broj 14 • godina IV

www.gradjevinarstvo.rs www.build.rs

Tema broja

Podovi ipodne obloge

Tema broja

Podovi ipodne obloge

poslovanje

Jezik tržišta

green build

Upravljanje otpadom

Teški metaliu zemljištu

fokusGde nam je

arhitektura?

poslovanje

Jezik tržišta

green build

Upravljanje otpadom

Teški metaliu zemljištu

fokusGde nam je

arhitektura?

build

14w

ww

.build

.rs

registrujte se za

BESPLATNEprimerke!

Topic of the next issue:

SMART HOUSES

/build 15/

Free business construction industry magazine

Besplatni poslovni magazin građevinske industrije

Tema narednog broja:

SISTEMI UPRAVLJANJA U ZGRADAMA (PAMETNE KUCE) /build 15/

Luke Vojvodica 30, Beograd

tel: 011/2562 004

www.build.rs

info www.gradjevinarstvo.rs 8

promo Sendvič paneli (KINGSPAN) 18poslovanje Marketing u građevinarstvu

Jezik tržišta 22tema broja Podovi i podne obloge 24

Lakovi na bazi vode (MUREXIN) 30PVC sportski podovi (LEVELO) 32 Otirači nove generacije – 3M (EAST) AG PREDSTAVNIŠTVO BEOGRAD 33

Obnova, restauracija i dubinska zaštita kamenih podova (3M STONE GROUP) 34TARKETT vizija podnih rešenja 35

zanimljivosti Otirači za poslovne objekteC2C sertifi kacija u Kaliforniji 36

tema broja Protivklizni limovi i gazišta(PERFOM) 37Visokonosivi trapezni profi lTR 80/900 (INM) 38Prilagodljiva podnožja BUZON (MARAMO) 39Kompletna sistemska rešenja za vaš pod (RINOL) 40

fokusarhitektura

Gde nam jearhitektura? 42

promo Vaš partner za krov, fasadu i hidroizolaciju (FILLI STAHL) 46

energetskaefi kasnost

Termoizolacija montažnih kućaSaradnjom sa proizvođačemdo bolje izolacije 48

promo Fasade sa ROCKWOOL kamenom vunom 50

promo TRESPA TopLabECO-FIBRE (POLYKEM SR) 51Proizvodnja građevinskog materijala(MARKO TODOROVIĆ MATOX) 52Firestone UltraPlyTM TPO: ekološka membrana (ALTO MATERIJALI) 54Specijalisti za rad na visini (AURORA ALPEX) 56GPD BANKOVIĆ 57Fluidtherm PP-R program (PEŠTAN) 58Kalzip® rešenja u arhitekturi(ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI) 59EKOPLAST sistemi vodovoda i kanalizacije 60Masaža za novo doba (ARCUS) 62Izvođenje montažnih objekata (ROLOMATIK) 64Nova dimenzija održavanja sistema vertikalnog transporta (TECON SISTEM) 66Zaokružen proizvođač reklama(SIGN FACTORY SIGNUM) 67Tehnička zaštita objekata (SECURITON) 68TensarTech rekonstrukcija brane (LIPEX) 69Termoizolacioni mašinski malter(IZOTEH) 70

green build Upravljanje otpadomPonovna upotreba, reciklaža i deponije 71

Teški metali u zemljištu i njihov uticaj na biljke 75

promo Privremene ograde (SIGMA PROMET) 78

narudžbenica 82

Potražiteu ovom broju

...

Kompletan sadržaj i sve prethodne

brojevepronaći ćete na adresi

www.BUILD.rs

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs

Tema brojaTema broja

Podovi i Podovi i podne oblogepodne obloge

7575

marketing u marketing u građevinarstvu građevinarstvu

Jezik Jezik tržištatržišta

2222

Teški Teški metali metali u zemljištu u zemljištu

i njihovi njihovuticaj na biljkeuticaj na biljke

2424

Sadržaj

Aduro Quadrum www.hausbau.rs 63Alto građevinski materijali www.altoscm.eu 55 Aluplast BGD www.aluplast.eu 23 Azma www.azma.rs 22 Botomex www.botomex.rs 8Build magazin www.build.rs 2Dema www.dema.rs 49Doka SERB www.doka.com/rs 3Esal www.esal.si 7Gas net inženjering gasnet@sbb.rs 12Gates www.gates.co.rs 14Industrijski podovi Jagodina www.rpm-belgium.eu 25Interstones 034/705-025 36Izokop www.izokop.com 41Jadranski sajam www.adriafair.co.me 61Kingspan www.kingspan.rs 1Layher www.layher.rs 9Legi SGS www.legi.rs 15Magic Floor www.amptonwoodenfl oor.com 27Metal-Cinkara www.metalcinkara.co.rs 19Mobi Mouse www.conectivia.rs 13Murexin www.murexin.com 31Nikolić viljuškari nikolic-viljuskari@microsky.net 17Obo Bettermann www.obo.rs 26Olko www.olko.co.rs 29

Pavstone www.pavstone.rs 24Perin www.perin1.com 11Piramida www.piramidasm.rs 53Portal Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 20/83 R Point www.rpoint.rs 28Rollplast www.rollplast.com 47Rolomatik www.rolomatik.com 65Šumadija granit sumadijagranit@ptt.rs 84Termodom www.termodom.rs 10Trimo Inženjering www.trimo.rs 16YUbel inžinjering www.yubelinzinjering.co.rs 48

INDEX OGLASA

Aleksić limarija www.limarijaaleksic.com 80

Cementni proizvodi www.cementni.co.rs 80

Granora www.granora.net 80

Klima DOP www.klimadop.com 80

Kolos RR www.kolosrr.co.rs 79

Kolubara gas tomic.miloje@nadlanu.com 79

Krstonošić krston@sbb.rs 79

Nivas CO www.nivas.co.rs 79

S.R.R. Mitrović ranko86@hotmail.com 79

Šens www.parketshop.net 79

Trag u prostoru traguprostoru@hotmail.com 80

7474

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs

Ponovna Ponovna upotreba upotreba i reciklaža i reciklaža otpadaotpada

RUBRIKA OGLASI

Mega-sistemi Mega-sistemi upravljanja upravljanja otpadomotpadom

Los Los AnđelesAnđeles Principi Principi

izgradnje i izgradnje i logistika logistika deponijadeponija

Upravljanje Upravljanje otpadomotpadom

7171

72727373

Arhitektura je verovatno jedna od najčudnovati-jih profesija kod nas i nemoguće je o njoj napi-sati smislen tekst. Uvek će zvučati kao pokušaj da maturantu objasnite šta to znači biti arhitekta, u Srbiji. Da li ste to nekad pokušali? Praktično ne-moguć zadatak... Učene glave lamentiraju nad profesijom optužujući bolonjski sistem školovanja da će upropastiti stru-ku, da ne pruža dovoljno tehničkog znanja, da ne osposobljava studente za posao. Recimo da to jeste tako. To bi tada značilo da je stari sistem u tome uspevao. To bi dalje značilo da je naša arhitektu-ra pre bolonjskog sistema bila u rukama odlično obučenih i obrazovanih stučnjaka. A... gde se to vidi u našem okruženju? Sa druge strane, brojni su primeri dobrog prije-ma za naše arhitekte na katedrama i u biroima širom sveta. Naravno, i kod nas rade arhitekte koje o svom pozivu znaju sve što može da se zna, ali, mora biti da oni nisu jedini koji potpisuju projek-te. Opet, kada ste poslednji put čuli u medijima da je sagrađena zgrada tu i tu, po projektu arhitekte ili biroa tog i tog? Uglavnom su izvođači prosto podigli zgradu i to je sve što se o njoj ima reći. Studenti i mlade arhitekte rade u nezvaničnim bi-roima razrade projekata za domaće tržište i beli svet. Neće biti potpisani, nemaju radni staž, čuli su da postoji pojam prekovremeno ali im nije sa-svim jasno koja je razlika između prekovremenog, vikend-konkursa i regularnog radnog vremena. Starije kolege se sećaju da cena projektovanja iz-nosi određeni procenat ukupne cene investicije. Međutim, izgleda da to ne znaju oni koji investi-raju. Overa projekta košta toliko, lepljenje pločica toliko, dopremanje betona toliko, malterisanje to-liko, stolarija toliko...

Koliko košta crtež, ideja, rešenje? To ne košta jer je opšti stav da može i bez njega. Stav? Zapravo praksa. Najveći investitor, Država, gradi sportske sale, obdaništa, socijalne stanove... bez arhitektonskih konkursa. Kada se umilostivi i raspiše konkurs, on ne podrazumeva da pobednik dobija posao raz-rade projekta jer sledi arhitektonski tender koji pobedniku daje slobodu da projekat izmeni. Zatim imamo i situaciju da, pune tri godine na-kon predaje glavnog projekta za Narodni muzej u Beogradu, rešenje bude odbijeno. Muzej je pod skelama, kao i Muzej savremene umetnosti, i dve najznačajnije institucije te vrste u glavnom gradu godinama su van funkcije – u isto vreme. Apsurda je bezbroj... Arhitektonski promašaji i neetični potezi ne nai-laze na osudu struke, niko se nikom ne zamera, svako radi najbolje što može i gleda svoja posla. Svoja posla? Arhitektura se od drugih inženjerskih struka razlikuje po većem broju pristupa, interpretaci-ja, raznolikijim rešenjima, i samim tim, i kada je mnogo manje nepoznatih nego što je to slučaj kod nas, ona ostavlja širok prostor za analizu, različita mišljenja, valorizaciju... Zato se ne treba plašiti da ćemo bez problema ostati. Biće ih, dostojnijih i ozbiljnijih, ali tek onda kad arhitektonska struka zaista počne da gleda svoja posla i pokuša da se izbori za svoje mesto u srpskom građevinarstvu, i naravno – za titulu koju nosi u svom imenu...

Urednik,Mladen Bogićević

REDAKCIJA

GLAVNI UREDNIKTomislav Stamenić

UREDNIKMladen Bogićević

IZVRŠNI UREDNIKAleksandra Jovanović

DIZAJN I PRIPREMAIvan Anđelovski

Vladimir Končarević

DIREKTOR MARKETINGADunja Filipović

MARKETINGJelena Božić

Tanja VićentijevićKatarina Đurić

Monika IlomanoskiMirna Memetović

OBRADA I UNOS PODATAKAEmilija Mitić

FINANSIJEJelena Hajduković

Stana Arsenić

IZDAVAČ

Luke Vojvodića 3011090 Beograd

tel/fax: +381 11 25 62 004 25 62 005

e-mail: info@infonetgroup.comwww.infonetgroup.com

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa

i promotivnih tekstova

ŠTAMPARotografi ka d.o.o.Segedinski put 7224000 Subotica

ISSN 1452-8495CIP

Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije

Beograd 624

COBISS.SR-ID 139422220

A R H IA R H INaslovna strana:

KINGSPAN PANELI

Da li je rano da pričamo o arhitekturi? Da li ona treba da dođe na kraju, kada uredimo sve ostalo: katastarske knjige, urbanističke planove, zakone, opštu ekonomsku situaciju, itd? Da li će političari tek tada pozvati, ili bar pomenuti, projektante dok seku vrpce pred novim kućama? Ako je tako, zašto uporno i dalje školujemo stotine arhitekata svake godine? Da bi mogli da nacrtaju palirske planove, da iskotiraju sve potrebne detalje, da ima ko da pripremi projekat za dobijanje dozvola, da ima ko majstorima da stoji nad glavom? Nadam se da ne.

nepr

ofi tn

o st

anov

anje

, blo

k 61

, Beo

grad

, aut

or G

rozd

ana

Šišo

vić

nepr

ofi tn

o st

anov

anje

, blo

k 61

, Beo

grad

, aut

or G

rozd

ana

Šišo

vić

8

info

Airport city Beograd – Isporuka 12600m2 ker. pločica i granitne keramike

GTC Avenue – Isporuka i ugradnja 34000m2 ker. pločica i granitne keramike i gradjevinske hemije Mapei

Hotel Splendid – Isporuka 45000m2 ker. pločica i granitne keramike

Poslovni objekat, blok 26 – Isporuka i ugradnja 8000m2 ker. pločica i granitne keramike i gradjevinske hemije Mapei

Deligradska 14/2, 11000 Beogradtel: 011 2683 503, 2658 433fax: 011 3611 573, 3621 781email: office@botomex.rs studio@botomex.rs www.botomex.rs

DEVap - nova tehnologija hlađenja iz NREL-a - uštede energije preko 50%?

Nacionalna laboratorija SAD za obnovljivu energiju (NREL) razvila je novi proces kli-matizacije za koji tvrdi da ima potencijal da smanji potrošnju energije za 50-90% u od-nosu na druge efi kasne sisteme istog tipa.

DEVap (Desiccant-Enhanced evapora-tive air conditioner) koristi tehnologiju membrana kako bi kombinovao efi kasnost hlađenja prilikom isparavanja i potencijala sušenja tečnog slanog desikanta (materijala za sušenje).

NREL planira moguće izdavanje licenci fi rmama za korišćenje ovog sistema u svo-joj proizvodnji. Zbog principa na kom radi, DEVap je podesan za suve klime gde ispa-ravanjem i isušivanjem vazduha mogu da se postignu smanjenja temperature.

Krađe solarnih panela u SAD

Za samo dve nedelje u maju ove godine lo-povi su udarili na dve škole u oblasti San Franciska i odneli solarne panele i prateću opremu u vrednosti od 50.000 dolara. Još od 2008. godine na tržištu solarnih panela poznat je ovaj problem, a od tada krađa so-larnih panela sa kuća i javnih zgrada raste proporcionalno rastu novih instaliranih megavata.

SolarInsure, nacionalna brokerska fi rma koja je specijalizovana za osiguranje sistema za obnovljive izvore energije protiv krađe, objavila je da je širom SAD broj zahteva za

odštetu povećan za 17% u 2009. u odnosu na 2008. godinu. Ara Agopian, predsednik SolarInsure-a kaže da je fi rma prestala da izdaje osiguranja za instalisane sisteme koji nemaju sprovedene odgovarajuće mere obezbeđenja od krađe.

Kalifornija ima najveći broj instaliranih solarnih PV panela, i samim tim, naj-veći procenat porasta broja krađa – 26% u 2009. godini. Naravno, kako industrija napreduje, poboljšavaju se i sigurnosne karakteristike. Na primer, fi rma GridLock Solar Security nudi proizvod koji pove-zuje sve solarne panele u sistemu u jedno sigurnosno kolo povezano sa centralnom jedinicom za nadzor. Kada se makar jedan od panela odvoji iz sistema, kolo se preki-da, oglašava se alarm, i sistem automatski poziva lokalnu policijsku stanicu.

Start-up kompanija Tigo Energy napravila je dodatak za postojeći solarni sistem koji služi za monitoring i povećanje efi kasno-sti fotonaponskih (PV) panela. Čip koji se ugrađuje u panel bežično komunicira sa centralnom kontrolnom jedinicom. Ukoliko dođe do prekida komunikacije, panel se au-tomatski deaktivira (prestaje da isporučuje električnu energiju) i dolazi do alarmiranja. Deaktivirani panel bez specijalnog sigurno-snog koda nemoguće je ponovo aktivirati.

Kongresmen iz Kalifornije, Mike Th ompson, pripremio je predlog – Solar Technology Ro-admap Act koji bi trebalo da sačini nacional-ni registar za serijske brojeve solarnih panela (trenutno je na razmatranju u Senatu).

dok ne stignu fensi dok ne stignu fensi rešenja, može i ovako – rešenja, može i ovako – primer zaštite solarnog primer zaštite solarnog

panela od krađepanela od krađe

Univerzitet u Saudijskoj Arabijidobitnik LEED sertifi kata

Univerzitet za nauku i tehnologiju kralj Abdul (KAUST), Sudijska Arabija, prvi je projekat sa LEED Platinum sertifi katom u toj zemlji, ali i najveći sertifi kovani proje-kat te vrste u svetu sa svojih 496.000m2. O ovom projektu portal Gradjevinarstvo.rspisao je povodom objave nagrade AIA za 10 najboljih primera održive arhitekture za 2010. godinu – 2010 COTE Top Ten Green Projects.

Ukupno 1.152 solarnih kolektora za zagre-vanje vode zahvata površinu od 4.134m2

i proizvodiće oko 50GJ energije dnevno. Površina fotonaponskih panela na monu-mentalnom krovu za proizvodnju električne energije iznosi 16.567m2. Ova instalacija proizvodiće 4MW obnovljive energije što će smanjiti potrošnju energije za 5,7% od uku-pnih potreba univerzitetskog kompleksa.

Pored toga, 35% energije u kompleksu biće iz obnovljivih izvora posredstvom distribu-tera energije. Hlađenje cevima sa plafona i UFAD tehnologija klimatizacije omoguća-vaju uštede od 24,5%. U okviru kompleksa su i dva solarna tornja po 75m visine. Dva ventilatora prečnika po 3m izbacuju 95m3

vazduha u sekundi. Energija sunca stvara razliku pasivnog pritiska i nastaje lagani povetarac kroz zasenčena dvorišta. Na ovaj način postiže se bolji komfor van zgrada kampusa tokom 75% godine. Sistemi auto-matske kontrole uticaj ljudskog faktora na potrošnju energije svode na minimum.

U planu je instalacija ukupno 900.000m2 solarnih panela koji će, po završetku radova, proizvoditi svih 100% potreba za električ-nom energijom čime će ceo kampus postati karbon-neutralan.

KAUSTKAUSTDEVapDEVap

9

infoPerrinepod – luksuzna montažna kuća od prefabrikovanih armirano-betonskih modula

Perrinepod je proizvođač montažnih kuća i zgrada luksuznijeg tipa. Reč je o gradnji prefabrikovanim armirano-betonskim pa-nelima kojima je dobijena kapsula otpor-na i na ekstremne vremenske prilike.

Perrinepod luksuzne kuće najčešće čini ne-koliko spojenih modula, često i različitih dimenzija kako bi se dobila razigranija for-ma. Na sajtu proizvođača tvrdi se da tipična kuća koju isporučuju na tržište ima dva do tri modula koji čine do pet različitih kom-binacija.

Zbog snage konstrukcije ove kuće se prepo-ručuju posebno tamo gde je veoma moguće prisustvo izrazito jakih vetrova ili potresa.

O kakvoj homogenoj armirano-betonskoj strukturi je reč najbolje oslikava podatak da se istim modulima mogu graditi višespratni objekti kao što su stambeni blokovi ili ho-teli, a neki od ovih primera već se nalaze u različitim fazama realizacije.

Kada Perrinepod kaže višespratno – misli se na standardni model koji je dovoljno jak da se njime načini objekat visine 30 spratova.

Dakle, Perrinepod modulima mogu se graditi kuće u agresivnim sredinama (oba-le mora, trusna područja), urbane vile, luksuzna gradska naselja, hoteli, stambe-ne jedinice u zonama visoke gustine nase-ljenosti, itd.

– Perrinepod kuće nisu inferiorna kopija urbanog stanovanja niti rešenje za udaljenu kuću koje ljudi prihvataju zbog drugih okol-nosti – kaže se na sajtu proizvođača. Perri-nepod Pty Ltd ima veliko iskustvo na tržištu nekretnina, ali i kao izvođač i proizvođač.

Cena Perrinepod kuće kreće se od 100.000 evra za dvosobnu, dok oko 200.000 evra ko-šta kuća sa tri spavaće sobe i dva kupatila. Međutim, dok su termičke karakteristike tradicionalne kuće od opeke u Australiji R-1,9, Perrinepod ima R-6,8.

Na portalu www.gradjevinarstvo.rs možete pronaći više informacija o ovom sistemu gradnje i pogledati video-klip izgradnje kuće na sprat Perrinepod armirano-beton-skim prefabrikovanom montažnom kon-strukcijom – za samo tri dana.

Standardni moduli Standardni moduli Perrinepod kuće Perrinepod kuće dostupni su u tri dostupni su u tri veličine:veličine:• 6m x 7,5m• 6m x 7,5m (dvosobne jedinice) (dvosobne jedinice)• 9m x 7,5m • 9m x 7,5m (trosobne jedinice (trosobne jedinice sa jednim kupatilom) sa jednim kupatilom)• 12m x 7,5m • 12m x 7,5m (četvorosobne (četvorosobne jedinice sa dva jedinice sa dva kupatila) kupatila)

Perrinepod kuća – jedan Perrinepod kuća – jedan od osnovnih modelaod osnovnih modela

10

info

BeogradN.Sad

JagodinaPalić

SmederevoŠabac

Pančevo

011/347-05-05, 263-32-42, 331-71-66, 341-22-17021/824-428035/253-836024/755-585026/649-639015/375-549011/274-8090

Niš

ČačakPožarevac

Kragujevac

018/4542-790018/268-988032/461-063012/531-824034/6794-980

Obnova Marakane – 393 miliona

Obnova poznatog stadiona Marakana u Rio de Žaneiru koštaće 393 miliona dolara, ob-javili su brazilski zvaničnici. Radovi na re-konstrukciji najpoznatijeg stadiona na svetu počeće u avgustu, a završetak se očekuje u decembru 2012. godine.

Kapacitet Marakane, koja je izgrađena za Svetsko prvenstvo 1950. godine, povećaće se sa sadašnjih 82.238 mesta na 90.000. Novi-narima je rečeno da će Marakana biti spre-mna da bude domaćin Kupu Konfederacija 2013. godine.

Džinovska rupa u Gvatemali "progutala" kuću i zgradu

U glavnom gradu Gvatemale zbog nevre-mena je nastala džinovska rupa koja je progutala jednu kuću i trospratnu zgradu.Rupa je nastala zbog lošeg sistema odvoda atmosferskih voda za vreme obilnih kiša tokom majske oluje Agata, koja je uzroko-vala poplave i brojne odrone.

Slična pojava dogodila se u Gvatemali i 2007. godine kada je nestala cela jedna ra-skrsnica. Dubina ovakvih rupa dostiže ne-koliko desetina metara.

Kongresni centar u Kini - 95% energije od Sunca

Novi kongresni centar izgrađen povodom 4. Konferencije solarnih gradova sveta, koja će biti održana u septembru 2010. godine, završen je u decembru 2009. go-dine. Iza kongresa stoji organizacija ISCI, osnovana 2003. godine, koja je posvećena povezivanju naučnika i političara koji do-nose zakonska akta kako bi pospešili ra-zvoj i implementaciju obnovljivih i čistih izvora energije.

U Dezhou, provincija Šandong, na severo-zapadu Kine, podignuta je zgrada površine 75.000m2 na kojoj se nalazi preko 4.500m2 solarnih panela. Zgrada obuhvata izložbe-ne prostore, naučno-istraživačke ustanove, prostorije za sastanke, stručna usavršavanja i obuke, kao i hotel.

Izolacija krova i zidova je poboljšana u od-nosu na standardna građevinska rešenja, pa će ova zgrada imati oko 30% bolje energet-ske karakteristike od onih propisanih ki-neskim standardom. Iako samo za trećinu energetski efi kasnija od standarda, ona će zahvaljujući velikoj površini solarnih panela oko 95% svojih potreba za energijom dobiti od Sunca.

Kebony – bio-otpadza zaštitu prirodnog drveta

Kebony je specijalno obrađeno drvo odlič-nih karakteristika modifi kovano u procesu pod nazivom kebonizacija (kebonization).Ovaj proces smatra se ekološkom proce-durom koja pospešuje karakteristike drve-ta uz pomoć bio-otpada industrije šećera. Kebony je izdržljiva alternativa impre-gniranim pločastim fasadnim oblogama i tropskom drvetu i proizvodi se u istoime-noj norveškoj fi rmi.

Proces koji se zasniva na tečnom ekstratu iz bio-otpada učvršćuje celulozna vlakna u dr-vetu, povećava gustinu materijala i proizvod čini krućim i značajno tvrđim od prirodnog drveta koje nije tretirano na ovaj način.Kebonizacijom se postiže da ćelije drveta budu trajno ukrućene, što umanjuje skupljanja i uvijanja za oko 50% u poređenju sa običnim drvetom. Polimer se čvrsto vezuje za ćelijsku strukturu tako da proces nije povratan.

Pored toga, Kebony ne sadrži nikakve hemi-kalije koje mogu dospeti u okruženje i nauditi čoveku ili okolini. U fazi raspadanja, koja na-stupa od trenutka kada se ovako tretirano drvo zamenjuje i baca, sa njim se može raditi sve što i sa običnim drvetom (kompost, iverje, itd).

Kebony se izrađuje od nekoliko vrsta drveta: bor i žuti bor, smreka, hrast, jasen ili bukva. Sirovine za preradu nabavljaju se iz šuma namenjenih za eksploataciju sa strogim nad-zorom. Boja Kebony drvenih panela je zlatno braon koja vremenom prelazi u sivu. Kada je izložen suncu i kiši, Kebony dobija zanimljivu srebrno-sivu patinu.

Kebony fasadaKebony fasada

projekat rekonstrukcije projekat rekonstrukcije MarakaneMarakane

Solarni kongresni centarSolarni kongresni centar

Gvatemala, 2010.Gvatemala, 2010.

11

infoTajna izdržljivosti Kineskog zida

Tajna izdržljivosti Kineskog zida leži u lepljivom pirinču koji su radnici za vreme vladavine dinastije Ming upotrebljavali kao izrazito čvrst malter, otkrili su kineski naučnici:

– Veliki Kineski zid izgrađen je pre 600 godina, a za izgradnju se koristila mešavi-na smese od lepljivog prinča i kreča – ob-jasnio je Džang Bingđijan, profesor hemije na Univerzitetu Hangdžu u istočnoj Kini.Građevinski radnici drevne Kine su koristili ovu smesu još pre 1.500 godina, naveo je on.

Lepljivi malter od pirinča učvrstio je cigle i kamene blokove tako snažno da na nekim mestima još uvek ni korov ne može da raste. Ovaj drevni malter proizveden je od meša-vine organskih i neorganskih komponenata – amilopektina i kalcijum-karbonata, kazao je dr Džang, dodajući da je amilopektin po-mogao u stvaranju kompaktne mikrostruk-ture koja je omogućila da Kineski zid bude stabilniji i da ima veću mehaničku čvrstinu.

Građevinari su koristili pirinač i za izgra-dnju grobnica, pagoda i gradskih zidina. Neke građevine su bile dovoljno čvrste da se odupru jakim zemljotresima i drugim priro-dnim nepogodama. U vreme izgradnje Veli-kog zida, stanovnici južne Kine su se bunili,

jer su vlasti zaplenjivale sav pirinač kako bi se nahranili radnici i sagradio zid. Kineski zid je najveća građevina na svetu i proteže se od stepa srednje Azije do Žutog mora, dužinom od 2.450 kilometara.

Arhitekte na udaru nove vlade

Nova koaliciona vlada u Velikoj Britaniji najavila je velika kresanja potrošnje u sek-toru javnih radova i investicija, a pre sudova i policije, arhitekatama je bilo jasno da će ova odluka u velikoj meri uticati na njihov položaj. Naime, već prvog dana nove vlade zaustavljen je projekat proširenja aerodroma Hitrou vredan 13 milijardi funti, ali pravi udar profesiji biće zaustavljanje ulaganja u okviru programa Gradimo škole za budućnost – BSF (Building Schools for the Future) vre-dnog 55 milijardi koji je pokrenula vlada Brown-a.

Novi ministar za obrazovanje Velike Bri-tanije, konzervativac Michael Gove prošle nedelje izjavio je da arhitekte ubiraju kajmak sa ovog programa. Kraljevsko udruženje ar-hitekata – RIBA, kaže da građevinska indu-strija, koja u Britaniji čini oko 10% BDP-a, treba da igra ključnu ulogu u obnovi nakon ekonomske krize. RIBA je pozvala na akci-ju u tri glavne tačke: izvlačenje iz krize na tržištu nekretnina, održivost i unapređenje lokalnih samouprava.Kineski zidKineski zid

12

info

Mite Rakića 29, 11000 Beogradtel/fax: 011 3821 241, 2411 556 • mob: 062 225 474

Projektovanje i izgradnja termotehničkih instalacija i instalacija procesne tehnike (gasne instalacije)

Kako se pravi uvozni egzotični kamen?Deca od samo šest godina rade 12 sati dnevno u nekim kamenolomima peščara u Indiji. Ipak, mnogi uvoznici kamena u Velikoj Britaniji ne znaju za ovo, ili ne žele da znaju. Industrija kamena ne razlikuje se mnogo od modne i tekstilne, ili industrije hrane, bar sudeći prema eksploataciji de-čijeg rada. Da li je posao uvoznika da ga-rantuje da je njegov proizvod plod koliko toliko humanog rada, ili mu je posao samo da zaradi više?

Pre pet godina, direktor nabavke u fi rmi Marshalls zadesio se na tribini Indijskog komiteta Holandije, organizacije koja želi da podigne svest na Zapadu o ugroženim grupama na tom potkoninentu. Tada su iz-neli mnogo detalja u vezi sa proizvodnjom kamena peščara, naročito dečijeg rada koji uključuje ova industrija. Kako njegova fi rma Marshalls uvozi velike količine prirodnog kamena iz Indije, Chris Harrop je otišao u Indiju da ispita uslove u kamenolomima iz kojih njegova fi rma kupuje kamen. Ono što je tamo video zaprepastilo ga je:

– Morao sam lično da se uverim o deči-jem radu u tim kamenolomima – kaže on – Unajmio sam vodiča i vozili smo se dva sata prašnjavim putem do kamenoloma. Niko nas nije očekivao tako da smo se samo zaustavili i prošetali okolo. Preda mnom su bila dva dečaka u papučama koji su radili sa pneumatskim čekićem. Kasnije sam saznao da imaju 13 i 15 godina. Njihovi roditelji rade u drugom kamenolomu. U drugom ru-dniku zatekao sam desetinu dece koja rade na gomili kamena. Razgovarali smo sa dve devojčice, imale su 8 i 11 godina, kao moje ćerke. Tada sam zaista bio pogođen.

Danas Marshall sprovodi mere u svojim ru-dnicima, ali to ne rade svi...

– Ljudi se prosto ne pitaju o lancima ispo-ruka, bilo da je reč o ovome ili modi i hrani – kaže Julia Hawkins, iz Ethnical Trading Initiative-a.

Ipak, u januaru je član parlamenta Jim She-ridan pozvao da fi rme prestanu da uvoze peščar ovakvog porekla i do sada je taj do-kument potpisalo 58 članova parlamenta.

U međuvremenu, zahvaljujući recesiji, sve više britanskih fi rmi radi na građevinskom tržištu Indije. U februaru je nastao projekat javno-privatnog partnerstva – British–India Roads Group. Iza te grupe stoji Ministar-stvo za trgovinu i investicije Velike Britani-je i, sa strane privatnih kompanija, Balfour Beatty, Vinci, Arup i Aggregate Industries. Tako britanske fi rme imaju još više prilika da budu povezane sa materijalima koje su proizvodila deca.

U Britaniji, peščar iz Indije koristi se kao zamena za vrstu kamena British York (bri-tanski jork) koji je korišćen za popločava-nje mnogih javnih površina, uključujući i poznati londonski Trafalgar skver. Kako je ovaj kamen postao sve ređi, cena mu je znatno skočila, i fi rme su počele da tragaju za sličnim, ali jeftinijim kamenom.

I tako, indijski ekvivalent košta duplo manje od York-a. Dobar deo peščara sada dolazi iz Kota-e, oblasti u Radžastanu. Mnogo porodica ovde radi na proizvodnji kamena koji se izvozi upravo u Britaniju. Većina zarađuje oko 1,79 funti dnevno.

Pored peščara, u Indiji se vadi i krečnjak i granit koji se koriste za izgradnju puteva u Indiji. S obzirom da se Indija sprema za iz-gradnju i proširenje oko 80.000km auto-pu-teva, i da postoji pomenuta formirana grupa za puteve British-India Roads Group, Bri-tancima ruke svakako neće biti čiste.

Borba protiv problema

Godine 2007. kompanija Marshall pokre-nula je nevladinu organizaciju Hadoti Hast Shlip Sansthanthat kako bi pomogla poro-dicama koje rade u kamenolomima. Zahva-ljujući tome otvorene su četiri škole i šest zdravstvenih centara sa besplatnim usluga-ma. Naravno, kontrolišu se redovno i uslovi u kamenolomima. Kao jednostavno rešenje čini se prosto izbegavanje indijskog kamena, ali to bi moglo doneti ogromne probleme tvrdi Harrop. Bilateralni trgovinski spora-zum Britanije i Indije vredan je 12 milijardi funti godišnje (bez mnogih benefi cija).

DECA I ROBOVLASNIŠTVO

Deca rade teške poslove ne samo zbog veli-kog siromaštva porodica. Ona su dolazila sa roditeljima u kamenolome i kada su roditeljima povećali plate jer nema škola i obdaništa, niti ko da se stara o njima. Tako opet završavaju pomažući roditeljima, naravno besplatno.

Postoji i sistem u kom radnik pozajmi novac od poslodavca i radi za dug. Ukoliko ne uspe da vrati, dug nasleđuju deca, koja se praktično rađaju u ropstvu. Iako je ropski rad u Indiji za-branjen 1976. godine, procene su da oko 90% radnika tamo radi samo zato da otplati neki početni dug.

Deca su uglavnom zadužena za proizvodnju kamena oblika opeke koji se prave od otpada većih komada. Ovaj kamen čini oko 15% pro-izvodnje. Ovo rade devojčice i sitnija deca jer treba manje fi zičke snage. Veliki problem su i mnogi divlji kamenolomi u kojima su uslovi naj-gori i iza kojih ostaje samo gomila nabacanog šuta na horizontu. Pored industrije kamena, slično je stanje u proizvodnji opeke i betonskih blokova (pogledaj fotografi ju) ■

najjeftinija radna snaganajjeftinija radna snaga

13

infoVeliko spremanje na Kapitol Hilu

Krajem juna, skele su obavile prepoznatlji-vu belu kupolu Senata Sjedinjenih Ame-ričkih Država na Kapitol Hilu u Vašingto-nu čime je započelo farbanje kupole, osam godina nakon poslednjeg osveženja boje.

Radovi će biti završeni u novembru i biće potrošeno oko 1.800 litara boje. Arhitekta Kapitola, zadužen i za ove radove, izjavio je da će biti korišćena boja pod imenom Ku-pola bela (Dome White). Ovo je specijalno pripremljena nijansa bele koja je razvijena sa istoričarima i konzervatorima kako bi se po-klapala sa originalnom bojom zgrade.

Istovremeno sa farbanjem kupole od live-nog gvožđa teške preko 4.000 tona, biće ispitana eventualna pojava pukotina i dru-gih oštećenja kao deo pripreme za proje-kat restauracije. Zgrada Senata na Kapitol Hilu u upotrebi je od 1793. godine.

Lafarge i Strabag proizvode cement za srednju Evropu

Vodeći svetski proizvođač građevinskog ma-terijala Lafarge i Strabag, najveća građevin-ska kompanija u srednjoj i istočnoj Evropi, potpisale su 25. maja sporazum o osnivanju kompanije Lafarge Cement CE Holding čije sedište će biti u Austriji.

Lafarge će u holding uneti svoje cemen-tare u Manersdorfu i Recnaju u Austriji, Cížkovice u Češkoj i Trbovlje u Sloveniji, a Strabag će doprineti fabrikom koju tre-nutno gradi u Pečuju, u Mađarskoj. Udeo kompanije Lafarge u novom preduzeću biće 70%, a Strabag će biti vlasnik 30%.

U očekivanju odobrenja nadležnih organa za zaštitu konkurencije, ovo preduzeće bi trebalo da počne sa radom 1. januara 2011. godine. U potpunosti će ga konsolidovati Lafarge, a po osnivačkom kapitalu Strabag.Lafarge Cement CE Holding imaće kapa-citete za ukupnu godišnju proizvodnju 4,8 miliona tona cementa. Ovaj građevinski materijal prodavaće se u svim zemljama pod robnom markom Lafarge.

Udruživanjem aktivnosti na austrijskom, če-škom, slovačkom, slovenačkom i mađarskom tržištu, ove dve kompanije očekuju znatnu sinergiju u pogledu ulaganja i troškova.

Međutim, mišljenje je da bi kompanije pro-sto bojkotovale bojkot i porasli bi troškovi projekata u Britaniji. Rešenje je da se novac troši na odgovarajući način.

Kada je jedan uvoznik sa Ostrva upitan da li kontroliše kamenolome priznao je da nije posetio svih šesnaest, a da jedan deo kupuje i od posrednika:

– Nije moj posao da idem i proveravam u 16 rudnika širom Indije.

- Ne možemo samo da okrenemo glavu - Harrop se ne slaže sa njim – Ako prodaješ proizvod, tvoja je odgovornost da znaš oda-kle potiče. To jeste tvoj posao.

KAMEN IZ INDIJE ONO ŠTO NE ŽELIMO DA ZNAMO:

13% dečije populacije na svetu radi• dete u fabrici prosečno radi 12 sati • dnevnoIndija ima između 80 i 100 miliona dece • ispod 15 godina koja radeprocenjuje se da je oko 200.000 dece • zaposleno u industriji peščara u Indijisamo Velika Britanija uvozi oko • 250.000 tona peščara iz Indije koji koristi za puteve, staze i popločavanjajedan od pet radnika u kamenolomima • u Indiji je dete, od šest godina naviše ■

Kapitol HilKapitol Hil

14

infoUskoro isti uslovi na tenderima za građevinske fi rme iz Srbije i BiH

Sporazum koji bi uskoro trebao biti parafi -ran između Srbije i BiH odnosi se na oblast javnih nabavki. Naime, kompanije iz BiH koje izvode građevinske radove u Srbiji če-sto se žale da su prilikom nastupa na javnim tenderima u našoj zemlji, u startu diskri-minisane u odnosu na fi rme iz Srbije, koje prilikom nastupa na tim tenderima imaju preferencijal od 20%.

Dujko Hasić, ekonomski stručnjak iz Vanj-sko trgovinske komore BiH, kaže da bi se potpisivanjem ovakvog ugovora stvorili uslovi da kompanije iz BiH na tenderima u Srbiji nastupaju pod istim uslovima, što do sada nije bio slučaj.

Ukidanje preferencijala kojima su do sada bili favorizovani domaći preduzetnici važiće i za BiH koja je imala nešto niži preferen-cijal za bosanske fi rme nego što je Srbija. On ističe da će kompanije iz BiH koje su radile u Srbiji s ovim dobiti veću šansu za nove poslove.

Dženana Avdić, sekretar Grupacije građevi-nara pri Privrednoj komori FBIH, kaže da bi osiguranje ravnopravnog nastupa fi rmi iz BiH na tenderima u Srbiji i obrnuto, bilo pozitivno, iako je broj fi rmi iz BiH koje na-stupaju u Srbiji mali zato što Srbija ima do-sta razvijen građevinski sektor. Osim toga, nastup je otežan i zbog krize koju je osetio ovaj sektor.

Ekonomski stručnjaci ističu da će i BiH i Srbija umesto povlastica na tenderima mo-rati da pronađu druge načine kako bi podr-žali svoje kompanije, između ostalog putem podsticaja, smanjenja doprinosa na plate i sl.

Srbija je već krenula u tom pravcu. Naime, Vlada Srbije usvojila je Program podrške građevinskoj industriji Srbije vredan oko 300 miliona evra, koji će se odvijati kroz pokretanje građevinskih radova u čitavoj državi i osiguranje povoljnih kredita građe-vinskim kompanijama.

Uskoro izgradnja prvog energetski efi kasnog šoping mola

Projektantska kuća Projmetal iz Beogra-da predstavila je 2. juna 2010. godine, na Međunarodnoj konferenciji o arhitekturi i nekretninama Blok 2010, projekat izgra-dnje prvog energetski efi kasnog šoping mola Trošarina u glavnom gradu, koji će imati 70.787m2.

– Za realizaciju tog projekta nedavno su dobijene sve potrebne dozvole – izjavila je predstavnik kompanije Projmetal Marija Petković dodajući da je ta kompanija pro-jektant i izvođač radova. Objekat je projek-tovan da među prvima u regionu konkuriše za vodeći međunarodni standard – LEED sertifi kat za energetski efi kasne i ekološke objekte.

Treći po redu šoping mol u glavnom gradu, čiji je autor arhitekta Milan Dimitrijević, nalaziće se između ulica Vojvode Stepe i Beranske.

Šoping mol će zbog blizine Bulevara oslo-bođenja, Kumodraške ulice i naselja Banjica i Jajinci biti na lokaciji od velikog značaja za revitalizaciju tog dela grada, istakla je Petkovićeva, na konferenciji u kongresnom centru Zira. Površina građevinske parcele kompleksa prostire se na oko 5,18ha, a ta lokacija udaljena je 5,6km od centralnog gradskog jezgra.

Trošarina – prvi srpski LEED?Trošarina – prvi srpski LEED?

most na Adimost na AdiBeograd, jul 2010. godinaBeograd, jul 2010. godina

15

info

BAZEN NA 55. SPRATUMARINA BAY SANDS U SINGAPURU

Bazen tri puta veći od olimpijskog standar-da, na visini od 55 spratova sa pogledom na panoramu grada Singapura... Dobrodo-šli u luksuzni novootvoreni hotel Marina Bay Sands koji je privukao pažnju medija širom planete.

A kako i ne bi, kada je u pitanju kompleks od 2.560 soba i apartmana, u čijem sastavu se nalaze šoping centri, pozorišta, muzej i kazi-no. Doduše, ogromni bazen na vrhu zgrade koji se nalazi na samoj ivici bio je glavna atrak-cija otvaranja hotela na kom su pevale Dajana Ros i Keli Rouland.

– Marina Bay Sands će biti centralna tačka oko koje će eksplodirati turizam u Singapuru – rekao je Šeldon Adelson, predsednik Las Vegas Sands korporacije koja je izgradila ovaj velelepni hotel, koji je trebalo da bude otvoren još 2009. god, ali je to odloženo zbog fi nansi-jskih problema.

Predsednik hotela Tomas Arasi kaže da su očekivanja od Marina Bay Sands-a ogromna: nadaju se da će ga dnevno posetiti 70 hiljada ljudi, odnosno 18 miliona godišnje ■

Marina Bay SandsMarina Bay Sandsu toku izgradnjeu toku izgradnje

Marina Bay SandsMarina Bay SandsMarina Bay SandsMarina Bay Sandspogled iz bazenapogled iz bazena

16

infoTitovo atomsko sklonište– 4,6 milijarde dolara za beskorisnu rupu

Grupa balkanskih umetnika planira da pre-tvori jedan od najskupljih vojnih objekata na svetu, tajni bunker bivšeg jugoslovenskog lidera, u jednu od najprovokativnijih evrop-skih likovnih galerija. Plan umetnika je da pretvore bunker iz vremena hladnog rata – skriven ispod udaljenog šumovitog brda u južnoj Bosni – u likovnu galeriju.

Masivni bunker, zakopan duboko ispod brda nekih četrdesetak kilometara južno od Sarajeva, završen je 1979. godine da bi udo-mio jugoslovenskog vođu Josipa Broza Tita i 350 njegovih najbližih saradnika u slučaju nuklearnog rata.

Pre krvavog raspada Jugoslavije samo su če-tvorica najviših generala i šačica vojnika za-dužena za održavanje bunkera znali za njega.Danas bunker čuva i održava vojska Bosne i Hercegovine iako on nema vojnu name-nu.Vojska BiH i lokalne vlasti u obližnjem mestašcu Konjic, koje će uskoro preuzeti vlasništvo nad prostorom od vojske, dozvo-lili su umetnicima da ga koriste. U posle-dnje vreme, vojnici su organizovali obilaske bunkera za umetnike, vodeći ih dugim ho-dnicima i objašnjavajući im namenu raznih prostorija, na kratko uključujući agregate.

– Izgrađen je u iščekivanju katastrofe koja se nikada nije desila – kaže Branislav Dimitri-jević, umetnik iz Srbije, odabran da bude je-dan od tri selektora prve dvogodišnje izlož-be planirane za maj 2011. godine – Umesto toga, preživeli smo običan rat koji se vodio primitivnim puškama i noževima, za koji nismo bili pripremljeni.

Dimitrijević je opisao bunker kao instalaciju samu po sebi, nešto što je dato i ne može da se izmeni, ali sa čim može da se poigra.Umetnici veruju da će darivanjem novog ži-vota Titovom bunkeru kao likovnoj galeriji izložiti sudu često apsurdno političko i kul-turno nasleđe dvadesetog veka.

– Planirali su da se sakriju ovde šest meseci, ali šta onda? Šta su mislili da će zateći kada izađu? – šali se Borka Pavićević, iz Beogra-da, čiji je Centar za kulturnu dekontami-naciju jedan od partnera Bijenala – Ovaj objekat je nastao kao rezultat apsurda... ali sada ova beskorisna stvar može da postane veoma korisna kao izraz ljudske sposobno-sti da sanja – dodaje Pavićevićeva. Budući da većina umetničkih radova osta-je u bunkeru, on će tako biti preobražen iz jednog od najskupljih vojnih objekata na svetu u jednu od najvrednijih likovnih gale-rija, galerija za koju se umetnici nadaju da će pronaći mesto na kulturnoj karti Evrope.

– Ako prevedete količinu novca utrošenu na izgradnju ovog bunkera u druge projekte na koje je mogao da se potroši, kao što su izgradnja škola ili puteva, pada vam na pa-met da se ratovi u bivšoj Jugoslaviji možda ne bi desili da su prioriteti u investicijama bili drugačiji – kaže Petar Ćuković, selektor iz Crne Gore.

26 GODINA IZGRADNJE

Da se famozni atomski udar ikada dogo-dio (s leva ili sa desna), šačica odabra-nih imala bi mogućnost da živi udobno u bunkeru šest meseci bez izlaska na površinu.

Izgradnja kompleksa na dubini od 280 meta-ra, sa sve rezervoarom sveže vode, moćnim agregatima, ventilacionim sistemom, konfe-rencionim salama i privatnim odajama po-trajala je 26 godina i koštala je 4,6 milijardi dolara. Šta bi se dogodilo sa SFRJ da je taj novac uložen u neke druge projekte, na pri-mer, puteve ili obrazovanje?

17

info

Usvojen Zakon o pomoći građevinskoj industriji

Zakon o podsticanju građevinske industri-je u uslovima ekonomske krize, koji srpska gradilišta i fi rme treba da podigne na noge, u četvrtak, 1. jula, usvojen je u Parlamentu.Ovaj dokument treba da omogući da što više domaćih preduzeća dobija poslove. Vlada određuje prioritete izgradnje puteva, škola, obdaništa i drugih objekata. U realizaciji mogu učestvovati preduzeća čije je sedište u Srbiji. Mora se koristiti domaći materijal i to najmanje 70 odsto, ako se oprema istog kvaliteta proizvodi u našoj zemlji.

– Zakon će predvideti ubrzane procedure za izbor najpovoljnijeg ponuđača za državne investicije u oblastima u kojima postoji po-treba za građevinskom operativom – rekao je Dulić ranije, najavljujući Zakon. On je tada rekao i da će se ubrzavanjem procesa javnih nabavki ući u velike investicije u sta-nogradnji, putevima, rekonstrukciji, adap-taciji i izgradnji objekata za državu i da je jedini način da se građevinarstvo izvuče iz krize taj da država bude investitor.

Prema ministru Duliću, država nije zaka-snila sa ovim zakonom, koji bi trebalo da oporavi građevinski sektor, jer je sada jedini mogući trenutak kada je to moglo da se ura-di. Dulić je rekao da je država spremna da

uradi potrebne izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kako bi se taj zakon efi kasnije sprovodio, ali da će glavni stubovi zakona ostati nepromenjeni.

Ministar Dulić je u junu rekao i da je lega-lizacija u Srbiji uspela i da tu nema potre-be za popravkama, dodajući da je 670.000 građana ušlo u proceduru legalizacije i da će za tri do pet godina u Srbiji svi objekti biti legalizovani. On je rekao i da je plan da do 2012. godine svi gradovi i opštine u Srbiji imaju prostorni i regulacioni plan na osnovu koga može da se izda građevinska dozvola.

Opozicija je najviše zamerala što se ovim zakonom praktično anulira dokument o javnim nabavkama.

Trimo nagrade za istraživanje

Kompanija Trimo nagradila je desetoro srpskih stručnjaka na međunarodnom kon-kursu Trimove nagrade za istraživanje. Na konkursu je ove godine bilo 105 radova. Od 61 rada, koliko je ukupno bilo nagrađenih, 10 radova je iz Srbije. Trimove nagrade za istraživanje su međunarodni konkurs, u okviru kog društvo Trimo svake godine nagrađuje najbolje prijavljene diplomske, specijalističke i magistarske radove, te dok-torske disertacije sa područja arhitekture, građevine i mašinstva.

Danby Dale – pionirski Passivhaus projekat zvanično sertifi kovan

Prva passivhaus kuća na Ostrvu, zidana u tradicionalnom stilu sa sendvič zidom, izgrađena je po ceni od 141.000 funti (oko 168.000 evra – više o ceni i drugim detalji-ma izgradnje potražiti na internet portalu Gradjevinarstvo.rs) i troši 90% energije za zagrevanje manje od prosečne.

Projekat u Zapadnom Jorkširu tokom 12 me-seci izgradnje pratio je sajt Building iz Velike Britanije. Kuću je gradila kompanija Green Building i predstavlja pionirski poduhvat gradnje kuće koja spaja Passivhaus standard i tradicionalni sendvič zid karakterističan za ovu oblast Velike Britanije. Pored toga, za gradnju su korišćena i iskustva lokalnih gra-ditelja i njima poznati građevinski materijali.

Postoji preko 10.000 sertifi kovanih Passi-vhaus objekata na svetu. Najvećim delom građeni su od drvene konstrukcije ili blo-kovima sa spoljašnjom termoizolacijom. Sa druge strane, kuća Denby Dale je građena sa sendvič zidovima kod kojih je u sredini izolacija, sa unutrašnje strane betonski blo-kovi, a sa spoljašnje zidana kamena fasada.

Važno je bilo dokazati da je moguće, uz lo-kalne graditelje koji koriste njima poznate sisteme gradnje, postići jedan ovako zahte-van standard energetski efi kasne gradnje.

Za promociju Passivhaus koncepta važno je i to što su svi ugrađeni materijali dostupni kod trgovaca u neposrednoj okolini. Takođe, ovako je ispoštovan i urbanistički zahtev u ovom delu Jorkšira koji insistira na izgradnji fasada seoskih kuća od lokalnog kamena.

– Denby Dale dokazuje da je moguće gra-diti Passivhaus kuću uz pomoć britanskih tehnika i materijala, i to po niskoj ceni.Jednostavan kompaktan dizajn, znanje i pa-žnja prilikom izvođenja jesu sve što vam je potrebno da uspete – rekao je Bill Butcher, direktor Green Building Store-a

Kuća će trošiti 90% manje energije za gre-janje od prosečne kuće na Ostrvu (ispod 15kWh/m2) što znači da će cena grejanja iznositi oko 75 funti godišnje. Passivhaus se zasniva na dobroj izolaciji i odličnoj zapti-venosti objekta. Testovi ove kuće izmerili su zaptivenost od 0,33 izmene vazduha za sat vremena pri pritisku od 50Pa, što je oko 25 puta bolje od zvaničnih propisa na Ostvru.

DETALJ SENDVIČ ZIDA

Dobra izolacija je preduslov za postizanje standarda Passivhaus za energetski efi kasne kuće ■

18 www.build.rs

Ponuda Kingspan sendvič panela zasniva se na četiri tipa ispune panela:

kamena vuna• poliuretan• IPN• krovno-svetlosni paneli. •

U 2008. godini, kompanija Kingspan d.o.o, na teritoriji Srbije isporučila je preko 200.000m2 samo krovnih panela. Naime, Kingspan raspolaže širokim spek-trom krovnih panela: trapezoidnih i ravnih, sa različitim tretmanom površinskog sloja i asortimanom boja i tekstura.

Sendvič panel KS1000 XD

Posebno treba pomenuti sendvič panel tipa KS1000 XD (X-Dek). To je panel sa Fire-safe IPN jezgrom specijalno dizajniran za izvođenje ravnih krovova na kojima se na-laze sve vrste vodootpornih membrana i čiji su nagibi oko 1° (2%).

Primenljivi su na čeličnim i drugim krov-nim sistemima, pri čemu minimalna tem-peratura unutar objekta mora da bude viša od 5°C. Poseduju odličnu toplotnu izolaciju, odličnu otpornost na koroziju, kao i dobar indeks redukcije zvuka.

Ono po čemu se takođe ističu jeste i izuzet-no visoka nosivost pa se mogu ugrađivati na rasponima koji su za izolacione panele bili nezamislivi u prošlosti. Poseduju vatro-otpornost NRO klasifi kacije, jednostavni su i brzi za ugradnju (jedna operacija umesto tri) i garantuju vrhunsku izolaciju ■

Kingspan je vodeća svetska kompanija u oblasti dizajna, proizvodnje i prodaje izolacionih krovnih i zidnih visokokvalitetnih sistemaza građevinarstvo. Pored fasadnih sistema, o kojima je bilo reči u ranijim izdanjima, Kingspan proizvodi i izolacione sendvič panele za krovne sisteme objekata

Ponuda Kingspan se na četiri tipa isp

kamena vuna•

Kingspan je vodKingspan je vodkompanija u obkompanija u obproizvodnje i pizolacionih krovizolacionih krovvisokokvalitetnvisokokvalitetnza građevinarstza građevinarstPored fasadnih Pored fasadniho kojima je biloo kojima je biloizdanjima, Kingizolacione sendvsisteme objekatsisteme objekat

KINGSPANKINGSPANKROVNI IZOLACIONI KROVNI IZOLACIONI

SENDVIČ PANELISENDVIČ PANELI

KINGSPAN PONUDA IZOLACIONIH SENDVIČ PANELA ZA OBLAGANJE KROVOVA

KS1000 RW je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem za nagib krova 4° i više (7%) i postavlja se od slemena do strehe

KS1000 SX je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem za nagib krova 4° i više (7%) i postavlja se od slemena do strehe

KS1000 SM je sistem krovnih ploča sa membranom koji koristi unutrašnju platformu za pričvršćivanje, pričvršćujući direktno za konstrukciju. Pogodan je za ravne krovove i krovove pri nagibu od 0,5° i više (1%), kao i za zakrivljene krovove, a paneli se postavljaju od slemena do strehe

KS1000 RM je sistem krovnih ploča sa membranom koji koristi unutrašnju platformu za pričvršćivanje, pričvršćujući direktno za konstrukciju. Pogodan je za ravne krovove i krovove pri nagibu od 0,5° i više (1%), kao i za zakrivljene krovove, a paneli se postavljaju od slemena do strehe

KS1000 FF je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem kada je nagib krova 5° i više (8,5%), gde se paneli postavljaju od slemena do strehe. Ima povećan nivo vatrootpornosti

KS1000 RW/GRP krovni svetlarnik je fabrički spojeni dvoslojni element pogodan za korišćenje samo sa KS1000 RW i SX krov-nim panelima, i gde je nagib krova 7° i više (12%), za krovove gde se paneli postavljaju od slemena do strehe

KS1000 RT crepni panel, tradicionalnog izgleda sa modernom tehnologijom je krovni sistem koji koristi vidljivo kačeći metod pričvršćivanja i pogodan je za građevinsku primenu gde je nagib krova 12° i više (21%), za krovove gde se paneli postavljaju od slemena do strehe

Detaljnije informacije o svim ovde navedenim, ali i drugim proizvodima kompa-nije Kingspan, možete pronaći na sajtu ili se raspitati direktno kod zastupnika i distributera za tržište Srbije, Crne Gore i Makedonije – Kingspan d.o.o ■

KINGSPAN

Partizanske avijacije 18/I/1311070 Novi Beograd

tel: +381 11 21 29 837

info@kingspan.co.rswww.kingspan.co.rs

promo

Gradjevinarstvo.rs je jedinstven internet portal za sve koji imaju potrebu za informacijama iz građevinarstva, kao i za sve koji žele da pruže informacije svim činiocima građevinske industrije.

Gradjevinarstvo.rs predstavlja izuzetno moćno i nezaobilazno on-line marketinško sredstvo građevinskih kompa-nija i svih koji su na bilo koji način vezani za građevinarstvo.

SPONZORISANI LINKOvakav način oglašavanja sastoji se u tome da se oglašivačima nudi povezivanje odabranih ključnih reči uz naziv fi rme, brend ili proizvod čime se doseže maksimalan broj pripadnika ciljnih grupa.

Ovaj vid kontekstualnog oglašavanja bazira se na sistemu koji skenira tekst na pojedinoj stranici, pronalazi određene (spon-zorisane) reči zakupljene od oglašivača i vizuelno ih ističe. Prelazeći mišem preko tako istaknute reči, korisniku se prikazuje oblačić sa oglasnom porukom oglašivača.

Uz ovaj način oglašavanja na portalu sleduje i prikaz banera pri unosu izabrane reči u polje “Pretraga” ili klikom na link te reči (u levom stupcu, na svim stranama). Veličina banera je 468x60 ili 120x600px.

120 EUR/mesec

PROMO TEKSTIzuzetan način za predstavljanje kompanija, proizvoda ili tehnologija.

Promotivni tekstovi mogu sadržati prateće fotografi je i tabele.

Naslov sa linkom ka tekstu se nalazi na početnoj strani kao i u do 3 tematske kategorije.

Ovi tekstovi ulaze u sistem pretrage i do njih je jednostavno doći i pretraživanjem ključnih reči na portalu, ali i preko internet pretraživača.

60 EUR/mesec

PROFIL FIRMEVaše preduzeće će biti predstavljeno logo-tipom, podacima, proizvodnim progra-mom, opisom delatnosti, fotografi jama....

Biće istaknuto u svim kategorijama i pri svim pretragama kojima je obuhvaćeno.

Objava profi la fi rme uključuje: logotip, adresu, brojeve telefona, broj faksa, e-mail, adresu internet prezentacije, imena kon-takt osoba, spisak svih kategorija (proizvodi i usluge), opis delatnosti (proizvodnog pro-grama, reference...), do 6 fotografi ja, linkove ka vestima i tekstovima, prioritetno isti-canje Vaše fi rme u svim kategorijama u kojima se nalazi

120 EUR/godina

BANERIBanere možete objaviti: na celom portalu (na vrhu svih stranica), u određenim kategorijama i pri unosu neke određene reči

Baneri na celom portalu (na vrhu svih strana)

Ovi baneri pokrivaju sve kategorije i primenjuju se u slučajevima kada nije potrebno defi nisati posebnu ciljnu grupu.

Baneri su naizmenični. Najviše 2 banera se mogu smenjivati pri otvaranju svake stranice portala (verovatnoća prikazivanja jednog banera je 50%).

H1 (468x60) 300 EUR/mesec

H2 (120x60) 200 EUR/mesec

Baneri (fi ksni) na početnoj strani (home page) portala

Najposećenija strana portala. Sadrži najnovije vesti i tekstove, linkove ka svim kategorijama...

HP (120x160) 180 EUR/mesec

HP (120x60) 110 EUR/mesec

Baneri (fiksni) u kategorijama (grupama proizvoda i usluga) portala

Oglašavanje u kategorijama omogućava vam da profilišete posetioce portala kojima će biti prikazan vas oglas.

Primer: proizvođač vrata će se oglasiti u kategoriji “Vrata”, izvođač radova u kategoriji “Izvođenje građevinskih radova” i sl.

Ovde se ubraja i oglašavanje u rubrici vesti, tekstovi, promo tekstovi...

K1 (468x60) 90 EUR/mesec

K2 (120x160) 60 EUR/mesec

K3 (120x60) 40 EUR/mesec

K4 (120x600) 100 EUR/mesec

PAKET 1 meseci puna cena PAKET 2 meseci puna cena

profil firme 12 120 profil firme 12 120

baner K3 6 240 baner K3 12 480

promo tekst 6 360 promo tekst 12 720

ukupno: 720 -40% = 432 ukupno: 1.320 -40% = 792

PAKET 3 meseci puna cena PAKET 4 meseci puna cena

profil firme 12 120 profil firme 12 120

baner K3 12 480 baner HP120x60 12 1320

promo tekst 6 360 promo tekst 12 720

sponzorisani link 6 720 sponzorisani link 12 1440

ukupno: 1.680 -40% = 1.008 ukupno: 3.600 -40% = 2.160* Cene su prikazane u EUR, bez PDV-a

Zakupom profi la, banera i promo teksta (na minimalno 6 meseci) ostvaruje se popust od 40%

NAPOMENE: za zakup na period od 6 meseci odobrava se popust od 5% • za zakup na period od 12 meseci odobrava se popust od 10% minimalan period zakupa je 3 meseca • PDV nije uračunat

poslovanje

AZMA a.d. osnovana je 1978. god. za potrebe auto-industrije u izradi antizvučnih i antivibracionih materijala. U oblasti građevinarstva prisutni smo već 20 god. i napravili smo atraktivne proizvode i za njih dobili niz značajnih nagrada na sajmovima građevinarstva.

OSNOVNI PROIZVODI SU AZMAFON (A, P I M), AZMA AD PLOČE (obojene i presvučene tkaninom), AZMA SENDVIČ (Azmafon + bitumenska obloga), AZMAVIB, PODEKS PLOČE

PRIMENAU mašinstvu se koriste za izolaciju od buke i vibracija AZMAFON, AZMAVIB i AZMA SENDVIČ. U građevinarstvu za izolaciju od zvuka, udara (plivajući pod), za spuštene plafone (AD PLOČE) oblaganje potkrovlja i drugo.Za akustičku i dekorativnu obradu radijskih i TV studija, muzičkih studija, bioskopskih, pozorišnih, koncertnih i svečanih dvorana (AZMAFON A i AD PLOČE).Za regulisanje i podešavanje vremena reverberacije (AZMAFON A).Za termo i zvučnu izolaciju podova (PODEKS PLOČE dim 50x50cm).AZMAFON i AD PLOČE izrađuju se od pamučnih vlakana, otporni su na buđ i glodare, gljivice, ne trule i samogasivi su.Ekološki su čisti materijali. Za sve karakteristike posedujemo ateste Instituta u Beogradu.

34000 KragujevacDragoslava Srejovića 89tel: 034 336 237, 334 455, 336 234fax: 034 336 236e-mail: azma@verat.net www.azma.rs

Dovoljno je podsetiti da mi ovde i dalje razgovaramo o tome da li su penobetonski blokovi za zidanje („siporeks“) ili staklena vuna opasni po zdravlje ljudi pa da bude jasno sa kakvim se neznanjem na tržištu srećemo (ovome doprinose i mahom nega-tivna sećanja na srodne proizvode domaće proizvodnje iz SFRJ koji su po kvalitetu daleko zaostajali za onim što proizvođači danas nude).

Sa druge strane, zemlje u kojima su ovi proizvodi standard (i o čijem se kvalitetu ili posledicama za zdravlje ljudi ne raspravlja ni u pabovima), otišle su u drugu krajnost – toliko ih podrazumevaju da se marketing zasniva na informacijama koje nisu sasvim direktno vezane za tehničke odlike kvaliteta i izvođenja već na zelenim karakteristikama procesa proizvodnje, kontrole kvaliteta, dis-tribucije proizvoda i reciklaže, ili pak dru-gim, sasvim sporednim osobinama.

Pričaj srpski da te u Srbiji razumemoDakle, razvijena tržišta već dugo su (i u kontinuitetu) zasićena različitim tipovima građevinskih proizvoda. Svi ovi proizvodi dobro su poznati kupcima, pro-jektantima, investitorima, pa se u samoj marketinškoj kampanji ne gubi puno vre-mena za objašnjavanje namene i primene samog proizvoda.

U skladu sa ovim okolnostima nastaju i različiti prospekti, proglasi, saopštenja za štampu i drugi reklamni materijali koji tamo negde možda imaju težinu u smislu značaja za raspoznavanje brenda na tržištu sa većim brojem proizvoda relativno jedna-kog kvaliteta.

Međutim, zasnivanje marketinga u Srbiji na prevodu ovakvih materijala može izgraditi ime brenda, ali... Koliko će ljudi zapravo znati šta je proizvod koji iza tog brenda stoji? Koja mu je uloga? Kada se i kako pri-menjuje? Zašto bi trebalo da se primenjuje taj proizvod a ne neki drugi? Šta su pred-nosti u odnosu na direktnu konkurenciju?

Poslednjih godina ovaj problem srećemo nebrojeno puta. Čitajući reklamni materi-jal na srpskom doslovce preveden sa nekog stranog jezika lako se može prepoznatipotpis razvijenog tržišta. U ovim slučajevima prevod često zvuči prenakićeno, može se reći i nadmeno jer podrazumeva da onaj kome se obraća o toj vrsti proizvoda već sve zna pa mu samo nedostaje da čuje ko će lepše i poetičnije o svom proizvodu pisati pa da se odluči za određenog proizvođača. Ko-liko puta vas neko nakon pročitanog teksta o proizvodu pita: A za šta se ovo koristi?

Uspeh su često postizali oni koji su, umesto insistiranja na brendiranju kakvo diktira razvijeno tržište, svojim kupcima ovde pristupili na neposredniji način, pružajući im prvo osnovne informacije, a tek zatim razvijajući priču o prednostima svog proiz-voda u odnosu na druge istog tipa.

Bukvalni i stručni prevodiNekoliko je uzroka ovog problema. Česti su slučajevi da agencije koje nude usluge prevođenja (za novac) dobijeni materijal prosleđuju slabo plaćanim honorarcima.

Onda se prevodi prostim kopiranjem teksta na neki od sajtova sa automatskim prevo-diocem i kasnije se samo doradi (dorada ne podrazumeva slanje smislenog prevoda).

Build magazin je nekoliko puta slao tekstove na prevod specijalizovanim agencijama i nakon rada „stručnih“ prevodioca morali smo iznova prevoditi plaćen tekst – na primer, kada je reč „construction“ prevedena kao „konstrukcijski“ a ne „građevinski” (građevinski inženjer), to je jasan znak da ćete sami, uz malo truda, prevesti tekst tako da vas neko u Srbiji zaista razume.

Pored ovoga, i dobri prevodioci se često slabo razumeju u građevinarstvo, a sve i kad bi pitali nekog stručnjaka iz oblasti građevinarstva da pregleda njihov prevod pitanje je koliko bi i njemu bilo jasno o čemu se tačno u tekstu govori i šta je to zapravo ključno u njemu. Problem sa stručnim prevodiocima dublji je, jer, čak i oni prevo-dioci koje fi rme angažuju kao stručne za polje građevinarstva imaju višedecenijski jaz ka novoj terminologiji tako da i nji-hovi prevodi, naročito na konferencijama i prezentacijama, često zvuče komično, a ner-etko su i potpuno netačni.

MARKETING U GRAĐEVINARSTVUMARKETING U GRAĐEVINARSTVU

JEZIK TRŽIŠTAJEZIK TRŽIŠTA

www.build.rs

energeto® | prozor svetski prvak,sa najboljim vrednostima u svojoj klasi

Uw od 0,61 W/m²K

Svetski šampionu uštedi energije...

011 30 70 328www.aluplast.eu

Tržište građevinskih materijala, kao Tržište građevinskih materijala, kao i svako drugo, danas je povezano i svako drugo, danas je povezano u svim državama i na svim u svim državama i na svim kontinentima. Najveći proizvođači kontinentima. Najveći proizvođači prisutni su sa kraja na kraj planete prisutni su sa kraja na kraj planete pa tako i kod nas. Sa njihovim pa tako i kod nas. Sa njihovim proizvodima na naše tržište stiže i proizvodima na naše tržište stiže i nova terminologija nastala poslednjih nova terminologija nastala poslednjih decenija u svetu koja je ovde dobrim decenija u svetu koja je ovde dobrim delom i dalje nepoznata. Da li je delom i dalje nepoznata. Da li je jezik razvijenog tržišta razumljiv jezik razvijenog tržišta razumljiv kod nas? Gde je granica do koje kod nas? Gde je granica do koje treba ići u približavanju lokalnim treba ići u približavanju lokalnim prilikama? Treba li pričati univerzalnu prilikama? Treba li pričati univerzalnu korporativnu priču i čekati da tržište korporativnu priču i čekati da tržište samo dođe na vrata? To su pitanja samo dođe na vrata? To su pitanja kojima nismo posvetili dovoljno kojima nismo posvetili dovoljno pažnje u godinama nakon izolacije...pažnje u godinama nakon izolacije...

Situacija, naravno, nije nerešiva. Distribut-er po prirodi svog posla mora imati mnogo više informacija o svom proizvodu i lično se pozabaviti time da tekst kojim ga prestav-lja na tržištu Srbije bude takav da istakne i objasni ono najvažnije. Ukoliko može da komunicira sa proizvođačem od kog uzima robu i prodaje u Srbiji, mora da zna dovoljno i da napiše skicu teksta ili da pre-gleda prevod tako da bude pre svega tačan i razumljiv potencijalnim klijentima.

U praksi se često dešava da promotivni materijal ode u štampu ignorisan zbog zatrpanosti drugim poslovima. Greške se onda uoče tek kad ih nije moguće popravi-ti. Lično angažovanje zaista jeste važno i u ovom segmentu poslovanja.

Uzmimo za primer hidroizolacioni ma-terijal. Na našem tržištu postoji veliki izbor različitih tipova hidroizolacije i proizvoda različitih proizvođača u okviru jednog tipa. Često se dešava da dve različite fi rme rade sa istim proizvodom za hidroizolaciju. Cene su naravno veoma bliske. Obe su prevele isti reklamni materijal proizvođača. Slična je i cena transporta do mesta izvođenja (gradilišta). Za koju ćete se odlučiti?

Verovatno za onu koja je pričom o materi-jalu pokazala da će on uspešno vršiti svoju ulogu u našim klimatskim uslovima, da će dobro komunicirati sa našim materijalima i sistemima gradnje, da će izvođenje vršiti obučeni majstori... I da, sve ovo piše u kata-logu proizvođača, ali kada se ovo prevede na srpski više poverenja uliva osnovna infor-macija obogaćena povlačenjem paralela sa iskustvima sa domaćeg tržišta i iz domaće građevinske prakse.

Sve navedeno važi i za izradu prospekata i oglasa na srpskom jeziku i za tekst na sajtu i za prezentacije...

Brend vs. lokalni profi t

Međutim, neretko se dešava da upravo proizvođač, čak i uz jasno obrazložen otpor distributera i poznavaoca lokalnog tržišta, insistira na primeni istog obrasca bez obzira na reakciju tržišta.

Koncept plasmana brenda (proizvoda) osmišljava se i odobrava u sedištu kompan-ije (HQ – head quarter, glavno sedište). Jed-nom postavljen, on se jednosmerno prenosi na sva tržišta gde je ta kompanija prisutna. Ovakav pristup pojednostavljuje PR cele kompanije i omogućava joj da iz jednog centra drži konce brenda na svim lokalnim tržištima.

Srbija je, kao i toliko njenih suseda, samo jedno ostrvce, a zacrtani principi i vi-zuelni identitet promocije brenda retko se prilagođavaju i na nivou regionalnih tržišta ( Jugoistočna Evropa, Balkan, Zapadni Balkan, itd). Zato će često, iako se čini da ovakav marketing donosi malo koristi u Srbiji, proizvođač delimično i žrtvovati neko lokalno tržište (naročito ovako malo) zarad jedinstvene šire, svetske slike o svom brendu.

Dobra strana jeste to što je tada proizvođač uglavnom zadužen i za fi nansiranje mar-ketinga pa teret ne pada na distributera te on iz sopstvenih resursa može dopuniti marketinšku kampanju.

Ovo naročito važi za tipove oglašavanja koji ostavljaju više slobode u neposrednom kontaktu (za razliku od klasičnih oglasnih stranica i video spotova): promotivni tek-stovi, plaćeni intervjui u štampanim ili elek-tronskim medijima, dopuna sopstvenog sajta ili profi la svoje fi rme na online katalozima (o čemu smo pisali u prošlom broju), itd.

Možda zvuči opravdano reći: pa valjda oni najbolje znaju. Tačno – znaju, ali za sebe, za svoj brend. Vi ste ti koji vodite svoj posao i imate neposrednu komunika-ciju sa svojim kupcima. Možete pričati isključivo jezikom kompanije, a možete pokušati nešto više (ili nešto manje?) – pričati ponekad i maternjim jezikom, svojim i svoga kupca ■

KOMUNIKACIJA SA TRŽIŠTEM

Tržište ne traži svoje lidere i brendove, kampanje i prepoznatljiv stil prezentacije... Iako sve ovo itekako utiče na poslovanje, to predstavlja prednost uglavnom u igri ve-likih brojeva. Zato ne prepustite samo zva-ničnom jeziku kompanije proizvođača da bude vaš jedini most ka kupcima. Uključite se aktivno u objašnjavanje i predstavljanje svih prednosti onoga što nudite – i to na maternjem jeziku ■

poslovanje

Tehnologija izrade napreduje, materijali za podove menjaju se, a primena novih re-šenja teče dinamičnije nego što je to slučaj, na primer, sa završnom obradom zidova. Ko bi pre petnaest godina rekao da ćemo parket u stanovima zameniti, ne samo laminatima, već i takozvanim hladnim

podovima kao što su keramičke pločice ili kamen? Ko bi rekao da ćemo podove indu-strijskih hala, umesto od betona, izrađi-vati od polimera? Upravo to se dogodilo, i dogodilo se brzo.

Nije u pitanju samo cena (čak nije uvek niža), razloga je više. Jednostavnost ugra-dnje daje prednost laminatima u odnosu na parkete jer uz osnovno znanje i malo veštine mnogi se odlučuju da sami ugrade laminat na čemu postižu dodatne uštede. Laminat je otporniji na grebanje i prljanje, jednostavniji je za postavljanje i održavanje, a neki lami-nati imaju furnir od prirodnog drveta kao završnu obradu ili klik sistem.

Samoliveni podovi takođe pojednostavljuju ugradnju, a materijali od kojih su izrađeni imaju bolje karakteristike od običnog beto-na ili klasične cementne košuljice.

Takođe, ne predstavlja nikakav problem da savremeni pod liven na licu mesta bude jarkih boja, kombinacija boja i oblika ili natpisa.

Danas u samom podu mogu biti iscrtani pravci kretanja poput ulica na tepihu za de-čiju sobu ili šeme kretanja u javnim objek-tima. Ovo nisu površinski crteži i habanje i poliranje ne dovode do brisanja.

Tako pod dobija novu ulogu: u bolnicama i javnim zgradama možete pratiti liniju jedne boje i lako pronaći odeljenje koje vam treba, u industrijskim pogonima ko-ridor za prolaz teretnih vozila i kranova biće dodatno naglašen što povećava bez-bednost, itd. Svako oštećenje ovakvog poda lako se popravlja tako da ne ostavlja nikakvog traga.

Nove tehnologije utiču i na trendove pa se danas podna obloga koja je 1980-ih kod nas imala status socijalnog poda – linoleum, smatra praktičnim, kvalitetnim i dobrim estetskim rešenjem, a mnoge vrste linoleu-ma, s razlogom, spadaju u luksuznije obloge. Ko bi i to rekao? I to se dogodilo.

PODOVI PODOVI I PODNE OBLOGEI PODNE OBLOGE

Podovi i podne obloge po prirodi svog položaja

jesu površine u objektimakoje treba da istrpe

najviše nepovoljnih uticaja. Ovo je osnovni razlog

zašto moraju biti izrađene od kvalitetnih, zdravih i

dugotrajnih materijala...

Pored opštih uticaja u enterijeru: sleganje objekta, vlažnost ili UV-zračenje koje

prodire u objekat, podovi više od drugih površina trpe i

pokretno opterećenje, habanje, prljanje, agresivne supstance (sredstva za higijenu ili ulja iz

motornih vozila u industrijskim pogonima), itd.

Pored osnovnih funkcionalnih karakteristika, podovi treba da

poseduju i određene estetske odlike i u tome leži glavni

problem: kako što duže zadržati prvobitni izgled površine koja trpi veoma agresivne uticaje,

a pri tome koristiti zdrave materijale i završnu obradu?

TEMA broja

Čak i kada se ipak opredelite za puno drvo, danas su dostupne tehnologije obrade drve-ta koje u velikoj meri poboljšavaju njegove karakteristike: dugotrajnija boja, otpornost na habanje, vlagu i vodu, zaštita sredstvima neutralnim po zdravlje čoveka i okolinu, itd.

Dodatno, sečenje parketa CNC mašinama ipak je donekle širem krugu kupaca učinilo pristupačnijim i mozaik parkete.

Ugradnjom cevnih instalacija pod prestaje da bude prosta obloga međuspratne kon-strukcije i postaje integrisani deo sistema za grejanje i hlađenje prostora.

Razvoj tehnologije završne obrade podnih obloga omogućio je da betonski pod izgle-da kao kameni, drveni ili pod od opeke, da keramičke pločice imaju površinski sloj od prirodnog kamena u vidu mlevenog praha ili tankog furnira, itd. Dakle, danas više nije važno kako želite da vam pod izgleda i čemu treba da služi. Danas možete dobiti više, nekada suprotstavljenih, osobina u jednom proizvodu.

Ponuda proizvoda za podove pruža i druge mogućnosti: ne morate menjati stari oštećeni parket ili sklanjati parket ako želite da u je-dnom delu prostorije ugradite kuhinju ili ku-patilo, već ga možete prekriti linoleumom sa šarom parketa ili kamena, ili pak, laminatom.

Ne mora više biti nikakve posebne razlike poda dnevne sobe i poda terase, oba mogu biti načinjena od drveta, kamena, keramike, a granica između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora postaje transparentnija i vizuelno potisnuta...

Ne treba zaboraviti ni ponude tepisona, te-pihe od recikliranih materijala, ali i posebno zanimljivog rešenja koje možete postaviti na terasi i u stanu – veštačku travu.

Međutim, jedno treba imati na umu: potreba da podovi pomire estetsko (boje i teksture) i funkcionalno (higijena i habanje) nekada je iziskivala primenu veoma štetnih supstanci čija isparenja ugrožavaju zdravlje čoveka.

Danas to ne mora biti slučaj iako najčešće i dalje jeste. Možda bi bilo dobro povesti ra-čuna i tražiti od proizvođača sertifi kat koji tvrdnju o neškodljivosti potvrđuje.

Tehnologija izrade podova, pre nego druge u građevinarstvu, briše granice prirodnog i veštačkog, napravljenog i naštampanog, skupog i povoljnog, održivog i neodgovor-nog, unutrašnjeg i spoljašnjeg, starog i no-vog, toplog i hladnog...

Vrste podova i osnovne karakteristikePodove možemo deliti po materijalu (dr-veni, betonski, itd), načinu izvođenja (npr. samoliveni), obliku elemenata (parket, brodski pod), ili po raznim drugim osobi-nama (topli, higijenski, otporni na haba-nje, vodootporni, plivajući, itd).

Kao i svaka podela ni ova ne može biti sa-vršena pa ćemo, umesto prostog indeksiranja, kroz osnovnu podelu isključivo po materijali-ma podsetiti na osnovne tipove podova i neke prateće karakteristike primene, postavljanja i korišćenja, kao i na mnogobrojne mogućnosti prilagođavanja poda arhitekturi objekta.

PODOVI I PODNE OBLOGE

TEMA broja

26 www.build.rs

Podovi od drveta

Razvoj tehnologije svakim danom briše granicu između podova od masivnog pri-rodnog drveta i kompozita na bazi drveta kakvi se proizvode uz pomoć najsavreme-nijih tehnologija i čine sintezu najboljih karakteristika drveta i veštačkih materi-jala. Sa druge strane i potpuno prirodno drvo tretirano je i obrađeno tako da mu se poboljšaju karakteristike i približe veštač-kim materijalima.

Podove od dasaka (brodski pod) još od 19. veka počeli su da zamenjuju parketi, čija je upotreba prevagnula tokom 20. veka. Ovo se desilo pre svega zahvaljujući potrebama masovne gradnje: parket se mogao lepiti na cementnu košuljicu bez dodatne potkon-strukcije (roštilja) a manje dimenzije nisu iziskivale drvo posebno visokog kvaliteta.

Dimenzija komada parketa smanjivala se sve do veličine lamel parketa kakvi su postavlja-ni u stanovima kod nas 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, da bi se danas trend ponovo kretao prema većim elementima i kvalite-tnijim vrstama drveta za ovaj tip poda.

Posebno popularni poslednjih godina jesu parketi od drveta iz tropskih predela, pre svega od bambusa. Ovi parketi, pored egzotičnog izgleda i kvaliteta, apsolutno su konkurentni i sa cenom, a težnja ka pri-meni održivih materijala daje im dodatnu prednost na tržištu. Dovoljno je reći da je drvetu potrebno oko 30 godina da po-stigne punu zrelost, dok za isti taj period može da se uzgoji šest generacija kvalite-tnog bambusa.

Zanimljivu ponudu parketa predstavljaju i mozaik-parketi. Kombinacija različitih vrsta drveta daje podu dve ili više nijansi, a različitim oblicima elemenata postižu se zanimljivi estetski efekti u podu. Nekada su ovakvi parketi bili prisutni samo u javnim objektima ili najluksuznijim stanovima a danas su dostupniji većem broju kupaca.

Međutim, veliki udeo tržišta drvenih podo-va u poslednjoj dekadi preuzeli su laminatni podovi načinjeni od drvenih kompozita.

Podovi od drvenih kompozita su u većoj ili manjoj meri slični prirodnom drvetu. Laminatni drveni podovi vrlo brzo su pre-plavili tržište zahvaljujući jednostavnosti postavljanja, praktičnosti, težnji ka oču-vanju prirodnih resursa i naravno – ceni.

Brzom prodoru i uspehu laminata na na-šem tržištu doprineo je i dugi niz godina u kojima je praktično nemoguće bilo kupiti kvalitetan parket (i drvo za druge namene). Najveći problem je bio taj što su rezerve osušenog drveta bile iscrpene tokom 1990-ih godina pa je parket prodavan sa previso-kim procentom vlage. Podovi od ovakvog parketa praktično su neupotrebljivi i vrlo brzo bi dolazilo do velikih deformacija (po-dizanja ili rasušivanja poda).

Zvučna izolacija podovaZvučna izolacija podova

Kao površina predviđena za Kao površina predviđena za kretanje podovi u velikoj meri kretanje podovi u velikoj meri

utiču na akustični komfor u utiču na akustični komfor u zgradama. Pored cevnih instalacija zgradama. Pored cevnih instalacija

i spoljašnje buke, prenos zvuka i spoljašnje buke, prenos zvuka preko podova najviše doprinosi preko podova najviše doprinosi

buci u nekom prostoru. Iz tog buci u nekom prostoru. Iz tog razloga se primenjuju plivajući razloga se primenjuju plivajući podovi, tj. podovi koji nemaju podovi, tj. podovi koji nemaju

direktan kontakt sa samom direktan kontakt sa samom konstrukcijom (zidovima ili konstrukcijom (zidovima ili međuspratnom tavanicom).međuspratnom tavanicom).

Ispod poda, tj. ispod cementne Ispod poda, tj. ispod cementne košuljice, postavlja se izolacioni košuljice, postavlja se izolacioni

sloj koji apsorbuje udare (korake, sloj koji apsorbuje udare (korake, kretanje vozila, vibracije zvučnika kretanje vozila, vibracije zvučnika

audio uređaja, kućne tehnike, audio uređaja, kućne tehnike, itd). Takođe, ne dozvoljava se itd). Takođe, ne dozvoljava se direktan kontakt košuljice sa direktan kontakt košuljice sa

zidovima pa se XPS-om ili drugim zidovima pa se XPS-om ili drugim materijalom distancira od zida materijalom distancira od zida

već u toku livenja (za oko 1cm). već u toku livenja (za oko 1cm). Ovo rastojanje se zatim „sakriva“ Ovo rastojanje se zatim „sakriva“

lajsnama.lajsnama.

Nakon relativno rešenih pitanja Nakon relativno rešenih pitanja termoizolacije i hidroizolacije, termoizolacije i hidroizolacije,

tj. razvijanja pouzdanih sistema tj. razvijanja pouzdanih sistema i materijala koji zadovoljavaju i materijala koji zadovoljavaju

zahteve dugotrajnosti i kvaliteta, zahteve dugotrajnosti i kvaliteta, na red je došla zvučna izolacija. na red je došla zvučna izolacija.

Pred sam početak krize 2007. Pred sam početak krize 2007. godine sve više se pričalo o godine sve više se pričalo o akustici kao novom izazovu akustici kao novom izazovu

građevinarstva, i svakako da će građevinarstva, i svakako da će decenija pred nama biti dobrim decenija pred nama biti dobrim

delom obeležena upravo ovim delom obeležena upravo ovim problemom...problemom...

TEMA broja

27www.build.rs

Kada se tome doda da je kod nas moguće sresti izvedene podove od čamovine ili jelo-vine na kojima zbog mekoće tih vrsta drveta ostaje trag potpetice ili nogice nameštaja onda je jasno zašto je naše tržište izgubilo poverenje u skupi parket i prihvatilo lami-nate, oprostivši im određene mane (pomalo veštački zvuk i osećaj pri dodiru).

Ipak, čini se danas da njihov početni uspeh jenjava i da se korisnici sve rađe vraćaju pri-rodnijim varijantama u enterijeru.

Sa druge strane, kompoziti na bazi drveta rado se koriste za spoljašnje površine: terase, bašte kafi ća, palube splavova i brodova.

Kombinacija prirodne sirovine i vezivnih polimera čini odličnu podnu oblogu kakva se koristi i na palubama prekookeanskih jahti gde trpi slanu vodu i ekstremne vre-menske uslove.

U Sjedinjenim Američkim Državama uobi-čajeno je da se podovi izrađuju i od OSB-a preko kojih se može (ali ne mora) postaviti samo podna obloga (tepih, etison, itd). Iako je ovo ispod uobičajenih standarda kod nas, pod vikendice, kućice za pecanje ili adapti-ranog potkrovlja možete rešiti na ovaj način sa svega nekoliko komada ploča.

Prednosti upotrebe OSB ploča za podove jesu cena, higijena (malo spojnica), brzina postavljanja i pouzdanost materijala.

Međutim, treba imati u vidu da se u SAD strogo kontroliše sastav materijala i prisu-stvo štetnih supstanci (VOC – isparljive organske materije).

Iz tog razloga trebalo bi da OSB (ali i drugi srodni materijali poput iverice) za primenu u enterijeru ima sertifi kate koji potvrđuju neutralan uticaj na zdravlje ljudi.

TEMA broja

28 www.build.rs

Podovi od keramike, kamena i betona

Ploče, pločice, mozaik... razlika je jedino u veličini površine pojedinačnog komada. Podovi od pločastih elemenata mineral-nog porekla druga su najčešća površina po kojoj hodamo u zgradama. Mogu se izrađivati od kamena, gline, stakla, kera-mike, betona...

Sve su češće i kombinacije: keramičke plo-čice sa glazurom od mlevenog kamena, be-tonske ploče sa recikliranim staklom kao agregatom, laminati sa furnirom od priro-dnog kamena ili keramike...

Sve češća primena podnih sistema za gre-janje i hlađenje prostora doprinosi i ra-sprostranjenoj upotrebi ovih podova. Cevi sistema predaju temperaturu cementnoj ko-šuljici, ona podu, a pod prostoriji.

Mineralni materijali idealni su za ove podo-ve jer, zahvaljujući svojoj velikoj gustini, kao i cementna košuljica predstavljaju termalnu masu koja akumulira toplotnu energiju i na taj način pozitivno utiče na komfor.

Sa druge strane, drveni pod iznad podnog grejanja ponaša se kao toplotni izolator zbog čega bi bila umanjena efi kasnost siste-ma. Dodatno, neposredan dodir sa izvorom toplote (cementnom košuljicom u koju su smeštene cevi) negativno bi uticao na parket (rasušivanje i razdvajanje spojnica). Predno-sti ovih površina u odnosu na parket, pored navedenog, jesu i jednostavnije održavanje i dugotrajnost.

Ipak, treba imati na umu da će pločice sa lameliranom završnom obradom ili gla-zurom imati kraći rok trajanja od pločica koje su od homogenih materijala (kamena, glinena, keramička ploča) jer će ove druge ostati iste i kada se od upotrebe izliže po-vršinski sloj.

Od podova livenih na licu mesta od mine-ralnih materijala svakako treba pomenuti teraco – jedan od najrasprostranjenijih po-dova prepoznatljiv po kombinaciji crnog i belog kamenog agregata.

Teraco pod se nakon postavljanja polira spe-cijalnim mašinama, lako se održava jer čini homogenu površinu i pogodan je za javne zgrade, stepeništa, terase, itd.

Samoliveni podovi od betona koriste se u industrijskim objektima, a nekadašnje mane danas se u velikoj meri mogu otkloniti uz

pomoć specijalnih materijala za impregna-ciju koji poboljšavaju vodootpornost i kva-litet površinskog sloja betona.

Specijalni aditivi pospešuju i reonizaciju (tečenje) betona, pa je nivelacija prilikom postavljanja jednostavna kao i kod polimer-nih podova.

Jednostavnija je i rekonstrukcija podova od betona livenih na licu mesta dodat-kom specijalnih betona i epoksida na me-stu oštećenja kao i dodavanjem tankog površinskog sloja koji na sebe preuzima negativne uticaje habanja i agresivnih supstanci.

JOŠ O PODOVIMA...

Kao i u drugim oblastima građevinarstva, ništa nije crno-belo i

trik je pronaći najadekvatnije rešenje. Bez obzira na održivost bambusa,

pitanje je da li njegov transport desetinama hiljada kilometara

predstavlja odgovornije rešenje na tržištu Srbije od primene domaćeg

drveta. Pa opet, šta kupcu garantuje da parket domaće proizvodnje ima

odgovarajuće osobine? Zašto imamo više poverenja u uvezeni parket,

makar iz Indonezije, nego u domaći jasenov? Zašto lošom pripremom i

izvedbom izuzetan materijal načinimo neupotrebljivim?

Da li je naša industrija sposobna da se odgovornim ponašanjem prema tržištu izbori za svoje brendove?

Sve dok majstori pristaju da postavljaju pod od obične jelovine – ne.

Da li je sposobna da primeni specifi čne tehnologije kojima se može dobiti

prepoznatljiv proizvod? Dok izvozimo trupce i uvozimo gotove proizvode

na bazi otpadaka drveta – ne. Da li je naša industrija sposobna da se izbori

za svoje kupce? Dok god se bori za kratkoročne ciljeve – ne.

TEMA broja

Blagoja Parovića 15/511030 Beogradtel/fax 011/2547-959e-mail : rpoint@eunet.rs www.rpoint.co.rs

PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU INDUSTIJSKIH PODOVA I INŽINJERING

Podovi od polimera

Podove od polimera krase elastičnost i dugotrajnost, a nemaju ograničenja ni u pogledu izbora boja i ukupnog vizuel-nog doživljaja poda. Ovi podovi danas ne predstavljaju samo zaštitni sloj betona koji čini osnovu poda jer su poslednjih deceni-ja razvijeni materijali koji odlično trpe sve negativne uticaje a lakše ih je popravljati u slučaju oštećenja, i to tako da razlika stare i nove površine bude neprimetna.

Ovo nije slučaj samo sa livenim podovima već i sa raznim oblogama koje se mogu ukro-jiti na licu mesta i zalepiti po spojnicama tako da čine jednu neprekinutu površinu di-zajniranu prema želji projektanta enterijera.

Zbog navedenih karakteristika polimera koji se primenjuju za izradu podova njihova primena nema ograničenja.

Pogodni su za spoljašnju i unutrašnju upo-trebu, za prostore u kojima se zahteva visok stepen higijenskih uslova, za industrijske i javne objekte, ali i za stambene prostore.

Podovi liveni na licu mestaVeć smo pomenuli da postoji direktna veza između broja spojnica i higijene poda. Po-dovi liveni na licu mesta otklanjaju bilo kakvu pojavu spojnica u podu i idealni su za prostore koji zahtevaju posebne karak-teristike funkcionalnosti i viši stepen higi-jenskih uslova: škole, bolnice, prostorije za pripremanje hrane, objekti prehrambene i farmaceutske industrije, skladišta...

Teraco podovi, izrađeni od drobljenog ka-mena i zatim polirani, mogu se nazvati prete-čom savremenih podova livenih na licu mesta.

Posebno se izdvajaju samoliveni podo-vi: jednostavni za održavanje, odličnih mehaničkih karakteristika, postojanosti i estetike. Danas se uspešno primenjuju mnoga rešenja koja poboljšavaju osobine običnih betonskih podova. Dodavanjem praškastih materijala na izliveni svež be-ton postižu se bolje hidroizolacione ka-rakteristike betona, to jest produžava se njegov vek trajanja, beton se može bojiti, može mu se dodati željena tekstura...

Ostalo o podovimaNaravno, spisak podova ne završava se gore-navedenim tipovima. Zavisno od želja inve-stitora i projektanata, podovi mogu biti i od utabane zemlje, stakla ili metala...

Pomenuli smo značaj poda u sistemu sa cevnim instalacijama za grejanje i hlađenje prostora, ali pod je takođe važan za priro-dno osvetljenje i kvalitet vazduha u pro-storiji. Ukoliko zonu poda ispred prozora ili zastakljenih vrata ne pokrijemo nekom tkanom podnom oblogom, lakiran parket ili keramičke pločice pojačaće odsjaj prirodnog svetla dalje u prostoriju. Treba pronaći sre-dinu između mat površina i previsokog sjaja koji može biti neprijatan koliko i ugušeno prirodno svetlo.

Pod može biti rešen i kao prirodni travnjak ili vodena površina prekrivena staklom na metalnoj ili drvenoj konstrukciji.

Šara na samom podu može zameniti šaru podnih obloga. Najpoznatiji primeri su pod-ni mozaici od parketa ili kamenih ploča koje se seku CNC mašinama u bilo koji oblik.

Podne oblogePomenuli smo da je veoma teško pomiri-ti estetiku i funkciju poda tako da nema štetnih isparenja zbog prisustva supstanci koje treba da obezbede željene karakteristi-ke: boje, lepkovi, aditivi... Iako se sve češće podne obloge prave od recikliranih materi-jala, i dalje je reč o veoma zahtevnim i agre-

sivnim tehnološkim procesima, a materijali za podove potencijalni su zagađivači živo-tne sredine.

Danas je još uvek svetska vest kada neka podna obloga dobije neki od zelenih serti-fi kata i to se neće promeniti ni u narednim godinama.

Ipak, industrija podova napreduje a pri-tisak propisa i zahteva kupaca sve je veći na svetskom tržištu. Nema sumnje da će tako biti i kod nas. Sa druge strane, sva-kodnevna otkrića u nauci sve više otkri-vaju mehanizme iz prirode koji se mogu primeniti u industriji. Sintetizovne pri-rodne materije preuzimaju uspešnu for-mulu koja je nastala tokom miliona godi-na evolucije, i priroda se, kroz tehnološku interpretaciju, vraća u naše domove, jav-ne i radne prostore ■

www.build.rs 29

TEMA broja

Fotografije korišćene u ovom tekstu preuzete su sa sajta firme Gerflor ■

30 www.build.rs

TEMA broja

Proizvodi neškodljivi po životnu sredinuMurexin prati sve najnovije tehničke standarde i dosledno ih sprovodi u inte-resu proizvodnje neškodljive za životnu okolinu u svim procesima. Proizvodi bez rastvarača i štetnih emisija pravi su primer zalaganja za zdravu životnu okolinu.

Murexinovi lakovi na bazi vode čine oslo-nac novog programa lakova za parket. Oni garantuju pr-voklasni rezultat koji kvalitetom ispunjava sve zah-teve. Murexinovi proizvodi na bazi vode obeleženi su znakom „aqua“. Na pakovanju se nalazi logo koji ukazuje na proizvodnju neško-dljivu po životnu okolinu.

Murexinovi vodeni proizvodi su neškodljivi i ne izazivaju neprijatne mirise.

Nove tehnologije i sirovine dovele su do toga da su vodeni lakovi za parket više nego rav-nopravni sa svojim prethodnicima koji sa-drže rastvarače kada je u pitanju njihova he-mijska i mehanička postojanost. To pokazuje i tržište. U Evropi su vodeni lakovi za parket preuzeli vođstvo i imaju tendenciju rasta.

Od osnovnih zahteva u stambenim pro-storima, viših zahteva u kancelarijskim prostorijama ili veoma visokih zahteva u školama i ugostiteljskim objektima: sve se površine mogu premazati Murexinovim vodenim lakovima za parket.

Do pre nekoliko godina, kod lakiranja veo-ma zahtevnih površina uvek se posezalo za neomiljenim, ali proverenim lakovima koji sadrže rastvarače. U međuvremenu su za takve površine razvijeni lakovi za parket na bazi vode. Uz to primena novih, specijalnih sirovina u proizvodnji lakova otvara potpu-no nove mogućnosti.

Kako bi se krajnjem korisniku pri aplikaciji dodatno izašlo u susret pored dvokompo-nentnih, razvijena je serija jednokomponen-tnih proizvoda.

Komponentom učvršćivača postizana je viša mehanička postojanost ali sada je najviše čvrstoće moguće postići i jednokomponen-tnim lakom. Njima se izvode tvrde površine koje ne sakupljaju prašinu, a podjednako su fleksibilne kao drveni podovi.

Standardni sistem sastoji se iz kita za drvo (mase za štukovanje) koja se meša sa si-

tnom piljevinom (ostacima nakon brušenja parketa), kako bi se dobila identična boja drveta. Na ovako pripremljenu površinu nanosi se odgovarajući pretpremaz valjkom.

U Murexinovoj paleti postoje ova dva proizvoda na vodenoj bazi kao i univer-zalni pretpremaz i masa za štukovanje, koji se koriste i kod primene poliuretan-skih lakova ■

MUREXIN

Radojke Lakić 2411000 Beograd

tel: +381 11 24 22 133fax: +381 11 24 13 109

info@murexin.rswww.murexin.com

Vodeni lak za parketispunjava svaki

zahtev!

SPECIJAL PS 90

Izdvajamo jednokomponentni proizvod Lak na vodenoj bazi Specijal PS 90 koji je već našao široku primenu na tržištu Srbije. Dostupan je u dva nivoa sjaja: 99% i 41%, što je takođe inovacija u po-stizanju visokog sjaja završne površine kada je u pitanju lak na bazi vode.

Ovaj proizvod zadovoljava klasu čvrstoće prema EN C 2354 klasa C (75,5mg), što odgovara najvišimzahtevima. Potrošnja pri radu valjkom je 1 litar za 10 do 12m2 ■

Prednost sistema sa vodenim lakovima je u brzini izvođenja. U slučaju normalnog opterećenja u stambenim prostorijama prikazani sistem je moguće završiti za 12 sati.

MUREXIN LAKOVI MUREXIN LAKOVI NA BAZI VODENA BAZI VODE

Sistem 12 sati Normalno opterećenje

Univerzalna štuko masa LV 151-2x nanošenje lopaticom (mogućnost finalnog

brušenja cca. 1 h)

Vodena štuko masa AV 101-2x nanošenje lopaticom (mogućnost finalnog

brušenja cca. 30-45 min.)

Vodeni lak Objekt PO 702x premazati valjkom (po cca 4,5h)

Međubrušenje pre zadnjeg radnog koraka!

Vodeni lak Objekt PU 802x premazati valjkom (po cca 4,5h)

Međubrušenje pre zadnjeg radnog koraka!

Vodeni lak Special PS 902x premazati valjkom (po cca 3,5h)

Međubrušenje pre zadnjeg radnog koraka!

Vodeni predpremaz AV 201x premazati valjkom (cca 1,5h) ili 2x nanošenje

lopaticom (po cca. 20 min.)

Univerzalni predpremaz LV 451-2x premazati valjkom (cca 1,5h - 12h zavisi od vrste

drveta) ili 2x nanošenje lopaticom

Odgovornost prema Odgovornost prema životnoj sredini: životnoj sredini:

upotrebom proizvoda upotrebom proizvoda na bazi vode Murexin se na bazi vode Murexin se zalaže za održivi razvoj i zalaže za održivi razvoj i

odgovornost prema odgovornost prema budućim generacijama budućim generacijama

i to sprovodi u i to sprovodi u svakodnevnoj praksisvakodnevnoj praksi

Tradicionalan izbor sportskog poda koji se po pravilu vrlo često i danas ponavlja je parket, koji ima puno opravdanje u tra-diciji i određenom nivou ekskluzivnosti. Međutim, izbor parketa kao sportskog poda u školskim i višenamenskim sport-skim salama ima takođe i dug niz nedosta-taka poput:

visoke inicijalne cene materijala • i ugradnjesloženosti postupka ugradnje• skupog održavanja i popravki• kratkog veka trajanja• visoke osetljivosti na vlagu, koja kroz • eksploataciju ili održavanjenužno oštećuje podlogunedovoljne apsorbcije udara i nedovoljne • elastičnosti konstrukcije ukoliko postavka nije izvedena potpuno stručno.

Poslednji navedeni aspekt je, na duži rok gledano, najznačajniji jer dovodi do trajnog oštećenja zglobova, kolena i kičme kod ge-neracija školske dece i mladih sportista.

Sa unapređenjem tehnologije u proizvodnji PVC proizvoda, nekoliko svetskih kom-panija je razvilo koncept sportskih PVC podova u rasponu od onih koji se koriste u elitnim sportskim takmičenjima poput odbojke, rukometa, malog fudbala, tenisa, stonog tenisa, pa sve do proizvoda koji su posebno dizajnirani za školske i multina-menske sale.

O opravdanosti ovakvog koncepta svedoče i mnogobrojni podaci, kao na primer taj da je preko 75% školskih sala u Evropskoj uniji u poslednjih 10 godina izvedeno u varijanti sportskog PVC poda.

Velike sportske asocijacije poput FIVB, CEV, IHF, EHF, ITTF, ETTU, FISU, ATF uvrstile su ovu vrstu podova u svoj portfolio. Veliki broj takmičenja koja se organizuju pod okriljem ovih asocijacija se isključivo mogu odvijati na sportskoj PVC podlozi.

Apsolutni svetski lider u proizvodnji PVC sportskih podova je francuska kompanija Gerflor, sa svojim Taraflex konceptom.

Taraflex koncept obuhvata sledeće proizvode:Tarafl ex Performance Plus, za vrhunska • takmičenja u odbojci, rukometu, tenisu, stonom tenisu.Tarafl ex Sport M Plus, za višenamenske • i sportske saleTarafl ex Sport B, za školske i višenamen-• ske saleTarafl ex Surface, za sportove na rolerima • i za zaštitu osnovne podloge prilikom od-ržavanja koncerata, konvencija ili slično.

O širokoj rasprostranjenosti Taraflex pod-loga u sportu govore i sledeći podaci:

preko 70.000 sportskih sala u svetu ima • Tarafl ex podpreko 40.000.000m• 2 podova je trenutno u upotrebipreko 6.000.000 sportista i dece svakog • dana trenira ili igra na Tarafl ex podlogamana poslednjih 10 Olimpijskih igara, počev • od Montreala 1976. godine pa do narednog Londona 2012. godine, Tarafl ex je zvaničan pod za takmičenja u odbojci, rukometu, stonom tenisu, tenisu i badmintonu.

Distribuciju i ugradnju Taraflex podova u Srbiji vrši preduzeće Levelo d.o.o. Beograd. Stručni tim Levelo nije samo distributer materijala – sa zadovoljstvom će vam pre-dložiti najbolja rešenja, pomoći pri odabiru materijala i rešavanju tehničkih problema ■

LEVELO

Bulevar Zorana Đinđića 67/1411070 Novi Beograd

tel: +381 11 31 21 95831 31 851

podovi@levelo.netwww.levelo.net

PVC SPORTSKI PODOVI PVC SPORTSKI PODOVI

ZA NOVE GENERACIJE ZA NOVE GENERACIJE SPORTISTASPORTISTA

U periodu intenzivnog razvoja sporta u Srbiji, kao i sve veće

pažnje koja se obraća na inicijalno ulaganje u bazne

sportske objekte kao što su školske sale, multinamenske sale i fitness centri, jedan od suštinskih aspekata je odabir podloge na kojoj se sportske

aktivnosti odvijaju

KOJE SU PREDNOSTI TARAFLEX PODOVA?

Izuzetna trajnost proizvoda• Jednostavno i jeftino održavanje• Značajno niža cena od sportskog • parketaVrhunske karakteristike po pitanju • elastičnosti, apsorbcije udara, zaštite dece i takmičara pri doskoku, padu, proklizavanju i sličnoPotpuna ekološka ispravnost proizvoda, • bez prisustva kancerogenih materija i teških metala ■

TEMA broja

32 www.build.rs

33www.build.rs

PVC SPORTSKI PODOVI

ZA NOVE GENERACIJE SPORTISTA 3M Nomad asortiman se kontinuirano raz-

vija i širi kako bi zadovoljio zdravstvene i bezbednosne zahteve, nove zahteve arhite-kata i naravno, potrebe krajnjih korisnika. Na današnjem tržištu, ključni zahtevi su efi-kasno rešene ulazne partije koje unapređuju i štite objekte, smanjuju troškove održavanja i unapređuju bezbednost, bez kompromisa sa aspekta dizajna enterijera.

Da bi ovi zahtevi bili ispunjeni razvijen je širok asortiman efikasnih sistema ulaznih otirača kako bi bio zadovoljen svaki aspekt gradnje: lokacija, nivo i vrsta saobraćaja, lo-kalni vremenski uslovi i troškovi. Višestrani sistemi dizajnirani su tako da obave i do-datne funkcije i brzo se otplate. Efikasno uklanjaju, hvataju i zadržavaju prljavštinu i vlagu na jednom mestu, pa u velikoj meri smanjuju troškove održavanja i čišćenja.

Sistemi se obično sastoje od zone koja hva-ta grubu prljavštinu i sekundarne zone koja upija vlagu. Sistem za struganje uklanja, prikriva i zadržava prljavštinu, sprečavajući unošenje nečistoće unutar prostora. Sekun-darni deo skida vlagu i finije čestice prlja-vštine i prikriva ih, sprečavajući raznošenje po zgradi (slika 1).

Sistemi za struganje mogu biti prirodna vlakna, cut-pile vlakana i namenski sistemi za struganje. U sekundarnom delu je sloj od najlona sa odličnom otpornošću na habanje, lomljenje i grube čestice. Tu je i mešavina vune koja zadržava postojan izgled ali nudi ograničenu otpornost ili polipropilen, jefti-niji, ali sa ograničenim izborom u pogledu izgleda i nižim nivoom oporavka.

Nomad Aqua PlusLider na tržištu 3M nedavno je pokrenuo inovativni troslojni otirač nove generacije – Nomad Aqua Plus. On kombinuje gru-ba i fina vlakna za uklanjanje prljavštine i vlage efikasnije od konvencionalnih ula-znih prostirki. Ima dug vek trajanja, visoke performanse i niske troškove održavanja.Gornji sloj čine upijajuća i promočiva pa-tentirana poliamidska ili polipropilenska vlakna: veća uklanjaju prljavštinu, manja upijaju vodu. Srednji sloj upija i zadržava vodu najbolje u klasi pomoću 3M patenti-rane 3D-šupljikave strukture (propusna je i vodootporna da bi se voda odlivala efikasni-je). Treći sloj je drenažno runo otporno na plesan koje obezbeđuje trajnost i otpornost na ekstremni pešački saobraćaj (slika 2).

Nomad Aqua Plus može da se pohvali i besprekornim zelenim – ekološkim akredi-tivima. Njegova podloga ima 50%* manje PVC-a i sadrži 50% recikliranog polimera (*u odnosu na kompatibilne proizvode na tržištu, u zavisnosti od veličine i vrste). Lako i brzo se usisiva, umanjujući učestalost či-šćenja, kao i troškove radne snage i energije.

Bez PVC podloge on je i nepropustiv i neće ispustiti vlagu posle upijanja vode. Sa zdra-vstvene i sigurnosne tačke gledišta, donja strana otirača sa niskim profilom i otporno-šću na klizanje, prijanja na podlogu tako da je otirač na ulazu uvek siguran i ne može se podići/pomeriti prilikom prelaska. Na ovaj način smanjuje se i trenje u zoni ispod otirača.

Iznajmiti ili kupiti?Odgovor na pitanje da li iznajmiti ili kupiti veoma je jednostavan. Tipičan najam pro-stirki popularne veličine 0,9x1,5m verova-tno će koštati oko 20 evra po otiraču me-sečno, što je 240 evra na godišnjem nivou. Kao poređenje, ulazni otirač kao što je 3M Aqua 8500, koštao bi oko 180 evra za sličnu veličinu otirača, a trajao oko pet godina, gde pokazuje uštedu već posle prve godine. Više informacija na ovu temu možete da dobijete putem internet sajta: http://www.aquacalc-serbia.eu/movie/

3M i Nomad Aqua Plus su zaštićeni znaci kompanije 3M ■

OTIRAČI NOVE GENERACIJEOTIRAČI NOVE GENERACIJE

3M (EAST) AGpredstavništvo Beograd

Bulevar Milutina Milankovića 2311070 Novi Beograd

tel: +381 11 313 25 50fax. +381 11 313 25 51

iradisavljevic@mmm.comwww.3m.com/rs

Prljavština, pesak i voda koje cipelama unosimo u zgradu uzrok su degradacije Prljavština, pesak i voda koje cipelama unosimo u zgradu uzrok su degradacije enterijera i uzrok potencijalnih opasnih proklizavanja i padova. Tokom godina, enterijera i uzrok potencijalnih opasnih proklizavanja i padova. Tokom godina, ulazne prostirke i otirači razvijani su za zaštitu poslovnih i industrijskih ulaza u ulazne prostirke i otirači razvijani su za zaštitu poslovnih i industrijskih ulaza u zgrade od prljavštine i pružanje dobrodošlice na ulazu za posetioce i osobljezgrade od prljavštine i pružanje dobrodošlice na ulazu za posetioce i osoblje

EFIKASNOST OTIRAČA

dužina (m)zadržana

prljavština (%)

a 1,5 37

b 3 52

c 4,5 71

d 6 86

e 9 100

Od 1950. do kraja 70-tih, najveći broj ulaznih otirača bio je cut-pile tipa uglavnom od vlakana kokosovog oraha. Oni nisu dobro sušili, prljavština je ostajala na vrhu vlažnog otirača i unosila se u zgradu na obući. Pored toga, predstavljali su pravo leglo bakterija.

Pravi prodor se desio 80-tih godina pronalaskom otirača sa dvostrukim vlaknom. Razvijen od strane naučnika iz kompanije 3M, ovaj revolucionarni pro-izvod sa vinilnom omčastom strukturom vlakana, predstavljen je tržištu pod brendom 3M Nomad. Ova inovacija rezultirala je dramatičnim poboljšanjem otpornosti na habanje i efikasnosti tekstilnih otirača

1. 3Mtm Nomad Aqua – tekstilni otirač2. 3Mtm Nomad Optima – otirač u aluprofi lu3. 3Mtm Nomad Terra – vinilni otirač

1. taftovano dvostrukim polipropilenskim vlaknom (uklanja prašinu, zadržava vodu)2. jedinstveni drenažni sistem – 5,5 lit./m2

(apsorpcija i zadržavanje vode, dodatna udobnost)3. poleđina sa smanjenim sadržajem PVC-a (nepromočan, ne kliza se)

TEMA broja

34 www.build.rs

Poslednjih 25-30 godina, zbog sve većeg zagađenja atmosfere i okoline, proces de-gradacije se ubrzava i dobija na značaju i kod novoizgrađenih javnih, ali i stambenih, objekata. Iz tih razloga sve je izraženija po-treba dugotrajne kvalitetne zaštite, za šta se koriste iskustva stečena obnovom, restaura-cijom i zaštitom spomenika kulture i teh-nologije razvijene za te namene, sa ciljem sve sa i iz podova ukloniti, a lepe kamene podove ne oštetiti i dobro ih zaštititi.

Kako su kameni podovi, kao i spomenici kulture, rađeni od raznih materijala, a po-stoje i razne nečistoće, razvijani su postupci i hemijski preparati za obnovu, čišćenje i dugotrajnu zaštitu.

U ranijem periodu korištene su razne agre-sivne kiseline, sode, razređivači i dr. uglav-nom jače koncentracije, koji su se trajno zadržavali unutar kamena i dugotrajno de-lovali na njegovu devastaciju, najpre u vidu pojave raznih soli, promene boje pa do ras-padanja. Tako najbrže i najčešće stradaju podovi u objektima rađenim od poroznijih materijala kao što su meki krečnjaci, mer-meri, travertini, a kasnije i razni obojeni pa i crni graniti.

Tradicionalna sredstva za zaštitu su razni premazi i laštila, sredstva na bazi voskova, staklena voda, razni polimeri – silani, silo-ksani, silikoni, silikonska ulja, laneno ulje itd. Sva ova sredstva manje-više traju vrlo kratko, često moraju da se obnavljaju (od tri meseca najduže do godine). Pri tome, ova sredstva ne pružaju adekvatnu zaštitu, tj. ne otklanjaju sve posledice negativnih uticaja na zaštićene površine i materijal.

Naslage se gomilaju stvarajući skoreli sloj, moraju se uklanjati, što poskupljuje i kom-plikuje održavanje, a oštećenja podova su sve veća i vidljivija.

Poslednjih godina specijalizovane firme sa dugogodišnjim iskustvom na obnovi i zaštiti podova od prirodnih i veštačkih materijala i objekata u celini, u saradnji sa svojim specijalizovanim profesionalcima razvile su tehnologiju, postupke i prepa-rate koje zaštitu kamenih podova uvode u novu eru. Tako je postignuta uspešna za-štita kroz tri osnovna postupka:

priprema površina, prema stanju i potrebi –• čišćenje, revitalizacija, obnova, restauracijadugotrajna dubinska zaštita protiv upija-• nja vode, masnoća i dr. nečistoćaodržavanje i nega zaštićenih površina.•

Tretiraju se mermer, granit, prirodni kamen, opeka, koto, klinker, keramika, prirodni i veštački aglomerati na cementnoj i sinte-tičkoj osnovi, granitogres, betonski proi-zvodi... Tako su postignuti osnovni zahtevi kod zaštite: ne narušava se prirodni izgled i boja, nema ostataka primenjenih preparata i ne stvaraju se površinski filmovi, ne me-njaju se struktura, obrada (poliran pod osta-je poliran), ne menjaju se hemijski sastav i mehaničke osobine materijala, u ukupnom sprečava se erozija podova od poroznih građevinskih materijala.

Dubinska, dugotrajna zaštita u vidu penetra-ta omogućava i potpunu paropropustljivost, otpornost na UV zrake, a sprečava nastanak patine, solnih i mineralnih nanosa, lišajeva, algi, mahovine, hvatanje materija organskog porekla (žvaka), raznih grafita...

Zaštićene površine se lako održavaju me-kom četkom, suvom ili vlažnom krpom i vodom, ili, neutralnim preparatima na-menjenim za održavanje specifičnih za-štićenih materijala kako njihova zaštita ne bi ujedno vodila do dalje degradacije ■

3M STONE GROUPŠalinačka bb; 11300 Smederevo

tel/fax: +381 26 64 00 90: 64 00 99+381 63 30 44 54

3mstone@nadlanu.comwww.3mexq.rs

Mr Milan Savić, dipl. inž.

OBNOVA, RESTAURACIJA OBNOVA, RESTAURACIJA I DUBINSKA ZAŠTITA I DUBINSKA ZAŠTITA KAMENIH PODOVAKAMENIH PODOVA

zaštita zaštita spomenika kulturespomenika kulture

Objekti, enterijeri i eksterijeri, izgrađeni od prirodnog kamena i drugih materijala, sve više Objekti, enterijeri i eksterijeri, izgrađeni od prirodnog kamena i drugih materijala, sve više su izloženi agresivnim materijama iz okoline: organske i neorganske nečistoće, atmosferski su izloženi agresivnim materijama iz okoline: organske i neorganske nečistoće, atmosferski nanosi i kisele kiše, fleke od ulja, garež, mineralni nanosi, plesni, alge, lišajevi, farba, grafiti, nanosi i kisele kiše, fleke od ulja, garež, mineralni nanosi, plesni, alge, lišajevi, farba, grafiti, rđa, soli, stari premazi, ostaci cementa, maltera, fug-mase, prašine i sve to odjednom. rđa, soli, stari premazi, ostaci cementa, maltera, fug-mase, prašine i sve to odjednom. Lepi kameni podovi su izloženi svemu tome, uz stalno mehaničko oštećivanje, na primer, Lepi kameni podovi su izloženi svemu tome, uz stalno mehaničko oštećivanje, na primer, peskom peskom sa obuće sa obuće itd. Sve brže se narušava njihov izgled, dolazi do erozije, degradacije, raznih itd. Sve brže se narušava njihov izgled, dolazi do erozije, degradacije, raznih manjih ili većih oštećenja, naročito podova unutar i oko javnih objekata i spomenika kulturemanjih ili većih oštećenja, naročito podova unutar i oko javnih objekata i spomenika kulture

mermerni podmermerni pod

radovi u tokuradovi u toku zaštićen podzaštićen pod

škriljci u bojamaškriljci u bojamazaštita terasazaštita terasa

pokrovne pločepokrovne ploče

mermeri, granitimermeri, graniti

intarzije u poduintarzije u podu

kvarcitikvarcitizaštita – mokri izgledzaštita – mokri izgled

TEMA broja

35www.build.rs

U Tarkett-u, oko 8.000 ljudi širom sveta svakodnevno uslužuje potrošače i klijente, preko prodajnih organizacija u 100 zema-lja i 29 proizvodnih lokacija, koje svakog dana proizvode u proseku milion kvadra-tnih metara poda.

Tarkett u ponudi proizvoda ima podne obloge za domaćinstva, među kojima se ističe višeslojni parket, laminat i vinil, kao i proizvode za komercijalnu – javnu upo-trebu: homogene i heterogene vinil podne obloge, prirodni linoleum, laminat i sport-ske podove.

Podne obloge imaju značajan uticaj na način na koji ljudi doživljavaju prostor u kome žive, rade, igraju se. Tarkett obez-beđuje jedinstvene koristi krajnjim kori-snicima, a osećaj udobnosti, dobrostanja i bezbednosti inspiriše ljude da ostvare bolje rezultate.

Kao istinski pružalac usluga, Tarkett sa-rađuje sa većinom vodećih arhitekata i pro-fesionalaca iz oblasti građevinarstva, što čini Tarkett podove sastavnim delom najpresti-žnijih arhitektonskih zdanja u svetu.

Asortiman Tarkettsportskih podovaIzbor prave sportske podne obloge je ključan faktor za udobnost, sigurnost i performanse tokom brojnih sportskih ak-tivnosti.

Tarkett je najveći proizvođač sportskih podnih obloga u svetu i određuje pravce u industriji sportskih podova. Ključ uspeha kompanije jeste trajna posvećenost kvali-tetu, inovacijama i uslugama.

Tarkett nudi širok spektar podnih obloga i sistema za sve primene: parket, vinil i li-noleum podne obloge za košarku, odbojku, rukomet, skvoš i višenamenske sportske objekte. Tarkett takođe nudi proizvode za zaštitu podnih obloga koje omogućavaju da se sportske podne obloge koriste i za ne-sportske aktivnosti kao što su npr. koncerti.

Kada je reč o sportskim aktivnostima na otvorenom Tarkett sintetičke trave i podloge za sportske staze dizajnirane su da zadovolje zahteve različitih spor-tova i takmičenja, od škola do profesio-nalnog sporta ■

-u, oko 8.000 ljudi širom sveta Podne obloge imaju značajan uticaj na

TARKETT VIZIJA TARKETT VIZIJA PODNIH REŠENJAPODNIH REŠENJA

TARKETT TRADE

Industrijska zona bb21400 Bačka Palanka

tel: +381 21 7557 673fax: +381 21 7557 637

Nebojšina 2011000 Beograd

tel:+387 11 383 60 53fax: +387 11 386 17 69

www.tarkett-easterneurope.comSpens, Novi SadSpens, Novi Sad

Tikvara, Bačka PalankaTikvara, Bačka Palanka

Slana bara, Novi SadSlana bara, Novi Sad

Futog, Novi SadFutog, Novi Sad Kristalna dvorana, ZrenjaninKristalna dvorana, Zrenjanin

TEMA broja

36 www.build.rs

Podovi predstavljaju važan segment građevinske industrije

i velika pažnja se polaže na razvoj tehnologija ovog sektora

industrije. Predstavljamo dva primera uloge industrije podova u

SAD i tema kojima se oni bave

C2C SERTIFIKACIJA U KALIFORNIJI

PRAVI PRODOR KONCEPTA POTPUNE ODRŽIVOSTI

Krajem maja ove godine u Kaliforniji se dogodio veoma značajan skup za dalji razvoj zaštite životne sredine u toj

državi SAD-a, i u njemu je, u prvom redu, učestvovao i jedan

proizvođač podova

Na događaju koji je upriličen u sedištu kompanije Google, arhitekta i dizajner William McDonough, guverner Kalifor-nije (poznati glumac) Arnold Schwarze-negger, i predstavnici iz Shaw Industries Group (proizvođač podova) zvanično su pokrenuli Green Products Innovation In-stitute – GPII (Institut za inovacije zele-nih proizvoda).

Nova neprofi tna institucija posvećena je transformaciji dizajna i proizvodnje u kom-panijama tako da se ulope u C2C standard o kom smo pisali u broju 13. GPII planira da razvije sistem ocenjivanja za C2C ser-tifi kaciju koju su razvili arhitekta William McDonough i hemičar Michael Braungart. Ovim GPII postaje odgovorna za C2C ser-tifi kaciju proizvoda u SAD.

Kako bi pomogao kompanijama da posti-gnu ovaj sertifi kat GPII planira da održava treninge i izdaje licence za stručnjake koji će rukovoditi ovim procesom u kompanijama. Institut će na sebe preuzeti i blisku saradnju sa kompanijama omogućujući im pristup

svojoj bazi iz oblasti hemije kako bi sup-stance i materijale iz svoje proizvodnje mo-gli da zamene apsolutno neškodljivim, i to bez ikakvog uticaja na kvalitet proizvoda.

GPII takođe podržava i prati kalifornijsku Inicijativu za zelenu hemiju (Green Che-mistry Initiative) koja se zalaže za potpuno odstranjivanje opasnih supstanci iz materi-jala i proizvodnih procesa za sve proizvodae koji su na tržištu Kalifornije.

GPII je osnovana uz pomoć početnog zaj-ma iz DOEN fondacije koja podržava pio-nire koji čine pozitivne napore da umanje efekte na klimu za koje je odgovoran čovek. Zajmove je obećao i fond Kaplan.

Otirači u ulaznim holovima javnih i poslov-nih objekata u SAD odavno imaju posebno važno mesto (entryway track-off ):

u enterijerskom i simboličkom smislu – • čest je i primer u fi lmovima da se kadrom otirača objašnjava koji je objekat u pitanjuu higijenskom smislu – nečistoće na đo-• novima trebalo bi u izvesnoj meri zausta-viti već na ulazu u zgradu.

Problem sa otiračima je u tome što moraju biti otporni na vodu, UV zračenje, da imaju postojanu boju i da trpe habanje. Sve ovo uglavnom zahteva primenu tehnologija i veštačkih materijala koji imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha u enterijeru.

Problematikom otirača u javnim objektima bave se mnoge fi rme koje su svoje poslova-nje zasnivale na ovom asortimanu, ali posle-dnjih godina trpe sve više pritiska od strane javnosti, klijenata i stručnjaka da pokušaju da naprave otirač koji će u što manjoj meri uticati na okolinu i zdravlje ljudi.

Najdalje je u tome stigla kompanija Eco-Path koja je u junu 2009. godine predstavi-la otirač koji ispunjava sve ove uslove (foto levo). Njegova BioGrip podloga načinje-na je od prirodne gume, sa međuslojem od fi lca koji je načinjen 100% od recikliranih PET boca (post-consumer).

Dodatni sloj EnviroCel sastoji se od polio-la načinjenog od soje i pepela – Celceram. Izdržljiva površinska vlakna načinjena su od čistog polipropilena i najlona. Takođe, nakon prolaska životnog veka, kompanija preuzima na sebe obavezu recikliranja proizvoda ■

OTIRAČI ZA POSLOVNE

OBJEKTE VAŽAN DEO IDENTITETA

PROIZVODI ĆE BITI RAZMATRANI UZ POMOĆ PET PRISTUPA:

material health (zdravlje materijala)• take-back (reciklaža)• renewable energy (obnovljiva energija)• clean water (či• sta voda)social fairness (društvena odgovorno• st preduzeća) ■

Sa izgradnjom poslovnih objekata koji treba da oslikavaju vizuelni identitet kompanije koja se nalazi i kod nas je

sve aktuelnija tema brendiranja.Pored akcentiranih boja na fasadi i

detaljima enterijera, veoma važan deo identiteta objekta i fi rme predstavlja i

otirač u ulaznom holu zgrade

TEMA broja

37www.build.rs

TEMA broja

Perfom protivklizni limovi i proizvodi (gazišta, profili, stepenici, polukružni stepenici, stepenici merdevina...) pred-stavljaju kvalitetno i fleksibilno rešenje, kombinaciju čvrstine i sigurnosti sa sle-dećim karakteristikama:

360°, bez klizanja, zahvaljujući • poluizvučenim otvorimadrenažni otvori omogućavaju • odvod tečnosti (voda, ulje...)zaštita za štikle – kada je to potrebno • isporučuju se sa otvorima ≤8mm, čime je onemogućeno zaglavljivanje štikliantipanik koefi cijent svetle površine je • nizak (5% do 15%), ograničava tran-sparentnost i pruža osećaj sigurnosti na većim visinamamali koefi cijent svetle površine je • pogodan za upotrebu u uslovima povećanog rizika od požara (rafi nerije, naftne bušotine)dobar odnos nosivosti i težine samog • gazištafl eksibilnost u pogledu oblikovanja, • dalje obrade, konačnog izgleda i oblika proizvodafl eksibilnost u oblasti projektovanja jer se • radi i u skladu sa vašim potrebama

Perfom ponudaStandardne vrste lima za proizvodnju su hv č0146, tv č0361, prohrom i aluminijum, a standardne debljine lima: 2mm, 2,5mm, 3mm (ostale debljine na upit).

Standardne dimenzija tabli:1.000x2.000mm• 1.250x2.000mm• 1.250x2.500mm• 1.500x3.000mm.•

Standardni protivklizni otvori perforaci-je dostupne su prema katalogu Perfom-a. Dodatne operacije su: sečenje, savijanje, varenje, toplocinkovanje i plastificiranje.

Osim proizvodnje protivkliznih limova u tablama Perfom nudi i paletu gotovih pro-izvoda spremnih za ugradnju:

protivklizni profi li• protivklizna gazišta i podesti• protivklizni stepenici • protivklizni kružni stepenici• protivklizna gazišta za merdevine• površinska zaštita po vašem izboru – • bez zaštite, toplocinkovanje, farbanje.

Dizajn i arhitekturaPolje primene ovih proizvoda je veoma ši-roko. Pored mesta gde je upotreba ovakvih gazišta i limova obavezna propisima, jedno-stavnost i precizna izrada gotovih metalnih elemenata mogu se lako uklopiti u savreme-nu arhitekturu ili enterijere.

Industrijski dizajn, jednostavnost i funkcio-nalnost oblika kao vrsta estetike, brza i pre-cizna montaža elemenata... sve su to samo neke od prednosti koje arhitekte mogu pre-poznati u Perfom proizvodima.

Za više informacija o protivliznim limo-vima i gazištima posetite www.perfom.rs. Tu možete pronaći najpotpunije infor-macije o perforiranim limovima i proi-zvodima, ali i besplatno možete preuzeti kataloge (pdf ) svih Perfom proizvoda.Za sve dodatne informacije i sugestije Perfom vam stoji na raspolaganju:

– Mi gradimo partnerski odnos sa našim klijentima, pružajući im kvalitetnu uslugu i proizvode, dodatne operacije i finalizaciju, primenu sopstvenog iskustva i partnersko ponašanje – kažu u Perfomu ■

PERFOM – PROTIVKLIZNI PERFOM – PROTIVKLIZNI LIMOVI I GAZIŠTALIMOVI I GAZIŠTA

Perfom protivklizna gazišta i limovi imaju primenu u industrijskim halama i poslovnim prostorima, ali vrhunska izrada uz dobar arhitektonski dizajn može ih smestiti u stambene i javne zgrade, privatne kuće i rezidencije... Svi proizvodi Perfoma proizvode se u standardnim ili vanstandardnim dimenzijama po zahtevu

PERFOMProizvodnja perforiranih

limova i proizvoda

Knjaza Miloša 16531210 Požega

tel/fax: +381 31 825 051714 380

mob: + 381 64 612 93 05

offi ce@perfom.rswww.perfom.rs

38 www.build.rs

TEMA broja

Osnovna odlika novog profila u ponudi firme INM iz Arilja jeste velika nosivost što ga čini odličnim rešenjem za sve vr-ste industrijskih objekata. Velika nosi-vost je karakteristika koja proizilazi iz visine rebra ovog TR profila – 80mm.

Tako je omogućeno postavljanje profila na nosače sa većim rasponima što daje više prostora za funkcionalno rešavanje osnove objekta.

Ovaj profil je pogodan za krovove sa bla-gim nagibom, zatim za izradu ravnih kro-vova (prohodnih i neprohodnih), kao i za izvođenje međuspratnih konstrukcija. U ulozi jednostavnog krovnog pokrivača profil TR 80/900 savladaće veće raspone bez uvijanja i predstavljaće trajno rešenje nadstrešnice ili otvorene hale.

Kada se koristi kao deo krovnog sistema sa slojem termoizolacije i završne pokrivke (pokrivni lim, krovna membrana, itd) koji se postavljaju na njega, profil TR 80/900 predstavljaće uspešno rešenje takozvane tercijalne konstrukcije (neposrednog no-sača krovnog pokrivača).

Isto tako, u sistemu prohodnog krova ili međuspratne konstrukcije, profil TR 80/900 služiće kao „izgubljena” oplata za izlivanje betonske ploče ili asfaltnog poda.

Svojim tehničkim karakteristikama obez-bediće jednostavno izvođenje i trajnu kru-tost konstrukcije.

Dodatna prednost ovakve primene profi-la TR 80/900 za izradu podnih sistema u industrijskim objektima jeste to što će sa donje strane ostati profilisani narebreni plafon od čeličnog lima.

Profil TR 80/900 može se koristiti za iz-vođenje industrijskih objekata i garaža, skladišnih prostora i pomoćnih objekata ■

o tako, u sistemu prohodnog krovameđuspratne konstrukcije, profil TR

/900 služiće kao „izgubljena” oplataizlivanje betonske ploče ili asfaltnog

d

Dodatna prednost ovakve primene profi-la TR 80/900 za izradu podnih sistema uindustrijskim objektima jeste to što će sadonje strane ostati profilisani narebreni

l f d č lič li

VISOKONOSIVI TRAPEZNI VISOKONOSIVI TRAPEZNI PROFIL TR 80/900PROFIL TR 80/900

JEDNOSTAVNOSTJEDNOSTAVNOSTLIVENJA PODOVALIVENJA PODOVA

INM

Put Nikole Pašića bb31230 Arilje

tel: +381 31 894 440fax: +381 31 894 441

inm@verat.netinmarilje@nadlanu.com

www.inm-arilje.com

Visokonosivi trapezni profi l TR 80/900 novi je proizvod

u ponudi fi rme INM iz Arilja. Zahvaljujući profi laciji koja je

rešena tako da postiže izuzetne karakteristike nosivosti ovaj

lim može se primenjivati kao tercijalna konstrukcija krovova sa

blagim nagibom, ali i za izradu međuspratnih konstrukcija

industrijskih objekata, prohodnih i neprohodnih ravnih krovova

INM – PRVI U SRBIJI

Proizvodnja visokonosivog profi la TR 80/900 u pogonima fabrike INM u Arilju, počinje u avgustu 2010. godine. To će biti prva proizvodnja profi la ovog tipa u našoj zemlji, a iz INM-a vas pozivaju da ih kon-

taktirate za dobijanje detaljnih informacija i tehničkih specifi kacija za ovaj proizvod ali i kompletnu ponudu u kojoj smo opširnije pisali u prethodnim brojevima magazina Build ■

39www.build.rs

TEMA broja

Montažna podnožja su u milimetarskom hodu idealno prilagodljiva do 850mm vi-sine i garantuju mogućnost idealno rav-nog poda ili blago zakošenog ako to pro-jekat ili korisnik postavljaju kao zahtev. Napravljena su od visokokvalitetnog po-lipropilena, a mogu izdržati i opterećenja preko 1.000kg/podnožje.

Podnožja su predviđena za:krovne terase pokrivene kamenim pločama• terasne vrtove• drvene i kamene terase• razne vrste stalnih ili pokretnih podijuma • u jednoj ili različitim visinama (pozorišta, koncerti, mitinzi...)stubove• tehničke podove koji se mogu lako podi-• zati i koji imaju svoju primenu u industriji (hemijskoj, mehaničkoj, naftnoj...) kao i na televiziji i elektrokomunikacionim salama.

Jedan od delova Buzon podnožja su i umeci, koji služe za pravljenje fuga između ploča (od 2 do 10mm).

Osnovne odlike podnožja Buzon su:brza i jednostavna montaža i instalacija• prilagodljivost visine i nagiba • (čak do 8%)

nesmetano oticanje atmosferske vode• mogućnost jednostavne demontaže bez • otpadaka (sajmovi, letnje bašte kafi ća...)mogućnost montaže na hidroizolaciju.•

Dugi niz godina preduzeće Maramo i u Sloveniji montira obloge terasa i ravnih krovova na podnožjima Buzon: – Iskustva stečena na tim projektima rado ćemo vam preneti i savetovati vam kako najbolje i najefikasnije upotrebiti Buzon proizvode – kažu u firmi Maramo ■

PRILAGODLJIVA PODNOŽJAPRILAGODLJIVA PODNOŽJA

BUZONBUZON ZA SVE VRSTE TERASA ZA SVE VRSTE TERASA I RAVNIH KROVOVAI RAVNIH KROVOVA

Proizvođač:BUZON PEDESTAL INTERNATIONAL S.A.Prolongement de la rue de l'Abbaye, 134B-4040 Herstal, Belgijatel: +32 4 248 39 83fax: +32 0 4 264 82 38info@buzon-world.comwww.buzon-world.com

Zastupnik za Srbiju:MARAMO d.o.o.Dolenjska cesta 242c1000 LJUBLJANAtel: +386 1 280 66 50fax: +386 1 280 66 55info@maramo.siwww.maramo.si

Preduzeće Buzon Pedestal International sa više od 20 godina iskustva na području gradnje, nudi ekskluzivni sistem izrađivanja terasa i ravnih krovova. Sistem prilagodljivih podnožja omogućava neuporedivo bržu i jednostavniju montažu kamenih i drvenih obloga terasa i tehničkih podiznih podova, koji se lako mogu dizati radi eventualne brze i bezbolne izmene raznih vodova i instalacija

40 www.build.rs

TEMA broja

Izvod iz referenc liste

Iz bogate referenc liste značajnijih objekata na kojima je preduzeće u poslednjih neko-liko godina izvodilo podopolagačke radove, izdvajamo neke od njih:

TRŽNI CENTRI“Delta City” - Beograd, Podgorica“Shoping centre Ušće” - Beograd“Merkur” - Beograd

HIPERMARKETI“Tempo”-Beograd, Novi Sad, Niš

“Dis” - Jagodina, Pančevo, Smederevo...

“Metro Cash & Carry” - Krnjača, Zemun, Niš

“Idea” - Novi Beograd

“Nana” - Niš

LOGISTIČKI CENTRI – VISOKOREGALNA SKLADIŠTA“Milšped” - Beograd

“Nelt” - Dobanovci

“Agrokor” - Dugopolje, Hrvatska

“Th ysennKrupp Materials” - Inđija

PROIZVODNE HALE“Zastava” - Kragujevac

“Kronošpan” - Lapovo

”Socomak” - Bitolj, Makedonija

”British American Tobacco” - Vranje

“Trimo” - Beograd

“Intercel” - Šabac

PREHRAMBENA INDUSTRIJA“Polimark” - Beograd

“Banini” - Kikinda

“Florida Bel” - Beograd

“Imlek” - Beograd

“Coca Cola” - Zemun

“Fabrika vode Vujić” - Valjevo

“Fabrika vode Rosa” - Topli Do

“Pons” pekara - Čačak

“Nestle” - Beograd

“Farmina pet foods” - Inđija

Preduzeće Rinol d.o.o. je specijalizovano, profesionalno

osposobljeno i tehnološki opremljeno za izradu industrijskih podova. U širokoj paleti proizvoda

zastupljeno je 35 osnovnih vrsta industrijskih podova među

kojima su podovi na bazi betona, magnezita, sintetskih smola i

akrilata. Zahvaljujući širokoj podršci renomiranih inostranih partnera

Rinol (Nemačka), Rockland (Francuska), Ashford Formula (SAD), u ponudi su isključivo

najsavremenije tehnologije i materijali sa kojima rade

visokoosposobljeni stručnjaci.

Rinol d.o.o. je do sada izradio na stotine hiljada kvadratnih metara industrijskih podova

za različite namene. Preduzeće ne samo da poseduje znanje i iskustvo (know-how), već je i odgovarajuće opremljeno da

kompletnom uslugom uspešno udovolji zahtevima i najizbirljivijeg

investitora.

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA“Galenika” - Zemun“Jugoremedija” - Zrenjanin“Velefarm” - Beograd

AUTO SERVISI“Honda” - Beograd“Man” - Beograd“Citroen” - Beograd

GARAŽE“Pionirski park” - Beograd“Univerzitetsko naselje Bellville”“Zira” - Beograd“Delta City” - Novi Beograd“Delta Holding” - Novi BeogradHotel “Splendid” - Bečići, Crna Gora

MEDICINSKE USTANOVE“KBC - Dragiša Mišović” - Beograd“Dr Crnogorac” - Beograd

EKSKLUZIVNI PROSTORI“Nitea” - Beograd“Italian design center” - Beograd“Fashion&friends” - Beograd“Plusit” - Beograd

SPORTSKO-REKREATIVNIOBRAZOVNI OBJEKTISkate park “Ušće”- BeogradIII Beogradska gimnazijaO.Š. “Vuk Karadžić” - Kikinda

...kao i mnogi drugi objekti širom Srbije, Crne Gore i Makedonije ■

KOMPLETNA SISTEMSKAKOMPLETNA SISTEMSKAREŠENJA ZA VAŠ PODREŠENJA ZA VAŠ POD

42 www.build.rs

fokus

Kokoška ili jaje? Pojedinac ili sistem? Civilizacija se opredelila za ovo drugo, kao pouzdanije rešenje. U suprotnom, pre ili kasnije, sebičnost dolazi do izražaja i nastaje haos. Tako je u svakoj oblasti pa i u građevinarstvu, odnosno urbanizmu i arhitekturi – bez sistema ne postoji red, pojedinačni primeri su nemoćni da ga stvore.

Nepostojanje osnovnih pravila gradnje po-drazumeva nepostojanje stilskih i estetskih kriterijuma. Kada nema kontrole, sank-cija, strukovnih standarda, tada se gradi po

ličnom nahođenju, nema propisane visine, širine, izgleda fasade, boje, jer, zašto bi svega toga bilo kada nema ni regulacione linije, gustine naseljenosti i izgrađenosti parcele, nema infrastrukture, nema konkursa, nema idejnih i palirskih planova, kontrole kon-strukcije, toplotne izolovanosti ili kvaliteta materijala?

Naša arhitektura, kao uređeni sistem, a ne kao skup pojedinačnih, manje ili više uspešnih ili neuspešnih, rešenja, danas praktično ne postoji, niti postoje ozbiljni napori da se nešto u tom smislu promeni.

Neki će reći: ja sam... Nebitno šta si ti, ili bilo ko. Na svakog takvog koji je, dolaze hiljade koje nisu. Sistem je ono što je bitno.

Zato Build magazin u narednim bro-jevima ima nameru da više pažnje posveti problemima naše arhitekture. Nudimo prostor za analizu sistemskih ograničenja, priliku za apel struke udruženjima, komo-rama i nadležnima. Na hiljade adresa ak-tera građevinske industrije i dalje će, kao i do sada, i u narednim mesecima, stizati Build magazin. Hoće li u njemu biti glasa arhitekata, zavisi samo od vas...

Blok konferencija o arhitekturi i Blok konferencija o arhitekturi i nekretninama, održana po drugi put u nekretninama, održana po drugi put u

Beogradu u junu 2010. godine, Beogradu u junu 2010. godine, donela je i zanimljiv panel donela je i zanimljiv panel

na kome su tek načeti osnovni, na kome su tek načeti osnovni, sistemski problemi savremene sistemski problemi savremene

srpske arhitekture... Država i srpske arhitekture... Država i lokalne samouprave, kao najveći lokalne samouprave, kao najveći

investitori, nisu u obavezi da raspisuju investitori, nisu u obavezi da raspisuju arhitektonske konkurse što dovoljno arhitektonske konkurse što dovoljno govori o našem doživljaju prostora.govori o našem doživljaju prostora.Pobednička rešenja retkih konkursa Pobednička rešenja retkih konkursa

prepuštena su na milost i nemilost prepuštena su na milost i nemilost razradi projekta koja se poverava razradi projekta koja se poverava

velikim arhitektonskim biroima. velikim arhitektonskim biroima. Oni posao razrade dobijaju na Oni posao razrade dobijaju na

arhitektonskim tenderima koji slede arhitektonskim tenderima koji slede i na kojima autori praktično nemaju i na kojima autori praktično nemaju

nikakve šanse. Tako kompletni nikakve šanse. Tako kompletni projekti/poslovi, završavaju u projekti/poslovi, završavaju u

nekoliko biroa koji na konkursima nekoliko biroa koji na konkursima ne moraju da pobede, pa čak ni da ne moraju da pobede, pa čak ni da

učestvuju, ali im je dato na volju učestvuju, ali im je dato na volju da izabrana rešenja menjaju.da izabrana rešenja menjaju.

Sve ovo praćeno je neorganizovanošću Sve ovo praćeno je neorganizovanošću i nezainteresovanošču struke i nezainteresovanošču struke

da nešto promeni. I naravno, na da nešto promeni. I naravno, na početku, ili na kraju, krug se završava početku, ili na kraju, krug se završava

nebrigom i nestručnošću političara nebrigom i nestručnošću političara da uvide dugoročne probleme ovako da uvide dugoročne probleme ovako nemarnog pristupa građenoj sredininemarnog pristupa građenoj sredini

GDE NAM JEGDE NAM JE

43www.build.rs

fokus

Koji su uzroci današnjeg stanja u našoj arhitekturi? Čini se da nikada nije imala manje identiteta nego što je to danas. Često je veoma teško uočiti razliku između ob-jekata koje su potpisali arhitekti i onih koji su nastali bez ikakvog projekta. Izgubili smo svaki korak sa vremenom i mestom, potrebama i standardima. Liftovi, drveće, igrališta, trosobni stanovi... praktično su is-trebljeni iz naših projekata i odavno pred-stavljaju ugrožene vrste u našim gradovima.

Ovakve tvrdnje, da je nekada bilo bolje, po pravilu nisu tačne i zasnivaju se na ide-alizovanju neke epohe (usled nedovoljne obaveštenosti i zadržavanja samo na opštim mestima vremena koja uspevaju da nam se predstave svojim najboljim dostignućima, naravno, uz izvesnu dozu sentimentalnosti).

Zašto onda zaista mislim da naša arhitek-tura nikada nije bila na nižim granama nego danas? Pa, 21. je vek. Sto godina ubrzanog razvitka arhitekture u svetu i kod nas, sto godina vrtoglavog razvitka materijala, nauke, sistema izvođenja, sto godina izvanrednih

primera, urbanističkih analiza, promašaja i popravki koncepata, sto godina univer-zitetskog obrazovanja, stotine generacija arhitekata... i sve to zašto? Da bismo mi, u Srbiji, danas, gradili ovo što vidimo oko nas.

Zašto nikada nije bilo gore? Sporedan, ali slikovit primer jesu sakralni objekti. Početkom 20. veka, u doba moderne, zidali smo i crkve sa pečatom moderne, na primer, crkvu na Oplencu ili Hram Sv. Save. Dan-as, u 21. veku, zidamo crkve parodirajući moravski srednjovekovni stil fasadnom ope-kom i odnosima masa. Negde smo zalutali.

ARHITEKTURA?

Četiri jahača

GDE NAM JEOdavno smo u začaranom krugu u Odavno smo u začaranom krugu u kome naša arhitekturakome naša arhitektura gubi svoje gubi svoje poslednje odraze prepoznatljivosti, poslednje odraze prepoznatljivosti, profesionalne etike, smisla... profesionalne etike, smisla... Sa druge strane, kada se bilo gde, Sa druge strane, kada se bilo gde, u kafani, na konferencijama, u u kafani, na konferencijama, u kabinetima i fakultetskim salama, kabinetima i fakultetskim salama, pokrene priča šta bi trebalo da pokrene priča šta bi trebalo da se uradi, odgovori su: mi imamo se uradi, odgovori su: mi imamo sve neophodne institucije, imamo sve neophodne institucije, imamo bogatu tradiciju građenja, imamo bogatu tradiciju građenja, imamo visokoškolske ustanove čije diplome visokoškolske ustanove čije diplome otvaraju vrata svuda u svetu, imamo otvaraju vrata svuda u svetu, imamo svetski poznate primere dobre svetski poznate primere dobre arhitekture i uspešnih projekata, naši arhitekture i uspešnih projekata, naši biroi imaju ogromno iskustvo i stotine biroi imaju ogromno iskustvo i stotine hiljada kvadrata iza sebe, imamo hiljada kvadrata iza sebe, imamo urbanističke zavode, procedure, urbanističke zavode, procedure, pravila, propise, važeće zakone, pravila, propise, važeće zakone, iskusne sudove i veštake, imamo sve... iskusne sudove i veštake, imamo sve... U redu, ali... Zašto nam onda gradovi U redu, ali... Zašto nam onda gradovi izgledaju ovako kako izgledaju?izgledaju ovako kako izgledaju?

Zato u Build magazinu, podržani i Zato u Build magazinu, podržani i internet portalom Gradjevinarstvo.rs, internet portalom Gradjevinarstvo.rs, želimo da pokušamo da pokrenemo želimo da pokušamo da pokrenemo priču... Za početak možemo da se priču... Za početak možemo da se osvrnemo na uzroke današnjeg stanja. osvrnemo na uzroke današnjeg stanja. Za sve drugo biće nam potrebna Za sve drugo biće nam potrebna vaša reakcija. Mi ne možemo da vaša reakcija. Mi ne možemo da promenimo ništa, ali možemo da promenimo ništa, ali možemo da damo prostor za vaš glas... Javite se...damo prostor za vaš glas... Javite se...

piše Mladen Bogićević

44 www.build.rs

fokusIgnorisanje zakona

Prvi jahač za naše građevinarstvo bio je diskontinuitet zakona. Talas nacional-izacije 1945. godine, nelegalni gubitak imovine (i života), ne samo da je uticao direktno na sudbine vlasnika zemljišta i objekata i sudbine njihovih potomaka, već je pokazao kako to izgleda kada se zver nelegalnosti jednom probudi.

Tako zasnovana, zajednička imovina pola veka kasnije postala je veliko igralište za malverzacije i nepravde svih vrsta: svi su odvajali za stambeni fond, ali nisu svi otkupili/dobili stanove, svi su se borili protiv okupatora, ali nisu svi ubirali tantijeme, svi su punili budžet od kog su živela društvena preduzeća, ali nisu svi dobili parcele kada su ona jednom nestala... Uzeto je nekima da bude svačije, zatim je dato nekima da bude njihovo, bez ikakvog pravila, ozbiljnog pla-na, doslednosti, pravde... Tako smo počeli.

Ignorisanje okruženja

Drugi jahač bio je diskontinuitet kulture, u širem smislu, a zatim i kulture građenja. Up-liv ideologije i u građevinarstvo, negiranje bilo kakvih zastarelih vrednosti i nasleđa, kao i ubeđenje da ćemo u jednoj generaciji izgra-diti vrli novi svet, doveli su do brutalnosti u pristupu rešavanju problema. Treba nam zgrada opštine, robna kuća, dom kulture? Srušite nekoliko straćara u centru grada, naselja, varošice... Želimo da postanemo industrijska zemlja? Gradićemo naselja za radničke porodice (one druge porodice os-tale su u napuštenim salonskim stanovima i vilama u zabranjenim gradovima).

Arhitekti su prigrlili ovakav stav vlasti uživajući u frekventnosti konkursa, teško odolevajući prilici da baš njihovih ruku delo,

samodovoljno i nezavisno, postane novi simbol nekog naselja diljem SFRJ.

I tako, ukrupnjavanje parcela u najužim centrima gradova dovelo je do ra-zaranja fi nog gradskog tkiva i nepre-poznatljivih ambijenata. Neodrživa gradnja javnih objekata dovela je do de-setina napuštenih i devastiranih zgrada, mega-planovi budućnosti ignorisali su trenutne probleme i, onda kada nisu ost-vareni, problemi su postali budućnost. Sada su već naše juče, danas i sutra.

Kada je pristup velikih zamaha izgubio dah usled posustale ekonomije i razuzdale korupcije, nismo imali novca i snage da završimo započeto, niti da ispravimo greške nastale u brzini posleratne izgradnje. Te greške svet je porušio odavno, mnogo pre tih naših 90-ih od kojih mislimo da je krenulo nizbrdo. Nije. Tada smo se samo skotrljali do kraja i razbili o tlo.

Šta nam je ostalo? Sećanje na slavne dane našeg građevinarstva, sistem koji je nekada funkcionisao, i, naravno – autoriteti. Sve u svemu, potpuno nerazumevanje današnjeg pristupa arhitekturi, urbanizmu, poimanju prostora...

Graditi divljeTreći jahač bio je logičan sledbenik prva dva. Masovna stambena divlja gradnja od 80-ih godina 20. veka predstavlja fuziju os-novnih karakteristika dve prethodne etape: neobaziranje na bilo kakve zakonske okvire i apsolutni nemar, pa čak i prezir, prema okruženju. Kultura grada, kultura gradnje koju smo gradili decenijama, na prelasku između dva veka izašla je na videlo: indivi-dualno iznad opšteg, lični ukus iznad este-tike okruženja, moje iznad svega drugog.

Proći će još mnogo decenija dok se posl-edice ovog talasa neutrališu. Estetika pro-zor-vrata, dvovodnih džinova, giter bloka i serklaža, spoljašnjih stepenica i naselja neoromantičnih petospratnica, sve to nije problem. Estetika nije problem. Ona govori o nama, kada budemo bolji i ona će biti bolja,ali... Divlja naselja, predgrađa, podgrađa, stambene magistrale opteretile su infrastruk-turu i onemogućile njen razvitak. Njima su se pridružila i planski nastala, legalna naselja, izgrađena bez konsultacije sa širim planom grada, saobraćajne i druge infrastrukture.

Zemljište je zauzeto kilometrima oko jez-gara naših gradova i duž puteva, a po jed-nom stanovniku takvog naselja uništeno je desetine kvadratnih metara zemljišta. Na primeru Beograda to izgleda ovako: da smo gradili po tom principu novobeograd-ski blok 45 bio bi predgrađe Obrenovca, Zemun bi se prostirao do Fruške Gore, Konjarnik do Smedereva...

To jeste problem koji će ostati i kada budemo bolji: obilaznice, kružne grad-ske magistrale, ulice propisane širine za pristup vatrogasnih vozila, gradskih au-tobusa, pešaka, đubretara, zatim tranzit, lokalni saobraćaj, mostovi, autoputevi, potrošnja energije, toplovodi, gasovodi, vodovodi, deponije, bezbednost magi-stralnih puteva koji su pretvoreni u lokalne ulice... Estetika nije problem. Problem su škole, zdravstvene ustanove, zelene površine, zagađenje iz dimnjaka, septičkih jama, divljih deponija, problem je zagađeno zemljište, njegovo neracion-alno korišćenje, gradnja na oranicama... Estetika je najmanji problem.

Učinili smo napore poslednjih godina i ne-legalna gradnja je zaustavljena, načelno. Ali, ukoliko na širem planu, kroz obrazovanje mladih i beskompromisnu odbranu zakona, ne utičemo dugoročno na opšti stav o urba-noj životnoj sredini, nema sumnje da će pr-vom prilikom divlja gradnja ponovo jahati.

Međutim, divlja gradnja nisu samo objekti bez dozvola, već svaki objekat zidan bez ikakvih civilizacijskih i strukovnih načela i obzira prema okruženju, dakle, po prin-cipima divljine – po pravu bržeg i jačeg. Ne mora da znači da kršite zakon ako se ponašate bezrazložno agresivno prema okolini, ali, govorimo o arhitekturi... Ona ima svoje kriterijume, ili bi bar trebalo da je tako.

Ja, moje, meni...Četvrti jahač još nam je na grbači i nikada sa nje neće sići... To smo mi. Svi mi. Mi inertni, džangrizavi, arogantni, bezobrazni, neobra-zovani i neinformisani, mudrijaši, stidljivi, pohlepni, večito talentovani, bogati, diplo-mirani, nadležni, iskusni, borci sa rokovima,

45www.build.rs

fokusborci za investitore, borci za glasove, borci za svoju decu, i samo svoju... Svi mi koji tako često zaboravimo značenje i važnost onog arhi u našem okruženju, dok se ređaju i preklapaju rokovi, poslovi, izbori, gradilišta, palirski planovi, kumovi kumovi...

San nadležnih za mirnom kućom arhitekton-ska struka neće poremetiti dok god sanja samo novog investitora, pa kakvog god. Politikanski doživljaj efi kasnog rešavanja pitanja, što će reći – kratkoročno i sa što manje buke i razmišljanja o posledicama, struka prećutkuje srećna kad pokupi poneku mrvu. Bez značajnije reakcije svih koji se bave gradnjom, od arhitekata do pravnika, država je, nelegalno stečeno, rasprodala bez ikakve namere da bar pokuša da ispravi deo nepravdi prema pravim vlasnicima.

Pojedine lokalne vlasti su prodavale parcele društvenih preduzeća izbeglim licima za male pare i tako ubirale političke poene.

Nastala su naselja bez ikakve infrastrukture, zatim je ona provlačena ispod, iznad, kroz kuće poređane bez ikakvog reda i pravila, da bismo tek zatim došli pred fazu kada treba da ih ucrtamo u zemljišne knjige. Onda opština šalje u katastar: samo recite da vam ucrtaju parcelu... U katastru, naravno, insistiraju na dokumentu zbog kog bi učinili tako nešto... U sličnom maniru nebrige, čuvena knjižara u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu postaće prodavnica patika ili mobilnih telefona... Ko je kriv? Mi. Niko drugi. Samo svi mi. Zašto? Zato što je ovo naš doživljaj grada. Zato što mi mislimo da tako može. Zato što tako (g)radimo već 60 godina. Zato što u centrima naših gradova postoje desetine objekata fi nansiranih iz državnih kasa koji ne postoje u katastarskim knjigama, pod-ignuti na parcelama nastalim ukrupnjava-njem, oduzimanjem, otimanjem, zato što ništa bolje ponašanje ne možemo očekivati ni od ostalih kada je moje važnije od svega drugog, a tako smo naučeni da mislimo.

Kada kažem naučeni smo, mislim na sve: arhitekte, investitore, državne službenike, izvođače, korisnike prostora... To radimo i danas – Srbija i dalje pokušava da diskonti-nuitet ostavi iza sebe i nastavi kao da ga nije bilo: pre Zakona o restituciji izglasan je Za-kon o planiranju i izgradnji, a pre njega pro-dali smo ono što nije bilo naše, po pravilima koja nam nikako ne odgovaraju, nikome od nas (čast izuzecima, kupcima). Ne treba sumnjati da ćemo i ovo plaćati u godinama koje dolaze, isto kao što ćemo plaćati i ig-norisanje energetske efi kasnosti, kvaliteta gradnje, nedostatak komfora...

Za početak...

Ništa se neće dogoditi ako uspete da napravite izuzetnu zgradu. Na jednu takvu zgradu mora doći njih 50 ili 100 koje predstavljaju osnovni standard kvaliteta, estetike, funkcije. Ona se mora nalaziti u okruženju koje je uređeno, koje pruža komfor i sve potrebno za stanovnike i posetioce. Ona ima smisla, ekonomsku opravdanost i pun potencijal samo onda kada se nalazi u smislenom prostoru. U suprotnom, ona deluje kao da dolazi iz nekog drugog sveta, kao da je neko slučajno tu postavio, jer, oni koji žive oko nje ni po čemu ne zaslužuju njeno prisustvo niti nagoveštavaju da bi ona mogla biti plod njihovog doživljaja prostora.

Da li imamo dovoljno dobre arhitekte da sprovedu renesansu koja nam je potrebna? Da. Ili ne? Nevažno. Apsolutno nevažno. Nama treba sistem, osnova pravila igre i oni koji će ta pravila da poštuju. I kada se neko izdvoji, dobrim ili lošim, to ne treba da bude iskakanje iz opštih pravila i principa, već iz jednog, ipak uređenog, okruženja. Za početak je potrebno interesovanje struke. Svaki naredni korak je nemoguć bez ovoga, pa iskreno, zato sumnjam da će se nešto promeniti u narednih nekoliko godina. Struka se neće zainteresovati, zauzeta svo-

jim problemima. Vredi li reći – za to vreme, njene probleme niko neće rešavati ■

ULOGA NAJBOLJIH – DA JE BALAK IGRAO

Naravno, posleratne decenije ostavile su i neke dobre primere savremene arhitekture. Dobre arhitekture. Međutim, gradnja koja je trajala decenijama morala je doneti više od toga – pojedinačnih primera. Kao i svu-da, nisu preterano važni pojedinci, svetli primeri, njihov rad i njihov uspeh, važna je izgradnja sistema, institucija, profesional-nih etičkih standarda, kulture. Jedan dobar primer, po defi niciji, ne može predstavljati model po kome će se bilo šta razvijati, niti je to moguće.

Nemačka reprezentacija na upravo završenom Svetskom prvenstvu u fudbalu igrala je bez jedine svoje internacionalne velike zvezde – Mihaela Balaka. I dogodilo se... šta? Pitajte Engleze i Argentince.

U izgrađenom sistemu izuzmite zvezde i osta-je vam tim, kada sistema nema, sa zvezdama ili bez njih, ne ostaje ništa. Uzmimo za primer i arhitektonske spomenike naše prestonice: Muzej savremene umetnosti na Ušću, Sava centar, Avalski toranj, zgradu Generalštaba, Zapadnu kapiju Beograda... besmisleno je reći da te zgrade mogu da budu neposredan uzor za bilo šta.

One mogu da budu simboli vremena samo onda kada to vreme ima dovoljno zajednič-kih stremljenja u sebi da i samo predstavlja simbol. Tih decenija gradili smo identitet arhitekture na ideji da podižemo novi svet. Na ona mesta gde on nije podignut preko starog sada možemo pogledati sa razume-vanjem problema jednog vremena, poleta i odlučnosti u njihovom rešavanju. Stam-beni blokovi Novog Beograda, na primer, čine okruženje u kom su se mogli pojaviti izuzeci.

A danas... Danas ne postoji apsolutno ni jedna zajednička crta naše visokogradnje, niti poku-šaj da je istkamo. Svaka zgrada je izuzetak za sebe i najlakše je služiti se doskočicama i ovo nazvati našim stilom, jer, to nije to, to je prosto stihija.

Struka mora dati predloge i uporno pozivati na njihovo prihvatanje od strane vlasti. Političari imaju sasvim dovoljno tema kojima mogu da ubiraju poene kod glasača, a arhitekata ipak nema dovoljno da bi baš njima došli na noge i obećavali (ono što ionako neće uraditi). Hrvat-ska je odličan primer u našem neposrednom okruženju od čijeg iskustva možemo krenuti. Arhitektura ima dovoljno specifi čnosti koje je izdvajaju među ostalim inženjerskim strukama i mora imati poseban status. Sa druge stra-ne, takav status niko nema nameru da joj da, a učiniće to nevoljno i onda kada ona bude insistirala. Ali, tim putem se mora poći, pa bi valjalo – što pre ■

www.build.rs46

promo

Filli Stahl i na srpskom tržištu nudi uslu-gu u vidu organizovanog servisa na tere-nu, savetovanja i edukacije projektanata, izvođača i investitora. Upravo ta usluga čini Filli Stahl kvalitetnim i pouzdanim partnerom koji će za vas uvek osigurati najbolji izbor optimalnih rešenja.

Preduzeće je smešteno neposredno uz Ba-tajnički drum i, pored upravnih prostorija i magacina, na istom mestu vrše se i uslužno savijanje limova za opšiv do dužine od se-dam metara.

Sve na jednom mestu za krovovePotrebno vam je razrađeno rešenje za fal-covane ili ravne krovove? Želite stručni savet, informaciju o materijalima, cena-ma, uslugama? Potrebno vam je profilisa-nje limova na gradilištu ili isporuka profi-lisanih limova iz magacina?

Želite da unajmite mašinu za profilisanje i zatvaranje falceva kao i svu drugu opremu i prateći alat za vrhunsko izvođenje krov-nih pokrivača? Tada je Filli Stahl pravo mesto za vas!

U Filli Stahl-u ćete dobiti profesionalnu uslugu, predloge i proračune uz pomoć stručnjaka zaposlenih u kompaniji. Iza svih njih stoji bogato iskustvo, ne samo u prodaji već i tehničkoj podršci na mnogobrojnim projektima.

Samo izvođenje krovopokrivačkih radova nosi veliku odgovornost za konačan uspeh jednog projekta i Filli Stahl ovom segmentu pruža posebnu pažnju. Komunikacija sa pro-jektantima i neposrednim izvođačima odvija se i u smislu direktne obuke i besplatne edu-kacije koju će za izvođača vršiti specijalizo-vani limari kompanije.

Za izradu krovova Filli Stahl nudi veliki izbor kvalitetnih limova i rešenja za falco-vanje i opšive renomiranih proizvođača:

Prefa, aluminijumski krovovi – alumini-• jumski limovi i kompletni sistemi u 15 standardnih boja – 40 godina garancijeVM Zink – najkvalitetniji titancink u • raznim bojama i sa različitim obradama površineRoofinox – inox lim za falcovane • krovovebakreni lim za krovopokrivanje – širok • izbor proverenih dobavljača, specijalne obrade površineobojeni pocinkovani lim – mekani pocin-• kovani lim za falcovanje.

FILLI STAHLFILLI STAHLVAŠ PARTNER ZA KROV, VAŠ PARTNER ZA KROV,

FASADU I HIDROIZOLACIJUFASADU I HIDROIZOLACIJU

FILLI STAHL

Batajnički drum 18a 11080 Beograd-Zemun

tel: +381 11 105 831tel/fax: +381 31 61 837

Kompanija Filli Stahl osnovana Kompanija Filli Stahl osnovana je 1988. godine, nastavljajući je 1988. godine, nastavljajući stogodišnju tradiciju stogodišnju tradiciju kompanije Filli&Co. kompanije Filli&Co. Zahvaljujući visokim Zahvaljujući visokim standardima kvaliteta u standardima kvaliteta u proizvodnji i usmerenju na proizvodnji i usmerenju na pružanje kompletnih rešenja, pružanje kompletnih rešenja, tržište je vrlo brzo prepoznalo tržište je vrlo brzo prepoznalo i nagradilo pouzdanost i nagradilo pouzdanost preduzeća, omogućivši brz rast preduzeća, omogućivši brz rast i razvoj Filli Stahl-a, najpre u i razvoj Filli Stahl-a, najpre u Austriji, a potom i u regionu.Austriji, a potom i u regionu.

Filli Stahl je od 1997. godine Filli Stahl je od 1997. godine prisutan u Hrvatskoj, a prisutan u Hrvatskoj, a od 2007. godine i u Srbiji. od 2007. godine i u Srbiji. Partneri kompanije na svim Partneri kompanije na svim ovim tržištima predstavljaju ovim tržištima predstavljaju renomirane evropske renomirane evropske proizvođačeproizvođače

PARTNERI KOMPANIJE FILLI STAHLPrefa (aluminijumski krovovi)• Villas• Bauder (PVC i TPO membrane)• Rockwool• VM Zink • Figo Professional• Heller Snow Stop• Amonn• Lehmann• Enke• Zambelli• Battisti• Stubai • ■

Filli Stahl kod nas –Filli Stahl kod nas –nedavno završeni krov nedavno završeni krov

Dedinje, BeogradDedinje, Beograd

48 www.build.rs

Spoljašnji zidovi kuća sa drvenom kon-strukcijom zapravo su sendvič zidovi sa ispunom od mineralne vune ili EPS-a (stiropor). Sa unutrašnje strane zid je obložen gips-kartonskim pločama (di-rektno na konstrukciju ili preko OSB-a), a sa spoljašnje strane OSB-om.

Dodatno, obično se sa spoljašnje strane postavlja i kontakt fasada (demit fasada) sa 5 ili 8cm izolacije od EPS-a. Ova spoljašnja dodatna izolacija veoma je važna upravo zbog toga što drvena konstrukcija čini hla-dan (termički) most između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.

Koefi cijenti toplotne provodljivosti ter-moizolacionih materijala bolji su od koe-fi cijenta za drvo pa ona mesta gde u zidu stoji konstrukcija predstavljaju slabe tačke objekta gde temperatura lakše prolazi sa jedne na drugu stranu zida težeći da se izjednači. Tuda tokom leta u kuću ulazi iz-vesna količina toplote a zimi hladnoće.

Koefi cijenti toplotne provodljivosti ma-terijala koji čine spoljašnje sendvič zidove fasade kuća sa drvenom konstrukcijom – k (W/m2K):

drvo od 0,04 od 0,12 – zavisno od vrste • drvetamineralna vuna oko 0,03• EPS (stiropor) od 0,03 do 0,035• gips-kartonske ploče 0,21.•

Zbog skice dajemo i koefi cijente toplotne provodljivosti za još neke materijale: giter-blok 0,53; puna opeka 0,76; armirani beton 2,04; čelik 58,5…

Napomena: Iako drvo može imati približne termičke karakteristike kao i termoizolacio-ni materijali, one se znatno razlikuju zavisno od vrste drveta. U SAD se koristi jedinica R (termička otpornost, umesto evropske k vrednosti za termičku konduktivnost).

Tako drvo koje se upotrebljava za konstruk-ciju kuća u SAD ima R vrednost od 1,25 po inču, što je znatno manje od termičke ot-pornosti staklene vune koja ima R vrednost od 3,6 po inču (inč, col - 2,54cm).

Kako popraviti termičke karakteristike montažne kućeRazličiti proizvođači montažnih kuća kod nas primenjuju i različite sisteme za spoljašnje zidove. Nekada su u pitanju sendvič zidovi sa oblogom od OSB-a i ispu-nom od mineralne vune, nekada su to pan-eli od EPS-a obostrano obloženi OSB-om.

U svakom slučaju, investitor, naručilac kuće, trebalo bi da ima izbora prilikom spoljašnje toplotne obloge zidova. Ovaj izbor ne bi trebalo da predstavlja problem proizvođaču, a ukoliko on insistira na svojim standardnim rešenjima i osnovnoj ponudi - jednostavno potražite drugog.

Naime, ne postoji nikakva suštinska razlika između izvođenja demit fasade od EPS-a, EPS-a poboljšanog ugljenim vlaknima (sivi stiropor) ili kamene vune. Takođe, ne postoji posebna razlika u postavljanju ter-moizolacionog sloja debljine 5, 8, 10, 15 ili 20cm. Dakle, izvođač ne mora posebno da se prilagođava ovakvim zahtevima.

TERMOIZOLACIJATERMOIZOLACIJAMONTAŽNIH KUĆAMONTAŽNIH KUĆA

U cenu dodatnog materijala treba uračunati i duže tiplove, naročito ukoliko želite da stavite izolacioni sloj od 15 ili 20cm kakav je standard u mnogim evrop-skim zemljama.

Elem, plastični tiplovi za postavljanje ter-moizolacije ovih dimenzija još uvek su retkost na našem tržištu i ovaj detalj slikovito opisuje stanje energetske efi kasnosti u Srbiji.Praktično je nemoguće danas naći tiplove za veće debljine termoizolacije, čak ni kod prodavaca i proizvođača koji nude izolaciju bilo koje debljine, što vam malo znači ako nemate čime da je pričvrstite na fasadu.

U svakom slučaju, sve i da ste namerni da platite, nikako ne bi trebalo kao zamenu koris-titi metalne tiplove jer svaki od njih predstavlja dodatni termički most.

Iako je debljina tiplova relativno mala, na jednu termoizolacionu ploču ide 5 ili više ko-mada, pa će na celoj fasadi biti previše takvih termičkih mostova.

Moguće je da će negativni uticaj metalnih tiplova za postavljanje termoizolacije biti takav da poništi centimetar ili više debljine termoizolacionog sloja koji ste onda džabe platili ■

U tipičnoj kući sa drvenom konstrukcijom, kakve su na primer montažne kuće koje se proizvode u Srbiji, drvena konstrukcija

može da pokriva od 20 do 30% površine zida

TIPLOVI ZA TERMOIZOLACIJU – PLASTIČNI ILI METALNI?

49www.build.rs

za bezbedan rad na visini

DEMAhidraulične radne platformeza bezbedan rad na visini

064 - 53 43 861www.dema.rs

Jedina razlika jeste u ceni dodatnog ma-terijala, eventualno u transportu (ukoliko se radi o značajno većoj količini izolacije). Na primer, tražite ponude od više proizvođača montažnih kuća za gorenavedena tri tipa termoizolacije, kao i za bar dve različite de-bljine termoizolacionog sloja.

Sve što doplatite predstavlja dugoročnu in-vesticiju u vaš komfor. Nakon godinu, dve ili pet, koliko će potrajati dok termoizolacija otplati sama sebe kroz manju potrošnju za grejanje zimi i hlađenje leti, svih narednih godina ona će vam donositi samo dobrobit. Komfor će trajati od dana kada se uselite.

Naravno, važno je kvalitetno izvesti ter-moizolacioni sloj i ceo sistem kontakt fasade, to jest, tako da ne dolazi do curenja vazduha, što je glavni razlog toplotnih gubitaka.

Krov - kako rešiti najveće toplotne gubitkeUkoliko ste se odlučili da doplatite za bolje termičke i druge karakteristike spoljašnjih zidova svoje montažne kuće od drvene konstrukcije, ne treba da zaboravite da su najveći toplotni gubici u objektu u zoni krova/tavanice.

S obzirom da se potkrovni prostor u tipskim montažnim kućama kakve se nude na našem tržištu najčešće ne može koristiti (konstruk-tivno rešenje je krovna rešetka), jednostavno je postaviti deblji sloj toplotne izolacije.

Napomena: za sve dodatne informacije preporučujemo da pretražite internet portal Gradjevinarstvo.rs (stručne tekstove o ma-terijalima, načinima ugradnje, itd). Naročito preporučujemo katalog fi rmi gde se kod dis-tributera i proizvođača možete raspitati za informacije iz prve ruke ■

SARADNJOM SARADNJOM SA PROIZVOĐAČEM SA PROIZVOĐAČEM DO BOLJE IZOLACIJEDO BOLJE IZOLACIJE

EPS OBOGAĆEN UGLJENIKOM“SIVI STIROPOR”

EPS (ekspandirani polistiren) poznat je pod imenom koje je tom proizvodu dala nemačka kompanija BASF koja je i prva napravila ovaj materijal - stiropor (Styropor). Pre nekoliko godina ista kompanija dodala je ovom materijalu oko 20% ugljenika i time otprilike za isti procenat poboljšala njegove karakteris-tike toplotne provodljivosti ali i trajnosti (Neopor).

Ova vrsta EPS-a danas je poznata i kao “sivi stiropor”. Jednostavno, 10cm sivog EPS-a pruža toplotnu zaštitu kao 12cm običnog. Međutim, treba uzeti u obzir i da su mu karakteristike trajnosti bolje. Druga vrsta termoizolacije u sistemu kontaktne fasade (demit fasada) o kojoj treba razmis-liti jeste kamena vuna. Ova termoizolacija ima dodatne karakteristike o kojima se takođe možete raspitati.

U Srbiji postoji nekoliko proizvođača koji nude i sivi EPS i kamenu vunu (potražite više informacija na portalu Gradjevi-narstvo.rs) ■

Zapravo, četvrtina ili trećina površine zidova nema termoizolaciju u sendviču spoljašnje i unutrašnje obloge zida već samo drvo koje predstavlja vrstu hladnog mosta

Cene nafte i gasa neprekidno rastu, a tro-škovi grejanja i hlađenja spadaju u red najvećih troškova svakog domaćinstva. Upravo tu leži najveći potencijal uštede. Investiranjem u toplotnu izolaciju fasade danas, već sutra ostvarujemo uštede.

Kako možemo povećati energetsku efi-kasnost zgrada i kuća? Na tri načina: za-menom prozora, modernizacijom sistema

za grejanje i toplotnom izolacijom fasade. Upravo je toplotna izolacija fasade jedan od najefikasnijih načina uštede energije.

Ugodniji i zdraviji životPored toga što ćemo toplotno zaštiti naš dom, primenom fasadnih sistema sa Rockwool kamenom vunom ostvarujemo i niz dodatnih pogodnosti.

Kamena vuna otporna je na temperatu-re više i od 1.000°C i stoga pruža životno važnu zaštitu od požara. Sprečava širenje požara omogućavajući tako vatrogascima pravovremeno delovanje, ali i dodatno vre-me za spašavanje života i evakuaciju.

Zahvaljujući vlaknastoj strukturi kamena vuna upija buku i vibracije, i na taj način osigurava mirniji i zdraviji život. A pozna-to je da buka pospešuje stres i negativno utiče na koncentraciju, kao i na zdravlje ljudi uopšte.

Kamena vuna je paropropusna i zbog toga omogućuje nesmetanu difuziju vodene pare kroz spoljašnje zidove. Time se sprečava po-java kondenzacije vodene pare unutar kon-strukcije, što pozitivno utiče na vek trajanja konstrukcije zida.

Isto tako, sprečava se pojava plesni na unu-trašnjim površinama zidova usled kon-denzacije vodene pare. Izolacijom spoljnih zidova sa spoljašnje strane paropropusnim izolacionim materijalom omogućiće se aku-mulacija toplote u masivnim zidovima u periodu grejanja, dok se u letnjem periodu sprečava njihovo zagrevanje ■

NEMA LEPE KUĆE BEZ LEPE FASADENEMA LEPE KUĆE BEZ LEPE FASADE

FASADE SA ROCKWOOL KAMENOM VUNOM FASADE SA ROCKWOOL KAMENOM VUNOM DONOSE TRAJNE UŠTEDE U TROŠKOVIMADONOSE TRAJNE UŠTEDE U TROŠKOVIMA

GREJANJA I HLAĐENJAGREJANJA I HLAĐENJA

Prodaja i razvoj u Srbijitel: +381 60 101 32 97 info.rs@rockwool.com

www.rockwool.rs

Niskoenergetska Niskoenergetska kuća Moja kuća Moja

godišnje će godišnje će trošiti trošiti

20kW/m20kW/m22 za grejanje za grejanje i hlađenje, i hlađenje,

što je 10 puta što je 10 puta manje od većine manje od većine

kuća u Srbiji, kuća u Srbiji, koje najčešće koje najčešće

troše oko troše oko 200kWh/m200kWh/m22

godišnjegodišnje

Za izolaciju fasade Za izolaciju fasade kuće Mojakuće Mojakorišćena je Rockwool korišćena je Rockwool kamena vuna kamena vuna debljine 14cmdebljine 14cm

Rockwool je na tržište lansirao novu gene-raciju izolacije za fasade – Rockwool Fron-trock MAX E sa dva sloja. Donji je elastičan i izvrsnih je toplotno-izolacionih karakteristika sa koeficijentom toplotne provodljivosti od 0,036W/mK, dok je gornji izuzetno čvrst i otporan na mehanička opterećenja.

U poređenju sa standardnim, ploče kamene vune dvoslojne gustine zadovoljavaju više toplotne, protivpožarne i mehaničke zahte-ve. Pored toga, manje debljine izolacije do-nose bitne uštede u izgradnji.

Zbog veće mehaničke otpornosti spoljašnjeg sloja ugradnja Rockwool Frontrock MAX E preporučuje se na mestima gde su fasade izložene potencijalnim mehaničkim opte-rećenjima na udar, na primer na školama, vrtićima ili na objektima u blizini igrališta.

Ugradnjom Frontrock MAX E ploča fasada je mehanički čvrsta, ima vrhunska toplotno-izo-laciona svojstva. Istovremeno je izgrađena od ekološki prihvatljive, vatrootporne i paro-propusne Rockwool kamene vune ■

Kamena vuna Rockwool Frontrock Kamena vuna Rockwool Frontrock MAX E objedinjuje izvrsna toplo-MAX E objedinjuje izvrsna toplo-tna svojstva fleksibilnog donjeg tna svojstva fleksibilnog donjeg sloja sa izuzetno čvrstim i meha-sloja sa izuzetno čvrstim i meha-nički otpornim gornjim slojemnički otpornim gornjim slojem

KAMENA VUNA DVOSLOJNE GUSTINE – JEDINSTVENA NA TRŽIŠTU

www.build.rs50

promo

51www.build.rs

Trespa International predstavlja Trespa TopLabECOFIBRE, panel koji kombinuje pri-rodne estetske vrednosti sa izvanrednim hemijskim osobinama, istovremeno dajući značajan doprinos očuvanju prirodnih re-sursa. Dizajniran je za upotrebu u svim tipovima laboratorija. Karakterišu ga tran-sparentna površina i bojeno jezgro tako da omogućuje prirodno i atraktivno laborato-rijsko okruženje. Ovaj panel proizveden je pretvaranjem mekih drvnih vlakana, dobi-jenih iz kontrolisanih brzorastućih šuma, u atraktivne materijale, trajne, vodootporne i lake za održavanje. Prirodan izgled – Jedinstvena karakteristi-ka Trespa TopLabECOFIBRE je transparentna površina i dubinski bojeno jezgro. Pruža mogućnost dizajnerima da kreiraju potpuno novo laboratorijsko okruženje korišćenjem toplih i prirodnih boja. Čak i ukoliko bi po-vršina panela bila oštećena, panel zadržava originalnu boju.

Izvanredne osobine – Panel TrespaTopLabECOFIBRE sastoji se od termoaktivnih smola homogeno armiranih sertifikovanim drvnim vlaknima iz evropskih šuma, preso-vanih pod visokim pritiskom i temperatu-rom. Zahvaljujući Electron Beam Curing (EBC) tehnologiji, razvijenoj u Trespinim laboratorijama, postignut je transparentni završni sloj, čija je površina potpuno oslo-bođena pora i otporna je na veliki broj agre-sivnih hemikalija, habanje i vodu.

Takva površina laka je za manipulaciju, lako se čisti i dezinfikuje. Trespa TopLabECOFIBRE proizveden je sa ciljem da obezbedi izvanre-dne mogućnosti u laboratorijskom oprema-nju, gde je higijena ključna. Površina Trespa TopLabECOFIBRE panela je nepropusna za većinu bakterija, buđi i mikroorganizama.Otporan je na farbe i organske razređiva-če, vodootporan je i lak za čišćenje i dez-infekciju.

Hemijska otpornost – Panel TrespaTopLabECOFIBRE je dizajniran da obezbedi izvanredne osobine u laboratorijskom okru-ženju. Zahvaljujući EBC tenologiji površina panela je u potpunosti oslobođena pora i pred-stavlja zatvoren sistem koji ne propušta, niti na površini zadržava, materijale koji su u upotrebi u biohemijskim laboratorijama, kao na primer: radio-izotope, tragove uzoraka, uzorke krvi, bakterije, buđ ili mikroorganizme.

Trespa TopLabECOFIBRE je otporna na veliki broj agresivnih hemikalija. One neće ostavi-ti traga na površini ukoliko se uklone u roku od 24 sata. Rezultati mnogobrojnih testo-va dostupni su na: http://www.toplabsplus.com/apac/applications/scientificFurniture/, kao i tehnički listovi.

Izbor boja – Trespa TopLabECOFIBRE je ra-spoloživ u dve atraktivne boje:

Sahara – peščano bež• Amazon – tamnozeleno sivo.•

Ove dve boje kreirane su kombinacijom prirodnih drvnih vlakana i pigmentisanih smola. Upotrebom drvnih vlakana dolazi do prirodnih varijacija u boji u okviru jednog panela. Prirodni izgled materijala ističe in-dividualnost dizajna laboratorijskog name-štaja. Površina panela je glatka što ga čini izuzetno prikladnim za multifunkcionalne površine na kojima se mogu obavljati razli-čiti poslovi, od smeštaja laboratorijske opre-me i kompjutera, do izvođenja specifičnih analiza i opita kao i za obavljanje admini-strativnih poslova. Radne površine i name-štaj lako se čiste i zadržavaju dobar izgled za dugi niz godina čak i kada su u neprekidnoj upotrebi.

Priznanja – Osim Trespa TopLab+ i Tre-spa TopLabECOFIBRE je prepoznat od stra-ne mnogobrojnih nacionalnih i interna-cionalnih stručnjaka i asocijacija. Trespa TopLabECOFIBRE je sertifikovan od strane Greenguard ekološkog instituta, sa Indoor Air Quality Certificate®, (Low Emitting Products). Trespa TopLabECOFIBRE je ta-kođe sertifikovan za upotrebu u osetljivim okruženjima u kojima borave deca i novo-rođenčad, kao materijal za završne radove u enterijeru.

Trespa International je bila jedan od pr-vih proizvođača građevinskih materijala koja je u potpunosti isplanirala životni ci-klus svojih proizvoda (life-cycle analysis – LCA), počev od porekla sirovine pa do kraja njenog eksploatacionog veka.

Trespa International je takođe jedan od pr-vih proizvođača panela koji je sertifikovana 1999. god u skladu sa ISO 14001 po Lloyd – ovom Registru. ISO 14001 standard opisuje korake potrebne za pripremu, proizvodnju, održavanje i unapređenje potpuno integrisa-nog ekološkog sistema poslovanja ■

TRESPA TTRESPA TopLabopLabECO-FIBREECO-FIBRE

POLYKEM SRBalkanska 29/III11000 Beograd

tel: +381 11 36 26 135a.seferovic@polykemsr.co.rs

www.trespa.com

Trespa TopLabECO-FIBRE donosi nove standarde u laboratorijskom nameštaju. Novi paneli nude visok stepen higijene, otpornost na veliki broj hemijskih supstanci kao i otpornost na prljavštinu, pružaju mogućnost kreiranja laboratorijskog prostora koji se lako održava i čisti, koji je trajan i fleksibilan. Zahvaljujući dubinskom bojenju jezgra panela, Trespa panel TopLabECO-FIBRE donosi na tržište potpuno nove estetske mogućnosti projektantima

PEFC – Drvna vlakna kao osnovna sirovina čine Trespa TopLabECO-FIBRE ekološki isprav-nim rešenjem. U potpunosti je podržan serti-fikatima izdatim od strane PEFC veća. PEFC (Programme for the Endorsement of Forest Certification schemes) jeste savetodavno telo, nezavisna, neprofitna, nevladina organizacija, koja promoviše očuvanje šumskih dobara, i kao obnovljivih i kao neobnovljivih prirodnih resursa. Podržava ga 149 zemalja, što čini 85% svetskih šuma.

Osim toga, Trespa International je preduzela nove korake u integraciji PEFC mreže nadzo-ra nad ekološkim poslovanjem velikih sistema. Njen zadatak je da prati sirovine na bazi drve-ta, počev od porekla (vrsta i lokacija šume), pa do finalnog proizvoda, kao i da obezbeđu-je procenu nezavisnih, kvalifikovanih i akredi-tovanih eksperata, da drvna sirovina ispunjava sve uslove iz sertifika-cionih zahteva, tako da klijent može biti siguran da je sirovina poreklom iz sertifikovanih šuma ■

promo

Fabrika Matox je strateški locirana u Pa-raćinu, pored glavnih saobraćajnica: pored same fabrike prolazi auto-put Beograd-Niš i magistralni put Paraćin-Zaječar, što omogućava kvalitetnu, fleksibilnu i renta-bilnu logistiku.

Osnovna delatnost fabrike je proizvodnja materijala za završne radove u građevinar-stvu, a svi proizvodi podeljeni su u više gru-pa. Praškasti materijali su svrstani pod rob-nom markom Matox i tu grupu čine:

suvi mašinski malteri za unutrašnju i • spoljnu malteracijugrađevinski lepkovi• mase za gletovanje• mase za fugovanje i saniranje.•

Proizvodi iz ove grupe su razvijani i dalje se razvijaju u domaćoj režiji od strane naših stručnjaka, a ispitani su, odobreni i atestira-ni od strane Instituta za ispitivanje materi-jala Srbije (IMS Beograd).

Krajem 2003. godine fabrika Marko Todo-rović Matox potpisala je ugovor o licencnoj proizvodnji sa vodećom švedskom kompa-nijom za proizvodnju ekoloških boja i la-kova Colorex AB, i na osnovu toga dobila mogućnost proizvodnje i distribucije u 13 zemalja istočne Evrope.

Dve godine nakon toga završena je izgra-dnja modernih proizvodnih postojenja i startovala je proizvodnja boja i lakova na vodenoj bazi pod robnom markom Scala. U tu grupu se ubrajaju sledeći proizvodi:

boje za zidove i plafone u enterijerima• boje za spoljne mineralne površine• boje i lakovi za spoljne drvene površine• boje i lakovi za podove i parkete• boje za metalne površine• dekorativni materijali za zahtevnije obra-• de u enterijerimapastozni fasadni malteri• boje i lakovi za industrijsku primenu.•

Svi navedeni proizvodi mogu se tonirati po raznim standardima u preko 5.000 nijansi korišćenjem Colorex Mix sistema za toni-ranje koji je instaliran u preko 60 malopro-dajnih objekata širom cele naše zemlje i u okolnim zemljama.

Svi proizvodi su kontrolisanog porekla, počevši od kontrole ulaznih sirovina, kon-trole u toku procesa i na samom kraju za-vršne kontrole gotovog proizvoda. Kvalitet se potvrđuje i međunarodnim sertifikati-ma ISO 9001:2008 – menadžment kvali-tetom i ISO 14001:2004 – zaštita životne sredine.

Takođe, proizvodi fabrike Matox su obele-ženi i oznakama Eco Label što na još jedan način potvrđuje da su potpuno ekološki i neškodljivi po zdravlje ljudi ili prirodnu sre-dinu, jer je nivo organski isparljivih mate-rijala (VOC) u većini proizvoda sveden na nulu ili je u granicama propisanog.

Krajem maja meseca 2010. godine sve-čano je otvorena i puštena u rad nova potpuno automatizovana fabrika za pro-izvodnju praškastih materijala ukupnog kapaciteta od 100.000 tona godišnje. Sa ovim kapacitetom nova fabrika prevazi-lazi sve fabrike tog tipa u zemlji, čime je proizvodnja postala znatno rentabilnija a samim tim i cena za krajnje korisnike niža i pristupačnija.

Ukupna investicija u novi pogon iznosi 1.500.000 evra.

Svoje proizvode fabrika građevinskog ma-terijala Marko Todorović Matox a.d. plasira na tržište putem šezdeset maloprodajnih objekata u Srbiji i okolnim zemljama. Ta-kođe, značajna je i direktna saradnja sa vo-dećim građevinskim kompanijama u zemlji, koje su ponosni, zadovoljni i cenjeni poslov-ni partneri ovog preduzeća.

Pored samih proizvoda, FGM Matox a.d. nudi i varijantu kompletnog izvođenja zavr-šnih radova u građevinarstvu, i to mašinske malteracije, mašinsko gletovanje i bojenje kao i kompletno izvođenje fasaderskih ra-dova na objektima.

– Naročito smo ponosni što svim našim kupcima nudimo kvalitetnu logističku i tehničku podršku na terenu, što nas izdvaja od većine konkurentskih firmi, jer naša ideja nije samo prodati robu već i imati zadovolj-nog kupca, čime su ambicije našeg Matox tima ispunjene – poručuju iz ove firme ■

PROIZVODNJA GRAĐEVINSKOG MATERIJALAPROIZVODNJA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA

MARKO TODOROVIĆ MARKO TODOROVIĆ MATOXMATOX

MATOXGlavički put bb; 35250 Paraćin

tel: +381 35 570 511fax: +381 35 562 160

www.scala.rs

MATOX DirectNarodnog Fronta 86v

M.M. Lug; 11050 Beogradtel: +381 11 304 61 49

34 73 97334 73 578

direct@matox.rs

Kneza Danila 49-51; 11000 Beogradtel/fax: +381 11 322 52 53

www.matox.rs

Fabrika za proizvodnju građevinskog materijala Marko Todorović Matox je porodična kompanija – akcionarsko društvo, osnovano 1998. godine, i to kao prva fabrika u Srbiji za proizvodnju suvih mašinskih maltera na bazi kreča i cementa. Strateški je locirana u Paraćinu, pored glavnih saobraćajnica. Fabrika trenutno zapošljava oko četrdeset radnika različitih stručnih sprema

www.build.rs52

promo

www.build.rs

promo

54

Primarni materijali

Firestone UltraPly membrana pravi se spa-janjem etilen-propilen gume u polipropilen matricu. Ojačanje tkaninom od poliestera, koja se pravi u Firestone Fibres and Texti-les odeljenju, umeće se između pokrova i jezgra.

Ovo ojačanje pruža membrani dobar otpor na bušenje i cepanje i poboljšava trajnost membrane. Na taj način mogu se dobiti iste performanse sa tanjom membranom. Upo-treba manje primarnih materijala doprinosi očuvanju životne sredine.

Bez plastifi katoraFirestone UltraPly TPO membrane ne sa-drže plastifikatore. Tečni plastifikatori će promeniti mesto ili ispariti u kontaktu sa hemijskim supstancama, uljem, toplotom i/ili jednostavno s vremenom. Gubitak plasti-fikatora rezultiraće manjom fleksibilnošću i pucanjem membrane. Pošto TPO membra-na ne sadrži plastifikatore, manje je osetljiva na vremenske uslove i izdržljivija je.

Bez halogena

Firestone UltraPly membrana ne sadrži ha-logen, za razliku od nekih krovnih membra-na koje sadrže do 10% usporivača plamena sa halogenom. Firestone koristi magnezi-jum-hidroksid kako bi poboljšao perfor-manse TPO membrane i ispoštovao dana-šnje protivpožarne propise. U slučaju vatre ne ispuštaju se toksični ili korozivni gasovi.

Štaviše, istraživanja su pokazala da uspori-vači plamena sa halogenom imaju negativan efekat na dugoročnu UV stabilnost mem-brane i skraćuju predviđeni upotrebni vek.

ProizvodnjaProces proizvodnje Firestone UltraPly TPO membrane ima ograničen uticaj na životnu sredinu. Proizvodnja TPO membrane zah-teva manje energije u poređenju sa drugim krovnim membranama. Polimeri i aditivi nisu štetni za čoveka i okolinu, čestice pra-šine koje se stvaraju u procesu proizvodnje ne zagađuju okolinu. Produkti koji nastaju prilikom hemijskih reakcija su zanemarljivi.

Zavarivanje toplim vazduhomZahvaljujući hemijskom sastavu Firestone UltraPly TPO membrane (kvalitet i kvan-titet antioksidansa i UV stabilizatora kao i svojstvima i količini usporivača plamena bez halogena), mesta za zavarivanje ne zahteva-ju posebno čišćenje ili pripremu uz pomoć čistača na bazi razređivača.

Na ovaj način ne eksploatišu se prirodni re-sursi koji su potrebni za proizvodnju takve tečnosti za čišćenje. Tokom zavarivanja spo-jeva ne ispuštaju se štetne materije.

Superiorna trajnostFirestone proizvodi poliolefin membrane od ranih devedesetih godina. Godine 2003, kompanija je odlučila da obustavi proizvo-dnju PVC membrana zbog štetnog uticaja hlora na životnu sredinu. Od tada je prodaja UltraPly TPO membrana vrtoglavo porasla i danas iznosi više od 35 miliona m² za go-dinu dana.

Firestone UltraPly TPO membrane de-monstrirale su svoje performanse na krovo-vima širom sveta. Studije na terenu i u la-boratoriji pokazale su da Firestone UltraPly TPO membrane ne gube svoje karakteristi-ke s vremenom. Testiranja su pokazala da se sastojci ne ispiraju u kontaktu sa vodom te se stoga kišnica sa krova može skupljati i koristiti u domaćinstvu.

Lako se reciklira Danas se otpadni materijal koji se stvori tokom proizvodnje u potpunosti reciklira u okviru procesa proizvodnje tako što se umeša u sloj jezgra membrane. Nedostatak halogena u membrani pojednostavljuje i omogućava proces reciklaže membrane i/ili njeno uništavanje procesom spaljivanja. ■

ALTO GRAĐEVINSKI MATERIJALIBulevar Zorana Đinđića 103/8

tel: +381 11 3130 572prodaja@altogm.rs

Firestone UltraPly TPO je krovna membrana svetle boje koja reflektuje sunčevu svetlost pre nego što je membrana apsorbuje i pretvori u toplotnu energiju. Ova osobina membrana svetlih boja, zajedno sa prednostima koje ćemo navesti, govori da se, naročito u sunčanim oblastima, Firestone UltraPly membrana može smatrati ekološkom membranom

Postavljanje bašte na vaš krov je odličan na-čin da iskoristite prostor u gradu, sačuvate ži-votnu okolinu i uštedite novac na duge staze. Ovi biljni ili baštenski krovovi postavljaju se veoma uspešno na krovove širom sveta.

Firestone Ultraply TPO je idealna membrana za kombinaciju sa sistemima ekstenzivnih ze-lenih krovova koristeći laganu vegetaciju koja ne zahteva mnogo održavanja.

Ova membrana, koja se može variti toplim vazduhom i koja je ojačana platnom, uspe-šno je prošla FLL test otpornosti na korenje te stoga može da pruži pouzdane performanse u zahtevnim uslovima na krovu.

Prednosti kombinovanja Firestone Ultraply TPO membrane sa sistemom zelenog krova su brojne:

povećava upotrebni vek krova• povećava cenu nekretnine • i poboljšava estetikumanja upotreba energije• laka ugradnja i instalacija• poboljšan kvalitet vazduha• smanjenje efekta gradskih • toplotnih ostrvaomogućava zadržavanje kišnice• dodatna zvučna i toplotna izolacija• prirodno stanište za ptice i biljke•

FIRESTONE ULTRAPLY™ – ZELENI KROVOVI

FIRESTONE FIRESTONE ULTRAPLYULTRAPLYTMTM TPO: TPO:

EKOLOŠKA MEMBRANAEKOLOŠKA MEMBRANA

Usluge koje preduzeće Aurora Alpex pru-ža jesu usko specijalizovane usluge rada na visini. Prednost rada na visini u odnosu na standardne građevinske modele je u brzini, efikasnosti, i što je najvažnije, ceni. Bez an-gažovanja teške mehanizacije i postavljanja građevinskih skela na objektu, postiže se isti efekat po znatno nižoj ceni.

Asortiman usluga je veoma širok i obuhva-ta skoro sve vrste radova u građevinarstvu:

pranje i poliranje fasada • od svih vrsta materijalaunutrašnje održavanje objekata• ugradnja i zamena fasadnog stakla• peskiranje i antikorozivna zaštita• molersko-farbarski radovi• limarski radovi• elektro-instalaterski radovi• vertikalna i horizontalna hidroizolacija• montaža svetlećih reklama• montaža reklama velikih formata• izrada projektne dokumentacije • za reklamesnimanje oštećenja objekata• izrada elaborata sanacije objekata• montaža telekomunikacione opreme.•

U dosadašnjem radu preduzeće je angažo-vano na većini objekata visokogradnje u Be-ogradu i Srbiji.

Samo neki od objekata na kojima su ra-dili radnici preduzeća Aurora Alpex jesu VMA u Beogradu, Genex (zapadna kapija Beograda), Rudo I i II (Istočna kapija Beo-grada), Beograđanka, PC Ušće, Beogradske elektrane, Beogradski sajam, Luk Oil, NIS Naftagas Novi Sad, Pančevački most i mno-gi drugi.

Više detalja u vezi sa poslovanjem, refe-rencama i novostima vezanim za predu-zeće Aurora Alpex možete naći na sajtu www.aurora.rs ■

SPECIJALISTI ZASPECIJALISTI ZARAD NA VISINI RAD NA VISINI

AURORA ALPEX

Maleška 28a11040 Beograd

tel: +381 11 2651 899fax: +381 11 369 00 81

mob: +381 66 840 11 01

offi ce@aurora.rswww.aurora.rs

DECENIJA BEZ POVREDA NA RADU

S obzirom na visokorizični profil posla, preduzeće Aurora Alpex može se po-hvaliti perfektnim dosijeom zaštite na radu:

– Ovo smo postigli procesom obuke ra-dnika za rad na visini koji je dugotrajan i sertifikovan – objašnjavaju u preduzeću ovakav uspeh u radu.

Svi zaposleni su mlađi od 40 godina i fizički sposobni za ovu vrstu zanimanja (obavlja-ju se redovni lekarski pregledi). Oprema koja se koristi je u skladu sa evropskim CE standardima i pojedinačno je testirana ■

Aurora Alpex, preduzeće specijalizovano za rad na visini u građe-vinarstvu počelo je sa radom 2000. godine. Za 10 godina rada uspelo je da odgovori na sve zahteve klijenata zahvaljujući temelj-noj stručnoj obuci zaposlenih

Genex, BeogradGenex, Beograd TO Konjarnik, BeogradTO Konjarnik, Beograd SMUP, Beograd SMUP, Beograd

NIS, Novi SadNIS, Novi Sad

TO Novi BeogradTO Novi Beograd

VMA, BeogradVMA, Beograd

www.build.rs56

promo

MUP,MUP,BeogradBeograd

Građevinsko-privredno društvo Banko-vić d.o.o. iz Crne Trave jeste jedno od naj-većih građevinskih preduzeća s juga Srbije. Osnovano je davne 1987. godine, pod imenom OSGZR Banković M. Boban,kao radnja sa tri zaposlena radnika. Od osnivanja do danas osnovna nit vodilja u poslovanju je kvalitet izvedenih radova i poštovanje zahteva investitora.

Da je to pravi put, svedoči današnjih više od 70 vrhunski obučenih radnika, uključujući i inženjere sa ličnim izvođačkim licencama, sposobnih da svaku želju investitora pretoče u objekte kojima se jednako ponose i vlasni-ci i izvođači.

Primeri takvih objekata su Beogradska Arena, Podzemna železnička stanica Vu-kov spomenik, Gradska autobuska stanica u Leskovcu, Hram svetog kneza Lazara u Vladičinom Hanu, Sveti Vrači II faza, ho-tel Admiral u Budvi, naselje Podkošljun u Budvi…

Savremena gradnja je nezamisliva bez mo-derne mehanizacije. Preduzeće poseduje betonsku bazu u Suvoj Moravi pored Vladi-činog Hana, u neposrednoj blizini koridora 10, sa svom potrebnom mehanizacijom za transport i ugradnju betona, armirački po-gon, bravarsku radionicu, magacin, a u planu je i pokretanje proizvodnje aluminijumske i PVC stolarije za domaće tržište i za izvoz.

Kvalitet izvedenih radova je conditio sine qua non u modernom građevinarstvu, a njega ne može biti bez upotrebe savremenih materija-la i primene najnovijih naučnih dostignuća.

Stalna saradnja sa Građevinskim fakulte-tom u Nišu ubrzava i olakšava put najsavre-menijim materijalima i najnovijim naučnim dostignućima do gradilišta.

Obuci radnika poklanja se posebna pažnja, tako da su zaposleni stalni učesnici struč-nih seminara i programa obuke za primenu i ugradnju najnovijih materijala. Ipak, to samo po sebi ne bi bilo dovoljno bez po-uzdanog dobavljača, preduzeća Non Stop iz Vršca, koje je kroz dugogodišnju saradnju dokazalo da ne postoji zahtev koji ne mogu da ispune.

Posvećenost kvalitetu na svim nivoima po-kazuju već uvedeni standardi upravljanja kvalitetom SPRS ISO 9001:2008 i upravlja-nja bezbednošću i zdravljem na radu SRPS OHSAS 18001:2008, dok je uvođenje stan-darda SRPS ISO 14001:2005 u toku.

Preduzeće takođe poseduje velike licence koje izdaje Ministarstvo zaduženo za poslo-ve građevinarstva za izvođenje građevinskih radova na objektima hidroelektrana, kao i za izvođenje radova na mostovima, tunelima i autoputevima, za čiju izgradnju odobrenje izdaju nadležni državni organi.

Takav odnos prema poslu je od GPD Ban-ković načinio, sasvim zasluženo, jedno od najvećih i najpoznatijih građevinskih pre-duzeća s juga Srbije.

Brojni zadovoljni investitori su kapital s kojim s pravom računaju i ubuduće, ruko-vodeći se narodnom poslovicom da se dobar glas daleko čuje.

Sa takvim odnosom prema radu i obaveza-ma ovo preduzeće sasvim sigurno očekuje svetla budućnost sa još mnogo zadovolj-nih klijenata ■

GPD BANKOVIĆGPD BANKOVIĆ

BANKOVIĆGrađevinsko privredno društvo

Milentija Popovića bb

Crna Travatel/fax: +381 17 814 208

812 916www.bankovic.rs

offi ce@bankovic.rs

Autobuska stanica LeskovacAutobuska stanica Leskovac

Mirijevo, BeogradMirijevo, Beograd

Arena, BeogradArena, Beograd

pošta, Nišpošta, Niš

hotel Admiral, Budvahotel Admiral, Budva

Građevinsko-privredno društvo Banković d.o.o. iz Crne Trave jeste jedno od naj-većih građevinskih preduzeća s juga Srbije. Osnovano je davne 1987. godine, pod imenom OSGZR Banković M. Boban, kao radnja sa tri zaposlena radnika

Gornji MilanovacGornji Milanovac

objekat O3, Vranjeobjekat O3, Vranje

57www.build.rs

promo

58 www.build.rs

promo

Fluidtherm cevi i fiting namenjeni su za instalacije tople i hladne vode. Ovaj pro-izvodni program u potpunosti zamenjuje pocinkovane cevi za vodu za piće.

Fluidtherm je takođe predviđen za tran-sport prehrambenih tečnosti, instalacije u hemijskoj industriji, instalacije za navodnja-vanje plastenika i bašti, instalacije za razvod vazduha pod pritiskom, vakuum instalacije, kao i instalacije za slanu morsku vodu, abra-zivne tečnosti i naftu.

Peštan nudi u svom asortimanu cevi prečni-ka od Ø20 do Ø110mm.

Prednosti Fluidtherm-a:dug vek zahvaljujući• otpornosti na spoljne uticaje, nema korozijeniski gubici pritiska zbog glatkih površina• smanjuje pojavu kondenzacije • na minimum, što je karakteristika metalne instalacijeapsolutno netoksični u skladu sa • normama za transport pijaće vodeotpornost na mraz• svi navojni umeci koji se ugrađuju u • umetke su urađeni prema EN10226 i garantuju nepropusne spojevevisoka zavarljivost, svi delovi • se mogu sastaviti putem varilice ili električnog mufamala težina (9 puta lakši od čelika) • olak šava transport i manipulaciju.

Kvalitet

Kvalitetom Fluidtherm PP-R programa u Peštanu se upravlja preko kvaliteta repro-materijala koji se ugrađuju u proizvod kao i kroz planski kontrolisano vođenje proce-sa proizvodnje, kroz autokontrolu i kon-trolu od strane za to kvalifikovanih lica.

Upotrebljeni repromaterijali su najvišeg, na nekoliko nivoa proverenog kvaliteta, na-bavljeni od najrenomiranijih svetskih pro-izvođača.

Upravljanje procesom proizvodnje i kvali-tetom gotovog proizvoda, po propisanim dokumentima, poštujući sve standarde iz te oblasti, daje gotov proizvod koji je u potu-nosti usaglašen sa postavljenim zahtevima kvaliteta, čime se garantuje njegova bezbe-dnost i dug vek eksploatacije.

Garantovani kvalitet potvrđuju sertifikati i standardi koje Peštan poseduje: ISO 9001, SKZ, DWGV, MPA i dr, u procesu uvođe-nja ISO14001 i ISO 18000, kao i najsavre-menije informacione tehnologije SAP.

R&DRazvojni sektor kompanijeKomapanija Peštan je u 2009. godini su-blimirala procese razvoja koji su bili pode-ljeni u više sektora u novoformirani Sektor razvoja. U okviru R&D sektora podeljene su funkcije na nekoliko osnovnih:

Istraživanije i razvoj novih proizvoda• Održavanje i unapređenje proizvoda• Usklađivanje kvaliteta proizvoda • sa standardima koji su propisani po EN i/ili ISO.

Primarna funkcija sektora je da sprovede istraživanje novih proizvoda i razvoj novih rešenja. Da bi bila konkurentna na tržištu, kompanija Peštan mora kontinuirano da pronalazi nove načine za tehnološki razvoj asortimana.

Održavanje i unapređenje proizvoda je naj-važnija sekundarna funkcija R&D sektora. Ovo pomaže kompaniji da sačuva opseg proizvoda ispred konkurencije i promeni životni vek proizvoda.

Postojeće proizvode treba održavati kako bi i dalje bili u standardu koji je propisan pre-ma normama za koje su oni namenjeni.

Kvalitet proizvoda i proizvodnih procesa je glavno pitanje. R&D sektor treba da bude veoma uključen u kvalitet novih proizvoda kroz potrebni nivo regulatornih zahteva. U saradnji sa Sektorom obezbeđenja kvaliteta, R&D sektor razvija plan kvaliteta za nove proizvode.

Kada kompanija Peštan prodaje proizvod na tržištu, trebalo bi da ima sve regulative u skladu sa zakonskim obavezama. U ovom sektoru rade inženjeri koji iza sebe imaju ogromno iskustvo u ovoj industriji. Kompa-niji Peštan će sve gorepomenuto omogućiti da i u narednom vremenskom periodu osta-ne lider u proizvodnji elemenata za vodovod i kanalizaciju ■

FLUIDTHERM PP-R FLUIDTHERM PP-R PROGRAMPROGRAM

PEŠTAN 34301 Aran]elovac-Bukovik

1300 kaplara 189tel: +381 34 742 160

742 180fax: +381 34 742 109

Beograd: +381 11 36 10 35363 301 832

kontakt osoba: Radovan Grujićwww.pestan.net

Fluidtherm program izrađuje se od sirovine Polypropylene Random (skraćeno, PP-R) type 3, visoke

molekularne težine. Za proizvodnju Fluidtherm programa isključivo se koristi repromaterijal renomiranih

svetskih dobavljača. Proizvodi iz ove grupe imaju sve sertifi kate koji

zadovoljavaju najviše standarde prema testovima predviđenim

od strane nemačkog Ministarstva zdravlja i nemačkih standarda

PREZENTOVANJE FLUIDTHERM PROGRAMA U VAŠEM GRADU

Od marta, kompanija Peštan krenula je u akciju prezentovanja Fluidtherm pro-grama, kako bi vodoinstalaterima pred-stavila novitete u 2010. godini.

Prezentacije Fluidtherm programa su za-kazane u svim većim gradovima Srbije i u zemljama u okruženju. Na prezentacijama ćete imati priliku da se upoznate sa nači-nom rada koji Peštan preporučuje za Flu-idtherm program.

Takođe, za učesnike prezentacije, kompa-nija Peštan spremila je prigodne poklone. Da biste prisustvovali prezentaciji kontakti-rajte vašeg prodavca. Očekuju vas ■

www.build.rs 59

promo

Rich Mix – bogatstvo boja

Zgrada kulturnog centra Rich Mix u Lon-donu po projektu biroa Penoyre & Prasad osvežena je aluminijumskim elementima na fasadi. Iako je u suštini zadržan origi-nalni izgled fasade, primenom Kalzip fa-sadnih rešenja i boja cela zgrada je dobila potpuno novo lice.

Ovakvo arhitektonsko rešenje rekonstrukci-je fasade sa minimalnim intervencijama na postojećoj zgradi izabrano je 2007. godine i za nagradu UK Aluminium Award u kate-goriji javnih zgrada.

Kalzip krov za nultu emisiju CO2

CO2Zero-LiveWork u Bristolu prvi je pri-

vatni stambeni projekat u Velikoj Britaniji i prva poslovno/stambena zgrada koja je dobila sertifi kat za održive kuće - nivo 5 (Certifi cation at Code for Sustainable Ho-mes – CSH, Level 5). Objekat se sastoji od devet pojedinačnih parcela na kojima se nalazi dupleks apartman iznad poslovnog prostora u prizemlju.

Investitor i glavni izvođač bila je fi rma Lo-gic Construction Project & Design Servi-ces. Biro Brandon Lloyd Architect radio je razradu projekta i nadzor, a fi rma Approved Teamkal Contractor, CDW instalirala je blago zakrivljeni Kalzip krovni sistem.

Ovaj sistem krovne obloge kombinuje prednosti dva izolaciona materijala: Kalzip Insulation Plus (staklena vuna) i Kalzip In-sulation 23 (čvrste izolacione table) i postiže U-vrednost od 0,1 W/m²K.

Različite gustine materijala u dva sloja pru-žaju bolje termičke karakteristike od jedno-slojne izolacije od jednog materijala.

Pozorište Agora – grumen zlata

U svojoj standardnoj verziji, tekstura Kalzip aluminijumskih profi lisanih panela disper-zno refl ektuje svetlo koje pada na površinu. Specijalna obrada panela za zaštitu od mor-ske klime nedaleko od Amsterdama i posto-jane boje neograničenog kolorita iskoristili su arhitekate Caroline Bos i Ben van Berkel iz biroa UNStudio da pozorištu Agora daju upečatljivi izgled koji treba da privuče po-setioce.

Kalzip stoji na usluzi arhitekturi, ali, svojim rešenjima donosi i mnoge druge prednosti: dugotrajnost, ekskluzivnost, kvalitet, energetska efi kasnost... Ovo su osobine koje je lako pretočiti u ekonomske prednosti projekta i iz Kalzipa vas poziva-ju da pokušate zajedno ■

KALZIPKALZIP® ® REŠENJA U REŠENJA U ARHITEKTURIARHITEKTURI

Osnovna ideja proizvođača spoljašnjih obloga mora biti ponuda rešenja koja ostavljaju potpunu slobodu oblikovanju. Arhitekta ne mora da razmišlja o tehničkim detaljima, dugotrajnosti i kvalitetu izvedenih radova, a na proizvođaču je da osmisli svoje proizvode tako da se mogu implementirati u neograničenom broju kombinacija, u svakom trenutku zadržavajući sve osobine dobre i pouzdane fasadne ili krovne obloge. Kalzip rešenja za arhitekte predstavljamo vam kroz tri primera karakterističnih tipova projekata: rekonstrukcija fasade, poslovno-stambena zgrada i slobodnostojeći objekat javnog karaktera

ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMIHajduk Veljkova 11 (Master centar)

21112 Novi Sadtel: +381 21 423 933; 483 06 18

tel/fax: +381 21 483 06 19aks@eunet.rs; каlzip@eunet.rs; falzinc@eunet.rswww.falzinc.com; www.kalzip.com; www.corus.com

pozorište Agorapozorište AgoraLelistad, HolandijaLelistad, Holandija

COCO22Zero-LiveWorkZero-LiveWorkBristol, Velika BritanijaBristol, Velika Britanija

kulturni centar Rich Mixkulturni centar Rich MixLondon, Velika BritanijaLondon, Velika Britanija

Osnovni i najjednostavniji proizvod Eko-lasta je kaca za fermentaciju voća i povrća. Pored ovih proizvoda, firma izrađuje i ver-tikalne i horizontalne rezervoare zapremine od 500 do 100.000 litara koji se mogu kori-stiti za smeštaj različitih vrsta fluida.

Odgovaraju za smeštaj pijaće vode, fekalne otpadne vode, ali i kiselina različitih vrsta i koncentracija (sumporna, hlorovodonočna, fosforna, vodonik peroksid, itd). Ovi rezer-voari mogu biti nadzemnog tipa – vertikal-ni ili se ukopavati – horizontalni.

Od horizontalnih rezervoara, uz određene modifikacije, Ekoplast izrađuje separato-re masti i ulja, protočne separatore kao i septičke jame. Paleta pojedinačnih proi-zvoda je dopunjena i vodomernim šahtama koje se izrađuju u dve osnovne dimenzije Ø500x900 i Ø600x900mm.

Šahte su termoizolovane stiroporom, sa i bez dna, u zavisnosti od nivoa podzemnih voda. Pored vodomernih, Ekoplast izrađuje i individualne šahte za fekalnu kanalizaciju pod pritiskom sa i bez armature (pumpe, el.ormari, itd).

Najsloženija grupa proizvoda su cevi i šahtovi za gravitacionu kanalizaciju koje se koriste prvenstveno za izgradnju primarnih kolektora za gradske kana-lizacione sisteme. Cevi za ovu namenu se izrađuju u prečnicima od Ø300 do Ø1.600mm, u dužinama od 3 i 6m i u skladu sa propisanim kvalitetima u kla-sama SN2, SN4 i SN8 za šta firma pose-duje i ateste.

Reviziona okna za ovu vrstu kanalizacionih sistema se izrađuju u prečnicima od Ø800 do Ø2.000mm.

Montažu ovakvih sistema Ekoplast sprovo-di po sistemu ključ u ruke, montirano i ispi-tano na vodonepropusnost. Spajanje se vrši ekstruzionim zavarivanjem koje na terenu obavljaju atestirani zavarivači plastikom. Pored ovih radova, Ekoplast vrši i montažu vodovodnih cevi od Ø90 do Ø250mm.

Za relativno kratko vreme Ekoplast je imao nekoliko velikih projekata koji su uspešno realizovani:

2006. god. – kanalizacioni kolektor u • Osečini, 850m, Ø500mm, u roku od 22 dana 2007/2008. god. – površinski kop Dr-• mno, Ø400 i Ø500, u ukupnoj dužini od 7,2km2009/2010. god. – gradska kanalizacija • u Bijeljini Ø400 i Ø500mm, u ukupnoj dužini od 1,8km, 2010. god. – kišni kolektor u Zrenjaninu • Ø300, Ø400 i Ø500 u ukupnoj dužini od 1,1km ■

EKOPLAST SISTEMIEKOPLAST SISTEMIVODOVODA I KANALIZACIJEVODOVODA I KANALIZACIJE

EKOPLAST MMB

Kneza Miloša 3814253 Osečina

tel: +381 14 451 727 fax: +381 14 452 149

ekolast.mmb@gmail.com www.ekoplast.osecina.co.rs

Preduzeće Ekoplast-mmb bavi se preradom plastičnih masa ekstruzionim namotavanjem – tzv. spiralno namotavanje. Poseduje alate za namotavanje cilindara od Ø300 do Ø2.000 a u pripremi su i alati do Ø3.000mm

www.build.rs60

promo

Arcus je prepoznatljiv internacionalni brend u domenu masažnih fotelja, masa-žera, wellness i relaksacionih programa, kao i programa za mršavljenje na trena-žerima. Ekskluzivni je uvoznik i distribu-ter japanske kuće Inada i vlasnik brenda luksuznog masažnog programa Arcus.

Arcus omogućava da vam kompletan pro-gram vrhunskih proizvoda najrenomiranijih svetskih proizvođača masažnih fotelja i ma-sažera bude dostupan u zemljama regiona, Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji, Makedoniji.

Pored najbolje masažne fotelje na svetu – japanske fotelje Inada Sogno, Arcus nudi izuzetan portfolio vrhunskih masažnih fo-telja (uključujući i komercijalne fotelje) i raznovrsnu ponudu masažera i trenažera. Ime Arcus garantuje proizvode i usluge izu-zetnog kvaliteta, stručnu podršku, montažu i redovnu kontrolu svih naših proizvoda.

Kvalitetna masaža dostupna svimaPedeset godina nakon prve masažne fo-telje, danas je masaža prisutna u mnogim domovima, u biznisu, tržnim centrima, javnim objektima, hotelima, na aerodro-mima, benzinskim pumpama, šoping centrima, taxi prevozu, luksuznim auto-busima, automobilima, plažama i drugim javnim mestima...

Komercijalne masažne fotelje najnovije ge-neracije po veoma pristupačnim cenama nude vrhunsku direktnu terapeutsko-relaksaci-onu uslugu, ali i finansijsku opravdanost za uključivanje masažne fotelje u ponudu.

Kraljica hotelskog turizma

Luksuzne masažne fotelje postaju standard u hotelima. Danas se gost rado odlučuje za apartman koji ima masažnu fotelju, gde uslugu masaže koristi u privatnosti, na na-čin koji mu najviše odgovara.

Relaksaciona oaza sa masažnom foteljom pak, na raspolaganju je svim gostima i pose-tiocima hotela u holu recepcije, kongresnom prostoru, wellness-u...

Ovo je vrlo efektna usluga koja upot-punjuje hotelsku ponudu, naročito u segmentu sportskog i kongresnog turiz-ma gde masaža predstavlja vid redovnog sportskog treninga ili nudi odličnu tera-peutsku relaksaciju tokom dugih sati se-denja na kongresima.

Iskustva hotelijera su zadovoljstvo gostiju novom, kvalitetnom uslugom, velika iskori-šćenost masažnih fotelja i odličan finansij-ski rezultat.

Korporativni WellnessKompanije u svetu često koriste masažu da povećaju produktivnost zaposlenih, da ih oslobode stresa, uvećaju njihovo zadovolj-stvo poslom koji obavljaju i pokažu kako brinu o dobrobiti zaposlenih (Reebok, Boe-ing, Google, itd).

Nov korporativni stil lagano hvata koren i kod nas. Na izuzetno ekonomičan način, masažna fotelja će biti na raspolaganju za-poslenima 24 sata, svih dana u godini, kad god im je to potrebno.

Novi standardi u opremanju enterijera

Mnogi danas uobičajeni delovi svakodnev-nice (klima uređaji, mobilni telefoni, plazma televizori...), ne tako davno bili su retkost i luksuz.

Na korak smo od dana kada će svaka stambena zgrada nezaobilazno imati rela-ksacionu oazu sa savremenom masažnom foteljom, dok će u novim stambenim kom-pleksima masažne fotelje, kao standardna oprema očekivati nove stanare.

Za Arcus, budućnost je počela. Sada je na vas red ■

ARCUS

tel: +381 63 608 368www.arcushealth.com

MASAŽA ZA MASAŽA ZA NOVO DOBANOVO DOBASavremene masažne fotelje omogućavaju Savremene masažne fotelje omogućavaju osećaj mentalne i fizičke ugodnosti, nove osećaj mentalne i fizičke ugodnosti, nove dimenzije i dobrobiti masaže: pomažu da se rešite dimenzije i dobrobiti masaže: pomažu da se rešite bolova, unapredite imuni sistem i krvnu sliku, bolova, unapredite imuni sistem i krvnu sliku, umanjite probleme koji su povezani sa depresijom umanjite probleme koji su povezani sa depresijom ili nervozom, nesanicom i stresom. ili nervozom, nesanicom i stresom.

Masiraju gnječenjem, lupkanjem, valjanjem i Masiraju gnječenjem, lupkanjem, valjanjem i kombinovano. Prilagođavaju tip masaže, kombinovano. Prilagođavaju tip masaže, intenzitet i poziciju, zagrevaju delove tela. intenzitet i poziciju, zagrevaju delove tela.

Masiraju od stopala do vrata, veoma verno Masiraju od stopala do vrata, veoma verno oponašajući pokrete ljudskih ruku, aoponašajući pokrete ljudskih ruku, amnoge to čine uz opuštajuću muziku...mnoge to čine uz opuštajuću muziku...

promo

62 www.build.rs

Rolomatik ugrađuje samo ono što je najbolje u industrijskoj gradnji i, pored funkcional-nosti, garantuje dugotrajnost i pouzdanost ugrađenih elemenata na svim objektima na kojima izvodi radove. Tim stručno obuče-nih radnika spreman je da izvrši radove po najzahtevnijim projektima uz maksimalno poštovanje predviđenih rokova.

U saradnji sa firmom Kingspan, Roloma-tik isporučuje i ugrađuje fasadne i krovne termoizolacione panele. Takođe, u svom pogonu na savremenim mašinama proiz-vode građevinsku limariju.

Rolomatik poseduje sertifikate za izvođe-nje hidroizolacija ravnih krovova izdate od strane čuvenog proizvođača iz Švajcarske – firme Sika. U ponudu spada i ugradnja krovnih pokrivača od trapezastih limova. Da bi radovi bili kompletni, značajno me-sto u proizvodnji zauzima i pogon za proiz-vodnju čeličnih konstrukcija i građevinske bravarije.

Kako bi bili spremni da na vreme odgovore zahtevima kupaca, poseduju u sopstvenom vlasništvu više hidrauličnih platformi razli-čitih tipova za montažne radove na visini.

O kvalitetu izvedenih radova i zadovolj-stvu investitora najviše govori broj izve-denih objekata u prethodnih nekoliko godina, jer – najbolje reference su one koje preporučuju izvođača za nove projekte!

Svi proizvodi iz programa Rolomatik su atestirani u institutu IMS u Beogradu i Ma-šinskom fakultetu u Nišu, a za sve radove poseduju licence resornog Ministarstva ■

ROLOMATIK – IZVOĐENJE MONTAŽNIH OBJEKATA

SVE NA JEDNOM MESTU

ROLOMATIK

Bušinsko polje 252, PF 1431250 Bajina Bašta

tel: +381 31 869 007869 018869 418

fax: +381 31 869 407info@rolomatik.comwww.rolomatik.com

Prateći trendove u građevinarstvu, preduzeće Rolomatik Prateći trendove u građevinarstvu, preduzeće Rolomatik projektuje i gradi montažne objekte raznih namena. projektuje i gradi montažne objekte raznih namena. Zahvaljujući velikom iskustvu i stručnom inženjerskom Zahvaljujući velikom iskustvu i stručnom inženjerskom kadru, mogu da odgovore i najkompleksnijim zahtevima. kadru, mogu da odgovore i najkompleksnijim zahtevima. U izvođenju radova koriste isključivo savremene materijale, U izvođenju radova koriste isključivo savremene materijale, zvanično sertifi kovane i proverenog kvaliteta...zvanično sertifi kovane i proverenog kvaliteta...

ROLOMATIK – IZVOĐENJE MONTAŽNIH OBJEKATA

SVE NA JEDNOM MESTU

Rolomatik poseduje i svu neophodnu mehanizaciju i mašine

za brže i kvalitetnije izvođenje građevinskih radova

www.build.rs64

promo

promo

66 www.build.rs

Godine 2006. Demag je predstavio sistem IDAPSY (Inspection Diagnosis Applica-tion System) koji omogućava analiziranje rada sistema i aktivnu primenu koncepta preventivnog održavanja. Osnova sistema je baza podataka u kojoj se nalaze svi relevan-tni podaci o sistemu, koja je fizički locirana na serverima Demag-a. Podacima mogu da pristupaju administratori, inženjeri De-mag-a zaduženi za tehničku pomoć, kao i ovlašćeni serviseri.

Princip rada je sledeći: Putem USB kabla ili infra-red porta se podaci sa opreme (krana, dizalice) prebacuju na računar servisera i pre-ko odgovarajućeg softvera, snimaju na hard disk. Prilikom prvog sledećeg povezivanja na internet podaci se prosleđuju na Demag-ove servere. Na taj način formira se dvostruka baza podataka: na računaru servisera i na Demag-ovim serverima. Tako uvek postoji sigurnosna kopija parametara rada sistema kojima se pri-stupa uz odgovarajuće korisničko ime i šifru.

Sistem prenosi sve bitne parametre rada: broj radnih sati, radne cikluse opreme, spektar op-terećenja, itd. Na ovaj način može se aktivno pratiti stanje opreme i, uz preventivno održa-vanje, postići njen do 50% duži životni vek. Mogu se vršiti planski preventivni pregledi i servisiranje opreme, što dovodi do skoro 100% uptime-a opreme, čime jedino Demag, prvi iz-bor kada su u pitanju procesni i automatizova-ni kranovi i dizalice, može da se pohvali.

Modularnost sistema omogućava vrlo jedno-stavno dodavanje dopunske opreme (krajnjih prekidača za kretanje krana, kolica ili dizalice, novog krana ili dizalice za tandemski rad). Do-voljno je postaviti dopunsku opremu, podesiti parametre rada i sistem je spreman. Bitno je naglasiti da IDAPSY omogućava podršku za užetne i lančane dizalice, što je velika kompa-rativna prednost u odnosu na konkurenciju.

Za povezivanje sistema potreban je prenosni računar (ili PDA uređaj) sa infracrvenim pri-jemnikom ili USB kablom i IDAPSY softver. Da bi se dizalica konektovala na lokalnu bazu

podataka na računaru, potrebno je uneti ko-risničko ime i šifru, i serijski broj opreme. Nakon uspostavljanja veze, dizalica proverava da li se uneti korisnički broj slaže sa serijskim brojem dizalice koji se nalazi na EPROM modulu. Ukoliko postoji poklapanje podataka, omogućava se pristup parametrima sistema.

IDAPSY radi u dva osnovna modula. Prvi modul je normal verzija i namenjena je konek-tovanju opreme na prenosne računare. Drugi modul je Pocket data system – kompaktni sis-tem koji omogućava povezivanje PDA uređa-ja umesto računara. Prenose se samo najbitniji podaci i backup-uju na PDA uređaju, što je idealno za brze intervencije na sistemu.

IDAPSY sistem čine tri korisnička nivoa. Prvi nivo su read only podaci kojima može da pristupa korisnik opreme. Korisniku pru-žaju osnovne informacije o stanju sistema, servisnim intervencijama, preventivnim pre-gledima i sl. Drugi nivo su servisni podaci, koji omogućavaju promenu osnovnih radnih parametara sistema, dodavanje dizalice za tandemski rad, pri čemu se jedna definiše kao master a druga kao slave.

U ovom režimu rada moguć je tzv. rad I (kon-troliše samo rad prve dizalice), II (kontroliše rad druge dizalice) i I+II (režim tandemskog rada dizalica, kontrolu ima dizalica sa statu-som mastera). Moguće je vršiti update fabrič-kog softvera, koji se automatski prebacuje u sistem prilikom logovanja na internet. Treći nivo su podaci vezani za detaljan način rada sistema: programiranje frekventnih kontrolera i druge opreme, ili promena fabričkih setova-nja sistema.

Jedan od parametara rada koji se podešava iz IDAPSY-ja jeste i daljinska kontrola dizalica ili kranova. Definiše se da li se koristi samo upravljač koji se veša na dizalicu, samo da-ljinska kontrola, ili oba uređaja. Moguće je i definisanje frekventnih opsega rada daljinske kontrole u specijalnim slučajevima, kada je potrebno sprečiti interferenciju i dr.

Prednost IDAPSY-ja jeste i modul za pre-ventivno održavanje – prema FEM grupi/radnom ciklusu dizalice. Fabrički se definiše maksimalni broj radnih sati u predviđenom radnom režimu krana ili dizalice. Sistem oba-veštava koliko je preostalo do ispunjenja ovog vremena, kako bi se planskim održavanjem iz-begao zastoj i izvršio redovan servis opreme.

Ceo sistem je povezan i sa Demag-ovim ko-mercijalnim serverom koji omogućava direk-tno online naručivanje rezervnih delova. Tako se smanjuje mogućnost narudžbine neodgo-varajućih rezervnih delova (moguće je naručiti samo delove koji su zaista ugrađeni u sistem, što je definisano kroz bazu podataka), kao i kraće vreme isporuke.

Po prijemu porudžbine, server proverava dostupnost rezervnih delova, orijentaciono vreme i troškove isporuke. Posle potvrde dostupnosti delova, naružbina se direktno prosleđuje sistemu koji kontroliše automati-zovano visokoregalno skladište u Wetter-u, iz kog se delovi direktno prebacuju u logistič-ko-distributivni centar. Tako serviseri manje vremena provedu u traženju odgovarajućih rezervnih delova u tehničkoj literaturi (listi rezervnih delova), čiji obim zavisi od različi-tih revizija odgovarajućeg sistema.

Rokovi isporuke su svedeni na svega 24 sata od slanja porudžbine, te Demag-ovi partneri ne moraju da formiraju sopstvene magacine rezervnih delova, što donosi uštedu u ceni i do 30%. Rezervni delovi naručeni online, znatno su jeftiniji od onih koji se naručuju regularnim putem, jer manje radnika obrađuje zahteve i prosleđuje ih odgovarajućim odeljenjima.

Demag je u svetu poznat kao proizvođač naj-kvalitetnije opreme za vertikalni transport, a ujedno i kao najveća kompanija iz ove oblasti. Uz IDAPSY, Demag je dobio i veliku kom-parativnu prednost u postprodaji, koju će kon-kurencija u narednom vremenskom periodu teško moći da dostigne ■

DEMAG IDAPSYDEMAG IDAPSYNOVA DIMENZIJA ODRŽAVANJA NOVA DIMENZIJA ODRŽAVANJA

SISTEMA VERTIKALNOG TRANSPORTASISTEMA VERTIKALNOG TRANSPORTA

Ovlašćeni zastupnikDemag Cranes and Components

TECON Sistem

Antifašističke borbe 21b11070 Novi Beograd

tel: +381 11 301 78 74; 311 66 50offi ce@demag.rs: www.demag.rs

promo

67www.build.rs

Galerija puna mogućnosti

Zahvaljujući LED diodama danas je mo-guće ono što smo ranije mogli samo da sa-njamo – otvorile su nam svet u kojem mašta postavlja granice. Pronalaskom poluprovo-dnika LED diode sa jarkom svetlošću su postale sve traženije. One imaju duži radni vek od tradicionalnih izvora svetlosti kao što su sijalice, neonske i fluorescentne cevi.

Svetleće reklame su danas najčešći način profilisanja. Savremenim mašinama može-mo stvoriti skoro bilo koji oblik. Reklama može biti jednostrana ili dvostrana, tradici-onalna kutija ili prilagođena vašim željama.

Neonske reklame, staklene cevi koje se oblikuju u tekst ili logotipe, predstavljaju klasičan pogodan način profilisanja u skoro beskonačnim varijacijama. Vi birate oblik, veličinu, treperenje, stalnu svetlost itd. Cevi se pune gasom (neonom ili argonom) da bi emitovali svetlost različitih boja. Imaju dug vek trajanja i nisku potrošnju energije.

Totemi odaju snažan utisak sa velike uda-ljenosti. Na jakim čeličnim postoljima, ove reklame se dižu oko dvadesetak metara no-seći poruke i logotipe.

Reljefna slova (3D) jesu varijanta reklame u kojoj se svako slovo ili simbol pravi posebno, od providnog akrila ili aluminijuma. Nakon toga se montiraju na odstojanju, malo iz-dvojeni od podloge. Mogu se praviti i reljefi dodavanjem ivica koje pojačavaju efekat. Prave se prema gotovim šablonima i veliči-nama – tzv. profilima (profil 1, profil 2, itd).

Inox reklame se prave na isti način kao i profil slova ali od nerđajućeg lima. I njih možemo da montiramo na odstojanju, da pravimo reljefe ili da bojimo (profile). Tako se dobija trajna elegantna sjajna površina.

Dizajn i proizvodnjaKad odaberete jedan od predloga dizajner-skog odeljenja, Signum vam predstavlja tač-nu skicu. Tim za pripremu stupa na scenu programirajući i pripremajući plotere (ma-šine za sečenje) za isecanje.

Nakon toga, rad preuzima osoblje u radionici i ateljeu. Pored savremene opreme, ipak je maj-storstvo to što je presudno za kvalitet proizvo-da. Limovi se savijaju i zavaruju, leme i šrafe.

Folije se laminiraju i postavljaju – proizvo-dnja se približava završnom delu. Sve sve-tleće reklame Signuma koje napuštaju fabri-ku prolaze kroz kontrolu funkcionalnosti i poseduju CE oznake. Iskusni majstori Si-gnuma pregledaju, podešavaju i glancaju re-klame pre nego što ih predaju monterima.

Montaža i servisPrilikom prvog postavljanja reklame, mon-teri Signuma rade prema skicama i tačnim instrukcijama. Između ostalog, na raspola-ganju su im toranjske dizalice, dizalice sa korpama i buldožeri. Oni brinu o demonta-ži i reciklaži starog reklamnog materijala. To se obavlja prema preporukama iz sertifikata za životnu sredinu ISO 14001.

Takođe, Signum servisira i održava sta-re reklame. Radeći sve moguće popravke koje su potrebne vašoj reklami, obavlja kontrole funkcionalnosti, čisti, zamenju-je fluorescentne i neonske cevi, prekidače za luminiscenciju, itd. Vremenske prilike, vetar i soli iz vazduha pogoršavaju vidlji-vost i izdržljivost reklame koja se nalazi napolju.

Čak i ptice i insekti smatraju reklame za svratište, sklonište i gnezdo. Želite li po-sedovati čistu reklamu koja vam ne zadaje probleme, možda je mudro da potpišete ugovor o održavanju koji možete potraži-ti na sajtu preduzeća. Održavanje ne utiče samo na bolji izgled reklame, već i produža-va njen vek trajanja.

SIGNUM

SIGNUMStefana Dečanskog 264; 76300 Bijeljina, BiH

tel: +387 55 22 88 00; 22 88 01fax:+387 55 22 88 08

www.signum.ba

POTREBNO JE IZBEĆI NIZ ZAMKI:izgled logotipa onemogućava željeno rešenje• zbog odabranog rešenja reklama danju ili noću • nije vidljiva na fasadiodabrano rešenje daje drugačiji utisak od onog • koji robna marka želi da prenesene možete dobiti građevinsku dozvolu za • reklamu koju ste zamisliliboje rasvete se ne uklapaju na isti način kao i • odštampane boje.

Najjednostavniji način da izbegnete sve zamke jeste da profesionalcima poverite da vam po fi ksnoj ceni odrade kompletan posao. Nakon što zajedno sa Signumom dogovorite sva osnovna pitanja, možete im prepustiti projekat i na miru sačekati ko-načni rezultat ■

Signum nudi potpuno rešenje – od dizajna i predloga reklame do montiranog proizvoda u skladu sa vašom robnom markom. Ponudu čini proizvodnja svetlećih, klasičnih neonskih, fluorescentnih i ekoloških LED-reklama koje poseduju veliku sigurnost u radu i niske troškove energije. Takođe, Signum izrađuje profil slova, nerđajuće reklame, reklame na nosećim stubovima, toteme i spoljašnje reklamne table. Pored ovoga, proizvodi i nalepnice i folije za prozore i vozila, obavlja montažu, popravke, servis i održavanje svih tipova reklama, obavlja kontrole funkcionalnosti...

ZAOKRUŽEN PROIZVOĐAČ ZAOKRUŽEN PROIZVOĐAČ REKLAMA REKLAMA

Securiton-ovi sistemi automatske doja-ve požara baziraju se na najnovijoj teh-nologiji, znanju i iskustvu, što ih čini nenadmašnim kod složenih zahteva na objektu.

Ovi sistemi mogu biti prilagođeni svakom objektu, a najbolji su za okruženja koja ne dopuštaju upotrebu standardnih sistema dojave požara.

Securiton ugrađuje sisteme za automatsko gašenje požara raspršenom vodom (sprin-kler i drendžer) u garažama i drugim javnim objektima.

Takođe, ugrađuje sisteme za gašenje poža-ra ekološkim sredstvima (FM-200, Novec, inertni gasovi, Ecaro 25 i drugi) koji se ko-riste za kontrolne sobe, arhive, muzeje, bio-skope i slično, kao i sisteme R-102 i Piranha za gašenje požara u kuhinjama.

Sistemi detekcije opasnih koncentracija za-paljivih i eksplozivnih gasova u kotlarnica-ma, podzemnim garažama, laboratorijama i industrijskim postrojenjima takođe su deo Securiton-ovog programa.

Securiton nudi sisteme automatske dojave provale i prepada, koji pružaju bezbednost mnogim objektima i ustanovama koje ga već koriste. Ovi sistemi su ugrađeni tamo gde postoje vrednosti koje se moraju zašti-titi od provale.

Securiton nudi sisteme kontrole pristupa za svaku namenu, bez obzira na veličinu objekta. Sistemi kontrole pristupa omo-gućuju zaštitu objekta ili pojedinih de-lova u objektu od neovlašćenog ulaska, a omogućuju i evidenciju ulaska i izlaska iz štićenog prostora.

Sistemi za video nadzor predstavljaju ključ-ni instrument u borbi protiv incidenata. Se-curiton nudi ove sisteme u različitim stepe-nima kompleksnosti i širok raspon primene. Securiton koristi prednosti najsavremenije tehnologije video i komunikacijske opreme i specijalne softvere za analitiku slike.

Perimetarska zaštita predstavlja prvu efi-kasnu prepreku za provalnike. Securiton raspolaže sistemima perimetarske zaštite sa raznim tehnologijama detekcije. Takvi sistemi mogu da registruju svaki kontakt nepoželjnog lica sa ogradom ili zaštitnim zidom, dok će kod nekih sistema samo pri-sustvo nepoželjnog lica u štićenom prostoru aktivirati alarm.

Securiton-ovi integrisani sistemi zaštite pokrivaju sva ključna područja monitorin-ga i nadzora, bez obzira na veličinu objekta i zahteve klijenta. Specijalni softveri daju mogućnost daljinskog nadzora i upravljanja sa jednim ili više sistema zaštite.

Securiton je uspostavio i primenjuje stan-dard SRPS ISO 9001:2008 za oblast pro-jektovanja, inženjeringa i servisiranja sis-tema tehničke zaštite.

Securiton proizvodi izrađuju se prema vi-sokim standardima kvaliteta, što potvrđuju sertifikati renomiranih svetskih laboratori-ja.Stručni kadrovi obučeni kod partnera u inostranstvu predstavljaju dodatnu garanci-ju kvaliteta Securiton-ovim korisnicima ■

SISTEMI TEHNIČKE SISTEMI TEHNIČKE ZAŠTITE OBJEKATAZAŠTITE OBJEKATA

SECURITON D.O.O.Alarm and Security Systems

Danila Lekića Španca 3111070 Beograd

tel: +381 11 318 70 81318 70 82318 50 17

fax: +381 11 228 05 25offi ce@securiton.rs

www.securiton.rsA company of the Swiss Securitas Group

Kompanija Securiton d.o.o. već 20 godina bavi se Kompanija Securiton d.o.o. već 20 godina bavi se projektovanjem, ugradnjom i servisiranjem projektovanjem, ugradnjom i servisiranjem sistema tehničke zaštite objekata...sistema tehničke zaštite objekata...

SECURITONPROJEKTOVANJE, UGRADNJA I

SERVISIRANJE

automatska dojava požara• gašenje požara sprinklerom • i drendžeromgašenje požara u kontrolnim sobama• ekološkim sredstvima (NOVEC, FM-200, inertni gas…)detekcija gasa• dojava provale i prepada• kontrola pristupa• perimetarska zaštita• video nadzor• softver za integraciju • tehničkih sistema ■

www.build.rs68

promo

Prilikom rekonstrukcije retencione bra-ne u Srednjem Posavlju primenjeno je tipično rešenje Tensar tehnologije armi-rane zemlje – TensarTech. Ovaj sistem se koristi za brzu i ekonomičnu rekonstruk-ciju brana/nasipa za zaštitu od poplava. TensarTech podrazumeva rešenje za više tipova brana i dolazi sa pratećim jedno-stavnim uputstvom za primenu u konkre-tnim primerima kakvi se sreću na terenu.

Osnovno o TensarTech-uTensarTech, tehnologija armirane zemlje, nudi brzo i ekonomično rešenje sa razno-vrsnim tehnikama gradnje novih ili rekon-strukcije postojećih (urušenih) nasipa sa postizanjem zadatih kosina. Uz primenu TensarTech-a, kosine nasipa mogu formi-rati i uglove do 70°, i to sa ozelenjenim iz-gledom.

Zaštita okoline i cena zemljišta povećava-ju zahteve prema inženjerima da potraže prihvatljiva rešenja koja obavezno uključu-ju i materijale za postizanje kohezije svih komponenti i slojeva. Jedinstvena struktura Tensarovih jednoosnih geomreža omoguća-va prenos opterećenja zemljišta unutar ar-miranog bloka.

Kao rezultat, dobija se stabilnost kosine i cele konstrukcije. Izgradnja je ekonomična i jednostavna. Po potrebi, niz lice kosine po-stavlja se polimerna mreža T-Mat, kao pot-pora za uspostavljanje prirodne vegetacije.

Rešenje za rekonstrukcijuPredlog rešenja zasniva se na dobijenim pa-rametarima od strane projektanta (ugao ko-sine, parametri tla, nivo vode, oblik kosine, visine, itd).

– Ponudili smo rešenje koje je podrazu-mevalo ekonomičnost, jednostavnost i

brzinu rekonstruisanja brane koja je već bila nestabilna. Dali smo više varijanti od kojih je projektant izabrao najpodesnija rešenja za njihove konkretne slučajeve – kažu iz firme Lipex koja je zvanični i ovla-šćeni distributer kompanije Tensar Inter-national za područja Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Kompletan proračun podrazumevao je obostrano armiranu branu (u zavisnosti od konkretne situacije na nekim mestima pri-menjivano je i samo jednostrano armiranje), sa kompletnim predmerom materijala i uputstvima za građevinske radove, a u zavi-snosti od poprečnih preseka (visina, oblika kosine, itd).

ZaključakKad je neophodna izgradnja ili rekon-strukcija kosina (otklizalih, ili delimično

porušenih) Tensar Tehnologija omoguća-va brzo i ekonomično rešenje. Još jedna pogodnost primene ove tehnologije jeste raznovrsnost tehnika i završnih izgleda kosina, nasipa, brana...

Dodatna prednost primene TensarTech je-ste primena otklizalog materijala pri rekon-strukciji. Ovim se stvaraju uštede na tran-sportu materijala za nasipanje jer se može koristiti onaj sa same lokacije.

Po završetku rekonstrukcije, uz primenu sistema TensarTech, postalo je moguće kretanje po vrhu zemljane brane. Omo-gućeno je kretanje mehanizacije i kamio-na po vrhu ove konstrukcije, kao i slobo-dan pristup gradilištu u toku izvođenja radova ■

LIPEXKrižanićeva 12a11000 Beograd

tel/fax: +381 11 26 88 41326 88 816

mob: +381 63 359 314359 316

lipex@eunet.rstensar@tensar.uk

www.lipex.co.rswww.tensar-international.com

10

5

0

-5

-5 0 5 10 15 20 25 30

+1,059

1. Brana

2. Zemljište

Tlo1 Brana = 0,250 5,0 18,0 18,002 Zemljište = 0,250 5,0 18,0 18,00

SpecifikacijaTip mreže m'

2 No. Tensar type 1 14m2

2 No. Tensar type G6 18m2

2 No. Tensar type S 20m2

c' φ' γ

TENSARTECH – ŠEMA PRESEKA I SPECIFIKACIJE

REKONSTRUKCIJA BRANEREKONSTRUKCIJA BRANEretenciona brana Srednje Posavljeretenciona brana Srednje Posavlje

(rekonstrukcija 2009. godina)(rekonstrukcija 2009. godina)

TENSARTECH – TENSAR TEHNOLOGIJATENSARTECH – TENSAR TEHNOLOGIJA

stanje brane pre rekonstrukcijestanje brane pre rekonstrukcije

69www.build.rs

promo

70 www.build.rs

Razvijene evropske zemlje su još davno strogim propisima nametnule trend štednje energije, na primer u Austiji koefi cijent pro-laza toplote U (kod nas se još upotrebljava zastarela oznaka „k“) koji objekat mora da zadovolji iznosi 0,2W/m2K, dok je u Srbiji još na snazi stari propis po kojem je dovoljno zadovoljiti uslov da U bude manje od 0,9W/m2K! Dakle 4,5 puta slabija termoizolacija i isto toliko puta više potrošene energije, od-nosno novca. Tih „0,9“ bi trebalo što pre ko-rigovati i približiti ga evropskom proseku.

Zdrav i prirodan materijalPoslednjih godina smo svedoci da se zaista više ne grade objekti bez termo-izolacije. Najčešće se koriste stiropor i mineralna vuna jer je njihova ponuda na tržištu i najveća. Međutim, od sada se na tržištu Srbije može naći i novi materijal koji ima toliko vrhunskih osobina da mu je nemoguće naći manu. Radi se o Pluta-Fasu, ekološkom termomalteru koji sadrži samo prirodne sastojke: plutu, diatonsku zemlju, glinu i cement.

Za plutu svi znaju da je odličan termoizola-tor, da se dobija ljuštenjem kore posebne vrste hrasta (Quercus suber), da ne gori (samoga-siva je), ali diatonska zemlja je potpuna ne-poznanica. Diatonit je mineral koji je nastao akumulacijom organskih materijala (sipina kost, alge, biljke itd.) u praistorijskom peri-odu na dnu okeana, a čije se naslage mogu naći na raznim krajevima zemljine kugle.

Visoki stepen poroznosti PlutaFasa (85%) omogućava apsorpciju tečnosti 1,5 puta veće težine od njegove sopstvene, a da pri tome ostane potpuno suv!

Kombinacija ovih plemenitih prirodnih sa-stojaka čini PlutaFas savršenim termoizola-cionim materijalom koji se, kada se nanese na zid, uopšte ne razlikuje od običnog mal-tera. Čak je i tvrd kao i svaki omalterisani zid i ne odaje onaj šupljikavi zvuk kao fasa-de sa stiroporom ili mineralnom vunom.

Prednost nad drugim materijalimaPlutaFas ne menja svoj prvobitni sastav i karakteristike tokom celog veka trajanja objekta, što znači da zgrade koje su njime termoizolovane svojim stanarima pružaju zdravu i prijatnu klimu.

U slučajevima kada je nemoguće uraditi spoljašnju termoizolaciju (što je čest slučaj u zgradama u novobeogradskim blokovima), PlutaFas se može naneti sa unutrašnje stra-ne zida.

Zbog nemogućnosti da urade pikovanu fa-sadu direktno preko termoizolacije od sti-ropora ili kamene vune, projektanti koriste tzv. sendvič zid. PlutaFas omogućava da se preko njega direktno uradi pikovana fasada bez potrebe za teškim zidom od cigala koji štiti termoizolaciju i nosi cementni sloj koji se pikuje.

Investitori u tom slučaju najviše dobijaju jer je zid izolovan PlutaFasom tanji za 15cm (cigla+malter) tako da po svakom dužnom metru spoljašnjeg zida ostvaruju korisnu površinu od 0,15m2, što predstavlja desetine hiljada evra čiste dobiti.

Takođe, samo mašinsko nanošenje bez ika-kve potrebne pripreme ili prajmera omo-gućava brz rad sa malim brojem radnika.

Ukoliko građevinska fi zika zahteva da se na fasadni (spoljni) zid nanese, na primer, 6cm PlutaFasa, moguće je sa spoljašnje strane zida naneti 4cm, a sa unutrašnje (umesto običnog malterisanja) preostala 2cm Pluta-Fasa, čime je zadovoljen proračun građevin-ske fi zike, a investitoru omogućena znatna ušeda i u materijalu i u radnoj snazi i u vre-menu (jednom rečju: u novcu).

Ekologija 100%PlutaFas je ekološki kompozitni materijal koji pored izuzetnih termičkih svojstava karakterišu i elastičnost, visok stepen pro-puštanja vodene pare (disanje zida), kao i osobina da eliminiše vlagu.

Nabrojane prednosti preporučuju PlutaFas kao materijal budućnosti koji je već sada dostupan i u Srbiji. Proizvođač je DiaSen, Italija, originalni naziv proizvoda je Diatho-nite® Evolution (http://www.diasen.com/eng/prodotto/86.aspx) a uvoznik i distribu-ter za Srbiju IzoTeh, Beograd ■

IZOTEHMačvanska 21

11000 Beograd

tel/fax: +381 11 344 32 69mob:+381 63 77 10 530

izoteh@eunet.rswww.izoteh.rs

Zgrada u BeograduZgrada u Beogradutermoizolovanatermoizolovana

PlutaFasomPlutaFasom

PLUTAFASPLUTAFASTERMOIZOLACIONI TERMOIZOLACIONI MAŠINSKI MALTERMAŠINSKI MALTER

Tema koja je najzastupljenija u svim stručnim časopisima iz oblasti Tema koja je najzastupljenija u svim stručnim časopisima iz oblasti građevinarstva je svakako ušteda energije ili kako se to popularno građevinarstva je svakako ušteda energije ili kako se to popularno

zove „energetska efi kasnost“. Konačno je svet sagledao zove „energetska efi kasnost“. Konačno je svet sagledao da je rasipanje energije velika opasnost za održivi razvoj. da je rasipanje energije velika opasnost za održivi razvoj.

Izoteh se pridružuje ovoj borbi ponudom termoizolacionog maltera Izoteh se pridružuje ovoj borbi ponudom termoizolacionog maltera PlutaFas koji se nanosi mašinski ili ručno – direktno na zidPlutaFas koji se nanosi mašinski ili ručno – direktno na zid

SAVRŠENE OSOBINE PLUTAFASA

PlutaFas je termoizolacioni mašinski mal-ter (naravno, može se nanositi i ručno) koji ima neverovatne osobine: potpuno je ekološki (sastav čine pluta, glina, dia-tonska zemlja i cement), ima visoku moć paropropusnosti (koefi cijent μ=5) što omogućava da zid besprekorno diše.

Za čvrst malter ima impresivan koefi cijent toplotne provodljivosti (λ=0,045W/mK), ne-zapaljiv je (klasa 1), odličan je zvučni izo-lator; elastičan je što sprečava nastanak mikropukotina na fasadi; nanosi se brzo i jednostavno direktno na zid od bloka, cigle ili betona, bez ikakve dodatne pripreme ■

nanošenjenanošenjePlutaFasa na PlutaFasa na

fasadni zidfasadni zid

promo

leto

20

10

Mladen Bogićević

živ

et

i u

ze

le

no

m –

ze

ne

rg

ija

– g

ra

dit

i z

el

en

o

Najčešći prizor otpada, đubreta koje ostavljamo za sobom, asocira na otpatke pored puta, uz obale reka, divlje deponije u

predgrađima i na obodima gradova (poput ovog sa fotografije iznad), ali, sve to je zapravo samo kap u moru.

Uzimamo iz prirode, koristimo i odbacujemo mnogo više od onoga što vidimo i što želimo da vidimo. Građanska dužnost

pojedinca, odgovornost lokalnih samouprava, država, kompanija, međunarodnih organizacija, svih nas, nije samo da

otpad stigne do pogona za reciklažu ili na predviđenu lokaciju.

Najvažniji stadijum borbe protiv otpada jeste pre svega – smanjenje potrošnje (eng. – demand)... odbacujemo odeću koja

je u sasvim solidnom stanju, odbacujemo tehničke uređaje i mašine koje još uvek rade, odbacujemo sve ono što pojedemo

kanalizacijom u reke, iako znamo da resursi nisu beskonačni...

PONOVNA UPOTREBA, PONOVNA UPOTREBA, RECIKLAŽA I DEPONIJERECIKLAŽA I DEPONIJE

71www.build.rs

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje

pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –

UPRAVLJANJE UPRAVLJANJE OTPADOMOTPADOM

72

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

www.build.rs

Koncept prostog odlaganja otpada, ka-kav smo primenjivali od nastanka civi-lizacije do danas, jednostavno više nije dovoljno dobar iz najmanje tri razloga:

prvi razlog jeste taj što se • broj stanovnika na planeti uvećava usled industrijalizacije u proizvodnji hrane i relativno uspešne borbe sa smrtonosnim bolestimadrugi razlog jeste • hiperprodukcija do-bara koja eksponencijalno raste od vre-mena industrijske revolucije početkom XIX veka, kao i naša nezasita potrošačka kultura koja dovodi do toga da veliki deo otpada čine proizvodi koji nisu u potpu-nosti iskorišćeni (na primer ispravni ali zastareli tehnički uređaji)treći razlog jeste sama • priroda otpada – ono što ostavljamo iza sebe više nije samo organski otpad i neće se razložiti u prirodi i jednostavno se vratiti u eko-sistem bez negativnih posledica za ekosi-steme za godinu, dve ili pedeset, već za mnogo više vremena, te na svaki sloj koji formiramo dodajemo sledeće slojeve pre nego što se onaj prethodni razgradio.

Ponovna upotreba i rekliža otpada

Kao i kod zastarelog koncepta odlaganja otpada, deponije predstavljaju osnovu sistema upravljanja otpadom. Međutim, naše viđenje deponija danas i njihove uloge u celokupnom procesu upravlja-nja otpadom izmenilo se. One više nisu samo komad zemljišta, kog smo se odre-kli za dugo vremena, i gde odnosimo sve što smo odbacili.

Deponije su sada veštački nastao resurs za dobijanje energije, a sam proces odnošenja otpada na nekoliko mesta grana se, pa deo otpada ostaje na tim čvorištima i vraća se u upotrebu ili proizvodne procese (reciklaža i ponovna upotreba), dok sve manji i manji deo zaista završava na deponiji. Tako pro-ces obnove materije kakav priroda prime-njuje u biosferi (prirodni ciklusi kruženja materije), primenjujemo i za tehnosferu (otpad iz tehnoloških procesa).

Više ne zadovoljava ni klasičan koncept deponije u smislu koncentracije raznoro-dnog otpada na jednom mestu, jer, razvr-stan, otpad ima daleko veći potencijal:

građevinski materijal i nameštaj • – da-nas postoje mašine za reciklažu betona koje odvajaju armaturu od samog betona koji zatim služi kao podloga za puteve i železničke koridore, uređenje tla, iz-gradnju nasipa, itd; čelična armatura ide na topljenje i dalje u proces prerade; elementi za zidanje, unutrašnja vrata*, potkonstrukcije i roštilji spuštenih pla-fona ili pregradnih zidova suve gradnje mogu se ponovo koristiti bez bilo kakve fabričke obrade (eng. reuse – više o ovoj temi pisali smo u broju 8 - Asocijacija za ponovnu upotrebu građevinskih ma-terijala – BMRA); u razvijenim zemlja-ma uobičajeno je već nekoliko decenija preuzimati korišćeni nameštaj, a danas postoje i kompanije koje obezbeđuju sasvim solidan polovan kancelarisjki nameštaj za start-up kompanije i manje biznise po veoma povoljnim cenama *prozori su jedini proizvod koji programi za sertifi kaciju zelenih zgrada ne boduju kao prednost jer se računa sa tim da je stari prozor energetski neefi kasan

biootpad • – pokošena trava, potkresano drveće i žbunje, ostaci industrijskog bilja i žitarica… mogu biti važan resurs za dobijanje biomase od koje dobijamobiogorivo; biootpad može biti sakupljan iz poljoprivrede, komunalnog otpada domaćinstava (bašte, vrtovi, travnjaci), kao i sa javnih i sportskih površina: travnati te-reni, parkovi, zeleni pojasevi pored pute-va, gradsko zelenilo, drvoredi…tehnički otpad • – najbrže rastuća količina otpada oko nas; pored zastarele tehničke robe (bela tehnika, audio, TV i drugi uređaji, itd), ovde spada i računarska oprema od koje dobar deo još uvek može biti korišćen za manje zahtevne korisnike (škole, radnje, javni servisi, itd); prva pos-trojenja za reciklažu i ponovnu upotrebu ove vrste otpada otvorena su i kod nas…komunalni otpad iz domaćinstava, •procesa prerade i proizvodnje hrane, itd. – raznorodno klasično smeće izvor je gasova koji se oslobađaju tokom proc-esa raspadanja (u prvom redu metana), a koji imaju značajan energetski poten-cijal kao gorivo za proizvodnju energije; ambalaža se već u domaćinstvima raz-vijenih zemalja razdvaja na papir, metal, plastiku; ulje i masti iz kuhinja škola, restorana, bolnica, domaćinstava saku-pljaju se i postaju biogorivo…

Kada se listi dodaju različite vrste indu-strijskog otpada, kanalizacioni otpad, izduvni gasovi i pepeo elektrana (poten-cijalan agregat za beton), jasan je značaj ove teme ■

Upravljanje otpadom Upravljanje otpadom (waste management) jeste (waste management) jeste

savremeni pristup čije samo ime savremeni pristup čije samo ime kaže da otpad više ne posmatramokaže da otpad više ne posmatramo

kao trajno izgubljene resurse, kao trajno izgubljene resurse, proizvode, materijale… proizvode, materijale…

Otpad jeste resurs. Dovoljno je Otpad jeste resurs. Dovoljno je zamisliti koliko stvari zauvek zamisliti koliko stvari zauvek

odbacimo i setiti se da one pred-odbacimo i setiti se da one pred-stavljaju deo ukupne materije na stavljaju deo ukupne materije na

planeti koja nije beskonačna. planeti koja nije beskonačna. Sve što odbacimo kao otpad uzeto Sve što odbacimo kao otpad uzeto

je iz prirode ali joj nije vraćeno je iz prirode ali joj nije vraćeno jer tehnološki procesi dovode ma-jer tehnološki procesi dovode ma-

teriju u stanje koje nije teriju u stanje koje nije komplementarno sa prirodom i komplementarno sa prirodom i

neće se u njoj razgraditi neće se u njoj razgraditi stotinama pa i hiljadama godinastotinama pa i hiljadama godina

Biološki medicinski otpad

Biološki medicinski otpad predstavlja još jedan problem jer, zbog sprečavanja širenja bolesti i epidemija zaraženim tkivima, ne sme biti ostav-ljen u prirodi iako njoj po svom sastavu pripa-da. Paljenje ove vrste otpada u pećima zahteva dodatnu energiju, emituje CO2 kao i druge gaso-ve koji nastaju kao nus-proizvod sagorevanja. Ovi gasovi se mogu filtrirati, ali i dalje ostaje utrošena energija za spaljivanje otpada.

U zemljama sa najvišom svesti o zagađenju životne sre-dine otišlo se toliko daleko da u mnogim drugim neki sistemi mogu biti ocenjeni kao skandalozni. Švedska, na primer, energiju koju proizvede u krematorijumima za spaljivanje biološkog medicinskog otpada, ali i celih pokojnika, koristi za zagrevanje vode u toplovodu za lokalne zajednice ■

0%otpada – Podsetićemo i na program sertifikacije C2C (Cradle to Cradle - od kolevke do kolevke), o kom smo pisali u broju 13. On priznaje samo proizvode i materijale koji brzim raspadanjem postaju deo biosfere bez ikakvih štetnih uticaja na nju, ili one proizvode i materijale koji se mogu reciklirati tako da zadrže prvobitne karakteristike, bez degradacije osta-jući u zoni tehnosfere.

C2C, na primer, traži da plastika koja je jednom služila kao deo tehničkog uređaja ne sme biti pretvorena u plastičnu kesu ili PET ambalažu već mora biti jednakog kva-liteta da, nakon topljenja i procesa obli-kovanja, ponovo ispunjava iste zahteve (poznati su primeri reciklaže đonova pati-ka kompanije Nike, kancelarijskih stolica Herman Miller, itd).

Treba podestiti da i sva proizvedena dobra koja se ne prodaju spadaju u otpad: svaki primerak novina, komad garderobe, teh-nički uređaj, komad nameštaja, tepih... ■

OtpadOtpadsmanjenje potreba, smanjenje potreba, ponovna upotrebaponovna upotrebai reciklažai reciklaža

Mucking Marshes jedna od Mucking Marshes jedna od najvećih deponija u evropinajvećih deponija u evropi

73

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

www.build.rs

Grad Los Anđeles u državi Kaliforni-ja, SAD, predstavlja jedan od vodećih primera savremenih mega-sistema za upravljanje otpadom. Osnova sistema jeste razvrstavanje komunalnog otpa-da u kontejnere za reciklažu gde gra-đani odlažu metal, staklo, plastiku i biootpad.

Sve ono što spada primarno u neku od ovih grupa odvozi se kamionima kao klasičan ko-munalni otpad, ali ni tada ne ide direktno na deponije. U centralnim postrojenjima nastav-lja se dalje odvajanje materijala koji se mogu reciklirati i konačno odbacivanje neupotre-bljivog otpada.

Tu, na pokretnoj traci, prolazi mešani otpad koji radnici sa zaštitnom opre-mom ručno razvrstavaju, pa se, na primer, sa kartonske paklice cigareta skida celofan koji ide na jednu gomilu, vadi se alu-folija koja ide na drugu i sam karton koji završava na gomili pa-pira za reciklažu.

Tek tada, ono što nije moguće reciklirati, ide u prese i pakuje se na velike kamione koji otpad odvoze na deponiju (za neke deponije izgra-đen je i poseban železnički koridor koji kreće od ovih pogona).

Prethodno odvojeni biooptad (stanovništvo ima na raspolaganju posebne kante za ošiša-nu travu i potkresano granje) odvozi se na gradske deponije i čuva. On će zatim služiti za prirodno đubrenje sloja zemlje kojim se zap-tiva deponija.

Na kraju, deponija postaje zeleno brdo, obraslo travom, sitnim ra-stinjem i žbunastim biljem, pod ko-jim leže milioni tona otpada (vidi fotografije).

Ipak, ovo brdo nije samo za-maskirana gomila otpada. Iz pet velikih deponija LosAnđelesa gasovi se sakuplja-ju i sprovode do elektrana. To su deponije Palos Verdes,Puente Hills (faza I), Puente Hi-lls (faza II), Calabasas i Span-dra, od kojih dve (Palos Verdes i Puente Hills) predstavljaju i velike reciklažne centre.

Veoma detaljne informacije i više fotografija možete pogledati na sajtu LACSD-a (Sanitati-on Districts of Los Angeles County - Sanitarna uprava okruga Los Anđeles) - www.lacsd.org ■

na fotografijama su na fotografijama su prikazani panoramski prikazani panoramski snimci jedne od pet snimci jedne od pet velikih deponija velikih deponija grada los anđelesa grada los anđelesa – Puente Hills.– Puente Hills.

fotografija ispod fotografija ispod nastala je decembra nastala je decembra 2005. godine, a na 2005. godine, a na fotografiji iznad može fotografiji iznad može se videti kako deponija se videti kako deponija postaje zeleno brdo...postaje zeleno brdo...

Mega-sistemi upravljanja otpadomLOS ANĐELES, KALIFORNIJA

Treba podsetiti i na to da je u SAD sve češća i upotreba wc-školjki za kompostiranje fekalija (pretvaranje u đubrivo) i pisora za izdvajanje koncentrisanih đubriva za obradivo zemljište (urea).

Takođe, rasprotranjeni su, ne samo indivi-dualni i komunalni sistemi za prečišćava-nje otpadnih voda, već i sistemi u kojima, nakon jednostavnog tretmana sive vode (grey water – otpadne vode iz lavaboa, su-dopera i tuš kabina), ona postaje tehnička voda za vodokotliće, zalivanje, pranje...

Više o svemu ovome možete pronaći na portalu www.gradjevinarstvo.rs ■

Puente HillsPuente Hillskao zeleno brdokao zeleno brdo

Puente HillsPuente Hillszavršna faza završna faza

jednog dela jednog dela deponijedeponije

74

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

www.build.rs

Osnove izgradnje deponijaDeponije moraju biti izgrađene tako da spreče bilo kakav kontakt odloženog otpada industrijskog, mineralnog ili or-ganskog porekla sa zemljištem, to jest, one moraju biti u potpunosti izolovane. Zašto?

Istina je da mi ne znamo, niti možemo da pretpostavimo, kakva sve hemijska jedi-njenja i koja količina teških metala može nastati kada se na jednom mestu nađu različite vrste otpada: kućna hemija, pre-hrambena ambalaža, supstance iz tehnič-kih uređaja, bojene tkanine, lepkovi, itd. Atmosferska voda koja padne na deponiju ta jedinjenja može sprati i odvesti ih dalje u zemljište i vode čime negativan uticaj deponije postaje dugotrajan i nepredvidiv proces.

Zato se lokacija predviđena za odlaga-nje otpada mora u potpunosti izolovati geomembranama, drenirati i ventilirati cevima. Izolacija podrazumeva i korito deponije kao i njen pokrivni sloj nakon ispunjenja kapaciteta u jednom delu ili na celoj deponiji.

Pored geomembrana važno je koristiti i geotekstile koji služe za fi ltriranje gasova i fl uida koji nastaju u deponiji, to jest za zaštitu protočnosti cevovoda sistema za drenažu i ventilaciju.

Naravno, u skladu sa tehničkim karakteri-stikama tla, najčešće primenjujemo i geo-mreže, naročito u pokrovnom sloju brane.

Njima armiramo tlo da ne bi došlo do pojave klizišta usled nepredvidivih karak-teristika jezgra deponije. Ovakvi slučajevi su se dešavali u Evropi i sanacija kolapsa deponije košta dva i više puta više od njene valjane izgradnje.

Takođe, dobrom drenažom osnove zemlji-šta na lokaciji deponije mora se osigurati da usled potiska podzemnih voda ne dođe do pojave klobučenja membrane na dnu deponije. Više o materijalima za izgradnju deponija pisali smo u broju 7 u rubrici fo-kus - Geosintetika.

Gasove koji nastaju u zapečaćenoj deponiji možemo sprovesti cevovodima i koristiti kao dopunsko gorivo u termoelektrana-ma. Takođe, nakon dve do tri decenije od trenutka kada je deponija zapečaćena, zavisno od vrste otpada, ona postaje po-tencijalni izvor biogoriva i prava na njeno korišćenje u ove svrhe plaćaju se po istom principu kao i prava na eksploataciju ru-dnika, kamenoloma i drugih resursa.

Logistika upravljanja otpadomZbog kompleksnog sistema upravljanja otpadom koji treba da zahvata sve vrste za-gađivača, kao i zbog velikih ulaganja u pra-teću infrastrukturu, važno je uraditi dobru procenu troškova logistike. Kao optimalni kapacitet jedne deponije uzima se brojka od oko 300.000 ljudi. S obzirom da većina naših gradova ne prelazi nekoliko desetina hiljada stanovnika, u Srbiji se primenjuje i koncept regionalnih deponija gde se saku-plja otpad iz većeg broja mesta.

Nekoliko ovakvih deponija kod nas tre-nutno je u različitim fazama izgradnje. Na primer, deponija u Kaleniću biće de-veta u Srbiji sa regionalnim karakterom i opsluživaće 10 opština i grad Valjevo. Cena izgradnje ove deponije iznosiće oko 22 miliona evra (i zbog visine investicije jasno je da grešaka prilikom izgradnje ne sme biti). Strategijom o upravljanju otpadom, predviđeno je da u republici u narednih deset godina bude izgrađeno njih 24 (više na www.gradjevinarstvo.rs).

Međutim, problem sa zbirnim deponijama jeste transport, pa se mora uraditi detaljan proračun troškova. Da li je isplativije di-rektno sa ulica klasičnim kamionima za sakupljanje otpada vršiti i transport na de-poniju, ili je bolje rešenje formirati lokalne centre za razvrstavanje, kompresovanje,

vraćanje na ponovnu upotrebu ili reciklažu dela otpada, a zatim ostatak transportovati većim kamionima, rečnim putem ili žele-znicom? Transport u velikoj meri utiče na potrošnju energije i zagađenje životne sre-dine (pogledati tekst o uticaju teških me-tala u ovom broju), te se u ovom sektoru upravljanja otpadom dobrim menadžmen-tom mogu napraviti značajne uštede.

I na kraju, ili na početku, izvor otpada – domaćinstva, industrija, privreda, po-ljoprivreda… Nemoguće je postići visok stepen efi kasnosti u upravljanju otpadom (ili resursom) bez široko rasprostranjene svesti o njegovom značaju, vrstama, mo-gućnostima… Relativno je jednostavno rešiti problem otpada koji dolazi iz sekto-ra privrede i industrije: zakonima, propi-sima, kontrolama, rigoroznim kaznenim sistemom i efi kasnim sudskim procesuira-njem prekršilaca. Naravno, mi i do tog ni-voa imamo još mnogo da radimo, ali, sve i kada to postignemo nećemo biti ni na pola puta ukoliko ne uložimo u obrazovanje.

Nije dovoljno postaviti kontejnere za sa-kupljanje jedne ili više vrsta otpada. Uko-liko stanovništvo nije svesno i nije spre-mno da učestvuje u zaštiti resursa iz svog neposrednog okruženja, države i planete, kad-tad sistem koji se oslanja na zakonska ograničenja prestaće da bude efi kasan. Naj-važnije ulaganje jeste ulaganje u obrazo-vanje, jer, ono što postignemo sa mladim generacijama danas biće najvažniji resurs u narednim decenijama. Oni će biti sudije, inspektori, kontrolori, projektanti, hemi-čari, vođe postrojenja… i naravno, učitelji i primeri narednim generacijama ■

Direktiva o deponijama Saveta EU

Na internetu možete pronaći i Direk-tivu Saveta Evropske unije koja daje definiciju i propise vezane za deponije (pdf dokument na linku: http://eur-lex.europa.eu/pri/en/oj/dat/1999/l_182/l_18219990716en00010019.pdf).

Principi izgradnje i Principi izgradnje i logistika deponijalogistika deponija

Izgradnja deponija Izgradnja deponija po savremenim po savremenim pravilima gradnje pravilima gradnje infrastrukture infrastrukture nije prosto kopanje nije prosto kopanje velike rupe u zemlji velike rupe u zemlji ili određivanje ili određivanje parcele na kojoj parcele na kojoj će se slagati brdo će se slagati brdo otpadaotpada

75

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

www.build.rs

piše: Marija Živanović, dipl. inž. pejzažne arhitekture

Jedna vrsta materija u prirodi su elemen-ti kojih u zemljištu ima u vrlo malim ko-ličinama, pa se iz tog razloga nazivaju elementi u tragovima ili mikroelementi. Neki od njih, u malim količinama uče-stvuju u ishrani biljaka i nazvani su mi-krohranljivi elementi.

Oni koji se u zemljištu nalaze u tragovi-ma, a nisu neophodni biljkama, u većim količinama mogu biti štetni i opasni za biljke, čoveka i životinje. Ovu grupu elemenata čine toksični elementi, a obe navedene grupe sastoje se uglavnom od teških metala.

Zagađenost zemljišta teškim metalima nije lako utvrditi i razlikuje se kod različitih ti-pova zemljišta. Prisustvo nekog jedinjenja, u određenoj količini, ne mora izazvati po-remećaj u biljnoj proizvodnji kod jednog tipa zemljišta, ali njegovo prisustvo u dru-gom tipu zemljišta, može smanjiti kvalitet i količinu prinosa.

Danas ovih elemenata ima daleko više u poljoprivrednom zemljištu, iako ih u matičnom supstratu na kome je zemljište formirano nije bilo u takvom sadržaju. Uzrok tome je sve veći broj industrijskih postrojenja. Sve je više topionica metala i termoelektrana iz čijih dimnjaka izlaze ve-like količine pojedinih metala u vidu gaso-va, gari, dima.

Svi oni, najčešće padavinama, dospevaju u zemljište zagađujući životnu sredinu i uni-štavajući vegetaciju.

Pored dospevanja teških metala u zemlji-šte matičnog supstrata, od koga se ono i obrazuje tokom pedogeneze, i drugi izvori njihovog unošenja moraju se imati u vidu. Industrijska postrojenja zagađuju vazduh teškim metalima, a samim tim zagađenje se prenosi na zemljište i vodu. U blizini to-pionica za preradu metala i termoelektra-na neretko se primećuju oštećenja biljaka i zemljišta.

Znatan deo teških metala dospeva u zemlji-šte primenom hemijskih sredstava u indu-strijskim i poljoprivrednim procesima. To su na primer olovo (Pb), živa (Hg), nikl (Ni) i arsen (As). Izvori unošenja teških metala u zemljište mogu da budu i neka mineralna đubriva i pesticidi. Mnogi teški metali unose se sredstvima za zaštitu bi-ljaka, a gradsko smeće (komunalni otpad) se sve više pominje kao potencijalni izvor ovih elemenata.

Do danas je u biljnim tkivima utvrđeno prisustvo oko 70 elemenata. Opravdano je pretpostaviti da se u njima nalazi svih 88 elemenata koji prema dosadašnjim sazna-njima učestvuju u izgradnji Zemlje. Nji-hova zastupljenost u biljkama je različita i zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih činilaca.

Elementi koji ulaze u sastav biljaka nema-ju isti značaj. Neki su neophodni jer bez njih biljke ne mogu normalno da završe svoj životni ciklus, drugi mogu da deluju stimulativno, dok jedna grupa elemenata, posebno teški metali, pri većim koncentra-cijama deluju toksično na biljke.

Kadmijum (Cd)

Kod brojnih biljnih vrsta intenzitet tran-sporta kadmijuma u nadzemnim organima je u korelaciji sa njegovom koncentracijom u hranljivoj podlozi. Kadmijum usvojen iz hranljive podloge uglavnom se zadržava u korenu. Udeo ovog elementa u stablu i listovima biljaka je približno isti ali manji od njegove koncentracije u podzemnom delu biljke.

Neke biljke (detelina) imaju sposobnost da akumuliraju kadmijum usvojen iz zemlje. U semenu žitarica, gajenih na jako konta-miniranim zemljištima, najčešće ne prelazi 1mg/kg suve materije. Ovaj element naj-više se apsorbuje u paradajzu, salati i spa-naću. Kod pomenutih vrsta, koncentracija kadmijuma u vegetativnim nadzemnim or-ganima može iznositi i do 160mg/kg.

TEŠKI METALITEŠKI METALI U ZEMLJIŠTU I NJIHOV U ZEMLJIŠTU I NJIHOV UTICAJ NA BILJKEUTICAJ NA BILJKE

Hemijske materije koje se mogu naći u prirodi, Hemijske materije koje se mogu naći u prirodi, sve su brojnije i raznovrsnije. Pored onih koje su po sve su brojnije i raznovrsnije. Pored onih koje su po

poreklu prirodni proizvodi, postoji i sve veći broj sintetičkih, poreklu prirodni proizvodi, postoji i sve veći broj sintetičkih, kao i onih koje se dobijaju hemijskom transformacijom kao i onih koje se dobijaju hemijskom transformacijom

prirodnih proizvoda u našim tehnološkim procesima. prirodnih proizvoda u našim tehnološkim procesima.

Dugo se ni na koji način nismo obazirali na uticaj koje materije Dugo se ni na koji način nismo obazirali na uticaj koje materije koje proizvodimo imaju na ekosisteme, ali, danas je jasno da sa koje proizvodimo imaju na ekosisteme, ali, danas je jasno da sa

takvim pristupom nećemo moći još dugo da uživamo u prirodnim takvim pristupom nećemo moći još dugo da uživamo u prirodnim resursima. Jedan od najopasnijih zagađivača jesu teški metali...resursima. Jedan od najopasnijih zagađivača jesu teški metali...

Zagađenje teškim metalima, Zagađenje teškim metalima, Tar Creek, Tri-State Mining DistrictTar Creek, Tri-State Mining District

Najopasniji zagađivači

76

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

www.build.rs

Veće koncentracije u biljkama inhibiraju metabolizama gvožđa, izazivaju hlorozu i time smanjuju intenzitet fotosinteze. Isto tako, visoke koncentracije kadmijuma inhibiraju disanje i transport elektrona u procesu oksidativne fosforilacije. Kadmi-jum inhibira transpiraciju kao i pokrete ćelija zatvaračica stominog aparata.

Olovo (Pb) Najveći zagađivači pri-rode olovom su motorna vozila. Nakuplja-nje olova u biljkama, u blizini autoputeva zavisi od udaljenosti biljaka od saobraćaj-nice, pokrovnosti zemljišta biljkama, duži-ne trajanja vegetacije, pravca i intenziteta vetra. Intenzitet kontaminacije biljaka olo-vom smanjuje se njihovom udaljenošću od velikih saobraćajnica. Biljke olovo u neor-ganskom obliku slabo usvajaju i premešta-ju u nadzemne organe, izuzev na kiselim zemljištima. Organska jedinjenja olova, veoma se brzo usvajaju i transportuju u nadzemne delove biljaka. Taloženje olova kod većine biljaka intenzivnije je u korenu u odnosu na nadzemne delove.

Velika moć korena u akumulaciji olova mogla bi da bude i jedan vid zaštite nad-zemnog dela. Olovo u većim koncentra-cijama inhibira izdužavanje korena i rast listova, inhibira proces fotosinteze, utiče na morfološko-anatomsku građu biljaka... Smatra se da pšenica i soja imaju relativno visoku tolerantnost prema olovu. Spanać se ubraja u osetljive biljke. Kod ove bilj-ne vrste već pri koncentraciji od 10mg/kg suve materije, prinos se značajno smanjuje.

Živa (Hg) Sva jedinjenja žive su izu-zetno toksična za biljke i životinje. Fitoto-ksičnost žive ne predstavlja veći ekološki problem.

Koncentracija pri kojoj se uočavaju simp-tomi viška žive na biljkama znatno je iz-nad onih koji se u normalnim uslovima nalaze u zemljištu. Sem toga, pristupač-nost žive u zemljištu za biljke je obično niska. Smatra se da koren predstavlja pre-preku većem nakupljanju žive u izdanku.

Prema ispitivanjima, Beauforda (1970) aku-mulacija žive u korenu je dvadeset puta veća nego u izdanku. Koncentracija žive u bilj-kama kreće se u proseku od 10 do 200ng/g suve materije, a u blizini nalazišta žive od 500 do 3.500ng/g. Kod žita, koncentracija žive je od 3 do 10 puta niža u zrnu nego u slami. U zrnu ječma i pšenice, koncentracija žive se kreće oko 1 do 2ng/g suve materije. Živa narušava građu biomembrana i menja aktivnost enzima čime narušava razmenu materija i inhibira rast i razviće biljaka.

Hrom (Cr) Koncentracija za biljke pristupačnog hroma u većini zemljišta je niska, čime se može objasniti njegov mali udeo u biljkama.

Koncentracija hroma u suvoj materiji bi-ljaka u proseku kreće se od 0,2 do 4mg/kg.Biljke koje uspevaju na serpentinskim ze-mljištima mogu da sadrže i do 100mg/kg (Brooks, 1987). Koncentracija hroma u ko-renastom povrću i u većini krmnih biljaka kreće se od 0,01 do 1mg/kg. U zrnu žita, utvrđena je koncentracija od 1,7mg/kg, a u brašnu i hlebu koji su dobijeni od nje-ga, 0,23, odnosno 0,17mg/kg (Pais 1980). Veće koncentracije hroma deluju toksično na biljke. Najčešći simptomi viška hro-ma su hloroza i zaostajanje u rastu. Veće koncentracije mogu da utiču i na klijanje semena, vodni režim, sadržaj elemenata i pigmenata hloroplasta (Stanković 1992).

Prosečan sadržaj nikla u biljkama iznosi od 0,1 do 5mg/kg suve ma-terije. Lišće obično ima najveći sadržaj ni-kla, mlađi delovi imaju veći sadržaj od stari-jih, a seme veći sadržaj od slame. Karvanek i Bohmova (1966), proučavali su sadržaj ni-kla u lišću 44 sorte spanaća i ustanovili da se kreće od 1,5 do 3mg/kg suve materije. Ni-kal, za razliku od olova i kadmijuma, ima dobru pokretljivost kako u ksilemu tako i u fl oemu i u značajnoj količini se nakuplja u plodovima i semenu. Uočeno je da višak nikla izaziva hlorozu koja podseća na hlo-rozu izazvanu nedostatkom gvožđa. Nikal nepovoljno utiče ne samo na pokretljivost, odnosno translokaciju gvožđa, već i na samo njegovo usvajanje. Nichoelas i Tho-mas (1954) ispitali su uticaj nikla na porast paradajza i ustanovili da koncentracija od 15 do 30 milivala izaziva hlorozu, naroči-to kod mladih listova. Kod ovsa dolazi do nekroze a kod pšenice, suncokreta i kuku-ruza do smanjenja rasta. Postoje, među-tim, neke biljke, kao što je Alyssum, koje za nomalan rast i razviće zahtevaju nikal.

Bakar (Cu) Pokretljivost bakra u biljkama je osrednja. Ascedentni transport i reutilizacija u velikoj meri zavise od stepe-na obezbeđenosti biljaka ovim elementom. Ako ga nema dovoljno, premeštanje iz ko-rena u nadzemne organe, kao i iz starijih listova u mlade, neznatno je. Iz listova pše-nice koja je obilno obezbeđena bakrom u toku nalivanja zrna, premešta se 70% bakra u zrnu. Nasuprot tome, iz listova kojima nedostaje bakra, premeštanje je svega 20%.

Koncentracija bakra u biljkama kreće se od 5 do 30mg/kg u suvoj materiji. Uko-liko je njegov udeo u suvoj materiji lista manji od 4mg/kg, smatra se da biljke nisu u dovoljnoj meri obezbeđene, sadržaj pre-ko 20 do 100mg/kg ukazuje na veliku kon-centraciju ovog elementa. Osetljivost bilj-nih vrsta na njegov nedostatak je različita. U izrazito osetljive biljke ubrajaju se ovas, pšenica, ozimi i jari ječam, lucerka, duvan, spanać. Tipični znaci nedostatka bakra su venjenje, uvijanje listova, odumiranje mla-dih listova, nekroza, hloroza, smanjenje porasta i prinosa.

zagađenje oko nas

Skorašnja ispitivanja zemljišta na području Avale, pokazala su da je koncentracija teških metala u zemljištu povećana. Pretpostavlja se da je uzrok tome zagađenje motornim vozili-ma tokom gradnje novog tornja, ili su uzrok ratne okolnosti iz 1999. godine. Kao biljke koje imaju najveću akumulacionu sposobnost izdvojene su kopriva, bokvica, maslačak...

Veoma je bitno napomenuti da kopriva i bokvi-ca spadaju u grupu lekovitih biljaka i da ih ljudi često beru i koriste za čajeve, sokove ili u druge svrhe. Lekovite biljke nikada ne treba brati bli-zu puteva, ili bilo kog izvora zagađenja. Iz tog razloga se na Avali, kao i na drugim površina-ma gde je zabeležena povećana količina teških metala u zemljištu, preporučuje redovno koše-nje kako biljke ne bi došle u lanac ishrane ■

foto: jedan od projekata sanacije i foto: jedan od projekata sanacije i dekontaminacije zemljišta specijalizovane dekontaminacije zemljišta specijalizovane

kompanije Ward Environmental Engineeringkompanije Ward Environmental Engineering

Nikal (Ni)

77

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

www.build.rs

Do toksičnog dejstva ovog elementa dolazi ako je njegov ukupan sadržaj u zemljištu od 25 do 40mg/kg i ako je pri tome pH vrednost zemljišta ispod 5,5. Može se reći da se velika količina bakra javlja u kiselim zemljištima. Bakru, kao ekološkom čini-ocu, treba pokloniti odgovarajuću pažnju imajući u vidu ne samo potrebe biljaka i životinja za ovim elementom, već i činje-nicu da je u većim koncentracijama veoma toksičan.

Cink (Zn) Cink spada u grupu ele-menata čija je pokretljivost u biljkama osrednja. Njegovo premeštanje iz starijih u mlađe organe naročito je sporo kod ne-dovoljne obezbeđenosti cinkom. U slučaju kada je njegova koncentracija u spoljašnjoj sredini visoka, taloži se u korenu. Koncen-tracija cinka u suvoj materiji biljaka kreće se od 1 do 10.000mg/kg suve materije, u proseku 30 do 150mg/kg, najčešće 20 do 50mg/kg. Pri koncentraciji od 10 do 20mg/kg može se računati sa latentnim, pa čak i akutnim nedostatkom cinka.

Zbog višestruke uloge u razvoju biljaka, nedostatak cinka izaziva velike promene, kako u razmeni materija, tako i u morfo-loškoj i anatomskoj građi biljaka. Od bilja-ka, na nedostatak cinka naročito su osetlji-vi kukuruz i jabuka.

Cink se ubraja u umereno toksične metale. Njegova toksičnost za biljke manja je od bakra. Znaci velike koncentracije cinka kod biljaka najčešće se javljaju na kiselim tresetnim zemljištima, na zemljištma koja su nastala iz matičnog supstrata bogatog cinkom, kao i u okolini rudnika i topio-nica cinka.

Vidljivi simptomi viška ovog elementa javljaju se kada njegova koncentracija u suvoj materiji prelazi 300 do 5.000mg/kg. U ovim slučajevima, kod biljaka dolazi do nižeg rasta, smanjenja korenovog sistema, obrazovanja sitnih listova i nekroze listova.

Arsen (As) U biljkama koje se ko-riste u ishrani sadržaj arsena nalazi se u granicama normale, osim ako nisu gajene na kontaminiranom zemljištu. Sadržaj arse-na u biljkama je obično znatno niži nego u zemljištu. Njegova koncentracija u su-voj materiji biljaka u proseku se kreće od 1 do 7mg/kg suve materije. U ekstremnim uslovima zabeležena je koncentracija od 3.460mg/kg suve materije.

Nakupljanje, a samim tim i toksičnost ovog elementa, veća je na kiselim zemlji-štima, posebno ako je pH vrednost zemlji-šta manja od 5. Na težim zemljištima ređe dolazi do njegovog toksičnog dejstva nego na peskovitim, jer se kod prvih arsen bolje vezuje. Osetljivost biljaka na visoke kon-centracije arsena je različita. U najosetlji-vije vrste spadaju pasulj, lucerka i uopšte leguminoze, dok su tolerantne vrste krom-pir, paradajz i šargarepa. U prirodi se veo-ma retko može uočiti fi totoksično dejstvo visokih koncentracija arsena ili njegovo nepovoljno dejstvo na prinos biljaka.

Pošto je koncentracija arsena u biljkama niska, njegovo ulaženje u lanac ishrane preko biljaka je neznatno.

Selen (Se) Kapacitet nakupljanja selena kod pojedinih biljaka značajno se razlikuje. Velikom sposobnošću nakuplja-nja selena odlikuju se različite vrste roda Astralagus (Leguminosae), Conopsis (Com-positae), Stanleya (Cruciferae) i Xylorhiza (Compositae). Koncentracija selena u njima kreće se od 10³mg/kg suve materije (Adri-ano 1986). U drugu grupu biljaka mogu se ubrajati vrste rodova Aster, Atriplex, Men-tizelia i Sideranthus. Koncentracija selena u njima iznosi nekoliko stotina mg/kg.

Selen nije neophodan element za više bilj-ke. Stimulativno dejstvo niskih koncenra-cija na rast biljaka se ne isključuje. Njego-vo toksično dejstvo je predmet detaljnijeg proučavanja.

Ogromne količine selena inhibiraju rast i izazivaju hlorozu. Ovaj element se najviše akumulira u tačkama rasta i semenu. Kod mnogih biljaka pojava mirisa belog luka ukazuje na prekomerno nakupljanje selena.

Bor (B) Koncentracija bora u bilj-kama veća je nego u zemljištu. U suvoj materiji biljaka njegovo učešće u pro-seku se kreće od 2 do 70mg/kg. Mono-kotiledone biljke obično sadrže 2 do 5mg/kg, a dikotiledone 20 do 80mg/kg.Koncentracija ovog elementa naročito je visoka u generativnim organima, prašniku, plodu i žigu, u listovima i to posebno u rub-nom delu lista. Bor se ubraja u elemente koji su neophodni biljkama. Njegov nedostatak, naročito kod dikotiledonih biljaka izaziva velike fi ziološke i morfološke promene. Prevelika količina bora takođe izaziva fi zio-loške i morfološke promene kod biljaka.

Otpornost biljaka prema visokim koncen-tracijama bora je različita. Najosetljivije su smokva, breskva, pasulj i vinova loza. Sre-dnje tolerantne su kukuruz, luk, šargarepa, paradajz, duvan i krompir, a najtolerantni-je su šećerna repa i pamuk. Od biljaka, avokado ima najveću koncentraciju bora 7 – 10mg/kg u svežem obliku, zatim sto-no voće 1,4-3,5mg/kg, koštičavo i bobiča-sto voće 0,3-2,4mg/kg. Žitarice sadrže od 1-5ppm bora. Toksično dejstvo bora ispo-ljava se ako je njegovo učešće u suvoj ma-teriji biljaka veći od 100 do 1.000mg/kg.

Fluor (F) Usvajanje fl uora korenom je pasivan, difuzan proces. Biljke mogu da ga usvajaju i preko nadzemnih organa. Usvajanje fl uora preko lista proporcional-no je njegovoj koncentraciji u atmosferi dužini ekspozicije, a u velikoj meri zavisi i od vlažnosti vazduha. Sadržaj fl uora u suvoj materiji biljaka kreće se u proseku od 2 do 10mg/kg. Neke biljne vrste sposobne su da akumuliraju mnogo veće količine. Kamilica u proseku sadrži oko 100, pa i do 180mg/kgsuve materije. Kod biljaka koje su rasle na jalovini rudnika, ili su gajene na visokim koncentracijama fl uora u hranljivoj podlo-zi, najveći sadržaj ovog elementa utvrđen je u korenu. Njegova koncentracija u semenu kod biljaka Festuca rubra i Minuartia verna bio je čak 4 puta veći nego u listovima.

Raspodela fl uora u listovima monokotiledo-nih biljaka takođe je specifi čna. U listovima trava njegov sadržaj je veći u vršnom delu nego u osnovi lista. Kamelije su izuzetak jer mogu akumulirati jedinjenja fl uora od 100mg/kg i više. Veće doze izazivaju smanje-nje produkcije organske materije i morfolo-ško-anatomske promene. Fluor deluje i na disanje biljaka, stimulativno ili inhibitorno. Simptomi toksičnog dejstva fl uora uočavaju se na najmlađim listovima, na vrhu ili po ivi-cama lista. Oštećeni delovi lista mogu popri-miti različite boje, žutu, mrku ili ljubičastu ■

crne ivice na listovima biljaka pokazuju crne ivice na listovima biljaka pokazuju verovatno zagađenje zemljišta teškim metalimaverovatno zagađenje zemljišta teškim metalima

78 www.build.rs

promo

Privremena ograda

Mreže se mogu koristiti za privremenu signalizaciju/ograđivanje u saobraćaju radi blokiranja ili preusmeravanja saob-raćaja, radi obezbeđivanja mesta udesa ili putnih radova. Mreže su najjednostavnije i najjeftinije rešenje koje će u potpunosti ispuniti svoju funkciju.

Prednosti mreža za ograđivanje i signalizaciju:

lako se mogu postaviti na bilo koji • potporni stubnjihova svetla narandžasta boja je veoma • uočljivalako se uklanja i može biti ponovo • korišćenaboja: oranž sa UV stabilizatorom• materijal polietilen• mogu biti korišćene za obeležavanje • regularnih ili neregularnih radnih mesta.

Dimenzije mreža iz ponude Sigma Pro-meta:

1,80 x 50m• 1,50 x 50m• 1,20 x 50m• 1,00 x 50m.•

Platno za metalne privremene ograde

Ovo platno čini tamnozelena, gusto ple-tena mreža sa rupicama za pričvršćivanje, dodatno je ojačana UV stabilizatorom za zaštitu od izlaganja sunčevoj svetlosti.

Dužine traka mreže mogu biti proizvoljno krojene bez rasipanja strukture materijala. Zbog ovih karakteristika platno je upotre-

bljivo više puta.Dimenzije platna za metalne privremene ograde:

2,00 x 50m• 1,50 x 50m• 1,20 x 50m.•

Platno za skele

Za skele se koristi bela gusto pletena mre-ža sa mogućnostima štampe. Napravljena je od UV materijala sa rupicama duž cele dužine. Dozvoljava prolaz vazduha i sve-tlosti. U ponudi je dimenzija 2,50 x 50m.

Kompletna ponuda privremenih ograda fi rme Sigma Promet predstavljena je i na njihovom sajtu u odeljku za građevinar-stvo ■

PRIVREMENE PRIVREMENE OGRADE I PLATNA OGRADE I PLATNA U GRAĐEVINARSTVUU GRAĐEVINARSTVU

Sigma Promet je privatno preduzeće osnovano 1991. godine u oblasti proizvodnje i prometa plastičnih mrežastih proizvoda. Menadžment i zaposleni u preduzeću imaju višegodišnje iskustvo u struci i široke međunarodne poslovne kontakte.

Tradicionalni i jedinstveno razvijeni mrežasti i rešetkasti proizvodi od plastike, koje nudi Sigma Promet, pružaju rešenja za uštedu u troškovima, poboljšanju produktivnosti i zaštite u poljoprivredi i pratećim delatnostima.

Posebna pažnja posvećena je razvijanju korišćenja plastičnih mreža u građevinarstvu, arhitekturi, saobraćajnoj i ambalažnoj tehnici...

SIGMA PROMETSvetozara Markovića 104

21220 Bečej tel: +381 21 6914 941

6914 630mob: +381 63 516 339

sigma@eunet.rswww.sigmaprom.rs

www.build.rs 79

oglasi

IZRADA I UGRADNJA:

sve vrste aluminijumskih roletni • rolo aluminijumski komarnicigaražna aluminijumska rolo vrata • garažna segmentna vrata

S.R.R. MitrovićMokranjčeva 6, 11000 Beograd

tel: +381 11 369 22 79 • mob: + 381 64 146 99 59

80 www.build.rs

oglasi

Infonet GroupLuke Vojvodića 30, Beogradtel/fax: +381 11 25 62 004 +381 11 25 62 005

info@gradjevinarstvo.rs

naručite besplatan primerak

building construction

directory

informatorgrađevinske

industrije

www.construction.rswww.gradjevinarstvo.rs

(narudžbenica na sledećoj strani)

* samo za preduzeća

tačnost podataka overava

Preduzeće

Ime i prezime

Funkcija

Adresa

Mesto

Telefon

Telefon

Mob. tel.

Fax

E-mail

Web

PIB

( )

( )

( )

( )

DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu

DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD

DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje*

m.p.

Opis delatnosti

Ulica i broj

(narudžbenicu 14 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)

Mesto

Broj zaposlenih

1 do 10

11 do 25

26 do 50

51 do 100

101 do 500

više od 500Mat. br.

TržišteNijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim obrtom kapitala u Srbiji

IzdavačRenomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca

Besplatna distribucijaIzvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, preduzetnici...BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta

InternetKompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs

OglašavanjeBUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet

Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs

Predstavljanje u BUILD magazinuna

rudž

beni

ca z

a na

ša iz

danj

a

registrujte se za

BESPLATNEprimerke!

Topic of the next issue:

SMART HOUSES

/build 15/

Free business construction industry magazine

Besplatni poslovni magazin građevinske industrije

Tema narednog broja:

SISTEMI UPRAVLJANJA U ZGRADAMA (PAMETNE KUCE) /build 15/

Luke Vojvodica 30, Beograd

tel: 011/2562 004

www.build.rs

broj 14 • godina IV

www.gradjevinarstvo.rs www.build.rs

Tema broja

Podovi ipodne obloge

Tema broja

Podovi ipodne obloge

poslovanje

Jezik tržišta

green build

Upravljanje otpadom

Teški metaliu zemljištu

fokusGde nam je

arhitektura?

poslovanje

Jezik tržišta

green build

Upravljanje otpadom

Teški metaliu zemljištu

fokusGde nam je

arhitektura?

build

14w

ww

.build

.rs