VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

PREDMET

POSLOVNO PRAVO

SEMINARSKI RAD

ČEK (pojam, elementi i vrste čeka)

Profesor: Student:Prof. dr Zoran Radulović Ana Šarić Br. Indeksa: 100-045/09

ČAČAK, jun 2010.

SADRŽAJ

1.UVOD..........................................................................................................2

2.ČEK.............................................................................................................5

2.1.POJAM,OSOBINE I BITNI ELEMENTI ČEKA...............................................5

3.ČEKOVNI POSLOVI................................................................................8

3.1.IZDAVANJE,PRENOS I AVAL ČEKA..........................................................8

3.2.PREZENTACIJA NA ISPLATU I ISPLATA ČEKA..........................................9

3.3.OPOZIV ČEKA.......................................................................................10

3.4.REGRES ZBOG NEISPLATE.....................................................................11

4.VRSTE ČEKA..........................................................................................12

5. ZAKLJUČAK..........................................................................................16

6. LITERATURA........................................................................................18

1

1.UVOD

Da bismo predstavili pojam čeka neophodno je da se prvo upoznamo

sa pojmom hartija od vrednosti. Prema članu 234. Zakona o obligacionim

odnosima,hartija od vrednosti je pisana isprava,kojom se njen izdavalac

obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom

imaocu. Postoje različita shvatanja prilikom utvrđivanja pojedinih osobina

hartija od vrednosti. Ono što uvek važi je :

1. da je hartija od vrednosti uvek pisana isprava;

2. da hartija od vrednosti sadrži pismenu dozvolu izdavaoca;

3. da se pismena obaveza koja je uneta u hartiju od vrednosti mora

ispuniti njenom zakonitom imaocu tj. zakonitom imaocu hartija

od vrednosti.

Pored ovih osobina zastupljena su i druga svojstva hartija od vrednosti

kao što su i :

1. da se u hartijama od vrednosti ne može raditi o svakoj vrsti

obaveze,već samo o pojedinim vrstama obaveza koje su

pretežno i prvenstveno imovinskog karaktera. One mogu

sadržavati,uz imovinske obaveze i neke druge obaveze,ali ne

mogu bez imovinskih obaveza;

2. da hartije od vrednosti mogu sadržavati pojedina ovlašćenja

imaocu hartija od vrednosti koja nisu istovremeno direktne i

neposredne obaveze izdavaoca hartija od vrednosti;

3. da je veoma visok stepen formalne strogosti hartija od

vrednosti;

2

4. da hartije od vrednosti stvaraju ne samo izdavaocu nego i

svakom dužniku po toj hartiji od vrednosti veoma strogu

obavezu koja lišava dužnika mogućnosti pojedinih vrsta hartija

od vrednosti,ali je ova strogost mnogo jače izražena kod svih

vrsta hartija od vrednosti nego kod pismenih isprava;

5. pravo koje je pismeno konstatovano na hartiji od vrednosti ne

može se ostvariti na drugi način nego jedino upotrebom

hartijom od vrednosti.

Hartije od vrednosti imaju ogroman značaj u svakome društvu u kome

je organizovano robno-novčano tržište. One predstavljaju negocijabilne

(prenosive)isprave. Njihovim prenosom istovremeno se prenose i prava koja

su u njima inkorporisana.

Postoje četiri kriterijuma od kojih se polazi prilikom utvrđivanja

pojedinih vrsta hartija od vrednosti:

1. prema načinu određivanja imaoca prava iz hartija od vrednosti

(HOV na ime,HOV na donosioca,HOV po naredbi,alternativne

HOV i mešovite HOV);

2. prema karakteru inkorporisanog prava u hartiji od vrednosti

(obligaciono-pravne HOV,stvarno-pravne HOV i HOV sa

pravom učešća);

3. prema stepenu povezanosti sa osnovnim pravnim poslom zbog

koga je došlo do izdavanja hartija od vrednosti i prema

mogućnosti uticaja osnovnog pravnog posla na ostvarenje i

prenos prava iz hartija od vrednosti (apstraktne HOV i kazualne

HOV);

4. prema načinu postanka prava iz hartija od vrednosti

(konstitutivne HOV i nekonstitutivne ili deklarativne HOV).

3

Ono što je karakteristično za hartije od vrednosti jeste da se pravo iz

hartije na određeni način može preneti. U „Zakonu o obligacionim

odnosima“,i to u čl. 241-249 nalaze se opšta pravila o prenosu hartija od

vrednosti. U ovim odredbama regulisan je:prenos prava iz hartije na

donosilaca;prenos prava iz hartije na ime;prenos prava iz hartije po

naredbi;vrste indosamenta;prenos punomoćja i prenos za zalogu;dokazivanje

zakonitosti prenosa i zabrana prenosa.

Pošto smo se upoznali sa osnovnim svojstvima hartija od vrednosti,u

narednom izlaganju fokusiraćemo se na ono što je i tema ovog seminarskog

rada a to je ček kao hartija od vrednosti.

4

2.ČEK

2.1. Pojam,osobine i bitni elementi čeka

Ček je pisana isprava na osnovu koje jedno lice-trasant,daje nalog

drugom-trasatu kod koga on ima raspoloživa sredstva,da bezuslovno plati po

viđenju određenu sumu označenom korisniku ili nekom drugom prema

remitentovoj naredbi,ili jednostavno donosiocu.

Bitna razlika između menice i čeka sastoji se u tome što kod menice u

trenutku njenog izdavanja kod trasanta ne mora da postoji pokriće,a kod

čeka ovo pokriće mora da postoji od momenta izdavanja čeka. Izdavanje

čeka bez pokrića predstavlja krivično delo. Ček kao sredstvo plaćanja ima

takvu osobinu kako u domaćim transakcijama tako i u međunarodnim.

Čekovno pravo je danas u svetu unificirano. 1931. godine doneta je

konvencija o jednoobraznom čekovnom zakonu,te konvencija o regulisanju

izvesnih sukoba zakona kod čeka i konvencija o taksama u materiji čeka. Na

osnovu ovako unificranog međunarodnog prava o čeku u našoj zemlji 1946.

godine donet je zakon o čeku,sa obzirom da je naša zemlja ratifikovala

odnose međunarodne konvencije.

Ček je stroga i formalna hartija od vrednosti pa za njega važe sva

načela koja važe i u meničnom pravu. To su načelo formalnosti , načelo

inkorporacije , načelo neposrednosti , načelo samostalnosti , načelo strogosti

, načelo solidarnosti , načelo apstraktnosti i načelo obaveznosti iskazivanja

čeka u određenoj vrsti novca.

Ček je formalna hartija od vrednosti koja nije punovažna ukoliko nije

izdata u zakonskoj formi i ukoliko ne sadrži bitne elemente koje za

izdavanje čeka zahteva zakon. Bitni čekovni elementi su : označenje da se

5

radi o čeku,bezuslovni nalog za isplatu naznačene svote novca iz trasantovog

pokrića kod trasata,ime odnosno firmu trasata (banke),mesto plaćanja

čeka,datum i mesto izdavanja čeka,potpis izdavaoca čeka. U samom slogu

čeka mora se označiti upotrebom reči-ček,da se radi o čeku,na jeziku na

kojem se ček izdaje. Sa ovim nema većih poteškoća,obzirom da određene

ovlašćene institucije emituju čekove u vidu formulara-blanketa.

Ček kao i menica mora da sadrži bezuslovni nalog za isplatu određene

svote novca. Čekovna svota mora da se označi kako brojem tako i

slovima.Sem ove naznake nije dozvoljeno dodavati dodatne sume novca

čeku,kao što su na primer kamate. Međutim,ako je to i učinjeno,ček nije

nevažan,jer po samom zakonu ako se odredi i kamata u čeku smatra se kao i

da nije napisana. Takođe zabranjeno je uslovljavanje isplate čeka na bilo

koji drugi način.

Ime ili firma trasata,moraju da budu upisane u samom čeku. Za

razliku od menice po samoj „Ženevskoj konvenciji“,kada se radi o čeku

trasat može da bude samo neka banka. Međutim,u međunarodnom platnom

prometu ček može da se vuče i na neko drugo lice,ukoliko je po zakonu

zemlje gde se ček plaća dozvoljeno da ta lica mogu da budu trasati. Prema

našem „Zakonu o čeku“, trasiranje čeka vrši se isključivo na banku kod koje

se i inače deponuju novčana sredstva. Ček se plaća po viđenju,što znači da

označenje dospelosti ne predstavlja bitan sastojak čeka. Ako bi,prema

tome,dospelost bila drugačije označena,takva isprava izgubila bi pravno

dejstvo čeka.

Ček mora da sadrži i potpis trasanta,izdavaoca čeka. Po pravilu,to je

jedno lice,ali dozvoljeno je da i više lica izdaju jedan ček,pa se onda radi o

sutrasantima. Trasant je glavni čekovni dužnik po izdatom čeku,i to ostaje

sve do momenta dok ga trasat,dakle banka ne isplati. Kod ovoga,još jednom

6

je značajno podvući,da trasant ne sme da izda ček ukoliko u momentu

njegovog izdavanja nema pokrića kod trasata.

U čekovnom slogu moraju da budu označeni i mesto i datum

izdavanja čeka. Što se tiče mesta izdavanja,ako ono nije posebno

označeno,predpostavlja se da je to mesto pored trasantovog potpisa. Datum

izdavanja čeka je takođe bitni čekovni element i bez njega ček bi se smatrao

nevažećim. Takođe mora biti određeno i mesto plaćanja čeka,kako u

geografskom pogledu (u kojem gradu,u kojoj državi),tako i putem

određivanja banke u kojoj će se ček naplatiti.

Pored navedenih bitnih elemenata u ček se mogu uneti i klauzule kao

na primer :klauzula o izveštaju ili bez izveštaja,klauzula bez troškova (bez

protesta) i klauzula o moneti (unosi se u ček kada se radi o međunarodnom

prometu).

7

3.ČEKOVNI POSLOVI

Budući da se radi o strogo formalnoj hartiji od vrednosti,postoje

određene čekovne radnje i to su:izdavanje čeka,zatim prenos čeka

(indosament),aval čeka,prezentacija čeka na isplatu,isplata čeka,opoziv i

regres čeka.

3.1.Izdavanje,prenos i aval čeka

Izdavanje čeka je veoma slično izdavanju menice,samo što

trasant,izdavalac čeka mora u trenutku izdavanja ovog pisma ima

odgovarajuće pokriće kod trasata,banke. Ovo pokriće mora da je u novcu ili

novčanom potraživanju,a ne u robi ili hartijama od vrednosti.

Popunjavanje čeka stavljanjem trasantovog potpisa,kao i predajom

čeka remitentu,smatra se da je ček izdat. Sadržaj čeka može se ispisati i

mašinom,ali potpis mora da je izvršen svojeručno (ako je izdavalac čeka

pravno lice onda uz potpis ovlašćenog lica mora da se stavi i pečat

preduzeća).

Ček na ime ili po naredbi prenosi se indosamentom,ukoliko nije u

njega uneta rekta-klauzula; ček na donosioca jednostavnom predajom ove

hartije od vrednosti iz ruke u ruku, a rekta-ček prenosi se putem građansko-

pravnog ustupanja (cesije). Pravila o indosiranju menice odnose se i na

prenos čeka,sa izuzetkom što kod čeka postoji samo vlasnički i

punomoćnički indosament.

Davanjem jemstva (avala) obezbeđuje se isplata celog ili delimičnog

iznosa označenog u čeku. Avalista može biti svako lice osim trasata,a ako

nije označeno za koga je dato jemstvo,onda će se smatrati da je dato za

8

trasanta. Obaveza avaliste je solidarna i odnosi se samo na onaj iznos na koji

je avalista dao jemstvo.

3.2.Prezentacija na isplatu i isplata čeka

Prezentacija čeka na isplatu je takva čekovna radnja koja obavezuje

imaoca čekada prilikom zahteva za isplatu podnese (prezentira) ček trasantu

u mestu plaćanja čeka. Rok za prezentaciju čeka kreće se od 8-70 dana u

zavisnosti od udaljenosti mesta izdavanja i mesta plaćanja. Momentom

izdavanja čeka počinje da teče rok za njegovu prezentaciju.

U našoj zemlji ček plativ mora da se podnese trasatu na isplatu u

sledećim rokovima:u roku od 8 dana ako je mesto izdavanja i mesto plaćanja

jedno isto mesto u našoj zemlji;u roku od 15 dana,ako su mesto izdavanja i

plaćanja različita a oba su u našoj zemlji;u roku od 20 dana,ako je ček plativ

u zemlji izdat u nekoj od evropskih zemalja;ako je ček izdat u nekoj

vanevropskoj zemlji i to na obalama Sredozemnog ili Crnog mora

uključujući i ostrva u njima,onda je rok za prezentaciju u našoj zemlji 40

dana od momenta izdavanja;i ako je ček izdat u nekoj zemlji izvan Evrope u

roku od 70 dana mora se prezentirati radi isplate u našoj zemlji.

Napomenućemo,da za pojedine vrste čekova kao što su

cirkularni,putnički i drugi mogu biti predviđeni posebnim zakonom i

posebni rokovi za prezentaciju za isplatu (za cirkularni,na primer iznosi 6

meseci od dana izdavanja).

Nepoštovanje utvrđenih rokova za prezentaciju čeka povlači

odgovarajuće posledice. Imalac čeka gubi svoja regresna prava prema svim

9

regresnim dužnicima izuzev prema trasantu. Trasant ostaje u obavezi sve do

nastupanja zastarelosti čeka.

Isplata čeka je čekovno-pravna radnja kojom trasant na osnovu

blagovremene prezentacije čeka i provere podnosioca kao zakonskog imaoca

čeka vrši isplatu označene sume. Proveravanje podnosioca čeka ima poseban

značaj polazeći od toga da zakoniti imalac čeka zasniva svoje pravo na

neprekinutom nizu indosamenata. Ako na poleđini čeka na ime ili po naredbi

nema upisanih indosamenata,trasat je dužan da se uveri da li je podnosilac

čeka identičan sa remitentom,licem na čije ime ili po čijoj naredbi je ček

izdat. Kod čeka na donosioca nema svih onih oblika proveravanja i trasat

može isplatiti označenu sumu svakom licu koje prezentira takav ček.

Isplatom čeka u celosti od strane trasata gase se obaveze indosanata i

trasanta. Zato trasat ima pravo da zahteva od imaoca čeka da mu ovaj na

samom čeku potvrdi da je izvršena isplata.

3.3.Opoziv čeka

Opoziv čeka je čekovno-pravna radnja kojom trasant zabranjuje

trasatu da po određenom čeku izvrši isplatu iz njegovog pokrića. Opoziv

čeka se može učiniti : protekom roka na prezentaciju čeka na isplatu,ali i pre

proteka roka za prezentaciju čeka na ime ili po naredbi,pod uslovom da je

opoziv stigao trasatu pre nego što je ovaj izvršio isplatu čeka. Obično se

opoziv vrši u pismenoj formi.

10

3.4.Regres zbog neisplate

Regres zbog neisplate vrši imalac čeka,u slučaju trasatovog odbijanja

da plati iznos označen u čeku,protiv trasanta,avaliste i svojih prethodnika

(eventualnih indosanata), radi naplate čekovnog potraživanja.

Da bi imalac čeka mogao da ostvari svoje regresno pravo potrebno je

da u zakonskom roku podnese ček na isplatu i da u slučaju potpunog ili

delimičnog odbijanja isplate od strane trasata podigne protest zbog neisplate.

Redovan način protesta može se zameniti potpisanom izjavom trasata na

čeku kojom odbija da izvrši isplatu čeka uz stavljanje datuma kad je ček bio

prezentiran radi isplate. Ovakva izjava se mora u toku protestnog roka,po

zahtevu imaoca čeka,uneti u protestni registar što se mora od strane od

protestnog organa-suda potvrditi na čeku ili njegovom alonžu.

Regresni zahtev imaoca čeka prema trasantu i indosantima zastareva

za 6 meseci od momenta koji obeležava rok za prezentaciju čeka radi isplate.

Takođe i regresni zahtevi indosanata jednoh protiv drugih ili protiv trasanata

zastarevaju za 6 meseci. To znači da će po proteku 6 meseci od momenta

kada je indosant iskupio ček,ili je protiv njega podignuta tužba,nastupiti

zastarelost regresnih zahteva.

11

4.VRSTE ČEKA

Prema načinu određivanja nosilaca prava,čekovi se dele na ček na

ime,ček po naredbi i ček na donosioca. Prema obliku i nameni čekovi se dele

na : barirani ček , isplatni ili gotovinski ček , virmanski (obračunski) ček ,

cirkularni ček , akreditivni ček , putnički ček i ček banke za tekuće račune

građana.

Barirani ček je dobio naziv po precrtaju dvema paralelnim linijama

dijagonalno povučenim iz uglova čeka. Precrtaj može biti opšti ili poseban.

Barirani ček sa opštim precrtanjem raspoznaje se po paralelnim linijama

između kojih nije ništa naznačeno,ali je samo stavljena oznaka „preko

banke“. Imalac ovakvog čeka može naplatiti označeni iznos od trasata preko

ma koje banke (koja u tom slučaju vrši ulogu posrednika). Barirani ček sa

posebnim precrtajem raspoznaje se po paralelnim linijama između kojih je

označeno ime banke,preko koje se može izvršiti naplata čeka. Precrtavanje

čeka može izvršiti trasant ili imalac čeka,s tim što se opšti precrtaj može

uvek pretvoriti u posebni. Nasuprot ovome,nije dozvoljeno pretvaranje

posebnog u opšti precrtaj.

Barirani ček,bilo sa opštim ili posebnim precrtajem trasat ne isplaćuje

u gotovom novcu imaoca čeka,već ga dostavlja onoj banci koja se javlja kao

posrednik za naplatu i koja taj iznos stavlja na raspolaganje imaocu čeka

preko njegovog žiro-računa.

Isplatni ili gotovinski ček je novčani instrument kojim imalac računa

daje nalog trasatu da čekovnu sumu isplati u gotovom iznosu imaocu čeka ili

po njegovoj naredbi. Ovi čekovi koriste se najčešće za isplatu ličnih

dohodaka.

12

Virmanski (obračunski) ček na prednjoj strani nosi oznaku „samo za

obračun“. Ovom klauzulom zabranjuje se isplata u gotovom novcu i ček

služi samo za obračun. On predstavlja neku vrstu naloga na osnovu koga

banka,kao trasat,smanjuje za iznos čeka tekući račun izdavaoca čeka,a

povećava tekući račun korisnika (remitenta). Oznaku na čeku „samo za

obračun“ ili drugi izraz koji to isto znači,može staviti trasant ili svaki imalac

čeka. Virmanski ček se najčešće upotrebljava u robnom prometu između

preduzeća i lako se raspoznaje po svojoj crvenoj boji.

Cirkularni ček izdaje banka korisniku koji od nje ima

pokriće,ovlašćujući ga da isplatu čeka može tražiti od bilo koje njene

poslovne jedinice ili banke korespomdenta. Ovom vrstom čeka se uveliko

olakšava plaćanje i otkalnja upotreba gotovog novca. Cirkularni čekovi

imaju duži rok važenja : oni važe 6 meseci,računajući od dana izdavanja. U

našoj zemlji službu po cirkularnim čekovima vrši Narodna banka Srbije.

Akreditivni ček se upotrebljava kod nas pri otkupu poljoprivrednih

proizvoda od proizvođača. Kod ovakvog čeka trasant je preduzeće koje se

bavi otkupom poljoprivrednih proizvoda,trasant je Narodna banka Srbije,a

korisnik (remitent) je onaj proizvođač koji na ime cene za prodate proizvode

dobija ovaj ček na odgovarajući iznos. Korisnik može dobijene čekove

naplatiti u gotovu kod svih poslovnih jedinica Narodne banke Srbije i na

svakoj pošti. Osim toga,on može ove čekove koristiti za kupovinu

industrijske robe,za plaćanje poreza i td. Akreditivni ček važi 3 meseca

računajući od dana izdavanja. On glasi na okrugle,unapred na čeku

odštampane iznose. Ovakav ček glasi na ime određenog lica (proizvođača).

Putnički ček izdaje se obično u korist putnika,turista,trgovca i drugih.

Kod nas ove čekove izdaje Narodna banka Srbije,i to na okrugle iznose i

prodaje ih korisnicima,preko svojih korespondenata u inostranstvu. Oni se

13

mogu upotrebiti za plaćanje saobraćajnih ili drugih usluga,taksa,poreza ili

drugih dažbina. Ovi čekovi se mogu naplatiti i u gotovom novcu u svakoj

menjačnici ili pošti. Putnički čekovi važe 3 meseca računajući od dana kada

kupac kao trasant stavi datum i mesto izdavanja čeka.

Ček banke za tekuće račune građana predstavlja međubankarskim

sporazumom jedinstveni instrument plaćanja u obliku tzv. rekta-čeka uz sva

prava i obaveze koje proističu iz Zakona o čeku. Čekovne blankete izdaje

banka tekućih računa odmah posle prvog prispeća sredstava na račun

bančinog klijenta i to u količini koja zavisi,po pravilu od visine stalnog

mesečnog priliva sredstava,od poverenja banke prema vlasniku tekućeg

računa,od potrebe vlasnika računa za većim brojem blanketa,s obzirom na

duži boravak u mestu van sedišta banke i slično.

Ček banke za tekuće račune građana spada u posebnu vrstu čekova

poznatih pod nazivom-limitirani. Ovaj naziv potiče otuda što je kod nekih

čekova unapred štampan iznos na koji ček glasi ili taj iznos do izvesne sume

može trasat sam da označi,znači,do nekog unapred utvrđenog limita. U

slučaju potrebe za plaćanjem veće sume,izdavalac će morati da upotrebi dva

ili više čekova.

Čekovni blanket se sastoji iz talona i čeka. Talon mora da sadrži

trasant u svojoj čekovnoj knjižici radi svoje evidencije o izdatim čekovima i

trebalo bi da ga čuva najmanje 6 meseci. Svakako da takvo upozorenje ima

svoj značaj naročito za slučaj gubitka nekog čeka kada se na osnovu

eventualne reklamacije,mora da izvrši rekonstrukcija podataka. Talon u

takvim slučajevima može da predstavlja,ako ne materijalni dokaz o izdatom

čeku,onda ozbiljan indikator o izvršenoj obavezi plaćanja. Sam ček

predstavlja hartiju od vrednosti koju trasant čitko ispisuje (bez

14

precrtavanja,brisanja ili dodavanja) i potpisanu predaje korisniku čeka

(remitentu).

15

5. ZAKLJUČAK

Kao što je već rečeno u prethodnom izlaganju,ček je vrlo

rasprostranjena hartija od vrednosti i veoma je značajna u savremenom

platnom prometu. Etimološki reč ček potiče od engleske reči „to check“ ,što

znači kontrolisati,proveriti,zadržati. Naime, dužnik je obavezan da kontroliše

i proveri da li je izdavalac čeka obezbedio pokriće kako je ček vukao na

njega i da zadrži nalog za isplatu ako nema tog pokrića.

Ček,kao strogo formalni dokumenat,sadrži određene elemente kao što

su:naziv čeka,naređenje za isplatu određene sume,ime lica koje će ček platiti

(trasat),datum izdavanja čeka. Karakteristike čeka su:

1. ček je hartija od vrednosti koja služi za plaćanje;

2. ček stvara bezuslovnu obavezu da se isplati određena svota

novca;

3. ček kao hartija od vrednosti dospeva uvek po viđenju,i

4. isplatu čeka vrši banka kao trasat iz trasantovog pokrića.

„Ček je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje nalog

(bezuslovan uput) trasatu (banci) da licu određenom u čeku isplati

naznačenu svotu novca iz trasantovog pokrića.“1

Iz ove definicije se vidi da se uspostavlja pravni odnos između tri

subjekta, i to: između izdavaoca čeka (trasanta),čovekovog dužnika (trasata)

i imaoca čeka (remitenta) ili nekog drugog lica.

Ček predstavlja sredstvo plaćanja koje zamenjuje gotov

novac,odnosno surogat novca,koji služi za bezgotovinsko plaćanje,zbog

čega ima veliki ekonomski značaj. Ovakvim bezgotovinskim plaćanjem

1 „Privredno pravo ; Dr. Ilija Galjak; Dr Zoran Radulović Čačak, 2010.

16

izbegavaju se opasnosti čuvanja i manipulisanja gotovim novcem,kao što su

krađe novca,habanje novčanica,fizičko uništavanje novčanica i drugo.

Istovremeno,deponovana sredstva u banci nose kamatu,čime se bar

nominalno uvećavaju (realni prinos zavisi od inflacije).

Upotrebom čeka smanjuje se cirkulacija papirnog i kovanog

novca,uklanja se nekorisno držanje većih količina novca,pojeftinjuje i

pojednostavljulje međunarodni platni promet.

17

6. LITERATURA

1. „Poslovno pravo“ ; Dr. Ilija Galjak; Dr Zoran Radulović

Čačak, 2010.

2. Monetarna ekonomija i bankarski menadžment“ ; Prof.dr

Slobodan Komazec , Prof.dr Žarko Ristić , Prof.dr Jovan Savić ,

Prof.dr Slavko Vukša; Čačak,2006.

3. „Bankarski poslovi i hartije od vrednosti“, prof. dr Slavko

Carić, Novi Sad 2007.

4. „Privredno poslovno pravo sa uvodom u pravo i osnovama

građanskog prava“; dr Borisav Ivošević , dr. Marija Radulović ;

Kotor ,2001.

18