^asopis Planinarskog saveza Srbije godina XVIII-ISSN1452-7456 broj 68 prole}e 2012.

NA[ PLANINARSKI

DOM KOJI NIJE

DO^EKAO SVOJ

110. RO\ENDAN

^asopis Planinarskog saveza Srbije, broj 68 - prole}e 2012

IZDAVA^KI SAVET PSSDragan Bo`ovi}, predsednikVelibor Stani{i}, mr Milorad Stankovi}, Aleksandar Damjanovi}, Branislav Bo`ovi},Borislav ^elikovi}, Dragi{a Bato}anin

Ure|uje redakcijski odbor:Gordana Atanasijevi}, Borislav ^elikovi},Tomica Deliba{i}, Rada Vukosavqevi},Branislav Bo`ovi}

Glavni i odgovorni urednik ovog brojaBranislav Bo`ovi}office@pss.rs

Tehni~ki urednik Mom~ilo V. Vukovi}svetlopis.zuca @gmail.com

LektorBojana Popovi}, prof.

Izdava~Planinarski savez SrbijeDobriwska 11, 11000 BeogradTelefon: 011/ 264 2065office@pss.rswww.pss.rs

[tampa[tamparija „Svelto“ Beograd

Rukopisi se ne vra}aju i ne honori{u

CIP / Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije Beograd 796/524PLANINARSKI glasnik: ~asopisPlaninarski savez Srbije / glavni iodgovorni urednik BranislavBo`ovi}, 1994. br.1 (maj) / ./Beograd: Planinarski savez Srbije 1994.(Beograd: Svelto) 29cmISSN 1452/7456= Planinarski glasnikCOBISS.SR/ID 43270412

Godine 1939. Srpsko planinskodru{tvo pokrenulo je ~asopis Na{e planine ~ija su tri brojaiza{la do 1941. godine.Decembra 1951. godine Planinarskisavez Srbije pokrenuo je ~asopis za planinarstvo i alpinizam Kroz planine koji je izlazio do 1962. godine (ukupno 21 broj). Od1994. godine ~asopis izlazi podnazivom Planinarski glasnik. Prvi urednik Glasnika bio je Vladimir Popovi}.

RE^ IMAJU GLAVNI UREDNICI

Pismo odlaze}eg glavnog urednika

Dosada{wi glavni urednik “PLANINARSKOG GLASNIKA”Dragi{a-Gile Bato}anin uputio je Upravnom odboru molbu zarazre{ewe od te du`nosti. Molbu je neobi~no naslovio kao “Jedno po-malo zakasnelo pismo” koje uz neznatna skra}ewa sa po{tovawemprenosimo.

... Dugo vremena se kanim, da sro~im i ispi{em ove redove. Svesam ne{to odlagao, sklawao se i ~ekao da se doga|aji odvijaju mimomene te da ne razmi{qam, ni o onom ju~e, niti {ta mi sutra{wicadonosi. Evo ve} neko podu`e vreme kako na{ “Planinarski glasnik”vi{e ne mogu da radim sa qubavqu, kao da ose}am kako me pritiska ipostaje mi teret. Nema vi{e one lako}e i onog unutarweg zado voqstvakoje samo stvarala~ki ~in mo`e da pru`i. To me je kona~no utvrdiloda moram da zavr{im poglavqe zvano Glavni urednik “Glasnika’. Itako, moram skinuti, makar i mali bio, taj krst sa le|a svojih i stavitineki drugi koga mi Gospod namewuje, ma kakav bio. Ophrven unutarwimtitrajima du{e, nisam imao snage da nastavim da budem. Zato, mestoglavnog urednika prepu{tam nekom drugom, u nadi da }e “Glasnik” na}iba{ ono mesto koje mu i pripada u ovim ovim situacijama, izme|u elek-tronskih medija i onoga {to jeste klasi~no novinarstvo. Nadam se dasam makar malo podigao nivo i kvalitet na{eg glasila, da je bilopriloga koji zavre|uju da se upamte te da moj trud nije bio uzaludan.Odlazim mirna i ~ista srca, qut nisam, u sva|i nisam, ne zameramni{ta, ne zameram nikom, radostan sam {to sam imao prilike da budemne{to u Planinarskoh organizaciji Srbije i {to me qubav nije na-pustila ni sada, i {to moja vizija jeste bila i ostaje, “beskrajno plavikrug i u wemu zvezda”. Pra{tajte bra}o i ne zamerite.

U Trsteniku, 02. februara 2012. godine Dragi{a-GileBato}anin

Upravni odbor prihavatio je molbu Glavnog urednika D.Bato}anina i odaje mu priznawe za dosada{wi rad i doprinos uure|ivawu ~asopisa “Planinarski glasnik”.

. . . . . . U m e | u v r e m e n u . . . . . .

Re~ privremenog urednika

Povla~ewem dosada{weg Glavnog urednika “Planinarski glas-nik” je ostao bez “~uvara glavnog alata, nao~ara, makaza i lewira”,kojima se prire|uje i ure|uje, nadgleda i vr{i ova koliko ~asna to-liko i mukotrpna du`nost. Kako sam ure|ivao slavqeni~ki broj (67)posve}en obele`avawu 110 godina planinarstva i uspe{nih rezultatau posledwoj “zlatnoj” deceniji, nekako iznu|eno nasledio sampripremu narednog tojest ovog broja ~asopisa {to je pred vama. Jasnoje “predstava mora da se igra”. Otuda i nadnaslov iznad moje re~i jerose}am da sam se zatekao u “me|uvremenu”. Poznate su mi mukedosada{wa dva urednika. Ja sada razmu{qam o tome {ta je ustvari“me|uvreme” u `ivotu “Planinarskog glasnika” i {ta mene kao privre-menog urednika (ne) obavezuje u ure|ivawu. Preneti su mi u nasle|eprimqeni radovi a pro{lo je “dozvoqeno” vreme za eventualneuredni~ke stavove i intervencije. Zna~i, primqena gra|a treba da se{tampa. To je preporuka i Izdava~kog saveta i redakcije. Autori too~ekuju.

Ja }u ipak sakupiti malo “uredni~ke hrabrosti” i neke priloge}u zajedno sa lektorom doterati.

U ovom istom me|uvremenu razmi{qawe o bliskoj i daqojbudu}nosti stalno je prisutno. Promene u gra|i su neminovne. Znam dase to mora dogoditi. O tome razgovaramo u Izdava~kom savetu. Alikako sve zapo~eti, na}i meru i sa~uvati duh ~asopisa? O svemu morarazmi{qati najpre redakcija i Izdava~ki savet a zatim i Upravniodbor. Mora se izgraditi strategija jo{ u toku procesa izbora novogglavnog urednika. Sigurno treba pitati za mi{qewe dosada{weafirmisane saradnike, oprobane planinarske pisce i planinare izsvih disciplina kojima je na srcu `eqa da na{e planinarsko glasilobude {to boqe.

Posao koji je pred nama nije jednostavan. “Planinarski glas-nik” je dostigao ugled u porodici sportskih izdawa.Treba da naszabrine ~iwenica {to se i pored kvaliteta mawe ~ita. Ne sme nambiti opravdawe saznawe da je ta pojava prisutna u op{toj kulturnojmatrici dru{tva. I na ovom planu nas ~eka strpqivi rad za povrataki bu|ewe interesovawa kako ~italaca tako i saradnika.

Zbog toga i predstoji proces promena u “Planinarskom glas-niku” pri ~emu je zna~ajno i ovo “me|uvreme”.

Branislav Denis Bo`ovi}

POVODOM ZLATNE DECENIJE PLANINARSTVA U SRBIJI1901. – 2001. - 2011.

JUBILEJ

1

Protekla je 2011. godina, obele`ena kao zna~ajnagodi{wica u 110 godina dugoj istoriji na{eg plani-narstva, od osnivawa i rada Srpskog planinskogdru{tva (1901.g.) a zatim Planinarskog saveza Srbije(1948.g.).

U periodu du`em od veka sa ponosom smo obele`ilisve jubileje, 50 godina, 75 godina i 100 godina, kako jeuostalom i red.

Me|utim ova godi{wica koju smo nazvali„jedanaestom decenijom“ posebno se nametnula i zasi-jala veli~inom i zna~ajem planinarskih rezultata i us-peha. Wih su ostvarili i podarili nam ~lanoviplaninarskih dru{tava iz cele Srbije.

Period od 2000. do 2011. godine u na{em plani-narstvu nesumwivo se mo`e nazvati „zlatnom deceni-jom“ planinarstva i planinarske organizacije Srbije.

Na listi uspeha re|aju se: prvi uspon planinara izSrbije Dragana Ja}imovi}a na Mont Everest 2000. go-dine; prvi uspon planinarke iz Srbije Dragane Raj-blovi} na Mont Everest 2007. godine; usponi na najvi{evrhove svih kontinenata koje je izveo Basar ^arovac; iusponi jo{ trinaest planinara na vrhove iznad 8000metara u Himalajima.

Tako|e brojni planinari i alpinisti iz Srbijeizveli su vrhunske i kvalitetne uspone na vrhove iznad5000, 6000 i 7000 metara u masivima Kavkaza, Dama-vanda, Ararata, Denalija, Uhuru pika; Akonkagve,Huaskarana; Himalaja, Hinduku{a, Tjen [ana i drugim.I na kraju kao kruna u 2011. godini uspon alpiniste i hi-malajca Milo{a Iva~kovi}a uz 1000 metara visokustenu El Kapitano u nacionalnom parku Josemiti, USA.

U svetlu zna~aja ovakvih uspeha Upravni odbor Pla-ninarskog saveza Srbije prihvatio je ideju i predlogprograma sve~anog obele`avawa godi{wice protekledecenije. Pod zvani~nim znakom godi{wice odr`an je u2011. godini niz raznovrsnih planinarskih akcija, pre-davawa, projekata i kulturnih doga|aja:

● Republi~ke planinarske akcije ukqu~uju}i iFru{kogorski maraton, izvedene su na 13 planina sa18.000 u~esnika

● Tabor planinara Srbije odr`an je u Lisinama naBeqanici, od 06. do 10. jula 2011. godine. U raznovrsnimplaninarskim programima u~estvovalo je 355 plani-narki i planinara.

● Ciklus planinarskih predavawa podzajedni~kim naslovom „Planine, ve~iti izazov“odr`an je u aprilu i maju 2011. godine u maloj saliKolar~eve zadu`bine. Na{i poznati planinariizlo`ili su ~etiri predavawa sa temama:

- Planinarski pokret u Srbiji; - Planinari Srbije u planinama sveta; - Planinarstvo i ekspedicije; i- Planinarski sport i raznovrsnost

planinarskih aktivnosti.

● Predavawe „10 godina od uspona na Mont Eve-rest“ odr`ao je 26.05. 2011. godine, Dragan Ja}imovi}prvi planinar iz Srbije koji se popeo na najvi{i vrhsveta dvehiqadite godine.

● Izdavawe publikacija za Evropske pe{a~keputeve E 4 i E 7 kao rezultat izvo|ewa Projekta trasi-rawa EPP kroz Srbiju a koji podr`ava Ministarstvoekonomije i regionalnog razvoja. Izdata je zbirna sveskapo naslovom „Kroz Srbiju pe{ke lakim korakom“ i trisveske za deonice , Fru{ka gora, Div~ibare- Rajac iUvac-Zlatar. Na projektu trasirawa u~estvovalo jevi{e od 60 planinara dobrih poznavalaca terena i kar-tografije iz cele Srbije koji su okupili veliki brojsaradnika.

● Me|unarodna akcija Evropske pe{a~ke asoci-jacije po nazivom „Eurorando“, u 2011. godini bila jeposve}ena za{titi voda Evrope. Planinarski savez Sr-bije kao ~lan ERA ukqu~io se akcijom „Izvori Jerme uAlhambri“. Izvorska voda sve~ano je zahva}ena naizvorima Jerme u selu Klisura ispod Vlasinskog jezera17. septembra 2011. godine. Vodu u nacionalnoj posudi –kr~agu, delegacija PSS odnela je na centralnu evropskusve~anost u Granadu u [paniji. Izvorske vode svih

2

JUBILEJ

zemaqa Evrope sjediwene su 15. oktobra 2011. godinena centralnom trgu Granade u dvanaest velikih amforaodakle su izlivene u fontanama `ivota u ~uvenomzamku Alhambra, kulturnom spomeniku svetskog zna~aja.Delegacija Srbije je na ovoj akciji sara|ivala se Pla-ninarskim savezom Bosne i Hercegovine i Turisti~kimsavezom Bugarske.

● Zavr{na Sve~ana akademija obele`avawa godi-{wice odr`ana je 17. decembra 2011. godine u Velikojsali Kolar~eve zadu`bine, koja se sa pravom smatraza hram na{e kulture, gde sa ponosom spada i plani-narski pokret. Akademiji je prisustvovalo vi{e od 700gostiju iz planinarskih dru{tava Srbije, predstavnikaPS Crne Gore i BiH, predstavnika Sportskog saveza Sr-bije, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstvaekonomije i regionalnog razvoja, Asocijacije „Sport zasve“, Zavoda za za{titu prirode Srbije, Nacionalnihparkova, i drugih institucija.

Kulturni program izveli su eminentni mladi umet-nici: pijanistkiwa Nata{a Mitrovi} i DobrilaMiqkovi} – Vuji}, flautistkiwa Ana Radoj~i}, vio-lista Nemawa Marjanovi}, operski peva~ SvetozarVuji}, gitarista Igor Ja}imovi}. Himnu „Bo`e pravde”i splet pesama o planinama izvela je Etno peva~kagrupa Centra za kulturu iz Grocke. Planinarske tek-stove i stihove ~itao je @arko Obra~evi}, spikerRadio Beograda. U okviru programa emitovan je film„Izvori Jerme u Alhambri“ autora DragoslavaGogi}a. Slajd projekcije pripremio je Mom~iloVukovi}. Program su vodili Dobrila Miqkovi} –Vuji} i Branislav Denis Bo`ovi}. U okviru akademijeu predvorju velike dvorane bila je postavqena izlo`baplaninarske fotografije PK „Jasenica“ iz Smed-erevske palanke.

• Na akademiji su dodeqena posebna priznawa zaizvanredne rezultate u sportskom planinarstvu irazvoju planinarstva.

Plakete PSS za uspone na Mont Everest i na vrhoveiznad 8000 metara dobilo je 16 planinara. PlaketuPSS za vrhunski doprinos u razvoju planinarske orga-nizacije dobio je Dragan Bo`ovi}. Plaketa je dode-qena PSS Vojvodine za organizovawe sedam

ekspedicija u masive Himalaja i Karakoruma, kao i Min-istarstvu omladine i sporta i Sportskom savezu Srbijeza podr{ku u razvoju planinarstva.

Diplome za istrajnost u ideji razvoja plani-narstva dodeqene su planinarskim dru{tvima za 60godina osnivawa i rada (33 diplome), planinarskim do-movima (36 diploma) i planinarima koji su se istakli uradu u okviru raznovrsnih planinarskih aktivnosti isportskih planinarskih disciplina (40 diploma).

Obele`avawe godi{wice zavr{eno je ure|ewemposebnog sadr`aja „Planinarskog glasnika“ broj 67, ukome je, zahvaquju}i autorima tekstova po Pozivu,prikazan presek aktivnosti u protekloj deceniji u svimplaninarskim disciplinama.

„ Na mnogaja planinarska qeta „

Branislav Denis Bo`ovi}

3

JUBILEJ

- Uspomena na „Mitrovi}ev dom“ (1902-2012) -

AVALA (geografska du`ina 440 41’ 08’’; geografska {irina 200

31’ 14’’; povr{ina 489,13 ha) - na{a lepotica, omiqeno izleti{tena 20 km. od centra Beograda, na inicijativu Sekretarijata zaza{titu `ivotne sredine 2007. a po preporuci Zavoda Srbije zaza{titu prirode, progla{ena je od Skup{tine grada Beograda zaZa{ti}eno prirodno dobro. U no}i izme|u 15. i 16. februara 2012.ostala je bez „Mitrovi}evog doma“, istorijski vezanog za po~etak irazvoj organizovanog planinarstva u Srbiji, nestalog u vatrenoj buk-tiwi.

Kao dugogodi{wi propagator u medijima i autor teksta pet iz-dawa Planinarsko-turisti~kog vodi~a AVALA 506 m. i dva iz-dawa Planinarsko-turisti~ke karte, od kojih je drugo na srpskomi engleskom jeziku (izdava~i: Slu`ba vodi~a PSS i PSB), te{ko mije pao neprocewivi gubitak u istorijskom i fizi~kom smislu. Sve toprobudilo je u meni lavinu se}awa i ose}awa... Za radnike koji su{titili {ume Avale podignuta je zgrada koju }e 1902. godine, godinudana posle osnivawa, preuzeti prva planinarska organizacija u Sr-biji – Srpsko planinsko dru{tvo (SPD), osnovano 17. juna 1901. go-dine u Beogradu i osposobiti za prihvatawe planinara i gostiju, uzpru`awe “… ugostiteqskih usluga …”, i to je bio, u neku ruku, prviplaninarski dom na Avali. Drugi je monta`na ku}a-barakanapravqena od neke vrste tvrdog kartona koju je podiglo Min-istarstvo zdravqa 1925. i ustupilo SPD. Slede}e godine plani-nari grade drveni paviqon (tre}i dom). Nekoliko godina kasnije“Kartonski dom” je sru{en i na wegovom mestu podignuta je drvenai zidana ku}a (~etvrti dom). Prvog januara 1933, posle rekonstruk-cije, peti po redu dom, otvoren je u dana{wem obliku, po projektuing. Du{ana Podgradskog, ~lana SPD, pedesetih godina dvadese-tog veka, {efa Ma{inskog odseka Sredwotehni~ke {kole “PetarDrap{in” u Beogradu.

Ime “Mitrovi}ev dom” dato je u znak pa`we prema dr Du{anuMitrovi}u – Spirti, jednom od najzaslu`nijih planinara Beogradaizme|u dva svetska rata, koji je umro 28. septembra 1930. na`elezni~koj stanici u Aran|elovcu, vra}aju}i se sa izleta naBukuqu.

„Mitrovi}ev dom“, za{ti}en je 1981. kao Spomenik kulture,

jedan je od osam istorijskih znamenitosti na Avali (Spomenikneznanom junaku, Planinarski dom „^arapi}ev brest“, stari-novi TVtoraw, Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, Rudarsko okno izrimskog doba - VI vek, Hotel „Avala“, Spomenik palim iz Pinosaveu II svetskom ratu.

Na zidu, levo od ulaza, postavqena je 2. 12. 1972. uramqenaslika - portret pla-ninara, sa natpisom: “^ika Vlada - ~ovek saAvale”, koja predstavqa Vladimira Rajkovi}a, ro|enog 1885,~lana SPD od 1903. godine, koji se u svojim poznim godinama, kaonastariji ~lan planinarske organizacije u Srbiji, svakog dana unedeqi, osim jednog - kada je i{ao na sastanak svog dru{tva PSD“Javor’’, od ~esme Sakinac - Vaj fertove ~esme, peo prema vrhu as-faltnom, serpentinskom stazom, koja je po wemu nazvana: Stazazdravqa – “^ika Vlada Rajkovi}”. ^ika Vlada je nastradao od au-tomobila stranog dr`avqanina – diplomate na Avali. Uprodu`etku zida, dole potpisani je autor stalne izlo`be „Plani-narski kutak“ - dvadesetak u staklu uramqenih fotosa i tekstova

o istoriji Avale i „Mitro-vi}evog doma“. Svoj dopinos - poklon„Zlatnu kwigu“, u luksuznom povezu, za impresije posetilaca, dao jeMilorad Bogdanovi}, vlasnik Grafi~kog ateqea „Bogdanovi}“.

Dom i restoran bili su omiqeno sastajali{te planinara nakonobilaska znamenitosti, ili po zavr{etku obilaska jedne od sedammarkiranih planinarskih staza, ili posle povratka sa jedne od~etiri istorijske staze - pravca prema Avali: Jajinci - Kumodra`,Le{tani, Ripaw, Resnik.

Planinari su bili rado vi|eni i do~ekivani gosti, bez obzirana „debqinu“ nov~anika! Naprotiv! Tu tradiciju zapo~eo jedugogodi{wi upravnik Miroqub-Mi}a Jovanovi} (1950-2000), a nas-tavili wegovi naslednici. Toga se rado se}aju u~esnici decenijskeakcije PSD „@elezni~ara“ i PSB - No}nog mar{a Kosmaj (629 m) -Avala (506 m): „Tragom branilaca i oslobodilaca Beograda“,po~a{}eni u Domu nakon pre|enih 36 km i polagawa, u 12 ~asova,venca planinara Beograda na Spomenik neznanom junaku.

Restoran-Planinarska ku}a „Mitrovi}ev dom“, u vlasni{tvuTuristi~ko-ugostiteqkog preduze}a „Avala“, u ~ijem sastavu poslujuHotel „Avala“ i Motel „Hiqadu ru`a“, od 15. aprila 2008., bio je uzakupu od strane Miomira Mi{e Igwatovi}a, sa 25 godina sta`au „Avali“, ~oveka - qudine sa kojim su planinari sa rado{}u o~eki-vali susret, jer ih je plenio svojom qubazno{}u pri do~eku iobaveznom ispra}aju. Za kvalitet hrane i brzu uslugu odgovarali susupruga Quba, }erka Milena i sin Sr|an.

Sticajem okolnosti, posledwa organizovana grupa planinarabili su u~esnici XIII {kole visokogorstva, koji su nakon ve`bi nazale|enoj Avali, posetili Mi{u u subotu 11. februara i par ~asovau`ivali u ambijentu, hrani i po{tovawu koje im je Mi{a ukazao. Naispra}aju, stoje}i na vratima, rekao im je: „@elim vam uspeh ido|ite nam opet!“.

U du`em telefonskom razgovoru 17.02. Mi{a je zra~io optimiz-mom: „Ne predajem se! Moja budu}nost po~e}e u postoje}emkiosku, a stimulasa}e me pogled na ono {to je ostalo od„Mitrovi}evog doma“. @ive}u i od uspomena na moje dru`ewe saplaninarima i svim gostima koji su dolazili u dom!“.

Tuga i `alost za „Mitrovi}evim domom“ bi}e ubudu}e sastavnideo na{eg bitisawa. Verujem i velikog broja gostiju iz Beograda, un-utra{wosti i stranaca, za istorijom lociranom na 448 mnv Avale,koja je trajala 110 godina.

Stani{a B. Jovanovi}

4

DOM KOJINIJE

DO^EKAOSVOJ 110.

RO\ENDAN

Navr{ilo se sto deset, u{li smo u sto jedanaestugodinu plemenitog pokreta zvanog planinarstvo.

Op{ta nesre}a, poznata kao Drugi svetski rat, sa svomtada{wom tragikom i poraznim kasnijim posle dicama,u~ino je da planinarstvo ima, u svojoj jedinstvenosti ineprekinutoj tradiciji, ipak dva bitno razli~ita perioda– vreme Srpskog planinskog dru{tva uz nekoliko drugihsrodnih organizacija i posleratno vreme - obele`eno pos-tojawem i radom Planinarskog saveza Srbije.

Dugo je postojala ̀ iva spona dva tako razli~ita i vre-menski sve vi{e razdvojena perioda – ~inili su je plani-nari, koji su u svoj pokret u{li u jednom, a rad nastavili udrugom periodu. Neizbe`ni tok stvari u prirodi ~ini svoje– ta spona koju predstavqaju qudi bivala je sve tawa itawa. Svedoci smo odlaska zna~ajnih likova na{eg pla-ninarstva: napustio nas je 2010. prof. dr Marko Anaf(1909-2010.) u sto prvoj godini, mr.f Petar Milovanovi}(1922-2011.) u devedesetoj i neposredno jedan za drugimpravnik, pukovnik Branislav Cerovi} (1914-2011.) udevedeset osmoj i prof. dr Slobodan \or|evi} (1921-2012.) u devedeset drugoj godini.

Svi su oni imali zna~ajan udeo u razvoju i napretkuplaninarstva, a u svojim strukama bili u samom vrhu, pa inosioci znawa, napretka i organizacije u oblastima ko-jima su se bavili, svi su bili dugove~ni i gotovo do posled-wih meseci duhovno, pa i fizi~ki aktivni. Da je toslu~ajno te{ko je poverovati; pre }e biti da je tome do-prinelo i ono {to im je, pored dnevnih obaveza, is-puwavalo ̀ ivot.

Da li su oni posledwa spona, ima li negde nekogako je `ivi svedok davno pro{lih vremena i deo istorijena{eg planinarstva, ili je pomenutim pripala uloga dakona~no zatvore period koji predstavqa korene i po~etakna{eg pokreta?

Dragan Bo`ovi}

ISTAKNUTA IMENA RAZVOJA PLANINARSTVA U SRBIJI I SVETSKE AFIRMACIJE JUGOSLOVENSKOG APINIZMA

Fotografija je preuzeta iz “Zbornika radova 100 godinaplaninarstva u Srbiji“. Snimљena je 27. maja 1951. godine is-pred “Mitrovi}evog doma“ na Avali, na izletu doma}ina i gostiju,delegacija iz cele Jugoslavije - dan posle Sve~ane akademije,odr`ane 26. maja 1951. u Kolar~evoj narodnoj zadu`bini, koja jebila posve}ena obele`avawu 50. godina planinarstva u Srbiji.Na akademiji prof. Aleksa Stanojevi} odr`ao je prigodno pre-davawe, o ~emu svedo~i wegova fotografija na 13. strani Al-manaha “75. godina planinarstva Srbije“, u izdawu PSS.

Na fotografiji su s leva u desno:

Prof. dr Petar Kosti} - Osniva~ i prvi predsednik PD“Avala“, inicijator i organizator izgradwe Planinarskog doma“^arapi}ev brest“ na Avali.

Du{an Jovanovi} - ̂ ika Du{ko - Osniva~ i prvi predsednikPD “Pobeda“, inicijator i organizator izgradwe Planinarskogdoma na Rajcu, koji nosi wegovo ime

Prof. Aleksa Stanojevi} - Inicijator, osniva~ i prvi pot-predsednik Srpskog planinskog dru{tva

Slobodan - Bane Kuzmanovi} - Istaknuti planinarski ak-tivista, predsednik Planinarskog saveza Srbije, 16. maj 1965. - 6.april 1968. (snimak iz profila)

Nikola - Ko~a Jon~i} - Istaknuti pla ninarski organizator,predsednik Planinarskog saveza Srbije 11. maj 1958 - 22. april1962.

Jo`a ^op - ^lan Slovena~ke delegacije, alpinista koji jeproslavio jugoslovenski alpinizam posle Drugog svetskog rata -prvenstvenim usponom previsne stene u Severnoj Triglavskojsteni, nazvanoj po wemu “^opov steber“, te`ine 6+.

Tekst: Nikola – Ko~a Jon~i} i Stani{a B. Jovanovi}Snimak: Љiљana Markovi}

5

IZ ISTORIJE PLANINARSTVA U SRBIJI

OBELE@AVAWE 50 GODINA SRPSKOG PLANINSKOG

DRU[TVA - PRVE PLANINARSKE ORGANIZACIJE U SRBIJI, OSNOVANE 17. JUNA 1901.

GODINE U BEOGRADUDA LI JO[ POSTOJI@IVI MOST IZME\U

DVA OSNOVNA PERIODASRPSKOG

PLANINARSTVA ?

DOAJENI

ISPRAVKA

U “Planinarskog glasniku br. 61 u ~lanku pod nazivom “Da sene zaboravi”, autor A. Damjanovi} nabraja najstarija planinarskadru{tva u Srbiji posle II svetskog rata.

U ovom spisku nedostaje Planinarsko dru{tvo “Radni~ki” izBeograda osnovano 06. 06. 1949. godine. Ovom ispravkom autor iredakcija se izviwavaju PD “Radni~ki” zbog propusta.

BRANISLAVCEROVI](1914-2011.)

Krajem decembra pro{le godine

zavr{io je svoj `ivotni i planinarski putBranislav Cerovi}, jedan od posledwihpreostalih ~lanova Srpskog planinskogdru{tva – prve organizacije planinara uSrbiji. U svom dugom veku obavio je velikiposao na podru~ju koje je davno, jo{ u ranojmladosti, osetio kao svoju `ivotnu voka-ciju. Uz stalno planinarsko –sportsko de-lovawe bio je organizator i propagator,pedagog, publicist i kartograf, graditeq imarkirant staza i puteva, pisac vodi~a idrugih planinarskih kwiga. Sve je to odpo~etka prelazilo okvire amaterizma ipostalo izraz i na~in wegovog qudskog ost-varivawa i dru{tvenog potvr|ivawa.

Poreklom iz Crne Gore, ro|en je 1914. uVladi~inom Hanu. U SPD se u~lanio 1933.g.,preko Udru`ewa studeneta-planinara uBeogradu. Odmah se anga`ovao u redovnimakcijama, podizawu doma na Kopaoniku i or-ganizovawu zimskih smu~arskih smena, teizvo|ewu dugih letwih pohoda, kakav je, naprimer, bio jedan dvomese~ni – prekoJakupice, Karaxice, Pelistera, Gali~ice,Koraba, [ar-planine, Komova, Siwajevine,Durmitora, Magli}a, Bio~a i Volujka.

U okviru Udru`ewa, sa Cerovi}em kaoinspiratorim i organizatorom, krenula je1937. g. Prva jugoslovenska planinarskagrupa u albanski deo Prokletija, u kome jeobavila zna~ajne istra`iva~ke ture, poredostalog na najvi{i vrh –Maja Jezerce. Ta ak-cija, s obzirom na tada{wu neispitanostmasiva, saobra}ajnu nepovezanost i op{tunesigurnost, nalagala je gotovo ekspedi-cione pripreme, planirawe i izvo|eweuspona. Sli~ni zahtevi postavqali su se iu drugim akcijama u na{im ju`nim plani-nama, kao {to su, na primer, smu~arske vi-sokogorske ture na Prewu, markiraweDurmitora ili zimski usponi na [ar -planini i Prokletijama.

Vojni rok je slu`io 1937/38. u Mariboru,{to je bila prilika za letwe i zimsko upo-znavawe Pohorja, dok je neposredno posletoga upoznao Julijske Alpe, ukqu~uju}iTriglav, zatim Kamni{ke Alpe i druge de-love Slovenije, popev{i se na veliki brojvrhova.

U posledwe dve godine pred rat bio jeposlovni sekretar SPD. U to vreme dr`aoje mnoga predavawa, ilustrovana mapama iskicama; pripremao emisije za RadioBeograd; izradio kartu Kopaonika i zajednosa Branislavom Gu{i}em – bro{uru „Durmi-tor“; i u~estvovao je u izdavawu i ure|i-vawu {estomese~nog „Almanaha SPD“ sasvojim prilozima. Pri ocewivawu ove ak-tivnosti treba stalno imati u vidu vreme ukome se ona odvijala, tada{wa nerazvi-jenost i skroman dru{tveni uticaj plani-narstva, sku~enost sredstavainformisawa, kao i Cerovi}evu mladost,uprkos kojoj je pokazivao veliku samostal-nost, preduzimqivost i smisao za organi-zaciju. Rat je prekinuo rad PSD, a godine1941-1945. Cerovi} je proveo u ratnomzarobqeni{tvu u Nema~koj. Po povratku uzemqu ponovo se ukqu~io u planinarskipokret. Ve} od leta 1945. iz garnizona Kam-nik, u kome slu`i, ponavqa uspone uAlpima, uporedo sa obnavqawem veza saslovena~kim planinarima, a 1947. nas-tavqa saradwu sa crnogorskim plani-narima, pre svega u obnavqawu iodr`avawu staza na Durmitoru, {to je i prebila, a i daqe }e biti, do kraja `ivota we-gova trajna preokupacija i svojevrsno `iv-otno delo.

Pripadaju}i aktivnoj slu`bi JNA(vojni sudija), prekomandovan je 1949. uSplit, gde je ostao do 1959.g. U tom perioduu~estvovao je u radu PD „Mosor“, ~iji jejedno vreme bio i predsednik, kao i Plani-narskog saveza Dalmacije, gde je doprineoorganizacionom sre|ivawu, razvoju ori-jentacijskog sporta i delatnosti alpin-isti~kog odseka. Uz to organizovao jepohode u visoke planine Hercegovine, CrneGore i Bosne.

Dolaskom u Beograd, 1959.g. ukqu~io seu PSD „Avala“, a zatim trajno PD„Radni~ki“. 1960. godine prihvatio sedu`nosti glavnog i odgovornog urednika~asopisa „Kroz planine“. Nakon izdavawa21 broja, sa neujedna~enom periodikom,po{to u rukovodstvu tada{weg PSS nijebilo dovoqno razumevawa za ~asopis idrugu planinarsku publicistiku, povu kao seiz organa PSS i nastavio aktivnost u„Radni~kom” i drugim dru{tvima, {kolamai planinarskim tribinama, gde je odr`aoogroman broj predavawa sa dijapozitivima.

Tokom narednih godina boravio je, sve~e{}e i du`e, u planinama Crne Gore, letii zimi. Glavni rezultat toga je vodi~ „Dur-mitor i kawon Tare“, koji je do`iveo vi{eizdawa - na srpskom, nema ~kom i engleskomjeziku, kao i planinarska karta 1:25.000tog podru~ja. Uz to treba dodati zbir kuopisa odabranih visokogorskih tura„Crnogorske planine“.

Krunu delovawa Branislava Cerovi}a icrvenu nit u wegovoj biografiji svakakopredstavqa sistematsko obele`avawe iosi- gurawe planinarskih staza u masivu

Durmitora. Jo{ u tridesetim godinama,Cerovi} je bio akter zna~ajnih pristupa naMe|ed, Veliku Previju i Terzin bogaz,zatim na Savin kuk (iz Kalice) i [qeme,odnosno Bobotov kuk i Bezimeni vrh. Uspon-ima preko strmih padina i o{trih,izlo`enih grebena, neozna~enim i neosigu-ranim prav- cima (na kojima }e kasnije de-limi~no biti izvedene planinarskemarkacije i osigurawa) Cerovi} je stao uprvi red pionira u osvajawu i upoznavawuDurmitora.

Nesumwivo vredni sportski plani-narski rezultati Branislava Cerovi}a ne-razdvojno su vezani za wegov dru{tvenirad, i to u veoma dugom periodu irazli~itim dru{tvenim uslovima. Op{teprilike nisu mu uvek i{le na ruku, posebnorat i te{ke posleratne godine, prirodavojne slu`be i promena prebivali{ta, u ko-jima je vi{e puta morao po~iwatiispo~etka. Sve to nije nikada pokolebalowegovu voqu i upornost.

U svemu tome, Durmitor, sa gustom mre-`om obele`enih i osiguranih staza, kar-tama i vodi~ima nastalih za wegovimradnim sto-lom – planina nad kojom jestalno bdeo i koju je stalno obilazio,vode}i i druge i poma`u}i im da je upoznajui zavole – ostaje trajno wegovo najvrednijedelo. Na toj planini, i u vezi sa wom, do{lisu do izra`aja wegov stvarala~ki duh iprakti~ni smisao, po kojima }e zauvek bitizabele`en u istoriji srpskog planinarstva.

Velibor Stani{i}

Uz Tekst V. Stani{i}a oBranislavu Cerovi}u

]erka pokojnog Branislava Cerovi}a,gospo|a Katarina Cerovi} Bernbaum, koja`ivi u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama,u~inila je dragocen i lep gest - celokupnuo~evu planinarsku zaostav{tinu us-tupila je Planinarskom savezu Srbije nakori{}ewe.

Savez namerava da pravo bogatstvo koje~ine kwige – me|u kojima ima i retkih, pa~ak i bibliofilskih retkosti – zatimrukopisi, bele{ke, li~na planinarskadokumenta, karte i fotografije sistem-atizuju i obradi tako da obrazuje fond ukome }e biti predstavqeno ukupno deloBranislava Cerovi}a. Fond }e mo}i da ko-riste svi koji `ele da se bli`e upoznaju saaktivno{}u ovog velikana srpskog i ju-goslovenskog planinarstva, koji je, kaoretko ko, ostavio svestran i trajan trag unajva`nijim planinarskim aktivnostima:istra`ivawu nekada{weg bespu}a ipronala`ewu i obele`avawu sigurnihstaza i prolaza u durmitorskim vrletima ipisawu kwiga – vodi~a o Durmitoru idrugim crnogorskim planinama i wihovojkartografskoj obradi.

Pregledawe i sistematizovawe dobi-jene veoma obimne gra|e tra`e vreme i str-pqewe. Mo`da bi to moglo da vodi i kaizdavawu posebne publikacije, {to na-ravno, zavisi i od drugih okolnosti.

Dragan Bo`ovi}

6

ODLAZAK VELIKANA

7

ZBOGOM„DRU[TVO” - I KADVE] MORA - ZDRAVO “KLUBE!”

Posle vi{e nacrta, povla~ewa jednih i nas-tajawa drugih, kona~no smo dobili Zakon osportu. Sadr`i dosta promena i novosti, ali}e ovde biti re~i o dvema. Kada me neko pitaho}u li prvo da ~ujem dobru ili lo{u vest, uvekza prvu biram lo{u, pa neka tako bude i u ovomkratkom tekstu.

Na~in na koji su vo|ene konsultacije o nacr-tima i kako su do~ekivane primedbe i predlozionih koji su u wima u~estvovali, nije omo-gu}avao da se raspravqa o finesama i posebnimslu~ajevima. Tako nije bilo mogu}e predlo`itire{ewe – koje je bilo pravno-tehni~ki iz-vodqivo – da re~ „dru{tvo“ u slu~aju plani-narstva ostane u upotrebi. Otuda je, bezkonkurencije, pobedilo ~inovni~ko pojednos-tavqeno vi|ewe, u kome re~ „dru{tvo“, kratkore~eno, ozna~ava sportsku organizaciju, koja usastavu ima vi{e klubova iz razli~itihsportova. Umesto tradicionalne re~i„dru{tvo“, koja savr{eno odra`ava su{tinuodnosa u planinarstvu, dobili smo hladne,bezli~ne re~i „organizacija“ i „klub“. Ve}ina~italaca je u nekoj prilici verovatno ve} ~ulaono „lepo je bilo, ali je gotovo“. Tako je u na{emslu~aju ispalo sa nama i nazivom “dru{tvo”.Ipak, do nas je da, bez obzira na ~inovni~kiizbor oznake za na{e udru`ivawe, sa~uvamosmisao i su{tinu, da na{ pristup planinarewui na{e me|usobne odnose ~uvamo.

Ona druga vest – dobra – vi{e je negova`na: planinarski domovi su dobili statussportskih objekata. Time su u mnogome za-{ti}eni od nezdravih apetita i raznih drugihneugodnosti, koje bi im im ina~e mogle za-pretiti. Zakon o sportu je u ovom slu~aju prih-vatio veoma dobro re{ewe i naravno da to nijejedina dobra stvar u wemu.

Dragan Bo`ovi}

ZAKONI, ZAKONI ..... ORIJENTIRING

Agencija za privredne registreizdala je re{ewe o izvr{enoj

registraciji Planinarskogsaveza Srbije u skladu sa novim

Zakonom o sportu (2011g).

ORIJENTIRING NA BUKUQIU Oktobru 2011. godine na Bukuqi je odre|en prostor za takmi~ewe u

orijentiringu, koje treba da se odr`i po~etkom maja 2012. godine. Organizatortakmi~ewa je Orijentiring klub “Dif” Beograd, uz punu podr{ku Planinar-skog dru{tva “Bukuqa” Aran|elovac, Sportskog saveza op{tine Aran|elovac, Turisti~ke organizacije, Gradskog zelenila i JP Srbija{ume.

Prema programu organizatora planirano je da se odr`e dve vrste takmi~e-wa: prvog dana taakmi~ewe u orijentiringu, odr`a}e se na jednom od naj`ivopis-nijih predela Bukuqe – “Zimovnik”, a drugo - za mla|e kadrove, u sprintu,odr`a}e se u parku Bukovi~ke bawe. Crtawe takmi~arskih karata, kao i drugepripreme ve} su zavr{ene.

Ovo sportsko takmi~ewe je nacionalnog karaktera. Planovi organizatora suda takmi~ewe dostigne i me|unarodni nivo.

Manifestacija se odvija pod nazivom “ARAN\ELOVAC OPEN 2011.Tehni~ki organizator takmi~ewa je Orijentiring klub “Dif” Beograd. Ovaj klub osnovan je 2004. godine na Fakultetu za sport i fizi~ko

vaspitawe Beograd u ciqu o`ivqavawa masovnog sporta na otvorenom prostoru.Do sada su organizovali vi{e takmi~ewa u okolini Beograda sa preko 200 u~es-nika, u Deliblatskoj pe{~ari ([umarak) i ovog prole}a na Bukuqi.

Organizatori smatraju da }e interesovawe za ovo takmi~ewe biti veliko,imaju}i u vidu da se odr`ava u blizini Beograda na veoma atraktivnim terenima{umovite Bukuqe i parka Bukovi~ke bawe.

Aleksandar Aca Milinkovi}

8

Bratski, humanigest planinara PD“@elezni~ar”

Pro{le, 2011. godine, Planinarsko-smu-~arsko dru{tvo «@elezni~ar» izNovog Sada obele`ilo je jednu retku,zna~ajnu godi{wicu, neuobi~ajenu za ama-terska, neprofitabilna, volonterskaudru`ewa, a to je 60 godina neprekidnog,uspe{nog rada.

Davne, 1946. godine, pri “@elezni~komsportskom dru{tvu” osnovana je u NovomSadu planinarska sekcija, «Dru{tvoqubiteqa prirode», koja je 1951. godine,posle pet godina uspe{nog rada, prerasla uPlaninarsko - smu~arsko dru{tvo«@elezni~ar».

Za {ezdeset godina na ~elu Dru{tvaje bilo samo petnaest predsednika. Pro -se~no, svaki predsednik je na ~elu Dru{tvabio ~etiri godine, ali, bilo je perioda kadasu predsednici imali samo jednogodi{wimandat. Nasuprot ostalim, dvojica, BataGruji} i Dragan ]iri} su bili na ~eluDru{tva - svaki preko 10 godina!

Mnoga planinarska dru{tva su tokomsvoga postojawa imala krize. Rad Dru{tvaje zamirao i tek dolaskom novih qudi ob-navqao se i po~iwao iz po~eka. Kod«@elezni~ara» toga nije bilo. Svih {ezde-set godina aktivnost nije prestajala. Pla-ninarsko dru{tvo je kroz svoj dugo-godi{wi,ta~nije {ezdesetogodi{wi rad, prolazilokroz uspe{nije i mawe uspe{ne periode. Unajaktivnijim periodima bilo je i preko 700~lanova, a u kriznim (ratnim) periodimabroj se sma wivao na nekih 180 ~lanova.Posledwih go-dina broj ~lanova se ustaliooko brojke 400. Ovde ne treba zaboraviti dau Novom Sadu postoji jo{ nekoliko plani-narskih dru{tava, a da su neka od wihstvorena kao «deca» mati~nog Dru{tva“@elezni~ar”. To su planinarska dru{tva«Nafta{» i «GSP» u Novom Sadu, «Vilinavodica» u Bukovcu, »Ravni~ar» u Ba~kojPalanci.

I pored toga, “@elezni~ar” je i daqenajbrojnije dru{tvo ne samo u Novom Sadu,ve} i u celoj Vojvodini, a jedno je od ~etirinajbrojnijih, najve}ih planinarskih dru -{tava u Srbiji!

Treba znati da se veli~ina plani-narskog dru{tva ne ogleda u broju ~lanova,

ve} u mnogobrojnim i razli~itim plani-narskim aktivnostima. Aktivnost ovogDru{tva je mnogo strana, raznovrsna. Naj-va`nija, planinarska, nikada nije jewavala.^lanovi Dru{tva su tokom proteklihdecenija obi{li sve planine stare Ju-goslavije (Durmitor, Korab, [aru, Mid`or,Kopaonik, Prokletije, Magli}, Igman,Velebit, U~ku, Pohorje, Jalovec, Grintavec,Triglav... i jo{ mnoge druge).

Pored ovih planina, planinari“@elezni~ara” popeli su se na mnoge pla-nine {irom sveta. ^lanovi “@elezni~ara”peli su se po planinama na ~etiri konti-nenta. Bilo ih je u Evropi, Aziji, Africi,Americi. Nije ih bilo samo u Australiji.

Pewali su se planinari “@elezni~ara”na slova~ke Tatre (Krivaw, Gerlahovski{tit), u Ukrajini Goverlu, u Ma|arskojKeke{tete i Me~ek, u Rumuniji Moldovjanu,u Bugarskoj Pirin, Botev, Rodope, Musalu, uGr~koj Olimp, Atos, u [paniji Mulha~en iLa Valetu, u Maroku Tubkal, u TurskojArarat i Erd`ijas dag, u Libanu Crni vrh, uIranu Damavand, u Rusiji Kavkaz, u Tan-zaniji Kilimand`aro, u Nepalu Himalaje, au Ju`noj Americi Akonkagvu, a bilo je usponai na jo{ mnoge vrhove {irom sveta.

U navo|ewu planinarskih aktivnosti netreba zaboraviti obilaske planinarskihtransverzala, taborovawa, sletove, alpin-isti~ke uspone, orijentaciona takmi~ewa,planinsko tr~awe, gradwu, odr`avawe iure|ewe laninarskog doma na Popovici, iz-gradwu spomen obele`ja (Pavlasov ~ot iMasna }upa,) pa mnogobrojne ekolo{ke i hu-manitarne aktivnosti.

Da bi sve ove mnogostrane aktivnostibile uspe{ne, redovno se organizuje {kolo-vawe kadrova (osnovna {kola plani-narstva, alpinisti~ka {kola, {kola zavodi~e...) Sve ove {kole godinama veomauspe{no deluju i stvaraju potrebne kvali-fikovane kadrove.

“@elezni~ar” ve} punih 30 godina svakene-deqe organizuje i vodi planinare, a igra|ane koji to nisu, na akciju “Pe{a~imo uprirodi”, koja se odr`ava na Fru{koj gori.Tako|e, “@elezni~ar” ve} 34 godine orga-

nizuje u maju mesecu “Fru{kogorski plan-inarski maraton”, koji svake godineokupqa preko deset hiqada u~esnika nesamo iz zemqe, ve} i iz inostranstva. To jenajmasovnija planinarska manifestacija uzemqi, a verovatno i van we.

Jesenas, novembra meseca, trebalo je dase odr`i sve~ana akademija “@elezni~ara”povodom ovog velikog i zna~ajnog jubileja -{ezdeset godina neprekidnog uspe{nograda jedne amaterske, neprofitabilne or-ganizacije.

Me|utim, planinarima “Stra`ilova” izSremskih Karlovaca dogodila se nedavnovelika nesre}a - izgoreo im je planinarskidom na Stra`ilovu. [teta je ogromna. Plan-inari nemaju novca. Krediti se ne mogupodi}i. Sponzora nema. Nastala je bez-nade`na situacija za planinare “Stra -`ilova”, ali i ostale planinare –korisnike doma. U takvoj situaciji, Upravniodbor Planinarskog dru{tva “@elezni~ar”iz Novog Sada donosi veliku prijateqsku ihumanu odluku:

SVE^ANA AKADEMIJA SE OTKAZUJEnovac predvi|en za akademiju, a to je

20.000 dinara, upla}uje se «Stra`ilovu»kao bratska i drugarska pomo} za

obnovu doma

Bravo, planinari “@elezni~ara”!Bilo bi lepo kada bi ovaj primer na{aoodjeka kod ostalih planinara, ali i gra|anai firmi, da bar minimalnim ulozima po-mognu obnovu doma. Nadajmo se najboqem.

BROJ NAMENSKOG RA^UNA za obnovuplaninarskog doma “STRA@ILOVO”

340-11006433-13 Erste banka

Nagrade i priznawa zaslu`nim~lanovima “@elezni~ara”, povodom ju-bilela uru~eni su naknadno, na redovnojradnoj Skup{tini, koja je odr`ana krajemfebruara 2012. godine.

Aleksandar Damjanovi}

PLANINARSKA SOLIDARNOST

JUBILEJ BEZ SLAVQA

9

NOVA KWIGA - SVIMA, SVIMA, SVIMA...

Milan P. Rako~evi} SVETA PLANINA KAJLA[Hodo~a{}e na TibetIza{la je jedna kwiga posebnih vrednosti za

{iroki auditorijum naro~ito za planinare ~itaoce.Pisac kwige je iz na{ih redova, putnik, planinar,istra`iva~, putopisac, hodo~asnik. Planinari su dobili kwigu - monografiju koju }e sigurno prisvojiti,prelistavati i iz we u~iti o Tibetu, svetom Kajla{u,svetim rekama i qudima na wima. Kwiga je sa~uvala“tajnovitost” dovoqnu da kod ~itaoca budi rado-znalost istra`ivawa i mo`da osna`i `equ da sejednog dana na|e u tom delu planete.

Zadovoqstvo je preneti delove prikaza kwige izrecenzije gospodina Du{ana Pajina.

... Kwiga, ~iju okosnicu ~ini hodo~a{}e svetojplanini Kajla{ u zapadnom delu Tibeta, pridru`uje seobimnoj putopisnoj literaturi u kojoj }e ona, nesumwi-vo, zauzeti posebno mesto. To je sinteti~na, sa nesva-kida{wom jasno}om pisana pripovest o prirodi i~oveku, o wihovoj iskonskoj i neraskidivoj povezano-sti; o svim onim ~iniocima koji grade sliku o istoriji,umetnosti i dru{tvu tog dela sveta.

Istovremeno, ova kwiga je i osobena ispovest piscao sopstvenom duhovnom iskustvu i do`ivqaju iskaza-nom neiscrpnom energijom putnika i planinara, a

najvi{e wegovim unutra{wim pregnu}ima.Na veoma uspe{an na~in ova kwiga objediwuje uz

zanimqivo {tivo duboke qudske vrednosti, duhovnastremqewa, odanost, istrajnost, prijateqstvo irazumevawe, a iznad svega i poriv ka novim dimenzi-jama i ravnima, kako u prostornom tako i u duhovnomsmislu. U woj su na{la mesto mnoga zapa`awa o`ivotu qudi, o wihovoj dubokoj veri, kao i ono {tosamog autora uznosi do duhovnih visina.

Savr{ena funkcionalna uskla|enost obimnog tek-sta i mnogobrojnih sjajnih fotografija, tako|e je jednaod vrlina kwige. Te slike upe~atqivo do~aravaju sveravni, od prizora udaqenih sne`nih vrhova Himalaja,preko sredweg plana sa sakralnim objektima, dolikova qudi u wihovoj punoj izra`ajnosti ispecifi~nosti polova, uzrasta, profesionalnog iduhovnog opredeqewa. Dodaci na kraju kwige mogu daposlu`e kao dragocen vodi~. Tako }e kwiga zadovo-qiti radoznalost o tome kako se putuje po Tibetu, {tase tamo jede, kakvi su vazduh i voda, planine i reke, u{ta veruju i u {ta se uzdaju stanovnici, kao i to kakvisu im duhovni ambijenti i zanosi...

Re~ o autoru:

Dr Milan P.Rako~evi},arhitekta, redovni profe-sor univerziteta.Studiraoarhitekturu uBeogradu iParizu. Boravio iradio u Francus-koj, [vajcarskoj,Al`iru, Panami iAustraliji.

Proputovao vi{e od 60 zemaqa sveta. O svojim puto-vawima objavio je vi{e novinskih tekstova i odr`aoniz predavawa u zemqi i inostranstvu. Autor scena-rija za seriju televizijskih filmova o putovawu naTibet. Kao planinar pohodio najvi{e vrhove Evrope,(Mon Blan, Materhorn, [varchorn), Afrike (Kili-manxaro) i Australije ( Mont Ko{}u}ko).

Kwigu ~ini 287 stranica sa 58 me{ovitih fotostranica, 44 dvostrane fotostranice i dvekarte. Izdava~ je “ORIONART” 2011, Beograd.

Mirsad Mujanovi} - NAGRADA ZA ORIGINALNU IDEJU

Sini{a Skenderija NAGRADA - PLANINARI I PLANINA

10

PLANINARSKA FOTOGRAFIJA

Nenad Jovanovi} NAGRADA ZA PLANINARSKI PEJSA@

Goran Savi} NAGRADA ZA PLANINARSKI PORTRET

11

IZLO@BA „FK JASENICA“

Planinarski klub „Jasenica“ iz Smederevske Palanke u saradwi sa Narodnim muzejom raspisao je IIIKonkurs za izbor najlep{e planinarske fotografije u 2011. godini. Na Konkurs se odazvalo 79 autora sa 647fotografija iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske , Crne Gore, Makedonije, Slovenije i Srbije.

Nagrade su podeqene u ~etiri kategorije: Planinari i planina; Planinarski portret; Planinarskipejza`; Originalna ideja.

Postavka izlo`be otvorena je u Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci. Zahvaquju}i qubaznosti Plani-narskog kluba „Jasenica“ , zatim glavnog organizatora Nenada Radojkovi}a i direktora Narodnog muzeja gospo|eVinke Lazovi} ova izlo`ba gostovala je u Kolar~evoj zadu`bini u Beogradu, 17. decembra 2011. godine u okviruSve~ane akademije kojom je obele`eno 110 godina planinarstva u Srbiji.

Поштовани читаоци,У „Планинарском гласнику" број

66/2011. објављен је I деонасловљеног прилога аутораВладимира Шикића. Редакција сеизвињава аутору и читао цима збогпропуста у штампи тј техничкенемогућности да се целовити прилогобјави у ис том броју. Молимочитаоце да приликом упознавања сапред ложеном методом прорачунаобавезно користе оба дела прилога.

* * *

Неопходна измена из I делаприлога ( Пл. гласник бр. 66 / 2011.)У Табели 1 - (метода прорачунавремена), под редним бројем 7 (угаонагиба терена, + успон , - силазак),у колони „поступак" :

12

ПРОЦЕНА ТРАЈАЊА МАРШРУТЕ

Sl. 2: Dijagram vremena. Primer: za dato r = 3km du`ine etape i Δ=200m visinske razlike, potrebno vreme uspona je t =50 minuta.

Broj~ani primer

1. Primer podrazumeva planinarsku akciju koja po~iwe na izvoru Bojanine vode (850mnm) ide do Trema (1810mnm) i zavr{ava se, natrag istim putem, na izvoru Bojanine vode (850mnm) - crvena linija na topografskoj karti (TK) sa plavim brojevima u plavi krugovima koji ozna~avaju brojeve etapa.

2. Usvojeno je 4% uve}awa „r“ na ime sredwe gre{ke merewa - ozna~eno sa r(1.04) (Vidi Tabela 1 - Legenda redni broj 4 i Tabela 2 - etape mar{rute, II deo, zaglavqe.).

A

ПРОЦЕНА ТРАЈАЊА МАРШРУТЕПроцена потребног времена планинарске акције

13

II ДЕО - НАСТАВАК

Broj~ani primer

14

ПРОЦЕНА ТРАЈАЊА МАРШРУТЕ

15

II DEO - NASTAVAK

Напомена:

1. Укупно време маршруте пoдразумева следеће опште услове:a. летње раздобље, местимично облачно, без падавинаb. стаза сува без техничких проблемаc. опрема учесника: дневни ранац до 40лит.d. надморска висина до 3000м

2. Због свега наведеног, укупно време маршруте уместо основног, могло би да се зове и минимално времемаршруте, јер у другим условима (морфолошке, климатске, и друге промене) који су изван општих, то севреме повећава.

3. To се повећање, за сада, даје слободном проценом.На пример: додаје се на минимално време 1h, па ћевреме маршруте уместо 6.82h износити 7.82h.

4. Овај начин корекције се примењује све док се не разраде прецизни корекциони фактори, па ће проценатрајања маршруте бити ближа реалном времену.

5. Овај прорачун није могуће извршити без увида у први део чланка објављеног у „Планинарскомгласнику" број 66 (нова серија) јесен 2011.

Аутор: Владимир Шикић

Гледићку трансверзалу основало јеПД „Жежељ“ из Крагујевца 2001.године, са циљем бољег упознавањамасива Гледићких планина, које сепружају у правцу север-југ, дужином од 35км, оивичене рекама Гружом, Лепеницом,Ждраљицом и Западном Моравом, тако дапредстављају природну границу измеђуЛевча и Шумадије. Конфигурацијомтерена, ширином масива, таласастоиспресецане, са обиљем шума, ливада иизвора, ове, после Рудника највишешумадијске планине, маркирањем оветрансверзалне стазе постале суприступачније планинарима и другимљубитељима природе.

33. ГЛЕДИЋКАТРАНСВЕРЗАЛА

Сеоска насеља, раштркана по удо -линама река и нижим брдима, пружајумогућност приступа трансверзалној стазиса различитих страна и њен обилазак уразличитим етапама. Стаза је маркиранакао кружна. Првобитно је била дугачка 78км, међутим 2007. године делимично јеизмењена, тако да је сада њена дужина73,5 км. Може се обићи за двадесетак сатипланинарског хода, односно у две или тридневне етапе. Издат је и трансверзалнидневник, у коме се налази скица стазе,дужина појединих деоница и времепотребно за њихов прелазак, као и местаза оверу контролних тачака, са краткиминформацијама о Гледићким планинама иманастирима који се налазе на стази.Израђени су печати кон-тролних тачака којисе са собом носи водич из планинарскогдруштва а трансверзална значка није још увекизрађена.

У првој верзији трансверзала је имала 7контролних тачака, да би приликом њенеревизије њихов број повећан на 14. Стазаобухвата већи део планине, њених највишихврхова, део насеља, кањон Дуленске реке ичетири манастира: Каленић, Каменац,манастирак и Ралетинац. Она почиње кодпланинарског дома у Аџиним ливадама КТ-1(600 м) и спушта се до манастира Каменац (XVвек) – КТ-2 (382м). Од манастира стаза сепење ка селу Бајчетина, које по последњемпопису има свега 34 становника, где се налазиКТ-3 (660м), а потом следи успон на Црни врх– КТ 4 (897м). Са Црног врха стаза водивенцом Гледићких пла нина, преко врховаТиква – КТ 5 (720м), Јеловак – КТ-6 (700м) донајвишег врха Самара – КТ-7 (922м). СаСамара стаза се спушта до манастира Каленић(XV век) – КТ-8 (440 м), једног од најзна -чајнијих споме-ника српске архи тектуре исли-карства средњег века, духовног центраЛевча и Шумадије, код кога се већ више одчетири деценије организује културно-туристичка ма-нифестација „Прођох Левач,прођох Шумадију“.

Из манастира Каленић стаза водипредеоном целином Левча до селаЖупањевац – КТ 9 (390м), па преко Сиљевицедо манастира Манастирак (XV век) – КТ-10(320м) и даље до манастира Ралетинац (XVвек) – КТ 111 (320м). Од манастира Ралетинацстаза је трасирана ка селу Дулени – КТ 12(440м) и одатле се поново пење на планинскивенац, прво Орловица – КТ 13 (620м) и потомПеровића мала у Аџиним Ливадама – КТ 14(640м) и потом се стиже на полазну тачку кодпланинарског дома.

Сваке године организује се почеткомсептембра традиционални обилазактрансверзале. Ове, 2012. то је у суботу 8.септембра.

Информације о трансверзали и смештајумогу се добити на сајту друштва:www.pdzezeq.org, а контакт преко адресе:pdzezeqkg@gmail.com, или код председникадруштва - Радојица Перовић - 064 218 3412.

16

ТРАНСВЕРЗАЛЕ Borisav ^elikovi}- G. Milanovac

34. ЈУХОРСКАТРАНСВЕРЗАЛА

Juhorsku transverzalu, jednuod najmla|ih u Srbiji, osnovao jePlaninarski klub „Runolist“ izJagodine. Sve~ano je otvorena povo -dom godi{wice postojawa kluba, naPetrovdan, 12. Jula 2009. godine.Ciq transverzale je da se uka`e namalo poznate prirodne lepote i kul-turne znamenitosti planine Juhor,koja se nalazi na razme|u predeonihcelina Pomoravqa: Belice, Lev~a iTemni}a. Juhor pripada grupi niskihplanina. Vi{i deo planine obrastaoje {umom, a podno`je je ome|enorekama Crna i Bela Gra~a, Lugomir iDulenka, dok ne{to daqe na jugois-toku proti~e Velika Morava. Trasa

transverzale duga je oko 40 km i upotpunosti vodi pla ninom Juhor.Staza je trasirana kao linijski put

i ~itava je markirana.Ima 9 kon trolnih ta -~a ka, izra |ene trans-ver zalne pe~ate iod {tampan dnevnik. Udnevniku je izme}u os-talog opi sana sta za imes ta na kojima senalaze tran sver zal nipe~a ti. Kao priznaweo pre|enoj trans ver -zali obilaz niku sedodequje transver -zalna zna~ka.

Po~etak transver -zale je u selu Drago -{evac, odakle staza

vodi kroz Ivkova~ki Prwavor, domanastira Ivkovi} (XIV vek) – KT 1.Od mana stira staza se vra}a u cen-tar Ivkova~kog Prwavora odakleskre}e desno i pewe se na grebenProdanovice. Odatle se pru`apogled na ceo masiv Juhora. Potom sestaza spu{ta do reke Crna Gra~a,koju prelazi i dolazi do izvoraBakarni kladenac – KT-2. Odavdestaza vodi preko Qubomirovog Li-paka, sa neverovatnim pogledom naplanine [umadije i Pomoravqa, doNikolinog kladenca – KT 3. Potomstaza vodi ka izleti{tu Dobra Voda– KT-4, pa daqe grebenskim putem, testazom levo na najvi{i vrh Juhora,Veliki Vetren (774m) – KT 5. Sa vrhastaza vodi do prevoja izme}u Malog iVelikog Vetrena i skre}e levo do

17

ТРАНСВЕРЗАЛЕ

manastira Svetog Nikole pored sela Svojnovo – KT 6.Ovde se zavr{ava prva etapa transverzale, poslepre|enih 24 km, za oko 8 sati hoda.

Druga etapa transverzale po~iwe od manastirai vodi do vidikovca „Жivin pogled“, sa koga se pru`apogled na vrhove Juhora i okolne planine. Staza daqevodi preko vrha Zmajevica do istoimenog planinarskogdoma – KT 7. Naredna KT-8, je vrh Bukovica (686m), a odwega staza vodi do slede}e KT-9 – Jelewak (575 m),odakle se spu{ta u selo Beo~i}, gde se transverzala za -vr {ava. Druga etapa je za razliku od prve znatno kra}a,

16km i prelazi seza 5 sati hoda.

U sklopuJuhorske transver-zale usta novqenaje 2010. godine„Staza ̂ etiri kla-denca“, koja po ve - zuje kao kontrolneta~ke ~etiri ure -|ena i kaptiranaizvora na Juhorskojtransver zali. Ovastaza ima svoj dnev -nik i ~etiri kon-trolne ta~ke: KT-1– Bakarni klade-nac; KT-2 – Nikolinkla de nac; KT-3 –Haj du~ki kladenac;KT-4 – Dobra Voda.Obilazniku ovestaze planinarski klub dodequje bex.

Svake godine organizuje se po~etkom septembratradicionalni obilazak transverzale. Ove, 2012, to je usubotu 8. septembra.

Informacije o transverzali, nabavci dnevnika,obilasku i sme{taju mogu se dobiti na sajtu dru{tvawww.pk.runolist.autentik.net , a kontakt preko adresenikolitj@yahoo.com, ili kod predsednika dru{tva - IvanNikoli} - 060 3535 200.

18

ТРАНСВЕРЗАЛЕ

Kada sam u najavi akcije PD “Kablar” pro~itala„Loret“, iskreno, iznenadila sam se. Iako sam smatralada geografiju dobro znam, to mi je bilo toliko neobi~noi nepoznato ime za planinu u Srbiji, da sam se dala u po-tragu za informacijama. Na internetu sam prona{lasamo ovo: „Loret je naseqe u op{tini Po`ega u Zlati-borskom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 265stanovnika. U nasequ Loret `ivi 230 punoletnihstanovnika, a prose~na starost stanovni{tva iznosi48,4 godine (48,2 kod mu{karaca i 48,7 kod `ena). Unasequ ima 91 doma}instvo, a prose~an broj ~lanova podoma}instvu je 2,91. Ovo naseqe je velikim delom nase-qeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a uposledwa tri popisa, prime}en je pad u brojustanovnika.“

Na karti sam prona{la naseqe Loret i planinuLoret (841m), ali nisam uspela ni{ta saznati o

neobi~nom imenu, pa sam odlu~ila da na licu mestapotra`im odgovor.

Nas petoro iz Kraqeva i dvadesetak ^a~anadoma}ini iz Po`ege sa~ekali su u centru svoga grada.Gusta magla vukla se ulicama, koje su jo{ dremale utihom decembarskom jutru. Reko{e nam da je to ovde

LORET- KAKO TONEOBI^NO ZVU^I

uobi~ajeno. Posle pozdravnog govoradoma}ina, lagano napu{tamo gradskeulice i asfalt, a magla ostaje udolini iza nas. Pred nama se po-javquje Loret, brdo obraslo {umomsa antenom na vrhu, ~esta slika poSrbiji.

Poku{avam i daqe da saznamotkud ovo neobi~no ime, ali niko oddoma}ina ne zna odgovor. Reko{esamo da se pri~a da je u po`e{kojdolini bilo jezero, a Loret luka ukoju su pristizali brodovi i da,negde na planini, postoje alke zakoje su oni vezivani,ali niko nije znao gdesu alke, niti ih je kofotografisao.

Pravimo pau zu zadoru~ak. Sunce je ve}uveliko sijalo kao danije po~etak decem-bra. Staza prolazi~as {umom, ~as poredwiva, na kojima jemlada p{enica poku-{avala da savla dasu{u, pa onda krozvo}wake i opet {u -mom. Na jednoj livadiiskoristismo prilikuza jo{ malo sun~awa uovoj godini, a ondalagano izlazimo na

vrh. Pogled na kot linu u magli, krozkoju vijuga srebrna traka magis-tralnog puta ka Zlatiboru, najupe~a-tqiviji je - u daqini se vide vrhoviZlatibora, ^emerna, Sto lova,@eqina...

Sa vrha silazimo u seloLoret. Prolaze}i kroz vo}wake i za-seoke sti`emo do zgrade osnovne{kole, koja trenutno ima samo~etiri u~enika. Deo ove zgrade, gdesu bili stanovi za u~iteqe, Plani-narsko dru{tvo „Maqen“ iz Po`ege

dobilo je na kori{}ewe i u planu jewegova adaptacija u planinarskidom. Tim povodom je i uprili~enoovo dru`ewe sa planinarima izokolnih gradova.

U prostranom {kolskomdvori{tu sa~ekali su nas MilovanVuksanovi} i Predrag @uni} iz PD„Maqen“, sa ru~kom koji su dovezliiz Po`ege. Svima je prijao pasuqkoga je bilo i u posnoj, i u mrsnoj var-ijanti. Prijatna atmosfera idru`ewe sa gostoqubivim doma}i ni-ma, koji su nam pri~ali o svojimplanovima za ure|ivawe staza idoma, malo nas je zanela, a decem-barski dan je kratak. Polazimonazad drugom stazom, niz {umu, ipreko tepiha od li{}a prosto sesjurismo do Po`ege. Ulazimo u gradpo mraku.

Da li zbog lagane staze, iliprijatnog dru`ewa, ne mogu dapoverujem da je staza 12 km u jednomsmeru, kako nam reko{e. U svakomslu~aju, bilo je lep{e nego {to jebilo ko o~ekivao. Na{i doma}ini supokazali tradicionalno srpskogostoprimstvo, sve su u~inili da binam bilo lepo i uspeli su.

Rada Vukosavqevi}

19

ПУТОПИСИ

U najavi akcije stajalo je: U`ice - Ra-jski otoci - Zlatibor. Iza ove najave mnoginisu prepoznali ne{to zbog ~ega bi okto-barski dan vredelo posvetiti planinarewuna ovoj stazi. I mi, koji smo krenuli, o~eki-vali smo zlatiborski predeo, du`e blageuspone uz pa{wake, prolazak kroz zaseoke.Sve je bilo druga~ije...

Sti`emo u U`ice, gde nas ~eka Mi{o]osovi}, na{ dana{wi vodi~, raspolo`eni nasmejan kao i uvek. Kratko nas upoznajesa dana{wim planom i kre}emo kroz prvetunele, putem kojim se dolazi do braneVrutci. Posle 2 km pe{a~ewa sti`emo doVelike brane, odakle se najstarija hidro-centrala u Srbiji napaja vodom. Napu{tamoput i skre}emo u {umu. Strmi uspon uz sten-ovitu stazu nagove{tava zanimqiv dan.Sledi prvi vidikovac, sa koga se vidi ceograd, Kadiwa~a, Jelova gora...

Doru~kujemo i, posle kra}e pauze, nas-tavqamo daqe - opet kroz stenoviti pre-deo, pored kamene skulpture koju zovu Igla,na uspon do \uri}a orlova. Ponovo smo navidikovcu, ovoga puta iznad Rajskih otoka,sa prelepim pogledom na kawon \etiwe,

20

ТРАГАЊА

RAJSKIOTOCI

staru i novu prugu, okolna brda i vrhove. Kozjom stazom, pored steneKamin, dolazimo na najvi{u ta~ku na{eg dana{weg pohoda - Plato(755 mnv.). Nismo ni slutili da se u ovom kraju, samo nekoliko kilo-metara od centra grada, kriju ovako zanimqive staze sa kra}im str-mim usponima, a potom sadovoqno ravnih delova da sepredahne. Kroz {umu, zatim,silazimo do \etiwe na mestozvano Kula, pa jo{ kilometari po nazad prema U`icu do Ra-jskih otoka, najlep{eg mestana reci. \etiwa tu meandrirai, na mestu gde se uzdi`e vi-soka vertikalna stena, uspo-rava i {iri se, stvaraju}iidealno mesto za kupawe,odmor i ro {tiqawe. [teta{to se nismo du`e zadr`ali,ali procena je da ne}emoimati dovoqno vremena za os-talo. Ponovo stenovita stazai strmi uspon... Staza je to-liko zanimqiva i lepa daniko ne misli na napor i umor.[ume su ve} znatno pro{aranebojama jeseni. Svojom crvenombojom dominira ruj, koji senekada koristio za bojewevune. Grebenom iznad Crvenogtunela pewemo se do sela Dri-jetaw, odakle silazimo doPopove vode, nadomak puta kaZlatiboru. Kona~no dugoo~ekivana prodavnica, a tamozna se - neko pivo, nekosladoled... Natenane ru~amopored ~esme posve}ene KraquAleksandru Kara|or|evi}u iratnicima izginulim u Prvomsvetskom ratu. Prelazimo

magistralni put i opet kroz{umu... Sada je ve} staza laganijai dolazimo do Bioto{a i vrhaRelej (731 mnv.). Pogled na grad istaru tvr|avu je izuzetan, pa je za-jedni~ka fotografija neizbe`na.Odatle preko Zabu~ja i vrhaOrlovac silazimo niz Velikipark u U`ice.

Na ovoj izuzetno atraktivnoji zanimqivoj akciji, u~estvovaloje troje doma}ina iz PD ,,Rujno’’,Rada iz Kraqeva, Dule iz Kragu-jevca i osam ~lanova PD „Kablar“.Pre{li smo 23 km, uz ukupan usponod 830 m. Prava je {teta {to poovako lepom danu, uz divnedoma}ine i izuzetnu stazu, na ak-ciji nije u~estvovalo vi{e plani-nara.

Posebno treba ista}i pa`wuna{ih doma}ina, koji su namposvetili ceo dan. O~ekuju}i na{dolazak, organizovali su kr~ewei ra{~i{}avawe staze, tako da jesvuda bila prohodna i bezbedna.Natpis na Mi{ovom rancu – Mismo ekipa – najboqe govori ukakvoj je atmosferi proteklacela akcija.

Miroslav Bogdanovi}, ^a~akFotografije: Rada Vukosavqevi} i Dragica Pavlovi}

21

ТРАГАЊА

Rtaw je jedina srpska planina na kojoj su se spustilivanzemaqci, a u planini (koja je, u stvari, piramida koju su iz-gradile prastare civilizacije) krije se dvorac prepun zlata.

Ovo je jedna od mnogih pri~a o Rtwu. U subotu 14. januaraova pri~a postala je stvarnost. Ili se meni tako ~inilo.

Stotine planinara razli~itog pola i godina hrlilo je,sa severa i juga, prema [iqku, kao da se gore deli skriveno blago.Vetar {iba, oblaci su se kovitlaju po padinama, rojevi sne`nihiglica se zarivaju u lice, a oni, prkose}i svemu, idu daqe.Dodu{e, poneko i odustane i vra}a se nazad, ali ve}ina tumara poplanini tra`e}i put do vrha. Oni najuporniji poku{avaju i foto-grafije da naprave. Onako sa iwem po kosi, po obrvama, ili po

brkovima (ko ih ima), li~e na neke vanzemaqce rumeno-modroglica. Skriveno blago planine ispuwava du{e i srca ovih traga~a.Zimska ~arolija je stvarna i potpuna, pa silazak , iako uz ponekipad, biva neosetan.

A dole u nasequ Rtaw, restoran motela prepun. Lica za-japurena, pogledi vedri, osmesi {iroki. Neko jede, neko pije, nekose presvla~i i svi, kao da se oduvek znaju, veselo razgovaraju,dele jabuku, pomoranxu ili kola~. A napoqu, kad neko otvorivrata, vide se pahuqe kako izvode svoj tihi ples.

Ne bih ni pisala o Rtwu, jer dosta se o wemu uvek pi{e,ali mi moji prijateqi „^arapani“ dado{e zadatak: Mora{ o ovomda pi{e{. Pa evo zbog wih, i ostalih prijateqa planinara odSombora do Leskovca i od [apca do Bora, prenosim svoje utiskesa ove akcije.

Namerno nisam htela da pi{em o tome koliko je dobrabila organizacija, ili koliko smo mi u~esnici bili disciplino-vani, jer to se ionako brzo zaborvi. Sa svake planine, pa i odavdesa Rtwa, ponese se blago koje se na woj uvek na|e: dobroraspolo`ewe, pozitivna energija i lep ose}aj da imate prijateqekoje }ete uskoro sresti na nekoj drugoj planini.

Rada Vukosavqevi}, Kraqevo

22

Р Т А Њ

‘ТРАГАЊА

U POTRAZI ZA BLAGOM

Nestrpqiv i `eqan planine,do~ekah posledwi dan u godini. Polaskomkombijem iz Pan~eva, zakotrqasmo odlu~ -nost u namjeri da 3 dana u`ivamo u naru~juZlatibora. Broj 19 je bio zaokru`en naspisku. Kovin, Smederevo, Kragujevac,^a~ak, U`ice... Zlatibor. Gume su pjevalesvoju pjesmu, bude}i nam sjaj u o~ima. Poddirigentskom palicom, voza~a Bore,sti`emo direktno u zimsku ~aroliju.Oki}en u bjelo, Zlatibor ra{irio zvjezdaniosmjeh i do~ekao nas sa toplih -100C. Vo`waod podne do 17h, se za~as, pretvorila uslavqe hodawa. ^ika Quba nas do~ekaqubazno, u svom planinarskom domu, {toiskoristismo za brzi smje{taj po sobama. Za~as smo bili spremni za akciju. Velikidnevni boravak, sa malim kaminom, davao jetoplu sliku, milu o~ima i srcu. Jo{ parekipa planinara, iz raznih krajeva Srbije,je zaokru`ila po~etak novogodi{we pri~e.Mjese~ina, razlivena po snijegu je mamilauko~ene noge na pokret. Predlog je upu}en ibrzo prihva}en. Ve}ina prisutnih jesko~ila na noge lagane i na{la se na stazi,{kripe}i cipelama po suvom snijegu. Kakavzvuk! Naumqena, kratka, {etwa, pretvorilase u solidno planinarewe. Pre|osmo, upravcu urbanog centra i natrag, nekih 7-8km. Hladno}a, bez da{ka vjetra, dala je ba-jkovit prizor na{im licima, zajapurenim isretnim. Usputni, skriveni poqupci,gugutawa na uvo i ~vrsto preplitawe, ne-mirnih, prstiju, rasu{e po swe`nimkristalima, nijanse emocija. Vodi~i PEK„Soko“, potrudi{e se da dr`e na okupu,dragocjenu, planinarsku dru`inu. Neki su sedrznuli razmi{qati o lang-lauf sekciji.Obresmo se opet u domu, kao ov~ice posledobre ispa{e, obasjani zadovoqnim osmje-hom ,iz kojeg su lelujala hladna isparewa.Pro{lo devet uve~e. Atmosfera se brzo

pewe iz nezainteresovanosti u akciju.Buket djevojaka, nekada{wih Mostarki,markira{e stazu ka prvom Januaru, vir-tuoznim lomom svojih kukova. Ko je {taponio to je i stavio na zajedni~ku trpezu.Ugodan planinarski obi~aj se pretvorio ufinu gozbu. ^ak i poklonici bo`i}nog postasu svojim `eludcima u~inili priredbu.Malo hrane i pomalo vina, bilo je geslove}ine. Ritmovi sa CD grijali su dodatno,ve} ugrijanu atmosferu. Najuporniji su zamo-qeni za po~inak iza 3h. Sijaset zvukova,koji su ozna~avali ubrzani ritam spavawa,se {irio kvadraturom doma. Samo se„^upko“, na{ pse}i ~uvar, ogla{avaolave`om, va`no pri~aju}i okolini o na{emprisustvu. Jutro donosi zlato! ^ak i onikoji su predozirali u pijewu qutog mlijeka,izbauqa{e iz kreveta. Kuhiwa sezavla~ila u nozdrve mirisom kafe i ~aja.Doru~ak je pomogao, ubrzav{i, optimizam.Plan za cjelodnevno pje{a~ewe, se najavio.Krenu smo neuga`enim stazama. Tornik jeciq. Svaki problem, nakupqen u tim dragimglavama, se vidno otkidao i padao u, us-putno, grmqe. Na kraju vikend naseqa, iznadsela Ribnica, se podjelismo na grupu koja sespu{ta do podno`ja ski staze i grupu kojaizlazi na vrh. Gaze}i djevi~ansko bjelo,davali smo {umi nadnaravni utisak. Foto-aparati nisu mogli zabiqe`iti ono {to jeoko razoru`avalo! Horizont nas je milovaopogledom. Crna Gora i Bosna dozivala

mo}nim masivima. Gledaj i zna}e{ za{to sise rodio! Daje ti se priroda! Uzmi!Vrati}e{ ovih dana.

Horde zabezeknutih skija{a sespu{tala padinama milog vrha. Pri spu-{tawu, okrajkom staze, imadosmo prilikusagledati sav u`itak, nalo`enih daska{a,koji teto{e stazu razvaqene planine. Zarad malo u`itka, u stawu smo skr{iti mnogotoga!

Bez mnogo zadr`avawa, krenusmoka domu, putem kojim se rije|e ide, asfal-tom. Na domak ku}e, presjekosmo i obi-qe`ismo livadu kao linijarom. Pet satihodawa nas je oplemenilo. Sumrak nas jetap{ao po ramenima.@ivopisne misli serazmigoqi{e preko tople trpezarije.

Dobar dio ekipe je odlu~io i pos-

jetio centar zlatiborskih de{avawa. Vidjeli su vrle scene, golih, tresu}ih,

stomaka u o~ajni~kom poku{aju hvatawa or-jentalnih ritmova. Br`e boqe, natrag, uokriqe planinarske ku}e i dru{tva pozi-tivnih misli.

Repriza je bila kako treba! Skromno iplaninarski. Legli do pono}i. Ustali u 8h.Kombijem odve`eni do po~etne ta~ke. Vi -ken dice se branile d`ipovima, parkiranimkraj nepreglednih kapija i ograda. Navi-knuti na sva{ta, pohodismo prerast,~uvenog kraja. Pod za{titom nekoga, anajvi{e „@u}e“ koji nas je stalno pratio,u|osmo pod svod grandioznog objektaprirode. Obuzeti qepotom, nastavqamo kaselu Dobroselici. Tu nas ~eka mir. Crkvabrvnara poklawa trg. U spoju sa lokalnimgrobqem, potpuno grli seqane. ^ovjekgor{tak, sazdan od neda}a, viri ku{traveglave iza drvenog zvonika. Kroz prozore,napu{tene {kole, vidi se veliki dio, za-padne Srbije. Srbija ne vidi wih! Gase se{kole u uga{enim selima. U Dobroselici jebilo 350 |aka! Danas ni jednog. Zaraslitereni, namjeweni rekre-aciji, govore ovremenima `ivosti. Po~etak ovog Januara,sveo se na tihovawe. I neka. Samo kroz tufazu mo`emo do}i do saznawa o namasamima.

Nekoliko kilometara nas vodi doraskr{}a, bitnih puteva. A kraj puta ,ku}a{ar-planinca. Ogromna koli~ina, ~upave,dugodlake, qubavi, davala se wu{kom,jezikom i okom opreznim. Ostvarismo finuinterakciju ~e{kawa i emocija, dok je nijevlasnik automehani~arske radwe, (ujedno iwegov) prekinuo gun|awem. Obli`wi res -toran „Lovac“ nas je lovio svojim |akoni-jama, jedan satak. U dom stigosmo u sumrak.Oprostismo se se od uku}ana i doma}ina, padadosmo to~kovima odu{ka. Istim, dola -ze}im, putem vratismo se u civilizovanedomove. Dvoje vrsnih stanovnika oba grada,me povezo{e do Beograda. Ogrnut wihovompa`wom, premostih sve prepreke, velegrad-skog prevoza. @iv i zdrav, poput ostatka,novogodi{we, ekipe, dokotrqah u svojunaseobinu, pun `eqe da se, uskoro, dru`imsa istom, meni ugodnom, dru`inom.

Hodaju}e ~avrqalo: Branislav Makqenovi}

23

ЗЛАТИБОРПУТОПИСИ

Canyonlands je jo{ jedan od ve-likih ameri~kih nacionalnihparkova. Nalazi se u jugoisto~nojJuti, u blizini grada Moaba i ublizini nacionalnog parka Arches(o kojem smo ve} pisali), pa jezgodno prilikom jednog dolaskaposetiti oba parka. Po svom izgledunajvi{e podse}a na Grand kawon.Ista reka je stvorila kawone u obaparka, ali je Canyonlands, poredKolorada, oblikovala jo{ jedna ve-lika reka, Green River.

Nacionalni parkCanyonlands

NACIONALNI PARKOVI

Sama ~iwenica da se ovaj park nalazina u{}u Green River u Kolorado deli ovaj1.366 km2 veliki park na tri fizi~ki raz-dvojena i jako udaqena dela na razli~itimobalama reka, pa onaj koji `eli da vidirazne delove mora puno da vozi jer sumostovi udaqeni, a u parku ih nema. Prvaoblast koja ~ini park zove se Island in theSky i nalazi se u blizini grada Moab i,kao lako pristupa~na, pri vla~i dvetre}ine od ukupnih pola miliona poseti-laca ovog parka godi{we. Drugu oblastNeedles pose}uje preostala tre}ina tur-ista, a tre}u celinu zvanu Maze pose}ujemawe od 3% ukupnog broja posetilaca.

Island in the Sky je oblast koja podse}ana Grand kawon i posetioci uglavnomdolaze da vide kawon. Oni fizi~ki sprem-niji se posle dugog i napornog pe{a~ewaspuste do reke, neki prepe{a~e te{ku turuda bi videli u{}e dve reke, a mnogi {etajuivicom kawona, i sa mnogih vidikovacau`ivaju u lepom pogledu ili obilaze nekeistaknute ta~ke me|u kojima je najpoznatijikameni luk Mesa koji se nalazi vrlo blizuputa i koji je jedan od najslikanijih prirod-nih objekata na svetu. Fotografije sa ovogmesta, naravno ako se pogode vremenskiuslovi i osve tqewe, mogu da budu spek-takularne.

Druga celina Needles do te mere jedruga ~ija da mislite da ste promeniliplanetu. Udaqena je od reke, velikog ka-wona nema, ali ima drugih stvari vrednihobilaska. Kao i u celom parku, pe{a~keture mogu trajati od nekoliko minuta donekoliko dana. Posetioci naj~e{}e obi-laze stenovite formacije od crvenog ili`utog kamena pe{~ara, male kawone ilavirinte ovih stena, kao i kamene lukoveod kojih je najpoznatiji neverovatno velikiDruid Arch. Lukovi u ovom parku, za razlikuod parka Arches, zahtevaju vi{e ~a sovnope{a~ewe, ali i to ima svoje pred nosti zaone koji ne vole mesta na kojima mogusresti previ{e qudi.

Mesa Arch - u zoru

Crtezi na stenama Pueblo Indijanaca

25

Oblast Maze nalazi se zapadno od Kolorada i Green River, sastoji se stena, ne-prohodnih i te{kih za orijentaciju. Oblast pose}uje vrlo malo qudi, nema pristup-nih puteva i smatra se za jedan od najizolovanijih i najte`e pristupa~nih delovaameri~kog kontinenta.

[ta jedan planinar ili qubiteq prirode mo`e da radi u ovom parku? [ta godpo`eli, mogu}nosti su beskrajne i prilago|ene svakome. Klasi~no planinarewe,pe{a~ewe najlep{im predelima koji se mogu zamisliti, alpinizam i tehni~ko pe-wawe, biciklizam, obilazak arheolo{kih lokali teta Pueblo indijanaca, vo`wakanua, splavarewe, vo`wa terenskih vozila, kampovawe (~ak i besplatno na obo-dima parka), samo su neke od mogu}nosti. Potrebne podatke za odlazak je vrlo lakona}i na Internetu, a kad se jednom na|ete tamo, renxeri u Centru za posetioce naulazu u park, }e vam pru`iti sve informacije potrebne za bezbedan i dozvoqen bo-ravak. Informaciju o tome gde da besplatno kampujete vam ne}e dati, ali ja ho}u.

Tekst i fotografije Neboj{a Vlaji}, PD Zmaj, Zve~an

Prvi sused Device – planina Ozren,zatim sama Devica i ne{to severniji Rtawuokviri}e jedan lep, zanimqiv, misti~an„planinski trougao“. Dok se na Ozrenu iRtwu godinama unazad okupqaju plani-narski hodo~asnici, dotle je Devica nekakobila i ostala netaknuta.

Za nas sa juga Srbije, a pogotovo iz Ni{a,Devica je blizu i pristupa~na, naro~ito akose uputimo starim putem ka Sokobawi,preko sela Vrelo i Jezero. Tu mo`emo statina prevoju koji je nazvan Vlasina, koji razd-vaja Ozren i Devicu, i za mawe od sat vre-mena do}i na vrh O{tra ~uka.

Sa tri strane, pa i one sa puta kojim smodo{li, uspon na O{tru ~uku ~ini}e senemogu} bez znawa u slobodnom pewawu iposedovawa odgovaraju}e opreme. Ipak, po-stoji i ~etvrta strana, ona isto~no od vrha,i obele`ena staza }e zaobi}i sav taj kame-war i zastra{uju}e odseke, i blago sepopeti na vrh. Daqe mo`emo produ`iti i kanajvi{em vrhu Device, ^apqincu, visokom1187 m, koji se u odnosu na O{tru ~ukunalazi jugoisto~no.

Devica je jedna od onih planina gdenajvi{i vrh nije i najatraktivniji i naj -lep{i, uz ogradu da je u izlagawu svakogaprisutan subjektivizam. Me|utim, ovajkratki uspon sa prevoja Vlasina, nije ono{to `elimo da privu~e pa`wu ~itaoca.

Namera nam je, ovde, da opi{emo jednumnogo zanimqiviju i du`u, ali sasvim la-ganu stazu. I da pohvalimo divne qude izSoko bawe, ~lanove novoosnovanog plani-narskog kluba „O{tra ~uka“, te nevero-vatne entuzijaste, koji su uredili kru`nustazu od Sokobawe do O{tre ~uke, i nazadka bawi, du`ine nekih 22 kilometra.

U julu mesecu 2011.godine, po upoz-navawu sa sokobawskim planinarima,re{ismo da nas oni provedu stazom koju sukoji mesec pre toga o~istili, obele`ili,premerili.

Nismo uop{te o~ekivali da na onakavna~in mo`emo biti do~ekani, niti da to-liko entuzijazma mo`e biti ulo`eno upripremu jedne planinarske staze, vaqdazato {to smo do tada na Devicu i{li gorepomenutim kra}im putem.

Danima pre na-{eg susreta, jav nostSokobawe bila je up-oznata sa na{imdolaskom. Ta~no udogovoreno vreme, ucentru Sokobawe,kod ~uvenog „Milo -{evog konaka“, ve-liki broj tamo{wihplaninara i gra|anado~ekao nas je is-krenim osmehom,qubazno{}u... Toli -ko se vodilo ra~unada sve protekne u na-jboqem redu, da jesvaki u~esnik dobio

overenu u~esni~ku kwi`icu za uspon! MnogeNi{lije bile su pomalo zbuwene ovakvimdo~ekom, ali kada osetimo da smo nekomeiskreno dragi, da se neko potrudio okona{eg dolaska, {ta drugo re}i, osim jednogvelikog hvala... hvala na svemu, i hvala{to mo`emo ne{to nau~iti od vas, dragiprijateqi iz Sokobawe.

Prvih stotinu metara, simboli~no, vodipreko {etali{ta u Sokobawi. Preko leta,ovaj draguq Srbije pun je gostiju i na-mernika, svih uzrasta, a mi smo biliponosni {to {etamo promenadom gde sunekada slobodno vreme provodili i kwazMilo{, i Stevan Sremac, i BranislavNu{i}... Oni u fra kovima, sa {e{irima iobavezno drvenim, elegantim {tapovima urukama, mi, opet, u gojzericama, sa ka~ke-tima i planinarskim {tapovima na raskla-pawe!

Zatim, postepeno prolazimo pored svere|ih ku}a u Sokobawi, napu{tamo bawskojezgro i pewemo se putem na kome od samogpo~etka ima i planinarskih putokaza, kojipokazuju put do staza zdravqa i zdrav -stvenih centara.

Vrlo brzo nam se, ka severu, ukazuje celaSokobawska kotlina i, naravno, mo}niRtaw, u savr{eno vedrom danu.

Predvi|eno je prvo ve}e zadr`avawe navrhu Golemi kamen, ne{to vi{em od 500metara. Do wega vodi {umska staza, sapostepenim usponom, stalnim, ali ne i pre-nagqenim. Gusta listopadna {uma je do-brodo{la za{tita od sunca koje nemi -losrdno pe~e. Staza je ne samo obele`enave} i savr{eno o~i{}ena. Ka`u na{idoma}ini, obele`ili su zavr{etak {kolskegodine tako {to su sokobawske osnovce isred wo{kolce izveli na O{tru ~uku. Astazu su pre toga pripremili, tako danikakvo suvi{no rastiwe ne ometa kretaweplaninara.

26

Planina Devica nalazi se ju`nood Sokobawe, reklo bi se da se nad-vija nad wom. Kako joj i ime go-vori,pitoma je, blaga, osim jednog dela,koji je i najlep{i na celom podru~ju:to je vrh O{tra ~uka (1174 m). Ovajvrh je jedna sten~uga, sa tri stranesveta potpuno nepristupa~na,opasna, izuzetan vidikovac, a is-tovremeno i ta~ka koja se odasvud sajuga i i istoka Srbije mo`e uo~iti.

Posmatamo li podru~je planineDevice sa, na primer, Suve planine,uo~i}emo veliku sli~nost izme|uO{tre ~uke i Rtwa. ^ak se i nalazena istoj liniji pogleda. Zapravo, onikoji ne obrate pa`wu, pomisli}e dase odjedanput Rtaw znatno pomeriona jug. Tek na drugi pogled, vide}emoda je rtawska piramida ipak znatnovi{a i prostranija u odnosu naispup~ewe planine Device. Rtaw,tako, svoj vrh zari}e, poput kopqa,me|u oblake, dok }e se O{tra ~uka natom poduhvatu zaustaviti negde napola puta, para}e nebo, ali samo „donegde“.

ODSOKOBAWE DO O[TRE^UKE... I NAZAD

Planina Devica

ПУТОПИСИ

Eto nas i na Golemom kamenu. Ispodlitice, ugledasmo, tik iznad desne obalereke Moravice, ostatke drevnog vizanti-jskog Sokograda. Opet, ne{to daqe, rtawskimasiv sa piramidom! Kao da dodatno motrina sve planinare.

Naizmeni~no se fotografi{emo. Blizu~etrdesetak qudi se uputilo ka O{troj~uki, a na ovom prvom vidikovcu ne mo`estati vi{e od par nas. Me|utim, strpqewese isplati, a ugledav{i mo}nu starinuSokograd, ve} se javqaju obrisi budu}e dvo -dnevne akcije ni{kih planinara uSokobawi, gde bi u jednom danu pre{li ovustazu a drugog dana bi ure|enim stazamai{li do Sokograda i nazad.

Nastavqamo daqe... Jo{ smo u {umi, idaqe se pewemo, lagano, postepeno, bezijednog iole zahtevnijeg dela. Na poloviniputa ka O{troj ~uki, izlazimo iz {ume inaizlazimo na cvetnu livadu. Pravo vremeza ne{to du`i odmor. Do sada, O{tru ~ukunismo mogli videti. A mi koji smo tolikoputa bili na woj, ali uvek iz pravca prevojaVlasina, sada nestrpqivo o~ekujemo da jespazimo sa wene severne strane. Kakva lije, pitamo se?

Nedugo po prolasku livade, eto i dugoo~ekivanog prizora: na zapadu, desno od nas,masiv Ozrena, sa najvi{im vrhom Leskovik.Sav je ozeleneo, potpuno druga~iji u odnosuna prizor koji vi|amo kada se oktobra

meseca otisnemo na poznato planinarskookupqawe.

Pravo ispred nas, jedan prkosni ozele-neo {iqak – to je O{tra ~uka. [tr~i takoovaj vrh iznad okoline, svugde su blagi pre-deli, livade, pa{waci, {umarci. Na vrhu seuo~avaju dva obele`ja – krst i barjak, kaodobrodo{lica planinarima. Dodatni motivda se i popnemo na wega. Jo{ malo smo nastazi, a onda otpo~iwemo zavr{ni uspon naO{tru ~uku, preko livade, sa jedine stranevrha gde nema opasnog kamewa.

Posmatraju}i svuda oko nas, ka Rtwu,Ozrenu, Jastrepcu, Svrqi{kim planinama iSuvoj planini, uo~iv{i plodno Pomoravqena zapadu, korak po korak, do|osmo i dota~ke odakle su se mogli uo~iti veliki,beli, drveni krst, i srpska zastava, kojajedva da se pomerala na sasvim slabompovetarcu.

Na O{tro ~uki smo, okon~ali smo prvupolovinu na{eg pohoda. Ponosni na na{eprijateqe, a ponosni i na zastavu i krst podkojima smo. Jo{ jedno prijatno iznena|ewena{ih doma}ina je tu – kwiga utisaka,zakqu~ana u kapiji pored krsta. Onda pe~atsa obrisima vrha. Ostali bi jo{ dugo, dugona O{troj ~uki... No, imamo jo{ dosta toga davidimo. Sledi spu{tawe, i povatak u So-koboawu. Kru`nom stazom, koja }e se upovratku razlikovati od ove koju smopre{li. Pravi kuriozitet je da }emo upovratku, neprimetno i da i nismo togasvesni, pre}i sa Device na Ozren, i uSokobawu, preko jezerceta kod plu}neklinike, i naseqa Podina.

Podno O{tre ~uke, ispod zapadnelitice, nalaze se ostaci jedne prastarecrkve. Kolaju razne pri~e ko je i kada podi-gao to zdawe, od koga je ostalo tek ne{touokvirenog kamewa koje je nekada bilotemeq objekta. Ipak, vernici i me{taniokolnih sela rado dolaze ovde, pale sve}e,odr`avaju tradiciju. I narod ovda{winaziva je „vidovdanska crkva“. Ostaje da senadamo da }e jednog dana biti i obnovqena.

Sre}emo i planinare iz Aleksinca i Re-publike Srpske. Ovi drugi, iz daleka, poprvi put pohode planine u okolini Soko -bawe i Aleksinca. Razmewujemo iskustva,nazdravqamo i me|usobno se pozivamo nabudu}e pohode i avanture

Stari put Ni{ – Sokobawa uzima se zagranicu izme|u Ozrena i De-vice. Kod ~uvene~esme -

izvora [opur, zagazismo na ozrensku teritoriju. Hladna voda u vrelomletwem danu, ima li {ta prirodije? I daqehodamo po stazi koja je obele`ena tako dabi svi, pa i oni najiskusniji planinari,morali da za to odaju priznawe Sokobaw-cima.

Povremeno se okre}emo, iza nas jeO{tra ~uka u ko zna kom po redu prikazu.Uvek druga~ija, ali sve lep{a i lep{a.Sti`emo do malog jezera kod klinike zaplu}ne bolesti. Prvi znak da smo predSokobawom. Pri kraju pohoda,do`ivqavamo ne{to {to }e zauvek ostati use}awu – obilazak vodopada Ripaqka.Malo ispod plu}ne klinike, postoji ure|enastaza, sa drvenom ogradom. [to vi{e niz wuidemo, to kroz vazduh sve ja~e dopire hukvode. Iza leve okuke, imalo se {ta ivideti: ogroman, nekoliko desetina visokvodopad, prili~no uzan, ali sna`an. Mo`emu se sasvim pri}i. Onako umornima, kapivode koje se ras pr{uju po nama itekako pri-jaju. Sokobawci s ponosom tvrde, kako je ovajvodopad jedno od prvih za{ti}enih prirod-nih dobara u Srbiji, iz vremena neposrednoposle drugog svetskog rata.

Na{ prvi zajedni~ki pohod sa dragimplaninarima iz Sokobawe se privodi kraju.Sva o~ekivawa su prevazi|ena. Divni qudi,planinari, na{i novi prijateqi. Oni koji,tog dana, iz dragog nam Ni{a nisu krenulina ova izlet – kasnije su se pokajali.Sre}om, te }e biti jo{ mnogo prilika za is-pravku.

Drago nam je da je sada i tre}a planina uokolini Sokobawe potpuno spremna zado~ek i mnogo ve}eg broja planinara nego{to je ovoga dana bilo. Ne bismo seiznedili kad bi na{i doma}ini do slede}egsusreta prokr~ili jo{ koju stazu kroz De-vicu i Ozren.

Oni su pravi primer kako se voli svojkraj i kako se ~ini sve da on bude ~istiji,lep{i, sre}niji.

Miroslav Dokman, Ni{

27

Greben planine Device

ПУТОПИСИ

Lakonogi i otvorenih misli, krenulo 19 planinara u susret jed-nom od vrhova Suvobora, Rajcu. Sve do sela Slavkovica, nije senazirao ve}i sloj snijega. Tek da stvori idili~an prizor, napadaoje tanki sloj bijelog pokriva~a. Pewu}i se serpentinama u pravcuplaninarskog doma, slika se ubrzano mijewala. Debqi jastuci sni-jega su se ba{karili pred o~ima, a putem se ve} sporije vozilo.Nai|osmo na zaustavqen autobus, koji uspjesmo mimoi}i i uskoro sena|osmo na zatrpanom parkingu ispod doma. Pola sata je bilo dovo-qno da se svi pripreme za pje{a~ku turu. Krenusmo u 10h. Poznatimputem, pored kafane “Lova~ke pri~e“, krenuo je lagani uspon. Ve}prvi koraci van asfalta su pokazali da ne}e biti opu{tena {etwa.Staza koja vodi ka Dobrim vodama, nazirala se samo vrhovimaograde. Sve zameteno i zatrpano. Ve}i dio puta sam izigravaoralicu, idu}i na ~elu kolone. Trinaestogodi{wi Milo{ je hrabroskakutao po od stope do stope. Milan je zdu{no davao svoj prte}idoprinos. Pratwa nam je bila ~etverono`na i obu~ena u crno.

Odli~no su obavilizadatak. Imali smo inekoliko erotskihscena, gratis. Do koli-be smo stigli prili-~no oznojeni, uprkosvjetru i hladno}i.Pauza nije mogla bitiduga, pa nastavismokretawe kroz famoznubjelinu. Tamni oblacisu, velikom brzinom,slali krupne kumu-luse na zadatak. Znacioluje postajali svevidqiviji. Sje~emo~uvene raja~ke livadei ulazimo u „Vu~ijetrkali{te“. Taj terenje vaqda po ovakvomkijametu i dobio ime.Svakako izaziva uti-

sak respektivne qepote.[umskim dijelom staze,nastavqamo naporno ho-dawe. Aca je svakih 5minuta pitao koliko jo{ima do planinarske ku-}e. Dobijao je uvijek istiodgovor: jo{ 10 minuta.Odavno du`ih 10 minutanije potro{eno. Ipak,osim blage nervoze kodnekoliko pripadnikaekipe, ve}ih posledicado Dobrih voda, nijebilo. Do~eka nas ku}ica,u{u{kana bajkovitimnanosima. Gleda nas ok-nima smrznutih prozora,nude}i zakqu~ana vrata.[}u}uriv{i se u zaklowenim kutcima, pojedosmo sendvi~e i ostalegrickalice. Brzo hla|ewe nas je tjeralo na pokret. Trebalo nam je2,30h za 6km u jednom pravcu. To nas ~eka i za natrag. Idemo istim,upr}enim, tragom. Ne{to lak{a verzija. Na bri{u}im prostorimatrag je ve} zameten. Opet sam se pretvorio u ralicu. Simpati~anposao . Skidawe kalorija, holesterola, triglicerida... Ostah,skoro, i bez |onova. U par navrata oblaci se razmako{e iprikaza{e obli`we vrhove u bjeloj odori. Imalo se {ta i fotkati.Repriza odmora kod kolibe. Jedan pse}i primjerak prijateqa, jeostao vjeran. Dva su nestala u {umi gone}i , samo wima, poznate zv-jerke. Prolazimo ispod vrha Rajca. Nije bilo smisla kopati tuneldo gore. Vidimo po~etak staze, pa malo ubrzasmo. U tom momentuoluja daje sve od sebe. Snijeg frca u o~i. Vidqivost pada na dese-tak metara. Umorni, mokri i sa osmjehom se do~epasmo asfalta. Parstotina metara i eto nas u domu. Doma}in Rajko, {iroke du{e,do~ekuje nas ozaren. Otkri{e se crvena lica sa plavim nosevima.Miris doma}e kuhiwe i raznih napitaka, ugrija{e planinarskasrca. Prepu{teni trenutcima hedonizma, bla`enih izraza lica sera{irismo po trpezariji. U`ivawe potraja do 18h. Rastasmo se odtoplog doma i wegovih uku}ana,pa gegaju}i krenusmo za Borom uwegov minibus. Obzirom da je i on u~estvovao u ovom, malom,hoda~kom podvigu, odli~no se dr`ao i za volanom. Neosjetno,prosto klize}i ibarskom magistralom, doveze nas u na{e sivenaseobine. Swe`na nedeqa se bli`ila kraju.

Ponedeqak }e obiqe`iti, blaga, upala mi{i}a i do kraja na-puwene, alkalne, baterije planinarske du{e. Nek potraje doslede}e akcije. Vrijedilo je!

Branislav Makqenovi}

28

RAJA^KABJELINA

Planinari PD „Zmaj“ iz Zve~ana i KosovskeMitrovice boravili su 12. novembra 2011. naobroncima ju`nog dela Kopaonika.

Tog prohladnog novembarskog jutra, u cik zore,mala ekspedicija „zmajevaca“ krenula je sa `eqom dai pored svih te{ko}a stigne do Leposavi}a i bude deokaravana koji }e planinariti padinama Kopaonika.Do~ekali su nas qubazni doma}ini iz PD „Kopaonik“iz Leposavi}a i wihov predsednik, uvek srda~ni RadeKne`evi}. Bilo je tu oko 70 planinara iz mnogih kra-jeva Srbije (Beograda, Kragujevca, Novog Sada,Kraqeva, Subotice) i na{e kom{ije iz PD „Berim“ izZubinog potoka. Neki od wih stigli su predhodnog danavozom po{to su svi putni pravci od Jariwa bilizatvoreni od strane vojnika KFOR-a. Zbog blokadeputeva na akciji je bilo mawe u~esnika nego predhod-nih godina.

Po{li smo autobusom iz Leposavi}a do rud-nika @uta Prla. Odatle se izlazi na stazu dugu 20kmsa usponom oko 700m i spu{tawem oko 1200m. Prvo seloJelakce do~ekuje nas u ti{ini mnogih napu{tenih ku}a.Ku}ice od kamena stare su vi{e od pola veka. Malo-brojni me{tani radoznalo zapitkuju odakle smo.

Put nastavqamo usponom i oko podneva ve} smona vrhu [iqak 1630m. Odatle je veoma lep pogled naPan~i}ev vrh, Goliju, Mokru goru. Sunce topi ledeneiglice iwa. Prolazimo pored malog zamrznutog jezera.Tu su jo{ i vrhovi Koznince 1442m, Ciculin 1057m,

zatim mesta Lukare i Kne`evo brdo. Sladimo se zre-lim {ipurkom, trwinama i jabukama. Jesewe boje rujaprate svaku na{u stopu. Teren je travnat sa malokamewa. Spu{tamo se do sela Mosnice. Ovu lepotu ukamenu, travi, bukovom i hrastovom listu bele`imofotoaparatima jer je vredi ovekove~iti. Dan je veomalep, sun~an i bez vetra. Iz sela Mosnice autobus nasvra}a u Leposavi} posle 16 ~asova. ^eka nas toplipasuq iz kazana i zavr{etak dana{we akcije koju ipakne zavr{avamo ovde. Pe~ate akcije dobijamo nabarikadi u Jariwu. Pridru`ujemo se hrabrim bran-iocima na nekoliko sati . Uz plamen dogorelih drvapri~amo o planinama, sa budnim pogledom nabodqikavu `icu i vojnike ameri~kog KFOR-a.

No} je hladna . Mese~ina i zvezdano nebo os-vetqavaju nam put. Klizimo no}nim stazama povratkaposle jo{ jedne uspele akcije.

Nikola Pa~ariz, Zve~an

Na ju`nim padinama Kopaonika izvedena je tradicionalna planinarska akcija

„[atorice 2011“

JESEWE RAVNODNEVICE

IS

SN

145

2-74

56

POD PE]INSKIMSVODOM