Ćelija

Autor: Dunja Ercegovčević

Osnovne odlike• Ćelija je osnovna strukturna i funkcionalna

građa svih živih bića, osim virusa.• U prirodi postoje i mnogi organizmi koji se

sastoje od jedne ćelije.• Ćelije se međusobno razlikuju ali imaju neke

zajedničke osobine: ~ Rast koji karakteriše neku vrstu ćelije ~ Obavljanje određenih funkcija ~ Primanje signala iz spoljašnje sredine koje ćelija na određeni način odgovara ~ Život ćelije se završava ili deobom ili ćelijskom smrću ~ Jedinstven hemijski sastav ~ Jedinstvena građa

Oblici ćelija• Ćelije mogu imati različite oblike:~ Eritrociti (krv)~ Mišićne~ Stoma na listu~ Nervna ~ Dijatomeja~ Paramecijum~ Spermatozoidi~ Masna~ Koštane• Ćelije mogu imati različitu građu i

oblike u zavisnosti od funkcije.

Razlike između biljne i životinjske ćelije

Ćelijska membrana• Na površini svake ćelije nalazi se

ćelijska membrana.• Ćelijska membrana sačinjena je od dva

slojamasti (fosfo – liipidi) i proteina koji su uronjeni između ta dva sloja fosfo – lipida.

• Uloge membrane su: ~ Daje oblik ćeliji ~ Ograničava ~ Štiti ~ Selektivna prpustljivost• Selektivna prpustljivost je osobina

zahvaljujući kojoj membrana kontroliše šta može u nju a šta da izađe kroz proteine koji su u obliku ,,tunela‚‚. Zahvaljujući građi ovu funkciju membrana može da obavlja.

Citoplazma• Citoplazma predstavlja

unutrašnji sadržaj ćelije, odvojen od jedra, u kome se nalaze ćelijske organele.

• U obliku želatina je.• Citoplazma ima mehaničku

ulogu, to jest, ima ulogu da održi oblik i formu ćelije, kao i da služi kao jastuk u slučaju da dođe do naglog udara ćelije i na taj način zaštiti ćelijske organele. Citoplazma je takođe i mesto vitalnih reakcija neophodne za život, kao što su metabolizam, glikoliza i sinteza proteina.

Ćelijski skelet - citoskelet• Citoskelet se sadrži od

mnogobrojnih vlakana, daje ćeliji oblik i čvrstinu i pristupan je u svim tipovima ćelija.

• Izgrađen je od preko 20 proteina koji omogućavaju:

• Promenu oblika ćelije• Kretanje organela i same ćelije• Međusobno povezivanje ćelija

• Deobu ćelija i kretanje hromozona , izgrađuju deobno

vreteno.

Mitohondrije• Mitrohondije su

energetske organele, gde se stvara energija u procesu ćelijskog disanja.

• Za mitrohondije se može reći da su kao termoelektrane.

Jedro• U jedru se nalazi DNK u kojoj su

skladištene informacije o građi i funkcionisanju ćelije.

• U jedru su skladištene sve potrebne informacije o građi i funkcionisanju.Te informacije se nalaze u naslednom materijalu hromatinu.

• Jedro se sadrži od:1. Jedrov ovoj2. Jedrove pore3. Jedarce4. Hromatin5. Jedrova plazma

Jedrov ovoj

Jedrove pore

Jedarce• Jedarce služi za

organizaciju i stvaranje komponenti ribozoma.

• Loptastog oblika.• Jedarce se nalazi u

unutršnjem sadržaju jedra ( nukleoplazmi ), od koje nije odvojeno membranom.

• Jedro može da sadrži jedno ili više jedarca.

Endoplazmatični retikulum• Endoplazmatični retikulum je

organela koja je izgrađena od membrana i pruža se gotovo kroz celu ćeliju poput mreže. Pruža se od jedra pa kroz ćeliju pa sve do spoljašnje ćelijske membrane.

• Razlikuju se dva tipa endoplazmatičnih retikuluma: Hrapavi endoplazmatični

retikulumi ( Granularni ) uloga mu je sinteza proteina zajedno sa

ribozomima Glatki endoplazmatični retikulumi

učestvuje u sintezi masti, razgradnji otrova i holesterol

pretvara u vitamin D uz pomoć Sunčane svetlosti.

Goldžijev aparat• Goldžijev aparat je ćelijska

organela koja je dobila ime po naučniku Kamilo Goldži koji ga je otkrio.

• Funkcija Goldžijevog aparata : ~ Završnica sinteze belančevina i masti ~ Sekrecija (izlučivanje)• Sekrecija jeste kada vezikule, mali

balončići od kojih je Goldžijev aparat sačinjen i imaju membranu oko sebe, odvoje se od njega i krenu prema ćelijskom zidu, otvore se i stope. Taj postupak je bita jer sve što je bitno za ćeliju nalazi u Goldžijevom aparatu.

Goldžijev aparat

Ribozomi• Ribozomi su male granule

koje učestvuju u sintezi proteina.

• Ribozomi se nalaze i u nekim organelama kao što su plastidi, mitohondrije i jedro, pa se takvi ribozomi označavaju kao organalni ribozomi.

• Ribozomi se sastoje od 30-40% proteina.

• Ribozomi mogu sačinjavati više od 25% suve težine ćelije.

Lizozomi• Lozozomi imaju oblik kesica

obavijenih jednostrukom membranom.

• Nazivaju se ’’ organele za varenje’’ .

• U njima se mogu razložiti različite materije, strane materija ili čak čitave ćelije (npr. bakterije), delovi sopstvene ćelije a u određenim uslovima i čitava ćelija (’’kese samoubice’’)

Centriola• Centriole su specifične

nemembranske organele koje se pod svetlosnim mikroskopom zapažaju kao kratke cilindrične ili granularne strukture.

• Nalaze se u blizini jedra i goldžijevog aparata.

• U ćelijama se obično nalazi samo jedan par centriola koje su upravne jedna na drugu i označavaju se kao diplozom. U pojedinim slučajevima se sreću dva para centriola, ali su poznati i slučajevi da se u jednoj ćeliji nalazi više diplozoma.

• Funkcija ove organele je formiranje mikrotubula i deobnog vretena.