13. decembar 2018.

Cena rada Evropska statistika izmerila

SRPSKI MINIMALAC NA SAMOM DNU:

Pogledajte kolike su najmanje plate u evropskim

zemljama! Kod komšija 190 evra, na Zapadu 8

PUTA VIŠE (INFOGRAFIK)

Od početka naredne godine minimalna cena rada u Srbiji biće povećana za 8,6 odsto, na 155,30 dinara po

satu, te će mesečni minimalac iznositi 27.022 dinara

neto, odnosno 36.432 dinara u bruto iznosu, s

porezima i doprinosima za obavezno socijalno

osiguranje.

Ovo je odlična vest za oko 350.000 radnika u Srbiji

koji žive na minimalcu, ali sa ovim iznosom od

praktično 308 evra Srbija je po minimalnoj ceni

rada bolje rangirana jedino od Bugarske i Albanije,

dok i dalje dosta zaostaje za svim ostalim zemljama

EU i onim koje to nameravaju da postanu.

Prema podacima Eurostata, 22 od 28 zemalja

članica EU imaju zakonom utvrđenu minimalnu

platu, kao i sve zemlje kandidati za članstvo u Uniji

- Crna Gora, Makedonija, Albanija, Srbija i Turska.

Bez propisanog minimalca jedino su Danska, Italija,

Kipar, Austrija, Finska i Švedska.

Minimalne plate su u izveštaju Evrostata iskazane u

bruto iznosu, pa je tako srpski minimalac u 2018.

iznosio 282,51 evro i veći je samo od albanskog

(190,58 evra) i bugarskog (260,76 evra), ali čak

sedam puta manji od najniže plate u Luksemburgu

(1.999 evra), koja je istovremeno najveći minimalac

u Evropi.

POVEĆANJE

U FRANCUSKOJ 1.600 EVRA

Pored Srbije s rastom minimalca za 20 evra, u narednoj godini će najniža plata biti povećana i u Hrvatskoj, i

to za 40 evra, na 507 evra bruto, kao i u Francuskoj za 100 evra, pa će tamo iznositi oko 1.600 evra.

Izbor novih zamenika Zaštitnika građana, i kadrovska reorganizacija neće usporiti rad te institucije, tvrdi

ombudsman Zoran Pašalić

Građani se žale zbog izvršitelja, sudskih i izvršnih

odluka

Iako izbor sva četiri zamenika Zaštitnika građana predstoji, još uvek se ne zna nijedno ime koje će Zaštitnik

predložiti Skupštini, jedino je izvesno da se Miloš Janković neće naći na toj funkciji jer istekom drugog

mandata on ne može biti ponovo biran.

Ovaj procedura ne bi trebalo da uspori

rad institucije a u planu su i druge

kadrovske izmene sa ciljem da se

efikasnije radi na uspostavljanju

vladavine prava, zaštiti medijskih

sloboda i imovinsko-pravne sigurnosti,

saznali smo iz razgovora sa

ombudsmanom Zoranom Pašalićem.

Od pre dve nedelje Zaštitnik građana

više nema nijednog zamenika a po

zakonskoj proceduri Pašalić treba da predloži Narodnoj Skupštini ljude koji mogu biti izabrani na te

funkcije, o čemu će konačnu reč dati poslanici. Konkretna imena, kaže, još uvek nije izabrao.

– Kada sam došao na funkciju zatekao sam četiri zamenika koje je izabrao prethodni Zaštitnik, u ovih

godinu i po dana mog mandata, jedan zamenica, Vladana Jović, je napustila tu poziciju, otišla na drugi

posao a ostalima je nedavno istekao mandat. Robertu Sepiju i Gordani Stevanović je to prvi mandat i mogu

biti ponovo birani, a Miloš Janković je već dva puta izabran tako da on više ne može biti kandidat za tu

funkciju. Još uvek nisam predložio nikog, ne postoji zakonski rok za to ali potrudiću se da to bude najbrže

moguće. Ne mogu da kažem ništa loše o dosadašnjim zamenicima i verivatno će neka rešenja biit u tom

krugu, objašnjava nam Pašalić. On naglašava i da ovaj proces ne usporava rad institucije jer, iako se ona

personalizuje kroz jednu ličnost, zaposleni odgovaraju na pritužbe građana. Kako bi se na tome radilo

efikasnije u planu je i nova sistematizacija za postojećih 90 zaposlenih ali i verovatno zapošljavanje novih

ljudi – pa tek onda izbor zamenika.

– Skupština je odobrila novu sistematizaciju, kada to okončamo raspisaćemo i konkurs za ljude koji nam

nedostaju, a potom ćemo zajedno predložiti zamenike. Instuticija mora da se prilagođava potrebama

građana, ističe ombudsman. On ukazuje da su potrebe građana do sada pokazale da najviše problema ima iz

imovinsko-pravne i socijalno-ekonomske tematike zato će mnogo više aktivnosti morati da se usmeri u tom

pravcu.

– Sve je više pritužbi iz ove oblasti – na rad izvršitelja, na neefikasni rad pojedinih sudova, upravnih i

izvršnih organa, a svakako ćemo morati da radimo na oblastima koje su za Srbiju zacrtane kao

problematične. To podrazumeva poboljšanja u sferi pravosuđa, i ovde je vrlo važno naglasiti da nikome ne

pada na pamet da se meša u nezavisno sudstvo, ali ombudsmani mogu da pružaju pomoć da se reše problemi

dužine trajanja postupka, zloupotrebe procesnih ovlašćenja i neizvršenja sudskih odluka, naglašava

Zaštitinik, dodajući da se četvrtina građana koja mu se obrati žali upravo na ove segmente.

S obzirom da se jedna od primedbi EU odnosi na korupciju, Pašalić objašnjava da i institucija Zaštitnika

treba da pomogne u radu Agencije za borbu protiv korupcije a posebnu zaštiti treba pružiti uzbunjivačima.

– To su izuzetno hrabri ljudi koji su rizikovali svoj posao i egzistenciju svoje porodice, i njih treba apsolutno

zaštititi, ako oni oni oktriju nedostatke institucija u kojimas rade i mogu potpuno slobodno da kažu to što

primete to ubrzava izgradnju sistema u društvu a cilj je da da dođemo na nivo koji je ne samo zahtev

Evropske Unije nego i poželjan da bi naša država bolje funkcionisala, zaključuje Pašalić. Odgovarajući na

pitanje da li i kako Zaštitinik može da pomogne u svakom konkretnom slučaju kada su prava građana

narušena, kao što su situacije kada je recimo uzbunjivač otpušten sa posla ili doživljava pritiske, Pašalić

kaže da osim što može da, afirmiše i podrži uzbunjivača, može da se oglasi u svakom pojedinačnom slučaju

nakon što utvrdi sve činjenice.

„Nedopustiv svaki vidi pritisaka na novinare“

Osim navedenih oblasti u kojima Zaštitinik građana mora da deluje efikasnije, Pašalić kao neophodno vidi

odbranu medijskih sloboda, i položaja novinara kako u smislu njihovog ekonomskog i socijalno statusa gde

Zaštitnik može da pomogne upućivanjem preporuka državi i medijskim organizacijama ali i sprečavanjem

svakog vida napada i nasilja.

– Nasilje nad novinarima je apsolutno nedopustivo, ne samo napadi i vređanje veći i svaka vrsta pritisaka,

naša institucija će se tu uvek pojavljivati ne da arbitrira ali kao sagovornik novinarskim udruženjima, sa

kojima smo održali jedan sastanak i treba da izgradimo zajedničku platformu, ukazuje on.

Udruženje PU: Rigorozno kažnjavanje prekršioca

Stambenog zakona

Dve godine od donošenja „novog“ stambenog zakona i godinu dana od poslednjeg roka za registraciju

stambenih zajednica, navršava se 12. decembra.

Udruženje rofesionalnih pravnika Beograda, podseća

da je rečeno da ko ne ispoštuje zakon biće mandatno

strogo kažnjen i biće mu uvedena prinudna uprava po

visokim cenama, kako navode kaznene mere su u

praksi izostale i zbog toga je zakon ostao mrtvo slovo

na papiru.

– Cena prinudne uprave je ispod tržišne od 250 do

370 dinara i sporo se uvodi. Prinudnu upravu prva tri

meseca finansiraju profesionalni upravnici. Plaćaju sve takse za registraciju Stambenih zajednica u opštini,

Privrednoj komori, taksu kod registratora i onda predaju na objedinjenu naplati gde je ciklus naplate

neizvestan i traje najmanje tri meseca. Prinudni upravnici se postavljaju na neodređeno vreme i mogu biti

smenjeni u međuvremenu, kažu iz Udruženjenja i dodaju da cena prinudne uprave raste sa veličinom zgrade

što je nelogično i da male zgrade niko neće na prinudnu upravu.

Iz Udruženja navode da je Gradsko stambeno počelo da naplaćuje tekuće održavanje bez saglasnosti

stambenih zajednica koja je neophodna.

– Takođe koristi formulu za naplatu investicionog održavanja za tekuće održavanje kvadratnog metra.

Zasebno naplaćuje čišćenje što je po zakonu sastavni deo tekućeg održavanja. U praksi se sva prikupljena

sredstva koriste za hitne intervencije i popravku liftova. Investiciono održavanje Stambeno ne naplaćuje ali

daje ponude. U praksi je skuplje ali odobravaju veresiju. Dozoljavaju neku vrstu dozvoljenog minusa koje

onemogućava zgradama da raskinu ugovor dok se ne sravne. Inače je sa G.S. u praksi skoro nemoguće

raskinuti ugovor o održavanju, navode iz Udruženja.

Prema njihovim rečima, kriteriju za cenu minimalne cene tekućeg i investicionog održavanja su starost

zgrade ili da li ima lift. Što su starije skuplje je. Poslovni prostor u vlasništvu grada niko ne održava jer nije

u sistemu infostana. Prešao je opštine na grad i ne sarađuje sa upravnicima.

Udruženje profesionalnih upravnika Beograda apeluje da se cena prinudne uprave podigne na 930 din po

posebnom delu.

– Hitno i transparentno uvođenje prinudne uprave i njeno oročenje na minum godinu dana. Da počne

rigorozno kažnjavanje prekršioca Stambenog zakona od strane Komunalne inspekcije,da postupe po

upozorenjima koje su izdali. Da se uslugama profesionalnih upravnika da status komunalne usluge da bi se

naplata učinila izvesnijom. Ograničenje broja zgrada po profesionalnom upravniku na 20, navode iz

Udruženja i dodaju da bez funkcionisanja stambenog zakona dovodi se u pitanje bezbednost i vrednost inače

urušenog stambenog fonda,onemogućava se sprovođenje energetske efikasnosti koja se tiče ekologije. Kao i

da firme koje se bave profesionalnim upravljanjem su privatne i ne mogu zauvek da finansiraju troškove i da

bi se ubrzo mogla da se ukine profesija prinudni upravnik.

OPTUŽENA DIREKTORKA "VINČE" ZA

NEPOTIZAM: Mužu dala 100.000 veću platu

Sumnja se da je sprovela novu sistematizaciju u ovoj državnoj ustanovi, kojom je ukinula nekoliko radnih

mesta i spojila ih u jedno, koje je dodelila svom nevenčanom suprugu Slavku Kariću

DIREKTORKA Instituta za nuklearne nauke "Vinča" dr Milica Marčeta Kaninski sprovela je novu

sistematizaciju u ovoj državnoj ustanovi, kojom je ukinula nekoliko radnih mesta i spojila ih u jedno, koje je

dodelila svom nevenčanom suprugu Slavku Kariću, kome je, pride, povećala i platu za čitavih 100.000

dinara, otkriva "Pištaljka".

Ovaj portal navodi da je direktorka plate povećala i bratu i

sestri svog vanbračnog partnera, koji takođe rade u

institutu, kao i drugim zaposlenima u administraciji, što je

izazvalo nezadovoljstvo naučnika u institutu, čije su plate

manje od plata službenika.

- Moj nevenčani suprug Slavko Karić je bio direktor

Tehničke operative, kojoj sam ja pripojila još tri

organizacione jedinice, koje su, zbog lošeg poslovanja, bile

zapuštene i pred gašenjem - pojašnjava direktorka za

"Novosti". - On je popravio poslovanje tih jedinica, a jedna

od njih je počela da donosi četiri puta više novca nego pre.

Smatrala sam da treba da mu zbog toga povećam platu za

100.000 dinara. Zaslužio je i više. Njegov prethodnik na

mestu direktora jedne od pomenute tri jedinice imao je

četiri puta veću platu, iako su rezultati poslovanja bili loši.

Kako navodi "Pištaljka", u registru Agencije za borbu protiv korupcije Marčeta Kaninski je prijavila prihode

od 270.000 dinara od Instituta. Njen partner uz povećanje od 100.000 ima platu oko 270.000 dinara.

- Naše plate nisu najveće u Institutu - kaže naša sagovornica. - Neki doktori nauka imaju veća primanja i

zaslužili su ih. Samo 40 odsto naših prihoda je iz budžeta, ostalih 60 zaradimo na tržištu. Visina primanja ne

može da se ograniči. Oni koji rade treba da se razlikuju od onih koji su se razmazili i misle da je titula

doktora nauka dovoljna. Kada ih ja pitam šta su dali državi - odgovori su vrlo tanki. Onaj koga je država

školovala da bude doktor nauka treba da radi za državu, a ne da naučne radove piše za sebe. Ovaj moj stav

ne dopada se mnogima u Institutu.

Marčeta Kaninski tvrdi da je prethodno rukovodstvo loše radilo i podseća na izveštaj revizorske institucije i

izjavu bivšeg revizora Dragoslava Sretenovića, koji je rekao da je "Vinča" imala najgori revizorski izveštaj.

- Ja to hoću da promenim - odlučna je ona.

Kada je reč o navodima da je bratu i sestri svog nevenčanog supruga Slavka Karića povećala plate, ona kaže

da su "porodicu Karić zaposlili bivši i direktor pre njega", te da ona nema čega da se stidi.

UZBUNjIVAČI

MILICA Marčeta Kaninski napominje da je zatekla 74 zaposlenih u administraciji, a da je potrebno njih 40,

tako da će 34 biti tehnološki višak.

- Oni su ti uzbinjivači koji ne žele da se u Institutu nešto menja - kaže naša sagovornica.

ŠIJU I ZA "GUČI": Otvoren pogon italijanske

fabrike "Euroin"

Upravo tu posao je našlo 70 ljudi, a planirano je da do 2021. godine bude zaposleno 200 radnika

PREMIJERKA Srbije Ana Brnabić obišla je u sredu novootvoreni pogon italijanske fabrike obuće "Euroin"

u industrijskoj zoni u Kuli. Upravo tu posao je našlo 70 ljudi, a planirano je da do 2021. godine bude

zaposleno 200 radnika.

- Drago mi je što se polako popunjava industrijska zona u

Kuli i što se ova opština podiže na noge. Vladi Srbije je

najvažniji zadatak da građani Srbije svuda bolje žive, a

prvi preduslov je da se otvaraju nova radna mesta, ali da

onda polako imamo i takmičenje između investitora kako

bismo imali i veći izbor poslova - rekla je premijerka.

Ona je kazala da je stopa nezaposlenost u Srbiji danas

spuštena na 11,3 odsto, "što je najbolje do sada, u

prethodnih ne znam koliko decenija".

Brnabićeva je naglasila da je Vlada od 1. oktobra ponudila poseban program za mlade koji su završili

fakultete, više i srednje škole u poslednjih 12 meseci ili su na birou za nezaposlene duže od pola godine,

tako što im je omogućila da otvaraju svoje firme bez plaćanja poreza i doprinosa u prvoj godini poslovanja.

Ona je predočila da je samo u oktobru otvoreno 28 takvih preduzeća.

Kompanija "Euroin", koja ima pogone i u Ugrinovcima, Kosjeriću i Feketiću, proizvodi gornje delove

obuće, koji se na finalizaciju šalju u Italiju. Obuća se pravi za modne kuće "Luj Viton", "Balensijaga" i

"Guči".

NOVI POČETAK

VELIBOR Milojičić, predsednik Privremenog organa opštine Kula, u kojoj će 16. decembra biti održani

lokalni izbori, istakao je da poslednji meseci znače novi početak za ovu opštinu. On je podsetio da je u

avgustu holandska kompanija za proizvodnju sadnog materijala "Seveplant", koja zapošljava oko 150 ljudi,

otvorila prvi pogon u industrijskoj zoni, a da je pre tri sedmice predsednik Vučić prisustvovao otvaranju

italijanske fabrike rublja "Fiorano", u kojoj će do kraja januara bite zaposleno njih 450.

Plate programera u Srbiji se duplirale za godinu

dana

Plate programera u Srbiji, prema nezvaničnim podacima, duplirale su se za godinu dana, kaže Nevenka

Rangelov iz Startita.

U izjavi za Prvu TV, Rangelov kaže da je to informacija na osnovu nezvaničnih podataka a da je prema

podacima te organizacije od prošle godine prosečna plata programera u Srbiji 1.500 evra.

"Za seniore idu i preko 4.000 evra. Deluje da se plate programera izjednačavaju sa platama u Berlinu, što je

potpuno fantastično kada uporedimo životni standard. Sa platama u IT industriji možete u Srbiji da živite

fantastično", ocenjuje Rangelov.

Kaže da je to nešto što ljude motiviše da ostanu da rade ovde.

"Nadamo se da će pokretati i svoje kompanije i praviti svoje proizvode što bi još više doprinelo izvozu i

celokupnoj privredi", smatra ona.

Za tri godine otišlo 7.000, železnice podmlađene

Iz tri železnička preduzeća do kraja 2018. će otići oko 1.100 radnika uz otpremninu, tako da će ukupno za

7.000 ljudi biti smanjen broj zaposlenih u tri godine.

"Oko 98 odsto ljudi je do sada otišlo na osnovu kriterijuma dobrovoljnosti. I ove godine puno njih odlazi

dobrovoljno, s obzirom da još od 2015. radnici znaju

koliki je višak u kom preduzeću i imali su dosta

vremena da se pripreme", rekla je savetnica ministarke

građevinarstva Mišela Nikolić.

Radnicima je ponuđeno da izaberu da li će dobiti 50

odsto uvećan tromesečni prosek bruto zarade po godini

staža ili 240 evra za svaki godinu provedenu u tom

preduzeću.

Kaže da je to treći, krug socijalnog programa u

železnici i da se sve odvija po Akcinom planu reforme

železnice, koji se uspešno sprovodi od 2015. godine i

sada završava. "Tada je već određen okvirni broj koliko je ljudi viška u svim železničkim preduzećima",

dodala je ona.

Ove godine je, prema njenim rečima, predviđen odlazak radnika iz tri železnička preduzeća: Srbija kargu,

Infrastrukturi železnice Srbije i Železnicama Srbije ad, dok je Srbija voz izuzet.

Nikolić ističe da je pre reforme starosni prosek na železnici bio 48 godina, dok je sada poboljšan pošto su u

železničkim preduzećima primljeni mladi i kvalifikovani ljudi kako bi se železnice podigle na noge.

"Nemamo samo reformu radne snage već podmlađivanje cele železnice, kadrova, infrastrukture i voznih

sredstava. Prošle godine je obnovljeno 220 kilometara pruge, a za narednu godinu je planirano 318

kilometara", rekla je ona Tanjugu.

Nikolić navodi da je primljeno oko 200 mladih mašinovođa i stručnjaka, kao i 75 mladih inženjera u

deficitarnim zanimanjima na železnici.

Naglasila je da je sprovedena reforma železnice najbolje ocenjena od svih međunarodnih institucija, na

primer MMF-a, kao i od Fiskalnog saveta.

Takođe, istakla je da je reforma na srpskoj železnici sprovedena uz saglasnost radnika i sindikata i dodala

bez njihove podrške reforma ne bi mogla da bude sprovedena.

Nikolić je kazala da je počelo otvaranje tržišta železničkog transporta i da osim Srbija karga na našim

prugama rade još četiri prevoznika, a da je njih još 15 dobilo licencu da može da se bavi tim poslom.

U novembru poskupela odeća i obuća, a pojeftinila

hrana i bezalkoholna pića

Maloprodajne cene robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju, kojima se meri inflacija, u Srbiji su u

novembru smanjene za 0,3 odsto u odnosu na oktobar.

U saopštenju Republičkog zavod za statistiku se navodi da je u novemebru 2018., u odnosu na novembar

2017. godine inflacija iznosila 1,9 odsto, koliki je bio i rast potrošačkih cena u prethodnih 11 meseci.

U novembru ove godine pojeftinili su hrana i bezalkoholna pića (jedan odsto), transport i komunikacije (za

po 0,2 odsto) i alkoholna pića, duvan, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,1 odsto).

Poskupeli su odeća i obuća (0,5 odsto) i usluge u zdravstvu (0,2 odsto).

Kako se navodi u saopštenju, cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Brnabić: Počinje proizvodnja traktora u bivšem

pogonu IMT-a

Predsednica Vlade Srbije Ana Branbić posetila je pogon u izgradnji italijanske firme "Euroin" u Kuli, koja

se bavi proizvodnjom gornjih delova obuće.

Pri kraju je prva faza izgradnje, a planira se proširenje koje će biti završeno do 2021. godine. "Euroin" ima

pogone i u Ugrinovcima, Feketiću u Kosjeriću.

Premijerka se u Kuli, gde su u nedelju lokalni izbori, sastala s opštinskim čelnicima, izjavila da je u

tamošnjoj industrijskoj zoni sve više investitora i ocenila da se ta opština "podiže na noge".

Najavila je da će u Kuli jedan nemački investitor uskoro otvoriti pogon sa 350 zaposlenih, a da će italijanska

"Kalcedonija" proširiti pogon.

Po njenim rečima, proizvodnja traktora će u martu početi u opštini Sečanj, u bivšem pogonu IMT-a koji je

kupila indijska kompanija "Tafe".

"U mandatu ove vlade potpisani su ugovori sa 14 investitora u Vojvodini koji su otvorili 2.200 radnih

mesta", kazala je Brnabić i dodala: "Borimo se svaki dan za svako radno mesto".

Tek svaka peta mlada osoba nađe posao preko

konkursa

Pri zapošljavanju mladih u Srbiji tek svaki peti nađe posao preko konkursa, 25 odsto se zaposli preko

prijatelja i poznanika, a 11 odsto preko partija, izjavila je Nataša Vučković iz Centra za demokratiju.

Na konferenciji "Radna prava su naša prava",

Vučković je rekla da istraživanje "Mladi i

dotojanstven rad" pokazuje da u zemlji i dalje

vlada stranačko zapošljavanja, da je veoma mali

broj mladih angažovan u sindikatima i da mladi

osećaju veliki nedostatak perspektive u Srbiji.

Prema njenim rečima, među zaposlenim koji su

bili ispitani, 60 odsto njih nije sindikalno

angažovano, 39 odsto ne prima naknadu za

prevoz na poslu, 42 odsto ne prima naknadu za

prekovremeni rad, što doprinosi velikom odlasku

mladih u inostranstvo.

Centar za demokratiju je na konferenciji predstavio i Platformu protiv jeftinog rada u Srbiji, sa željom da se

pokrene inicijativa u borbi protiv loših investicija koje izrabljuju radnike.

"Ovo je jedna vrsta pobune, jer jeftin rad nije način na koji se jedna zemlja razvija i ne može biti izvor

sigurnosti za njene građane niti pozitivna poruka mladim generacijama", izjavila je Vučković i dodala da će

građani moći da podrže platformu kroz peticiju.

Prema istraživanju, za sveukupni rad i doprinos Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja data je

ocena 2,6 na skali od pet poena, a kao jedina pozitivna stvar u radu tog Ministarstva ove godine navedeno je

donošenje Strategije o zdravlju i bezbednosti na radu.

"Mi apelujemo na resorno Ministarstvo i Vladu da predloge zakona iz oblasti rada ne donose parcijalno",

rekla je Vučković.

Ona je kao nedostatak navela i odlaganje otvaranje u pregovorima sa EU poglavlja 19 - Socijalna politika i

zapošljavanje, što bi u mnogome doprinelo većem poštovanju ekonomsko-socijalnih prava i njihovom

usklađivanju sa evropskim standardima.

"Nadam se da će se u januaru konačno formirati radna grupa i doneti akcioni plan za otvaranja tog

poglavlja", izjavila je Vučković.

Portal B92.net

"Nemate za porez? Prodajte stan i ostane vam

razlika"

Stručnjak za poresku politiku Milica Bisić kaže da je dobro što će se preći na drugačiju procenu poreske

osnovice za određivanje poreza na imovinu.

Bisić, koja je i profesor FEFA, za Prvu TV objašnjava da postojeći zakon i ova najava idu u istom pravcu da

svaka pojediničana neporektnost dobije procenu svoje tržišne vrednost. "Ono što je paravdno je da čovek

plati za vrednost imovine koju

poseduje".

Što se tiče najave o pravičnijem

određivanju poreza na imovinu, Bisić

kaže da je reč o masovnoj proceni

imovine gde se kao pojedinačna

vrednost uzima zgrada a ne stan.

Bisić kaže da i postojeći sistem

dozvoljava da zone mogu biti uže

umesto ovako kako su sada postavljene

i to mogu da primene lokalne

samouprave i pre nego što se obavi ova

masovna procena koja se najavljuje.

Ono što određuje vrednost jedne nepokretnosti su, kako ona kaže, cigle i lokacija, dok to kako je neko

stekao kuću nije bitno za određivanje visine poreza.

Kada je reč o masovnoj proceni poreske osnovice, to je veliki matematički model koji pored cena

nepokrentosti u prometu definiše mnoge druge parametre. "To je veliki sistem jednačina sa mnogo osobina

svake nepokretnosti koji će dati procenu svih tih lokacija i nepokretnosti na njima".

To je, kako je navela, jako dobro i za ovlašćene procenitelje koji će imati jasne parametre za procenu

konkretne nepokretnosti.

"Da bi plaćali porez na svoje bogatstvo a ne dohodak, vi zaista treba da platite za vrednost koju posedujete,

što znači da bi najpravednije bilo da ako niste zadovoljni nekom od procena koje radi državni organ, da

uradite sopstevnu procenu na osnovu nezavisnog procenitelja. Za to je važno da postoje javno dostupni

podaci o masovnoj proceni", kaže Bisić.

Bisić je kazala da je tačno da Hrvatska nema porez na imovinu ali je to zbog toga što kod njih postoje velike

teritorije gde vlasnici imovine nisu tamo. "Svaka zemlja ima razloge iz kojih ima neku poresku strukturu,

porez na imovinu je čest, skoro sve zemlje ga imaju".

Ona kaže da poreska stopa za imovinu kod nas nije visoka i da svi oni koji nemaju mogućnost da plaćaju

porez za nekretnine čiji su vlasnici ili su naslednici nekretnina koje ne mogu da servisiraju, mogu da ih

prodaju i ostaće im, kako kaže, i razlika.

Aleksander Grunauer, direktor projekta "Reforma poreza na imovinu" Vlade Švajcarske kaže da kada je o

tome reč, u pitanju je društveno pitanje.

"Centar je atraktivan i privlači ljude koji to sebi mogu da priušte. Ako imate nepokretnost koja ne priliči

vašem budžetu zato što je mnogo vrednija nego što vi možete da je servisirate, ako je neko nasledio salonski

stan od 150 kvadrata u centru grada, a on je penzioner i sam je, to mora i da košta", kazao je on.

Na pitanje koliki je porez na toliku imovinu, Grunauer je rekao da je na 100 kvadratnih metara porez oko

1.000 evra godišnje.

"Da li je u redu da neko ko je nasledio stan i treća je generacija, ima toliko veliki stan i živi na toj lokaciji, a

neko ko nije imao prilvilegiju da nasledi to bogatstvo nego osniva porodicu...", kaže Grunauer.

Na to je voditeljka iznela konstataciju: "Pa vi sad ko u vreme Tita, da mu se dodeli još jedna porodica'"

"Ne, apsolutno ne, ali ako ja mislim da treba da imam kao pojednac 150 kvadrata, sam, u centru grada, onda

to mora i da me košta, ne može da bude džabe", odgovorio je Gruanauer.

Da li to zvuči kao kazna da vi nasledstvo koje ne možete da servisirate u budućnosti da vas onda država

kazni?

"Nije to kazna", kazao je on.

"Prodate nasledstvo, imate ogroman novac i živite lepo tamo gde možete, to je nagrada, dobili ste to i još

imate nula odsto na nasledstvo", dodala je Bisić.