Citajuci dobre pisce, pred nama se dogadjaju cuda

U danasnje vreme svako od nas moze da bude pisac, ali malo je onih koji to zaista jesu. Ako uzmemo u obzir dobro poznate pisce kao sto su Dostojevski, Tolstoj, Emili Bronte I mnoge druge, uocicemo da je jako tesko pribliziti se toj velicanstvenosti pisanja. Kisovit je dan. Kroz prozor svoje sobe mogu da vidim samo sivilo I poneki odzak koji se tek nazire u daljini. Savrseno je za citanje neke dobre knjige. Gledam u svoju policu koja lici na mini biblioteku knjiga koje su skupljane godinama. Izbor je poprilicno veliki, kao i raznolikost pisaca. Preskacem letnje, lagane knjige I uzimam Tagoru. Gledajuci njegovo ime ipisano na debelim koricama, pitam se da li ce ikada postojati covek takve grandioznosti i umesnosti pisanja. Vracam se do svoje udobne fotelje. Lagana muzika ide u pozadini koja mi pomaze da se jos dodatno opustim I u potpunosti predam svojim culima. Otvaram strancie knjige. Osecam pod prstima njene glatke stranice, izbledele usled starosti. Poznat, star i dobar miris knjige mi podmuklo ulazi u pluca ispunjavajuci me neponovljivim osecajem spokoja I nekog slatkog uzbudjenja u isto vreme. Slova koja se prelivaju u reci I pesmu mame mi oci koje su potpuno skoncentrisane. Postajem potpuno indiferentan prema svojoj okolini. Vec nakon par reci moj svet je vec u nekoj novoj dimenzije, vidim stvari nekim drugim ocima, ocima koje znaju bolje I vise. Tagorina moc je da u slova I reci pretoci svu lepotu ovoga sveta, ljudi, ljubavi I prirode. Savrsena harmonija svakog stiha I rime preplicu moja osecanja nemilosrdno od smeha I srece, do placa I bola. Neverovatno je kako svaki njegov stih govori umesto mene, kako me svaki put odvede u prostranstva ravna raju I blazenstvu. Na trenutak ostajem uplasen pred cinjenicom da stvara potpuna podudarnost izmedju mojih misli I Tagorinih reci. Nesvesno ponekad shvatim da sam u sobi I primetim da udisem vazduh, ali taj vazduh je u toku citanja tako drugaciji, sladji i lepsi. Daje mi osecaj da je svet postao bolje mesto. Preplicu se cuda pred mojim ocima, postajem svedok necega sto se vekovima trazi I zeli, a to je savrsenstvo. Sa svakom procitanom pesmom ostajem zapanjen, u meni nastane muk jer osecam da bi svaka misao bila skrnavljenje upravo procitanog. Tagorina genijalnost pomaze mi da vidim najbolje u sebi I ljudima. Pomaze mi da volim zivot. Neko je jednom rekao da postoje dve vrste ljudi, oni koji su edukovani I oni koji su kulturni. Edukovan covek ce znati sve o samo jednoj stvari, dok kulturan covek zna ponesto o mnogo toga, sto dovodi do sledeceg. Ako zelimo da svojoj dusi I licnosti damo sirinu I lepotu, procitacemo mnogo pisaca I njihovih dela I dozvolicemo sebi da na trenutak, zajedno sa tim piscem utonemo u neki novi svet, prozivimo tudje iskustvo I pre svega, da naucimo nesto novo.