ALFA UNIVERZITET

FORKUP

SEMINARSKI RADTEMA: CILJ I ZNACAJ GRADJANSKOG PROCESNOG PRAVA

MENTOR STUDENT

prof.Dr Milan Milosevic Izolda Hudovic

br. indexa IO484/12

MAJ 2013. GODINE

 

1

Pojam Gradjanskog procesnog prava

-Gradjansko procesno pravo ciniskup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke( parnicni, vanparnicni i izvrsni ).- Gradjansko procesno pravo jedeo javnog prava.Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vecodnoseizmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedjusamih stranaka u postupku.- Gradjansko procesno pravo reguliseodnos izmedju pojedinca i drzaveu postupku zaostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava.- Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskogsudskog postupka.- Gradjansko procesno pravosluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, uodnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava.- Ove dve grane prava stoje u interakciji.- Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjenasubjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava.- Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledumaterijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i saizjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ).-Princip autonomije voljestranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavineprincipa dispozicije stranaka.- U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne mozeda se odvija po sluzbenoj duznosti.- SPOR I PARNICA- Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava.-Pod sporom se smatrazivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u premadrugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi.- Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom.-Parnica predstavljaskup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud )koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahtevasubjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu.- Dakle, neophodno je razlikovatispor, materijalnopravniodnosizmedju pravnih subjekata, iparnicu, procesnopravni odnosozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacnorazresava.- Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

2

Pravna priroda parnicnog postupka

- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupkakoji nastajeu momentu predaje tuzbe sudui u kome se zasniva samoprocesnopravni odnos izmedjutuzioca i suda.- Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osiminicijalnog, i procesnopravniodnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog.

Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode.- Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka.- Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da sepobijaili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu,kada se parnica okoncavavoljom samih stranaka( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ).- Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja( prava u materijalnomsmislu ) iprocesnopravnih tereta( obaveza u materijalnom smislu ).- Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnihtereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu.- Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupkustranke nisu obavezne da vrse bilokakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica odnecinjenja opasnost da stranka izgubi spor.- Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta.- NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana neceimati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica togasto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca.Dakle, procesni teret predstavljaduznost u sopstvenom interesu.- O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osimvidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3

Pravo na pravnu zastitu

A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu )- Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu imasvako ko tvrdi da muodredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno.- Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno jeirelevantno na komcinjenicnom i materijalnopravnomodnosu se temelji zahtev tuzioca( on moze da bude i besmislen ).- Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, primafaciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan.- U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi.- Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka.- Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslova- procesnih pretpostavki. B) Obim prava na pravnu zastitu- O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja.-Starije teorije( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastituod materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda itrazi pravnu zastitu.-Novije teorije( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnogovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnuzastitu.-Teorija o pravnozastitnom zahtevuide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu.- Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu.- Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmetspora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo.- Zbog toga se ova teorija i nazivaucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu.- Medjutom, jasno je da jekoncept pravnozastitnog zahteva idealistickii da ne odgovara svrsigradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa.- O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku otome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakonsprovedenog postupka i donete sudske odluke.- Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat oosnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba.-Druga teorija ( pravo na presudu )

4

svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenjestranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa(apstraktno pravo na pravnu zastitu).- Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo akosu za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke.- Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje.- Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastituodgovara najvise principima pravnedrzave.-Pravo na pravnu zastitu jejavnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, ukome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu.- Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme urazmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt.- Pojedinac ne moze da se,a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava.V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS- Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjenokao pravo napravosudje.- Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravomstranke na merotornu odluku.

5

Gradjanski sudski postupak i upravni postupak

- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje ogradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugihgradjanskopravnih odnosa - Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupkaex officio pazi da li resavanje spora spada usudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP.- Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organuprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu.- U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda.A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari- Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome daZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari.- Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznostimogu posluzititeoretski pristupio odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari.- Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj poslediciiz materijalnopravne norme gradjanskog prava.-Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa.- Ona se odredjuje po tome da li sustranke u pravnom odnosu ravnopravne( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih uodnosu subordinacije premaorganu javnevlasti ( upravnopravni odnos ).- Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer jemoguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane uovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava.- S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskogzemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava.- Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jestestavljanje akcenta na subjekteovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa.- Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svakolice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari.- Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosnogradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ).- U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnomi negativnom sukobu nadleznostiodlucuje Ustavni sud.- Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujucesledece:a)

6

da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava mozeda bude subjekt pravitanopravnih odnosa.b)da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosaresava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ).v)kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos.B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka uupravnom postupku- U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, iobrnuto.- U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanskisudovi i upravni organi medjusobnonezavisnii da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi ogradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

7

ZAKLJUCAK

  Grañansko procesno pravo obuhvata 2 vrste procesnih normi: organizacione i funkcionalne.Organizacionim se ustanovljavaju sudovi-organizacija, sastav i nadležnost. U funkcionalne spadaju pravila kojima se ureñuje postupak. Izvori grañanskog procesnog pravamogu se podijeliti na formalne i faktičke. Formalni su ustav, zakonii podzakonski akti. U faktičke spadaju sudska praksa (iudicatura) i pravna nauka(iuris prudens).GPP je grana prava, a grañanski postupak je njen predmet. Kao grana prava, GPP je skup normi, ustanovai propisa povezanih u jednu logičku cjelinu. Grañanski postupak se sastoji od sistema radnji koje senazivaju procesno-pravnim radnjama. Postoji više vrsta grañanskih postupaka, od kojih su se neki razvili usamostalne grañanske postupke. To su: parnični, vanparnični i izvršni postupak.Sadržaj sudske funkcije u parničnom postupku je uodlučivanju, koje se sastoji u tome da se na utvrñenočinjenično stanje primjenjuje odgovarajuća pravna norma sa ciljem zaštite ugroženog ili povrijeñenog prava. U vanparničnom postupku sadržaj sudske funkcije primarno je uureñivanju, stvaranju i mijenjanjugrañanskopravnih odnosa. Sadržaj sudske funkcije u izvršnom postupku je u egzekutivnom postupanjusuda kao državnog organa. Tu se postiže ostvarenje prava na način što se subjekt obaveze u propisanojformi prisiljava da udovolji obavezi utvrñenoj u izvršnoj sudskoj odluci ili nekoj drugoj izvršnoj ispravi.

8

LITERATURA

Gradjansko procesno pravo- prof.dr Aleksandar Jaksic www.wikipedia.com www.bhpravnici.com

9

SADRZAJ

Pojam gradjansko procesnog prava str. 2

Pravna priroda parnicnog postupka str. 4

Pravo na pravnu zastitu str. 5

Gradjanski sudski postupak I upravni postupak str. 7

Zakljucakstr. 9

Litratura str. 10

10