en u vidu trema sa stubi}ima koji su povezani
lukovima sa nagla{enim dekorativnim uskim
ispustima. Trem je osmi{qen kao citat balka-
nske profane arhitekture sa reminiscencijama
na moravsku ku}u. Krov na ~etiri vode, koji na
projektu nije do kraja razra|en, ima {iroki,
niski, lu~no zavr{eni prozor iznad centralnog
ulaza i izba~eni piramidalni deo na vrhu koji
se ne vidi u dowem proseku.
KU]A ZA ^UVARA IMAWA (Sl. 3 ) – re~ je o
prizemnoj ku}i sa jednostavnim slobodnim pros-
tornim rasporedom. Iznad rusti~nog sokla od
kamenih tesanika, ravnu zidnu povr{inu sa pra-
vougaonim, skromno uokvirenim, prozorima deli
horizontalni venac, odvajaju}i tako i na fasadi
zonu prizemqa od tavana. Fasada je na uglovima
ukra{ena horizontalnim redovima kamena.
^etvorovodni zarubqeni kompozitni krov, na
~eonoj strani formira zabat iznad prozora
potkrovqa, dok se na ostalim stranama pomalo
spu{ta du` zidova fasada. Ovaj drugi deo je
u~vr{}en drvenim gredicama koje polaze od
dowe ivice krova i zavr{avaju se iznad venca.
Ivice krova i zabata su oplemewene neobi~nim
dekorativnim rezbarenim drvenim ukrasom koji
je najefektniji na samom vrhu zabata, tako da
akcentuje ~itavu zgradu. Ispred ku}e se nalazi
dekorativna ograda koja tako|e nagla{ava
piramidalnu kompoziciju pro~eqa kao glavni
motiv celokupne arhitektonske kompozicije.
KOWARNIK (projekat zavr{en 27. 9. 1923.
godine) je zami{wqen kao vi{efunkcionalno
zdawe jasno definisane trodelne osnove. Fasa-
da je o`ivqena razli~ito obra|enim dekorativ-
nim lukovima koji uokviruju vrata i prozorske
otvore. Trodelni krov je zarubqen.
PROJEKAT ZA VILU (zavr{en 27. 9. 1923.
godine) obuhvata osnove suterena, prizemqa i
prvog sprata, kao i presek zdawa. Prostorni
raspored je posledica modernih zahteva i shva-
tawa potrebe stanovawa. Sve ~etiri fasade su
razli~ito obra|ene: pro~eqem dominira glavni
ulaz nagla{en stepenicama i trostranim izbo-
~enim zidovima sobe sa desne strane, koji odgo-
93
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 2Seoski dom
Village home
Sl. 3Ku}a za ~uvara imawa
The House for a property caretaker
Sl. 4Projekat za op{tinski dom –
presek
The plan of a Community Hall –vertical section
vara terasi na spratu; na desnoj fasadi nalazi
se sporedni ulaz; zadwa strana ima izbo~en lu~-
ni zid sa terasom iznad, dok je leva fasada
akcentovana stilizovanim polukru`nim erke-
rom, citatom iz graditeqstva na{ih konaka13.
U studentske radove Dragiwe Petrovi}-
Petkovi}, prona|ene u mapi u wenoj zaostav{ti-
ni, spadaju i detaq tavanice (januar 1922), de-
taq zida (27. 9. 1923), presek op{tinskog doma
(bez datuma) (Sl. 4 ), i projekat privredne zgrade.
Po diplomirawu 1924. (Sl. 5 ) godine, Dragi-
wa Petrovi} se, za razliku od ve}ine wenih
kolega, nije zaposlila u dr`avnoj slu`bi, ve} u
beogradskoj filijali
privatne ~e{ke fir-
me „Matija Bleha’’,
sa adresom u ^ika
Qubinoj broj 19. Ta
firma je u na{oj zem-
qi bila jedna od naj-
zaslu`nijih za prime-
nu i {irewe kons-
trukcija od armira-
nog betona14. Dragi-
wa Petrovi} je u odeqewu za beton ove firme
radila od 15. 5. 1924. do 5. 3. 1926. godine,
u~estvuju}i u “izradi svih projekata koji su se u
toj kancelariji radili”15. Zatim je pre{la na
novo radno mesto u okviru nekog drugog odseka
iste firme, na kome je ostala sve do kraja 1928.
godine16. Dr`avni tehni~ki ispit pola`e 1929.
godine i sti~e zvawe samostalnog arhitekte pro-
jektanta.
U okviru wene zaostav{tine je prona|en i
PROJEKAT ZA ZGRADU MUZEJA (Sl. 6) iz januara
1929. godine, koji karakteri{e skoro kvadratna
osnova sa simetri~nim rasporedom prostorija
(Sl. 7, 8). U centralnom delu prizemqa je sme{-
tena najve}a sala, okru`ena pomo}nim prosto-
rijama (kancelarije, toaleti itd.). Ka spoqa{-
nim stranama se, opet simetri~no, pru`aju
izlo`beni prostori. Osnova sprata (Sl. 9) obu-
hvata niz pomo}nih prostorija i radionica za
metal, keramiku, staklo, i dr. Obrada fasade
(Sl. 10) predstavqa jasno definisan, {kolski
primer akademskog pristupa. Horizontalna po-
dela zdawa je izvedena u vidu dve razli~ito
obra|ene zone: dowa je rusti~na, artikulisana
lu~nim otvorima, dok je gorwa osmi{qena u vidu
ravne zidne povr{ine sa pravougaonim otvori-
ma koji se zavr{avaju trougaonim zabatima.
Zbog natkriqenosti ulaza terasom na gorwem
spratu i tremom na nivou prizemqa, centralni
rizalit (Sl. 11) deluje kao najistureniji ele-
ment. Rizalite koji se nalaze bo~no, na uglovima
doweg nivoa gra|evine, isti~u ni{e sa skulp-
turama pravougaonog oblika, dok su ni{e na
spratu re{ene u vidu arkosolijuma. Iznad dowih
ni{a se nalazi ukras u obliku medaqona.
Stepeni{te ispred ulaza je flankirano skulp-
turama lavova i vodi do trema sa dorskom
kolonadom. Oko samog ulaza se nalaze ~etiri
pravougaona pilastra, simetri~no postavqena u
odnosu na stubove kolonade. U gorwoj zoni sa
obe strane terase se nalaze po tri velika lu~no
zavr{ena otvora koje razdvajaju kanelovani
stupci sa korintskim kapitelima na kojima le`i
istureni krovni venac. Uglovi izme|u stubova,
lukova i krovnog venca su dekorisani girlan-
dama. Simetrija fasade je potpuna i, mada
monotoniju pomalo ubla`ava centralni,
najizra`eniji rizalit, celokupan utisak ne
izlazi iz okvira {kolskih primera akademizma.
I ostale strane zgrade su izvedene u istom
maniru, veoma precizno i detaqno.
Godine 1929. Dragiwa se udala za Branislava
Petkovi}a, vi{eg gra|evinskog tehni~ara Direk-
cije `eleznica. Po{to joj je suprug dobio preme{-
taj za Skopqe, zapo{qava se u Tehni~kom odeqe-
wu op{tine Skopqe, gde ostaje do 1932. godine17.
Krajem tre}e decenije se i u na{oj zemqi ose-
tio intenzivan uticaj tehni~kog razvoja i moder-
nizacije `ivota Evrope18. Posle 1928. godine,
kada je osnovana Grupa Arhitekata Modernog
Pravca (GAMP)19, veliki broj arhitekata se
postepeno opredelio za primenu racionalisti~-
kog na~ela projektovawa {to dovodi do pojave
funkcionalnih, bezornamentalnih arhitekton-
skih re{ewa i to prvo u prestonici, a zatim i u
ostalim gradovima Srbije20. Ovim putem je i
problem urbanizacije Skopqa dobio na zna~aju.
Skopqe je, kao jedan od regionalnih centara u
okviru nove organizacije dr`ave, imalo poseb-
no mesto kao izra`eno vi{enacionalna sredina
u kojoj je post-orijentalni na~in gra|ewa i daqe
imao velikog uticaja21. Sam projekat urbaniza-
cije je postao jo{ vi{e aktuelan dolaskom arhi-
94
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 5Generacija diplomaca
Tehni~kog fakulteta u
Beogradu 1924. godine
The graduating class ofthe Technical Universityin Belgrade–year 1924.
tekte Josifa Mihailovi}a na funkciju gradona~elnika Skopqa22.
On je ujedno bio i predsednik op{tine, tako da je Dragiwa
Petrovi}-Petkovi} tokom svog boravka u ovom gradu tesno sara|i-
vala sa wim na izradi i izvo|ewu mnogih projekata. Prvi
Mihailovi}ev projekat u okviru nove urbanizacije je bila izrada
regulacionog plana grada, na osnovu kojeg je trebalo izvr{iti sve
budu}e intervencije23. Projekti parcijalne regulacije Skopqa i
civilnog dela Beograda su bili zajedni~ko delo Josifa
Mihailovi}a i Dragiwe Petrovi}-Petkovi}, sa kojima su u~estvo-
vali na prvom salonu arhitekture u Beogradu koji je odr`an u
organizaciji GAMP-a, juna 1929. godine24. Od ostalih arhitekata,
na salonu su u~estvovali i Matija Bleha, Jan Dubovi, Zlokovi}
95
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 6Projekat zgrade za muzej - perspektivni prikaz
The plans of the Museum building – perspective view
Sl. 7Projekat zgrade za muzej - osnova prizemqa
The plans of the Museum building – ground floorhorizontal plan
Sl. 8Projekat zgrade za muzej -
podu`ni presek
The plans of the Museumbuilding - cross section
Sl. 9Projekat zgrade za muzej - osnova sprata
The plans of the Museum building – first floorhorisontal plan
Sl. 10Projekat zgrade za muzej - izgled
glavne fasade
Jasno definisan, {kolski primer
akademizma.
The plans of the Museum building –front façade view.
This is a well - defined, classicexample of academicism.
Sl. 11Projekat zgrade za muzej - detaq
fasade
Centralni rizalit predstavqa
najistureniji element fasade.
The plans of the Museum building –façade detail
Central façade projection is the mostextended façade element.
Milan, Branislav Koji} i drugi, a od `ena arhitekata (osim
Dragiwe Petrovi}-Petkovi}), u~estvovale su jo{ samo dve, i to
Qubica Todorovi} sa dva projekta (vilom gospodina Selakovi}a,
apotekara, na Top~iderskom brdu i vilom gospo|e M. Todorovi} u
Beogradu) i Milica Krsti} sa projektom Druge `enske gimnazije u
Beogradu25. Izlo`bu su otvorili gospodin S. Stankovi}, ministar
gra|evine i arhitekta Milan Zlokovi}, ~lan GAMP-a, koji je tom
prilikom istakao ~iwenicu da salon, iako primarno zami{qen
kao promocija radova arhitekata modernisti~kog usmerewa, obuh-
vata i radove wihovih brojnih kolega bez obzira na stilsku opre-
deqenost. Osim razmene ideja i ostvarivawa novih kontakata
izme|u u~esnika, srpski modernisti su ovom manifestacijom, po
Zlokovi}evim re~ima, `eleli da „probude kod publike pravilnije
shvatawe wihovog rada’’26.
Saradwa Dragiwe Petrovi} - Petkovi} sa Josifom Mihailovi-
}em se nastavila i posle ove izlo`be. U preporuci koju je dobila,
navodi se da je radila „na pripremi projekata za dve ve}e osnovne
{kole, na izradi projekta za zgrade Dezinfekcionog zavoda i
Doma staraca i drugim radovima pri tehni~kom odseku, da je vodi-
la nadzor nad izgradwom Dezinfekcionog zavoda i {kole „Car
Du{an’’27. Ove „dve ve}e osnovne {kole’’ koje se navode se sa sig-
urno{}u mogu identifikovati kao {kole „Car Du{an’’ (posebno
istaknuta u preporuci) i „\ura Jak{i}’’, obe realizovane u peri-
odu izme|u 1931. i 1933. kroz saradwu Tehni~kog odeqewa
op{tine Skopqe i jednog od vode}ih me|uratnih arhitekata
Branislava Koji}a (mu`a Dragiwine prijateqice Danice Koji}).
Za osnovnu {kolu “Car Du{an’’ (Sl. 12) postoje podaci da su
planove osnove (Sl. 13) izradili Josif Mihailovi} i Dragiwa
Petrovi} - Petkovi}, a da je fasadu projektovao Branislav Koji},
dok za drugu {kolu nema dovoqno podataka o doprinosu Dragiwe
Petrovi}-Petkovi} u izradi planova, ali se weno u~e{}e sa si-
gurno{}u mo`e pretpostaviti po{to je objekat osmi{qen i izve-
den u isto vreme i u okviru istog tima (Op{tina-B.Koji})28 koji je
realizovao i prvi projekat.
Dragiwa Petrovi}-Petkovi} se 1932. godine vra}a iz Skopqa u
Beograd, gde se ponovo zapo{qava u gra|evinskom preduze}u
Matija Bleha u periodu od 1. 4. 1932 do 31. 5. 1933.
Po~etkom 1933.godine je odobren projekat firme M. Bleha za
porodi~nu ku}u Dragiwe Petkovi} (Sl. 14, 15) koji je ona pot-
pisala kao projektant, dok se u ime firme potpisao wen kolega
Jaroslav Prhal29, sa kojim }e i kasnije, posle Drugog svetskog rata,
sara|ivati u Srbijaprojektu. Ovaj objekat stambenog karaktera je
sagra|en u novonastalom predgra|u Beograda, takozvanoj
„@elezni~koj koloniji Ko{utwak’’, nasequ namewenom stanovawu
qudi zaposlenih na `eleznici, koje se nalazilo pored Top~idars-
ke reke, izme|u poseda \or|a Kanara, rentijera iz Beograda
96
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 12Osnovna {kola “Car Du{an”
u Skopqu – perspektivni
prikaz
The Primary School “CzarDushan” in Skopje – perspectiveview
Sl. 13Projekat osnovne {kole “Car
Du{an” u Skopqu – osnove
prizemqa i sprata
The Primary School “CzarDushan” in Skopje – groundfloor and second floorhorizontal plans
(dana{weg Kanarevog Brda) i Dediwa. Ku}a (Sl. 16) je podignuta u
ulici Matije Gupca broj 8 (danas broj 10). Vrednost gra|avinskih
radova iznosila je 200.000 tada{wih dinara. U opisu zgrade
prilo`enom uz tehni~ku dokumentaciju stoji da se zgrada sastoji iz
visokog prizemqa i suterena. Suteren obuhvata podrume za ogrev
i namirnice, letwu kuhiwu i sobu za mla|e. Prizemqe (Sl. 17) se
odlikuje slobodnim rasporedom prostorija i obuhvata veliko
predsobqe, dve sobe, hodnik, kuhiwu sa ostavom, kupatilo i veran-
du. Objekat ima dva ulaza –glavni ulaz je sme{ten sa desne strane
fasade okrenute ulici, dok je sporedni ulaz, na levoj strani
zdawa, postavqen tako da direktno izlazi na stepeni{te koje
povezuje sva tri nivoa ku}e. Kao konstruktivni i gra|evinski
materijal kori{}eni su opeka za zidove i armirani beton za
me|uspratnu konstrukciju, dok je tavanica prizemqa od drvene
gra|e. ^etvorovodna krovna konstrukcija od drvene gra|e je
pokrivena duplim crepom. Stepenice su od ve{ta~kog kamena i
betona.
Tokom izgradwe ku}e od 29. 6. 1933. do 28. 8. 1933. godine
do{lo je do izvesnih izmena u okviru prvobitnog prostornog ras-
poreda, tako {to je na delu potkrovqa okrenutom prema ba{ti
dogra|ena soba za poslugu, a u okviru suterena ve{ernica.
Izmene su izvr{ene i u okviru konstrukcije i izgleda fasade.
Konstrukcija je znatno oja~ana re{etkasto postavqenim gvozdenim
{ipkama mnogo ve}eg preseka od uobi~ajenog u okviru armiranog
betona dowe zone, kao i prstenom od armiranog betona koji je
stezao zgradu. Sve tavawa~e su od tesane borovine tako|e znatno
ve}eg preseka. I nadstre{nica na koju se oslawa krovna kon-
strukcija je, umesto od opeke, kako je bilo predvi|eno, izvedena od
armiranog betona. Kroz sve pregradne zidove je provu~ena gvoz-
dena `ica velikog promera. Betonske grede iznad otvora su i{le
od ugla do ugla zidova. Izmene na fasadi su obuhvatale potpuno
odbacivawe dekorativnih elemenata od opeke, kao i stubaca koji
su ra{~lawivali pravougaoni otvor verande. Umesto prvobitno
97
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 16Dragiwa Petrovi} –
Petkovi} sa
suprugom, Danicom i
Branislavom
Koji}em i
prijateqima u ba{ti
svoje ku}e u
izgradwi
Draginja Petrovi} –Petkovi} in the gardenof her house underconstruction with herhusband, Danica andBranislav Koji} andfriends
Sl. 14Projekat za porodi~nu ku}u
Dragiwe Petrovi} – Petkovi} -
izgled iz dvori{ta
The plans of Draginja Petrovi} –Petkovi} s family house – viewfrom the garden
Sl. 15Projekat za porodi~nu ku}u
Dragiwe Petrovi} – Petkovi} -
presek
The plans of Draginja Petrovi} –Petkovi} s family house – verticalsection
Sl. 17Projekat za porodi~nu ku}u
Dragiwe Petrovi} – Petkovi} -
osnova prizemqa
The plans of Draginja Petrovi} –Petkovi} s family house – groundfloor horizontal plan
Sl. 18Porodi~na ku}a
Dragiwe Petrovi} –
Petkovi}
Draginja Petrovi} –Petkovi} s familyhouse
predvi|ene ograde stepeni{ta glavnog ulaza, izvedena je mod-
ernisti~ka masivna zidana ograda koja je u nivoima pratila pad
stepenica.
Ku}a (Sl. 18) je izvedena u funkcionalnom maniru. Po svojim
obimnim bezornamentalnim zidnim povr{inama horizontalno
ras~lawenim samo jednim kordonskim vencem i neupadqivo
uvu~enim delom zida koji obuhvata racionalno re{ene prozorske
otvore i verandu, kao i po neobi~no re{enoj ba{ti u nivoima
prilago|enim kosini terena, ku}a delimi~no odi{e modernisti~-
kim duhom. Glavni motiv je veranda postavqena ka uli~noj, a ne ka
dvori{noj strani, kako je to bilo uobi~ajno u folklornoj varijan-
ti nacionalnog stila srpske arhitekture. Jedini ostatak ovog
stila se mo`e videti u ~etvorovodnoj krovnoj konstrukciji. Ku}u
karakteri{e i sna`na organska povezanost delova i celine.
Po napu{tawu firme Matije Bleha 1933. godine, Dragiwa
Petrovi}-Petkovi} nastavqa saradwu sa B. Koji}em. Zapo{qava
se u wegovom birou u kome ostaje do 1934. godine rade}i na „izra-
di projekata i detaqa, predmera i predra~una, obra~una za
arhitektonske objekte i sli~no’’30. U tom periodu u~estvuje na izra-
di projekta za ku}u dr \uri~i}a na uglu Prizrenske 7 i Reqine
(planovi ovog zdawa su na|eni i u okviru wene zaostav{tine), a
verovatno i na projektima ku}e Milana Mi~i}a, ulica Koste
Jovanovi}a broj 48, i vile in`ewera Mihajla Koji}a, u ulici
@anke Stoki} broj 36 (oba projekta su izvedena 1933. godine)31.
98
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Sl. 19Robna ku}a “Ta-Ta” u Beogradu
The Department Store “Ta – Ta” inBelgrade
Profesionalni odnos B. Koji}a i wegovih saradnika do danas
je ostao nedovoqno definisan. Jo{ je Zoran Manevi} u okviru
svoje doktorske disertacije primetio da se karakter te „pomo}i’’
te{ko mogao svesti iskqu~ivo na crtawe perspektiva, ~ega se
Koji} naj~e{}e i naj`ivqe se}a’’32.
Narednih {est godina (od 1934. do po~etka Drugog svetskog rata
6. 4. 1941.) Dragiwa Petrovi}-Petkovi} provodi u projektantskom
birou cewenog stru~waka za statiku i konstruktivne sisteme,
in`ewera \or|a Lazarevi}a, sa kojim je jo{ u periodu od 1927.
do 1928. radila zajedno u birou Matije Bleha (\or|e Lazarevi}
je diplomirao 1927. na Gra|evinskom odseku Tehni~kog fakulteta
i odmah se zaposlio u birou M. Bleha gde je Dragiwa ve} radila)33.
U preporuci koju joj je \or|e Lazarevi} dao stoji da je “kroz
pomenutih sedam godina rada arhitekta Dragiwa Petrovi}-
Petkovi} radila samostalno na izradi projekata i detaqa za
arhitektonske objekte. Sem toga, radila je na projektovawu sani-
tarnih ure|aja u gra|evinama. U saradwi sa ostalim in`iwerima
u birou sara|ivala je na izradi konstruktivnih detaqa konstruk-
cija arhitektonskih i industrijskih objekata”34. U wenoj
zaostav{tini se nalazi i razglednica sa slikom robne ku}e „Ta-
Ta’’ (dana{we Robne ku}e „Beograd’’) (Sl. 19), na kojoj je \.
Lazarevi} ispisao tekst „…za uspomenu na saradwu’’, tako da se
sa velikom sigurno{}u mo`e zakqu~iti da je u~estvovala i u pro-
jektovawu ovog zdawa, gde je „po prvi put primewen armirano-
betonski skeletni sistem koji i danas deluje veoma impresivno’’35.
U tom periodu, \. Lazarevi} je projektovao i zdawe na uglu
Jeftanovi}eve i Cvetkove (vlasnica Todi} Anka), zdawe na uglu Ne-
boj{ine i Haxi Milentijeve (vlasnici Gruji} Dragomir i Vojislav),
zdawa u Haxi Milentijevoj broj 2 (vl. Gruji} Dragomir i Vojislav),
Obili}evom Vencu broj 23 (vlasnik Velizar Mitrovi}), Pariskoj
broj 1 (vlasnici Nikola i Stevan Oka) kao i skloni{te u ulici
Kraqa Aleksandra broj 12 (vlasni{tvo Avrama Filipovi}a)36.
Posle izbijawa Drugog svetskog rata, \. Lazarevi} je odveden u
zarobqeni{tvo, u nema~ki logor Osnabrik, a kada se posle
zavr{etka rata vratio u zemqu, postaje direktor Projektantskog
zavoda Srbije (budu}eg Srbijaprojekta)37.
Po odvo|ewu \. Lazarevi}a u zarobqeni{tvo, Dragiwa
Petrovi}-Petkovi} odr`ava kancelariju otvorenom, da je, po
wenim re~ima, ’’sa~uva da je Nemci ne bi rekvirirali’’ i odbija
da radi za okupatore, na {ta su je navodili pozivi in`ewera
Novaka, biv{eg slu`benika biroa „Sekuli}’’ i wenog saradnika
na izgradwi palate „Albanija’’, koji joj je nudio posao u nema~kom
arhitektonskom birou. Tokom rata zavr{avala je zapo~ete
planove izmena za fabriku Avrama Filipovi}a, a radila je i
druge zapo~ete planove38.
Posle rata, Dragiwa sa mu`em prelazi u Kikindu gde se 1946.
godine, ~im se ukazala potreba za wenim radom, ukqu~uje u izgrad-
wu kao arhitekta39. U Kikindi je radila na obnavqawu
folksdoj~erskih ku}a radi useqavawa kolonizovanih qudi iz
Hercegovine40. Na poziv svog biv{eg {efa \or|a Lazarevi}a,
1949. godine prelazi iz Kikinde u Beograd, u Projektantski zavod
Srbije ~iji je on tada bio direktor41. Tu do penzionisawa radi u
kancelariji sa in`ewerom Prhalom42. Umrla je 1995. godine u
Beogradu, u 96. godini `ivota.
99
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
U arhitektonskoj mapi prona|enoj u okviru
wene zaostav{tine se nalaze i fotografije
sredwovekovnog grada @rnova, gra|ewa mosta
na Savi ,vile Du{ana Lazi}a (autor D.
Bra{ovan, 1932), post-karte Sokolskog doma u
Bijeqini (autor M. Korunovi}, 1929) i armira-
no-betonskog mosta u Skopqu (autor \. Lazare-
vi}), kao i idejno re{ewe nadgrobnog spomenika
za avijati~ara, delo Nikole Krasnova.
Dragiwa Petrovi} – Petkovi} je bila jedna od
retkih `ena koja je u~estvovala u anketi koju je
dr Divna \uri} - Zamolo sprovela sa Nadom
Bogojevi} 1976. godine, a podaci koje je ona
iznela su u{li u mnoge zapise o srpskim `enama
arhitektama tog doba. Dr Divna \uri} - Zamolo
je zakqu~ila da su `ene arhitekte bile nezain-
teresovane za nau~no - istra`iva~ki rad, kao i
da je od generacije 1896.-1940., koja ukupno
broji 140 `ena arhitekata, samo 10 - 15% bilo
uspe{no, ~emu je u mnogome doprinela i wihova
zauzetost ku}nim poslovima43. Ipak, pregled
op{teg razvoja na{e
me|uratne arhitekture
ne bi bio realan uko-
liko se u okviru prou-
~avawa ove teme ne bi
obratila pa`wa na
doprinos mawe plod-
nih i mawe afirmisa-
nih srpskih graditeq-
ki44. Ve}ina wih bila
je zadu`ena za obav-
qawe sekundarnih
stru~nih poslova u
nadzornim i komisijskim telima, poma`u}i i
sara|uju}i sa starijim kolegama, uglavnom
vode}im stru~wacima45.
Ovakvom neravnopravnom polo`aju `ena arhi-
tekata je sigurno doprineo i ne mali zna~aj tra-
dicionalno istaknute `enske skromnosti, vrline
koja je predstavqala jednu od najcewenijih `ens-
kih osobina koju je potencirao i tada{wi patri-
jarhalni na~in vaspitawa. Ovakvu tezu potkrep-
quje i ~iwenica da je arhitekta Bajalovi} –
Kangrga u okviru iste ankete u kojoj je dala
mno{tvo podataka o svojim koleginicama, o sop-
stvenom stru~nom radu dala neo~ekivano {tur
prikaz46, kao i da Dragiwa Petrovi} – Petkovi}
nije o sebi dala apsolutno nikakve podatke (iako
wena se}awa sa~iwavaju veliki deo ve}ine
biografija `ena arhitekata te generacije).
Dragiwa Petrovi} – Petkovi} je bila izuzet-
no predana svom poslu i svesna va`nosti rada i
arhitektonskog stvarawa u okviru op{teg na-
pretka srpskog dru{tva i kulture u me|uratnom
periodu. Wen izra`en ose}aj du`nosti i odgo-
vornosti nije ostao neprime}en, {to se vidi i
iz ~iwenice da je uvek dobijala odli~ne pre-
poruke od svih svojih poslodavaca.
^iwenica da je bila `ena, nije uticala na
wen profesionalni odnos prema poslovnim
obavezama, niti na revnosno nadgledawe rado-
va na gradili{tima. Godinama se u `elezni~koj
koloniji “Ko{utwak” prepri~avalo kako “gospa
Seka”, kako su je zvali, u 5 ujutru zimi, sa svojih
1,5 m visine, prva ide kroz sneg do `elezni~ke
stanice u Ko{utwaku kako bi na vreme stigla na
posao u Beograd, a vra}a se me|u posledwima.
Wu ku}ni poslovi nisu mnogo zanimali –wen `i-
vot je protekao u jedinom poslu koji ju je ispuwa-
vao – arhitekturi. Na wenu profesionalnu
delatnost su uticali veliki radni entuzijazam,
racionalizacija problema i izvo|ewa projeka-
ta i izuzetna otvorenost prema primeni svega
{to je novo i inventivno (i u okviru arhitektons-
kog oblikovawa i u okviru primene novih mate-
rijala u konstruktivnoj funkciji). U svom projek-
tantskom opusu, Dragiwa Petrovi} – Petkovi} je
pro{la kroz razli~ite arhitektonske biroe, od
M. Bleha do \. Lazarevi}a, koji su se bavili
potpuno razli~itim temama, imali druga~ije
pristupe problemima i potencirali razli~ita
re{ewa, ali ih je sve spajala `eqa za modern-
izmom, upotrebom
novih materijala u konstrukciji i pribli`ava-
wem Evropi.
U okviru wenog skromnog samostalnog opusa
uo~ava se tendencija ka novoj interpretaciji
standardnih eklekti~kih re{ewa i zanimawe za
jednostavne oblike. Tako|e, zna~ajnu karakte-
ristiku wenog pristupa predstavqa i te`wa ka
konstruktivnom osigurawu gra|evine, ~ime se
obezbe|uje trajnost i solidnost objekta. Mo`da
se mo`e postaviti pitawe za{to se Dragiwa
Petrovi} – Petkovi} nije odlu~ila da krene putem
100
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
Dragiwa Petrovi} -
Petkovi} na gradili{tu
svoje ku}e
D.P.P. at the building site ofher own house
samostalne projektantske delatnosti. Odgovor
verovatno le`i u wenoj odluci da permanentno
u~i od onih sa kojima sara|uje. Osim toga, iz
zapisa dr. Divne \uri} – Zamolo objavqenih u
~asopisu Pinus br. 5, 1996. uo~ava se da su
mu`evi svih uspe{nih `ena arhitekata bili
fakultetski obrazovani i to uglavnom u okviru
iste struke, a ve}ina wih je imala i vi{e zvawe
u odnosu na svoje supruge. Znatan broj `ena
arhitekata je radio zajedno sa svojim mu`evima,
a ostale uspe{nije `ene arhitekte su bile neu-
date, ali iz veoma imu}nih i dru{tveno prizna-
tih porodica. Za razliku od wih, Dragiwa
Petrovi} – Petkovi} je imala vi{e obrazovawe
od svog supruga, tako da su weno patrijarhalno
porodi~no vaspitawe i `eqa da sa~uva stabilan
brak najverovatnije doprineli odluci da poro-
di~ni `ivot pretpostavi samostalnoj arhitek-
tonskoj karijeri.
Uprkos ~iwenici da je wena uloga u okviru
razvojnih tokova srpske arhitekture bila skrom-
na i neupadqiva, mo`e se zakqu~iti da nije bila
sasvim bezna~ajna. Wen stvartala~ki napor,
podre|en uspehu graditeqa koji su je anga`ovali,
na posredan na~in utkan je u svetle stranice
srpske me|uratne arhitekture.
101
Ist
orij
a a
rhi
tekt
ure
1 Z. Manevi}, Srpska arhitektura u dvadesetom veku, u:Arhitektura dvadesetog vijeka, Beograd – Zagreb – Mostar1986, 19 – 32; Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka,Beograd 1999.
2 Dr Divna \uri} - Zamolo, Gra|a za prou~avawe dela `enaarhitekata sa Beogradskog univerziteta generacije 1896.-1940. godine, Pinus broj 5, Beograd 1996., 2. (sa starijomliteraturom).
3 Isto, 54, 77.4 Srbija u modernizacijskim procesima dvadesetog veka (Zbornik
radova), Beograd 1994.5 O polo`aju `ena u Beogradu izme|u dva svetska rata videti jo{
u: P. J. Markovi}, Beograd i Evropa 1918.-1941., Beograd1992; S. To{eva, Danica Koji}, Godi{wak grada Beograda,kwiga XLIII, Beograd 1996,109.
6 U okviru wene zaostav{tine se nalazi i veliki broj fotogra-fija iz ovog perioda.
7 ^etvrti brat je umro veoma mlad.8 S. To{eva, nav. delo9 Z. Manevi}, n. d., str. 69. Isto: A. Kadijevi}, Jedan vek tra`e-
wa nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi (sredina XIX, XXveka), Beograd 1997., str. 114.
10 Profesor Nikola Nestorovi} je bio jedan od prvih profesoraArhitektonskog odseka Tehni~kog fakulteta Velike {kole koji sustvarali „nov duh razvoja arhitekture i wene nastave kod nas.“Bio je i autor kwige „Poqoprivredne zgrade“ (1901), prvoguxbenika iz arhitektonskog projektovawa u kome je tretiraoprobleme seoskih dvori{ta, sto~nih staja i na~in gra|ewapoqoprivrednih zgrada. (Spomenica Arhitektonskog fakulteta,Beograd, str. 131-132); o wemu i ostalim predava~ima videtiu Spomenici Arhitektonskog fakulteta, Beograd 1996.
11 A. Kadijevi}, navedeno delo, 128.12 Z. Manevi}, n.d. str. 11; A. Kadijevi}, Jedan vek tra`ewa…13 B. Koji}, Spomenici stare arhitekture u Beogradu, SKZ, br.
41/6, Beograd, 1934, str. 441; S. To{eva, B. Koji}, Beograd1998, str. 36.
14 O firmi videti: Arhitektonske spone Beograd – Prag, Beograd1997, 2, 5, 8.
15 Podatak iz preporuke Matije Bleha16 Molba za priznavawe dela radnog sta`a Dragiwe Petrovi}
upu}ena srpskom Zavodu za socijalno osigurawe, 3. 5. 1961.godine.
17 Podatak iz preporuke Josifa Mihailovi}a18 O modernizaciji Beograda izme|u dva svetska rata vidi: P. J.
Markovi}, Beograd i Evropa 1918-1941, Beograd 1992; A.Kadijevi}, navedeno delo, 134.
23. B. Koji}, Dru{tveni uslovi razvoja arhitektonske struke uBeogradu 1920-1940 godine, Posebna izdawa SANU, OdeqeweDru{tvenih nauka, Beograd 1979, 169-198; Z. Manevi}, nave-deno delo, 178-182; A. Kadijevi},navedeno delo,134;
19 B. Koji}, Dru{tveni uslovi razvoja arhitektonske struke uBeogradu 1920-1940 godine, Posebna izdawa SANU, OdeqeweDru{tvenih nauka, Beograd 1979, 169-198; Z. Manevi}, nave-deno delo, 178-182; A. Kadijevi}, navedeno delo,134;
20 Z. Manevi}, navedeno delo, 126.21 Isto22 Isto23 Isto24 B. Koji}, navedeno delo, 185-191.25 Isto26 Anonim, Ministar gra|evina g. St. Stankovi} otvorio je danas
izlo`bu arhitekture, Pravda, 10. 6. 1929; Z. Manevi}, nave-deno delo, 102.
27 Podatak iz preporuke Josifa Mihailovi}a.28 Anonim, Jedna velika osnovna {kola u Skopqu, Vardar, 28. 8.
1932,4; Anonim, Osve}ewe nove osnovne {kole u Skopqu,Vardar, 2.2.1933,4,5; S. To{eva, Branislav Koji}, Beograd1998, 59; za podrobniji prikaz ovih objekata vidi: S. To{eva,navedeno delo, 58, 59;
29 Planovi su sa~uvani u zbirci planova Uprave Grada Beogradau Istorijskom arhivu grada Beograda pod brojem FI-36-1933.
30 Podaci iz preporuke Branislava Koji}a.31 S. To{eva, navedeno delo, 162.32 Z. Manevi}, n. d. stra 149.33 Spomenica Gra|evinskog fakulteta, Beograd.34 Podaci iz preporuke \or|a Lazarevi}a35 Spomenica Gra|evinskog fakulteta, Beograd.36 Beogradske op{tinske novine, spisak odobrenih planova,
Beograd 1934-1941.37 Spomenica Gra|evinskog fakulteta, Beograd.38 Molba za priznavawe dela radnog sta`a Seke Petrovi} upu}e-
na srpskom Zavodu za socijalno osigurawe, 3. 5. 1961. godine.39 Isto40 Prema usmenim podacima Dragiwe Petkovi}.41 Molba za priznavawe dela radnog sta`a Dragiwe Petrovi}
upu}ena srpskom Zavodu za socijalno osigurawe, 3.5.1961.godine
42 Prema usmenim podacima Dragiwe Petkovi}.43 Dr Divna \uri} Zamolo, Gra|a za prou~avawe dela `ena arhi-
tekata sa Beogradskog univerziteta generacije 1896-1940godine, Pinus broj 5, Beograd
44 Dr A. Kadijevi}, O gra|i…, Pinus broj 5, Beograd 1996, 84.45 Isto.46 Isto, 77
NAPOMENE
EDUKACIJA
@eqka Medi}, Fakultet primewenih umetnosti
103
Edu
kaci
ja
Apstrakt
U ovom radu povla~i se
donekle neuobi~ajena
paralela izme|u arhitekture
i u~ewa/nastave
(learning/teaching) stranog
jezika. Smatra se da obe
delatnosti podrazumevaju
sli~ne procese -
projektovawe i gra|ewe, ali
u razli~itim svetovima.
Jednom -materijalne kulture.
Drugom - u sferi idejnih
konstrukcija neke strane
kulture ~ije materijalne i
duhovne objekte treba
segmentovati,
klasifikovati, imenovati i
wihova imena nau~iti...ceo
taj proces odvija se na drugi
na~in od onog s kojim s
student susreo u svom
materwem jeziku. U
istra`ivawu principa
nastave i u~ewa
metodolo{ki se polazi od
principa arhitekture izra`enih u kwizi ispo-
vesti “Confessions” savremenog ~e{kog arhitekte
Jana Kaplickog osniva~a studijske grupe Futuresystems sa sedi{tem u Londonu. Poku{ava se
prona}i koliko principi koje ovaj arhitekta
opa`a kao relevantne za arhitektonski proces
mogu biti primeweni i u jednoj na izgled udaqe-
noj sferi qudske delatnosti – u~ewu i nastavi
stranog jezika na arhitektonskom fakultetu.
Kqu~ne re~i: sloboda, kreativnost,
vizuelizacija i boja, plasti~nost, lepota, poez-
ija, elegancija, senzualnost, polnost, qudi
UVOD
Arhitektura i nastava
stranog jezika se mogu pored-
iti u jednom {irokom smislu -
obe delatnosti ti~u se projek-
tovawa i gra|ewa. U arhitek-
turi se projektuju i grade
strukture, gra|evine, objekti
realnog sveta s razli~itom
namenom. U nastavi stranog
jezika projektuju se ideje o
jednom nepoznatom svetu koji
se nastavom i u~ewem otkriva
– poku{ava se izgraditi svet
ideja o objektima jedne strane
kulture, s wenim imenima koje
treba nau~iti. Gradi se jedna
druga realnost, donekle
razli~ita od one u kojoj je
student nau~io da `ivi, a ~ije
razli~itosti postepeno
postaje svestan, u~e}i imena
objekata i odnosa izme|u wih.
Polazi{te ovog rada je da
je materwi jezik okvir na{eg
gledawa na svet. Taj okvir
mogu}e je pro{iriti i na{e vi|ewe realnosti
“osloboditi” procesom u~ewa stranih jezika.
Materwi jezik nije “okov” na{eg pogleda na svet,
on je samo polazi{te za upoznavawe drugih kul-
tura i naroda. Dakle, saglasni smo s mi{qewem
da na{u vizuelnu percepciju odre|uje na{
materwi jezik. ^ak i oni objekti za koje je neko
potpuno siguran, na osnovu svog materweg jezika,
da su samo takvi kakvim ih on vidi, po~iwu da se
do`ivqavaju na razli~it na~in prilikom u~ewa
stranog jezika. Druga~ija je naprimer, seg-
mentacija realnosti kada su u pitawu tako
obi~ne re~i kao {to su englesko arm i hand i
srpsko ruka i {aka. Tako }e Daj mi ruku...ili
PRINCIPI U^EWA I NASTAVESTRANOG JEZIKA
NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU
PRRIINNCCIIPPLLEESS OOFF LLEEAARRNNIINNGG AANNDDTTEEAACCHHIINNGG AA FFOORREEIIGGNN LLAANNGGUUAAGGEE AATT
AANN AARRCCHHIITTEECCTTUURRAALL SSCCHHOOOOLL
AbstractSomewhat unusual parallel is drawn in thispaper between architecture andteaching/learning a foreign language. It isthought that both activities cover similarprocesses - design and building, but in dif-ferent worlds... one of the material culture,the other - in the space of ideational con-structs of some foreign culture whose mate-rial and spiritual objects should be segment-ed, classified, named and their nameslearnt...The whole process is being executedin a different way from the one which stu-dent encounters in his native language. Byinvestigating the principles of teaching andlearning the author methodologically startsfrom the architectural principles expressedin Confessions, a book by a Czech architectJan Caplicky the founder of Future systems(an architectural group located in London),and tries to explore how these principleswhich Caplicky suggests as relevant for thedesign process in architecture can beapplied in one apparently very distant spaceof human activity - learning and teaching aforeign language at an architectural school.Key words: freedom, creativity, vision andcolour, plasticity, beauty, poetry, elegance,sensuality, sexuality, people
Gordana Sekulovi}
UD
K 8
11
.11
1’2
76
.6:7
23
71
.3::
81
1.1
11
Mr Gordana Sekulovi} je vi{i predava~ za engleskijezik na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu
104
Edu
kaci
ja
Pru`i mi ruku biti potpuno van konteksta ako se
prevede sa Give me your arm.O jeziku kao pogledu na svet, o jeziku kao ema-
naciji duha jednog naroda, govorio je ~uveni ne-
ma~ki filozof, prosvetiteq, prijateq Geteov i[ilerov, Wilhelm von Humbolt. Za wega i mnoge koji
su ga sledili, mi{qewe i jezik predstavqaju jed-
no neraskidivo jedinstvo. “Mi{qewe ne ovisi
samo o jeziku uop{te, nego je do odre|enog stup-
wa odre|eno svakim pojedinim jezikom”2. On raz-
vija mi{qewe da su filozofija i filologija,
spoznavawe i govorewe jedinstven proces. Je-
dinstvo mi{qewa i jezika, tu svojevrsnu odre|e-
nost mi{qewa jezikom, Humbolt obuhvata u jed-
nom pojmu - pogled na svet (Weltansicht). Svaki
jezik, pored toga {to u sebi obuhvata sve pojmove
koje neki wegov subjekt (nacija) razvije i pored
toga {to u sebi obuhvata celinu wegova mi{qe-
wa“, ...tvori celinu pogleda na svet, u kojem je
sadr`an izraz za sve predstave koje nacija ima o
svetu i za sva ose}awa koja svijet u woj izaziva”3.
Dakle, nije svejedno da li odre|eni strani
jezik u~e srpski, engleski ili nema~ki studenti.
Svaka od tih nacija }e druga~ije do`ivqavati
ono {to im se predaje u okviru nastave istog
stranog jezika. O jeziku kao pogledu na svet gov-
ori i vi|ewe jednog arhitekte. Poznati japanski
arhitekta Toyo Ito u jednom neformalnom razgov-
oru je rekao da nije mogu}e razumeti wegovu
arhitekturu bez poznavawa japanskog jezika.
U ovom radu tra`imo neke od principa u~ewa i
nastave stranog jezika (bez odre|ewa koji je to
jezik) na arhitektonskom fakultetu (bez odre|e-
wa koji je materwi jezik studenata koji poku{a-
vaju da nau~e ispitivani strani jezik). Pri tome
polazimo od kwige "Ispovesti" (Confessions), sa-
vremenog ~e{kog arhitekte Jana Kaplickog, osni-
va~a arhitektonske grupe sa sedi{tem u Londonu
Future systems4, poku{avaju}i da povu~emo para-
lelu izme|u arhitekture i u~ewa/nastave stra-
nog jezika.
Jan Kaplicki je izdvojio slede}e principe kao
relevantne za arhitektonski proces:
� sloboda
� kreativnost
� vizuelizacija i boja
� plasti~nost
� lepota
� poezija
� elegancija
� senzualnost
� polnost
� qudi
SLOBODA
Citiraju}i re~i F.L.Wrighta (“demokratija
stvara”), Kaplicki se zala`e za slobodu govo-
ra, izraza, oblika, odlu~ivawa, informacija-
svega onoga ~ega su arhitekte li{avane godina-
ma - u fa{izmu, komunizmu i mnogim drugim
...izmima. Se}a se godina stvarawa bez kwiga,
paso{a, doba ometawa radija i zatvorenosti
televizije, zatvarawa qudi zbog izgovorene
re~i, odlu~nog NE obrazovawu, NE skoro svemu
smislenom u `ivotu. Kaplicki je ube|en da
O PARALELI PRINCIPA ARHITEKTURE I PRINCIPA NASTAVE/U^EWA
STRANOG JEZIKA
105
Edu
kaci
ja
arhitektura ne mo`e da napreduje u diktaturi bilo koje vrste. Da
bi se stvaralo mora postojati demokratija i sloboda, to je
po~etak i kraj svakog procesa stvarawa. Uzbu|en je kada vidi
dana{we studente koji mogu slobodno da putuju Evropom, ali i
o~ajan kada vidi arhitekte koje ne interesuju kwige, ~asopisi,
nove informacije...sve ono bez ~ega je on godinama bio prinu|en
da `ivi5.
U nastavi i u~ewu stranog jezika sloboda je tako|e osnovni
princip. U “u~ioni~koj diktaturi” se ne pamti, samo se “majmuns-
ki” imitira i vrlo brzo zaboravqa. Nadamo se da je iza nas
period “drilovawa” u nastavi i u~ewu stranog jezika. Ovaj peri-
od je vezan za tzv. audiolingvalni metod, inspirisan bihejvioriz-
mom kao teorijom u~ewa i deskriptivnom i strukturalnom
lingvistikom. Ne mo`e se strani jezik u~iti samo memorisawem
dijaloga i u~ewem napamet jezi~kih obrazaca. Jezi~ki automati-
zam jeste ciq nastave, ali se do wega ne sti`e bez razumevawa
zna~ewa onoga {to se u~i. Na{e zalagawe za kognitivni pristup
nastavi6 i komunikativnu metodologiju7, ne zna~i da smo protiv
ponavqawa u nastavi jezika. Ali zala`emo se za ponavqawe
stalno u drugom obliku, koji }e provocirati studentove kogni-
tivne sposobnosti, dovoditi do tzv kognitivnog konflikta, ali ne
nasumi~no i anarhi~no, ve} po “paternu” - matrici koja je nas-
tavniku jasna. Iste misli uobli~i}e se jednom prevodom sa stra-
nog jezika na materwi, drugi put - sa materweg na strani, tre}i
put pitawima koja “provociraju”, pokre}u studenta da raspravqa,
brani sopstveno mi{qewe. Nastavnik je moderator nastave, on
usmerava maticu jezi~kog materijala na ~asu, pokre}e raspravu,
ni jednog trenutka ne gube}i kontrolu nad doga|ajima u u~ionici.
KREATIVNOST
Citiraju}i E.Greya (“da bi se stvaralo sve se mora dovesti u
pitawe”), Kaplicki ka`e da neki arhitekte negiraju kreativnost u
arhitekturi, smatraju}i da je ona rezervisana samo za mawinu
“bo`anski nadarenih”. Negiraju kreativnost mo`da zato {to sami
nisu kreativni. Ali Kaplicki kreativnost vidi svuda - u gra|evini
od lego kockica koju je napravilo trogodi{we dete i u najslo`eni-
joj strukturi, mostu, avionu, muzi~koj kompoziciji, medi-
cinskoj dijagnozi ili kompjuterskom disku. Kreativnost je
bila tu i pre hiqade godina i sada je svuda oko nas.
Kaplicki smatra da da je ona prirodni i neophodni deo
arhitektonskog procesa u projektovawu bilo koje zgrade,
velike ili male. On se zala`e za kreaciju ne~eg tako
poetskog i svepro`imaju}eg kao {to je plavo nebo - svima
}e se to svideti. On se zala`e za stvarawe lepih zgrada,
mesta, vrtova, gradova, svega onoga {to pro`ima svojom
lepotom, svega {to je jednostavno, fleksibilno i `ivopis-
no. Me|utim, Kaplicki isti~e da je kreativnost
usamqeni~ki proces. Za razliku od drugih oblasti, u
arhitekturi ona vi{e qudi, prvo dvoje, zatim ceo tim, pa
onda stotine koji u~estvuju u sporom stvarawu slo`enih
objekata dana{wice. Svi qudi su stvaraoci, qudi koje
ne}e iznenaditi rezultati, qudi s jakim ose}awem za
budu}nost, qudi s znawem i jakom voqom. Kaplicki drhti
pred sve{}u da je on sam deo kreativnog procesa koji
106
Edu
kaci
ja
traje generacijama. Za wega bez kreativnosti nema ni~ega, ba{
ni~ega.8
I u nastavnom procesu bez kreativnosti nema u~ewa. Mada je
nastava jednim delom ograni~ena nastavnim planom i programom,
u~ewe i nastava se te{ko mogu odvijati sa uspe{nim rezultatom
bez kreativnosti nastavnika i u~enika. Nastava i u~ewe su
interaktivni procesi. Podu~avaju}i studente, nastavnik tako|e
u~i. Zato su za interakciju potrebne “otvorene” teme, koje takav
dvosmerni proces mogu da omogu}e. Ukoliko nastavnik pomisli da
je on “kr~ag znawa” koje treba presuti u glave u~enika, sa proce-
som u~ewa je gotovo. Samo interaktivnost budi kreativnost i
stvarawe “neograni~enog broja re~enica od ograni~enog broja
re~i i ograni~enog broja gramati~kih konstrukcija”....{to je
su{tina nastave i u~ewa stranog jezika.
VIZUALIZACIJA I BOJA
Podse}aju}i na re~i Le Corbusiera da postoje “o~i koje ne
vide”, Kaplicki govori o pro{irewu na{e percepcije do koga je
do{lo razvojem moderne tehnike. Od crno bele fotografije,
pojavila se boja, kao jedna nova dimenzija. Skoro sve je od{tam-
pano u boji. Crno belo je ostalo samo kao modni detaq. Sada
mo`emo i da vidimo stvari kakve su one unutar objekata, kroz
skenirawe, magnetnu rezonancu, Doppler ehoangiografiju i druge
slo`ene tehnike. Na{a percepcija je postala dubqa...uskoro sve
}e biti mogu}e videti i u 3-D tehnikama. Mo`da }emo mo}i da
osetimo i miris preko kompjutera. Mo`emo da vidimo zvezde i
planete o kojima nismo ni sawali...mese~evu pra{inu. Ova nova
vizura }e promeniti na{u percepciju, unaprediti ahitekturu i
urbanizam. To je ~etvrta dimenzija o kojoj je govorio Le Corbusier.Kaplicki ka`e da mnogi arhitekte nisu svesni ovih ~udesnih
promena koje se de{avaju u modernim tehnologijama. Neki i ne
otvaraju kwige i ~asopise, za wih su stvari iste kao {to su bile
stotinama godina unazad. Ali postavqa se pitawe - kako se sve
ovo mo`e upotrebiti u korist ~oveka, a ne na wegovu {tetu?9
Jo{ je teoreti~ar nastave Komenski istakao i razradio prin-
cip o~iglednosti kao bitno upori{te efikasne nastave. On je
nastojao da i u teorijskim radovima, uxbenicima i nastavnoj
praksi kroz sliku, crte` ili predmet prika`e na o~igledan na~in
i najapstraktnije pojmove10. Tako|e, novi svet digitalnih
tehnologija je izvr{io promenu u nastavi i u~ewu stranih jezika.
Elektronski uxbenici, on-line edukacija.... u~enici i profesori
razdvojeni hiqadama kilometara, ~itav
jedan virtuelni svet obrazovawa. Video
bim da osvetli najsitniji detaq anti~kog
hrama ...programirani video zapis koji
te~e uporedo sa nastavnikovim pre-
davawem, Internet u nastavi.... 11. Pitawe
je, me|utim, kako izbe}i da se ove
neverovatne mogu}nosti ne okrenu protiv
studenata i profesora. Kako spre~iti
gubqewe kontakta, qudskost i emocije koji
su neophodni deo procesa u~ewa stranog
jezika? Kako spre~iti {irewe sveta onih
koji nisu ukqu~eni u informati~ke
107
Edu
kaci
ja
tehnologije (“digital divide”) i da li taj proces treba uop{te
spre~avati?
PLASTI^NOST
Citiraju}i O. Niemeyera (“danas u`ivamo u potpunoj slobodi
plasti~nosti) i F.Kieslera (“plasti~nost je prili~no senzualna,
vi{e kao `ensko telo nasuprot mu{koj ahitekturi o{trih uglova“),
Kaplicki ka`e da je plasti~nost sastavni deo prirode, da je ona
tu od stvarawa sveta. Plasti~nost pe{~anih dina, oblika krajoli-
ka, morskih talasa, qudskih i `ivotiwskih tela. Plasti~nost
prirode ima svoje razloge‚ ekonomi~nost, efikasnost, izbor
materijala i struktura. Svaka kultura ima svoj izbor plasti~nih
formi. Me|utim, nije uvek najekonomi~nije i najefikasnije birati
plasti~ne, zakrivqene forme. Prava linija i „arhitektura
o{trih uglova“ za mnoge je najefikasniji na~in projektovawa i
gra|ewa. Pravu liniju je izmislio ~ovek i ona }e verovatno osta-
ti i u tre}em milenijumu, ali plasti~ne forme se bore za svoje
mesto pod suncem. Kaplicki se zala`e za novi pogled na
slo`enost prirodnih oblika, za prou~avawe oblika drugih kul-
tura, za otvarawe novih horizonata, za jedinstvo unutra{weg i
spoqa{weg, stremqewe ka “gradu slobodnih oblika” Ali da li je
tako nesto apsolutno mogu}e? Verovatno je sredwi put najboqi u
ovom trenutku - sredina izme|u apsolutno slobodnih oblika i
onih “pravih ivica”. Mo`da je put ka “sredwem re{ewu” projekat
banke u Berlinu F.Gerry-ja koji dovodi u sklad spoqa{wi oblik
pravih linija sa unutra{wom plasti~no{}u forme.12
U nastavi i u~ewu stranog jezika, tako|e, imamo izbor izme|u
“slobodne nastave” i one “pravih linija”. Jezik se sastoji od
“otvorenih” i “ zatvorenih” klasa re~i. Potencijalno
beskona~no ima imenica, nekih glagola, prideva i priloga, dok
su ograni~eni setovi, npr. pomo}ni glagoli, zamenice, predlozi,
uzvici. Za nastavu i u~ewe prvih ne va`e isti principi kao za
nastavu drugih. Za prvu vrstu leksi~kog materijala prema
mi{qewu ovog autora najpogodnije metode u~ewa, npr. putem aso-
cijacija dok zatvorene setove re~i studenti moraju memorisati
stalnom repeticijom. Tako se moraju u~iti i gramati~ki obrasci,
tj. wihova nastava za svaki pojedini jezik je prili~no “pravolin-
ijska”. Smatramo da nije dobro praktikovati samo „asocijativnu“
nastavu, ne osvr}u}i se na gramati~ke obrasce i utvr|ene serije
“zatvorenih” klasa re~i, odnosno primewivati ono {to se
obi~no naziva direktnim metodom u teoriji nastave. Niti sma-
tramo da je suprotan pristup dobar,
primena onog {to se u pedago{koj
praksi naziva “gramati~ko-prevodnim
metodom”. Smatramo da je sredwi put
i ovde najboqi, odnosno kombinacija
gore navedenih pristupa.
Nastavnici i studenti po svojim
mentalnim sposobnostima, tako|e, ne
spadaju samo u jednu grupu . Postoje
u~enici i nastavnici sa “slobodnom
formom mozga” , “prostornim” pogle-
dom na svet, oni vizuelno orijenti-
sani kao kod kompjutera ~iju memoriju
108
Edu
kaci
ja
nazivaju “ memorija sa nasumi~nim pristupom -
RAM”. Neki drugi umovi su vi{e linearni, “
pravih linija”, wihova memorija je sekvencijal-
na, vi{e kao kod kompjutera koji imaju drugi tip
memorisawa podataka - onaj sekvencijalnog
tipa. Kako nije mogu}e uticati na to kojom
vrstom uma }emo biti obdareni ({to ne zna~i
da se um ne mo`e razvijati u jednom ili drugom
smeru i u raznim pravcima), smatramo da je i u
nastavi najboqi sredwi put – prilago|en razn-
im vrstama slu{alaca. Potrebno je kombino-
vati asocijacije sekvencijalnog tipa (vezane za
“zatvorene” serije re~i, idiome, kolokacije,
uobi~ajene kombinacije re~i u stereotipnim
izrazima, uobi~ajene gramati~ke strukture za
jedan jezik) i asocijacije “nasumi~nog” tipa,
koje su vi{e vezane za arhetipove na{ih etnosa
i za na{e emocije. Dakle, potrebno je
ravnote`u na}i izme|u gore navedenih pristupa
i slediti “sredwi put” (koliko je to mogu}e).
LEPOTA
Mo`da je ovaj princip trebalo ista}i odmah na po~etku.
Citiraju}i Le Corbusiera da “lepota upravqa svetom” ili
A.Raymonda da je “lepota apsolutna” ili O.Niemeyera da “lepota
nema svrhu sem u samoj sebi” Kaplicki ka`e da lepotu ~esto ne
prime}ujemo jer ima toliko ru`nog oko nas. Ru`no}a i vizuelna
impotencija pravilo je za mnoge koji nisu u stawu da vide...koji
nikada ne pokazuju svoja lica publici...koji provode vreme za
dobrim ru~kom. Kaplicki ih sa`aqeva. Ali smatra da treba
krenuti u potragu za lepim stvarima...`ivotom, cve}em, drve}em,
vodom, suncem, nebom, zvezdama, ti{inom. Pla`a sa ru`i~astim
peskom. Divimo se afri~kom drvetu kao visokoj zgradi...strukturi
drveta...strukturi svakog pojedina~nog lista. Pogledajmo figuricu
Vin~anske Venere i `ensko telo. Oba imaju jednostavnu skoro
abstraktnu formu. Magi~no je videti sli~nost tih formi.
Beskrajnu lepotu qudskog tela. Moderno telo, telo od pre neko-
liko vekova...telo u pokretu. Nema ni~eg lo{eg biti sentimenta-
lan u vezi s emocijama koje budi se}awe na prvi sastanak, prvo
qubavno pismo. Stvarala~ki poduhvati ~oveka mogu biti beskra-
jno lepi. Barem delom odgovaraju onima koje je stvorila priroda.
Zajedni~ko im je jedno - zbog obe kreacije zastaje nam dah. Iza
dela su ose}awa – pro{lost i poreklo kreatora. Rezultat mo`e
biti utilitarna forma - ali i to je umetnost. Ali malo qudi u
arhitekturi pomiwe lepotu. Uredni{tva arhitektonskih ~asopisa
su u`asnuta kada neko upotrebi tu re~. Lepota se nikada ne
navodi kao ciq arhitektonskog procesa. Ona se podrazumeva.
Za{to su u arhitekturi zaboravili na tu re~?13
U nastavi i u~ewu stranog jezika lepota se, tako|e, ne pomiwe.
Ali, {ta je s lepotom uxbenika iz koga treba da se u~i nastavna
jedinica? Ako je lekcija vizuelno “lepa” i “skladna”, da li }e se
lak{e upamtiti i lak{e u~iti? Jo{ su zastupnici tzv. senzual-
isti~ke didaktike (kao sto je Komenski) verovali da je delovawe
na u~enikov “ose}aj za lepo” va`an faktor nastave14 Za{to ne
ukqu~iti lepe crte`e i slike, iako se radi o odraslim qudima
koji u~e? Smatra se ~esto da su “sli~ice” samo za nastavu jezika
na najni`em uzrastu. [ta je sa lepotom ambijenta u kome treba
ve`bati nove re~enice? [ta je sa izgledom nastavnika, pogledom
kroz prozor u~ionice? [ta je s emocijama u nastavi i u~ewu
stranog jezika? Jo{ je Platon isticao i predlagao re{ewa za
kori{}ewe emocija mladih u ciqu wihovog vaspitawa.15.
Predstavnici “vrednosne” i “esteti~ke” pedagogije smatrali su
da je esteti~ko-emocionalna aktivnost u~enika temeq svekolikog
rada u~enika jer su znali dubinu i snagu emocija koje nastaju
posredstvom esteti~ke realnosti.
109
Edu
kaci
ja
POEZIJA
Kaplicki citira O.Niemeyera (“mislim o snovima i poeziji”) i
ka`e da arhitektura mora biti poeti~na i spoqa i unutra. U
pravoj poeziji koristimo re~i - u arhitekturi poezija je cela zgra-
da i ceo pejza`, materijali, boje, tekstura, svetlo ili senka. Malo
je arhitekata koji koriste zelenilo kao poetski element.
Korisnici treba da budu suptilna i poetska bi}a, ane fudbalska
ruqa. Sna`na proza mo`e biti poetska. Isto je s arhitekturom.
Da bi bila sna`na mora sadr`ati poetske gra|evinske elemente.16
Rasprave o stvarala{tvu u nastavi javqaju se jo{ u drugoj
polovini pro{log veka. One su vezane za gledi{ta o u~eniku kao
umetniku, pesniku, stvaraocu. Tolstojevi umetni~ki i prakti~ni
prilozi o pesni~kom stvarala{tvu u~enika osnovno {kolskog
uzrasta, Ri~ijeva istra`ivawa spe~ifi~nosti i originalnosti
de~ijih likovnih radova bili su sna`an i vidan izraz uverewa o
umetni~ko-stvarala~koj i kwi`evno-stvarala~koj “prirodi”
u~enika. Ukupna istorija pedagogije i nastave svedo~i o
pro`imawu stvarala{tva i “rutine”, te`wi da se otkrije novo i
“ambiciji novog da ostane ve~ito”17. Bez romantike u nastavi,
studenti klonu, postaje dosadno na ~asu. Treba stalno buditi
wihovu unutra{wost koja je u su{tini poetska, ~ak i kod onih koji
vole samo da gledaju fudbalske utakmice.
ELEGANCIJA
Kaplicki citira M.Heideggera ( “razum je neprijateq imagi-
nacije”) i ka`e da se o eleganciji u arhitekturi, tako|e, nikada
ne razgovara. Ona je kriti~ni element dobrog projektovawa ili
arhitekture. Me|utim, o~iglednija je u paru cipela ili lepoj
haqini. Mo`da ne tako o~ita u dizajnu stolice, elegantnih kola
ili elegantnog mosta. Elegantna zgrada? Neki qudi nikada ne
misle o tome, ne poku{avaju da shvate {ta je to. Nekima to
dolazi bez razmi{qawa, nekada ~ak i posredstvom qudi koji
nisu studirali arhitekturu ili i{li u umetni~ku {kolu. [ta je
elegancija? Verovatno kombinacija oblika, boje, lepote, suptil-
nosti, izraza i funkcije. Ono {to je bilo elegantno u pro{losti
sigurno je elegantno i sada. Kreirajmo objekte koji }e biti ele-
gantni u budu}nosti. Takvih }e sigurno biti.18
Eleganciju treba o~ekivati i od ~asa stranog jezika koji mora
imati jedinstven tok od po~etka do kraja. Delovi ne smeju da
“{tr~e”, da se ne “uklapaju”, moraju biti “aerodinami~ni”.
Student ne sme postaviti pitawe “ za{to je ovo re~eno... ~emu
ovo slu`i?” Ciq je da student zna {ta ga o~ekuje u svakoj
odre|enoj sekvenci ~asa, a ne da rasipa svoju mentalnu energiju u
susretu sa nepredvidqivim obrtima u nastavi. Kao u moru kad
plivate, Nemate zacrtanu mar{rutu, ali to ne zna~i da vas je
strah od nepoznatog.
110
Edu
kaci
ja
SENZUALNOST
Kaplicki citira A.Bretona iz 1924. (“umetnost se svodi na
svoju najjednostavniju ekspresiju a to je qubav”) i ka`e da je sen-
zualnost tropska biqka, svetlost, ko`a, parfem, klasi~na muzi-
ka, xez, umetnost...Nekada nismo svesni bogatstva
oko nas. Kako sve ovo integrisati u projektovawe,
kako obogatiti unutra{wost i spoqa{nost, kako
koristiti prirodnu i ve{ta~ku svetlost...Kako umet-
nost totalno inkorporisati u prostor, ne dodati je
samo kao dekoraciju. Miris nekada mo`e biti
divan...Kako da dodirnemo ove ne`ne, tvrde i
miri{qive zidove? Kako da iskusimo potpuno nove
ukuse u takvom prostoru? Kako da na{a ko`a reagu-
je? Kako da `ivimo u ovakvom prostoru? Ovo je po~etak procesa
projektovawa. Mo`da je senzualnost ta neistra`ena peta dimenz-
ija. Kako se qudi kre}u kroz prostor? Kako se qudi kre}u kroz
zgrade? Treba uneti takva senzualna zadovoqstva, ~initi qude
sre~nim. To je po~etak senzualnosti pete dimenzije.19
Jan Amos Komenski (1592-1671), ~uveni teoreti~ar nastave
stranog jezika zasnovao je svoju “senzualisti~ku didaktiku” na
uverewu da su ~ula deteta i ~oveka presudan posrednik spoznaje
i razvoja znawa i sposobnosti li~nosti. Smatrao je da je nas-
tavnika i wegovoj qubavi prema deci i svom “pozivu” u
pedago{kom taktu delotvorna osnova celog nastavnog procesa.
V.J.Bondareskij, ruski teoreti~ar nastave iz XX veka, isticao je
da je “qubav prema nastavnom predmetu i nastavniku toliko
zna~ajna da zna~i polovinu uspeha”. 20 Da li studenti sa rado{}u
u~e strani jezik? Da li se vidi odblesak ozarenosti na wihovim
licima dok im nastavnik pri~a o neistra`enom hramu u ju`noj
Italiji. Ose}a li se magija re~i dok se pri~a o tajnama mitova
sa Krita? Naravno, previ{e je o~ekivati potpunu ispuwenost
~asova takvim raspolo`ewima s jedne i druge strane katedre.
Ali ako toga nikada nema na ~asovima, nastavnik ne treba da
postavqa pitawe za{to su lica wegovih studenata tako spavqiva
dok on “dr`i ~as”, za{to im pogledi lutaju dok on pri~a, za{to
nema komunikacije o~ima izme|u nastavnika i studenata.
POLNOST
Kaplicki citira A.Loosa (“svekolika umetnost je erotska”) i
ka`e da magi~ni finalni dodir athitekte jeste polnost – ne{to
{to je jako te{ko opisati re~ima. To je vi{e
ose}awe, skoro miris. To je ose}awe prvog sas-
tanka. Ko uspeva da doda ovu dimeniziju projektu?
Qudi to poku{avaju da urade generacijama.
Nekada je to suptilno, nekada eksplicitno.
Spava}a soba Eileen Grey ima takav kolorit. KarloMolino je bio otvoreno zainteresovan za eksplo-
raciju ove dimenzije. Niemeyer crta mlade dame
pored svojih projekata - oblici wegovih zgrada
govore sami za sebe. Le Corbusier je, naravno, bio
zainteresovan {to se vidi po wegovim crte`ima.
Da li je wegova arhitektura postala vi{e plas-
ti~na - “krivih linija”, jer je sreo odre|enu mladu
damu? Nikada ne}emo saznati. Za{to je polnost u
111
Edu
kaci
ja
arhitekturi takav tabu? Za{to se misli da je pogre{no govoriti
o woj kao elementu projekta? Kaplicki misli da je to sasvim
pogre{no. Nema je dovoqno prema wegovom mi{qewu. To se vidi
po hiqadama zgrada koje su “za~eli” arhitekte koji nikada nisu
imali qubavni sastanak ili voleli nekoga. Kaplicki ka`e da mu
je jednom klijent rekao za wegov projekat “ Vrlo je seksi”. Ovaj je
smatrao da mu je uputio najve}i kompliment.21
[ta je sa ovim elementom u nastavi stranog jezika? Tu postoji
jo{ ve}i tabu nego u arhitekturi. Podaci govore da su mu{karci
druga~iji od `ena kada je u pitawu u~ewe stranog jezika. Ve}ina
ih je vi{e “vizuelnog tipa”. Zato `ene ~e{}e studiraju filologi-
ju, a mu{karci tehniku. Da li onda `ene lak{e u~e strane jezike
nego mu{karci?. Kako ovo primeniti u nastavi? Da li druga~ije
predavati na elektrotehni~kom, pravnom ili filolo{kom fakul-
tetu? Kako ovaj princip primeniti na arhitektonskom fakultetu
gde tradicionalno ima pola/pola devojaka i mladi}a? Kako
uskladiti razli~ita o~ekivawa i razli~ite mentalne predispozi-
cije studenata? Kako princip polnosti primeniti u jezi~kim
ve`bama, npr. u dijalo{kim razmenama u korist studenata?
QUDI
Posledwi princip koji navodimo je mo`da fundamentalniji od
svih. Kaplicki citira R.B.Fullera (“ preoblikuj sredinu, nemoj
oblikovati qude”) i F.Kieslera (“ Da ! Qudsko telo je najneobi~niji
univerzum”) i ka`e da su qudi prvi element koji se razmatra u
procesu projektovawa. Kako se me|usobno razlikuju?
Kako su se promenili u toku posledwe godine, posled-
wih stotinu godina ili u posledwem milenijumu?
...Oblici wihovih tela. Postali su ~ak fizi~ki krupni-
ji i vi{i. [ta razmi{qaju? Kako se obla~e? O ~emu
sawaju? Nemogu}e je zamisliti u ~emu se sve razlikuje
dana{wi ~ovek od onog mo`da i samo pre generaciju
ili dve. S druge strane da li su dana{wi qudi zaista
toliko razi~iti od qudi sa fotografija prvih mod-
ernih zgrada. U tre}em milenijumu neki qudi na ovoj
planeti jo{ uvek `ive potpuno na isti na~in kao i wihovi preci
pre 10 000 godina. Kaplicki `eli da projektuje za modernog
~oveka ali svestan je da mora da projektuje i za budu}nost, da
vizualizuje i razmi{qa o tipu qudi koji }e koristiti zgrade i
strukture koje se danas grade. Mada }e verovatno imati sli~an
izgled, ima}e razli~ite potrebe. Potrebe “obi~nog” ~oveka. Ne
“univerzalnog” ~oveka kakav se ~esto prikazuje u kwigama
arhitekture. Arhitekte ne mogu diktirati `ivotu kako da se on
uklapa u wihove crte`e. Moraju istra`ivati nove oblike `ivota
i rada. Moderni pokret u arhitekturi je prvi doprinos ovome.
Zdraviji `ivot za qude. Nova uloga kuhiwe, kupatila bioskopa,
stanice, muzeja, spoqa{wih zelenih prostora. Arhitekte treba
da slu{aju i projektuju za qude - ne da ih ignori{u. Fotografije
wihovih zgrada su uvek bez qudi. Glavni element projekta
nedostaje - tu ne{to nije u redu.22
U nastavi i u~ewu stranog jezika tako|e nema “univerzalnog
studenta”. Uvek je to nastava u kontekstu - kulturnom i prirodnom
(vremensko-prostornom). Nastava se odvija sa `ivim studentima,
onakvim kakvi jesu u odre|enom momentu nastavnikovog i studen-
112
Edu
kaci
ja
tovog `ivota, u jednoj odre|enoj zemqi s wenim
kulturnim nasledwem, na jednom odre|enom
arhitektonskom fakultetu sa odre|enim
obi~ajima i o~ekivawima u nastavi. Kontekst je
odre|uju}i faktor svake nastave i u~ewa stra-
nog jezika. Etnografski pristup nastavi dobija
sve vi{e pristalica23. Ciq je da se studenti
obu~avaju da ulaze}i u novi obrazovni miqe
stranog jezika, budu “etnografi komunikacije”24,
da prepoznavaju odre|ene kontekste, a ne da se
obu~avaju unapred pretpostavqenom diskursu s
kojim }e se susresti, tj. da savladavaju gotove
obrasce i formule na odre|enu temu,
poku{ajem da ih “majmunskim” opona{awem
upamte i ubace u svoju memoriju. To bi bio neki
vid “otvorenog” pristupa nastavnom procesu za
koji se zala`emo u ovom radu.
Zakqu~ak
Razmatraju}i pitawe prirode u~ewa i nastave
stranog jezika na arhitektonskom fakultetu (ne
uzimaju}i u obzir odre|eni jezik niti sme{taju-
}i predavawe/u~ewe jezika u neki odre|eni fi-
zi~ki ili institucionalno odre|eni okvir) mo-
`emo povu}i nekoliko paralela izme|u arhitek-
ture i u~ewa /nastave u jednom {irokom smislu.
Svih devet principa relevantnih za arhitekton-
ski proces koje isti~e J. Kaplicki u svojoj kwizi
Confessions - sloboda, kreativnost, vizuelizaci-
ja i boja, plasti~nost, lepota, poezija, eleganci-
ja, senzualnost, polnost, qudi, autor ovog rada
prepoznaje u razli~itim segmentima nastavnog
procesa stranog jezika. Ovakva vizura sugeri{e
mogu}nost jednog sasvim druga~ijeg pristupa ovom
nastavnom predmetu od onog koji je uobi~ajen u
ovom trenutku na arhitektonskim {kolama gde se
u~i strani jezik – pristupa nastavi koji }e uva-
`iti principe koji se navode u ovom radu.
113
Edu
kaci
ja
BIBLIOGRAFIJADonath, Reinhard (2001) Deutsch als Fremdsprache -
Projekte im Internet, Ernst Klett Verlag.Filipovi} Nikola (1988) Mogu}nosti i dometi
stvarala{tva u~enika i nastavnika, Svetlost,Sarajevo.
Hymes, D.: (1972): On Communicative Competence.U Pride, J.B. Holmes (eds) Sociolingvistics, Hamond-sworth, Penguin.
Hymes, Dell (1974) Foundations in sociolinguistics.An ethnographic approach. Philadelphia University ofPennsylvania Press.
Kaplicky, Jan (2002) Confessions, Wiley Academy.Milanovi}-Nahod, Slobodanka (1988) Kognitivne
teorije i nastava, Prosveta, Beograd.Neuner, Gerhard, Hans Hunfeld (1993) Methoden des
fremdsprachlichen Deutschunterrichts, UniversitatGesaamthochschule Kassel (GhK).
Ostoji}, Branko (1980) Psiholo{ki i dru{tvenifaktori i nastava stranih jezika, Nastavna biliote-ka, Svjetlost, Sarajevo.
Skehan, Peter (1998) A Cognitive Approach toLanguage Learning, Oxford University Press.
W.von Humbolt (1988) Uvod u deo o Kavi jeziku idrugi ogledi, predgovor Milorada Pupovca, bibliote-ka Theoria, Kwi`evna zajednica Novog Sada, Dnevnik.
1 Mr Gordana Sekulovi} je predava~ za engleski jezik naArhitektonskom fakultetu u Beogradu
2 W.von Humbolt, Uvod u deo o Kavi jeziku, str.173 op. cit. str.174 Jan Kaplicky (2000) Confessions (Principles, Architecture, Process,
Life), Wiley-Academy.5 Op. cit. str.146 O kognitivnim metodama npr. Slobodanka Milanovi}-Nahod
(1988) Kognitivne teorije i nastava, Prosveta, Beograd7 Obrazac pravqewa komunikativnog silabusa u nastavi stra-
nog jezika daje John Munby (1989) Communicative SyllabusDesign, Cambridge University Press.
8 Op. cit. str. 189 Op. cit. str. 20, str. 22, str. 4610 O Komenskom postoji op{iran osvrt kod N.Vu~enova, Koraci
ka savremenoj nastavi, u~ewu i uxbeniku, Zavod za uxbenike inastavna sredstva, str. 115.
11 O upotrebi npr. Interneta u nastavi jezika videti u..Reinhard Donath (2001) Deutsch als Fremdsprache - Projekte imInternet, Ernst Klett Verlag
12 Op. cit. 2413 Op. cit. 2814 O ovome govori N. Filipovi} (1988) Mogu}nosti i dometi
stvarala{tva u~enika i nastavnika, Svjetlost, Sarajevo.15 N. Filipovi}... str. 16416 Op. cit. 3417 O stvarala{tvu u~enika osnovno-{kolskog uzrasta i pojmu
stvarala~ke nastave govori N. Filipovi} u Mogu}nosti idometi stvarala{tva u~enika i nastavnika, Svetlost,Sarajevo, str. 15.
18 Op. cit. 3619 Op. cit. 3820 Filipovi}, op. cit., str. 16421 Op. cit. 4022 Op. cit. 42, 4423 Pristalice pravca koji se zove “etnografija komunikacije”
zala`u se za ovakav pristup nastavi.24 Etnografija komunikacije se naj~e{}e vezuje za D. Hajmza,
ameri~kog sociolingvistu.
NAPOMENE
HAGRA\ENI DIPLOMSKIRADOVI
Kosara Kujunxi}, Arhitektonski fakultet Ivan Nikoli}, Fakultet primewenih umetnosti
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije je i u godini svog jubileja dodelio nagrade za najboqediplomske radova studentima Arhitektonskog fakulteta i Geografskog fakultata, smer Prostornoplanirawe. U skladu sa svojom koncepcijom da u ovaj ~asopis ukqu~i mlade stvaraoce, redakcija~asopisa prikazuje nagra|ene radove.
NAGRA\ENI DIPLOMSKI RADOVI
Arhitektonski fakultet u BeograduDiplomski rad:CENTAR ZA MITOLO[KE STUDIJE
Neboj{ina ul. , Neimar, Beograd
diplomac: ALEKSANDAR SUXUKOVI]
mentor: PROF. SPASOJE KRUNI]jul, 2004.
TEMA
Tema diplomskog projekta je centar zaistra`ivawe mita, wegovog smisla, porekla isopstvenog razvoja kao elementa formirawaqudske svesti i modela dru{tvenog pona{awaunutar civilizacija i kultura.Ako krenemo u definisawe i opravdavawe temecentra za mitolo{ke studije, od Ni~eove idejeda svaka velika kultura ima “ horizont okru`enmitom ” i to stavimo uporedo sa kulturno-istorijskim zbivawima, do dana{weg doba, podkojima je na{ narod oblikovao i razvijao svesto sebi i svom okru`ewu, mo`emo da tvrdimo dase problemi sa kojima se kroz vreme susre}e,vrlo ~esto ponavqaju u sli~nim obrascima {topokazuje da mitolo{ki krug kojem pripadamokao narod jo{ nije formiran. Na{ mitolo{kisistem pripada indo-evropskom sistemu, alina{e nedovoqno poznavawe i razumevawe
“ ^ovek nije si}u{ni deo sveta, u wemu je sadr`ana celovita zagonetka i odgonetka sveta. “
Nikolaj Ber|ajev
115
Nagr
a|e
ni d
iplo
msk
i rado
vi
LOKACIJA
Izabrana lokacija na Neimaru, poredSvetosavskog platoa, sa Hramom Svetog Save ispomenikom Kara|or|u, nosi u sebi neke odosnovnih mitskih tema i arhetipskih likova.Prisustvo Svetog Save i Kara|or|a daje ovomprostoru posebnu energiju i atmosferu iopravdava postojawe centra u kome bi seistra`ivala srpska i svetska mitologija.Prisustvo narodne biblioteke kao palimpsestanacionalne kulture, dodatno potvr|uje izborove lokacije.
KONCEPT
Proces projektovawa trebalo je da uspostaviveze izme|u op{tih arhetipova i praslika, sjedne, i forme i materijala sa druge strane, nalokaciji koja u sebi nosi svoje mitolo{ko
mitskih predawa unutar na{e istorije i kulture ~ini da danasveoma te{ko uspostavqamo zdrave odnose sa svojim okru`ewem,i kao narod i kao pojedinci.Svaka kultura u sebi nosi svoje mitolo{ke sisteme, odnosnopredawa o upisanosti ~oveka u univerzum, koji oblikuju modelepona{awa unutar kulture kojoj pripadaju. Jungova {kola razvilaje hipotezu o kolektivnom nesvesnomkao o univerzalnom bezli~nomnasle|u svih qudi koje se sadr`i uarhetipskim mitovima i oblicimakoji sekundarno mogu postati deoindividualne svesti. ali mit kaopojam nije stati~an ve} je u stalnomstawu promene. svaki ^ovekro|ewem i odrastawem, odnosnorazvojem svoje svesti prolaze krozmitske odnosa ~oveka i univerzuma,koji se talo`e i razvijaju unutarwegove svesti i nesvesno prenosedaqe. A to zna~i da bi se istra`ivawem irazumevawem mitova koji danas`ive unutar na{e podsvesti, moglipreduprediti i usmeriti doga|ajikao posledice nerazumevawaodnosa unutar na{ih mitskih krugo-va i sistema. i ujedno sa sve ja~omi sna`nijom globalizacijom tj.interkulturalnim preplitawem,name}e nam se potreba za poz-navawem drugih mitolo{kih sistemaradi jasnije i celokupnije komu-nikacije izme|u kultura i civi-lizacija.
nasle|e i fizi~ku strukturu , i pretvori ih uarhitekturu centra.
Tok projektovawa ispuwen je preplitawemdva principa toni~nog i soni~nog, odnosnozemqe i sunca, i sama arhitektura objektarezultat je te ambivalentnosti.
Transparentno visoko i nisko prizemqe,delimi~no ukopani i upisani unutar vodenogtoka po obodu parcele na nivou niskogprizemqa, sa izlo`benim prostorom sagledi-vim sa visokog prizemqa iznutra i Neboj{ineulice spoqa, simboli{u toni~ni, odnosnozemqani princip.
Sprat, vizuelno odvojen od prizemqa, svojomformom, materijalizacijom i funkcijom pred-stavqa solarni princip, odnosno simboli{epolo`aj ~oveka u svetu ~ardaka sazdanog ni nanebu ni na zemqi.
116
Nagr
a|e
ni d
iplo
msk
i rado
vi
OBRAZLO@EWE
Diplomski rad pod naslovom ''Mre`a naseqa u funkciji
izrade prostornog plana op{`tine U`ice'' obra|ujeslo`enu problematiku planirawa mre`a naseqa u op{tinskimprostornim planovima na primeru U`ica. Rad se sastoji iz vi{epoglavqa: Uvod; Faktori koji uti~u na razvoj naseqa; Sada{westawe u mre`i naseqa i Zakqu~ak.Autor mre`u naseqa op{tine U`ice posmatra kao slo`en idinami~an sistem od 39 seoskih i dva gradska naseqa, u kome sevr{i neprekidan proces demografske, morfolo{ke ifunkcionalne transformacije. Kroz analizu kontinuitetarazvitka naseqa i naseqenosti teritorioje op{tine, autoristorijsko-genetskim metodama determini{e vi{e razvojnih faza(inicijalnu, fazu intenzivnog naseqavawa, faze primarne,industrijske i metropolitanske urbanizacuije). Poseban naglasakstavqa na veze i odnose u naseqskoj mre`i koji su posledicarazvoja op{tinskog centra U`ica i subcentra Sevojna. Na osnovubrojnih i temeqnih analiza pri kojima su kori{}eni relevantnifizi~kogeografski, demografski, ekonomski i socijalniindikatori identifikovani su dosad{wi problemi u razvojumre`e naseqa tj. date su analiti~ka osnova i ocena stawa zaizradu strategije daqeg razvoja. Zatim, definisani su strate{kiciqevi i na koncu je dato plansko re{ewe prostorno-funkcionalne organizacije naseqske mre`e. Polaze}i odprincipa odr`ivosti, zakqu~eno je da se naseqska mre`aop{tine mora kvalitativno transformisati (funkcionalnodiverzifikovati) u uslovima demografskog slabqewa sela ija~awa gradskih centara.U celini posmatrano, diplomski rad ima orginalnu teorijsko-metodolo{ku postavku i ~ini dobro koncipiranu i konzistenustudiju ~iji se rezultati mogu primeniti pri izradi prostornogplana op{tine U`ice.
Geografski fakultet u BeograduStudijska grupa Prostorno planiraweDiplomski rad: MRE@A NASEQA U FUNKCIJI IZRADE
PROSTORNOG PLANA OP[TINE U@ICE
Diplomac: OLIVERA OBU]INA
Mentor: dr DRAGUTIN TO[I]
117
Nagr
a|e
ni d
iplo
msk
i rado
vi
CVEDO^EWA
Qubica Rapai}, Fakultet primewenih umetnosti
Povodom sto dvadeset godina od ro|ewa arhitekte Momira
Korunovi}a, “Politika” je nedavno objavila zanimqiv ~lanak
Slobodana @iki}a, pod naslovom: “Zatirawe izvornog nei-
marstva”. U tom dopisu @iki} osu|uje Jagodince {to su “nadzidali
sprat na zgradi Trgova~kog doma i uni{tili prvobitni projekat”.
Po re~ima Aleksandra Kadijevi}a, pisca zapa`ene monografije o
nekada uva`avanom a potom nepravedno uni`avanom projektantu
koji je, ina~e, svojim ro|ewem bio jako vezan za Jagodinu, izvr{ena
je “nasilna modernizacija (pomenutog) objekta prvobitno izvedenog
u nacionalnom stilu, koja je podrazumevala i uklawawe ukrasa i
utisnula druga~iji, isprazan i bezli~an lik ovoj upadqivoj gradskoj
palati”. Sre}om, Momir Korunovi} nije do`iveo da vidi svoje
obezvre|eno delo, jer je preminuo godinu dana ranije (1969).
Me|utim, ovaj ina~e svojevrsni graditeq, do`iveo je da mu se
znatan broj wegovih najuspelijih projekata vi{om silom u potpu-
nosti uni{ti usled ratnih i neprijateqskih dejstava ili, {to sma-
tramo jo{ gorim i nemoralnijim, da se, mimo wegovog znawa i bez
wegove saglasnosti, ti objekti uklone sa lica zemqe, na osnovu
“stru~nih” mi{qewa i”odluka” wegovih kolega i drugih “mero-
davnih” eksperata intelektualnog kova. O po{tovawu autora, o
uva`avawu autorskih prava- ne mo`e se, naravno, ni govoriti!
Podse}amo samo na najuo~qivije primere: Monumentalno zdawe
osobene arhitekture - Po{tu Beograd 2, kod `elezni~ke stanice u
Beogradu, o{te}enu bombardovawem 1944. godine, “modernizovao”
je arhitekt Pavle Krat, ve} 1947. godine1. Prostorna i savremeno
shva}ena Sokolska ve`baonica pri Drugoj mu{koj gimnaziji, tako|e
u Beogradu, izgorela jo{ 1941., potpuno je sravwena sa zemqom
po~etkom osme decenije pro{log stole}a, zajedno sa preostalim
pro~eqem i ostalim delovima Gimnazije, nastradalim u ratu.
Po~etkom Drugog svetskog rata sru{eni su do temeqa i pravoslavni
hramovi u Mariboru i Cequ, u Trwanima kod Slavonskog Broda.
Wegovo najmonumentalnije spomen obele`je na Zebrwaku, podignu-
to u slavu ~uvene Kumanovske bitke, visine skoro pedeset metara,
minama je razneto skoro do temeqa. I ne samo u ratu - od strane
neprijateqa, ve} i u posleratnom “mirnom” razdobqu, nastavqeno
je sa uni{tavawem Korunovi}evih ostvarewa. Sru{ena je spomen
kapela u Ku~kovu, kod Skopqa. Godine 1953., uklowena je lu~na
zgrada izme|u dva Svora u Beogradu, dok je impozantan Pirg u
Svetom Naumu, kraj obala Ohridskog jezera, dignut u vazduh 1956.
godine. Korunovi}eva arhitektura nije po{tovana ni posle wegove
smrti. Zgradu Trgova~kog doma u Jagodini ve} smo pomenuli. Po~et-
kom sedamdesetih godina poru{en je veliki Sokolski dom u U`icu,
jer je “smetao” izgradwi `elezni~kih postorojewa na tek uspostav-
qenoj pruzi Beograd - Bar, a ostrvo Visu “smetala” je Korunovi-
}eva pravoslavna crkva. Bila je “na smetwi” ~ak i Tr`nica u
Prizrenu (sru{ena 1985) - i tako daqe!
119
Sve
do~e
wa
UNI@ENI PROJEKTANT MOMIRKORUNOVI]
D. St. Pavlovi}
1 Slu~aj je hteo da se projektovawe takvog“modernizovawa” iscrtava za mojim su-sednim crta}im stolom u projektanskomzavodu Srbije.
nim radovima na na{oj
najveli~anstvenijoj sred-
wovekovnoj zadu`bini - na
Visokim De~anima, zamo-
lio sam ve} ostarelog nei-
mara koji je neposredno
pred Drugi svetski rat bio
ve} uveliko zapo~eo zna~aj-
ne, veoma stu~ne i visoko
kvalitetne radove na manastirskoj crkvi, pa i
na pojedinim drugim objektima u sklopu ove man-
astirske celine, da svojim savetima i iskustvom
potpomogne daqi tok konzervatorskih poduhvata,
on se tada odjednom bio ozario, jer je shvatio da
ga nismo bili zaboravili. ^inilo mi se toga
trenutka kao da se bio i podmladio! Na {irom
stru~nom sastanku odr`anom u Akademiji nauka,
sa podiuma je Korunovi} uzeo re~, poletno i
ponosno, kao svojevremeno mladi i ko~operno
sokolac {to je bio, Prihvatio je saradwu, pod-
vla~e}i kako je, na poziv Kraqa Aleksandra,
tada to u`inio “kao Srbin, kao Pravoslavac,
kao Arhitekta!” u to vreme, mislimo na posle-
ratno doba, bilo je zaista smelo tako ne{to po-
noviti! A kada je trebalo sa nama da krene u
De~ane, na put skop~an prili~nim te{ko}ama,
pogotovu za osobe wegovih godina, toga jutra
sam, dolaze}i na posao u Zavod za za{titu spo-
menika kulture, pred kapijom Konaka kwegiwe
Qubice, zatekao Momira Korunovi}a. Do{ao je
da blagovremeno vrati kupqenu `eqezni~ku
kartu Beograd - Pe}, kako uplata ne bi propala.
Prethodne no}i bila mu je umrla k}i... Saop{-
tio mi je to ucveqeni roditeq.... U De~ane vi{e
nije oti{ao!
Odgovor na pitawe zbog ~ega su wegova zdawa
nemilosrdno uni{tavana, le`i mo`da u ~iweni-
ci koju je sam Korunovi} bio izgovorio u
Akademiji nauka, da je bio Srbin - Pravoslavac
- napokon i Arhitekta. Neka svako od nas razmi-
sli i razvrsta nestalu Korunovi}evu zaostav-
{tinu u jednu od tri tako smelo navedenih kate-
gorija. Nezavisno od istine {to wegovo delo
nije bilo u dovoqnoj meri prihva}eno, mo`emo
slobodno re}i da ono nije ni bilo shva}eno od
generacija koje su posle wega nastupale i preuz-
imale novo kormilo u arhitekturi na{e zemqe.
U tom novom stremqewu ka savremenijim stavo-
vima u arhitekturi, ne bi smeli da se zanemare
i omalova`e pojedini raniji pravci u razvoju
ove na{e grane umetnosti, nezavisno od stepena
kojim je takvo stvarala{tvo bivalo prihva}eno
ili osporavano.
U Beogradu, februara 2003. godine
Takva poni`ewa do`iveo je Momir Korunovi}
u “oslobo|enoj” i “savremeno shva}enoj” zemqi -
dostojanstveno ali veoma bolno. Nije mi, me|u-
tim, poznato da je i jedan, ne samo na{ arhitek-
ta, ve} i projektant sa bilo kog drugog geograf-
skog podru~ja, do`iveo takvu tragediju. O toj we-
govoj sudbini smatramo da ni danas nije suvi{no
govoriti, ni pored dragocene monografije Alek-
sandra Kadijevi}a, koju je ovaj stru~wak tako sa-
vesno i iscrpno podario budu}im pokolewima
Korunovi}eve struke. Ono {to je Kadijevi} s
pravom podvukao i {to najlep{e tuma~i pleme-
niti lik ovog ~oveka, sa`eto je u nekoliko re~e-
nica. Ponavqamo ih ovom prilikom: “Stradale u
nesre}nim vremenima mr`we, sukoba i civili-
zacijskog udaqavawa balkanskih naroda, neke
Korunovi}eve gra|evine su postale svojevrsni
simboli tragi~nog bezumqa na{eg vremena. Ako
su ikad postojali ukleti pesnici, kompozitori i
slikari, onda je Momir Korunovi} zaista wihov
graditeqski sabrat. Paradoksalno je da jedan
tako smeran ~ovek dobije oreol ukletog stvarao-
ca, zbog destruktivne agresivnosti koju su prema
wegovom delu ispoqili drugi qudi. Te{ko je pre-
`iveti Korunovi}eve gra|evine poru{ene u ra-
tu, ali je jo{ te`e pre`iveti one koje su sru{ene
u miru. Kao da su se sve zavojeva~ke sile koje su
harale balkanskim prostorom u ovom veku (HH
vek) prosto urotile da ru{e Korunovi}eve
gra|evine”. Priznajem, lep{e i ta~nije nije se
moglo napisati!
I na kraju, jedan moj li~ni do`ivqaj sa Momi-
rom Korunovi}em. Kada se {ezdesetih godina
pro{log stole}a pristupilo zama{nijim za{tit-
120
Sve
do~e
wa
Po{ta 2,
bo~na fasada
Po{ta 2,
pro~eqe
Po{ta 2,
izgled nakon
rekonstrukcije
121
Sve
do~e
wa
Kao student druge godine tada reformisanog
Arhitektonskog fakulteta morao samda u~im sta-
tiku i otpornost materijala. Profesor nam je
bio Bo`idar Tomi} a asistent Bo`idar - Bo`a
Petrovi}, Predrag Jovanovi}, Oskar Hrabovski.
Tada sam upoznao Bo`u Petrovi}a i s wim }u se
susretati celo vreme mojih studija, a i kasnije.
Pored fakulteta, Bo`u Petrovi}a i Predraga
Jovanovi}a sretao sam i na radnim akcijama,
gde su pomagali pripadnicima brigade Arhi-
tektonskog fakulteta “Vera Blagojevi}” da spre-
maju ispite iz stati~kih predmeta. Za razliku od
drugih profesora i asistenata koji bi brigadu
mo`da ispratili iz Beograda, a skoro je nikada
ne bi pose}ivali, Bo`a Petrovi} i Predrag
Jovanovi} su odra|ivali svoju dobrovoqno pri-
hva}enu obavezu svim srcem, i bili su korisni.
Tokom studija vi{e puta sam odlazio u kabinet
Bo`e Petrovi}a, povodima kojih se danas ne
se}am ali se se}am da sam, jednom, neko vreme u
kabinetu bio sam i da sam tom prilikom detaqo
razgledao Bo`ine akvarele na zidovima kabine-
ta a naro~ito jedan od wih koji je bio pod ste-
peni{tem za gorwi nivo kabineta. Kasnije sam
ih gledano uzgred, kad god sam u kabinet dolazio.
Posledwi susret sa Bo`om Petrovi}em na
studijama bio je 12.07.1963. godine - tada sam
diplomirao pred komisijom u kojoj su bili
Mihajlo Radovanovi} - ^ika Mi{a, Uro{ Mar-
tinovi}, Borko Novakovi}, Bogdan Bogdanovi} i
Bo`a Petrovi}.
Bo`u Petrovi}a sretao sam i kasnije, spora-
di~no. Uvek smo se pozdravqali i me|usobno od-
nosili s po{tovawem, ali me|u nama nije bilo
nikakve posebne bliskosti - svako je i{ao svo-
jim putem kroz `ivot.
∗
Aprila dvehiqadite godine moj generacijski
drug iz Petnaeste Beogradske gimnazije i sa
fakulteta, Slobodan - Dane Ma{i}, pozvao me
je u posetu. Oti{ao sam. Predlo`io mi je da
uradim monografiju o Bo`i Petrovi}u i wegov-
om delu. Odbio sam - ja se ipak bavim urbaniz-
mom, iako sam obrazovan kao arhitekt. Nije ni
dobro ni korisno da budem ono {to nisam i
radim ono {to ne znam. Odbio sam a bilo mi je
`ao - Ma{i} je Bo`i predlo`io mene i Bo`a je
prihvatio. Ma{i} ka`e i da se obradovao.
Dve godine kasnije, monografija je sasvim pri
kraju, uradila ju je Sne`ana To{eva. Nedavno,
objavqeno je ~etvrto po redu izdawe kwige o Bo-
`inim ku}ama koje su pravi biseri na slamovima
na{ih novih naseqa, koja odlikuje najni`i mogu}i
nivo kako arhitekture tako urbanizma. Bo`a je
zamolio da se u Izgradwi objavi tekst Milana
Lojanice sa promocije wegove kwige. U ovom tre-
nutku imam, jednostavno, potrebu da se pridru-
`im Milanu Lojanici i napi{em nekoliko re~i
kao moj prilog osvetqavawu dela moga neka-
da{weg profesora i to ovom prilikom i ~inim.
∗
U vreme moga studentovawa Bo`a Petrovi} je
bio ~ovek vitak kao husar kako bi rekao Nikola
Dobrovi}, svetlo sme|, grubog, izbrazdanog lica,
hrapavog glasa, brkova `u}kastih i oprqenih cig-
aretama. U pona{awu bio je miran, stalo`en - ne
pamtim da sam ga ikada video iznerviranog i
uzbu|enog. Prema studentima bio je qubazan,
vaspitan, prema svima jednak, dobronameran.
Bilo je potrebno da pro`ivim veliki deo
`ivota pa da shvatim o ~emu se ustvari radi -
mnogo posle diplomirawa shvatio sam da je
Bo`a Petrovi} tipi~an srpski seqak - fiziono-
mijom, karakterom, odnosom prema radu, odno-
som prema qudima, svemu. Upornost i radinost,
uqudnost, po{tovawe i obzir prema drugima,
umerenost i skromnost, qubaznost, tiho uro|eno
gostoprimstvo, realno shvatawe `ivota i qudi,
Bo`idar - Bo`a Petrovi}, arhitekt srpski- marginalije -
Branko Bojovi}
122
Sve
do~e
wa
odsustvo nerealnih egzaltacija jesu osobine koje
krase Bo`u Petrovi}a. Ali mu i {tete, decenija-
ma. Mislim da Bo`a Petrovi} vredi mnogo vi{e
nego {to to qudi oko wega shvataju. Pritom, on
sam nema dovoqno razvijenu samosvest o onome
{to je radio i uredio, nema onu vrstu “~asne
drskosti” koju je preporu~ivao Rajt i koja podra-
zumeva bitku za sebe i svoje stavove, samopre-
zentaciju, izvestan narcizam.
Pa ipak, Bo`a Petrovi} je uspeo. Rade}i dugo
i uporno, bez podr{ke i ozbiqne prezentacije
koja je do{la srazmerno nedavno, tj. tek u kasni-
jim godinama wegovog `ivota.
∗
Savremenu arhitekturu mojoj generaciji pre-
davao je Nikola Dobrovi}, ikona moje i neko-
liko prethodnih geenracija. Onemogu}en da
gradi i planira, Dobrovi} je napisao bar pola
metra kwiga o savremenoj arhitekturi, a tokom
leta dr`ao nam je predavawa koja su obuhvatala
materiju van nastavnog programa - bila je to tzv.
letwa {kola koju je Dobrovi} prihvatio s veli-
kim zadovoqstvom i s velikom odgovorno{}u se
odnosio prema toj svojoj vannastavnoj obavezi.
Tamo negde 1961-2 godine Dobrovi} nam je
odr`ao predavawe o Gaudiju a odmah iz toga i
seriju predavawa o regionalnim {kolama arhi-
tekture u okviru moderne - o arhitekturi Brazi-
la, Japana, Skandinavije, s posebnim osvrtom na
dela Altta i Jakobsena.... Svojim epskim zama-
hom Dobrovi} nas je stalno dizao u nebo, dizao
nam tonus, uvla~io u svet arhitekture u kome je
on bio neprikosnoveni `rec, {to se za javnost
potvrdilo tek izgradeom zgrade DSNO, na uglu
Nemawine i Kneza Milo{a ulice, za koji ansam-
bal verujem da je najve}e ostvarewe srpske
arhitekture u dva veka istorije moderne Srbije.
Ali - tada smo svi mi koji smo slu{ali Dobrovi-
}a bili u nesvesnoj zabludi - svi smo mi taj regi-
onalizam zami{qali kao arhitekturu interna-
cionalnog stila. Niko od nas tada nije imao
svest o tradicionalnoj narodnoj arhitekturi kao
o arhitekturi podnebqa, niko nije bio ni blizu
ideje da se lokalni, na{ (balkanski) izraz u
arhitekturi tra`i u tradiciji. Utoliko pre {to
je romanti~arski poku{aj s srpsko-vizantijskom
arhitekturom do`iveo neuspeh.
Rezultat takvog odnosa prema tradiciji bio je
masovna pojava epigonstva, bio je nekriti~ko
prihvatawe inostranih iskustava preko stranih
arhitektonskih ~asopisa. Veliki talenti su pro-
tra}eni i tra}e se i danas u nekriti~kom preuz-
imawu tu|ih rezultata i jurwavom za replikama
dela velikih majstora arhitekture Zapada. U go-
dinama posle Drugog svetskog rata iz na{e arhi-
tektonske prakse nestali su me|unarodni kon-
kursi, pa je i to pomodarstvo bilo neke vrste
ostvarewa prema svetu, ali je sveukupan rezul-
tat ipak dosta skroman. Iako smo imali vi{e-
decenijski period, upravo eufori~nog gra|ewa,
broj vrednih, antologijskih objekata objektivno
je mali - malo je toga {to imamo ~ime bismo
mogli da se predstavimo svetu.
U toj Graditeqskoj euforiji samo je mali broj
qudi bio u stawu da se izdvoji iz masovnog
pomodarstva i imitirawa drugih i da se posveti
sebi i svom delu, svojoj arhitekturi. Jedan od tih
arhitekata bio je Bo`a Petrovi}.
Skloniv{i se u stranu od svih teku}ih i pomo-
dnih trendova, on se posvetio arhitekturi na
na~in kako je on to znao i razumeo. Kroz vi{e
decenija nakupilo se na desetine ku}a, uglavnom
malih ali ku}a koje ~ine ~ast srpskoj arhitekturi
na{eg vremena.
∗
Imam jednu asocijaciju koju mislim da treba
da ka`em ovde, tj. ba{ ovom prilikom. Wu mnoge
kolege arhitekti ne}e prihvatiti misle}i
arhitekturu kao skupove i nizove fizi~kih
formi tj. kao formalnu arhitekturu. Arhitek-
tura, me|utim, ima svoj dru{tvenu su{tinu, ona
je i posledica i uzrok jednog stalno novog, evo-
lutivnog stawa koje proizvodi sve nove i novije
potrebe ~oveka za izgra|enim prostorom.
Osniva~ antropogeografije Jovan Cviji},
veoma je precizno shvatio i opisao odnos ~oveka
i prirode u prosotru, pre svega Balkana ali i
uop{te. Dometi Cviji}evog dela jo{ uvek nisu
shva}eni do kraja i u potpunosti. Autor ovoga
malog teksta misli da je u Cviji}evoj antropo-
geografiji koren same su{tine geopolitike koaj
je tako stra{no i surovo odre|ivala sudbinu
ovoga naroda kroz svo vreme wegovoga trajawa
na ovim prostorima.
Cviji} je, po sre}i, formirao svoju geografsku
{kolu i prakti~no }e vam svaki geograf znati da
ka`e wegove sledbenike, izuzev jednog. Arhitekti
ne}e znati da vam navedu nijednog, a trebalo bi
da znaju bar jednog velikog Cviji}evog sledbeni-
ka, trebalo bi da znaju da je u osnovi kolosalnog
dela Branislava Koji}a Cviji}eva nauka antro-
pogeografije i da u svetlu te nauke delo Koji}evo
veoma dobija na zna~aju svake vrste, a pre svega
u tome {to tu nauku Koji} svojim delom pretvara
123
Sve
do~e
wa
u neku vrstu primewene geografije, ali kroz
arhitekturu. Razume se ne kroz arhitekturu for-
me ve} kroz arhitekturu kao princip gra|ewa,
kao princip odnosa ~oveka prema prirodi kao
najbitnijem faktoru koji opredequje sudbinu
~oveka i naroda. Smatram da je arhitektura
jedan od najzna~ajnijih izraza odnosa ~oveka pre-
ma prirodi, razume se - tradicionalna arhitek-
tura naroda odnosno arhitektura podnebqa. Iz
te ta~ke gledi{ta, Koji}evo delo tek treba val-
orizovati i tu }e, ube|en sam, biti velikih izne-
na|ewa.
Politiku ne volim i nikada nisam imao name-
ru da se wome bavim. Ipak veoma se trudim, i to
od uvek, da politiku razumem jer mi ona, i bez
mog pristanka, odre|uju sudbinu tj. sve `ivotne
alternative. Zato sam se osposobqavao da shva-
tam politiku i u wenom teoretskom i u wenom
prakti~nom, tj. pragmatskom delu, bez `eqe da se
politikom, bavim. Ovde }u navesti se}awe na
jedan davni, vi{e~asovni razgovor obavqen u
prvoj polovini osme decenije pro{log veka tj. u
vreme kada je ustavom iz 1974 godine Srbija
razbijana i poni`avana. Razgovor je vo|en sa
~lanom CK Srbije i CK Jugoslavije i, ba{ ne
slu~ajno, u zgradi tehni~kog fakulteta kod Vuko-
vog spomenika. Konstatacija tog partijskog ruko-
vodioca tada bila je da su s komunistima i s
levim pokretom uop{te pre Drugog svetskog rata
bili skoro svi kwi`evnici, glumci, veliki deo
nau~ne elite, lekari, tehni~ka inteligencija...
Trideset godina posle revolucije sa Savezom
komunista Srbije nije vi{e niko - ni kwi`evni-
ci, ni umetnici, ni inteligencija... a bilansi
komunisti~ke vlasti su, pored ostalog, uni{tena
matemati~ka {kola Mihajlo Petrovi} - Mike
Alasa, filozofska {kola Brane Petronijevi},
antro-geografska {kola Jovana Cviji}a i mnogo
toga jo{. Cviji} kao bard srpske nauke pretvo-
ren je u sumwivo lice prema sistemu vrednosti
raznih partijskih komesara (setite se Vi}e iz
Nu{i}evog “Sumwivog lica”) i wihovih dou{ni-
ka i trabanata. Zato smo decenijama ~ekali na
Cviji}eva Sabrana dela. Verovatno zato Brani-
slav Koji} u komunikaciji sa studentima nikada
Cviji}a nije spomenuo a u svojim delima ga spo-
miwe nekako kao uzgred {to nikako ne mo`e da
bude slu~ajno - Koji} nije ignorisao Cviji}evo
delo ali mu je bilo veoma potrebno da ne bude
predmet lin~a moralno i nacionalno nedo-
raslih koji su kroz `ivot i{li iza svojih parti-
jskih kwi`ica, jer je za wih mislila partija.
∗
Koji} kao profesor izuzetnog formata je, ta-
ko|e, imao naslednike. Kao arhitektu, wega nas-
tavqa Zoran Petrovi} a kao ruristu wega nas-
tavqa \or|e Simonovi} upravo zato zvani \oka
Seqak.
Zna~ajan deo arhitektonskih objekata Zorana
Petrovi}a inspirisan je narodnom arhitektur-
om, kako to svedo~e wegove kwige.
Na Arhitektonskom fakultetu koji, verovatno,
od osnivawa ima studente jako otmene da ne
ka`em ne{to ru`nije iz perioda mog klasnog
vaspitawa, ~estiti \or|e Simonovi} dobio je
nadimak po predmetu koji je predavao a koji je
morao da bude ispod interesa tako otmenih stu-
denata kakvih je bilo na tom fakultetu. Ipak,
Simonovi} je stvarno bio hodaju}i Srpski etno-
grafski zbornik koga je osnovao Cviji} - Simo-
novi} je za ogroman broj sela u Srbiji, a wih
ima samo oko {est hiqada, znao sve najbitnije
porodice, znao wihove slave i odakle su stari-
nom tj. pre nego {to su se naselili u selima u
kojima ih mi danas nalazimo. Po tome,
Simonovi} je tako|e veliki Cviji}evac.
Pa ipak, kada se radi o arhitekturi, tj. onom
delu arhitekture koji se odnosi na arhitekturu
podnebqa i gra|ewe u skladu sa tradicionalnim
narodnim graditeqstvom, mislim da se to danas
nedvosmisleno, vidi, najve}i rezultat ostvario
je Bo`a Petrovi}.
∗
Nalazim da su u ostvarenom delu Bo`e
Petrovi}a najbitnije dve ~iwenice koje se ti~u
funkcije i forme wegovih dela tj. objekata.
Kada se radi o problemu funkcije mislim da
je Bo`a Petrovi} pokazo i dokazo da ceo savre-
meni program ku}e za individualno stanovawe
na gradski na~in, bez ostataka mo`e da bude
sme{ten u objekat inspirisan tradicionalnom
narodnom arhitekturom. Ku}a Bo`e Petrovi}a je
integralna stambena jedinica koja ima sve -
moderan funkcionalan stan u u`em zna~ewu re~i
sa svim potrebnim funkcijama i prostorima, a
osim toga sadr`i podrume, gara`e, sobe za hobi,
tremove, terase i dr. - jednom re~i sadr`aj koji
je vi{e nego dovoqan za komforno i savremeno
stanovawe, na na~in primeren dana{wem teh-
ni~om odnosno civilizacijskom nivou u najbo-
qem zna~ewu re~i.
Najve}i broj izgra|enih i isprojektovanih
objekata Bo`e Petrovi}a su objekti za individ-
ualno stanovawe, po pravilu slobodnostoje}i
objekti i izgra|eni u malim naseqima. Ipak,
124
Sve
do~e
wa
ima i primera da su i mnogo ve}i programi nes-
tambenih namena uspe{no sagledani kako u
funkcionalnom, tako i u oblikovnom smislu.
Mislim da je Bo`a Petrovi} prvi me|u srp-
skim arhitektima izvan svakog dokrinarnog, da
ne ka`em ideolo{kog odnosa prema arhitekturi,
dakle izvan bilo kakvog apriornog teorijskog
stava, tj. ube|ewa ili predube|ewa. Sasvim jed-
nostavno i prakti~no, primerom je pokazao da se
savremeni zahtevi prema izgra|enom prostoru
mogu zadovoqiti objektima inspirisanim tradi-
cionalnom arhitekturom podnebqa tj. naroda.
Drugo va`no pitawe ti~e se forme, tj. oblika,
formalne arhitekture objekata Bo`e Petrovi}a.
Tokom 20-og veka imali smo nekoliko poku{a-
ja va}awa tradicionalnoj arhitekturi.
Na samom po~etku 20-og veka pa sve do tride-
setih godina, u okviru romanti~arskog pokreta,
uglavnom eklekti~ke provenijencije, pored arhi-
tekture internacionalnog romantizma (uglavnom
Momir Korunovi}) imali smo i poku{aje nacio-
nalnog romantizma (Momir Korunovi}, Petar i
Branislav Krsti}, Milica Krsti} i dr.), koji su
poku{avali da se oslone na iskustvo Vizantijske
arhitekture ali i na tradicionalnu narodnu
arhitekturu.
Posle Drugog svetskog rata, u okviru ideolo-
gije socijalisti~kog realizma javqa se koncep-
cija arhitekture “nacionalne po formi i klasno
po funkciji”, pa se javqaju poku{aji (Dragi{a
Bra{ovan i dr.) da se novi objekti stanovawa,
zadru`ni domovi i drugi objekti grade “s pozi-
vom” na iskustvo tradicionalnog graditeqstva.
Oba navedena poku{aja propala su iako je
nekakvih rezultata bilo.
Krajem dvadesetog veka vra}awe tradicional-
noj arhitekturi ima dva osnovna toka.
Najpre, u vezi s osloba|awem Srpske pravo-
slavne crkve strahovitog ideolo{kog i politi~-
kog pritiska, najnovije crkveno graditeqstvo u
srpskim zemqama ponovo tra`i inspiraciju u
iskustvima vizantijskog kulturnog kruga, {to se
mo`e i razumeti s obzirom na dugogodi{we
potiskivawe Srpske pravoslavne crkve kao
investitora. Drugi tok je povratak tradicional-
noj narodnoj arhitekturi kao inspiraciji - taj
tok je osim Srbije zahvatio i Makedoniju i Bosnu
i Hercegovinu. Mislim da je u toj grupi autora
jedini pravi rezultat ostvario Bo`a Petrovi}.
U ~emu je su{tina wegovog uspeha?
Ubedqivo najve}i broj autora koji je projekto-
vao i gradio u maniru tradicionalne narodne
arhitekture koristio je nau~ne arhitektonske
forme, forme iz jedne faze razvoja te arhitek-
ture. I to su radili na isti na~in kao {to su
generacije srpskih arhitekata, ranije, gradile u
raznim “stilovima” - mogli ste da naru~ite ku}u
u renesansnom, baroknom, venecijanskom ili
nekom drugom “stilu”. Arhitekt, kao profesion-
alac i poznavalac stilova, napravi to {to
ho}ete i na na~in na koji ho}ete. Srpski eklek-
ticizam ima i gra|ewe u maniru tradicionalne
narodne arhitekture kao svojevrsnom “stilu” tj.
maniru. Razume se da je taj objektivno zanatski
posao samo ponavqawe mrtvih i ve} i`ivqenih
arhitektonskih formi. Tako npr. stambene ku}e
Dragi{e Bra{ovana izgra|ene u Jagodini pede-
setih godina a inspirisane arhitekturom tradi-
cionalne moravske ku}e ne prelaze nivo zanata
i arhitektonske konfekcije, iako se radi o
velikoj kreativnoj li~nosti srpske arhitekture.
Jednostavno, Bra{ovan je kao velemajstor,
pokazao da i to mo`e kada se to od wega tra`i.
Nalazim da je slu~aj Bo`e Petrovi}a u
su{tini druga~iji, i to bitno. A su{tinska raz-
lika, po mom shvatawu stvari jeste u tome on ne
ponavqa forme tradicionalne arhitekture ve}
ih koristi asocijativno. Ne radi se dakle o pon-
avqawu pro{log, ne radi se o citatu kome se
prilago|ava funkcija ve} obratno - radi se o
bezuslovnom po{tovawu funkcije i “obla~ewu”
te funkcije u arhitektonske forme koje asocira-
ju na oblike tradicionalne narodne arhitek-
ture. Oblici tradicionalne narodne arhitek-
ture na taj na~in produ`avaju svoj `ivot u drugom
vremenu, na drugi na~in i na objektima druga-
~ijih funkcija i strukture, ali i u drugom okru-
`ewu, tj. prostornom kontekstu. Naime svaka
poznata forma iz repertoara tradicionlane
arhitekture mo`e sekoristiti direktno, tj. mo`e
se reprodukovati prema okolnostima tj. prema
potrebi. U takvom postupku nema razvoja, forme
se mogu ponavqati do u beskona~nost ali }e sve
to biti varijeteti istog. I obratno - svakoj od
poznatih formi iz tog istog repertoara tradi-
cionalen arhitekture mo`e miti predmet arhi-
tektonske analize sa `eqom da se razvije sistem
asocijativnih formi ~ime se oboga}uje izra-
`ajni re~nik arhitekture a `ivot tih formi nas-
tavqa u vremenu i prostoru.
Da bih jasnije prikazao razliku u postupku ko-
ju mislim da vidim, navodim primer. Zamislite
autora koji svoj objekat re{ava kopirawe for-
me tradicionalne moravske ku}e (oblik, propor-
cije i sl.), {to je pristup direktnog kopirawa
forme u koju se ubacuje nekakva funkcija i to
uporedite sa zgradom Narodne biblioteke
Srbije Ive Kurtovi}a koju ja vidim ako izrazitu
125
Sve
do~e
wa
i jasnu asocijaciju na istu vrstu na{e tradi-
cionalne ku}e - na moravsku ku}u.
Zbog druga~ijeg pristupa Bo`a Petrovi} kori-
sti forme iz repertoara tradicionalne naro-
dne arhitekture sa slobodom koju drugi arhitek-
ti nemaju - wihovo delo karakteri{e ugalvnom
korektnost u kori{}ewu formi ali i akademska
uzdr`anost da ne ka`em neka stisnutost, nemawe
zamaha. I obrtno - Bo`a Petrovi} s lako}om
tretira svoje objekte i to u svemu - od na~ina
kako se osloba|aterenado tretmana potkrovqa
i krova.
Ta razlika u tretmanu nalazim da ima uzrok u
tome {to je Bo`a Petrovi} graditeq po svom
genetskom sklopu a ne graditeq koji je (samo)
u~en i nau~en. Bo`a Petrovi}, imam utisak, na
zadati problem reaguje spontano i instinktivno
bar isto toliko koliko i racionalno, deluje sa
lako}om i prirodnim zamahom genetski pre-
dore|enog graditeqa. I to je, mislim, glavni
razlog zbog ~ega posti`e druga~iji, ve}i rezultat
nego drugi iz kluba graditeqa inspirisanih
tradicionalnim narodnim graditeqstvom.
∗
Kwige Bo`e Petrovi}a nose naslov koji odgo-
vara samoj su{tini stvari - wegovi objekti su
nastali na podsticaj ima iskustva tradicio-
nalnog graditeqstva, a sve ostalo - to je on sam,
tj. wegovo shvatawe tradicije i savremenosti,
wegovo shvatawe su{tine i forme, lepog i nele-
pog, arhitekture i antiarhitekture.
∗
Razmi{qaju}i danas, skoro ~etrdeset godina
posle diplomirawa, o qudima i okolnostima
vremena u to doba, mislim kako bi za sve one
generacije kojima je predavao Branislav Koji}
bilo mnogo boqe da im je malo mawe predavao
industrijske objekte, iako je on to tada najboqe
znao, a malo vi{e svoje poimawe Cviji}eve
antropogeografije, kako bi bilo boqe da je
Dobrovi} osim savremene arhitekture predavao
i urbanizam, pa i o tome ostavi bar isto toliko
kwiga koliko ih je ostavio o savremenoj arhitek-
turi, da je Bo`a Petrovi} predavao mawe sta-
tiku a vi{e projektovawe stambenih zgrada, ili
mo`da kako se prave onako dobri i ne`ni
akvareli kakve je on pravio, kako bi bilo mnogo
boqe da su na Arhitektonski fakultet bili pri-
pu{teni mnogi koji su po mnogo ~emu bili elitni
ili bar izuzetni, umesto onih koji su se tamo
na{li kao slu~ajni i nepotrebni qudi itd.
Razmi{qam, razume se, i o tome da li bi Bo`a
Petrovi} bio stvarno dobar profesor projekto-
vawa, ili bi studente uveo u manir a kod wih
izazvao otpor u~e}i ih ne~emu {to je ispod
wihovog ideala tj. ispod wihove otmenosti i
urbanosti. Razmi{qam znaju}i iz iskustva da je
`ivot pun paradoksa i principijalnih i neprin-
cipijelnih obrta.
∗
Danas je svima koji se ozbiqno bave arhitek-
turom jasno da je Bo`a Petrovi} svojim delom
uspostavio jedan sistem vrednosti u odnosu na
objekte za individualno stanovawe, a to je bar
80% sveg stanovawa u Srbiji. Da li je to dovo-
qno za reafirmaciju tradicionalnog narodnog
graditeqstva i kori{}ewa wegovih rezultata na
savremen na~in metodom Bo`e Petrovi}a ili
druga~ije, podrazumevaju}i pod tim boqe od
onoga kako radi Bo`a Petrovi}? Da li to mo`e
biti osnova za formirawe jedne na{e (balka-
nske) {kole regionalne arhitekture pokaza}e
vreme tj. sledbenici. Za Bo`u Petrovi}a ima
jo{ malo - on je ~asno obavio svoj posao po
najboqoj savesti i najboqem znawu, sklopqen od
mo}nih investitora i wihovih hirova.
∗
Ovih nekoliko marginalija nastalo je zato
{to sam imao potrebu da se odredim prema delu
arhitekte Bo`e Petrovi}a jer je to delo bitna
pojava u srpskoj arhitekturi na{ega vremena.
Moj odnos prema tom delu nu`no i neizbe`no je
ograni~en mojim znawem - ja sam opredeqen da
se bavim urbanizmom od studentskih dana. Ne
bavim se dakle projektovawem i gra|ewem pa je
otuda, verovatno, i moj pogled malo iskosa i sa
strane na delo Bo`e Petrovi}a ne{to {to }e
mo`da izazvati reakcije kolega projektanata.
Razume se, wima se izviwavam sasvim iskreno
ali im i poru~ujem da ove marginalije shvate i
kao moju reakciju na wihovo }utawe oko dela
Bo`e Petrovi}a koje traje mo`da previ{e dugo.
KWIGE
Ida Stojanovi}, Arhitektonski fakultet Danijela Rankovi}, Arhitektonski fakultet Marina Kne`evi}, Fakultet primewenih umetnosti
127
Kw
ige
Qiqana Blagojevi} je ve} svojom prvom kwigom“Moderna ku}a u Beogradu (1920-1941.)”, u izdawuZadu`bine Andrejevi} 2000., pokazala svoju naklonostka istra`ivawu i istoriografskoj obradi na{iharhitektonskih zbivawa u periodu izme|u dva svetskarata. Bilo je, stoga, prirodno da svoj spisateqski radnastavi i pro{iri na {iru temu iz ovog razdobqa, pau tom svetlu vidimo i nastanak wene nove kwige“MODERNIZAM U SRBIJI”. Posebno obele`je ~ini ovu kwigu izuzetnom, jer ju je naengleskom jeziku napisao na{ autor, koji `ivi i radi una{oj sredini, a objavile ugledne inostrane ustanove. U svom uvodniku Q. Blagojevi} daje obja{wewepodnaslova kwige “The elusive margins of Belgradearchitecture 1919-1941.” (u pribli`nom prevodu“Nejasne margine beogradske arhitekture 1919-
1941.”), iznose}i okolnosti koje su na{u arhitekturu dr`aliizvan glavnih tokova evropskog modernizma. Kao jedan od va`nihrazloga {to su do nas doprli samo odblesci nove svetlosti onavidi u ~iwenici da na{i stvaraoci nisu bili ni u~enici niprijateqi sa nosiocima pokreta, pri ~emu ne zaobilazi ni uticajgeografskih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih uslova nastvarala~ku klimu u na{oj zemqi. U daqem tekstu pratimo kakoposleratna razvojna zaostalost Beograda i wegov status jedne odbezna~ajnih evropskih prestonica polako nestaju i on vremenomulazi u rang zapa`enih kontinentalnih gradova. To pogoduje ipove}anoj graditeqskoj aktivnosti, i u paralelnom hoduakademizma, secesije i nacionalnog stila, pa preko usputne»papirne arhitekture«, na{e neimarstvo sti`e do 1928. iformirawa Grupe arhitekata modernog pravca 1928. Ovimzna~ajnim doga|ajem zapravo i po~iwe istorija na{e Moderne. Q.Blagojevi} u svom uvodniku zakqu~uje da su osniva~i Grupe MilanZlokovi}, Branislav Koji}, Jan Dubovi i Du{an Babi}, uznekoliko drugih saboraca, u petnaestak godina pre drugog svetskograta, postigli svoj primarni ciq i utemeqili ideolo{ko zdawena{e moderne arhitekture.Glavni kwi`ni sadr`aj podeqen je na pet poglavqa: Shift (Pomak),Construct (Gra|ewe), Exposure (Izlo`enost), Byt mode (Vid svakod-
Ljiljana Blagojevi}
MODERNISM IN SERBIATHE ELUSIVE MARGINS OF BELGRADEARCHITECTURE (1919-1941.)The Massachusetts Institute of Technology Press andHarvard University Gradute School of Design, Cambridge,Massachusetts, 2003.Photographic preparation by Dejan Vla{kali}
128
Kw
ige
nevice), Departure (Odlazak) i na zakqu~ak Vision(Vizija, gledawe).Na po~etku prvog poglavqa pisac pru`a~itaocima `ivopisnu sliku do`ivqaja i utisakamladog Korbizjea prilikom posete Srbiji tokom1911. godine. Ovim lepim preludijem `ivahnihtonova ~italac se prikladno uvodi uistra`iva~ki i analiti~ki miqe oveistoriografske studije. Zenitizmu, kao vaqda jedinom na{em umetni~kompokretu sa me|unarodnim ugledom i, ~ak,izvesnim uticajem, posve}ena je du`na pa`wa.Iako bez neposredne veze sa na{im prvimmodernistima, oko wega je formiranastvarala~ka atmosfera koja je posrednopogodovala pojavi na{e Moderne. U tom smisluBlagojevi} je na{la slikovitu sponu izme|u»papirne arhitekture« Jo(sifa) Kleka i prvemoderne zgrade kod nas – Zlokovi}eve sopstveneku}e. Jedna stara fotografija ove znameniteku}e propra}ena je zanimqivim komentaromnapisanim ve{tim literarnim perom. Qiqana Blagojevi}, potom, suverenim vladawemmaterijom i visokom jezi~kom ve{tinom vodi~itaoce prostorima na{eg graditeqskog iteoretskog stvarala{tva tokom jedne i podecenije do po~etka drugog svetskog rata. Poputsna`nog zuma ona svoje izlagawe usmerava napanoramsku {irinu da bi su`avawem ugla do{lado najsitnijih ali nezaobilaznih detaqa. Tekstprati obiqe ilustrativnih priloga sastavqenihod crte`a i fotografija od kojih se mnoge poprvi put pojavquju u javnosti, pri ~emu ovdepodrazumevamo na{u javnost, jer za onuinostranu one su sve novost. Umereni brojdobro odabranih citata drugih autora je ume{noplasiran i povremeno lepo o`ivqava tokpi{~evog govora, a ne optere}uje ga pre~estomupotrebom, kako to neretko biva u ovakvimstudijama. Ovde bismo mogli da primetimo dasu, u ina~e grafi~ki veoma dobro realizovanojkwizi, citati prenagla{eni {tamparskimslogomi i da su tako, bar vizuelno, dobili ve}izna~aj od potrebnog. U svojoj sadr`ajnoj strukturi kwiga ima nekolikoslojeva od, kako smo ve} rekli, op{te predstave
na{e sredine i okru`ewa, pa preko nizaraznovrsnih pojava i doga|aja sve do pravihmonografskih prikaza li~nosti i delanajzna~ajnijih nosilaca pokreta – MilanaZlokovi}a, Dragi{e Bra{ovana i NikoleDobrovi}a. Grupa arhitekata modernog pravca,kao okosnica pokreta, prikazana je svestranosve od wenog osnivawa do laganog nestajawa. Unizu stvaralaca koji su pri{li Grupi ili jepratili, zapa`eno, rekli bismo irevalorizovano, mesto dobio je Mom~iloBelobrk. Na zavr{nim stranicama, pod naslovom VISION(vi{e kao akt gledawa, a ne predvi|awe), ukonerkstu delimi~no pro{irenom na neke drugenau~ne oblasti, nalazimo i kratko obra}awerazmi{qawima o arhitekturi Koji}a,Zlokovo}a, Korbizjea i Dobrovi}a okon~anopitawem (u slobodnom prevodu): Ne bi li smotako mogli da ponudimo stav da su okasnelost inezaokru`enost bili u samoj osnovi modernearhitekture u Srbiji? Nama se ~ini da jeQiqana Blagojevi} svojom kjnigom upravo dalapotvrdan odgovor na ovo pitawe. Kwiga “MODERNIZAM U SRBIJI” svakakozaslu`uje i {iri prikaz, ali okvir ~asopisnogosvrta nam nala`e da ovaj napis svedemo nazavr{ni rezime:Svojim istra`iva~kim, analiti~kim, kriti~kim isinteti~kim pristupom, Qiqana Blagojevi} jeostvarila delo visoke vrednosti sa dosadnajboqom istoriografskom obradom na{eModerne u razdobqu od 1919. do 1941. godine.Prevedena na na{ jezik ova kwiga bi morala dase na|e u obaveznoj literaturi za fakultetskipredmet Istorija moderne arhitekture. Kada na kraju, posle detaqnog upoznavawa sasadr`inom, ~italac zatvori kwigu i na pole|iniomota na|e pohvale poznatih svetskih imena (K.Frampton, L. Woods, P. Kaufman, A. Moravanszky),shvati da one nipo{to nisu kurtoazne prirode ida ova kwiga uistinu (i najzad!) pru`a prilikuinostranoj, prevashodno stru~noj javnosti da sena pravi na~in upozna za jednim va`nimperiodom na{e kulturne istorije.
Milorad H. Jevti}
129
Kw
ige
"U domu nauke, starao se o odbrani istine, a ne oslavi svoga imena"
Promocija kwige "Beogradsko razdobqe arhitekteNikole Dobrovi}a (1945-1967)" odr`ana je u Kolar~evojzadu`bini novembra 2002. godine. O kwizi su govoriliprof. dr Ru`ica Bogdanovi}, akademik Vojislav Kora},prof. dr Ranko Radovi} i autor mr Marta Vukoti}-Lazar.
Prof. dr Ru`ica Bogdanovi}:
Pozvana da govorim o kwizi pitala sam se {ta se mo-`e re}i za 15 min. o autoru kakav je Nikola Dobrovi}.[ta se mo`e re}i o wegovim projektima, o realizacijizgrada, o nau~nim radovima, o istra`ivawu, stru~nomdelovawu i {ta se mo`e re}i o wegovoj edukativnojaktivnosti, o obrazovawu studenata. ^ini mi se da bisamo ~itawe biografije, kao i navo|ewe svih priznawa,svih nagrada koje je dobio za svoj anga`ovani rad, tra-
jalo 15 min. Pitala sam se {ta mo`e ~ovek re}i o kwizi autoraMarte Vukoti} koja je, da bi predstavila to delovawe, okru`ewei kontekst delovawa, obradila vi{e od 1300 dokumenata, da bisamo osvetlila to vreme. Tako da sam zakqu~ila da ne}u govoritiniti o biografiji autora Nikole Dobrovi}a, niti o wegovomdoprinosu i zna~aju srpskoj Moderni. Ostavqam ~itaocima da sesami s tim upoznaju. Govori}u o nekim od poruka koje je kwiga udomenu urbanizma prenela ili ostavila utisak na mene. Velikava`nost i zna~aj kwige je pre svega u izboru same teme. Kako samautor u uvodnom delu ka`e, jedan od ciqeva kwige, ako ne i pre-vashodni ciq, je da se da op{ti pregled na vreme srpske moderne,a to je, naravno, nemogu}e bez osvrta na svakog od graditeqasrpske moderne ponaosob. Sla`em se potpuno s tim i ovo je zapra-vo po~etak rada na ozbiqnoj istorijskoj, faktografskoj gra|i kojapostaje jedan temeq u tome.
(…) Rekla sam da }u govoriti o porukama koje kwiga prenosimeni. Po~e}u od ne~eg {to mi se ~ini najzna~ajnijim za sve one kojise bave urbanisti~kom praksom danas. Na to me podsti~u upravoprojekti iz perioda wegovog bavqewa praksom tokom 46 godina.Re~ je o desetak projekata makrocelina Beograda ure|enih u jed-nom trenutku. To je op{te uverewe protagonista urbanizma i pro-
Marta Vukoti}-Lazar
BEOGRADSKO RAZDOBQE ARHITEKTE
NIKOLE DOBROVI]AIzdava~: PLATO
130
Kw
ige
gresisti~ki orijentisanog stava, kojem pripadajui protagonisti moderne, da se grad i da se `ivotgrada mo`e mewati kroz mewawe jedne sveop{teforme. Ono {to do mene sti`e kroz te projektejeste ideja o nerazlu~ivom delovawu arhitekturei urbanizma odnosno urbanog okru`ewa. To jene{to {to smo mi u na{oj praksi zaboravili i{to je, pogotovu ako se osvrnemo na realizacijuposledwih 10 godina, poruka koja dopire do nasiz onog vremena, podse}aju}i nas da je samo takomogu}e delovati, ostvarivati dobre planove idobre gradove. Naravno, podse}am da je to ne-{to {to se sada, u aktuelnom trendu urbanisti~-ke prakse, ponovo fokusira i favorizuje kaodobra praksa. Re}i }u koju re~enicu i o samimprojektima. Wegovo razumevawe urbanizma kaointegralne discipline, gde se ne zaboravqanijedna od funkcija, posebno stavqaju}i akcenatna funkciju saobra}aja, razumevaju}i da je tofunkcija koja je dominantno uticala na modernigrad, na grad 20 veka, zna~i wegovo formirawe.Poseban zna~aj Dobrovi} daje funkciji zeleni-la, kulturno-istorijskom nasle|u i, naravno,ponovo podse}am da su to sve oni postulati kojise ponovo reafirmi{u sada kada je to pozitiv-na urbanisti~ka praksa. To pokazuje da je ondelovao ne samo u svom vremenu, nego je ostaviotraga i jo{ uvek mo`emo govoriti o nekom konti-nuitetu pozitivne urbanisti~ke prakse. Vra}aju-}i se na projekte, smatram da ova kwiga nudimaterijal za istra`ivawe i valorizuje va`nosti zna~aj tih projekata. Projekti za mapu o celi-ni Beograda su slede}i: Dvorska ba{ta, kom-pleks Ta{majdanskog parka, Terazijska terasa,Kalemegdan, Slavija, Pozori{ni trg, leva obalaSave koja je po~etak ideje o Novom Beogradu,savska padina, dva stambena naseqa jedno zaPionir drugo za Prokop, prototip fiskulturnihterena koji bi trebalo svuda po gradu da budurazme{teni, kao odgovor na zadovoqewe potre-ba rekreacije. Nijedan projekat nije realizo-van. Naravno da se prepoznaje da su u pitawukqu~ne makroceline Beograda. Smatram da jeva`no da se napravi analiza zbog ~ega to nijerealizovano.
(…) ^itaju}i kwigu, napravila sam jednu para-lelu izme|u pionirskog rada Nikole Dobrovi}au vreme moderene u na{oj sredini i, ~ini mi se,pionirskog rada autora Marte Vukoti} Lazar,na formirawu temeqne istorijske gra|e za pro-u~avawe jednog vremena. Usudila bih se da ka`emda autor kakav je bio Nikola Dobrovi} zaslu-`uje jednu ovakvu kwigu. Kwigu preporu~ujem, presvega, studentima arhitekture, stru~noj javnosti,
{iroj javnosti za upoznavawe sa sopstvenom kul-turnom ba{tinom.
Akademik Vojislav Kora}:
(…) Podse}am slu{aoce da na{e kazivawe okwizi ima dvosmerno zna~ewe: u sredi{tu pa`-we je Nikola Dobrovi}, ali, istovremeno, prednama je tekst o Dobrovi}u. U ovoj monografiji,mnogobrojni podaci o Dobrovi}u bri`qivo susabrani i protuma~eni, {to omogu}ava da se we-govo delo sagleda na pravi na~in. Te`i{te, uskladu sa naslovom, je na beogradskom raz-dobqu, ali izlo`ena materija sa komentarimapru`a dovoqno podataka za Dobrovi}evo delo ucelini. Celina kwige napravqena je smi{qeno,uz pouzdano usmerewe na glavno razdobqe `i-vota i rada Nikole Dobrovi}a, kao zaseban deoceline. Impresivno deluje obim Dobrovi}evograda u celini, posebno u beogradskom razdobqu.Mnogobrojne su zamisli Dobrovi}eve, bilo uvidu projekata, bilo u skicama u kojima je jasnosaop{tena osnovna ideja u oblasti urbanizma.Dobrovi} je bio izuzetno temperamentan radnik,mo`e se re}i da je ostao dosledan u {irokoshva}enom smislu Moderne. Funkcija i racio-nalna konstrukcija su bile osnove projekta. Izprostora proizlaze oblici kao jasno defin-isani volumeni koji se raspore|uju u celini, aprate ih zatvorene povr{ine, otvori, elementistrukture. Posebno je vredan pa`we urban-isti~ki projekat novih celina i novih re{ewa upostoje}im celinama, izrazit u Dobrovi}evomradu, smisao za simetriju celine.
(…) Iako u arhitekturi u u`em smislu Dobro-vi} deluje protiv svih nosilaca Moderne, onprekida sa vekovnom tradicijom akademskog na-~ela komponovawa forme. Wegova dela sadr`ebitne odrednice klasi~ne tradicije. Ve} samrekao da wegov rad, na izvestan na~in, pred-stavqa klasicizam, iako na oko to deluje, upore|ewu sa ranijom akademskom arhitekturom,kao namerni haos. Zakqu~i}u: Marta Vukoti}Lazar zaslu`uje pohvalu za delo izgra|eno naosnovama istorijsko-umetni~kog obrazovawa,stru~nog iskustva, predanog rada, posve}eno na-{em uglednom arhitekti i graditeqskim i umet-ni~kim prilikama u vreme wegovog delovawa.
Prof. dr Ranko Radovi}:
(…) Sudbina mi je dodelila da sedamdesetegodine vodim predmet koji je Nikola Dobrovi}utemeqio. Mo`ete misliti {ta je za mla|anog ju-no{u bilo da do|e na mesto Nikole Dobrovi}a,tog xina, tog mo}nika maloga rasta, ogromne
131
Kw
ige
energije, velike strasti, neslu}ene qubavi,drskosti, lepote, duhovnosti, jedne li~nosti kojaje zaista to bila. Do{ao je iz prakse direktno,kao {to se ka`e, sa crta}eg stola Zavoda zaurbanizam Srbije. U{ao je u {kolu na velikavrata, dao bog kod nas su u {koli vrata. Wegovpredmet, Savremena arhitektura, bio je fakul-tativan. Brzo je, pod pritiskom studenata, sle-de}e godine ve} postao obavezan i tako je bilood 1951. do nesre}ne 1967. godine kada je umrou 70-toj godini `ivota. Tih 15-tak godina svi smomi bili zaista op~iweni Nikolom Dobrovi}em.Meni se ~ini da je Marta Vukoti} - Lazar istotako op~iwena Nikolom Dobrovi}em, s tim {toje ona kao istori~ar umetnosti mirna, trezvena,ona je istoriograf ona se dr`i faktografije.
(…) Dobrovi} je bio jedna slojevita li~nost.To je bio ~ovek koji je pisao svojom rukom i svo-jom ma{inom i sa svojom ogromnom erudicijomostavio pisani trag kakvog nije bilo. Drugo {tose pamti to su predavawa Nikole Dobrovi}a.Dobrovi}a je ~ovek koji izlazi pred vas, kojiima strast, ima energiju, ima znawe, ima voqu,sre|enu glavu i ~vrsta uverewa. Mo`e se tovama svi|ati ili ne, ali to je Nikola Dobrovi}.Tre}e, to je arhitekta, graditeq. Kakve su muku}e, ja sam o tome dosta pisao, to se zna, ali onje ku}e pravio, to je majstor izvo|a~, da li naLopudu, da li u dubrava~kom prostoru, da li uHerceg Novom. ^etvrto, on je urbanista. Danasvi ne smete biti arhitekta i urbanista. Oprede-li se {ta si. Mi smo isparcelisali gra|ewe uku}e, u urbanisti~ke planove, jedino {to smozaboravili to je qudska egzistencija u gradovi-ma, u ku}ama, jedna velika sinteza, jedna velikaduhovna integracija, jedan veliki senzibilitetkoji je Dobrovi} imao.
(…) Dobrovi} je bio i pedagog. On ima onuharizmu, snagu da u~i druge, ali ne tako da ihprilago|ava sebi, nego da im ostavqa vreme iprostor da se sami razviju. Ima sada puno pro-fesora u Beogradu koji su bili wegovj |aci.Kwiga Narte Vukoti} Lazar je jedna ozbiqnaistoriografska kwiga, puna podataka puna na-nosa i slojeva o ovom neobi~nom, fantasti~nomgraditequ, arhitekti, urbanisti, pisacu,istra`iva~u, ~oveku kulture i ~oveku `ivota.
(…) Dakle, ho}u da zavr{im s tom qudskomstranom kolege Dobrovi}a, nemojte to potcewi-vati. Ja znam da to sada deluje pateti~no, alionog momenta kada u arhitekti, u urbanisti, uprofesoru, u nau~niku, u istra`iva~u nema vi{ete `ivotne energije, te qubavi za lepim, za uzvi-{enim, za smislenim, za stvarala~kim, za human-
isti~kim, onda nema ni struke, ni nauke, tada nisvi veliki titulari, ni sve profesorske i drugeakademske titule, nemaju vi{e nikakvog smisla.
autor kwige:
(…) Ja }u se potruditi prosto da sumiram nekasvoja iskustva tokom rada na ovoj kwizi. Nasamom po~etku, naravno, susrela sam se sa razn-im otporima. Ipak od svega je bila ja~a moja`eqa da svoja sazawa o prof. Dobrovi}u pode-lim sa budu}im ~itaocima.
Na to me je povuklo jedno pismo. Na{la sampismo koje su on i wegov brat Petar Dobrovi},zajedno sa Miroslavom Krle`om i KostomStrajni}em, uputili svojoj majci. Oni su vodilira~una o svojoj majci do smrti, i pisali su joj izsvih krajeva sveta. Bavili su se politikom i ba-vili su se kulturom u svetskim razmerama, alinikada nisu zaboravili na wu. To mi je bilointeresantno, a potom i veliko prijateqstvoizme|u Strajni}a, Krle`e, Petra i NikoleDobrovi}a.
Nikola Dobrovi} je, po mom mi{qewu, sebe"prepoznavao" u Beogradu. Ta wegova `eqa dado|e u Jugoslaviju, da do|e u Beograd, mo`da jeproistekla iz ideje jugoslovenstva, koja je zamene fascinantna. Mo`da i nije trenutak, aliprosto mislim da je to jedna ideja koja je tevrhunske umove uspela da objedini. Oni su govo-rili prosto istim jezikom. Tada{wa Evropa jegovorila istim jezikom, arhitektonski objekti sukorespondirali.
(…) Potrudila sam se da prikupim, a, evo,izdava~ je i objavio svu tu dokumentaciju, koja}e, nadam se, biti korisna.To je kwiga o ~ovekukoji je pripadao iskqu~ivo struci, sve drugo jebilo mawe va`no. Ba{ iz tog razloga sam sma-trala da je ovu gra|u o Dobrovi}u svrsishodno ucelosti objaviti, jer nas kriti~ar nadkriti~arima- VREME, neprestano podse}a datreba `iveti po uzoru na ovakve qude.
132
Kw
ige
Svakodnevno nestajawe raznovrsnih objekata narodnoggraditeqstva usled nedovoqno razvijene svesti o wihovojvrednosti i slabo izra`ena potreba za ~uvawem iobnovom zna~i i neminovno izumirawe tradicionalnihzanata, alata i izraza koji obja{wavaju odre|ene pojmovevezane za wih.Nedostatak leksikona, priru~nika odnosno prikladnogre~nika iz oblasti narodnog graditeqstva ozbiqnoote`ava rad istra`iva~ima raznih struka, ali isavremenim graditeqima, qubiteqima tradicije, kao istudentima raznorodnih fakulteta koji izu~avaju ovumateriju.Uvi|aju}i ove pojave, profesor arhitekta dr Slobodan M.Nenadovi} je, posle dugodogi{weg strpqivog, predanog isistemati~nog rada stvorio Ilustrovani re~nik izraza ipojmova u narodnoj arhitekturi, koji po koncepciji, obimui sadr`aju predstavqa zna~ajan doprinos izu~avawu na{e
tradicije i wene materijalne kulture.Publikacija ima slo`enu strukturu, sastavqenu iz vi{e celina ipoglavqa, obima 428 strana, sa ve}im brojem crno - belihilustracija (crte`a i fotografija).Posle predgovora, u kome autor obja{wava koncepciju re~nika iprimeweni metod, sledi najobimnije poglavqe u kwizi, kojeujedno predstavqa i prvu celinu, pod nazivom Narodni izrazi ufolklornoj arhitekturei svrstani po azbu~nom redu. U wemu susabrani pojmovi i wihovi sinonimi koji se kasnije, u drugom delure~nika, pojavquju u razli~itim poglavqima sa svojimilustrativnim prilogom. Druga celina je sastavqena od dvadeset poglavqa razli~itesadr`ine i obima koji zajedo predstavqaju jedinstvenilustrovani re~nik iz slede}ih tematskih oblasti: Primarnastani{ta qudi i stoke; Seoske ku}e u Srbiji; Seoska ku}a uCrnoj Gori, Bosni, Makedoniji i Hrvatskoj; Prenosnice ipovoznice; Seoska ku}a u Sloveniji; Seoska kamena ku}a uprimorju, Crnoj Gori i Hrvatskoj; Stanovawe na Kosovu, Metohijii u Crnoj Gori; Seoska ku}a Vojvodine; Vodenice i suva~e; "Ku}a";Gradska ku}a orijentalnog stila; Hanovi, Mezulane, Pandurice,Magaze; Islamske verske i javne gra|evine; Pravoslavne verskei profane gra|evine; Manastirski i drugi konaci; Javne zgrade;Utvr|ewa, konstrukcije; Proizvodwa Materijala - cigle,}eramide, kre~a i maltera; Majstori, prenos materijala nagradili{te, alati, protomajstori i paliri De~anski
Slobodan N. Nenadovi}
ILUSTROVANI RE^NIK IZRAZA U
NARODNOJ ARHITEKTURI Izava~: Prosveta, Beograd
133
Kw
ige
protomajstor FRA VITA i protomajstor \or|e sabra}om Dobroslavom i Nikolom, Studeni~kiprotomajstor, srednovekovni primeri gra|ewasa fresaka, Zidarski alat, Kamenoreza~kialat, Kontrola gra|ewa (havajice i terazije).Kwiga donosi fotografije i crte`e ugledniharhitekata i profesora, akademika AleksandraDeroka, Slobodana M. Nenadovi}a, Zorana B.Petrovi}a, Ranka Findrika, \or|a Petrovi}a,Nikole Dudi}a i dr. vode}ih stru~waka izoblasti za{tite i revitalizacije graditeqskeba{tine kod nas.Re~nik je nastao na osnovu prou~avawaodabrane literature koju su napisali na{i istrani antropogeografi, sociolozi,istori~ari, etnolozi i arhitekte, kao i bogatogterenskog istra`ivawa samog autora.Svaka re~ ili pojam ima svoje tuma~ewepotkrepqeno izvorom, tako da publikacijaodi{e dokumentarno{}u koja ~itaoca svestranoupu}uje u tajne narodnog graditeqstva kaoneodvojivog dela narodne kulture odnosnotradicije na ovim prostorima.Istra`ivawa prostora nekada{we Jugoslavijeomogu}ilo je celovito sagledavawe sli~nosti irazlika u nastanku seoskih naseqa, ku}i{ta ipojedina~nih objekata razli~itih namena koje suposledica uticaja prirode odosno podnebqa iupliva raznih kultura (ku}a u Primorju i krasu,planinska ku}a itd).Pored ukazivawa na zna~ajan fond re~i izoblasti narodnog graditeqstva, profNenadovi} nas, koncepcijom re~nika, podse}ada narodno neimarstvo nije izolovana oblastarhitekture ve} integralni deo graditeqskeba{tine. Poseban uticaj narodno neimarstvo je imalo nastvarawe profane arhitekture u gradovima,varo{ima i varo{icama Balkana, gde sa~uvanikwa`evski dvorovi, kao i ku}e vi|enijihdoma}ina, predstavqaju najboqa dokumenta togavremena.
U poglavqima posve}enim pravoslavnimhramovima i monumentalnoj arhitekturi ukazujena elemente graditeqskog ume}a koji su srodnisa narodnim graditeqstvom. To saznawa posebno je uo~qivo u delovimakwige gde su prikazane konstrukcije,materijali, alati zastupqeni kako u narodnoj,tako i u profanoj i monumentalnoj arhitekturiovog podnebqa, u meri u kojoj su to okolnostiomogu}avale.Posebno poglavqe u svom radu posvetio jearhitekturi Hilandara kao najzna~ajnijemspomeniku srpske kulturne ba{tine, kaoishodi{tu narodne prosve}enosti i neimarskogume}a brojnih graditeqa kroz razne epohe.[iroj stru~noj javnosti profesor Nenadovi} jepoznat kao ugledni stru~wak koji je niz godinarukovodio radovima na za{titi irevitalizaciji ve}eg broja najzna~ajnijihsakralnih gra|evina i kompleksa /Hilrndar,Sveti Arhan|eli i dr./Svoje bogato nau~no i stru~no iskustvopreto~io je u ve}i broj studija, uxbenika imonografija, a ovim delom je zaokru`io svojstvarala~ki opus, zatvaraju}i celovit krug kaosvestrani istra`iva~ graditeqske ba{tine itradicionalne kulture na ovim prostorima.Ako se mo`e ne{to zameriti ovoj publikaciji jeskroman kvalitet ilustracija (neujedna~enazastupqenost likovnih priloga, slab kvalitet{tampe pojedinih crte`a, nepotrebno uve}awepojedinih priloga) {to spada vi{e u domentehni~kog urednika, nego autora re~nika.Me|utim, to ne umawuje zna~aj i doprinos ove publikacije razvijawu interesa za prou~avawe materijalne kultureovih prostora posebno kod mladih istra`iva~a koji ve} danas retko mogu dasretnu izvorne oblike na{e graditeqskeba{tine u ruralnoj sredini.
arh. Goran M. Babi}
Oti{ao je bard jugoslovenske i srpske arhitektureUro{ Martinovi}. Oti{ao je ceweni profesor arhi-tekture. Od wega smo svi u~ili, saznavali, pratili ga.
Wegovim neprisustvom, neizbe`no je ostala praz-nina, sugestivne, sna`ne neophodne re~i o arhitek-turi, samo wemu svojstvene. Ona je nama bila ~esto,ne samo nauk, ve} i pomo} u iznala`ewu puta ka ciqui odagnavawu dilema.
Na katedri za projektovawe Arhitektonskog fakulte-ta u Beogradu ostalo je zauvek upra`weno mesto vo|e.
Na na{im stru~nim skupovima, odigravalo se sa-vetovawe, bu|ewe, “progledavawe”, uz radost prisut-nih, kada je govorio Uro{ Martinovi}. Videlo setada, da su ga svi voleli. Voli se, ko ~ini dobra na-{oj svesti, savesti i poma`e spoznaji, te`ine i lepo-te posla - `ivota arhitekata.
On je to umeo. Govorio je “sa arhitekturom se nemo`e flertovati”. Govorio je, gradio, pisao, u~ionas. Ugradio se u na{e `ivote.
Nema arhitekte, na ovim na{im prostorima, kojinije ispo{tovao ugledno mesto Uro{a Martinovi}a usvetu arhitekture.
Imao sam tu sre}u, da budem student i da diplomi-ram u ateqeu profesora Uro{a Martinovi}a, azatim provedem godine pored wega, kao wegov asis-tent, docent ...
prof. arh. Predrag Cagi}
Uro{ Martinovi} je ro|en 1918. godine na Cetiwu.
Osnovnu {kolu zavr{io je u Bajicama, a ni`u gimnaziju naCetiwu. Sredwu tehni~ku {kolu arhitektonskog smerazavr{io je 1939. godine u Beogradu. Arhitektonski fakul-tet u Beogradu upisao 1947., a diplomirao 1951. godine.
Zaposlio se 1951.godine na Arhitektonskom fakultetu uBeogradu kao asistent, a 1983. godine penzionisao se kaoredovni profesor.
Na fakultetu se bavio prakti~nom (ateqe) i teoretskomnastavom (osnovao predmet: Teorija arhitekture).
U dva mandata bio je dekan Arhitektonskog fakulteta, a uvi{e navrata {ef Katedre za projektovawe.
Direktor Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbijebio je od 1980.-1983. godine.
Aktivno se bavio radom u dru{tvenim i stru~nim organi-zacijama. Izme|u ostalog bio je i predsednik Saveza arhi-tekata Srbije i Saveza arhitekata Jugoslavije.
U~estvuju}i na urbanisti~ko-arhitektonskim konkursimaosvojio je preko 25 nagrada i otkupa (od toga 7 prvih nagrada).
Iz oblasti arhitekture i urbanizma napisao je pet kwigai objavio vi{e desetina napisa u dnevnoj, periodi~noj{tampi i stru~nim publikacijama.
ZNA^AJNIJI PROJEKTI I REALIZACIJEOd velikog broja arhitektonskih i urbanisti~kih pro-
jekata (50), izvedenih objekata (25) i konkursnih radova(42), najzna~ajniji su: Centralna zona Novog Beograda,Centar mesne zajednice Fontana na Novom Beogradu, Blok30 na Novom Beogradu, Centar op{tine Palilula saupravnom zgradom Skup{tine grada, po{tanskom {tedioni-com i objektom preduze}a ″Ineks″, Institut za izotope u
Beogradu, Biolo{ki institut u Beogradu, stambene zgradena Sewaku, Zemunu, i Novom sadu, Gimnazija u Para}inu,Akademija nauka u Podgorici, urbanisti~ki planovi Budve,Be~i}a, Petrovca na moru, hale Pionir u Beogradu, bloka21 u Novom Beogradu.
KWIGESvet arhitekture (1971.); ModernaBeograda, Arhitektura Srbijeizme|u dva rata (1972.); Beograd1945-1975, Urbanizam i arhitektu-ra (1978.); Cetiwe, Spomeniciarhitekture (1980.); Fragmentijednog vi|ewa arhitekture (1983.).
ZNA^AJNE NAGRADE I PRIZNAWAOktobarska nagrada gradaBeograda (1968.), Borbina nagradaza arhitekturu (1967.), Sedmojulskanagrada za `ivotno delo (1987.),Velika nagrada Saveza arhitekataSrbije za celokupan opus (1983.).
134
ARHITEKTA
URO[ MARTINOVI] IINN MM
EEMMOO
RRIIAA
MM
„Fontana“ na Novom Beogradu
135
Radomira Malobabi}a upoznao sam negde napo~etku 1980-tih, u Tuheqskim Toplicama u Sloveniji,na va`nom seminaru iz oblasti ruralnog razvoja. Jo{tada, na po~etku wegove karijere, zapazio sam osobukoju krase osobine izvanrednog uo~avawa problema.Nisam ni slutio da }emo jednoga dana raditi u istojinstituciji, po{to je prethodno uspeo da stekne, prvomagistarski stepen, a zatim i zvawe doktora nauka izgra|evinskog domena. Kao i mnogi od nas, imao jete{ku sudbinu, po~ev od detiwstva koje se razvijalo,kako on ka`e u svojoj kwizi "Vje~iti progon", "pod vid-nom paskom nacionalizma koji je nekad bio stimulansza uspje{ne rezultate, a nekad velika depresija idestabilizacija moje li~nosti". Ipak, posle diplomi-rawa u Sarajevu, imao je sre}u da svoj `ivotni put"nastavi u slobodi", za koji ka`e da "nije usamqen, aliima specifi~nu vrednost". Posle kra}eg sta`a u CIP-u, slede}a Radomirova "stanica" je IAUS u kome jestekao svu svoju stru~nu i nau~nu zrelost.
U tom, za wega novom ambijentu, ogledao se kolegaMalobabi}, uglavnom, u dva domena rada: urbanom iruralnom i to, kako u stru~nom tako i u nau~nomokviru. Sudbina je htela da, i sam izbeglica, za prvesvoje zadatke dobije "Organizovawe trajnog zbri-wavawa izbeglica izgradwom novih seoskih naseqa"na Kosmetu. Od stru~nih radova isti~u se posebno"Prostorno ure|ewe infrastrukturnog koridora X" i"Prostorno - urbanisti~ki uslovi za izbor lokacijaprate}ih sadr`aja autoputa" i dr.
Uz to, dr Malobabi} osta}e upam}en kao jedan odnajplodnijih nau~nih radnika IAUS-a. U tom kontek-stu, objavio je svoja poglavqa u kwigama, monografi-jama i zbornicima u nekih 11 radova iz oblasti sao-bra}ajne i ruralne problematike, 55 radova odnacionalnog zna~aja u zbornicima, ~asopisima i sl.Tu su i tri rada od me|unarodnog zna~aja. Vredi ista-}i i wegovo anga`ovawe na unapre|ewu razvoja sela,{to je ostvario svojom aktivno{}u u okviruUdru`ewa urbanista Srbije, kako kroz li~ne inici-jative, tako i kroz konkretno organizovawe vi{esimpozijuma, savetovawa i seminara iz ove obalsti.Kao recenzent wegovih brojnih radova, mogu slobod-
no re}i da je bio jedan od najboqih poznavalaca pro-blematike sela. Posebno isti~em rad "Urbanisti~ko- morfolo{ke promene u selima Srbije" i rad"Lokalna putna mre`a u funkciji odr`ivog razvoja isela i cele op{tinske teritorije".
Ne mawi zna~aj ima anga`ovawe dr Malobabi}ana istra`iva~kim projektima. Bio je rukovodilacistra`iva~kog projekta "Odr`ivi razvoj planinskihpodru~ja Srbije" i "Razvoj, prostorno ure|ewe i ko-ri{}ewe magistralnih infrastrukturnih koridora uSrbiji".
Na osnovu svih tih rezultata i dokazane kompe-tentnosti promovisan je u nau~no zvawe VI[INAU^NI SARADNIK.
Ipak, ovo se}awe na na{eg dragog koleguMalobabi}a, koji nas je napustio iznenada, ne bibilo kompletno a da se ne ka`e ne{to i o wegovojli~nosti koja je ugra|ena u sva pomenuta dela. Jer,urbani i ruralni razvoj, kojima je posvetio svoj`ivot, integralan je sa procesom promena i uti~e nawih. Ali, efikasni qudi su va`ni u tom procesu, istokao i dobro zami{qen i pogodno operacionalizovanrazvoj. On je bio jedan od onih koji pokre}u proceskroz ideje i jake predloge, koji }e lokalnim organimadati neki vid sve`e perspektive. U tom smislu, kole-ga Malobabi} spada u red li~nosti koje su daledoprinos nastojawima da se fenomenologija isu{tina, kako infrastrukture tako i sela {to argu-mentovanije objasne. Radomir je, naro~ito, bio poz-nat po sposobnosti da probleme otkrije i urakqivi{estrukim pravcima logisti~kog promi{qawa,uva`avaju}i genetski aspekt sastojaka i spregu tokovana liniji DRU[TVO - GRADITEQSTVO.
Dr Radomir Malobabi} osta}e upam}en kao vrsanstru~wak i nau~ni radnik, pun entuzijazma za promenena boqe, dru`equbiv, vedrog duha, komunikativan uinicirawu brojnih nau~nih skupova, ponekad o{tarali pravi~an u istupawima u sredini gde se kretao iradio, ukratko, dobar ~ovek koji }e nam nedostajatipo~ev od jutarwih susreta uz kafu pa do dinami~nihdiskusija o raznim problemima.
Dobrivoje To{kovi}
IINN MM
EEMMOO
RRIIAA
MMDR RADOMIR MALOBABI]
136
Radovi se predaju na na~in i u formatu koji je dole propisan.Du`ina teksta je pola autorskog tabaka ili 8 strana sa proredom1,5 i marginama 2,5 cm sa svake strane (ili oko 14 500 znakova -Characters with sapces), ukqu~uju}i podatke o kori{}ewu literaturei napomene.
Radovi se {aqu na adresu redakcije IAUS - "Arhitektura iurbanizam" Bul. kraqa Aleksandra 75/II, ili na [email protected]
Radovi podle`u anonimnoj recenziji. Nakon obavqene recenzi-je, autorima se {aqe mi{qewe recenzenata, po kome treba da pos-tupe, ukoliko ima primedbi. Rad potom vra}aju redakciji. Ukolikoautori ne prihvate sve sugestije recenzenata, potrebno je da po{a-qu obrazlo`ewa koja }e razmotriti (po mogu}stvu) isti recenzen-ti i redakcija.
Uz rad treba dati dopis u kome autor navodi da rad u ovom obli-ku nije bio ranije publikovan u nekom doma}em ili inostranom~asopisu ili monografiji.
Na~in pisawa i format:Jezik: srpskiPismo: }irilica za sve priloge koji sadr`e tekst, (font Cir Futura
12 pt).Dati apstrakt rada i kqu~ne re~i na srpskom (font Cir Futura 12
pt). Naslov rada, pro{ireni rezime rada sa kqu~nim re~ima i na-
slove ispod slika dati i na engleskom. (font: Futura).Ukoliko autori nemaju potrebne fontove redakcija }e ih dosta-
viti putem e-maila ili na disketi.Rad se {aqe u dve kopije. Jedna kopija treba da sadr`i: naslov,
ime i prezime imena autora i instituciju gde je autor(i) zaposlen(ukoliko je zaposlen). Uz instituciju treba dati kompletnu adresu,telefon, faks, e-mail adresu. Kada ima vi{e autora i vi{e insti-tucija koristiti superskript *, ** i ***. Druga kopija ide recenzen-tu i ne trba da sadr`i ime autora.
Apstrakt na srpskom: Apstrakt dolazi odmah posle glavnog naslova i imena autora i
treba da sadr`i maksimalno 200 re~i teksta i kqu~ne re~i.Apstrakt treba da bude kratak rezime rada, koji obja{wava sa`etuideju i metode koje su kori{}ene u radu. U apstraktu se ne dajucitati i reference. Apstrakt ne treba da sadr`i delove iz uvoda.
Pro{ireni rezime na engleskom:Naslov rada, apstrakt i kqu~ne re~i treba dati i na engleskom.
Rezime ne treba da bude ve}i od 1,5 strane (sa proredom). Poredrezimea dati naslov rada na engleskom, potpise ispod slika (kojiidu dvojezi~no) orginalna strana imena i sl.
Tekst:Tekst treba da sledi logi~an i jasan plan. Treba izlo`iti raz-
log za rad i wegov odnos prema sli~nim prethodnim radovima. Me-tode i tehnike opisati na jasan na~in. Ukoliko u radu postoje re-zultati i diskusija rezultata, kao i preporuke, po`eqno je odvo-jeno ih prikazati.
Tekst treba da je podeqen u poglavqa i svaki deo treba da imanaslov. Prvi nivo naslova pi{e se velikim slovima, bold. Za dru-gi nivo naslova koristi se ista veli~ina slova s tim {to je prvoslovo veliko, ostala mala, bold. Za tre}i nivo naslova koristitiitalik.
Potrebni simboli i tekst markeri koje nije bilo mogu}e upisatiu bazi~nom tipu slova (npr.: ∑, π, β, α, ″ ...), potra`iti u meniju Insert- Symbol (Word) ili napisati i podvu}i olovkom na od{tampanojkopiji.
Kada se strana imena prevode na srpski jezik, kod prve pojave utekstu, treba (u zagradi) da budu napisana u orginalu.
Fusnote:Fusnote ili napomene koristiti za citirawe ili pozivawe na
izvore. Ilustracije i tabele:Ilustracije i tabele treba da budu numerisane i snabdevene
odgovaraju}im naslovom. Sve ilustracije i tabele treba da imajuuputnice u tekstu. Poziv na slike ili tabele u tekstu se ozna~ava:(Sl. 1) ili (Tab. 1). U prvom koraku, kada se radovi {aqu za recen-ziju, slike i tabele dati na odvojenim listovima sa ozna~enim bro-jevima i naslovima.
Zahvalnica:Ukoliko autor ima potrebu da se pojedincu ili ustanovi zahvali
za doprinos u radu, taj tekst se stavqa u kurzivu, mawim slovima uodnosu na osnovni tekst, posle osnovnog teksta, a pre literature.
Literatura:Literaturu treba dati po azbu~nom redu: Prezime i inicijali
imena autora; inicijali imena i prezime ostalih autora; godinupublikovawa (u zagradi); naslov rada, naziv ~asopisa (tip slova –italic), broj ~asopisa (bold), broj strana (od - do). (Za kwigu: mestopublikovawa i ime izdava~a), broj strana (od - do).
Primeri: � za ~asopis: Radosavqevi} R. (1995.), Osnovi za{tite gradite-
qskog nasle|a jezgra Novog Sada, Arhitektura i urbanizam 2,str.23 - 32;
� za kwige: Brki} A. (1992.), Znakovi u kamenu, Beograd, Savezarhitekata Srbije, 242 - 243;
� napomena u okviru teksta, poziv na literaturu: (Brki}, 1992).Prilozi:Ukoliko postoji potreba za prilozima koji dodatno obja{wava-
ju osnovni tekst, oni sadr`e sporedne, ali va`ne podatke kao napr.metode analize, kompjuterske ispise, listu simbola kao i dodatneilustracije ili tabele. Prilozi se stavqaju posle literature itreba da se ozna~e slovima, brojevima ili zaglavqem i na tajna~in se na wih poziva u osnovnom tekstu.
Nakon recenzije i prihvatawa rada za {tampu, sve gorenavedene napomene va`e. Tekst i ilustracije predati u jednom odslede}ih formata: � tekstualni prilog: Microsoft Word (*.doc);� tabele i grafikoni: Excel, Origin;� dijagrami, {eme i sl.: CorelDraw (*.cdr), AutoCAD (*.dwg),
Designer;� fotografije, crte`i i sl.: TIFF (u rezuluciji min 300x300) ili
ih dati za skenirawe.Napomene:
� kona~na verzija teksta podle`e lektorisawu (srpski i engleski);� objavqivawe radova se ne pla}a;� radovi se ne vra}aju autorima;� autori ~iji radovi budu objavqeni dobijaju dva primerka
~asopisa.� ukoliko autor `eli da, u skladu sa dosada{wim formatom
~asopisa, da neke sugestije vezane za prelom teksta (raspored,veli~ina slika itd), mo`e dati predlog koji }e biti razmotren. Va`na napomene:Da bi ~asopis bio kategorisan kao vode}i nacionalni potreb-
no je da autori {to vi{e citiraju radove autora koji su objavqeniu drugim vode}im nacionalnim i me|unarodnim ~asopisima.
AUTORIMA O NA^INU PRIPREME PRILOGA ZA ^ASOPISUPUTSTVO
CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd
71/72
Arhitektura i urbanizam: ~asopis zaprostorno planirawe, urbanizam i arhitekturu /glavni i odgovorni urednik Mila Pucar. – God. 1,br. 1 (1. decembar 1994) - . – Beograd (Bulevarkraqa Aleksandra 73/II) : Institut za arhitekturui urbanizam Srbije, 1994 – (Beograd : AMDGrafik). – 30cm
PovremenoISSN 0354 – 6055 = Arhitektura i urbanizam
COBISS.SR-ID 8014860