cesija

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE

- SEMINARSKI RAD

Predmet: Upravljanje poslovnim finansijamaTema: CESIJAStudent: Toni Nenad Mentor: Broj indeksa: 3227/12 Doc.dr. Kristijan Risti SADRAJ:

2UVOD

31.CESIJA

52.ASIGNACIJA

63.KOMPENZACIJA

73. 1. Kompenzatorsko finansiranje

8ZAKLJUAK

9LITERATURA

UVODCesija predstavlja dvostrani pravni posao u kojem poverilac (cedent) ugovorom ustupa svoje potraivanje od svog dunika (cesusa) treem lieu (cesionaru). Za cesiju je karakteristino, da se putem nje moe izmiriti ve nastala obaveza za kupovinu robe, proizvoda i usluga ili kao uplata avansa za robu - usluge koje cesionar treba da isporui cedentu. Ugovor o cesiji treba da je precizan i jasan, jer sa njim treba precizirati koje obaveze izmiruje cedent prema cesionaru prenosom svog potraivanja.Asignacija predstavlja obligacioni odnos u kojem jedno preduzee (asignant) daje nalog drugom preduzeu (asignatu), da za njegov raun izvrsi isplatu, odnosno neku drugu inidbu, nekom treem preduzeu (asignatoru), pri emu se tree preduzee ovlauje da to primi u svoje ime. Asignacija kao oblik plaanja predstavlja obligacioni odnos izmeu tri pravna licaKompenzacija predstavlja oblik izmirenja obaveza putem medusobnog prebijanja. Saglasno Zakonu o obligacionim odnosima dunik ima pravo da prebije potraivanje koje ima prema poveriocu, sa onim to poverilac potrauje od njega, pod uslovom da oba potraivanja glase: (a) na novac, (b) na stvari istog roda i kvaliteta, i da su oba potraivanja dospela.1. CESIJACesija kao oblik meusobnog plaanja se identifikuje sa ustupanjem potraivanja. Cesija predstavlja dvostrani pravni posao u kojem poverilac (cedent) ugovorom ustupa svoje potraivanje od svog dunika (cesusa) treem lieu (cesionaru). Uesnici u cesiji su tri lica:

cedent, koji ima potraivanje od odredenog lica (cesusa) i koji to svoje potraivanje prenosi na drugo lice (cesionara),

cesionar, lice na koje se prenosi potraivanje,

cesus, dunik ija se obaveza ustupa drugom licu (cesionaru) bez obaveze da se o tome pismeno izjanjava.

Primenom cesije kao oblika izmirenja medusobnih obaveza, cesus je duan da podnese istovremeno: Nalog za plaanje, obrazac br. 40, i Nalog za obraun, obrazac br. 42 odelenju za platni promet banke u kojoj se vodi njegov raun. Plaanje se nee izvriti po osnovu cesije, ukoliko ustupalac potraivanja (cedent) ima neizmirene obaveze. Ukoliko cedent i cesus nemaju neizmirene obaveze, tada e se izvriti prezentirani Nalog za plaanje i Nalog za obraun.

Zakonom nije dozvoljeno ustupanje potraivanja u sluajevima: ako cedent i cesus imaju neizmirene obaveze koje su evidentirane u banci preko koje se obavlja platni promet,

u sluajevima naknade tete u obliku novane rente usled smrti bliskog lica, ili usled povrede tela, odnosno oteenja zdravlja,

po osnovu naknade nematerijalne tete, sem u sluajevima kada je to potraivanje priznato pravosnanom presudom ili pismenim sporazumom tetnika i oteenog,

ako potraivanja potiu iz zabranjenih ugovora,

ako su potraivanja u vezi sa linostima (po osnovu ugovora o punomostvu, ugovora o delu, ugovora o obaveznom izdravanju, ugovora o stipendiranju, ugovora o doivotnom izdravanju).

Ne mogu se cesijom prenositi potraivanja ako je ugovorom izmeu poverioca i dunika iskljuena mogunost ustupanja potraivanja treem lieu. Da bi se sprovela cesija (ustupanje potraivanja) neophodan je uslov da izmeu dva pravna lica postoji duniko-poverilaki odnos.Za cesiju je karakteristino, da se putem nje moe izmiriti ve nastala obaveza za kupovinu robe, proizvoda i usluga ili kao uplata avansa za robu - usluge koje cesionar treba da isporui cedentu. Ugovor o cesiji treba da je precizan i jasan, jer sa njim treba precizirati koje obaveze izmiruje cedent prema cesionaru prenosom svog potraivanja.Za bolje razumevanje cesije ilustrujemo primer izmirenja obaveza cesijom. Stanje meusobnih obaveza i potraivanja u poslovnim knjigama cedenta, cesionara i cesusa pre nastanka cesije je sledee: pravno lice A (cedent) potrauje od pravnog lica C (cesusa) i ima obavezu prema pravnom licu B (cesionaru), pravno lice B (cesionar) ima potraivanje od pravnog lica A (cedenta) i pravno lice C (cesus) ima obavezu prema pravnom licu A (cedeu). Sada cesija nastaje kada cedent (A) i cesionar (B) saine ugovor o ustupanju potraivanja. Cesionar ima prema cesusu ista prava koja je cedent imao prema cesusu do ustupanja. Cedent je duan predati cesionaru dokumentadiju o dugu koju poseduje. Cedent odgovara za naplativost ustupljenog potraivanja, ali samo do visine onoga to je primio od cesionara, kao i za naplativost kamate i trokova ustupanja i trokova postupka protiv cesusa.

Kod pravne osobe A zatvaranje obaveza prema dobavljau B i potraivanja kod C se vri nakon to se postigne sporazum sa cesnonarom o ustupanju potraivanja. Krajem meseca pravna osoba A podnosi nalog za obraun na teret i u korist svog iro-rauna.

Kod pravne osobe B zatvara se potranvanje od kupada A (cedenta) na osnovu sporazuma o ustupanju potraivanja od cedenta. Pravna osoba B (cesionar) prema pravnoj osobi C nema potraivanja po osnovu maloprodajnog odnosa nego samo po osnovu ustupljenog potrapvanja preko cesije.

Pravna osoba C (cesus), konano zatvara u knjigama obavezu prema cedentu i otvara obavezu prema cesionaru (pravnoj osobi B). kao novom poveriocu. nakon to iravna osoba C (cesus) primi obavetenje da je njena obaveza prema pravnoj osobi A ustupljena pravnoj osobi B.

2. ASIGNACIJAAsignacija predstavlja obligacioni odnos u kojem jedno preduzee (asignant) daje nalog drugom preduzeu (asignatu), da za njegov raun izvrsi isplatu, odnosno neku drugu inidbu, nekom treem preduzeu (asignatoru), pri emu se tree preduzee ovlauje da to primi u svoje ime. Asignacija kao oblik plaanja predstavlja obligacioni odnos izmeu tri pravna lica: asignant,

asignat,

asignator.

Asignaciju vri dunik (asignant) koji upuuje drugo lice (asignata) da isplati njegovog poverioca (asignatora) uz istovremeno ovlaenje poveriocu da primi uplaeni iznos. Za asignaciju je karakteristino da primalac uputa (asignant) ima pravo da od upuenika (asignata) zahteva ispunjenje obaveze tek ako mu ovaj izjavi da prihvata uput. Prema tome, kod asignacije je neophodna saglasnost asignata. Kod nas se u praksi asignacija najvie pojavljuje u poslovanju sa bankama. Primera radi, preduzee koje ima odobren kredit kod banke, moe izdati nalog svojoj banci, da iz odobrenog kredita izvri plaanje obaveze koju ima dotino preduzee prema nekom treem preduzeu.Za asignaciju kao oblik izmirenja meusobnih obaveza je karakteristino da asignator ima pravo da trai izmirenje obaveze od asignanta, ukoliko ovu obavezu ne izmiri asignat u ugovorenom i predvienom vremenskom roku. Upravo tu se asignacija i razlikuje od cesije kao oblika izmirenja medusobnih obaveza uesnika u platnom prometu.3. KOMPENZACIJAKompenzacija predstavlja oblik izmirenja obaveza putem medusobnog prebijanja. Saglasno Zakonu o obligacionim odnosima dunik ima pravo da prebije potraivanje koje ima prema poveriocu, sa onim to poverilac potrauje od njega, pod uslovom da oba potraivanja glase: (a) na novac, (b) na stvari istog roda i kvaliteta, i da su oba potraivanja dospela. Postojanje uzajamnih potraivanja izmeu dunika i poverioca, ista se ne moraju novano platiti, ve se mogu prebiti putem kompenzacije. Za kompenzaciju je karakteristino da su i dunik i poverilac u istom nivou (jednakost lica) te da je iskljuen rizik od svake mogue insolventnosti i dunika i poverioca.

Kompenzacija nastaje po tri osnova: putem zakona, putem sudskih odluka, putem ugovora.

Zakonska kompenzacija se moe sprovesti ukoliko su potraivanja izmeu dunika i poverioca uzajamna, istorodna i dospela. Ispunjavanjem ova tri uslova, dovoljna je samo jednostrana izjava (bez saglasnosti drugog lica) za sprovoenje kompenzacije. Uzajamnost potraivanja je prisutna u sluajevima, kada poverilac istovremeno duguje svom duniku, odnosno kada dunik istovremeno ima i dug i potraivanje prema svom poveriocu.Sudska kompenzacija se sprovodi na osnovu Odluke Suda u sluajevima kada poverioc tui svog dunika za neuredno izmirenje obaveze, a dunik dokae na sudu da mu poverilac (tuilac) duguje odreenu vrednost. Sud je u obavezi da po utvrivanju injenica donese reenje o kompenzaciji.

Ugovorna kompenzacija sprovodi se na osnovu potpisanog ugovora izmeu dunika i poverioca. Karakteristika ugovorne kompenzacije jeste, da su meusobne obaveze uzajamne, dok je sasvim nevano da li su one istorodne i da li su dospele. Kod ove vrste kompenzacija, nije dovoljno za njeno sprovoenje samo jednostrana izjava jedne strane, ve je potrebna saglasnost i dunika ipoverioca po svim poslovima.

Kompenzacija se sprovodi saglasno l. 337 Zakona o obligacionim odnosima, i to kada se steknu uslovi i kada jedna strana uputi izjavu drugoj strani da vri prebijanje. Kod zakonske kompenzacije, dovoljno je za sprovodenje kompenzacije samo izjava volje upuena poveriocu.

3. 1. Kompenzatorsko finansiranje Dotacije, subvencnje, premije, regresi i kompenzacije su oblik finansijske pomoi koje utvruje drutveno-politika zajednica preduzeu, koja se daje u sluaju kada firma nema objektivnnh uslova da obavlja svoje redovno poslovanje sama. Tada je neophodna pomo drugih organizacija.

U naoj praksi se najee koriste dotacije, regresi, premije, kompenzacije i slino. Dotacija je oblik finainsijske pomoi koju korisnik dobija bespovratno u odreenhom roku. Kod nas su se javile dve vrste dotacija. i to: dotacija koju svaka firma koristi na osnovu propnsa i dotacija koju kornsnpku daje neki organ sa odreenom namenom.

Ako se prilikom davanja dotacije odreuje njena namena. onda je to namenska dotacija, koja se mora koristiti u skladu sa datom namenom. Ako, pak namena nije odreena onda se dotacija unosi u ukupan prihod firme, kojoj je i dodeljena.

Regresi i premije su oblici novane pomoi koju drutvo daje privrednim organizacijama radi korigovanja cena njihovih proizvoda ili stimulisanja u procesu obavljanja odreenph poslova. Zajednica, npr. trai od firme da svoje proizvode prodaje na triipu po odreenim niim cenama, ali nadoknauje tu razliku u ceni regresom.

Premije se daju firmama radi stimulisanja proizvodnje i prodaje odreenih proizvoda za koje postoji opti interes. U ovom sluaju, pored realizacije na tritu, ostvaruje se i novana pomo u vidu premije.

Kompenzacije su oblik finansijske pomoi koje se daju preduzeima koja proizvode odreene proizvode, koji su od posebnog interesa za ostvarivanje planskih ciljeva. U tom sluaju, kompenzacijom se nadoknauje deo trokova koji nastaje u poslovanju.

Bespovratno finansiranje predstavlja ustupanje poslovnih sredstava na korienje bez obaveze vraanja. Tako dobijena sredstva izjednauju se sa sopstvenim poslovnim sredstvima.ZAKLJUAKCesija kao oblik meusobnog plaanja se identifikuje sa ustupanjem potraivanja. Cesija predstavlja dvostrani pravni posao u kojem poverilac (cedent) ugovorom ustupa svoje potraivanje od svog dunika (cesusa) treem lieu (cesionaru).Asignacija predstavlja obligacioni odnos u kojem jedno preduzee (asignant) daje nalog drugom preduzeu (asignatu), da za njegov raun izvrsi isplatu, odnosno neku drugu inidbu, nekom treem preduzeu (asignatoru), pri emu se tree preduzee ovlauje da to primi u svoje ime.Kompenzacija predstavlja oblik izmirenja obaveza putem medusobnog prebijanja.U vreme finansijske krize i recesije preduzetnici pokuavaju na to bri nain smanjiti svoje obveze i potraivanja. Budui da su rokovi plaanja po raunima dugi, a i retko koje preduzee plaa u zadanim i dogovorenim rokovima, preuzetnici pribegavaju raznim nainima podmirenja svojih obveza i potraivanja.To su kompenzacije, cesije, asignacije

LITERATURA Vunjak N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2005. Risti ., Bogavac M., Finansijski menadment, EtnoStil, Beograd, 2009. Mrdak R., Ustupae potraivanje ugovorom (cesija), Ekonomika 7- N/91, Vunjak N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2005., str. 145

Vunjak N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2005., str. 145

Mrdak R., Ustupae potraivanje ugovorom (cesija), Ekonomika 7- N/91, str. 49

Risti ., Bogavac M., Finansijski menadment, EtnoStil, Beograd, 2009., str,226



Risti ., Bogavac M., Finansijski menadment, EtnoStil, Beograd, 2009., str,224

PAGE 1

cesija

Documents