1

Vuk Milatovi}

Tiodor Rosi}

^AROBNA ^ITANKA

^itanka za peti razred osnovne {kole

Srpska {kola

Beograd, 2010.

2

UREDNIK

prof. dr Tiodor Rosi}

RECENZENTI

dr Marina Jawi}, U~iteqski fakultet u Vrawu

Jelena @uri}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti,

O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Pan~evo

Branka Maksimovi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti,

O[ „Radojka Laki}”, Beograd

3

Vuk Milatovi}

Tiodor Rosi}

^AROBNA ^ITANKA

^itanka za peti razred osnovne {kole

4

5

I

NEBESKA REKA

6

Konkretizacija pesni~kih slika

� Na koji na~in pesnik konkretizuje sliku podneva? Koje zna~ajne pojedinosti navodi u

pesmi? Navedi najmawe ~etiri zna~ajne ili karakteristi~ne pojedinosti koje ti se

najvi{e dopadaju. Za{to si ba{ wih odabrao? Koje zna~ajne ili izrazite pojedinosti

iz pesme najvi{e podsti~u tvoju ma{tu? U pesmi postoje dve izrazite zvu~ne slike:

prona|i ih i otkrij wihovo zna~ewe.

Atmosfera `arkog letweg dana

� Koje pojedinosti najsna`nije do~aravaju atmosferu `arkog letweg dana u poqu? Koju

osnovnu misao prepoznajemo u pesmi „Poqe”? Otkrijte pesnikov emocionalni odnos

prema slici u`arenog podneva. Objasnite pesni~ku sliku „re~ni se pli}ak zra~i”. Za-

{to je kupina „sun~ana, vrela”? Atmosfera je potpuna: sve gori u letwoj jari. Kako pe-

snik do~arava sliku letwe obamrlosti, podnevne svetlosti i toplote?

Jovan Du~i} (1871–1943), kwi`evnik;

ro|en je u Hrupjeli, Trebiwe. U~iteqsku

{kolu u~io je u Somboru. Zavr{io prava u

Parizu. Bio u~iteq i ambasador u mnogim

evropskim zemqama. Osim poezije, pisao je

putopise i eseje. Stvorio je pesme trajne

vrednosti.

Jovan Du~i}

POQE

Je~mena `uta poqa zrela,

Re~ni se pli}ak zra~i;

Kupina sja sun~ana, vrela,

Tu zmija ko{uqu svla~i.

Put pra{qiv kud se mrâva vu~e

Za ~etom crna ~eta;

@eleznu `icu cvr~ak su~e,

Najdu`u ovog leta.

I skakavaca minu jato...

S topola jastreb mladi

Baci u sun~ev sjaj i zlato

Svoj krik ve~ite gladi

RAZGOVOR O PESMI

Ve~iti krik gladi

� Prelepa pesni~ka slika: jastreb mladi baca „u sun~ev sjaj i zlato svoj krik ve~ite gla-

di”. [ta ta slika zna~i? [ta ozna~ava taj krik ve~ite gladi? [ta je wegovo osnovno a

{ta preneseno zna~ewe? Koju op{tu istinu `ivota izra`ava taj stih?

ZAPAMTI

„Jezik kwi`evnog umetni~kog dela i u stihovima i u prozi nazivamo pesni~kim jezi-

kom ili jezikom umetni~ke kwi`evnosti.” (Dragi{a @ivkovi}) Pesni~ke slike u kwi-

`evnom delu uvek govore ne{to vi{e od onoga {to konkretno slikaju a pesni~ki jezik

se stalno preobra`ava, dobija nova i op{tija zna~ewa.

PRO^ITAJ I OVO

„Pesnikova misao-ose}awe sna`no je izra`eno posledwim stihovima: iako se naoko

~ini da je sve obamrlo, `ivot traje u svoj svojoj puno}i: ve~iti krik gladi mladog jastre-

ba ozna~ava ve~itu `e| svega `ivoga za `ivotom, ve~itu `udwu ~ovekovu za {to sna`ni-

jim do`ivqavawem `ivota. U stvari, ta svetlosna energija sun~eva kao da akumulira tu

`udwu, i ispod naizgled obamrle prirode kqu~a `ivot.”

Dragi{a @ivkovi}

ZAPAMTI

PRO^ITAJ I OVO

PITALICE

7

– Vidi{ li, baba, kulu?

– Ne vidim.

– A vidi{ li starca?

– Nazirem.

8

Stevan Rai~kovi}

BAJKA O LIVADI I SKAKAVCIMA

Zalutao odnekuda, pade u jednu livadu pod brdom, skakavac. Bio je to za stare stanovni-

ke livade sasvim nepoznat gost.

Prvo jedna mala bulka, koja je rasla na uzdignutom busenu, od{krinu crvenu laticu i

nasme{i se lepom do{qaku. Dve visoke vlati povi{e se malo prema zemqi u znak pozdra-

va. Svi stanovnici livade ukazivali su mu po~ast, dive}i se wegovim prozra~nim, ne-

`nim krilima i dostojanstvenim skokovima.

„Ovo je prvi otmeniji gost koji je zalutao u na{e zaba~eno naseqe”, `amorili su `uti

quti}i, propiwu}i se izme|u travki ne bi li ih skakavac na neki na~in primetio.

Cela livada je imala sve~an izgled.

Cvetovi i ostalo biqe okretali su svoje glave prema suncu u `eqi da ih {to boqe oba-

sja. Svi su `eleli da se {to vi{e dopadnu neobi~nom gostu.

Samo je polusasu{eno {ibqe, koje raste u dnu livade, ne pomeraju}i se ni jednim jedi-

nim svojim trnom, }utalo.

Odjedanput, skakavac se podi`e sa male bulke, ra{iri krila i za tili ~as, kao neki

glasnik, nestade u pravcu brda.

Posle nekog vremena sa te iste strane pojavi se ~itav oblak skakavaca i pade na liva-

du. Pred zalazak sunca, ovaj oblak se podi`e i nestade preko {ibqa na kome je ~u~ao trn

koji je posmatrao opusto{enu livadu.

Bila je sasvim gola.

Vetar, koji svake ve~eri navra}a u ovaj kraj, pre|e ovoga puta preko livade i ne za{u-

mev{i.

Stevan Rai~kovi} (1928–2007), pe-

snik, pripoveda~ i esejista; ro|en je u

Neresnici. Objavio je vi{e kwiga za de-

cu: Veliko dvori{te, Dru`ina pod sun-

cem, Gurije, Vetrewa~a, Slike i prilike,

Male bajke. „Bajka o livadi i skakavci-

ma” uzeta je iz wegove kwige Male bajke.

� „Bajka o livadi i skakavcima” Stevana Rai~kovi}a govori o jednoj neobi~noj pojavi.

Koja je to pojava? Misli{ li da je pisac pogre{no ovu pri~u nazvao bajkom? Da li je

to bajka ili ne? Doka`i svoje mi{qewe. Ipak, ima li ne{to bajkovito u ovoj pri~i?

[ta je nestvarno ili nesvakida{we u woj?

� Koje su poetske vrednosti ove pri~e? Koje re~enice, izrazi ili re~i najvi{e dopri-

nose umetni~koj lepoti pripovedawa? Otkrij opisna mesta u ovom tekstu. Po ~emu te

ova pri~a asocira na qude i wihovo pona{awe? Uspostavi paralelu izme|u osnovnog

i prenesenog zna~ewa ove pri~e. Iznesi svoja mi{qewa i svoj stav o ovoj pri~i.

� Otkrij kontrast u ovoj pri~i. Koja je wegova umetni~ka funkcija? Koju stilsku figu-

ru prepoznaje{ u izrazu „pojavi se ~itav oblak skakavaca”? Prona|i epitete i odredi

wihovo zna~ewe. Otkrij re~enice u ovom tekstu koje su gra|ene na inverziji. [ta pe-

snik time posti`e? [ta je narativno a {ta lirsko u ovoj pri~i? Iznesi kriti~ki

stav prema woj.

ISTRA@I I PROU^I

9

Pitao zec pu{ku:

– Jesi li puna?

– Da si pametan, ti bi

be`ao i od prazne.

PITALICE

10

Livada kraj reke sawa.

Zrikavci tu`no zri~u.

Pomrlih trava du{e

jo{ lebde vrh otkosa

{to se lagano su{e.

O, vi ne znate tu`nu

o smrti trava pri~u.

Zrikavci tu`no zri~u.

Jutros do|o{e neki

divovi kao hra{}e

u domovinu trava;

i mrtvo pade bezbroj

qupkih, {arenih glava;

i bezbroj ne`nih tela

zdenu{e u pla{}e

divovi kao hra{}e.

Svega devojka jedna

zlatnog, okruglog oka

i trepavica beli’

lepr{a na livadi

i rawenicima deli

mirisne osmehe ~edne,

umesto crvena soka,

devojka zlatnog oka.

Sutra opet u zoru

do}i }e divovi oni,

i stra{ne surove vile

zdenu}e u sena mnoga

mirisne glave mile.

Le`a}e u jednom grobu

toliki milioni.

Do}i }e divovi oni.

Tu`no zrikavci zri~u,

~uju se do oblaka;

ve~era celog `ale

zelen-kowici svoje

lepe viteze pale.

Pla~u nad grobovima

mrtvih, dragih junaka,

~uje se do oblaka.

Desanka Maksimovi}

POKO[ENA LIVADA

Desanka Maksimovi} (1898–1993), pesni-

kiwa i spisateqica za decu; ro|ena je u Ra-

brovici kod Vaqeva. Objavila je veliki broj

kwiga za decu i omladinu: Vrt detiwstva,

Paukova quqa{ka, [arena torbica, Vetro-

va uspavanka, Ako je verovati mojoj baki, Bun-

tovan razred, Pisma iz {ume, Sun~evi poda-

nici, Ptice na ~esmi, Patuqkova tajna.

11

Slede}i radni zadaci pomo}i }e vam da se boqe pripremite za razgovor o ovoj pesmi

na ~asu.

1. Utisci i do`ivqaji o pro~itanoj pesmi

2. Sna`no izra`ena qubav prema prirodi

3. ^ovekov odnos prema prirodi

4. [ta livada kraj reke sawa?

5. Emocije i raspolo`ewa u pesmi

6. Konkretno i op{te zna~ewe pesme

7. Preneseno zna~ewe divova i devojke

8. Sredstva umetni~kog izra`avawa u pesmi

9. Lepota pesni~kog jezika

� U stihu „Livada kraj reke sawa” prepoznajemo stilsku figuru personifikaciju.

Objasnite za{to je to personifikacija. Tako|e, objasnite koja je wena umetni~ka funk-

cija.

� U stihu „Zrikavci tu`no zri~u” poklapa se glasovna, odnosno zvu~na slika sa pe-

snikovim mislima i emocijama. Suglasnici i grupe suglasnika zr,c, `, zr i ~ svojim zvu-

kom do~aravaju odre|ena zna~ewa. Zna~i, postoji veza izme|u zvuka i zna~ewa u lirskoj

pesmi.

RAZGOVOR O PESMI

ZAPAMTI!

Pitali kurjaka:

– Kad je najve}a zima?

A on odgovorio:

– Kad se sunce ra|a.

PITALICE

12

Krstivoje Ili}

LEPTIR I RU@A

Jednog prole}a, u dubini zaseoka, iznad ru`e koja je tek po~iwala da cveta, kru`io je

mali {areni leptir. Bilo je rano jutro, i ru`a je znala da je leptir jo{ mlad. Jedva de~ak!

U tom trenutku jedan povetarac lagano je zawihao ru`ine grane! Ru`a se upla{ila:

ne}e umeti da sleti! Nabo{}e se na trn! – Eh, kad bi moje stablo bilo glatko i ~isto,

bez o{trih strelica! Ali, zar bih onda li~ila na ru`u!

Jo{ dok je tako razmi{qala, za~ula je ne~iji tanu{ni glasi}, ne{to nalik na jauk,

toliko slaba{an kao da se negde u vazduhu prekinuo kon~i} od nevidqive svile! Zadrh-

tala je sve do korena: – Leptiri}! Sleteo je na trn!

Tako se i dogodilo! Ometen povetarcem, proma{io je cvet i tako svoj maleni `ivot

predao o{troj bodqi koja donosi smrt! Srce mladog leptira, koje je li~ilo na ta~ki-

cu sa bubamarine haqine, prestalo je da kuca!

Ru`a je gorko zaplakala!

Vest o leptirovoj smrti istog jutra obi{la je sve ba{te i livade! Mnogo suza ispla-

kano je za wim.

Leptirova majka, {arena Leptirica, bila je ogor~ena! U svojoj tuzi doletela je do

ru`e: – Zmijo! Kako si mogla da oduzme{ jedan tako lep i tek zapo~et `ivot?

Ru`a se skamenila: – Ali, draga Leptirice, ja nisam kriva! Leptiri su moji najdra-

`i prijateqi! Povetarac je iznenada naleteo, i pomerio mi grane!

Leptirica nije prihvatila weno obja{wewe: – Ma, kakav povetarac! Trn je tvoj! I

zato }u te, u ime svih majki Leptirica, prokleti da nikad vi{e ne cveta{! [ta }e ti

cvetovi kad ih ~uva{ samo za sebe?

Ru`a je jo{ ja~e zajecala. Jedva je govorila od suza: – Ja znam koliki je tvoj bol! Maj-

ka si! I mada nisam kriva, ali ako to mo`e pomo}i, evo, odseci moje grane, i{~upaj ko-

ren! Neka vi{e ne `ivim! Samo me ne prokliwi na tako surovu kaznu! Bez cvetova ja

}u ostati sama i slepa! I bi}u ru`na ru`a! A to je gore od smrti!

Leptirica se zamislila. Ne{to joj je u dubini du{e govorilo da ru`a ne la`e!

– Dobro, moje srce je ve} omek{alo pred tvojim suzama! Ako stvarno nisi kriva – ti

}e{ iznova procvetati! Odlu~i sama u sebi! To je najte`a kazna!

Dani su prolazili. Ru`a je po~ela da sumwa u svoju ~istotu! – Mo`da sam zaista kri-

va! Trn je stvarno moj! Umem ja tako ponekad da ubodem i p~elu, i prsti}e devoj~ica! A

verovatno sam neki du`nik i povetarcu kad stalno oko mene oble}e! O, Bo`e plavet-

nila! Oprosti mi!

Bivala je sve usamqenija. I sve slabije videla! Cvetovi, koji su ru`ine o~i, ubrzo

su uveli! Tih dana ~ula bi poneki put kako se ptice do{aptavaju u preletu iznad we:

– To je ona ru`a {to je usmrtila leptiri}a! Be`imo daqe od we!

Stiglo je i novo prole}e. Ru`a je i daqe sumwala u sebe! Stalno su joj se u du{u vra-

}ale re~i majke Leptirice:

– Ako stvarno nisi kriva, ti }e{ iznova procvetati!

13

Po smehu i radosti koji su dopirali do we, shvatila je da su sve okolne ru`e ve} pro-

cvetale! Odjednom je glasno zakukala: – Za{to sumwam u sebe?

U tom trenutku jedan mrav, vra}aju}i se ku}i posle te{kog rada, zastao je kraj ru`i-

nog stabla iznena|en: – [ta li to ru`a govori? I kome? Zar samoj sebi? Mora da je na te-

{kim mukama! – I mrav je lagano krenuo prema ru`inom vrhu! Tamo gde joj boravi du{a!

Ru`a se za~udila. Neka slatka radost razlila se po woj, od krune do korena. Tiho je

upitala: – Ko se to tako ne`an i lak pewe uz moje stablo?

Mrav se javio: – Ja sam! Mrav! Prijateq iz obli`weg mraviwaka! U~inilo mi se da

si veoma usamqena! Pri~a{ sama sa sobom!

Ru`a ga upozori: – Ne bi trebalo da me sa`aqeva{! Ja sam stra{no gre{na! Zato i

samujem!

Mrav se pobunio: – [ta to pri~a{! Niko nije toliko gre{an da bi sebe ka`wavao

samo}om! Samo}a je kao smrt! Sva stvorewa na svetu imaju prijateqe! Zamisli u kojem

carstvu ja `ivim. Tolika zajednica!

Te{ko uzdahnuv{i, ru`a mu je ispri~ala svoju tu`nu pri~u. Mrav nije mogao da po-

veruje u takvu okrutnost okoline!

– Slu{aj! – re~e joj – ne}u mnogo mudrovati! Ti i sama dobro poznaje{ `ivot, i

starija si od mene! Re}i }u ti samo ovo: sve {to se rodilo na ovom svetu, mora i da

umre! I svako ima na~in svoga umirawa! Smrt nije toliko te{ka kad je izazovu

neprijateqi! To se i o~ekuje. Bolno je kad je do{la od –

prijateqa! Zbog toga ti toliko pati{! Ali, nisi kri-

va! Ti si ru`a, i mora{ imati trn! Povetarac

pokre}e grane, ne mare}i ni za tebe ni za

leptira! To je wegov

`ivot! Ka`em ti

jo{ jednom –

nisi kriva!

Ru`a se laga-

no budila: – Mrav

je mo`da u pravu! Pa,

ja zaista nisam kriva!

Dok je tako razmi{qa-

la, oseti kako joj se zameci

pritajenih cvetova po~e{e po-

kretati u dubini srca! Toliko se

obradovala da se nije ni stigla zahva-

liti mravu! Po~ela je treperiti zajed-

no sa zracima sunca u visinama koji su se

radovali ru`inom povratku u `ivot!

Mrav je odlazio sme{kaju}i se: – Eh, ta ru`a!

Ta preosetqiva gospo|ica! Dobro je, oslobodila se

samo}e!

14

RAZGOVOR O PESMI

� Odredi temu ove lirske pesme. Da li je re~ u ovoj pesmi o planinskom ili o medite-

ranskom predelu? Da li u ovoj pesmi mo`e{ prepoznati godi{we doba?

� Pesma „Leto na visoravni” zasnovana je na odre|enoj suprotnosti. O kojoj suprot-

nosti je re~? Kojom re~ju je najsna`nije ozna~ena ta suprotnost? Koje meteorolo{ke po-

jave prepoznaje{ u ovoj pesmi? U kakvom su one odnosu? O ~emu govori slika: „Tek sa li-

{}a smokve cede se kapi”? Koja jo{ slika govori o suprotnosti u odnosu na prvu strofu?

� Ova pesma je ispevana u dva katrena. Prou~i rime u wima. Koji stihovi se rimuju?

Koje re~i se glasovno podudaraju? Ima li rime u drugom katrenu? Kako to mo`e{ obja-

sniti?

[ta su katreni a {ta tercine?

Stevan Rai~kovi}

LETO NA

VISORAVNI

Na visoravni, gde je sjalo

Od sunca sve ko ogledalo,

^ini se sad da ne}e stati

Ki{a i sunce opet sjati.

Al’ presta... Tek sa li{}a smokve

Cede se kapi. Drhte lokve.

I ve} od sunca blesnu kri{om:

Korwa~in oklop opran ki{om.

RAZGOVOR O PESMI

SAZNAJ VI[E

15

Danilo Ki{

DE^AK I PAS

Pas koji govori

Odlomak iz pri~e Danila Ki{a „De~ak i pas”, ~iji je podnaslov „Pas koji govori”, pre-

uzet je iz wegove kwige Rani jadi. U woj je, kao u kakvoj basni, pas poistove}en sa ~ovekom.

Kroz povest o `ivotu jednoga psa, pisanu u prvom licu, koju pri~a sam pas, Ki{ je uspeo

da stvori potresnu simboli~nu pri~u o qubavi psa i ~oveka. Ono {to je u odlomku nago-

ve{teno, stvarno se i desilo. Pas nije pre`iveo rastanak od de~aka koji je napustio se-

lo i oti{ao na {kolovawe. Kako se to desilo, vide}e{ ako pro~ita{ pri~u u celini.

(Odlomak)

Jedan pas kao {to sam ja nema neku uzbudqivu istoriju o kojoj bi se moglo mnogo go-

voriti. Ja sam imao dosta sre}nu mladost (ne govore}i, naravno, o rastanku sa svojom

porodicom) iako sam `iveo u ratno vreme. Mo`da upravo zato. Objasni}u vam na {ta

mislim. Rat odnosi qude, uskra}uje im ne`nost, rat unosi u qude strah, ~ini ih nepo-

verqivim. U takvim uslovima, jedan pas, veran pas kao {to sam ja, mnogo zna~i. Ako ni-

ste dete i niste preosetqivi, wega mo`ete voleti bez o~ajawa, bez straha da }ete polu-

deti, da }ete umreti od bola ukoliko vam ga rat uzme, mo`ete ga voleti a da ne ~inite

sebi nikakve ustupke, mo`ete mu se slobodno ispovedati, bez straha da }e odati va{e

tajne i skrivene `eqe. U ratna vremena psu je te{ko samo dok mu ne izrastu o~waci.

(Zato su nastradale moje sestre, pokoj im du{i.) A za jednog odraslog, za jednog jakog psa,

rat je blagodet. Tada vladaju pomori med stokom, ginu kowi, a vojske zatrpavaju mrci-

ne tek toliko da ne vire iznad zemqe. Ionako }e ih, vele, razneti psi i Cigani.

Koga jo{ mo`e da interesuje moja biografija, kad nisam bio ni ~uveni lovac (nego

sasvim prose~an), ni proslavqeni trka~, kada ne samo {to nemam plemi}ko poreklo s

pedigreom, nego sam ~ak, po svemu sude}i, vanbra~no dete, kopile dakle, a nisam se pro-

slavio ni na bojnom poqu, nisu mi podigli za `ivota spomenik i nisam nikad dobio

neko odlikovawe od Crvenog krsta ili od bilo koga. Ja sam, dakle, obi~an pas i moja je

sudbina prose~na. Ono {to me u neku ruku ~ini izuzetnim, to je moja sposobnost da go-

vorim. A do milosti govora uzdigla me qubav jednog de~aka, mogao bih re}i nesre}na

qubav.

Jednog se jutra pojavi gospodin Berki, moj novi gazda, i re~e:

„Andi, kako ti se dopada ovaj pas?”

„Kao bog!” re~e de~ak. (Voleo je da preteruje.) „A kako }e se zvati?”

„Dingo,” re~e gospodin Berki moje ime.

„Dingo?” re~e de~ak. „To mi se ime ne svi|a. Voleo bih da mi gospodin Berki obja-

sni {ta to zna~i.”

„Australijski divqi pas”, re~e gospodin Berki.

16

„To mi se ime jako svi|a”, re~e tada de~ak.

Iako mi je zvani~no gazda bio gospodin Berki, ja sam ipak, du{om i telom, pripa-

dao de~aku. Od svih qudi na svetu s wim sam se najboqe slagao i najboqe sporazumevao.

Mislim da su tome doprinele, osim wegovih godina, i neke na{e zajedni~ke osobine.

Verujem da ne gre{im du{u ako ka`em da smo on i ja bili po mnogo ~emu sli~ni: po le-

wosti, po razuzdanosti, po odanosti, po `eqi za avanturom. Mislim da ne gre{im ako

ka`em i to da je taj de~ak imao u sebi ne~eg pse}eg: {to se ti~e wegovog wuha i wegove

preosetqivosti na mirise, siguran sam da ne gre{im. Usamqenost i tuga spoji{e na-

{e `ivote. Wegova tuga za ocem i moja tuga za roditeqima stvori{e me|u nama neku

vrstu prijateqstva zasnovanog na srodnosti. Kako sam po~eo naglo da rastem i da sti-

~em ugled me|u seoskim xukcima, kao mudar i u~en pas svog malog mudrog gospodara, de-

~ak je postajao sve mawe usamqen, sve ponosniji na mene i sve odva`niji. Jer ja sam ga

oslobodio ne samo wegovog uro|enog straha od pasa (od te je iste boqke bolovao i we-

gov otac), nego je i uop{te postao hrabriji jer je znao da u meni ima sigurnog i odanog

za{titnika. Zauzvrat, on me nau~io raznim korisnim ve{tinama koje izazivaju po-

{tovawe. Umeo sam da doteram zalutale krave, da otkopavam krti~wake (to iz pustog

zadovoqstva, kako bismo prekratili vreme), da jurim ze~eve, da otkrivam lisi~je ja-

zbine i gnezda barskih ptica, da lovim divqe patke, `abe, leptire, zmije. ^ak sam na-

u~io od de~aka da razgovaram sa wim u ~asovima usamqenosti! Se}am se, jednom, kada

nam se bila izgubila krava Naranxa, zamalo nismo pobegli u svet. De~ak mi je usput po-

verio te{ke i odgovorne zadatke. Jedna je wegova poruka bila tolika da sam li~io se-

bi pre na goluba pismono{u nego na psa. ^im bismo bili jako nesre}ni, odmah smo ko-

vali plan da be`imo u svet. A nismo, eto, dospeli nikad daqe od tre}eg atara. De~ak je

znao katkad da mi pri~a pri~e ili da mi ih ~ita. Mislim da ne preterujem ako ka`em

da sam ve} bio nau~io napamet onaj roman ^ovek, kow, pas, {to ga je de~ak toliko puta

pri~ao ~obanima, izmi{qaju}i ~esto i doteruju}i ga.

Ne, moj `ivot nije roman. On je sav od malih pri~a, od mnogih malih dogodov{ti-

na, veselih i tu`nih, no u tim je pri~ama uvek prisutan de~ak, kao {to sam i ja prisu-

tan u wegovim pri~ama.

Prime}ujem u posledwe vreme da je de~ak tu`an.

Postao je i prema meni nekako hladniji, oba-

zriviji. Vidim, krije ne{to od mene. Ali

sam uskoro shvatio o ~emu je re~ i, eto, po-

novo me skolila ona moja stara pse}a tuga.

De~ak se opet sprema da ode u svet. Ovoga

puta izistinski! U to nema sumwe. Shva-

tam i to za{to me izbegava: hteo bi da olak-

{a sebi taj rastanak. A i ja sam se od te izne-

nadne tuge razboleo. Kuwam pred de~akovim

pragom kako mi ne bi pobegao bez opro{taja.

Kuwam i razmi{qam o svom `ivotu.

Ose}am, ovaj rastanak ne}u pre`iveti.

A-uuu! A-uuu!

RAZGOVOR O TEKSTU

17

Danilo Ki{, kwi`evnik; ro|en je 1935. godine u Su-

botici. Diplomirao je na Filolo{kom fakultetu u Beo-

gradu. Bio je lektor srpskog jezika na univerzitetima u

Strazburu, Bordou i Lilu. Pored Ranih jada, va`nije

kwige su mu: Mansarda, Ba{ta, pepeo; Pe{~anik, Grob-

nica za Borisa Davidovi~a, ^as anatomije, Enciklope-

dija mrtvih.

� O ~emu se govori u odlomku iz pri~e „De~ak i pas”? Iznesi utiske o pro~itanom.

[ta misli{ o pona{awu psa?

� Izdvoj osnovnu ideju teksta. Navedi likove u odlomku pri~e „De~ak i pas”. Opi{i

wihov psiholo{ki portret.

� Jedan od najstarijih oblika pripovedawa jeste pripovedawe u prvom licu. U Ki{o-

voj pri~i pripoveda se u prvom licu. Pripoveda~ je pas. Jezik je mo}no sredstvo karak-

terizacije kwi`evnih junaka. Analiziraj re~enice koje tome doprinose.

Pripovedawe u prvom licu – pripovedawe u kojem ulogu pripoveda~a preuzima neki

lik iz dela, nastoje}i da se prika`e kao autor. Sam pripoveda~ oblikuje si`ejni tok

radwe, kazuje o pojedinim qudima i oblikuje likove.

ZAPAMTI!

18

Mihail Qermontov

JESEN

Poqem, `uto li{}e juri,

kovitla se, kao krilo.

Klekle jele, tek, u buri,

~ine mra~no zelenilo.

Pod nagnutom, surom stenom,

ve} ne voli, kao klada,

da zalegne ratar sneno

o podnevu, posle rada.

Zver odva`na, mimo voqe,

da se skrije nekud `udi.

Mesec mutan bdi, i poqe

samo se kroz maglu rudi.

1828.

Mihail Jurjevi~ Qermontov (1814–1841),

veliki ruski pisac. Zbog slobodoumnih

stihova, dva puta poslat na Kavkaz. Va`nija

dela: pesme Oblaci, Misao, Prorok, Dimi-

skija, Otaxbina, Borodino; drama Maskara-

da; roman Junak na{ih dana.

19

RAZGOVOR O PESMI

� [ta je tema ove pesme? Razlo`i pesmu „Jesen” na mawe tematske celine. Odredi na-

zive tih celina. Iznesi svoje utiske o ovoj pesmi. Koje se osnovno raspolo`ewe name}e

posle wenog prvog ~itawa? [ta zna~i podatak da je pesma napisana 1828. godine? Uti~e

li taj podatak na otkrivawe wenih osnovnih zna~ewa i raspolo`ewa?

� Izra`ajna slika jeseni u ovoj pesmi data je u nizu karakteristi~nih ili zna~ajnih

pojedinosti. Koje su to pojedinosti? Otkrij slike i pojedinosti koje ti se najvi{e do-

padaju. Objasni romanti~nu sliku meseca. Za{to je mesec mutan, za{to bdi? Slika jese-

ni data je u ovoj pesmi kroz sliku prirode (`uto poqe, vetar, {uma, sura stena), sliku ~o-

veka (ratar) i sliku vasione (Mesec). Koja od ovih slika je najvi{e doprinela lepoti

umetni~kog izra`avawa?

Imaj na umu ~iwenicu – Qermontov je veliki pesnik prirode.

RAZGOVOR O PESMI

Pita besku}nik pu`a:

– [to ti je ku}a tako malena?

A pu` wemu:

– Ve}a je nego tvoja.

PITALICE

20

Grozdana Oluji}

NEBESKA REKA

Tekle reke, svaka po svome: neka na istok, neka na zapad, a neka s planine pravo u mo-

re. Pa, i kuda bi?

Velika re~na majka spokojno je nadgledala ra|awe novih reka, unapred im odre|uju-

}i tok. S rekama nema iznena|ewa, nema briga. Ne ra|aju se ~esto budale kao ona {to je

htela da te~e ispod zemqe. Majka svih reka osmehnu se tek ro|enoj k}eri i podi`e pa-

licu ka zapadu, kad mala tvrdoglavica re~e:

– Ne}u na zapad!

– Ti onda teci na jug, a mo`e{ i na sever! – strpqivo re~e Velika re~na majka, ali

tek ro|ena k}i nije htela ni na sever, ni na jug, niti s planine u more. Sva svetla, sva

prozra~na, odmahivala je glavom, ponavqaju}i:

– Ne i ne!

Velika re~na majka uzdahnu.

– Sve reke jedva ~ekaju da uplove u more! – re~e i pomilova po obrazu najmla|u k}er,

kad ova odse~e:

– Ne ja!

– Pa, kuda }e{? – zabrinu se Majka svih reka.

Mala svojeglavica je }utala. Sudbina reke je da te~e u dolinu, u more, ali wu privla-

~e sne`ni planinski vrhunci i ru`a sunca u modrinama neba, o~aravaju je oblaci i

zvezde.

– Kad bih postala nebeska reka! – pro{aputa, a Velika re~na majka zadrhta od u`asa.

– Tog nije bilo, niti }e biti, k}eri! Nijedna se reka jo{ nije popela u nebo. Nijed-

na nije tekla me|u zvezdama. Boqe po`uri da stigne{ u dolinu, u more, dok nisu po~e-

li zimski mrazevi! – re~e Majka svih reka strogo i odlu~i da pripazi na tek ro|enu

k}er.

Mala reka nevoqno se po~e spu{tati, ali od toga ~asa sve reke i re~ice, svi izvori

i potoci budno su stra`arili. Obale i korito ~uvali su je da ne pobegne, stene joj pre-

~ile put, planina je zaustavqala. Ko da pobegne od takve stra`e?

Zamrla od tuge, mala reka je }utala, a dani su se krunili kao zrnevqe kukuruza.

Majka svih reka ve} poverova da joj je najmla|a k}i zaboravila svoju suludu `equ, kad

se jedne no}i prolomi oluja. Kao vatrene zmije skakale su muwe po nebu, a gromovi sur-

vavali stewe s planine. [}u}urene u svojim koritima, reke su prestravqeno }utale, ne

usu|uju}i se da se pomaknu.

Ali, kada jutro svanu, Majka svih reka opazi da je korito male reke prazno i zabri-

nu se: kamo je mogla oti}i?

– U potragu za wom! – naredi svim vodama u planini, i veliko tragawe po~e mada je

ki{a jo{ romiwala.

RAZGOVOR O BAJCI

ZAPAMTI!

21

� „Nebeska reka” je jedna od najlep{ih bajki Grozdane Oluji}. [ta te je u woj posebno

odu{evilo?

O ~emu se govori u woj? Gde i kada se de{ava wena radwa? Ukratko navedi elemente fa-

bule ove bajke!

� Poput narodne, i umetni~ka bajka se odlikuje ma{tovito{}u. Navedi glavne odli-

ke autorske bajke. Izdvoj u „Nebeskoj reci” stvarne i nestvarne elemente.

� Opi{i najmla|u k}er Majke svih reka! [ta weno nepristajawe da te~e kuda i sve re-

ke simbolizuje?

Autorska bajka – sli~na je narodnoj bajci, ali se od we i razlikuje. Ima poznatog au-

tora. Radwa joj je ~esto sme{tena u svakodnevni `ivot. Likovi imaju imena, mogu da bu-

du obi~ni qudi, ali i predmeti, `ivotiwe i biqke. Autorska bajka mo`e da bude i an-

tibajka, da ima netradicionalne bajkovne crte, da ne poseduje zaokru`enu radwu i da se

uvek ne zavr{ava sre}no.

Gde je sve nisu tra`ili, gde sve nisu zavirili: i u {umu, i u kamewar, i u pe}inu, i

u gusti{! Ali, maloj reci ni traga! Majka svih reka ve} htede da naredi novo tragawe

kad oseti da ki{a lagano prestaje i ~u zadivqeni krik neke ptice:

– Pogledajte!

Velika re~na majka s mukom podi`e glavu uvis i re~e:

– Ne tra`ite je vi{e!

Preko ~itavog neba, sva blistava, kao {areni luk, putovala je mala reka. Jedan kraj

luka doticao je vrh planine, drugi je ne`no zarawao u more, ali ona sama nije pripa-

dala ni planini ni moru. Bila je nebeska reka. Nazvali su je duga.

Grozdana Oluji}, ro|ena je 1934. godine u Erdeviku u Vojvodini, a danas `ivi u Be-

ogradu. Zavr{ila je engleski jezik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beo-

gradu, gde je i magistrirala. Objavila je vi{e romana za mlade i kwiga bajki: Sedef-

na ru`a i druge bajke, Nebeska reka, Kamen koji je leteo i druge bajke i Sne`ni cvet i

roman-bajku Zvezdane lutalice.

22

Pesma „Zimsko jutro” sna`an je do`ivqaj prirode. Pesnik Vojilav Ili} je, pre svega,

„daroviti posmatra~ karakteristi~nih pojedinosti i onoga {to nazivamo – prirodno

lepo”. Opis zimskoga jutra dat je u ovoj pesmi kroz trenutak svitawa u seoskom pejza`u.

To je `ivopisna slika jutra i prava niska pesni~kih slika istovremeno i realnih i po-

etskih. Pesnik ni{ta posebno nije izmi{qao, dao je prednost stvarnim slikama seoskog

`ivota. Ali, lepota ove pesme je i u tome {to je pesnik ve{to odabirao one slike i po-

jedinosti koje su karakteristi~ne i nadahnute.

Vojislav Ili}

ZIMSKO JUTRO

Jutro je. O{tar mraz spalio zeleno lisje*,

A tanak i beo sneg pokrio poqa i ravni,

I sniski, tr{~ani krov. U daqi gube se brezi

I kru`e vidokrug tavni.

U selu vlada mir. Jo{ niko ustao nije,

A budan petao ve}, `ivosno lupnuv{i krilom,

Pozdravqa zimski dan – i zvu~nim remeti glasom

Taj mir u ~asu milom.

Il’ katkad samo tek zvi`dawe jasno se ~uje

I te`ak, promukô glas. To lovac prolazi selom,

I brze mame}i pse, poguren u poqe `uri,

Pokriven koprenom* belom.

Svuda je pusto{ i mir. No}na se kandila* gase

A sve`i, jutarwi dah prele}e doline mirne,

I {um se razle`e blag, kad svojim studenim krilom

U gole gran~ice dirne...

(1884)

*lisje – li{}e

*koprena – tanka, pro-

zirna tkanina koju `ene nose

preko lica

*kandilo – posuda ispred

ikone s uqem i fitiqem

23

Pesmu „Zimsko jutro” ~ine ~etiri strofe a svaka od wih je posebna tematsko-motiv-

ska celina. Te celine mo`emo odrediti na slede}i na~in:

prva strofa – Sneg je pokrio poqa i ravni

druga strofa – Petao pozdravqa zimski dan

tre}a strofa – To lovac prolazi selom

~etvrta strofa – Sve`i jutarwi dah

1. Sneg je pokrio poqa i ravni

Koje pojedinosti iz ove strofe govore o lepoti zimskog jutra? Otkrij epitete u pr-

voj strofi i odredi wihova zna~ewa. Za{to je mraz „spalio” zeleno li{}e? Za{to pe-

snik ka`e „lisje”? Da li taj tanki beli sneg do`ivqava{ kao lepotu zimskog pejza`a ili

kao nagove{taj hladne zime? Objasni pesni~ku sliku breza.

2. Petao pozdravqa zimski dan

Kako bi ti nazvao glavnu temu ove strofe? Koji trenutak je opevan u woj? Odredi ka-

rakteristi~ne pojedinosti tog trenutka. Objasni sliku petla. Kakvo je umetni~ko zna~e-

we zvu~nih predstava u ovoj strofi? Za{to pesnik ka`e „taj mir u ~asu milom”?

3. To lovac prolazi selom

Prou~i odnos vizuelnih i zvu~nih slika u ovoj strofi. Kojim slikama bi dao pred-

nost? Za{to? Za{to je lovac glavna figura strofe? Ima li u tome ne{to tipi~no? Ob-

jasni lepotu pesni~kih slika u ovoj strofi. Protuma~i lepotu re~i i izraza. Za{to je

lovac „pokriven koprenom belom”?

4. Sve`i jutarwi dah

Odredi glavnu temu ove strofe. Podeli je na mawe tematske jedinice ili motive. Ko-

ji motiv ove strofe na tebe ostavqa najsna`niji utisak? Za{to je svuda pusto{ i mir?

Objasni polustih „No}na se kandila gase”. [ta bi, zapravo, trebalo da stoji umesto re-

~i „kandilo”? [ta je pesnik zamenio? Kakav je odnos vizuelnih i zvu~nih predstava u

ovoj strofi? Koji je stih u ovoj strofi, prema tvom mi{qewu, najsna`niji? Obrazlo`i

svoj stav.

[ta strofe ove pesme povezuje u jednu celinu?

ZAPAMTI

24

Istra`i koliko u pojedinim stihovima ima slogova. [ta zakqu~uje{ iz toga? Istra-

`i i prou~i rime u pesmi. Koji se stihovi rimuju? Koje ti se rime najvi{e svi|aju u ovoj

pesmi? Utvrdi broj imenica, glagola i prideva u pesmi i zakqu~i ne{to iz wihovog od-

nosa.

Pesnikov li~ni do`ivqaj prirode i izra`avawe subjektivnih ose}awa i raspolo`e-

wa naro~ito dolazi do izra`aja u opisnoj pesmi kao vrsti lirske poezije. On ~esto svo-

ja subjektivna raspolo`ewa vezuje za neki predeo ili kakvu pojavu u prirodi a pojave iz

prirode za svoja unutra{wa razmi{qawa, ose}awa i shvatawa. U opisnoj pesmi se opi-

suju prirodne pojave preko neposrednog izra`avawa li~nih emocija i dovo|ewa u vezu

posmatranih pojava sa li~nim emocionalnim `ivotom. Pesnik se nadahwuje prirodom

povezuju}i sebe sa prirodom i prirodu sa sobom. Opisna pesma naziva se jo{ i deskrip-

tivnom pesmom.

Pesma „Zimsko jutro” predstavqa ~isto, savr{eno naslikan zimski pejza`. Prva

strofa, u kojoj se slika majstorski razvija na dva plana, kroz izvanredne opozicije i har-

monije bliskog i dalekog, ravnog i kru`nog, belog i tavnog, jasnog i nejasnog, nastavqa

se, u drugoj i tre}oj strofi, na poznat ili}evski na~in, to jest sa mnogo realizma: u se-

lu vlada mir, jo{ niko nije ustao, budi se petao i, „lupnuv{i krilom, pozdravqa zimski

dan”; ~uju se zvi`dawe i promukao glas... Jo{ je vrednija pa`we ~etvrta, zavr{na, stro-

fa, u kojoj „sve`i jutarwi dah... svojim studenim krilom u gole gran~ice dirne”. Taj kra-

tak, leden i ~ist dodir, to je poenta pesme.

Qubomir Simovi}

PRO^ITAJ I OVO O PESMI „ZIMSKO JUTRO”

ISTRA@I I PROU^I

25

Ivo Andri}

MOSTOVI

Od svega {to ~ovek u `ivotnom nagonu podi`e i gradi, ni{ta nije u mojim o~i-

ma boqe i vrednije od mostova. Oni su va`niji od ku}a, svetiji, jer op{tiji, od hra-

mova. Sva~iji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu

na kom se ukr{tava najve}i broj qudskih potreba, istrajniji su od drugih gra|evi-

na i ne slu`e ni~em {to je tajno ili zlo.

Veliki kameni mostovi, svedoci i{~ezlih epoha kad se drugoja~ije `ivelo, mi-

slilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i ki{e, ~esto okrzani na o{tro reza-

nim }o{kovima, a u wihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka

trava ili se gnezde ptice. Tanki `elezni mostovi, zategnuti od jedne obale do dru-

ge kao `ica, {to drhte i zvu~e od svakog voza koji projuri; oni kao da jo{ ~ekaju svoj

posledwi oblik i svoje savr{enstvo, a lepota wihovih linija otkri}e se potpuno

o~ima na{ih unuka. Drveni mostovi na ulasku u bosanske varo{ice ~ije izglodane

grede poigravaju i zve~e pod kopitima seoskih kowa kao da{~ice ksilofona. I, naj-

posle, oni sasvim mali mosti}i u planinama, u stvari jedno jedino ove}e drvo ili

dva brvna prikovana jedno uz drugo, preba~eni preko nekog gorskog potoka koji bi

bez wih bio neprelazan. Po dva puta u godini gorska bujica odnosi, kad nado|e, ta

brvna, a seqaci, slepo uporni kao mravi, seku, te{u i postavqaju nova. Zato se uz te

planinske potoke, u zatokama me|u stenama, vide ~esto ti biv{i mostovi; le`e i

trunu kao i ostalo drvo naplavqeno tu slu~ajem, ali ta zatesana brvna, osu|ena na

ogaw ili truqewe, izdvajaju se od ostalog nanosa i podse}aju jo{ i sada na ciq ko-

me su slu`ila.

Svi su oni u su{tini jedno i podjednako vredni na{e pa`we, jer pokazuju mesto

na kome je ~ovek nai{ao na zapreku i nije zastao pred wom, nego je savladao i pre-

mostio kako je mogao, prema svom shvatawu, ukusu, i prilikama kojima je bio okru-

`en.

I kad mislim na mostove, u se}awu mi iskrsavaju ne oni preko kojih sam najvi-

{e prelazio, nego oni koji su najvi{e zadr`ali i zaneli moju pa`wu i moj duh.

Pre svega, sarajevski mostovi. Na Miqacki, ~ije je korito ki~ma Sarajeva, oni

su kao kameni pr{qenovi. Vidim ih jasno i brojim redom. Znam im lukove, pamtim

ograde. Me|u wima je i jedan koji nosi sudbinsko ime jednog mladi}a, malen ali sta-

lan, uvu~en u se kao dobra i }utqiva tvr|ava koja ne zna za predaju ni izdaju. Zatim,

mostovi koje sam video na putovawima, no}u iz voza, tanki i beli kao privi|ewa.

Kameni mostovi u [paniji, zarasli u br{qan i zami{qeni nad sopstvenom slikom

u tamnoj vodi. Drveni mostovi po [vajcarskoj, pokriveni krovom zbog velikih

snegova, li~e na duga~ke ambare i iski}eni su iznutra slikama svetiteqa ili ~ude-

snih doga|aja, kao kapele. Fantasti~ni mostovi u Turskoj, postavqeni otprilike,

~uvani i odr`avani sudbinom. Rimski mostovi u ju`noj Italiji, od bela kamena, sa

1. Utisci i do`ivqaji

[ta si ose}ao dok si ~itao Andri}ev tekst „Mostovi”? Koja te slika iz tog teksta naj-

vi{e podstakla na razmi{qawe? O ~emu si razmi{qao kada si pro~itao tekst? [ta te

posebno uzbudilo u tekstu „Mostovi”?

2. Most kao qudska potreba

Andri}, najpre, u ovom tekstu govori o mostovima kao o qudskoj potrebi. Prona|i me-

sta koja govore o tome. Na koje sve vrste mostova Andri} misli? Andri} govori o mosto-

vima u [paniji, [vajcarskoj i o rimskim mostovima. Ali, koji mostovi su na wega osta-

vili najsna`niji utisak? Za{to? Andri} pomiwe planinske mostove – drvo preba~eno

preko potoka ili dva brvna prikovana jedno za drugo. Da li je time umaweno wihovo zna-

~ewe u odnosu na velike mostove?

3. Simboli~no zna~ewe mosta

Andri} je u ovom poetskom zapisu iskazao misao o svetlosti i op{tosti mostova. Is-

takao je wihovu smislenost, funkcionalnost i istrajnost. Humanizam mostova sadr`an

26

kojih je vreme odbilo sve {to se moglo odbiti, a pored kojih ve} stotinu godina vo-

di neki nov most, ali oni stoje jo{ jednako, kao skeleti na stra`i.

Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi na verne i }u-

tqive mostove kao na ve~itu i ve~no nezasi}enu qudsku `equ da se pove`e, izmiri

i spoji sve {to iskrsne pred na{im duhom, o~ima i nogama, da ne bude deqewa, pro-

tivnosti ni rastanka.

Tako isto u snovima i proizvoqnoj igri ma{te. Slu{aju}i najgor~u i najlep{u

muziku koju sam ikada ~uo, odjednom mi se ukaza kameni most, prese~en po polovini,

a izlomqene strane prekinutog luka bolno te`e jedna ka drugoj, i posledwim napo-

rom pokazuju jedinu mogu}nu liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzvi{ena ne-

pomirqivost lepote, koja pored sebe dopu{ta jednu jedinu mogu}nost: nepostojawe.

Naposletku, sve ~im se ovaj na{ `ivot kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi,

re~i, uzdasi – sve to te`i ka drugoj obali, kojoj se upravqa kao ciqu, i na kojoj tek

dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima ne{to da savlada i premosti: nered, smrt ili

nesmisao. Jer, sve je prelaz, most ~iji se krajevi gube u beskona~nosti, a prema kom

su svi zemni mostovi samo de~ije igra~ke, bledi simboli. A sva je na{a nada s one

strane.

RAZGOVOR O TEKSTU

27

je u qudskoj `eqi da se sve na svetu pove`e i izmiri, da se spoji i sastavi sve {to je ne-

spojeno i rastavqeno… ^ovek u `ivotu neprestano nastoji da ne{to premosti – zlo, ne-

red, besmisao, smrt i sve ono {to ugro`ava wegovo postojawe. Mostovi u wegovom duhov-

nom `ivotu sna`ni su i mo}ni, sna`niji i mo}niji od zemnih mostova koji su pred wi-

ma „de~ije igra~ke, bledi simboli”. Izgleda, qudska nada je uvek s one druge strane, a do

we se dopire jedino mostovima.

Po{to si pro~itao Andri}ev tekst „Mostovi” i tekst koji govori o zna~ewima An-

dri}evih mostova, razmisli o slede}im idejama:

– mostovi, ve~ita qudska `eqa za povezivawem;

– ni{ta nije boqe i vrednije od mostova;

– premo{}avawe besmisla i zla;

– mostovi u duhovnom `ivotu ~oveka;

– kwi`evnost, veliki duhovni most ~ove~anstva;

– qudska nada je uvek s one druge strane;

– qudska ose}awa kao mostovi izme|u qudi;

– qudski osmeh kao most izme|u qudi;

– mostovi izme|u pro{losti i sada{wosti;

– mostovi su trajniji od drugih gra|evina.

4. Prona|i tri najlep{e re~enice u ovom tekstu koje govore o mostovima i poku{aj

da otkrije{ u wima lepotu Andri}evog pripovedawa.

Opisivawe predmeta, pojava, lica, stawa i predela i ~ulno do~aravawe, izra`avawe

utisaka i ukazivawe na wihove osobine, crte i pojedinosti naziva se opisom ili de-

skripcijom.

ZAPAMTI!

28

� [ta ti se dopalo u pro~itanoj pesmi „Vila zida grad”? O ~emu se u woj govori? Nave-

di lica, stvari i pojave koje imenuje.

� Mit je, to svakako zna{, starinsko predawe o bo`anstvima, legendarnim li~nostima

i neverovatnim zbivawima. [ta je neverovatno u ovoj ma{tovitoj pesmi?

� Nau~io si odranije {ta je pesni~ka slika. Izdvoj pesni~ke slike u ovoj pesmi. Kakva

je wihova funkcija?

� Vile imaju ~udesnu lepotu i natprirodnu mo}. Imaju krila i mogu da lete, a dovode se

u vezu s qudima. [ta jo{ zna{ o vilama? Opi{i wihov spoqa{wi izgled. Da li su

prijateqi ili neprijateqi qudi?

VILA ZIDA GRAD

(Iz Crne Gore)

Pesma „Vila zida grad” jedna je od najlep{ih narodnih srpskih pesama. Ona pripada

mitolo{kim pesmama. Za takve pesme u Predgovoru svojoj prvoj zbirci iz 1814. godi-

ne, wihov sakupqa~ Vuk Stef. Karaxi} veli da im se ne zna starina. U jednoj od ta-

kvih pomiwu se ~ak i divovi. Pesma je uzeta iz wegove kwige Srpskih narodnih pjesa-

ma objavqene 1841. godine u Lajpcigu.

Grad gradila b’jela vila

ni na nebo ni na zemqu,

no na granu od oblaka.

Na grad gradi troje vrata:

jedna vrata sva od zlata,

druga vrata od bisera,

tre}a vrata od {kerleta*.

[to su vrata suha zlata,

na wih vila sina `eni.

[to su vrata od bisera,

na wih vila k}er udava.

[to su vrata od {kerleta,

na wih vila sama sjedi,

sama sjedi, pogleduje

|e se muwa s gromom igra,

mila sestra su dva brata,

a nevjesta s dva |evera.

Muwa groma nadigrala,

mila sestra oba brata,

a nevjesta dva |evera.

* {kerlet – skerlet, qubi~as-

to-crvena tkanina; slu`i za

izradu skupocene ode}e

RAZGOVOR O PESMI

ZAPAMTI

29

Elemente stare srpske religije najboqe su o~uvale mitolo{ke pesme. One pripadaju

krugu religioznih pesama, ali tih elemenata imaju i dodolske, kraqi~ke, koledarske, kao

i vu~arske pesme koje se pevaju u primorskim i zapadnim srpskim krajevima po Bo`i}u.

U wima se sre}emo i sa prethri{}anskim verovawima. Narodne lirske pesme dele se na

obredne i obi~ajne, posleni~ke pesme i pesme o radu, religiozne, mitolo{ke, porodi~-

ne, qubavne, {aqive i rodoqubive.

Vile, prema Vuku Stefanovi}u Karaxi}u, `ive po visokim planinama, u kamewarima

i oko voda. Vila ima morskih i re~nih, ostrvskih i jezerskih, planinskih i poqskih,

onih {to `ive na oblacima, ali i onih koje su bo`anstva {uma i poqa pa `ive na drve-

}u i skupqaju se na brestu, jeli, jasenu, zovi; obitavaju u lugovima i pe}inama.

Vile se, u pri~ama ali i prema predawu, kupaju u zoru. Mnogostruko su plodotvorni

motivi u pri~ama o ovim `enskim natprirodnim bi}ima. Te pri~e su naj~e{}e qubav-

no-mitolo{ke. Vile oduzimaju ili vra}aju vid. Onome koga nadigraju ili ugledaju, vade

o~i. Ustrele onog ko od wih lep{e peva. Ali, one mogu da budu i odani prijateqi. Pose-

strime su srpskih junaka, vidaju im lekovitim travama rane, le~e i {tite od smrtne opa-

snosti. Za{titnice su braka i porodice. Imaju ~arobnu gran~icu, palicu ili sviralu.

Krilate, lete i imaju kola koja sama idu. Igraju na proplancima i ispred vodenica, vo-

le da obla~e tu|e haqine. Be`e kad petao zapeva.

Tiodor Rosi}

Iz pogovora kwizi Vilinske pri~e

PRO^ITAJ I OVO

PITALICE

Pitali mi{a:

– U kojem se selu najboqe

`ivi?

– U onome gde nema

ma~aka.

30

VILINA GORA

Imao nekakav bogati ~ovjek jedinka sina, pa othraniv{i ga

do oru`ja po{qe ga po svijetu da ne{to stekne*, ali ne da stek-

ne novaca* nego da ste~e pameti, i da vidi idu}i po svijetu ka-

ko se te{ko* `ivi i kako se vaqa mu~iti da se ovoga kratkoga

vijeka po{teno `ivi, i dade mu ne{to novca* {to }e mu dosta

za put biti. Kad ga opremi, mnoge mu stvari preporu~i a najvi-

{e da ~uva novac, pak ga s blagoslovom otpusti. Idu}i ovaj

mladi} po svijetu do|e u nekakav grad gdje vidi da jednoga ~o-

vjeka vode na vje{alo. On se za~udi pak pritr~av{i zapita

{ta je skrivio ovi siromah ~ovjek te ga na smrt osudi{e, a ne-

ki mu odgovori: „Ovi je ~ovjek du`an mnoziwi, i ne imaju}i

otkuda da sve svakome isplati, po zakonima ovoga mjesta zaslu-

`io je smrt”. On ~uv{i ovo zapita sudnike: „Gospodo! Je li mo-

gu}e da ja toga ~ovjeka od smrti otkupim, i da platim {to je du-

`an?” Oni mu odgovore: „Za{to ne! Plati toliko i toliko pa

evo ti ~ovjeka da od wega ~ini{ {to ho}e{”. On izvadi sve

ono novaca {to ima{e pa najposlije sve haqine do ko{uqe, i

kad namiri koliko je trebalo, sudnici mu dado{e ~ovjeka, te

on s wim po svijetu prose}i od vrata do vrata. Jednu ve~er le-

`e}i zajedno ova dvojica, re~e otkupqenik: „Meni se dodijalo

ve} ovako `ivjeti, a jo{ mi je `alost vi{a tebe gledaju}i ka-

ko zbog mene* strada{, nego hajdemo u vilinu goru, tamo }emo

na}i jednu moju posestrimu i ona }e nam kazati na~in kako }e-

mo se obojica obogatiti”. Mladi} pristane na ovo i upute se k

vilinoj gori sve stranputicama nekijem, dok je otkupqenik

predvodio* a mladi} sustopice za wim, dok tako do|u u nekaku

goru, kojoj vrh do mjeseca dotica{e, a listovi joj zlatni bjehu

a stabla srebrna, a usred we vidio* se veliki plam i dim od og-

wa. Mladi} vide}i to prepadne se i upita svoga druga: „[ta je

ovo, kakovo je ovo ~udo?” A on mu odgovori: „Ne boj se, ovo je sve

moje posestrime i wezine matere, pa i na{e, samo mora{ zna-

ti* da se mi dvojica ne mo`emo wima na jedan put iznenada ja-

viti, nego ja otidoh k wima da im se javim i da im ka`em da

smo do{li k wima da s wima `ivimo, a ti me pri~ekaj ovdje*

pod onim drvetom*, te je od suhoga zlata a perja su mu biserna;

ma pazi, bez velikoga svoga ~uda nemoj pisnuti rije~i jedne do-

kle se vratim opet k tebe, jer je ovo drvo sviju vila, ispod we-

ga se kupe qeti te na |er|eve vezu, pak ako kakva mladi}a opaze

u ovu goru, u oni ~as o~ima ga zatrave i u kaku go| ho}e `ivinu

obrnu.” Ovo izrekav{i nestade ga kao da ga zemqa pro`drije.

Izvorno

*da te~e

*te~e da aspri ste~e

*trudno

*nekoliko aspri

*|e s mene

*kalauze}i

otkupqenik

*vi|a{e

*teke znadi

*ov|en

*ono drijevo

RAZGOVOR O BAJCI

31

Bajka se odlikuje ma{tovitim pripovedawem. Po ~emu se ona razlikuje od pripoveda-

ka?

O ~emu se kazuje u ovoj bajci? [ta ti se u woj posebno dopada?

Bajka kazuje i o vilama. Opi{i wihovo stani{te. [ta o wima veli narodni pripo-

veda~? Kakva je wihova karakterizacija?

U pro~itanoj bajci, jedan od junaka ima ~udotvorne mo}i. Navedi prepreke na koje na-

ilaze i kako ih savladavaju.

Bajka ima i hri{}anskih elemenata. Izdvoj te elemente.

[ta iz ove bajke mo`e{ saznati o vilama? Kako nastaju? Mogu li ti pomo}i da re{i{

zagonetku: Gora je rodi, rosa je doji, a sunce uzgoji? Gde vile `ive? Kako je opisana wihova

gora? Koja slika ti se u~inila najlep{om? [ta vile rade? [ta sve mogu u~initi ~oveku?

[ta nastaje od jedne wene vlasi, a {ta od suze u bajci Djevojka br`a od kowa? Seti se jo{

nekih primera iz drugih bajki u kojima postoji motiv bacawa magi~nih predmeta. [ta

od wih nastaje?

Mladi} stoje}i ondje* dosadi mu se ~ekati te po~ne tam amo kroz goru

{etati se dok nabasa na nekakvo kolo krilatijeh djevojaka*, pa se pri-

kri da ih gleda i slu{a kako pjevaju, ali wegovom nesre}om opazi ga ko-

lovo|ica te ga o~ima zatravi i u oni ~as ostade nijem i slijep. Tada se

prepade te od straha i velike `alosti stade vikati i plakati, dok evo

ti odnekud dole}e na krilima preda w oni ~ovjek, uhvati ga za ruku i

re~e: „Ne boj se, {to ti je?” A on mu rukama poka`e da je oslijepio i

onijemio. Tada oni ~ovjek kad to vidje*, izvadi iza pasa nekakvu malu

zlatnu sviralicu, pa se pripe na jedno drvo i po~e u wu zvi`djeti*, dok

evo ti sa sviju strana vila i vilenika, ovoga ~ovjeka bra}e i sestara,

pobratima i posestrima, toliko da im broja ne bje{e, te po~e{e po go-

ri brati nekake qekovite trave, pa dado{e mladi}u da pije, a drugom mu

opet namaza{e o~i, te u oni isti ~as ste~e vid o~iwi i razgovor deset

puta qep{i i boqi negoli je prije imao. Po tom ga primi{e u svoje

dru{tvo, i o`eni{e ga, te ste~e silno blago i ima lijep porod. Ali kad

ve} ostari, pokaja se gospodu Bogu, povrati se svome domu, i jedva `iva

zate~e svoga roditeqa, te se s wim oprosti i ukopa ga te do smrti `i-

vje kao pravi hri{}anin, ali opet doklen je go| `ivio, svakoga je qeta

po jedan put u onu goru hodio te se s dru`inom sastajao i pozdravqao.

*on|e

*|evojaka

*vi|e

*zvi`|eti

32

II

DOMOVINA – TO SU

SVI NA[I SNOVI

33

34

Pesma „Beograd” poti~e iz Po-

pine kwige Uspravna zemqa obja-

vqene 1972. godine. Pesme iz ove

zbirke sna`no su inspirisane srp-

skom sredwovekovnom kulturom,

posebno sredwovekovnim manasti-

rima Kaleni}, @i~a, Sopo}ani i

Manasija kao i velikim istorij-

skim temama: Sveti Sava, ]ele-kula

i Kosovo poqe. U toj zna~ajnoj kwi-

zi nalazi se tematski krug „Povra-

tak u Beograd’’ od {est pesama po-

sve}enih Beogradu i jedne posve}e-

ne reci Dunavu. Tematski krug pesa-

ma o Beogradu inspirativan je pe-

snikov dijalog s istorijom, kultu-

rom, pro{lo{}u i sada{wo{}u

ovoga grada.

Vasko Popa

BEOGRAD

Bela si kost me|u oblacima

Ni~e{ iz svoje loma~e

Iz preorane humke

Iz razvejanog praha

Ni~e{ iz svoga nestanka

Sunce te ~uva

U zlatnom svome }ivotu

Visoko nad lave`om vekova

I nosi te na ven~awe

^etvrte rajske reke

Sa trideset {estom rekom zemaqskom

Bela si kost me|u oblacima

Kost kostiju na{ih

BEOGRAD

RAZGOVOR O PESMI

35

� Iznesite svoje utiske o Popinoj pesmi „Beograd”. Koji stih ili koja strofa vas je

najvi{e podstakla na razmi{qawe? Ostavqa li posle prvog ~itawa ova pesma u vama ne-

{to nejasno i nerasvetqeno? Razgovarajte o tome na ~asu.

� Prvi stih ove pesme predstavqa monumentalnu sliku Beograda. Ovaj grad je bela kost

me|u oblacima, kako ka`e pesnik. Odgonetnite figurativno izra`enu sliku Beograda.

[ta ona zna~i? Za{to je Beograd „bela kost”? Podse}a li vas to na ~iwenicu da je Beo-

grad nekada nazivan Beli grad (Beli grad – Belgrad – Beograd)? Za{to Beograd ni~e iz

svoje loma~e, „iz preorane humke”, „iz preoranog praha”? Podse}a li vas Beograd na mit-

sku pticu feniks koja vaskrsava iz svog pepela, koja je simbol ne~ega neprolaznog i be-

smrtnog? Za{to sunce ~uva ovaj grad u „zlatnom svome }ivotu”? [ta predstavqa stilska

figura „lave` vekova”? [ta zna~i posledwi stih u kome je Beograd „kost kostiju na-

{ih”?

� U pesmi „Beograd” smewuje se nekoliko vrsta strofa: tri tercine, jedan distih i

dvaput po jedan stih. Prou~ite koliko smena tercina i distiha diprinosi „intonacio-

nom talasawu” i emocionalnosti pesme. Lirski subjekat vodi dijalog sa Beogradom „na

Ti”. Da li to saznawe ima svoje obja{wewe?

PITALICE

Pitali mudra

starca:

– Koju pticu

najvoli{?

– Sokola.

– A koga ~oveka

najvoli{?

– Opet sokola.

Pri~e za decu Tolstoj je pisao za Rusku ~itanku, gaje}i nadu da }e iz we u~iti ne samo

seqa~ka ve} i carska deca. Wegova pri~a „Devoj~ica i kr~ag” pisana je ~isto, istan~ano,

kratko, bez i~ega suvi{nog, s jasnom porukom.

� Iznesi utiske o pro~itanoj pri~i. O ~emu se pri~a u woj?

� Reci ne{to o si`eu pri~e „Devoj~ica i kr~ag”, o na~inu na koji je doga|aj prikazan u

tom delu.

� Izdvoj osnovnu ideju pri~e.

� [ta misli{ o poslovici: „Ko dobro ~ini, boqe do~eka”? Kako je postupala devoj~ica

i {ta je do~ekala?

� Do~araj lik devoj~ice kroz wen portret i karakter.

� [ta si nau~io / nau~ila iz ove pri~e?

36

Lav Nikolajevi~ Tolstoj

DEVOJ^ICA I KR^AG

Bila u davna vremena na Zemqi velika su{a; usahnule sve reke, potoci, bunari; osu-

{ilo se drve}e, `buwe i trava; umirali od `e|i qudi i `ivotiwe.

Jedne no}i izi{la devoj~ica iz ku}e, sa kr~agom, da tra`i vode za bolesnu majku.

Nigde nije na{la vode, pa, onako umorna, legla na travu i zaplakala. Kad se probudila

i dohvatila kr~ag, umalo nije prosula vodu iz wega. Kr~ag je bio pun ~iste, sve`e vo-

de. Devoj~ica se obradovala i htela da se napije, ali onda pomisli da ne}e biti dosta

za majku, pa potr~a sa kr~agom ku}i. Tako se `urila da nije ni primetila oko nogu pse-

tance. Spotakne se oko wega i ispusti kr~ag. Ku~e je `alosno cvilelo.

Devoj~ica je ve} pomislila da je voda iz kr~aga prosuta, ali kr~ag je stajao usprav-

no i sva voda bila je u wemu. Tada ona odli u {aku vode, i psetance sve popi i razvese-

li se. Kad je ponovo dohvatila kr~ag, a on od drvenog postao srebrn. Devoj~ica donese

kr~ag ku}i i pru`i ga majci. Mati re~e: „Ja }u i tako umreti, boqe popij ti”, i vrati

kr~ag k}erki. U taj mah kr~ag od srebrnog postane zlatan. Po{to je bila isuvi{e `ed-

na, ona uze kr~ag i, ba{ kad je htela da ga nagne, na vratima se pojavi putnik i zatra`i

vode. Devoj~ica proguta pquva~ku, a kr~ag pru`i putniku. Na kr~agu odjednom isko~i

sedam ogromnih dragih kamenova, a iz wega pote~e veliki mlaz ~iste sve`e vode. Se-

dam dragih kamenova po~e se dizati sve vi{e prema nebu i postado{e onih sedam zve-

zda koje se zovu Veliki medved.

(Prevela Ana Milanovi})

RAZGOVOR O PRI^I

37

Lav Nikolajevi~ Tolstoj, jedan od najve}ih svetskih

kwi`evnika, mislilac, ro|en je u Jasnoj Poqani 1828.

godine. Poreklom je iz plemi}ke porodice. Wegova

prakti~na i kwi`evna delatnost posve}ena je obrazova-

wu u narodnim {kolama. Zalagao se ne samo za prosve}i-

vawe seqaka ve} i za wihov boqi socijalni polo`aj.

Ogromne i originalne stvarala~ke snage, pored pripo-

vedaka, drama, romana i publicisti~kih radova, pisao je

i pri~e za decu. Op~iwen narodnom {kolom, pisao je

istorijske, romane o savremenom `ivotu i planove reli-

giozno-filozofskih dela. Va`nija dela: romani Rat i mir, Ana Karewina i Vaskr-

sewe; pripovetke Krojcerova sonata, Haxi-Murat, Kozaci; pisao je memoare, kao i

drame. Pi{u}i pri~e za narodnu ~itanku, nastojao je da budu zanimqive.

PITALICE

Pitao magarac |aka:

– Pa {ta }e{ biti kad

neprestano u~i{?

– Ne znam {ta }u biti, samo

znam da ne}u biti magarac.

38

Oj, Karlovci, mesto moje drago,

Ko detence do{ao sam amo;

Igra be{e jedino mi blago,

Slatko zvah ja med i smokvu samo.

Dete malo – golu{avo ti~e –

Do|e ti~e, pa se tu navi~e;

Ovde, ovde, gde krioce malo

Prvi put je sretno ògledalo,

Ispo~etka od grane do grane,

Od drveta jednog do drugoga,

Dok je smelo setiti se strane,

Setiti se neba visokoga,

Dok je moglo krila svoja laka

Nebu di}i tamo pod oblaka!

Pod nebo se digo ti} i sada;

Al’ veseo nije ko nekada;

Gleda dole, reku, vrelo, luga,

Drva, `bune, gore i vrleti,

Pa mu s’ ~ine do toliko druga,

Do toliko uspomena sveti’,

S kima dane prelepo probavi,

Pa ih sada mora da ostavi.

Te{ko mu se, te{ko rastaviti,

Ali {ta }e kada mora biti!

Za wih srce wemu mlado tu~e,

Ali ne{to na daleko vu~e...

Vinogradi, zbogom umiqati!

Zbogom gro`|e, ne}u te ja brati!

Ao, berbo, tebe `alim kletu,

Ta {ta lep{e od tebe na svetu?!

Ko tebeka nikad ne video,

[ta je jo{te sirotan video?

Ao, braco, amo u to doba,

Do|i, vidi, ~uj, pa hajd u groba!

Zora zori, sve poustajalo,

Pa s’ uz brdo veselo nagnalo,

Svirac svira, pu{ke popucuju,

Mome poju, momci podvikuju –

Jo{te malo – eto vinograda,

Gledaj sada ubavoga rada:

Beri, nosi, ~as dole ~as gore;

Momci klik}u, a pesme se ore:

„@ivo, `ivo!” jedan drugog kori,

@ivo s’ radi, al’ niko s’ ne mori.

Gledni samo, posle uje svake,

Gledni, brate, one noge lake!

Ta tek {to se svirac ~uje,

Ve} u kolu s’ poskakuje.

Kolo, kolo, svirac svira,

Noga zemqu ne dodira.

„Sitno, brate, ijujuju!”

Momci ~ili podvikuju;

Svirac svira,

Ne da mira,

A jo{ vi{e devoj~ice,

Wine o~i i no`ice!

Dede, brate, ijujuj!

De posko~i, ne luduj!

Ko bi jako momak bio,

Pa se ne bi pomamio!

Ao, sele bosonoga,

Zla ti maja do zla Boga –

Ne dala ti ~arapica,

Ni laganih papu~ica,

Da u~ini{ klepa-klapa –

Za tobome, du{o, skapa’!

Branko Radi~evi}

\A^KI RASTANAK

39

Oho, sele vita stasa,

Dr`’ se braci oko pasa!

Kolovo|a kolom vija,

Kolo leti, znoj probija –

Al’ u tvoji’ nedri tude

Okle snega do dve grude?

^udo, sele, divno ~udo,

Ala bih se mla|an grudo!”...

Kolo, kolo, na{a dika,

Pu{ka puca, cika, cika!

Pa sve tako, pucaj, beri,

Pevaj, igraj, do ve~eri.

A kad sunce ve}e seda,

Besna mom~ad jo{ se ne da;

Ide ku}i, podvikuje,

Puni pu{ke, popucuje,

Svirac svira, moma poje:

„Kolovo|a, zlato moje!”

Pa u kr~mu, te do zore,

Kolo igra, pesme s’ ore;

A u zoru s’ zajuhu~e,

Udri opet ka i ju~e.

Zbogom, pesme, zbogom, kolo,

Zbogom, momci naokolo,

Zbogom, kito moma mladi’,

Zbogom, gro`|e, zbogom, vinogradi!...

Sunce jarko za{lo ve} odavna;

Ot’{o danak, do{la nojca tavna.

Mome platno davno pokupile,

Pa s’ odavde mene izgubile.

Sve mi milo nojca raspla{ila;

[to ne mogla, u tamu zavila...

Al’ opeta ~ini se meneka

Kao bela da zorica zori:

Tice poju, gore stoji jeka,

A kraj mene poto~i} `ubori.

Ja se {etam, dru`ina sa mnome.

Mi idemo Stra`ilovu tome.

Pod nogama ona rosna trava,

A sa strane brda mirisava,

A ovde se potok po{alio,

Pa nam puta mladim prepre~io;

Preko wega ska~emo lagani,

I evo nas na drugojzi strani.

A odavde sve jo{ ubavije –

Kako samo dolina se vije,

Kako gora podigla se gusta,

A po gori sva ta lipa pusta!

Lipa cveta, cveti}i miri{u,

A uz miris vetri}i uzdi{u,

A uz vetri} kosi poklikuju,

Uz kosove bra}a podvikuju:

„Ao, dan~e, ala si mi beo!

Jo{ bih dugo gledati te hteo!

Al’ kad mi se ve}e smr}i mora,

Nek se smrkne izme|’ ovih gora!

Tu nek mi se hladna kopa raka,

Tu }e meni zemqa biti laka!”...

Zbogom ostaj, krasno Stra`ilovo!

Mlogi te je u zvezdice kovo;

Mlogi re~e: „Ao, rajska sliko!” –

Al’ ko ja te rad ne imo niko!...

Tambur, tambur, sitna tamburice –

Udri, pobro, u si}ane `ice!

Danas ima, a sutra nas nema,

Hajd u kolo, ko }e tu da drema?...

Kolo, kolo,

Naokolo,

Vilovito,

Plahovito,

Napleteno,

Navezeno,

Oki}eno,

Za~iweno –

Br`e, bra}o, amo, amo,

Da se skupa poigramo!

40

Srbijan~e, ogwu `ivi,

Ko se tebi jo{ ne divi!

Hrva}ane, ne od lane,

Oduvek si ti bez mane!

Oj, Bosan~e, stara slavo,

Tvrdo srce, tvrda glavo,

Tvrd si kao kremen kamen

Gde stanuje `ivi plamen!

Ao, Ero, tvrda vero,

Ko je tebe jo{te tero?

Ti si ka’no hitra muwa,

[to nikada ne pokuwa.

Ao, Srem~e, gujo quta,

Svaki junak po sto puta!

Crnogor~e, care mali,

Ko te ovde jo{ ne hvali?

Ma~em bije{, ma~em se~e{,

Ma~em sebi blago te~e{:

Blago – turska glava suva,

Kroz wu vetar gorski duva!

Oj, sokole Dalmatin~e,

Divna mora divni sin~e!

Oj, ti krasni Dubrov~ane,

Na{ i danas beli dane,

Ta sa pesme iz starine,

Pune slave i miline!

Oj, Slavon~e tanani!

Bana}ane lagani!

Oj, Ba~vani, zdravo, zdravo,

Ko j’ u pesmi ve}i |avo!

I vi drugi du` Dunava,

I vi drugi gde je Drava,

I svi drugi, tamo, amo,

Amo da se poigramo!

Hvatite se kola toga,

Od vi{weg je ono Boga!

(Odlomak)

Branko Radi~evi} (1824–1853), jedan od najzna~ajnijih

na{ih pesnika devetnaestog veka, svoje detiwstvo i |a~-

ke dane proveo je u Sremskim Karlovcima, o kojima je po-

sle zanosno pevao. Posle zavr{ene gimnazije u Srem-

skim Karlovcima studirao je pravo i medicinu u Be~u.

Tada se upoznao s Vukom Karaxi}em, koji je na wega zna-

~ajno uticao. „\a~ki rastanak” je najpoznatije i najpo-

pularnije Brankovo delo, sadr`i 737 stihova.

RAZGOVOR O PESMI

PRO^ITAJ I OVO

41

� „\a~ki rastanak”, Brankova pesma o |a~kim danima provedenim u Sremskim Karlov-

cima, o mladala~kim zabavama, pesma puna radosti, smeha i veseqa. U woj se prepli}u

razni motivi: priroda, |akovawe, zavi~aj, dru`ewe, qubav, pesma, berba i igra. Ona je

puna odu{evqewa, sete i tuge, sa sna`no izra`enim rodoqubivim ose}awem.

� Analiziraj ovu pesmu po slede}em planu:

1. Detiwstvo i igra

2. Te{ko mu se, te{ko rastaviti

3. Vinogradi, gro`|e, berba

4. Igra, pesme i kolo

5. Ao, sele bosonoga

6. Zbogom, sele, zbogom, kolo

7. Stra`ilovo – pejza`, opro{taj

8. Kolo bratstva

„Spev nas uvodi u naju`i zavi~ajni krug pesnikov. Rastanak je dvostruk — zavi~ajni

i |a~ki. Ozareni karlova~ki predeo od Dunava do Stra`ilova ispuwava prvi deo pesme.

Zagledan u wega, pesnik se opra{ta od dragih mesta od kojih ga svako podse}a na ne{to,

prisno, davna{we. Opra{tawe i se}awe dve su lirske teme koje se muzi~ki smewuju. Se-

}awa, koja su ili li~na ili kolektivna i nacionalna, oblikovana su u niz lirskih di-

gresija, od kojih svaka ~ini pesmu za sebe. Opra{tawe je provodna tema koja rasute di-

gresije povezuje u celinu. Ono odr`ava osnovno, elegi~no raspolo`ewe koje samo povre-

meno naru{avaju vedri, radosni tonovi koji dopiru iz pro{losti. Drugim delom domi-

nira veliko |a~ko kolo, koje predstavqa pesmu u pesmi, intonaciono ostvarenu na oso-

ben na~in, u ritmu razigrane sremske posko~ice.”

Jovan Dereti}

42

Vuk Stefanovi} Karaxi}

@ITIJE AJDUK-VEQKA PETROVI]A

Vuk Stefanovi} Karaxi} bio je u~esnik i svedok Prvog srpskog ustanka, 1804. godine.

Upoznao je sve najva`nije u~esnike ustanka. Slepi guslar Filip Vi{wi} pesnik je ustan-

ka, a prozni pisac je Vuk. Napisao je nekoliko dela o Prvom srpskom ustanku. U svojoj

ustani~koj prozi, objektivno, kriti~ki i bez ulep{avawa opisao je vo|e i najva`nije

u~esnike ustanka, na ~elu sa Kara|or|em. Po snazi i lepoti pripovedawa u toj prozi po-

sebno mesto pripada delu @itije Ajduk-Veqka Petrovi}a. To je najobimnija i najboqa

biografija o jednom ustani~kom vo|i. Objavqivana je od 1826. godine, u zabavniku „Dani-

ca”. Iz tog obimnog istorijskog dela, u kom Vukov literarni talenat dolazi do punog iz-

ra`aja, uzet je odlomak gde je dat Veqkov portret. U wemu se govori o karakteru i juna~-

koj pogibiji, u Boju na Negotinu, ove poznate istorijske li~nosti.

Kad se vojska turska prikupi u Vidin, onda se dignu nekolike iqade turski kowa-

nika, te pre|u preko Timoka samo da vide kako je; no Veqko i do~eka oko Bukova~e i

sre}no i uzbije natrag. Potom tre}i dan udari sva sila turska, s topovima i sa svom

opravom, te pre|e preko Timoka. On, istina, s ono svoje vojske {to je mogao izvesti

iz {an~eva izi|e opet pred Turke i sa neiskazanom hrabro{}u udari da bi i opet uz-

bio; no {ta je on sa svoji 3–400 kowika i s toliko vla{ki soldata u ravnu poqu mo-

gao u~initi turskoj vojsci 15–16.000? S jednom se vojskom tukao, a dvije su tri obila-

zile da mu za|u s le|a; i tako on ustupi i izmi~u}i se pred Turcima do|e u Negotin.

Tu no} izi|e opet iz Negotina te udari na Turke; no Turci se odr`e. I tako je posli-

je nekoliko dana svaki dan izilazio u poqe i sa neiskazanom rabro{}u tukao se s Tur-

cima, no Turci se utvrde i pograde {an~eve oko Negotina. Turcima do|e u pomo} Re-

xep iz Adakale i karavla{ki knez Karaxa i sam veliki vezir Ru{i}-pa{a; a u wega i

od ono malo vojske {to je imao izginu i izrane se najboqi junaci. Turci su se svaku

no} kroz zemqu bli`e priku~ivali k srpskim {an~evima i najposlije su se tako bli-

zu bili priku~ili da su se batinama pustimi~ke mogli tu}i. Tu ve} sad drugoga boja

nije bilo osim sa {an~eva iz topova i iz kumbara i iz pu{aka. Turci sve kule nego-

tinske topovima i kumbarama razvale i obore, i sama ona najve}a kula |e je on sjedio

padne, i on si|e u podrum. Najposlije mu nestane xebane, osobito taneta i topovski i

pu{~ani, zato pokupi sva kalajna kandila i ka{ike i tawire, te rastopi na pu{~ana

taneta; a u topove je, kad su ne|e Turci ~inili juri{, metao najposlije i talijere. (...)

Sad ve} kako su se Turci tako priku~ili, i nije se vi{e moglo izlaziti na poqe da

se s wima bije, on je i dan i no} odao po {an~evima i qude slobodio i ure|ivao da ~u-

vaju dobro. Tako jedno jutro (prvi dana mjeseca avgusta) izi|e u jedan mali {anac, i na

tabqama stane nare|ivati i kazivati kako }e se ne{to zagraditi i popraviti {to su

turski topovi bili razvalili; a turski ga tobxija zagleda, pa potegne iz topa, te ga

udari isprijeka krosred ple}a i tako ga prekine i raznese da ni{ta vi{e nije mogao

re}i do „Dr`-”, i s tom polovinom rije~i padne mrtav na zemqu.

Kako on tako padne, momci wegovi, koji su on|e bili oko wega, odma uzmu nekakve

trave, {to je za kowe bila done{ena i on|e se desila, te ga pokriju da ga qudi ne vi-

43

� Razgrani~i epizodu o boju s Turcima od Hajduk-Veqkovog portreta i karaktera. Kako

je opisana herojska pogibija jednog od najve}ih junaka ne samo Negotinske Krajine ve}

i Prvog srpskog ustanka?

� Uporedi nekada{we i sada{we zna~ewe pojma „junak”. Kako je predstavqen Haj-

duk–Veqkov lik? Kako je Vuk opisao wegov spoqa{wi izgled? Koje karakterne Veqko-

ve osobine navodi Vuk? Sa kojim junacima ga je uporedio i za{to?

� [ta je na tebe ostavilo najja~i utisak u pro~itanom odlomku? Kako je Vuk opisao tre-

nutak Hajduk-Veqkove pogibije? Za{to su ustanici krili wegovu pogibiju?

� Odlomak iz Hajduk-Veqkovog `itija ilustruje Vukov veliki kwi`evni talenat. On je

tvorac ~istog proznog stila. Navedi elemente teksta koji upu}uju na wegovo izvanred-

no ose}awe za opisane pojedinosti. Po ~emu se u na~inu pripovedawa Vuk nadovezuje

na umetnost usmenih kaziva~a? U ~emu je lepota Vukovog stila pripovedawa?

Vuk je Hajduk-Veqka izuzetno po{tovao. Divio se wegovom juna{tvu. ^ak je i povest o

wemu nazvao `itije, kako su imenovane biografije srpskih sredwovekovnih svetiteqa.

U `itiju kao kwi`evnoj vrsti opisuju se biografije, to jest `ivoti svetaca. Lik Hajduk-

Veqkov gra|en je na stvarnim istorijskim ~iwenicama i li~nim do`ivqajima. Upotre-

biv{i naziv `itije za biografiju ovoga junaka, Vuk ga uzdi`e na nivo najvi{ih vredno-

sti. „U vrijeme Ahila i Milo{a Obili}a”, veli, „on bi zaista wihov drug bio, a u wego-

vo vrijeme bogzna bi li se oni mogli s wim isporediti.”

de; i tako je do mraka tu le`ao mrtav, a uve~e ga brat wegov Milutin s momcima uzme

te ga iznese iz {anca i sarani kod crkve.

Zaludu su tako smrt wegovu krili: vojska sva jo{ onaj dan pozna da Veqka nema me|u

wima; i iznajprije jedni stanu govoriti da se ranio pa le`i, a drugi da je pro{ao kroz

Turke i oti{ao po indat; a malo poslije svi doznadu da je poginuo. Dok je on sa svojim

momcima svaki ~as po {an~evima prolazio, niko nije smio pokazati da se popla{io i

slutiti na zlo, nego je svaki morao biti slobodan i veseo, ako mu se i ne}e; a kako wega

nestane, vojska odma povi~e da se vi{e ne mo`e dr`ati u Negotinu, nego da se mora bje-

`ati makar kako. I tako Srbi peti dan poslije wegove smrti ostave Negotin i pobjegnu

u Pore~. Potom odma sav onaj kraj, a malo poslije i sva Srbija, pozna da Veqka nema.

Veqko je bio tanka i visoka struka, sme|e kose i vrlo mali brkova, duguqasti suvi

obraza, {iroki usta i poduga~ka, malo poku~asta nosa; i nije mu mlogo vi{e bilo od

30 godina kad je poginuo. Po srcu i po telesnom juna{tvu bio je prvi ne samo u Srbi-

ji, nego se mo`e slobodno re}i i u cijeloj Evropi svoga svud ratnoga vremena. U vri-

jeme Ahila i Milo{a Obili}a on bi zaista wiov drug bio, a u wegovo vrijeme bogzna

bi li se oni mogli s wim isporediti. (Odlomak)

RAZGOVOR O TEKSTU

ZAPAMTI

44

U rodoqubivim pesmama izra`eno je ose}awe pripadnosti odre|enoj zajednici, na-

rodu ili dr`avi. Rodoqubivo ose}awe smatra se najsna`nijim qudskim ose}awem. Rodo-

qubive pesme posebno su bile negovane u doba velikih nacionalnih preokreta i doga|a-

ja. Za koji istorijski doga|aj se vezuje pesma „Domovina” Du{ana Vasiqeva? Koje si zna-

~ajne pojedinosti otkrio u ovoj pesmi? Sa ~ime sve pesnik upore|uje domovinu? A {ta

ona nije?

Du{an Vasiqev

DOMOVINA

Domovina, to nije mrtva gruda

koja nas gvozdenom rukom ve`e;

to je qubav za oblak, {to plovi ovuda,

za pesmu, {to se ovde razle`e;

Qubav za klasje {to bogato buja,

za ru`e {to su na grobqima svele,

za tresak letwih, besnih oluja,

za tugu ptica koje se sele.

Domovina, to su sve one spone,

kojima nas `ivot za se spaja;

radost kad na{a zvona zazvone,

toplota maj~inog zagrqaja.

Domovina, to su: `eqe tajne,

magla {to preko poqa plovi;

to su na{e bajke beskrajne,

domovina – to su svi na{i snovi.

Pesnik Du{an Vasiqev (1900–1924)

ro|en je u Kikindi u vreme kada je Voj-

vodina bila pod austrougarskom vla-

{}u. Sa svojih osamnaest godina postao

je austrougarski vojnik {to se bolno

odrazilo na wegov `ivot i na poeziju

koju je po~eo da pi{e u {esnaestoj godi-

ni. Sve su wegove pesme obojene tragi~-

nim do`ivqajem svoga vremena, poseb-

no Prvog svetskog rata.

RAZGOVOR O PESMI

45

MiodragPavlovi}

ZORA U KAREJI

Iz kwige Miodraga Pavlovi}a Otvaraju se hilandarske dveri uzet je putopis „Zora

u Kareji”. Putopisna kwi`evnost je zna~ajna i vaspitno-obrazovno i literarno. Kroz

tu vrstu kwi`evnosti ~italac se obave{tava o nepoznatim predelima, dalekim ze-

mqama, posebnim qudima, ~uvenim gra|evinama... Izlagawe je obi~no u prvom licu, {to

stvara utisak neposrednog, spontanog i subjektivnog vi|ewa sveta.

Pavlovi}eva kwiga putopisa govori o wegovim putovawima po Svetoj gori, gde se na-

lazi i Hilandar, ~uveni srpski manastir iz sredweg veka. Sedi{te i administrativ-

ni centar mona{ke zajednice Svete gore nalazi se u varo{ici Kareji, na te{ko pri-

stupa~nom poluostrvu Halkidiki u Gr~koj.

Svitawe u Kareji je za pri~u, na to me je pre polaska upozorio moj ujak koji je bio

ovde pre mene. Treba ustati rano i sesti na veliku terasu hilandarskog konaka ne{to

iznad gradi}a Kareje, prestonog mesta mona{ke republike. Izme|u li{}a vinove lo-

ze i gotovo zrelih grozdova (druga polovina septembra) lasno je sedeti na klupi za

stolom i upirati pogled ka Istoku. Moji saputnici su jo{ spavali, kalu|eri su se

kretali, ali nevidqivi. Nevidqivo je bilo tog jutra i sunce. Gledao sam niz obron-

ke svetogorskog bre`ja, pogled je silazio nizbrdo ka siluetama manastira Stavroni-

kite i Pantokratora iza kojih je po~iwalo more i odmah iza prvih talasa gubilo se

u nekoj izme{anosti neba i pu~ine. Ta izme{anost elemenata bila je masivna, te{ka

i ostavqala nas je bar za izvesno vreme bez sunca. Kao da se neki vir uspravio i okre-

nuo svoju povr{inu ka gledaocima na obali. Vir se sastojao od mase nalik na isto-

pqene metale: jedan metal je bio srebrnast i kretao se ne{to `ivqe od drugog koji je

bio `u}kast, prvo limunastosvetle boje, nalik na sumpor. Iza tog metali~nog vira

nije se naziralo ni{ta drugo, ponajmawe oblik sun~eve lopte. Izgledalo je da }e sve

ostati na tome {to se sad vidi iako je me|u bojama dolazilo do jedva primetnih pro-

mena. Srebrnasta boja se pro`imala tamnoplavim vunastim vretenima, sumporasta

boja je me|utim tu i tamo dobijala ru`i~astu ili zlatastu zvu~nost. No zra~nog sjaja

nije bilo. Kao da je sve {to je moglo da svetli u ovaj mah bilo okrenuto samo sebi u

monologu od kojeg je zavisila ne samo sudbina naspramne obale i razvoj nadolaze}eg

dana, nego i sama vrednost obreda {to se obavqaju u zaklonu izme|u crkvenih zidova,

ali i u posnim zelenilom obraslim uvalama, i na debelom siwem moru ~ija se grani-

ca jutros nije mogla videti. More i nebo su se zajedno odlu~ili da ne ocrtaju svoje

granice, kao da su hteli da nas podsete na stvarala~ku mo} bezgrani~nosti. A ta mo}

je pokretala pojedina~ne, aktivne metalne svetlosti iz kojih jo{ nije bilo jasno {ta

}e nastati: novi zlatan putir pri~esti, ili kolevka sa mladencem koji se tek odvaja

od podloge i materinstva materije.

46

� Opisi putovawa poma`u upoznavawu nepoznatih predela, qudi i doga|aja. O ~emu se

govori u Pavlovi}evom putopisu? Kakav utisak je na tebe ostavio wegov opis sveto-

gorskog pejza`a? Sa kog mesta on posmatra ra|awe dana? Ko je osnovao manastir Hilan-

dar? Po ~emu je on zna~ajan?

� Pavlovi}evo kazivawe odlikuje se neposredno{}u do`ivqaja, plasti~no{}u i sliko-

vito{}u opisa. Prona|i i izdvoj pesni~ke slike.

� Kroz opis svetogorskog predela, Pavlovi} ukazuje na karakteristi~ne pojedinosti, a

da bi ih plasti~no predstavio, on se koristi stilskim figurama: epitetima, metafo-

rama i personifikacijom. Izme|u ostalog, on veli: „pogled je silazio nizbrdo”. Ko-

ja je to stilska fiura?

Miodrag Pavlovi} (1928), kwi`evnik; ro|en je u Novom Sadu. Gimnaziju i Medi-

cinski fakultet zavr{io je u Beogradu. ^lan je Srpske akademije nauka i umetnosti.

Va`nije kwige: pesme 87 pesama, Stub se}awa, Mleko iskoni, Velika skitija itd.;

pi{e eseje, pripovetke, romane, drame, a sastavqa~ je i Antologije srpskog pesni-

{tva (XIII–XX vek).

RAZGOVOR O PUTOPISU

47

Gde je bola, gde je jada,

– Pesma bla`i;

Gde se klone, gde se pada,

– Pesma sna`i;

Gde su qudi dobre }udi,

– Pesma s’ ori;

[to ne mo`e{ druk~e re}i,

– Pesma zbori;

Gde utehe nema druge,

– Pesma sti`e;

A gde sumwa sve obori,

– Pesma di`e.

Eno majke kod kolevke

^eda tija,

^edo spava, a majka ga

Pesmom wija.

Pesma miri lep{e nego

Cve}e majsko,

A {to pesma ~edu `eli,

To je – rajsko...

Evo svati, opet pesme

– Divni dani!

Pesma s’ peva mladoj nevi,

„Biser-grani”.

Pesma trese pred mladence

Rosno cve}e,

Dovarava, do~arava

Rajske sre}e...

Haj, {to Srbin jo{ se dr`i

Kraj svih zala –

Pesma ga je odr`ala,

Wojzi hvala!

Gde je bola, gde je jada,

– Pesma bla`i;

Gde se klone, gde se pada,

– Pesma sna`i;

Gde su qudi dobre }udi,

– Pesma s’ ori;

[to ne mo`e{ druk~e re}i,

– Pesma zbori;

Gde utehe nema druge,

– Pesma sti`e;

A gde sumwa sve obori,

– Pesma di`e.

Jer u pesmi nema mr`we,

Qubav vlada,

U pesmi je cvetak vere,

Melem nada...

Pesma mora biti sveta,

Biti ~ista,

Ba{ ko zvezda u visini

[to se blista.

Mora biti bogodana,

Plemenita,

Mora biti obasjana,

Istinita,

Mora te}i iz dubine

Srca zdrava –

Takva pesma sve osvaja,

Pokorava.

Takvu pesmu gaji, neguj

Dok te traje!

Ne skvrni je la`nom du{om,

– Svetiwa je!

Progonite l’ takve pesme,

^iste, svete

– Zbogom sre}o, zbogom, nade

– Zbogom, svete!

Jovan Jovanovi} Zmaj

PESMA O PESMI

48

� U ovoj pesmi Zmaj je izneo svoja razmi{qawa o pesmi, odnosno o poeziji uop{te. Zmaj

smatra da poezija mora biti okrenuta `ivotu, da mora biti sna`an podsticaj u razn-

im `ivotnim situacijama. Razmisli o nekim idejama koje je pesnik izrazio u pesmi

„Pesma o pesmi”. Poku{aj da objasni{ wegova razmi{qawa o zna~aju poezije u `ivo-

tu ~oveka.

� Kako to pesma sna`i? Kako ohrabruje ~oveka kada mu je te{ko? U pesmi nema mr`we ve}

qubav vlada. [ta to zna~i? Pesma je plemenita, istinita i sve obasjava. Objasni i te

pesnikove re~i. Koji te stihovi najvi{e podsti~u na razmi{qawe o ulozi poezije u

`ivotu?

� Objasni stihove iz ove pesme: „Pesma ga je odr`ala, / Wojzi hvala”. Kakva treba da bu-

de pesma? Kakva je to odbrambena snaga pesme? Podseti se pesme Qubivoja R{umovi}a

„Domovina se brani lepotom”. Uporedi tu pesmu sa Zmajevom pesmom „Pesma o pesmi”.

Jovan Jovanovi} Zmaj (1833–1904) ro|en je u uglednoj novo-

sadskoj porodici. Zavr{io je medicinu u Pe{ti i radio kao

lekar u raznim krajevima. Pisao je pesme za decu i odrasle.

Pokretao je i ure|ivao mnoge listove. Po jednome od wih do-

bio je nadimak Zmaj. Najpoznatije su mu zbirke pesama za od-

rasle \uli}i i \uli}i uveoci a za decu ^ika Jova srpskoj de-

ci i ^ika Jova srpskoj omladini. Do danas je ostao omiqeni

pesnik za decu a rado ga ~itaju i odrasli.

RAZGOVOR O PESMI

49

Branko ]opi}

BA[TA SQEZOVE BOJE

Zeqasta biqka slez mo`e da poraste i preko jednog metra. Cvetovi su joj beli ili ru-

`i~asti. To je va`no znati kako bi se razumela pri~a koja ima isto ime kao i kwiga Ba-

{ta sqezove boje iz koje je uzeta.

Mu{karci obi~no slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznaj{a u bojama kakav je

bio moj djed, e, takvog je bilo te{ko na}i. Wegov spektar svodio se na svega ~etiri

osnovne boje, a ono ostalo – to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmawu ruku (ako

je ~i~a dobre voqe!), na neki vrlo neodre}en opis: „@uto je, a kao i nije `uto, nego ne-

{to onako – i jest i nije.”

Kako je na ovome na{em {arenom svijetu ve}ina stvorewa i predmeta obojena „i

jest i nije” bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i ne-

prilika.

U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko no}i, rascvjetao bi se u ba{ti-

ci kraj na{e ku}e crni sqez i qupko prosinuo iza kopqaste pocrwele ograde. On je u

mirna sun~ana jutra zra~io tako povjerqivo i umiqato da to nije moglo izma}i ~ak

ni djedovu oku i on bi udobrovoqeno gun|ao maju}i se po dvori{tu:

– Pazider ga, sva se ba{ta modri kao ~ivit.

Ono, istina, na sqezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako

je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit. Isto se tako moglo desiti da

neke godine djed rekne za tu istu ba{tu da se crveni, i onda za tu godinu tako i va`i:

sqez mora ostati crven.

Djedov ro|ak Sava Damjanovi}, negda{wi kradqivac sitne stoke, a pod starost is-

pi~utura i pri~alica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda. Dok djed pri-

~a, on ti ga, istom, za~u|eno prekine:

– Otkud lisica crvena kad je `uta!

– Hm, `uta? – be~i se djed. – @ut je tvoj nos.

Sava zabrinuto pipne svoj ru`i~ast baburast nos i vre~i:

– Crvena! Ta sve nacije odavde do Biha}a znaju da je `uta, a ti . . .

Savin svijet prostire se do Biha}a, jer je ~i~a nekoliko puta tamo le`ao u hapsu,

ali ~ak ni ti prostori ne mogu da razuvjere mog djeda.

– Hm, Biha}a! I drugi su qudi le`ali u biha}koj Kuli pa ne vele da je lisica `uta.

Boqe ti je pij tu moju rakiju i }uti, ne kvari mi unu~adi.

A unu~ad, nas troje, nabili se u }o{ak blizu staraca i ~ekamo kad }e Sava zapo~eti

sa svojim lopovskim do`ivqajima. Prepirka o bojama ba{ nas nimalo ne interesuje,

lisica je lisica, pa ma kakve farbe bila.

Zbog djedove tvrdoglavosti u pogledu boja, i ja sam, ve} na prvom koraku od ku}e,

upao u nepriliku.

50

Bilo je to u prvom razredu osnovne {kole.

Negdje sredinom godine u~iteqica nam je pri~ala o vuku, te `ivi ovako, te hra-

ni se onako, dok }e ti odjednom upitati:

– Djeco, ko zna kakve je boje vuk?

Ja prvi digoh ruku.

– Evo ga, Branko }e nam kazati.

– Vuk je zelen! – okidoh je ponosito.

U~iteqica se tr`e i za~u|eno nadi`e obrve.

– Bog s tobom, dijete, gdje si to ~uo?

– Ka`e moj djed – odvalih ja samouvjereno.

– Nije ta~no, vuk nije zelen.

– Jeste, zelen je! – neo~ekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk ~estitog djeda Rade.

U~iteqica mi pri|e sasvim blizu, qutito uzriki u moje lice i povu~e me za uvo.

– Ka`i ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti.

Skoro pla~u}i otklipsao sam toga dana ku}i i {mrcaju}i ispri~ao djedu sve

{to se u {koli dogodilo.

Ni slutio nisam kakva }e se bura oko toga podi}i.

[ta! Pred ~itavim razredom wegovog unuka, miqenca, tegliti za u{i, a uva`enu

starinu posprdno nazvati mudrim, boqe re~eno, budalom! Dotle li smo do{li? I

jo{ re}i da vuk nije zelen ve} nekakav... hm! E, to ne mo`e tek tako pro}i.

Sjutradan, pu{u}i poput guska, djed je doperjao sa mnom u {kolsko dvori{te i

pred svom dje~urlijom razgalamio se na u~iteqicu:

– A je li ti, {i{kavico, ovakva i onakva, ti mi boqe od mene zna{ kakav je vuk,

a?! Nije zelen? Pazi ti we! Ja se s vucima rodio i odrastao, ~itavog vijeka s wima

muku mu~im, a ona ti tu... Po turu bi tebe trebalo ovim {tapom, pa da se jednom na-

u~i{ pameti.

Izvika se djed, rasplaka se u~iteqica, a i mi, |aci, od svega toga uhvatismo neku

vajdu: toga dana nije bilo nastave.

Ve} sqede}eg jutra djeda otjera{e `andarmi. Odsjedi starina sedam dana u sreskoj

„buvari”, a kad se vrati, ublijedio i mu~aqiv, on mi nave~e poprijeti prstom.

– A ti, jezi~ko, nek te ja jo{ jednom ~ujem da bleji{ kakav je ko, pa }u ti ja poka-

zati. Vuk je zelen, heh! [ta te se ti~e kakav je vuk.

– Pa kad me je ona pitala.

– Pitala te, hm! Imao si da }uti{, pa kvit.

Sqede}eg proqe}a, bujnog i ki{ovitog, sqez u na{oj ba{ti rascvjeta se kao ni-

kada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu ti pomagala ni sva trtqawa

neumornog ro|aka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvije}e ovoga svijeta. Tu-

ga da te uhvati.

Minulo je od tih neveselih dana ve} skoro pola vijeka, djeda odavna nema na

ovom svijetu, a ja jo{ ni danas posigurno ne znam kakve je boje sqez. Znam samo da u

proqe}e iza na{e potamwele ba{tenske ograde prosine ne{to qupko, prozra~no i

svijetlo pa ti se prosto pla~e, iako ne zna{ ni {ta te boli ni {ta si izgubio.

51

� ]opi}eva pri~a „Ba{ta sqezove boje” autobiografskog je karaktera. Iznesi utisak o

woj. Ko pripoveda i o ~emu ?

� ]opi}evo pripovedawe blisko je tradicionalnom na~inu pripovedawa. Klasi~no je

i jednostavno. U pri~i se prepli}u de~ja naivnost i mudrost starca, epska {irina i

lirska ose}ajnost. Prona|i lirske opise.

� Izdvoj likove u pri~i. Opi{i de~je vi|ewe sveta. [ta misli{ o pogledima na `ivot

wegovoga dede? Kako je postupila u~iteqica?

� ^ime ]opi} ubla`ava surovosti `ivota koje opisuje? Kakav je wegov humor – zloname-

ran ili dobronameran? Izdvoj i sme{ne delove pri~e.

Branko ]opi} (1915–1984), kwi`evnik; ro|en je u Ha{a-

nima pod planinom Grme~om. U Bawaluci je zavr{io

osnovnu {kolu a filozofiju u Beogradu. Objavio je veliki

broj kwiga i za decu i za odrasle. Va`nije kwige za decu:

Pjesme pionirke, Je`eva ku}ica, Deda Tri{in mlin, ^arob-

na {uma, Mjesec i wegova baka, Raspjevani cvr~ak, Mala mo-

ja iz Bosanske Krupe.

RAZGOVOR O PRI^I

PITALICE

Pitalo dijete oca:

– Ali je lak{e ugostiti sita,

ali gladna ~ovjeka?

– Lak{e gladna.

52

Zvoni, zvoni

zvono na volu:

Hej, svi na va{ar

u Topolu!

Lepa je mala

varo{ Topola:

Sto ku}a, po{ta,

hotel i {kola.

Dom zdravqa, pekara,

sud, tri du}ana

i oko pet-{est

malih kafana.

Bioskop i kiosk

kraj va{ari{ta,

crkva na Oplencu

i vi{e ni{ta.

E, ima, vala,

jo{ ne{to: ~esma.

Ali kakva bi

to bila pesma –

da tu, gde samo

vino se pije,

pomiwu stenu

{to vodu lije.

Svi qudi

iz Topole

svoju varo{

hvale i vole.

Sad se tu ku}e

moderne grade:

Rastu u nebo

{arene zgrade.

A oko Topole

seqaci sade

i gaje ~uvene

vinograde.

Ko dobro gro`|e

i vino voli –

nek zida ku}u

u Topoli!

Na vrh Oplenca,

sav od gvo`|a,

postoji muqa~

ve}i od mlina,

i kada po~ne

muqawe gro`|a –

kroz varo{ jure

potoci vina...

E, u to doba

i biva va{ar:

Sve `ivo krene

sa svih sala{a,

od Rudnika

pa do Rogota –

u prestonicu

srpskih ~okota!

Dobrica Eri}

VA[AR U TOPOLI

(Odlomak)

53

Iznesi svoje utiske o poemi „Va{ar u Topoli” Dobrice Eri}a. Koje si delove pesme

najsna`nije do`iveo? Koji su delovi pesme ostavili na tebe slabiji utisak? Eri} je pra-

vi slikar varo{i Topole. Doka`i to. Koje zna~ajne pojedinosti pesnik otkriva slika-

ju}i Topolu? Kojim bi pojedinostima ti upotpunio sliku maloga grada Topole? [ta sve

pesnik slika? Kako je naslikao qude? Po ~emu je prepoznatqiv Oplenac u ovoj pesmi?

[ta ~ini urbanu sliku Topole? [ta bi to bilo staro a {ta novo u celovitoj slici va-

ro{i Topole? [ta je u slikawu varo{i Topole duhovito? Da li ima ne{to {to izaziva

radost i smeh? Pesma je ritmi~ki veoma zanimqiva. [ta doprinosi wenom ritmi~kom

bogatstvu?

Dobrica Eri} (1936) ro|en je u Dowoj Crnu}i kod Gru-

`e. Pi{e poeziju za decu i odrasle, objavio je preko pede-

set kwiga pesama. Veoma plodan i popularan pesnik na-

{eg vremena. Eri} je, pre svega, veliki pesnik prirode i

zavi~aja, pesnik bogatog i sna`nog jezi~kog izraza. On je

omiqeni pesnik za decu i izvanredan recitator.

RAZGOVOR O PESMI

PITALICE

Pitali u~iteqa:

– Ko ti je najboqi |ak?

– Onaj koji zna ono {to zna,

ali zna i {ta ne zna.

54

SVETI SAVO

Narodna epska pesma „Sveti Savo” pripada pretkosovskom ciklusu. U pretkosovski

ciklus spadaju pesme o Nemawi}ima i Mrwav~evi}ima. O svetom Savi ima dosta pesama

i mnogo pripovedaka. Ova pesma ne opisuje kakvo juna~ko delo, {to je naj~e{}e u tzv. ep-

skim usmenim pesmama, ve} je religiozno-pou~no usmerena prema {irewu kulta Stefana

Nemawe.

Zbor zborila gospoda ri{}anska*

kod bijele crkve Gra~anice:

„Bo`e mili, ~uda velikoga!

Kud se |ede car Nemawe blago,

sedam kula gro{a i dukata?”

Tu se desi Nemawi}u Savo,

pa govori gospodi ri{}anskoj:

„Oj, Boga vam, gospodo ri{}anska;

ne govor’te o mom roditequ,

ne govor’te, ne grije{,te du{e:

Nije babo* raskovao blago

na naxake* ni na buzdovane,**

ni na sabqe ni na bojna kopqa,

ni dobrijem kowma na ratove;

ve} je babo potro{io blago

na tri slavna srpska namastira:

jednu babo sagradio crkvu:

b’jel Vilindar* nasred gore Svete,

krasnu slavnu sebe zadu`binu,

vje~nu ku}u na onome sv’jetu,

da se wemu poje letur|ija*

onog sv’jeta, kao i ovoga;

drugu babo sagradio crkvu:

Studenicu na Vlahu Starome,

krasnu slavnu majci zadu`binu,

svojoj majci carici Jeleni,

vje~nu ku}u na onome sv’jetu,

da s’ i wojzi poje letur|ija

onog sv’jeta, kao i ovoga;

tre}u babo sagradio crkvu:

Miqe{evku na Hercegovini,

krasnu slavnu Savi zadu`binu,

vje~nu ku}u na onome sv’jetu,

da s’ i wemu poje letur|ija

onog sv’jeta, kao i ovoga.”

Uglas viknu gospoda ri{}anska:

„Prosto da si, Nemawi}u Savo!

Prosta du{a tvojih roditeqa!

Prosta du{a, a ~estito t’jelo!

[to nosili, svijetlo vam bilo!

[to rodili, sve vam sveto bilo!”

I {to re~e gospoda ri{}anska

na sastanku kod bijele crkve,

{togo| rekli, kod Boga se steklo!

� Epska pesma „Sveti Savo” povezana je s kultom predaka. Kult oca i kult porodice ~i-

ni osnovu wene tematsko-motivske potke. Po ~emu se ova pesma razlikuje od drugih pe-

sama koje govore o Nemawi}ima, recimo od pesme „@enidba Du{anova”?

� Pesma se odlikuje idealizovawem junaka i ustaqenim epskim formama. Razmisli o eti~-

koj dimenziji lika Stefana Nemawe. Koje ga osobine krase? Kakav utisak mo`e{ da stek-

ne{ o liku Svetoga Save? [ta je idealizacija Nemawinog lika a {ta su istorijske ~iwe-

nice?

RAZGOVOR O PESMI

* ri{}anska –

hri{}anska

* babo – otac

* naxak – ratna

sekira

** buzdovan –

gvozdena kugla s

dr{kom, oru`je

* Vilindar –

Hilandar

* letur|ija –

liturgija

55

MA^KOVA @ENIDBA

Negdje u starom vremenu jedan ma~ak stasao za `enidbu, pa po|e od ku}e da tra`i `e-

nu. U putu idu}i sretne lisicu i re~e joj:

„Dobro jutro, lijo!”

„Dobra ti sre}a bila”, odgovori lisica, pa ga zapita:

„A kud si krenuo, malo?”

„Ja, lijo, da se `enim. A ti, kud si krenula?”

„Ja, malo, da se udajem; no najboqe da se uzmemo.”

Tako i u~ini{e. Odo{e ku}i lijinoj, i tu prvu ve~e zakona~e. Ujutru lisica, kao

mlada nevjesta, ustade po obi~aju rano, pa hajde kroz goru da na|e {togod svome mu`u,

ma~ku, za jelo. U putu nai|e na tri djelaxije, gde dijele meso, pa }e im re}i:

„Ti, hitri vu~e, ti, veliki me|ede, i ti, vaqani vepre, sve vas molim da mi, sirotici,

udijelite malo od tog mesa, jer sam stekla sa sre}om mu`a, pa mi nema {to baciti na brke.”

Oni joj reknu:

„Dovedi, lijo, toga mu`a da ga vidimo.”

Lisica po|e po mu`a, a oni se po~nu razgovarati me|u sobom:

„Mo`e biti da je to kakva sila, no boqe bi bilo da se gdje sakrijemo.”

Tako i u~ine: vepar se sakrije za krqom u {u{kar, vuk u {ibqak, a me|ed se ispne na

jelu. Kad lisica do|e do ma~ka, re~e mu:

„Hajde sa mnom, pa kad do|emo do vuka, me|eda i vepra, ti se nakostrije{i, a posko-

~i kao hitri vjeverac, nek se malo prepadnu od tebe.”

Kad do|u blizu wih, opaze ga svi, pa se za~ude kakav je, kako se nakostrije{io, kako

pomamno ska~e. U to vepar iz {u{wa malo podigne glavu da ga boqe vidi; ali mu se na-

ta~e list na oko, te vepar, hote}i ukloniti ga, po~ne {u{karati. To opazi ma~ak, pa

pomisli da je mi{, pa sko~i, te wega kanxama za o~i. Vepar, malo manit, ute~e na jednu

stranu, a ma~ak, prepla{en, na drugu. Vepar u bje`awu povi~e vuka:

„Bje`’, vu~e, vidi{ li da pogibosmo!”

Vepar i vuk nagnu bje`ati, a ma~ak od straha uz jelu. Kad ga opazi me|ed, pomisli da

}e sad na wega, pa od straha pade pod jelu sav u komade; a lisica i ma~ak ostanu zdravo

i veselo, jedu}i tu|i plijen.

� Pri~a „Ma~kova `enidba” pripada pri~ama o `ivotiwama. U tim pri~ama nosioci

radwe su `ivotiwe. Ko su akteri radwe u ovoj pri~i? O ~emu se u woj kazuje?

� Postupci `ivotiwa podse}aju na postupke qudi. Lisica je najprisutniji lik u pri-

~ama o `ivotiwama. Opi{i wenu bistrinu i lukavstvo. Kakav je ma~ak?

� Kako lisica uspeva da nadmudri i prevari druge junake? Da li je wena osveta praved-

na? Da li si se najmejao / nasmejala komi~nim situacijama u ovoj pri~i?

� Prema si`eu, ovo je pri~a zabune. Do ~ega dovodi ma~kov pani~ni strah? Opi{i li-

si~iji predumi{qaj. [ta misli{ o vuku, vepru i medvedu?

RAZGOVOR O PRI^I

56

III

KROZ VASIONU

I VEKOVE

57

58

@il Vern

NESTALI KONTINENT

Slavni roman francuskog pisca @ila Verna Dvadeset hiqada miqa pod morem dru-

gi je deo wegove trilogije u kojoj su jo{ objavqeni romani Deca kapetana Granta i Tajan-

stveno ostrvo. On govori o izma{tanoj podmornici „Nautilus”, wenom kapetanu Ne-

mu i profesoru Aromansu. Izme|u mnogih avantura i opisa plovidbe „Nautilusa” pod

vodom, izabran je odeqak koji govori o nestaloj Atlantidi.

Sutra ujutru u|e Kana|anin u moju sobu, sav razo~aran. Ja mu ispri~ah {ta sam vi-

deo te no}i, nadaju}i se da }e ga to odvratiti od misli da napusti kapetana, ali je Ned

samo `alio za propalom prilikom i spremao se da te ve~eri ponovo poku{a, ako se bu-

demo nalazili blizu obale. U podne ja iza|oh na palubu. Ned je ve} bio tamo, sav besan

{to se nigde nije moglo ugledati nikakvo par~e zemqe. Meni kao da se skinu neki ve-

liki teret s du{e kad videh na mapi da se nalazimo na sto pedeset miqa od obale.

Oko jedanaest ~asova uve~e kapetan Nemo me iznenadi svojom posetom i upita me da

li bih hteo da vidim morske dubine i po no}i. Ja vrlo rado prihvatih poziv.

– Samo ta }e {etwa biti vrlo naporna, upozoravam vas unapred – re~e mi kapetan.

– Ima}emo dugo da idemo, pa }emo morati da pre|emo i jednu planinu, na kojoj se ni-

ko ne stara o putevima.

Stigav{i u garderobu, videh da nas ne}e pratiti niko od posade, pa ne}e i}i ni

moji drugovi. Kad smo se obukli, primetih da lampe nisu spremqene. Kapetan mi re-

~e da nam ne}e biti potrebne. U naknadu za to, dade mi jedan okovan {tap. Si|osmo na

tri stotine metara dubine. Pribli`avala se pono}. Oko nas je bilo potpuno mra~no,

ali mi kapetan Nemo pokaza u daqini neku crvenkastu ta~ku koja je sijala na dve mi-

qe od „Nautilusa”.

Na{ put se sve vi{e osvetqavao. Svetlost je dolazila iza jednog vrha planine, vi-

soke otprilike osam stotina stopa, ali to je bio samo odsjaj, a ogwi{te se nalazilo s

druge strane planine.

Mi smo bili stigli u podno`je planine, pokrivene gustom {umom okamewenog dr-

ve}a, kroz koje je bilo vrlo te{ko i}i.

Prizor je bio divan. Skakali smo sa stene na stenu, od kojih se odvaqivalo kamewe,

uz potmulu grmqavinu. I sleva i zdesna nalazile su se ogromne provalije u kojima se

gubio pogled. Da nisam bio zanesen tom divqom lepotom, uhvatila bi me vrtoglavica.

Drve}e i stene nalazili su se u polo`ajima koji su bili nemogu}ni na Zemqi, jer se

protive svakome zakonu ravnote`e. I ja sam se ose}ao lak{i u toj gustoj atmosferi, i

pored te{kog odela, i preskakao sam ponore, peo se uz stene sa neverovatnom lako}om.

Rojevi riba su se dizali ispod na{ih nogu kao ptice kad ih iznenadite u visokoj tra-

vi. Hiqadu svetlih ta~aka sijalo je u mraku. To su bile o~i ogromnih quskara.*

* quskari – sisari primitivne gra|e, telo im je prekriveno quskama; ovde se misli na rakove, ko-

ji tako|e spadaju me|u quskare

59

Stigosmo do prve visoravni, na kojoj su se nalazile `ivopisne razvaline koje su oda-

vale qudsku ruku. Mogao sam da razlikujem nejasne siluete zamkova, hramova, palata pre-

krivenih morskim cve}em i biqkama. Hteo sam da pitam kapetana koji je to deo Zemqi-

ne kugle {to se survao i uhvatih ga za ruku, ali mi on pokaza najvi{i vrh planine. Po-

|oh za wim i uskoro se na|osmo na vrhu. Planina na koju smo se popeli nije bila toli-

ko visoka s te strane, ali sa suprotne strane bila je dva puta vi{a. Ta planina je, u stva-

ri, bila vulkan iz ~ijeg je kratera izbijala bujica lave koja se rasipala u vatrenim vodo-

skocima usred ove te~ne mase. Vulkan je osvetqavao ceo vidik. Pred o~ima sam imao ~i-

tavu jednu poru{enu varo{. Gde sam se nalazio? Hteo sam da to doznam po svaku cenu. Ka-

petan dohvati jedan kamen i na jednoj steni ispisa samo jednu re~: ATLANTIDA.

(Iz romana Dvadeset hiqada miqa pod morem)

@il Vern ve{to vodi radwu. Ume da dr`i ~itao~evu pa`wu. Mnoge wegove nau~no-

fantasti~ne vizije su se ostvarile. O ~emu se govori u izabranom odlomku? U sredi{tu

romana su kapetan Nemo i wegova podmornica „Nautilus”.

Na osnovu odlomka, opi{i lik kapetana Nema, wegov karakter. [ta misli{ o wego-

voj obave{tenosti i preduzimqivosti? [ta o wegovom avanturisti~kom duhu?

Divno su opisani podvodni predeli. Poku{aj da do~ara{ podvodne pejza`e. Kakav

utisak je na tebe ostavio opis nestale mitske zemqe Atlantide? Da je Vernov roman na-

pisan danas, da li bi mogao da se svrsta u nau~nofantasti~nu kwi`evnost? Opi{i neko

svoje izma{tano putovawe.

Opis – ~ulno i opa`ajno predstavqawe qudi, biqnog i `ivotiwskog sveta, pojava,

predela i predmeta. Na osnovu ~ulnog opa`aja mogu}i su opisi prirode, sredine i ambi-

jenta, qudi i doga|aja. Opis li~nosti, wenih fizi~kih i karakternih osobina, naziva se

portret, a slika nekog predela u prirodi je pejza`.

@il Vern (1828–1905), francuski pisac; rodio se u Nantu. U ro-

manima predvideo mnoga nau~notehni~ka ostvarewa. U nau~no-

fantasti~nom romanu Dvadeset hiqada miqa pod morem opisano je

putovawe pod morem. Gotovo sasvim ta~no, pola veka pre smrti, u

romanu Putovawe sa Zemqe na Mesec opisao je put na taj satelit.

Napisao je oko pedeset nau~nofantasti~nih i drugih romana. Iz-

me|u ostalih i: Put oko sveta za 80 dana, Put u sredi{te Zemqe,

Carev glasnik itd. Serija wegovih nau~no-popularnih romana po-

~ela je objavqivawem dela Pet nedeqa u balonu.

RAZGOVOR O TEKSTU

ZAPAMTI

60

Bijela kula bez prozora.

(Jaje)

Jedan brat nas cvije}em

prosipqe, drugi brat nas

`itom obasipqe; prva

seja vino to~i, druga seja

vodu lijeva.

(Prole}e, leto, jesen i zima)

Djeca tr~e, a

otac se jo{ nije

rodio.

(Dim i vatra)

Drven trbuh, ko`na le|a,

dlakama govori.

(Gusle)

Zmiji ogaw na vrh

glave gori,

a pa{a je u rep qubi.

(Lula)

Ja rodio majku, a moja majka

mene.

(Led i voda)

Bije te povaz-

dan, a ne vidi{

ga.

(Vetar)

Dva se blizanca rodi{e,

po svijetu hodi{e,

jedan drugog ne vide{e.

(O~i)

Dok se otac rodi,

sin po ku}i hodi.

(Lepiwa)

@iv jarac `ivodarac, `iv drt neodrt,

`iv klat nezaklat, `iv pe~en neispe~en,

`iv jeden neizjeden.

(Jezik)

Zuba nema, ruku nema,

a opet hvata i ujeda.

(Zima)

ZAGONETKE

61

Jedna guja preko bijela svije-

ta.

(Muwa)

Ku}ica u gorici na jednoj

no`ici.

(Pe~urka)

Nasred ku}e zmajevo gnezdo.

(Ogaw)

Nogom u blatu, a glavom u zlatu.

(Klas `ita)

Oca nema, majke nema,

a svako jutro se ra|a.

(Sunce)

Puna {kola |aka, niotkuda vrata.

(Lubenica, diwa, tikva,

{ipak – semenke u wima)

Sko~i srna iza trna,

gde se svila, tu umrla.

(Varnica)

Crven jarac po ko{ari ska~e.

(Jezik)

Jedna gruda voska

celom svetu dosta.

(Sunce)

Najvi{e zna, najmawe govori.

(Kwiga)

Na{ vojvoda vodu pije, a

nad wim se barjak vije.

(Petao)

0 klinu visi, o zlu misli.

(Pu{ka)

Pro|oh goru, ne ukvasih se;

pro|oh vatru, ne izgoreh se.

(Vetar)

Svakog dana crna majka ra|a belog sina.

(No} i dan)

Celog veka prede, a `icu mu ne vidi{.

(Ma~ak)

[to si od koga ~uo, ja sam ti kazao.

(Jezik)

62

Nikola Tesla

BE@I^NI PREDAJNIK

Pred vama su odlomci iz petog i {estog poglavqa kwige Moji izumi Nikole Tesle. Te-

sline nau~ne vizije su se ostvarile. Potvr|ena su i wegova gledi{ta o be`i~nom radio-

predajniku i teleautomatici.

^vrsto verujem u zakon kompenzacije. Istinske nagrade su uvek srazmerne ulo`enom

radu i po`rtvovawu. Ovo je jedan od razloga zbog kojeg sam siguran da }e se od svih mo-

jih izuma, visokonaponski predajnik pokazati najva`nijim i najdragocenijim za budu-

}e generacije. Da ovo predvidim, nije me toliko podstakla misao o komercijalnoj i in-

dustrijskoj revoluciji koju }e on sigurno prouzrokovati koliko humane posledice mno-

gih dostignu}a koje }e on omogu}iti. Razmi{qawa samo o korisnosti ne mogu da preteg-

nu ve}u dobit za civilizaciju. Suo~eni smo sa kobnim problemima koji ne mogu da se

re{e obezbe|ivawem materijalne egzistencije, ma kako ona bila obilna. Naprotiv, na-

predak u ovom pravcu krcat je rizicima i opasnostima, ne mawe prete}im od onih na-

stalih iz nema{tine i patwe. Ukoliko treba da oslobodimo energiju atoma ili da ot-

krijemo neki drugi na~in dobijawa

jeftine i neograni~ene energije na

bilo kom mestu Zemqine kugle, ovo do-

stignu}e umesto da bude blagoslov mo-

glo bi da bude katastrofalno za ~ove-

~anstvo daju}i povoda razdoru i anar-

hiji koji bi na kraju rezultovali usto-

li~ewem omra`enog re`ima i sile.

Najve}e dobro dolazi od tehni~kog na-

pretka koji te`i sjediwewu i harmo-

niji i moj be`i~ni predajnik je pre

svega takav. Pomo}u wega }e se repro-

dukovati qudski glas i lik na svakom

mestu i fabrike udaqene hiqadama

miqa od vodopada dobija}e energiju,

lete}e ma{ine }e leteti oko Zemqe

bez prestanka i Sun~eva energija }e

uticati na stvarawe jezera i reka za

proizvodwu energije i za pretvarawe

pustiwa u plodnu zemqu. Wegova upo-

treba u telegrafiji, telefoniji i u

sli~ne svrhe automatski }e otkloniti

stati~ke i sve ostale smetwe koje sada

name}u ograni~ewa kod upotrebe ra-

dija. Ovo je pravi ~as da se o ovoj temi

ne{to ka`e.Predvi|eni izgled antene Svetske radio-stanice

63

Nikola Tesla

BESPILOTNE

LETE]E MA[INE

Automati kojima upravqa operator, u okviru svog vidokruga u stvari su prvi i pri-

li~no grubi koraci u razvoju nauke o teleautomatici kakvu sam ja zamislio. Naredno lo-

gi~ko poboq{awe bilo je u primenama gde su ovi automatski mehanizmi van vidokruga

i na velikoj udaqenosti od upravqa~kog centra, i od tada sam se stalno zalagao da se ume-

sto topova oni koriste kao ratno oru`je. ^ini mi se da je va`nost toga sada shva}ena, ako

mogu da sudim na osnovu neo~ekivanih vesti u {tampi o ostvarewima za koja se ka`e da

su izuzetna, ali ni po ~emu nisu nikakva novost. Nesavr{enim na~inom pomo}u dana-

{wih be`i~nih postrojewa mogu}no je lansirati avion koji treba da sledi pribli`no

odre|eni kurs i izvr{i neku operaciju na udaqenosti od nekoliko stotina miqa. Osim

toga, aparatom ove vrste mo`e se mehani~ki upravqati na vi{e na~ina i ne sumwam da

mo`e da se poka`e korisnim u ratu. Ali, bar koliko je meni poznato, danas ne postoje

Teslina mehani~ka analogija be`i~nog prenosa energije kroz planetu Zemqu –

ilustracija ura|ena prema originalnom crte`u

64

instrumenti kojima bi se sa pre-

cizno{}u mogao ostvariti takav

ciq. Godine studija posvetio sam

tom pitawu i usavr{io mehani-

zme kojima se takva i jo{ ve}a ~u-

da mogu lako realizovati. Kao {to

sam ranije rekao, dok sam bio stu-

dent na kolexu, zamislio sam jednu

lete}u ma{inu koja se potpuno

razlikovala od dana{wih. Osnov-

ni princip je bio ispravan, ali

nije mogao da se ostvari u praksi

jer zahteva veliku pokreta~ku sna-

gu. Posledwih godina uspe{no

sam re{io ovaj problem i sada ra-

dim na nacrtu letelica bez veli-

kih i malih krila, bez propelera

i ostalih spoqnih dodataka, koje

}e razvijati strahovito velike

brzine i verovatno u bliskoj bu-

du}nosti pru`iti ubedqiv argu-

ment u korist mira. Takva jedna

ma{ina koja se odr`ava u vazduhu

i kre}e iskqu~ivo na principu

reakcije, a zami{qena je da se wo-

me upravqa bilo mehani~ki, bilo

putem be`i~no prenete energije,

prikazana je na jednoj od ovih

stranica. Izgradwom odgovaraju-

}ih postrojewa, bi}e mogu}e pro-

jektil ove vrste lansirati u va-

zduh i spustiti gotovo ta~no na svako predvi|eno mesto, makar ono bilo hiqadama mi-

qa udaqeno. Ali, mi se ne}emo zaustaviti na tome. Sigurno da }emo proizvoditi takve

teledirigovane aparate koji }e biti u stawu da se pona{aju kao da raspola`u sopstvenom

inteligencijom i koji }e svojom pojavom izazvati revoluciju. Jo{ 1898. godine predlo-

`io sam predstavnicima jednog velikog industrijskog koncerna da proizvedu i javnosti

prika`u automobilsko vozilo koje bi samo obavqalo neobi~no veliki broj radwi, od

kojih bi neke bile srodne rasu|ivawu. U tom trenutku, me|utim, moj predlog je smatran

nerealnim i od wega nije bilo ni{ta.

Najve}i umovi dana{wice nastoje da prona|u takva sredstva koja bi spre~ila da se po-

novi strahoviti sukob koji je samo teorijski okon~an, a ~ije sam trajawe i glavni zavr{e-

tak ta~no predvideo u ~lanku objavqenom u listu „SUN” 20. decembra 1914. godine. *

Predlo`ena Liga naroda nije lek. Naprotiv, sude}i po mi{qewu nekih poznatih qu-

di, wen u~inak mo`e biti upravo suprotan. Naro~ito je `alosno {to je prilikom utvr-

|ivawa mirovnih uslova usvojena kaznena politika, kao osnov odredbama mira, jer }e od

Raketa na mlazni pogon upravqana daqinski.

Ilustracija iz ~asopisa

„Elektrikal eksperimenter”

65

� Nikola Tesla je jedan od najzna~ajnijih svetskih nau~nika i pronalaza~a u oblasti

elektro i radio-tehnike.

� Nau~no-popularni tekstovi imaju ne samo informativnu ve} i vaspitno-obrazovnu

funkciju – mogu da budu podsticajni u nastavi pojedinih predmeta. Ako su Teslini iz-

umi sna`no delovali na tebe, prona|i delove tekstova koji su ti se najvi{e dopali.

� [ta misli{ o Teslinom be`i~nom predajniku i mogu}nosti reprodukovawa qudskog

glasa i lika? [ta o lete}im ma{inama i upotrebi be`i~nog predajnika u telegrafi-

ji, telefoniji i u sli~ne svrhe?

� Kako tuma~i{ wegovu zabludu da }e konstrukcija raketa otkloniti ratove?

� Pored pronalaska trofaznog preno{ewa elektri~ne energije, indukcionog kalema,

naizmeni~nih motora, saznaj da li je Tesla prvi u svetu konstruisao i brod kojim se

upravqa daqinski, pomo}u elektromagnetnih talasa. Navedi i wegove ostale pronala-

ske o kojima si ~itao u wegovoj autobiografiji.

RAZGOVOR O TEKSTOVIMA

sada, za samo nekoliko godina biti mogu}no da se narodi bore bez vojske, brodova i to-

pova mnogo strahovitijim oru`jem, ~ija razorna mo} i podru~je delovawa prakti~no ne-

maju granice. Neprijateq }e biti u stawu da razori svaki grad, i to bez obzira na wego-

vu udaqenost i nikakva sila ovoga sveta ne}e mo}i u tome da ga spre~i. Ako nam je stalo

da izbegnemo predstoje}u katastrofu i takva zbivawa koja mogu kuglu zemaqsku pretvo-

riti u pakao, onda moramo ubrzati razvoj lete}ih ma{ina i be`i~nih prenosa energije,

bez oklevawa, svom snagom i svim sredstvima kojima nacija raspola`e.

* U ~lanku „Nauka i istra`ivawe su velike sile koje vode dovr{ewu rata”, napisanom samo nekoliko

meseci nakon po~etka Prvog svetskog rata, do tada najve}eg ratnog okr{aja zabele`enog u istoriji qud-

skog roda, Tesla je objavio svoja razmi{qawa i objasnio rat primenom zakona mehanike. Po wemu je rat

ispoqavawe energije koje podrazumeva ubrzawe i usporewe masa pod dejstvom sile. Ovakvim pristupom je

zakqu~io da je trajawe sukoba srazmerno vojnoj snazi zara}enih strana, a da se mo`e zavr{iti jedino wi-

hovim iscrpqivawem. Preurawen mir ostavqa sva goru}a pitawa nere{enim, a to su klice iz kojih se

mogu razviti novi sukobi.

Tesla je veoma zanimqivo analizirao razvoj ratnih operacija, interese pojedinih zara}enih strana i

mogu}i razvoj sukoba. Ratna opcija tra`i spremnost da se nauci suprotstavi naukom, ve{tini ve{tinom,

`rtvi `rtvom, a glavni problem u ratu jeste prebroditi prirodne prepreke. Tesla jeste procenio da bi

rat mogao da traje oko ~etiri godine. Posle bi usledio dug period mira, koji je prirodna posledica za-

kona mehanike o jednakosti akcije i reakcije. Nakon toga bi usledila jo{ `e{}a bitka izme|u naroda

Istoka i Zapada. On smatra da }e ratovi prestati, da }e se uspostaviti trajan mir kada patriotska ose}awa

budu zamewena qubavqu prema prirodi i idealima nauke. Nova era qudske istorije otpo~ela bi kada se

otkriju na~ini tuma~ewa misli qudi kako bi se na taj na~in svi vidovi qudske aktivnosti sveli na zajed-

ni~ku osnovu. Do{lo bi do kolosalne revolucije u moralno-dru{tvenom i drugim pogledima, mnogi uzro-

ci nevoqa bi se uklonili, na{ `ivot bi se duboko izmenio naboqe i polo`io ~vrst kamen temeqac sve-

mu onome od ~ega zavisi mir. U svojim razmi{qawima o ratu, Tesla se osvr}e i na problem teleau-

tomatike, odnosno na be`i~nu kontrolu oru|a i samohodnih automata. To su sprave bez posade kojima se

upravqa be`i~nim putem, koje u svakom pogledu predstavqaju superiornije sredstvo za napad. (Prim. ur.)

66

Branko Miqkovi}

PESMA O

CVETU

Jedan maleni cvet

jo{ ni progovorio nije

a ve} je znao sve tajne Sunca

i sve {to zemqa krije.

Jedan maleni cvet

jo{ nije ni prohodô

a ve} je umeo sam da se hrani

svetlo{}u, vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet

ne zna da ~ita i pi{e,

al’ zna {ta je `ivot, {ta je svet.

I miri{e, miri{e.

67

Veselin ^ajkanovi}

SUNCE

(Odlomci)

Sunce su Srbi, kao uostalom i drugi narodi (...), zami{qali (predstavqali) sasvim

konkretno, kao vatren predmet, u prvom redu kao vatren kotur, onako kako je to zami-

{qano jo{ u reformiranoj religiji Amenhotepa IV i u religijama indoevropskih na-

roda. Ono {to se o suncu ka`e u srpskim zagonetkama, nije uvek samo produkat (pesni~-

ke) ma{te, nego su ~esto preostale pojedinosti iz narodne kozmogonije. U zagonetkama

sunce se naj~e{}e upore|uje sa koturom voska, dakle otprilike sa vo{tanom sve}om

ili svicem koji osvetqava svet („jedna gruda voska cijelu svijetu dosta”...) ili iz is-

tog razloga, sa ~a{om ili `licom masla, ili sa poga~om („jedna poga~a posna svemu

svetu dosta”). U drugim zagonetkama upore|uje se sunce sa ticom („Tica bez zuba a svi-

jet izjede”) – predstava koja je zajedni~ka slovenska, i koja ima svoju klasi~nu paralelu

u misirskim shvatawima, prema kojima se sunce identifikuje sa sokolom. Naj~e{}e,

me|utim, ka`e se za sunce da je Bo`je oko... Ovakvo shvatawe op{te je slovensko, i op-

{te indoevropsko, i kod naroda oko Sredozemnog mora: sunce je oko Varunino, ili

Zevsovo, ili Jupiterovo, Parunino, Mitrino, Vodanovo, Serapisovo, Horusovo...

Do antropomorfoze sunca kod nas, me|utim, do{lo je samo u mitologiji, ali, u su-

protnosti sa stawem stvari u orijentalskom i klasi~nom paganizmu, ne i u religiji

i kultu; isti je takav slu~aj i u germanskoj i u slovenskoj starini... U na{im narod-

nim pesmama i pripovetkama, me|utim, i uop{te u na{oj mitologiji, sunce se zami-

{qa kao mlad junak, ponekad i kao „car” i takva predstava stara je i, uostalom, sasvim

prirodna; jo{ u vavilonskoj pesmi o Gilgame{u zami{qa se sunce kao nepobedan ju-

nak...

Kult i religija sunca bili su dobro poznati i orijentalnim i – uglavnom, pod uti-

cajem sa Orijenta, i to nas nimalo ne iznena|uje – i evropskim narodima. S obzirom

na tako veliki zna~aj sunca za celokupan `ivot, na saznawe da bez sunca uop{te nema

`ivota.

Na srpskoj strani ima dosta jasnih i sigurnih dokumenata i o neposrednom obo`a-

vawu sunca. I danas pozdravqaju Srbi sunce koje se ra|a i upu}uju mu molitvu; pone-

kad je interpretatio christiana pored sunca stavila i Boga. „@arko sunce na istok, meni

gospod Bog na pomo}! Udijeli mi, Bo`e, sre}u i pomo}! Jutra{we jutarce i `arko su-

na{ce, obeseli me i obraduj zdravqem, veseqem i svakom sre}om!” „Sunce na istok, a

jaki Bog na pomo}!” (kada se ujutru vidi sunce). „U ime Boga, u ~as dobar, sunce iste-

~e.” „Kad ujutru ustane{: najprije pogledaj na sunce, pa na kom{iju.” U poneke dane ta-

kav pozdrav naro~ito je obavezan: na \ur|evdan ~obanin ustane pre sunca, obrne se is-

toku, tri puta se prekrsti, pa se onda umije i ponekad ka`e formulu: „Jarko sunce na

istok, nama i stoci na pomo}”...

(Odlomci iz kwige Stara srpska religija i mitologija)

68

MESEC

(Odlomci)

Mese~ev kotur izaziva, kod qudi koji ga posmatraju, asocijaciju oka, i zato je on

i smatran za nebesko ili bo`ansko oko – isti slu~aj koji smo videli i kod sunca.

Od teriomorfnih oblika najpoznatiji je oblik krave: u tome obliku spu{ta se me-

sec na zemqu, kada ga, prilikom pomra~ewa, ve{tice svla~e s neba; i ovo verovawe

starinsko je. U na{im lirskim pesmama i zagonetkama mesec se javqa i kao ~oba-

nin: da ovo nije samo produkat pesni~ke fantazije, govorila bi mo`da ~iwenica

{to se npr. u gr~koj religiji i mitologiji bogiwa meseca Selena javqa kao part-

ner. Potpuno antropomorfiziran mesec imamo samo u narodnoj poeziji, naro~ito

u pripovetkama.

Ni o jednom od drugih nebeskih tela nije se verovalo da ima tolikoga uticaja na

celokupan qudski `ivot i qudske akcije (poslove) kao {to je to slu~aj sa mesecom.

Wegov veliki zna~aj za prosperitet kulturnih biqaka, doma}ih `ivotiwa, i za pro-

speritet samog ~oveka opisao je, na osnovi narodnih verovawa, jo{ Heziod (VII vek

pre Hrista), u svome spevu Poslovi i dani. Pri tome su, naravno, metamorfoze mese-

~eve bile od presudnog zna~aja; naro~ito veliki zna~aj pripisivan je mladini i pu-

no}i meseca. Verovawa o mese~evom uticaju na poqoprivredu, i zdravqe ~ovekovo,

starinska su i svakako jo{ starinska indoevropska. Mesec je vrlo izda{no iskori-

{}avan i za vraxbine, naro~ito qubavne. Lekovite biqke ponekad su morale biti

skupqane prema mese~ini.

RAZGOVOR O TEKSTOVIMA

� Razmisli o prirodi nau~no-popularnih i informativnih tekstova. Svrstaj tekstove

Veselina ^ajkanovi}a, poznatog srpskog teoreti~ara stare srpske religije i mitolo-

gije. O ~emu se govori u wegovim tekstovima?

� Kakva svojstva ima Mesec? – Koja Sunce?

� [ta je glavno {to nastoje da saop{te pisci nau~no-popularnih tekstova?

69

Milovan Danojli}

NAJVE]A

ZAGONETKA

U martu, jedne srede, ili petka,

sve, najedared, po~ne iz po~etka:

Me|’ suncem i rekom zaplete se spletka,

a za planinu mine zima jetka.

Vrabac, po krovu, bezbri`no se {etka:

prole}e po~iwe opet iz po~etka.

Po~iwe ni od ~ega: od bubica, cvetka.

Jutro se iskri ko zlatna krletka.

Prole}e nema tetke, nema tetka,

strine, ni ujne, nit ijednog pretka,

ono je od vi{eg reda i poretka:

iz ni~eg ni~e trava, gusta ~etka.

Iz ni~eg, iz ni~eg?... Te{ka zagonetka:

zametak zametka, po~etak po~etka.

70

Milutin Milankovi}

KROZ VASIONU I VEKOVE

Srpski matemati~ar, astronom i geofizi~ar svetskoga ugleda - Milutin Milan-

kovi} stvorio je teoriju o pomerawu Zemqinih polova i teoriju klime na Zemqi. Mi-

lankovi} je pisao nau~ne radove, ali i popularne kwige. Iz wegove dvotomne autobio-

grafije Uspomene, do`ivqaji, saznawa tekst koji govori o wegovoj kwizi Kroz vasio-

nu i vekove.

Pri mojim svakodnevnim {etwama po {umi, a kada bih se ose}ao za to inspirisan,

seo bih na klupu, pose~eno stablo ili travu i, daleko od ostalog sveta, zami{qao da pu-

tujem po vasioni i svojim o~ima posmatram i do`ivqujem {to je nauka doku~ila...

I pored gustih oblaka kroz koje sam prolazio i kada kroz wih stigoh u jo{ ve}e

tmine prouzrokovane pregrejanom vodenom parom, znao sam ta~no gde se nalazim. Na

svome daqem putu po~eh u toj tami nazirati prve tragove svetla koje je dolazilo oz-

do, sa Zemqine povr{ine. Vazduh po~e treperiti ru`i~astom bojom, bivati sve sve-

tliji i prozirniji kao da, onde dole, nevidqiva neka ruka upravqa svetlosnim re-

flektorima i stavqa ih u dejstvo. Pogledah dole u dubinu: pod mojim nogama ble{ta-

lo je u`areno more. Bio sam na kraju svoga smelo zami{qenog putovawa.

Tako je izgledala na{a Zemqa u onom dobu svoje mladosti kada su svi minerali ko-

ji danas ~ine wenu qusku bili rastavqeni i usijani do belog usijawa.

U`arena Zemqina povr{ina po~e se postepeno {arati kao plod koji sazreva. Neki

delovi weni po`ute{e, a wihova svetla boja da se preliva u boju naranxe. Tada videh

jo{ ovo. Rastopqeno kamewe po~e da se skrutwava u kamene sante, no ove se uz prasak

lome i rastapaju. Igra boja postaje sve `ivqa i raznovrsnija, uz naranxastu javqa se

svetlorumena boja tre{we, koja se na nekim mestima preliva u intenzivno rumenilo.

Ta igra boja pra}ena je podzemnom grmqavinom, potresom, praskom i sevawem muwa.

U toku hiqada godina postepeno se mewa ta igra boja, ru`i~asta svetlost ovla|u-

je celom Zemqinom povr{inom, a dowi slojevi atmosfere bojadi{u se bengalskom

vatrom. Kada podzemne sile prodrmaju Zemqinu utrobu, onda zablesne opet bela sve-

tlost, a posle we zatrepere na wenoj povr{ini svi tonovi naranxine i tre{wine

boje i {araju atmosferu naj~arobnijim slikama.

U toj plamenoj drami prolaze vekovi, a ru`i~asta boja u`arene Zemqe postaje sve

tamnija, kao da neka nevidqiva ruka zavija Zemqin trup u laki crni veo. Sure kame-

ne sante pojavquju se u sve ve}oj meri na pu~ini plamenog mora, a nevidqiva ruka

prede ko{uqu po wemu. More besni, cepa je, spaquje je svojim plamenim dahom, san-

te se gube u dubini. Ali nevidqiva ruka prede i daqe ko{uqu, a gde god se rascepa,

sklapa je i za{iva. Bengalsko osvetqewe treperi, dr{}e, izdi{e, o`ivqava i pono-

vo se gasi.

Vekovi prolaze.

71

� Milankovi} je ~esto svoje ~itaoce vodio na izma{tana pu-

tovawa po vasioni nastoje}i da prenese {ta je nauka doku-

~ila. Saznaj ne{to vi{e o ovoj nau~no-popularnoj kwizi

Kroz vasionu i vekove, kojom je on nastojao da astronomiju

kao nauku pribli`i i onima koji nisu stru~waci.

� Po ~emu je osoben izabrani odlomak? [ta misli{ o Mi-

lankovi}evoj viziji o postanku Zemqe? Wegova putovawa

su kroz vreme i prostor. Kako ti se dopadaju opisi Zemqe?

� Uz kwigu Kroz vasionu i vekove navedi bar jo{ pet nau~no-po-

pularnih romana na{ih i svetskih pisaca. Po kojim se to

osobinama izdvajaju u nau~no-popularnu kwi`evnu vrstu?

Na Zemqi ovla|uje tama. Ko{uqa navu~ena na weno telo pretvorila se u kameni oklop

koji je ~vrsto stegao plamenoga diva. Zarobqeni Titan stewe, besni i nadima se toliko da

mu oklop puca, a iz pukotina kuqa crvena krv. Ta krv, plamena lava, svetli, tamni, usira-

va se i kamenim arabeskama {ara oklop koji je nevidqiva ponovo ruka stegla i zakovala.

Sat vasione otkucava nove vekove. Na Zemqi je zavladala potpuna tama. Temperatura

dowih slojeva atmosfere pala je ispod kriti~ne temperature vodene pare. Sa crnoga ne-

ba padaju na Zemqinu koru prve kapi ki{e i tu se pi{te}i isparavaju. Zemqina kora pu-

ca, rumena svetlost zasija, no brzo se gasi.

Promi~e ki{a, ako je tako smemo zvati, jer wena temperatura je vi{a od 200 gradi; ona

se skupqa u bare i jezerca u udubqewima neravne Zemqine kore, ali ne kqu~a jer joj to ne

dozvoqava visoki vazdu{ni pritisak.

Pqusak vrele vode kao iz kabla, boqe re}i iz kotla. Vazdu{ni pritisak pada naglo.

Vekovna ki{a lije bez prestanka, ali se smla~ila; i `ara vazduha sasvim je oslabela,

isto tako i wegov pritisak. Na nebu se ocrtava kao neka slutwa svetlosti.

Novi vekovi su protekli, cela Zemqina povr{ina pokrila se morem, pramorem Ze-

mqe, a nebo svojim oblacima, na Zemqi vlada polutama. Vekovi prolaze. Na obzorju se

ukazuje pramen srebrnog sjaja, oblaci se cepaju i bojadi{u rumenilom. Sjaj neba i odsjaj

mora stapaju se ujedno, obrazuju}i na obzorju kao neki presto svetlosti rubina, zlata i

srebra. Na taj presto pewe se iz mora Sunce, {aqe svoje zrake Zemqi, moru i vazduhu i

objavquje da je wegovo carstvo otpo~elo.

Eto, tako je otprilike, izgledalo moje zami{qeno putovawe `ivota. Skicirah te svo-

je do`ivqaje nalivperom na listi}e hartije. Kada se posle toga vratih u svoje dru{tvo,

imao sam ose}awe da sam onamo do{ao sa daleka puta.

(Iz autobiografije Uspomene, do`ivqaji, saznawa, odlomak)

Paja Jovanovi}:

portret

Milutina

Milankovi}a,1943.

RAZGOVOR O TEKSTU

72

Pavle Sofri} Ni{evqanin

GLAVNIJE BIQE U

NARODNOM VEROVAWU

(Odlomci)

RU@A

I kod nas Srba ru`a je od vajkadawih vremena vidnu ulogu igra-

la. Jedna na{a legenda veli da se Bog jednom veoma razgwevio na

jednog |avola, i da je naredio jednom svom an|elu da ga uhvati i do-

vede. Ali an|eo ne mogade uhvatiti |avola jer je ovaj br`i bio.

Zato Bog zapovedi an|elu da, kad opet povija |avola, da otvori

pred wim ru`ino grawe, u kome }e se |avo zaplesti, pa }e ga ta-

ko mo}i uhvatiti i dovesti. An|eo tako i u~ini, uhvati |a-

vola i dovede ga Bogu. Sad |avo ru`u prokune da bude toli-

ko trnovita da je se niko ne dotakne. A Bog je opet blago-

slovi da nosi najlep{i cvet. I kako reko{e Bog i |avo, ta-

ko i ostane na sva vremena.

U okolini Ni{a pri~a narod kako je u prvi mah bilo samo belih

ru`a. Ali jednom jedna devojka pri|e ru`i da je ubere i, ne znaju}i da ima bodqe, po-

vredi svoju ruku i od wene devi~anske krvi bela ru`a postane crvenom. Od toga vre-

mena po tamo{wem verovawu ima i crvenih ru`a. I tako na{ narod ne zamera ru`i

{to ima bodqe, ve} ba{ naprotiv pravda wene bodqe time {to ih smatra za potrebne

da bi mogla svoj prekrasni cvet braniti.

DUB

[to je orao me|u ticama, a lav me|u ~etvorono{cima, to

je dub u jevropskom biqnome svetu. Wegovo tvrdo i te{ko

drvo veoma je otporno prema vodi, i zato se najradije upo-

trebquje za brodove i za podvodne gra|evine (la|e rastova-

~e). Sa ovih svojih izrednih osobina, kao i sa krasote i za-

ma{nosti svoga gorostasnog oblika, dub je prvenstvenu ulo-

gu igrao u mitologiji biqa.

73

� Pro~itao si tekstove Pavla Sofri}a Ni{evqanina o verovawu na{eg naroda u leko-

vita svojstva pojedinih biqaka. Ovde se govori o ru`i hrastu, bosiqku i lipi.

� [ta zna{ o verovawu na{eg naroda u biqke?

� Za{to se pojedinim biqkama pripisuje ~udotvorna mo}?

� [ta je za stare Srbe zna~io hrast?

� [ta zna{ o ru`i? [ta o bosiqku? [ta o lipi?

� Po ~emu se jedan nau~no-popularni tekst razlikuje od kwi`evnog dela, recimo lirske

pesme ili pripovetke?

BOSIQAK

U na{em narodu bosiqak je sveta biqka i zove se jo{ i ovako: bosiqe, bo-

siok, vasle|en, velsagen, vesligen, mislo|en i mislo|in. Pravoslavnog vero-

zakona Srbi i Srbi rimokatolici dado{e mu ime prema rimskom wegovom

imenu, a to je basilicum, dok mu muhamedanski Srbi skroji{e ime prema gr~-

kom wegovom imenu, a to je vasilikon, koje zna~i carev cvetak. A o~igledno je

da je i rimsko wegovo ime postalo od gr~koga. Potpuno wegovo gr~ko ime gla-

si: okimon vasilikon, a to }e zna~iti mirisavi carev cvetak.

Nema sumwe da je bosiqak veoma rano u{ao sa hri{}anstvom u na{ narod, i da je s wi-

me zajedno primio i legende o wemu. Jedna hri{}anska legenda u na{em narodu veli o

wemu da je prvi put nikao na Golgoti, gde je Hristos Spas bio razapet. A opet jedna dru-

ga legenda, po svoj prilici u vezi s onom gorwom legendom, veli da je Majka Bogorodica

najradije mirisala bosiqak, i da joj je bio najmiliji cvetak.

LIPA

U Bosni i Hercegovini na{ narod smatra lipu za sveto drvo, i zato

dr`i da je greh kad je ko pose~e. A ko pati od su{ice, taj odlazi za ~etr-

deset dana pod lipu rano u zoru, i veruje da }e se tako izle~iti. Stara li-

pa u Rakitnu (u Malom Vrpoqu na Gradini) osobito po{tovawe u`iva. Niko od

we ni{ta ne sme uzeti, blizu we ne sme se nastaniti i pod wom se ne sme niko odmarati

i spavati. Neki ~ovek uzme s we granu, pa mu zato pobesni kow. A kad tu granu vrati, on-

da mu kow ozdravi.

RAZGOVOR O TEKSTOVIMA

74

POSLOVICE

– Svetu se ne mo`e ugoditi.

– Te{ko onome po komu se svijet svijesti.

– Kol’ko qudi, tol’ko }udi.

– Gde je ~ija ku}a, tu i sredina sveta.

– Mi starimo, svet se podmla|uje.

– Na mla|ima svet ostaje.

– Orlovi najradije sami lete.

– Vino od loze, mlijeko od koze, ~ovjek od ~ovjeka.

– Drvo bez grane i ~ovek bez mane – ne mogu biti.

– Po delu se ~ovek poznaje.

– Te{ko je ~oveka na}i, a lako poznati.

– ^ovjek je ~ovjeku vuk.

– ^ovek je tvr|i od kamena, a slabiji od jajeta.

– Pusti dobro niz vodu a ti hajde uz vodu – sre{}e{ ga!

– Da nema vjetra, pauci bi nebo premre`ili.

– U svakom `itu ima kukoqa.

– I slatka i gorka diwa na jednoj vre`i raste.

– Koliko je nizbrdicâ, toliko je uzbrdicâ.

– Tri je dobra te{ko sastaviti.

– U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne pokudi.

– Zlu se ukloni, dobru se pokloni.

– Te{ko je dobro videti, a lasno ga je poznati.

– Ne bi bilo dobro da je uvek dobro.

– Dobro se ne pozna dok se ne izgubi.

– Lasno je dobru uz dobra biti.

– Za dobrim se kowem bat ~uje.

O SVETU

O ^OVEKU

O DOBRU

75

– Ko {to ~ini, sve sebi.

– [to ne `eli{ sebi, nemoj ni drugome.

– U~ini dobro, ne kaj se; u~ini zlo, nadaj se.

– Ko dobro ~ini, boqe do~eka.

– Ako mi ne mo`e{ pomo}i, nemoj mi odmagati.

– Tko zlo ~ini, dobru se ne nada.

– ]utawe je zlato.

– U {utwi je pola mudrosti.

– Ko brzo sudi, brzo se i kaje.

– Ko pametno }uti, mudro govori.

– Da se rije~i kupuju, mawe bi ih bilo.

– Prazna tikva na vjetru svira.

– Pas koji laje ne ujeda.

– Tko mnogo drobi, malo vredi.

– Lijepa rije~ gvozdena vrata otvara.

– Gora je rana od jezika, neg’li od ma~a.

– Ispeci, pak reci.

– Rije~i treba mjeriti, a ne brojiti.

– Sto puta mjeri, a jedanput stri`i.

– Meri i va`i, pak onda ka`i.

– Tko govori {to ho}e, vaqa da slu{a i {to ne}e.

– Nema ve}eg zla od zle pameti.

– [to jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti.

– ^ega se mudar stidi, tim se lud ponosi.

– Pametan misli {to govori, a lud govori ono {to misli.

– [upqu glavu vetar nosi.

– Znawe je pravo imawe.

– Blago onom ko zna da ne zna, a ho}e da zna.

– Tko vi{e zna, taj boqe vidi.

– Mudrost svijetom vlada.

O DOBRO^INSTVU

O MUDROSTI

O ZNAWU

76

– Nauka je jedna muka, a oduka dvije.

– U~e}i drugoga i sami sebe u~imo.

– Bez muke nema nauke.

– Primer je najboqi u~iteq.

– Niko se nije nau~en rodio.

– Mlado se drvo savija.

– ^ovek se u~i dok je `iv.

– Dobar nauk zlata vredi.

– Nije svak ora~ ko se pluga dr`i.

– Onoliko ~ovjek vaqa koliko i kako uradi.

– Ko rano rani, dve sre}e grabi.

– Lenost je najve}e breme.

– Pregaocu bog daje mahove.

– Tko puno snuje, malo tkaje.

– Ko se vrabaca boji, proso nek’ ne seje.

– Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja.

– Gvo`|e se kuje dok je vru}e.

– Ko radi, ne boji se gladi.

– Tiha voda breg roni.

– Vredne su ruke najboqa alatka.

– Bez zbora nema dogovora.

– Dogovor ku}u gradi.

– Od slo`ne bra}e i |avoli be`e.

– \e je sloga, tu je i bo`ji blagoslov.

– Sloga je najtvr|i grad.

– Neslo`na bra}a, propala ku}a.

– Od inata nema gorega zanata.

O NAUCI

O RADU

O SLOZI

77

Danijel Defo

ROBINSON KRUSO

Glavni junak Robinsona Krusoa, romana Danijela Defoa, engleskog pisca iz 17. veka,

mladi} je sklon avanturi. Taj mladi}, po imenu Robinson, na povratku iz Brazila do-

`ivi brodolom. Niko, osim wega, od posade ne pre`ivi. Prinu|en je da na pustom os-

trvu, u borbi za opstanak, provede 28 usamqeni~kih godina. U izabranom odlomku, opi-

sano je kako se spasao i {ta je ~inio kad je shvatio da je jedini pre`iveo brodolom.

Kakva je obala – stenovita ili pe{~ana, strma ili sprudovita – nismo znali; je-

dina nada be{e da nai|emo na kakav zaliv ili zaton, ili u{}e kakve reke, gde bismo,

ako imamo sre}e, mogli priterati ~amac, ili do}i u zavetrinu gde je voda mirna.

Ali ni{ta od svega toga; ukoliko smo se vi{e pribli`avali obali, utoliko je ze-

mqa izgledala stra{nija od mora.

Po{to smo veslali, ili boqe re}i po{to su nas talasi nosili kuda su hteli ~i-

tavu miqu i po, koliko smo mogli oceniti, jedan besan talas, gorostasan, dovaqa se

do krme i be{e jasno da }e nam zadati posledwi udarac. Jednom re~i, do~epa nas sa

takvom `estinom, odmah prevrnu ~amac, rastavi nas od wega i rasturi nas, ostavqa-

ju}i nam jedva vremena da ka`emo: „O, Bo`e!” jer nas more proguta za tren oka.

Ni{ta ne mo`e opisati zbrkanost misli koju osetih u glavi kad potonuh u vodu;

jer mada sam vrlo dobar pliva~, nisam se mogao osloboditi talasa tako da bih mogao

disati, dok se jedan talas, po{to me je odgurao, ili boqe re}i odneo daleko u prav-

cu obale, i kad je utro{io svoju snagu, ne vrati, i ne ostavi me na zemqi skoro suva,

ali polumrtva od vode koju sam progutao. Imao sam toliko prisustva duha i daha, kad

se videh bli`e kopnu no {to sam o~ekivao, da sko~im na noge i zapnem da tr~im pre-

ma kopnu pre no {to nai|e drugi talas i ne do~epa me. Ali uskoro videh da je nemo-

gu}no uma}i mu; more pojuri za mnom, visoko kao brdo i besno kao neprijateq sa ko-

jim nisam imao ni sredstva ni snage da se borim. Glavno je bilo da zaustavim dah i

da se dignem na povr{inu ako mogu, i tako plivaju}i da omogu}im disawe i doprem

do obale. Pla{io sam se najvi{e da me talas, kad me odnese daleko prema obali, opet

ne vrati sa sobom kad ustukne prema moru.

Talas koji se sru~i na mene zakopa me odmah dvadeset-trideset stopa u svoju utro-

bu i osetih kako me sa ogromnom silinom i brzinom nosi veoma daleko ka obali, ali

zaustavim dah i zapnem iz sve snage plivati. Bio sam gotov da prsnem zadr`avaju}i

dah, kad osetih kako se di`em i kako mi odmah laknu kad mi glava i ruke izbi{e nad

povr{inu vode; i mada se ni dva sekunda nisam mogao tako dr`ati, mogao sam da dah-

nem i osetim priliv hrabrosti. Opet me pokri voda za du`e vreme, ali i to izdr-

`ah; i kad primetih da je talas izgubio snagu i po~eo da uzmi~e, navalim napred za

slu~aj da se talasi vrate i napipam tle nogama. Zaustavim se nekoliko ~asaka da po-

vratim dah i da se voda slije sa mene, i onda pojurim iz sve snage prema obali. Ali

78

ni to me nije spaslo od pobesnelog mora, koje se i daqe vaqa{e za mnom, i jo{ dva-

put me talasi podigo{e i odne{e unapred kao ranije, jer obala be{e veoma ravna.

Posledwi put umalo {to ne be{e koban po mene; jer me more, nose}i me sobom kao

ranije, spusti, ili boqe re}i tresnu o komad stene, i to tako silno da se onesvestih

i onesposobih za spasavawe. Udarac u slabinu i grudi kao da izbi dah iz svega tela, i

da se odmah ponovio, voda bi me ugu{ila; ali do|em malo sebi pre no {to se talasi

vrate, i kad videh da }e me voda opet pokriti, re{im da se ~vrsto uhvatim za taj ko-

mad stene, i da tako zaustavim dah, ako mogu, dok talas ne ustukne. Kako talasi ne be-

hu visoki kao u po~etku, jer su bili blizu kopna, dr`ao sam se ~vrsto za stenu dok ne

minu, pa opet potr~im i stignem nadomak obale, tako da me slede}i talas, mada se

preli preko mene, ne proguta i ne odvu~e; potr~im jo{ jednom i stignem do kopna,

gde se, na svoju veliku utehu, uspentram uz stewe i sednem na travu, oslobo|en opasno-

sti i van doma{aja vode.

Bio sam sad na obali u bezbednosti, i po~eh dizati o~i i zahvaqivati Bogu {to mi

je spasao `ivot u slu~aju gde je pre nekoliko minuta za to jedva bilo nade. Smatram

da je nemogu}no izraziti ushi}ewe koje du{a ose}a kad se tako spase, tako re}i iz

groba; te se sad ne ~udim obi~aju po kome zlo~inac, sa u`etom o vratu, vezan, upravo

pre no {to ga obese, kad dozna da je pomilovan, dolazi u ruke hirurgu, koji mu pu{ta

krv da mu iznena|ewe ne bi izagnalo dah `ivota iz srca i da ga ne bi obrvalo: „Jer

nenadne radosti, kao i bolovi, najpre pomute pamet.”

Hodao sam po obali di`u}i ruke, zanet mislima o svome izbavqewu, prave}i hi-

qadu pokreta koje ne umem opisati, razmi{qaju}i o drugovima koji su se utopili i

o tome da se niko nije spasao sem mene; jer {to se wih ti~e, nikada ih vi{e nisam

video, niti i{ta od wih sem tri {e{ira, kape i dve rasparene cipele.

Bacim pogled na nasukani brod koji se od pene i velikih talasa jedva mogao vide-

ti, a koji je tako daleko le`ao, i pomislim: „Bo`e, kako je bilo mogu}no da doprem

do obale?”

Kad ute{ih du{u mislima o prijatnoj strani svoga polo`aja, obazreh se da vidim

na kakvom se mestu nalazim i {ta treba najpre da u~inim, pa ubrzo primetim kako

mi utehe opadaju i da sam, jednom re~i, do`iveo strahovito izbavqewe; jer bejah mo-

kar, bez preobuke, bez ikakva jela i pi}a, bez ikakva izgleda sem skapavawa od gladi

ili smrti u ~equstima divqih zverova. Naro~ito me je ucveqavalo to {to nisam

imao oru`ja da lovim divqa~ da bih se ishranio ili odbranio od zverova koji bi

hteli da me pro`deru; – jednom re~i, nisam imao ni~ega pri sebi do no`a, lule za du-

van, i ne{to duvana u kutiji. To be{e sva moja zaliha, i pomisao na to zadade mi stra-

{an du{evni bol, pa sam neko vreme tr~karao tamo-amo kao sumanut. Spu{tala se

no}, te po~eh te{ka srca razmatrati {ta }e mi se desiti ako tu ima divqih `ivoti-

wa, za koje se zna da no}u tra`e plen.

Jedino {to mi se u~ini pametnim u tome ~asu, be{e da se popnem na drvo gustog li-

{}a kao u jele, samo trnovito, koje se diza{e u blizini, i na kome se re{im da prove-

dem no} da bih idu}eg dana uzeo u razmatrawe kakvom smr}u da umrem; jer jo{ ne be{e

izgleda da }u `iveti. Pre|em otprilike osminu engleske miqe od obale da vidim mo-

79

gu li na}i sve`e vode za pi}e i na|em je na svoju veliku radost; i po{to sam se napio i

stavio malo duvana u usta da utolim glad, uputim se drvetu, uspu`em se i namestim ta-

ko da ne padnem ako zaspim. Odse~em kratku batinu, kao buxu za odbranu, i kako sam bio

mrtav umoran, ~vrsto zaspim; spavao sam tako udobno kako bi retko ko mogao u mome po-

lo`aju, i probudim se toliko osve`en snom, rekao bih, kao nikad u sli~noj prilici.

(Odlomak)

Preveo Vojislav Bogojevi}

Danijel Defo (1660–1731), engleski kwi`evnik, tvorac

engleskog romana i prvi pisac novinarskih reporta`a; ro-

dio se u Londonu. Napisao je preko 250 radova a svetsku slavu

stekao je romanom Robinson Kruso koji je prvi put objavqen

1719. godine. Uz wega, va`nija su mu dela: Kapetan Singlton

(1720), Mol Flanders (1722), Pukovnik Xek (1722) i Roksana

(1724). Sva su ova dela ostala u senci Robinsona; jedino se iz-

dvaja roman Mol Flanders.

RAZGOVOR O TEKSTU

ZAPAMTI

� Roman Robinson Kruso pisan je u prvom licu. Robinson, glavni junak, pri~a o svojim

do`ivqajima. Kazuje o doga|ajima koje je do`iveo. [ta je do`iveo Robinson? Ka`i

{ta mu se dogodilo. Opi{i redosled do`ivqenih doga|aja.

� Kako pisac prikazuje olujno more a kako predele na koje je dospeo wegov junak? [ta je

pejza`? [ta misli{ o opisu olujnog mora?

� ^ime pisac do~arava moralnu vrednost i psiholo{ku snagu glavnog junaka? [ta obje-

diwuje wegov fizi~ki i psiholo{ki portret?

� Izdvoj opis brodoloma.

Pustolovni roman: robinzonada – Robinson Kruso je pustolovni roman. Pustolovni

romani nastali su iz avanturisti~kih i u wima se prikazuju uzbudqivi doga|aji i do`i-

vqaji junaka. Wihova radwa odvija se kroz savladavawe prepreka koje glavnom junaku sto-

je na putu. Po romanu Robinson Kruso stvorena je robinzonada, posebna vrsta pustolovnog

romana. U wemu se opisuje izolovani pojedinac ili izolovana grupa: na pustom ostrvu

ili u sli~nom ambijentu.

80

IV

MOJ OTAC

TRAMVAJ VOZI

81

82

� Ova pesma ima neobi~an naslov. – „[a{ava pesma”. [ta je neobi~no u wenom naslovu?

Da li ona stvarno peva o ne~emu {to je {a{avo? [ta bi to moglo biti? Kome se to ma-

ma obra}a? Za{to ka`e „{a{avo moje”? Objasni to „{a{avo” u ovoj pesmi.

� U kojem licu je ispevana ova pesma? Lice ja se u ovoj pesmi ispoveda. [ta to zna~i? Mo-

`emo li tvrditi da je ova pesma ispovedna? Da li je ovo pesma o prvom zaqubqivawu?

Da li mama sumwa u lepotu i smisao qubavi? Koji stih potvr|uje ili opovrgava tu

sumwu?

Mama mi ka`e: {a{avo moje,

{ta se to zbiva u tvojoj glavi?

U woj de~aci, ka`em, postoje

de~aci sme|i, crni i plavi.

Mama mi ka`e: {a{avo moje,

zar mogu tamo svi da se slo`e?

Ja mami ka`em: kad ve} postoje,

nek tu i stoje – {ta se mo`e.

Mama mi ka`e: pusti pri~e,

– zbijeni tako na {ta li~e?

Ja rukom mahnem.

I – uzdahnem.

Svi oni li~e, svi mnogo li~e

na ne{to lepo kao iz pri~e.

Na sve {to ~ekam. Na sve {to ho}u.

Li~e na nemir. I na samo}u.

Mama mi ka`e: {a{avo moje,

pa oni, zna~i, ne postoje.

Postoje, ka`em, kao na javi

de~aci sme|i, vrani i plavi.

[ta da se radi, mama veli.

Ja ka`em: ni{ta, ve} da se `eli,

da nikad ~ekawe ne izbledi.

Mama me pita: a da l’ to vredi?

A ja se sme{kam: vide}e{ – vredi.

Miroslav Anti}

[A[AVA PESMA

RAZGOVOR O PESMI

83

� Razmisli o motivu sloge i nesloge u ovom tekstu.

� Poku{aj da razdvoji{ stvarno i nestvarno. Ko je oli~ewe dobra a ko zla?

� Obrati pa`wu na postupke likova u ovoj pri~i.

� Ova pri~a je pro`eta mislima i mudro{}u narodnog razmi{qawa. Prona|i izreke,

poslovice i misli koje te podse}aju na na~in izra`avawa u narodnoj kwi`evnosti.

� Otkrij ideje, misli i situacije koje govore o qubavi, slozi i neslozi.

� Razmisli o poruci da samo slogom mo`emo da se odbranimo od neprijateqa.

� Razmisli o jeziku ove pri~e, o pi{~evom izra`avawu. Prona|i re~enice, izraze i re-

~i koji ti se svi|aju.

� [ta si nau~io / nau~ila iz ove pri~e?

Obrada Vuk Milatovi}

Tiodor Rosi}

SOKO I VRAPCI

Dopunskim izborom u Nastavnom planu i programu za peti razred predvi|ena je i obrada Zlatne

gore - romana-bajke Tiodora Rosi}a. Iz te kwige, koja govori o doga|ajima iz 9. veka, uzeta je alego-

ri~na pri~a o sokolu i vrapcima. Wena poruka o slozi, jedan je od tri elementa si`ejnog toka rad-

we Zlatne gore. Po{to predstavqa zaokru`enu celinu, pogodna je za objavqivawe.

Iznad sela, navrh stene, soko svio gnezdo. Podigao se visoko da ne padne nisko. Ispod strehe

najve}e seoske ku}e napravili gnezdo vrabac i vrabica. Te{ko podi`u rod svoj. Navadio se soko

i otima vrapcu i vrabici mladun~ad. Kad koje vrap~e-golu`drav~e ispadne iz gnezda, soko za~as

s visine sleti i uhvati ga. Namah ga pro`dere ili odnese sokoli}ima u gnezdo, iznad sela. Kad

god roditeqi krenu da {togod deci na|u za jelo, kakvog crvi}a, zrnce, neku travku, opomenu ih:

– Budite dobri, ne napu{tajte dom! Ima u svetu svega i sva~ega. Budite mirni, ne ska~ite po

gnezdu. Mo`e neko ispasti! – opomiwu. Prete stra{nim sokolom, koji nad selom {estari – le-

ti visoko da ne padne nisko. Govore: Smrt leti vazduhom, opasnost {eta zemqom. Zajedno su si-

gurniji, vele. Ko ne}e brata za brata, ho}e tu|ina za gospodara. Jedan ko nijedan, dva ko jedan, tri

ko dva – tvrde.

Vrap~iji sinovi i k}eri obe}avaju: bi}e dobri i oprezni. Nisu se rodili da budu sladak za-

logaj sokolu i sokoli}ima.

Obe}awe, ludom radovawe. Vrap~ad-golu`drav~ad se zaigraju. Guraju se. Odmeravaju snage. Naj-

odva`niji zna da bude i najneposlu{niji. Dosadi mu da gmi`e. Nije gu{ter, majka ga rodila da le-

ti a ne da gmi`e. Sklizne iz gnezda. Bubne o zemqu. Pred o~ima mu zasvetli. Kao pijan, o{amu}en,

po~ne da se tetura. Ne ~uje i ne vidi sokola. Soko otvori kqun a vrap~e misli gnezdo da mu je.

(Odlomak iz romana-bajke Zlatna gora)

RAZGOVOR O TEKSTU

84

Branko V. Radi~evi}

KAD MATI

MESI

MEDEWAKE

Evo ga ve~e iznad ku}a.

Nad ogwem ko ~arobwak ~ara.

I ve} se di`e mirisna para

meda i testa vru}a.

To mati belom rukom {ara

medewak slatki, rumena cveta,

me| kola~ima kola~ cara,

sa dvoranima od cimeta.

Kao da {apne, ko da mazi...

U plamen sa obraza tera

rumen svoju i jara plazi

jezik od vanile i {e}era.

U malom telu tih bra{wewaka

prokqu~o ogaw u divni slad.

A mati, ko sto obe{ewaka,

jo{ okom sladi, za tvoju glad.

Na stolu pleh od ~ista ruja.

Ko martov~i} sipi {e}erni prah.

U tvom stomaku slatka oluja

i mirisni, meda, dah.

I ve~e je kao od fila.

Otvara mati prozor u {ir.

Odjednom bukne celi svemir

kao najsla|a vanila.

85

� Pa`qivo pro~itaj pesme „Kad mati mesi medewake” i „Kad otac bije”. Pesnik je na ve-

oma `ivopisan na~in opisao kako majka pravi kola~e a kroz to je izra`ena i wena qu-

bav prema onima kojima su nameweni. O ~emu govori druga pesma? Da li stvarno otac

bije? Da li postoji neka neusagla{enost izme|u naslova ove pesme i onoga {to sadr`i

i poru~uje? Koja je to tajna o kojoj se govori u pesmi?

� Uporedi na~in izra`avawa qubavi u prvoj i u drugoj pesmi. Kako qubav prema svojoj

deci izra`ava mama a kako tata? U drugoj pesmi tata ne bije, kako se to nagove{tava na-

slovom, ve} na poseban ili na svoj na~in izra`ava qubav prema deci. [ta to zna~i,

kako ka`e pesnik, da se „o~evi nepovratno pomaj~e”? Kako to o~evi sebe povuku za uvo,

umesto da to ~ine svojoj deci?

� Razmisli o tome kako roditeqi ispoqavaju qubav prema svojoj deci i kako im deca uz-

vra}aju tu qubav.

KAD OTAC BIJE

Otac kad bije sina,

ma koliko ruka gruba bila,

odjednom – postaje fina.

Tajna je tajna...

Al’ ako ve} mora da se krije:

otac u stvari i ne bije.

Tajna je tajna...

Isto bi se tako proveo,

maj~in sine,

kada bi se iznenada

preobukla tvoja mati:

pritegla opasa~,

nakostre{ila br~ine...

Do neba ne bi se digla uka...

Ali – ruka...

Tajna je tajna...

Nisam {aqiv~ina da bih je za sebe ~uvo:

nekada se o~evi nepovratno pomaj~e,

oproste sinu, a sebe – povuku za uvo.

Tajna je tajna.

RAZGOVOR O PESMAMA

86

Stevan Sremac

^I^A JORDAN

(Odlomak)

^i~a Jordan kao pudar i ba{tovanxija

Obimna pripovetka „^i~a Jordan” Stevana Sremca govori o `ivotu ~i~a-Jordana, ~uvara

vinograda, kuvara i kafexije, koji je iz Stare Srbije, kako su nekad nazivani Kosmet i Make-

donija, do{ao u oslobo|eni deo Srbije. Dobro~instvo i blagodarnost su na ovome svetu retki,

ka`e pisac na samom po~etku pripovetke, pa je, veli, nastojao da „ovom malom sli~icom o ~i-

~a-Jordanu” ispravi nepravdu ovoga sveta. ^i~a Jordan je u vi{e mahova bio u prole}e ba{to-

van, u jesen ~uvar vinograda, ali je dr`ao i narodnu kuhiwu. U izabranom tekstu o wemu se go-

vori kao o ba{tovanu.

^i~a Jordan je odnekle iz Turske, iz Stare Srbije; iz kraja gde je negda za vreme carevi-

ne srpske bilo samo u wegovom kraju sedamdeset i sedam belih crkava i svetih manastira,

odakle su silne svetiteqske mo{ti mirisale kao bosiok na sve strane po kristijanluku sve

do tri mora i Save i Dunava. Do{ao je bio, detetom jo{, u Srbiju, davno, jo{ onda kad su se

ministri zvali pope~iteqima, kad su na~elnici svi od reda nosili zulufe i brkove kao

Kraqevi} Marko, i kada su osmotriteqi karantina bili bogati i silni na granici i pri-

mer ostalom „~inovni~estvu” {to mo`e, to jest, jedan ~inovnik posti}i i ste}i samo kad

je vredan, savestan i {tedqiv.

Kao svaki iz onih krajeva, bio je i ~i~a Jordan vrlo ume{an i znao svakoga vraga. Umeo

je ~ak i satove opravqati, bez sajxijeve lupe i alata; sa svojim velikim pe}anskim no`em

opravqao je on satove u svojoj okolini, a znao je i mnoge trave i lekove. „Po~e mu snaga!” tek

rekne za bolesnika, pregleda ga i ka`e: da mu ima leka, i izle~i ga, a ako ba{ i ne izle~i,

svi su verovali da mu ne bi pomogli ni trista osamnaest nikejskih svetih otaca, {to je ~i-

~a Jordan potvr|ivao: „Nije mu bilo pisano, a da mu je bilo pisano, }a{e da ima jo{te da-

na!” Bio je i govedar i pudar1

, furunxija i mlekaxija, i ba{tovanxija i a{~ija2

, ali je ova

dva posledwa zanimawa ipak najvi{e cenio i jednako je jedno drugim zamewivao; i umro je

a nikako nije mogao stalno da se re{i za jedno ili drugo zanimawe. Zato je i bio poznat pod

oba imena; Jordan ba{tovanxija i Jordan a{~ija bila su dva imena za jednu istu osobu; de-

ca su ga znala pod imenom ~i~a Jordan ba{tovanxija (ili pudar), a odrasliji pod imenom

~i~a Jordan a{~ija.

A poznat je bio i jednima i drugima kao ~ovek koji je dobro ispekao svoj zanat, pa ga je

svaki rado zvao. U prole}e bi ga bogatiji zvali da okopa ba{tu, da ore`e vo}e, opkopa lo-

zu. I on bi sve to posvr{avao na potpuno zadovoqstvo – zadovoqni bi bili i oni i on, a

~i~a-Jordanu nije ba{ bogzna koliko ni trebalo, jer sem unu~eta Dila nije nikoga drugog od

roda imao. Za to je unu~e `iveo. A ni samome Dilu nije bogzna {ta trebalo; leti vo}a a zi-

mi pe~enih bundeva, i Dile nije ni{ta vi{e ni izvolevao.

Leti bi se ~i~a Jordan naimao da ~uva krajwe ba{te gazdama ~ije su ku}e bile u ~ar{i-

ji3

. Tu je ~i~a Jordan pudarisao i ba{tovanisao. A bio je pouzdan i po{ten, a poglavito po-

godan, jer nije imao ni nablizu ni nadaleko roda – na primer, kakvih sestri~ina ili sino-

vica, od ~ega se gazde i gazdarice obi~no pribojavaju – kao {to se to mnogim pudarima de-

si da imaju; i zato su wim zadovoqni bili i stariji i mla|i, i roditeqi i deca, naro~ito

de~urlija. I da se ~i~a Jordan plebiscitom4

birao za pudara, svi bi de~urlijski glasovi pa-

li na w, a da je zahtevao uverewe o vladawu od wih, dali bi mu ga kao vrata veliko.

87

� Dobro~instvo i blagodarnost glavne su karakterne crte ~i~a-Jordana, ba{tovana, ~u-

vara vinograda i a{~ije (kuvara). Wegov portret ra|en je sa pi{~evim velikim sim-

patijama.

� Iznesi utiske o pro~itanom tekstu „^i~a Jordan kao pudar i ba{tovanxija”. Kako je

opisan taj plemeniti, dobro}udni i {irokogrudi a{~ija, ba{tovan i ~uvar vinograda?

� Daj spoqa{wu karakterizaciju lika ~i~a Jordana. Navedi unutra{we karakterolo{ke

odlike zbog kojih mo`emo re}i da se wegov portret odlikuje crtama topline i ~ove-

koqubivosti. Kakav odnos prema ~i~a-Jordanu imaju deca?

� Kako Sremac opisuje jesen i wene plodove? Izdvoj delove u kojima se opisuju {qive,

kru{ke, jabuke, gro`|e. Podvuci re~i koje upotpuwuju opisane predstave. Seti se izre-

ke o kiselom gro`|u i dovedi je u vezu s konstatacijom „da je kradeno gro`|e najsla|e”.

A i jeste bio slavan ba{tovan u prole}e, i jo{ slavniji pudar u leto i u jesen. Kad stig-

ne jesen, ona {tedra5

i blagoslovena i obilna jesen sa darima svojim, sa jabukama i kru{ka-

ma, breskvama i {qivama, gro`|em i duwama – kako dra`esno izgledaju onda ba{te onima

{to vire s poqa kroz plot! Raj, pravi raj sa ~itavim redovima zabrawena raznovrsna plo-

da. Plave se {qive na savijenim te{kim bremenim granama, rumene se i `ute kru{ke, sja-

ju jabuke, i plavi se pepeqasto gro`|e ispod po`utelog ve} li{}a, a povorka de~urlije

blene s one druge strane plota, sa sokaka6

, i koketuje, a voda im pqu{ti na usta. I ko je taj

ko se u ranome detiwstvu nije sablaznio jednim takvim prizorom, i nije zaboravio petu za-

povest bo`ju koja veli: „Ne kradi!”, a zapamtio i setio se one poslovice qudske „da je kra-

deno gro`|e najsla|e” – pa mu do{la `eqa da se uspu`e preko plota u tu|u ba{tu?

To je znao i ~i~a Jordan, iako nije bio pismen i ~itao to, i tada je Argusovim o~ima7

motrio na povereno mu ~uvawu imawe. Ali {ta su pomogle wegove Argusove o~i kad je ~i-

~a Jordan bio pravo, {to reko narod, adamsko koleno8

.

Stevan Sremac (1855–1908), kwi`evnik, ro|en je u

Senti. Zavr{io Veliku {kolu u Beogradu, akademik, pro-

fesor sredwih {kola u Ni{u, Pirotu i Beogradu. Zna-

~ajnija dela: Iz kwiga starostavnih, Vukadin, Ivkova

slava, Zona Zamfirova, Pop ]ira i pop Spira.

RAZGOVOR O TEKSTU

1

pudar – ~uvar vinograda

2

a{~ija – kuvar

3

~ar{ija – trgova~ki centar varo{i, grada

4

plebiscit – neposredno glasawe o nekom pitawu

5

{tedar – bogat, rodan

6

sokak - uska krivudava ulica

7

Argusove o~i – budne, pa`qive o~i

8

adamsko koleno – osoba po{tena i dobra srca

88

Boris Pasternak

PRVI SNEG

Vazduh kroz vrata otvorena

U|e – ko para kad pote~e –

I ostare sve istog trena

Kao u de~je davno ve~e.

Tiho je, suvi mraz ve} ste`e.

Na ulici, nadomak ku}e,

Zastav{i, zima se uste`e

Da preko praga zafiju~e.

Zima – ko davna, znana pri~a.

U novembarske daqi sure,

Nalik na slepce bez vodi~a

I {tapa, tu`ne vrbe `ure.

Reku led ste`e nadaleko.

Kao zrcalo nad komodom,

Popreko se nad lednom rekom

Di`u nebesa crnim svodom.

A u to staklo eno zuri

Kraj zavejane raskrsnice

Breza sa zvezdom u frizuri

I gleda svoje belo lice.

I sluti ona, woj se ~ini

Da zima nekim ~udom sada,

Kao i kod we u visini,

Na rubu {ume sasvim vlada.

(Preveo Nikola Bertolino)

89

Ivan Cankar

DESETICA

Ponekad mra~no i te{ko padne ~oveku na du{u tihi nejasni strah, koji mu oduzme svu sna-

gu, svu radost, sve pouzdawe. Gor~ine svakodnevnog `ivota odjednom postanu silne, nesnosne;

javi se savest, udari po srcu kao ~eki}em i svi gresi, i oni najmawi, ve} zaboravqeni, izi-

|u pred o~i. Za{to `iveti daqe? Pa sve je, sve, sve je izgubqeno... I boja`qiva ruka dr{}u-

}i se pru`a za rukom posestrimom, pla{qivo oko se obazire i tra`i prijateqski pozdrav.

Taj trenutak nije su|en samo ~oveku koji je pre{ao dug put i ve} sluti smrt i grob. U naj-

lep{e jutro dune hladno}a na du{u, tako da sve misli padnu na tle kao da su od kamena. Zaku-

ca gvozdenim prstom u veselo ve~e u bu~nom dru{tvu; ruka koja je dr`ala ~a{u klonu, o~i se

ra{ire, smeh se sledi na usnama...Tako i dete ponekad iznenada usred mirne igre vrisne, uz-

drhti i u nepojmqivom strahu privije se uz majku.

Bilo mi je dvanaest ili trinaest godina; i{ao sam u tre}i razred realke. Jednog jeseweg

jutra probudio sam se rano; tek je svitalo, u sobi je bio sumrak. Soba je bila velika, pa ipak

mi se toga jutra u~inila uska i tesna, sva nabijena i pretrpana stvarima, kao pri selidbi.

Uza zidove stajala su ~etiri kreveta, me|u wima police za kwige, veliki drveni kov~ezi ko-

ji su li~ili na sanduke, ormani za odelo, na sredini ogroman sto pokriven kwigama i sve-

skama. Sve je to u sumraku dobilo ~udne, izobli~ene, nekako neprijateqske oblike i ~inilo

utisak neopisive bede i `alosti. Na ostalim posteqama le`ali su moji drugovi; svi su jo{

spavali ~vrstim jutarwim snom; lica su im bila vrela, zajapurena, usta poluotvorena. Bili

su stariji od mene; ve} druga godina kako stanujemo i spavamo u jednoj sobi, a ipak im nisam

pravi drug; gledali su me popreko, ni sam ne znam za{to. Bili su to seqa~ki sinovi, sna`ni,

bu~ni, veseli; a u meni je bilo, negde sasvim na dnu, ne{to gorko i turobno, {to je mo`da i

nehotice izbijalo i u re~ima i u o~ima.

U prozore je udarala ki{a, sasvim tiho, kao mekim prstima; lila je ve} nedequ dana u du-

gim, tankim mlazevima; to je bila ona ki{a koja ~oveka rastu`uje, ~ini tupim i zastre mu

sve vedre slike a otkriva druge, nepoznate, u sivo ruho zavijene. Vazduh u sobi bio je te`ak,

zagu{qiv, zaudaralo je na ostatke slabe ve~ere, na ki{u, na neokupana, znojava tela, na otrov-

ni dah bolesnika.

Sve sam to video i osetio u jednom jedinom trenutku. I svega me je pro`eo gorak, nemilo-

srdan bol.Taj te{ki, otrovni zadah u sobi u~inio mi se odjednom kao slika i obele`je moga

`ivota. ^itavoga `ivota, od prvih `alosnih uspomena pa do kraja, daleko u bezdanu budu}-

nost koju sam jasno video pred sobom. Toliko me je bilo strah da sam se jedva usu|ivao da di-

{em; le`ao sam potpuno mirno, o~iju {iroko uprtih u sumrak.To je bilo kao u snu, kad ~o-

vek u jednom jedinom trenutku preleti godine i decenije – sve je to jedna jedina slika, u jed-

nom jedinom okviru, a lica hiqadu, razroga~ene o~i gledaju uko~eno, kao iz ve~nosti. Svi

gorki ~asovi se vra}aju i srce ih u se}awu oseti devet puta te`e nego {to ih je osetilo pr-

vi put. Se}awe ide daleko, odgr}e sve zavese. Se}ao sam se doga|aja koji su se desili kad sam

tek prohodao i kad su me jo{ obla~ili u duga~ku nespretnu sukwicu. Vratile su se ve~eri kad

bih zaspao uplakanih o~iju; vratila su se jutra kad sam se budio ne otvaraju}i o~i da ne bih

video dan, da ga nikada vi{e ne bih video. Poti{tenost se prelila u o~ajawe, u nemi u`as

pred `ivotom, u saznawe da put nezadr`ivo vodi nizbrdo, u bezdanu dubinu, i da nema spasa.

Nisam mogao ni da jeknem, ni da zajecam; srce mi je ne{to stezalo nemilosrdnom silom.

Gazdarica je u{la u sobu.

90

„De~aci, ustajte!”

Bila je velika i debela, podbula lica; bojao sam je se kao ne~eg neprijateqskog, zluradog;

ona je to, verovatno, i znala, jer ni ona mene nije volela. A toga jutra bila mi je jo{ stra{ni-

ja, ogromna kao planina, mra~na i tu|a; uzdrhtao sam kad me je o{inula malim sivim o~ima,

i brzo sam ustao.

Bilo mi je hladno dok sam se obla~io; i gladan sam bio; nisam imao doru~ak, dok su ga ona

trojica imala; iz kuhiwe je prijatno mirisala kafa. Kod ku}e sam rekao da ujutru dobijam ka-

fu tamo negde u [enpeterskoj ulici, a to nije bilo istina. Postalo mi je te{ko i ~udno kad

sam na stolu ugledao velike, pune {oqe, iz kojih se slatko i toplo pu{ilo; pored svake {o-

qe bio je komad belog hleba sa porumenelom, dobro pe~enom korom, koja rska pod zubima.

„[ta bih sad i kuda bih?”, pomislio sam. Kod ku}e nisam mogao da ostanem, a ne bih ni

mario; radije bih u pono} i{ao u mrtva~nicu. U prozor je tiho udarala ki{a. Kad bih samo

pola sata i{ao ulicama, bio bih mokar do ko`e i svi bi znali u ~emu je stvar. A {kole me je

bilo strah; u~ewe mi nije zadavalo brige, ali tamo mi je sve bilo tu|e, nequbazno; stajao sam

pred nastavnikom kao razbojnik pred sudijom.

S kwigama pod pazuhom izi|oh na ulicu. Vlaga se odmah uvu~e u cipele i stresoh se od zi-

me. Ki{a mi je sipala u lice, kwige sam sakrio pod kaputi}. Ulice su bile sumorne, sive; sve

je bilo sivo, ku}e, qudi, misli, sav svet; trotoar je bio klizav, po ulicama su se skupqale i

razlivale velike bare; kad bi prolazila kola, prskalo je na obe strane i qudi su se sklawa-

li; neba nije bilo, siva magla visila je do mokrih krovova. Qudi koje sam sretao bili su svi

mrki, nepristupa~ni, kao da u glavi skrivaju mra~ne misli, ru`ne brige, `urili su kraj me-

ne, svi su gledali u zemqu.

Nisam i{ao pravo prema {koli, jo{ je bilo suvi{e rano. I{ao sam ulicama, a nisam

gledao nikuda, niti sam {to tra`io. Katkad su iz otvorene pekarnice zamirisale tople sve-

`e zemi~ke, one zlatno`ute; jedanput zarska{, pa je nestane. Ki{a je tiho padala; iz oluka po

uglovima je curilo, bare su rasle, prekrivale ulice od trotoara do trotoara; ~im bih korak-

nuo, {qapnulo bi i voda mi je u cipelama brizgala ve} izme|u prstiju.

[kolska zgrada bila je vrlo visoka i vrlo gospodstvena; bio sam pred wom kao prosjak

pred dvorcem. Prozori su gledali mrko i strogo kao u~iteqi. Kad sam u{ao u predvorje, obo-

rio sam glavu i bilo mi je te{ko.Tako bi ~ovek u{ao u hram neprijateqa, ruku svezanih na

le|ima, sav bedan i poni`en. Noge su mi bile te{ke, i{ao sam polako po stepenicama, po-

gnut, kao {to idu starci.

U u~ionici je bilo vrlo toplo, ali mirisalo je tu|e, neprijatno, sam bog zna kako, kao po-

sle re~i „Ruhe!” Kad ~ovek ugleda te uredno i bri`qivo pore|ane klupe, najednom vi{e ni-

je ~ovek nego |ak i broj u prozivniku. Bol ti kquje u srcu, bije u potiqak – a ti misli kad li

je ro|en Klop{tok.

Nisam uop{te znao koji je nastavnik na ~asu ni {ta govori; ~itavo vreme samo jedna mi-

sao bila je u meni: „Ama zavr{i ve} jednom, to ionako nije ni{ta; prestani!” – Kraj mene je

sedeo moj debeli drug, sin qubqanskog kr~mara, i bez prestanka jeo. Sakrivao se iza {iro-

kih le|a onoga ispred sebe i jeo. Imao je okruglo, zadriglo lice i zle, tvrdi~ke o~i; debele

ruke bile su mu ve~ito masne jer je samo jeo i jeo. Meni je u grudima bilo suvo i prazno, jezik

mi je bio krut.

U deset, za vreme odmora, svi su oti{li da kupe kobasice kod vratara ili da se jure po dvo-

ri{tu. Ja nisam znao kuda bih. U srcu me peklo {to sam sam, sasvim sam. Najradije bih uz-

viknuo, mada sam bio dete: „Bo`e, daj da umrem!”

Pri|e mi drug i re~e: „Hej, ima{ pismo!”

91

Zaista, na tabli je bilo napisano moje ime. Po|oh vrataru te{kim, umornim koracima, kao

starac.

Kad sam primio pismo, ruke su mi drhtale i sakrio sam se kod prozora da nijedno nedostoj-

no oko ne vidi to sveto pismo. Krupna, draga, neve{ta slova pokazivala su maj~inu ruku. Otva-

rao sam ga polako, i vrlo ~udno, na srcu mi je bilo i radosno i te{ko. Unutra su bila ona ista

krupna, te{ka, neve{ta slova: „Dragi sine!” Jer mati je tek od nas dece nau~ila da pi{e: da se

ne bi stidela. Kad sam ra{irio pismo, ne{to zveknu na pod; sagoh se i uzeh; bila je desetica.

Ona tanka, izlizana, srebrna desetica, kakvih ve} odavno nema. Kad sam je uzeo u ruku, obuzelo

me bla`eno ose}awe. Sve je uzdrhtalo, zatalasalo se u meni, podiglo me uvis, kao u plamenu quba-

vi. Video sam onu dragu, uvelu, drhtavu ruku koja je me|u prstima dr`ala posledwu deseticu i naj-

zad je spustila u pismo. Jer desetica je bila posledwa, to sam znao, kao da je na woj bilo zapisano.

Sakrio sam se sasvim u kut da me niko ne bi video. Iz srca, iz grudi, iz ~itavog tela pro-

valio je pla~, tresao me kao u groznici. Ali kad sam se stepenicama vra}ao u u~ionicu, bilo je

u meni svetlo, svetlo. Mati je iz daqine videla moj bol, i sme{e}i se pogledala na mene, kao

{to bi pogledalo samo drago sunce. I gle, ~udo bo`je, zaista su se oblaci rasturili i veselo

sunce zasjalo je kroz prozor.

Majke vi{e nema, a ni onih starih desetica, i dani su sada prazni i pusti sve do no}i.

(Prevela Dora Pilkovi}-Maksimovi})

Ivan Cankar (1876–1818), slovena~ki kwi`evnnik, borac

protiv nepravde i za{titnik obespravqenih. Va`nija dela:

drame Kraq Betajnove, Za dobro naroda i Sluge; prozna dela

Sluga Jernej i wegovo pravo, Ku}a Marije Pomo}nice, Na klan-

cu itd.

RAZGOVOR O PRIPOVECI

� Radwa pripovetke, poznato ti je, zasniva se naj~e{}e na nekom doga|aju. U wemu mo`e

da u~estvuje i nekoliko likova. U Cankarevoj pripoveci doga|aji su ispri~ani na

osnovu do`ivqaja samoga pripoveda~a. Na osnovu kakvih do`ivqaja Cankar opisuje

doga|aje? O kakvim je doga|ajima re~?

� Kakva je dru{tvena stvarnost koju autor opisuje kroz svoje do`ivqaje? Navedi glavni

lik pripovetke „Desetica”. Kako pisac oblikuje wegov portret? ^ime su uslovqena

wegova raspolo`ewa?

� Pripovetka je napisana u prvom licu. Pripoveda~ se prise}a pro{lih doga|aja u tre-

nutku kazivawa. To govori o pro`imawu pro{log i sada{weg vremena. Kako se nazi-

va takav postupak pripovedawa?

� Navedi subjektivne i objektivne elemente pripovedawa u Cankarevoj pripoveci. Raz-

lu~i objektivne stvarnosne ~iwenice od subjektivnog do`ivqaja gladi.

� Odredi poruku pripovetke.

92

Moj otac, kad tramvaj vozi,

stoji na desnoj nozi,

a drugom nogom zvoni

da se sa klizave {ine

nesta{no dete skine;

on gr~i nogu i zvoni

da pseto ne pogine;

on zvoni, zvoni i zvoni

da se sa duge pruge

umoran radnik skloni.

Ujutru, kad po|em u {kolu,

ja prvi ugledam trolu,

ja prvi ugledam gde stewe

tramvaj koji se pewe;

i kliknem: „Eno ga ide!”

da drugovi moji vide

sa bremzom, u punom sjaju,

mog oca na tramvaju.

Ali kad stignu smene

i otac ku}i krene,

ja znam da ga bole vene

na tromoj, okoreloj nozi

na kojoj tramvaj vozi.

No}u, kad tramvaji zamru

i pomru sumorne misli,

ne spava otekla noga

koju su bolovi stisli.

Moj otac kad tramvaj vozi,

na bolesnoj stoji nozi,

pa ipak on vozi i vozi...

Stotine qudi dnevno

putuje i noge odmara,

stotine qudi dnevno

na ru~ak stigne br`e,

stotine qudi dnevno

novine mirno otvara,

prstom na prozoru {ara,

smeje se i razgovara...

Moj otac vozi i vozi,

stotine qudi dnevno.

On vozi, vozi i vozi

na svojoj bolesnoj nozi.

Aleksandar Vu~o

MOJ OTAC TRAMVAJ VOZI

RAZGOVOR O PESMI

� Iznesi svoje utiske i stavove o ovoj pesmi. Da li je na tebe ostavila sna`an utisak?

Obrazlo`i — i ako jeste, i ako nije. Doka`i takvo razmi{qawe.

� U sredi{tu ove pesme je otac. Ko govori o wemu? Kako dete vidi svoga oca? Na {ta to

dete najvi{e obra}a pa`wu dok slika svoga oca? Da li je to i najva`nije? O~igledno,

tata u ovoj pesmi obavqa zna~ajan zadatak — vozi tramvaj. Wegovo dete se ponosi ti-

me. U kojim stihovima je to najsna`nije izra`eno? Tata vozi tramvaj „na bolesnoj no-

zi’’. O ~emu to govori?

� Napravi mali re~nik rime u ovoj pesmi: vozi-nozi, zvoni-skloni, skine-pogine...

93

Branislav Nu{i}

HAJDUCI

Pri~a u romanu Hajduci nije potpuno izmi{qena. Wu je pisac, kako svedo~i u uvodnoj bele-

{ci ovoga romana, u svome detiwstvu istinski do`iveo. Roman kazuje o `ivotu desetak {kol-

skih drugova i wihovom odmetawu u hajduke. Desilo se to na {irokoj poqani, nadomak wihovih

roditeqskih ku}a, pored ogromnog hrastovog stabla koje je nabujali Dunav u povodwu izbacio. O

tome se govori i u ovome odlomku romana.

To poslepodne, a bio je ~etvrtak, iskupili smo se vrlo rano na hrastovom stablu. ^edu smo,

razume se, ve} zatekli tamo. Razgovarali smo najpre o raznim drugim stvarima, dok se svi ni-

su iskupili, a kad se svi skupi{e, ^eda ustade i stade pred nas pa po~e nekako sve~ano:

– E, bra}o, do{ao je ~as da vidimo ko je vera, a ko je nevera. Govori, Simo – okrete se on

Gluva}u - na {ta si se re{io, ho}e{ po}i sa mnom u hajduke ili ne}e{?

Gluva} ustade sa stabla, kao da ga je profesor prozvao da govori lekciju. Ne pogleda ni jed-

nog od nas nego pravo ^edu u o~i, pa veli:

– Ho}u!

– Je l’ ho}e{?

– Ho}u!

– Jeste li svi ~uli, bra}o? – okrete se ^eda nama.

– Jesmo!

– E, neka je sa sre}om, Simo! – re~e ^eda i pru`i mu ruku, kao {to bi junaku pru`io, i ru-

kova se sa wime.

– A ti, @iko – okrete se zatim ^eda Drowi – govori na {ta si se re{io, ho}e{ po}i sa

mnom u hajduke ili ne}e{?

Di`e se i Drowa, kao malopre Gluva}, i re~e glasno:

– Ho}u!

– Je l’ ho}e{?

– Ho}u!

– Jeste li ~uli, bra}o? – okrete se ^eda nama.

– ^uli smo! – odgovaramo svi uglas.

– E, pa neka je sa sre}om, @iko! – re~e ^eda i wemu i rukova se.

Pa onda redom za|e te sve tako, sve nekako sve~ano. Niko ne re~e da ne}e i svakome re~e ^e-

da: „E, neka je sa sre}om!” i rukovao se sa svakim.

– E, sad smo, bra}o, taj posao svr{ili, ali imamo sad i druga posla. Vaqa nam odr`ati haj-

du~ki sastanak na kome }emo izabrati haramba{u.

– Pa mo`emo! - re}i }e Vrabac.

– Ne mo`emo ovde. Ne dr`e se hajdu~ki sastanci ovako na otvorenom poqu. Nego hajde, bra-

}o, igrajte vi sad hajdu~ke igre: bacawe kamena s ramena, a ja odoh da potra`im kakvo zaklo-

nito mesto gde bi mogli sastanak odr`ati.

I ^eda ode, a mi ostadosmo da igramo hajdu~ku igru. Cvrca je bacio kamen s ramena svega

jedanaest stopa1

, ja sam dvanaest i tri prsta; Trta ~etrnaest; Vrabac tako isto ~etrnaest, Dro-

wa i svih petnaest, a Gluva} nas je sve nadbacio.

Tako smo se jo{ dva–triput obredili dok se nismo umorili, pa }e onda Drowa re}i:

– Vidi{, sad bi’ trebali da imamo gusle, pa jedan da gudi i peva juna~ke pesme, a mi svi

ostali da se iskupimo oko wega i da slu{amo. Tako pravi hajduci rade.

– Pa jes’ - veli Vrabac – ja bih znao da pevam, al’ nemam gusle.

– Pa da napravimo! – predlo`i Gluva} i di`e se da na|e jednu poveliku iverku2

, ~itava da-

{~ica, pa skide kanap kojim vezuje pantalone i zate`e uzdu` preko iverke, a uze jedan mali

94

iverak i podmetnu ga pod `icu. Na|e zatim pruti} pa ga savi i zatra`i kanap od Trte, pa veza

vrhove na pruti}u, te napravi gudalo i dade ga Vrapcu, koji se hvalio da zna pevati uz gusle.

– Evo ti, pa sedi ovde, na zemqu!

Sede Vrabac, a mi ga opkolismo i on po~e da vu~e onim gudalom po iverki i da zavija kao gu-

sle: „Gu, gu, gu, gugugu,gu,gugugu,gu!”

(Odlomak)

Branislav Nu{i}, na{ najpoznatiji komediograf, ro|en

je u Smederevu 1864. godine. Pored drama, pisao je pripovet-

ke, putopise, romane, satire, feqtone. Studirao je prava u

Gracu i Beogradu. Nekoliko godina proveo je kao konzul na

Kosovu i u Makedoniji. Bio je upravnik Srpskog narodnog

pozori{ta u Novom Sadu, dramaturg Narodnog pozori{ta u

Beogradu, upravnik pozori{ta u Sarajevu. I danas se igraju

wegove komedije: Narodni poslanik, Sumwivo lice, O`alo-

{}ena porodica, Gospo|a ministarka, Protekcija, Put oko sveta, Pokojnik. ^uveno

delo mu je Autobiografija, pisana u humoristi~kom tonu. Kod mladih, veliku popu-

larnost ima wegov roman Hajduci iz kog je ovaj odlomak.

RAZGOVOR O TEKSTU

ZAPAMTI

� [ta ti se u pro~itanom odlomku najvi{e dopalo? Namera drugova da se odmetnu u haj-

duke? Vedar, duhovit, nezajedqiv na~in pripovedawa? Sve to a mo`da i jo{ pone{to?

� Pripoveda~ u romanu nije anonimni usmeni kaziva~ kao, na primer, u narodnoj bajci,

noveli, pri~i. – Opi{i situaciju u kojoj likovi u ovom odlomku donose odluku o od-

metawu u hajduke. [ta je ~ini posebnom? [ta doprinosi wenoj dramati~nosti?

� Pripovedawe u romanu Hajduci nije zajedqivo. Humor je dobronameran. Prizor pored sta-

bla je obi~an, svakida{wi, ali je sve~an i uzvi{en govor okupqenih junaka, sve~an i ne-

primeren obi~nosti situacije. Na taj na~in pisac posti`e jezi~ku karakterizaciju liko-

va. Kakve efekte pisac posti`e opisom hajdu~kih igara i guslawa na improvizovanim gu-

slama?

U romanu Hajduci pripoveda se u prvom licu. Pisac je i u~esnik i svedok doga|aja i

pripoveda~. To je osnovni oblik pripovedawa.. Ono o ~emu se kazuje predstavqa se sa po-

zicije pisca koji je sveznaju}i i prisutan svuda.

1 stopa – jedinica mere za du`inu veli~ine prose~nog qudskog stopala (0,324 m)

2 iverka, iver – deo drveta koji otpadne pri tesawu drveta

95

URO[ I MRWAV^EVI]I

Ova pesma spada u ciklus pretkosovskih pesama. To su pesme koje govore o Nemawi}ima

(Nemawi, sv. Savi, caru Du{anu, Uro{u, sinu Du{anovom) i Mrwav~evi}ima (Vuka{inu,

Ugqe{i i Gojku). Pesma govori o po~ecima raspada srpskog carstva u drugoj polovini 14. ve-

ka. Uro{, carevi} – sin cara Du{ana – nije uspeo da suzbije vlastelinsku samovoqu Dejano-

vi}a, Mrwav~evi}a, Bal{i}a. Protiv wegove vlasti ustao je ~ak i wegov stric Simeon,

Du{anov polubrat, koji se proglasio za cara. Likovi u ovoj pesmi su, pored Marka i wegove

majke Jevrosime, bra}a Mrwav~evi}i: kraq Vuka{in, despot Jovan Ugqe{a i istorijski ne-

poznat Gojko. Kraq Vuka{in je srpski kraq i otac Kraqevi}a Marka, poginuo je u Bici na

Marici 1371, ba{ kao i wegov brat despot Jovan Ugqe{a.

(Odlomak)

Otido{e ~etiri ~au{a1

,

Otido{e ka Prilipu gradu,

B’jelu dvoru Kraqevi}a Marka.

Kad su bili pred bijele dvore,

Udari{e zvekirom2

na vrata,

To za~ula Jevrosima3

majka,

Pa doziva svoga sina Marka:

„Sine Marko, moje ~edo drago!

Tko udara zvekirom na vrata?

Ba{ ka’ da su babovi ~au{i.”

Usta Marko, te otvori vrata,

^au{i se pokloni{e Marku:

„Bo`ja t’ pomo}, gospodaru Marko!”

A Marko ih omilova rukom:

„Dobro do{li, moja |eco draga!

Jesu l’ zdravo Srbqi vitezovi,

I ~estiti carevi i kraqi?”

^au{i se smjerno pokloni{e:

„Gospodaru, Kraqevi}u Marko!

Sve je zdravo, ali nije mirno:

Gospoda se te{ko zavadila

Na Kosovu poqu {irokome

Kod bijele Samodre`e4

crkve,

I oni se otimqu o carstvo,

Me|u se se ho}e da pomore,

1

~au{ – glasnik, bubwar

koji vodi nekoliko vojnika

ili svatove

2

zvekir – metalni predmet

kojim se lupa o plo~u na

vratima

3

Jevrosima – prema narod-

nim pesmama, majka

Kraqevi}a Marka.

Istorijski nepoznata

li~nost. U jednom dokumen-

tu kraqa Vuka{ina, kraq

uz svoju drugu `enu Jelenu,

navodi i sinove Marka i

Andriju (u narodnim pes-

mama Andrija{)

4

Samodre`a – crkva blizu

u{}a Laba u Sitnicu, u ko-

joj se, prema predawu, uo~i

boja pri~estio knez Lazar

i wegova vojska

Re~nik

96

Zla}enima da pobodu no`i,

A ne znadu, na kome je carstvo;

Tebe zovu na Kosovo ravno,

Da im ka`e{ na kome je carstvo.”

Ode Marko u gospodske dvore,

Pak doziva Jevrosimu majku:

„Jevrosima, moja mila majko!

Gospoda se jesu zavadila

Na Kosovu poqu {irokome

Kod bijele Samodre`e crkve,

I oni se otimqu o carstvo,

Me|u se se ho}e da pomore,

Zla}enima da pobodu no`i,

A ne znadu, na kome je carstvo;

Mene zovu na poqe Kosovo,

Da im ka`em, na kome je carstvo.”

Kol’ko Marko te`io na pravdu,

Tol’ko moli Jevrosima majka:

„Marko sine, jedini u majke!

Ne bila ti moja rana kleta,

Nemoj, sine, govoriti krivo

Ni po babu5

, ni po stri~evima,

Ve} po pravdi Boga istinoga;

Nemoj, sine, izgubiti du{e;

Boqe ti je izgubiti glavu,

Nego svoju ogr’je{iti du{u.”

Uze Marko kwige starostavne6

,

Pa opremi sebe i [arina,

[arinu se na ramena baci

Otido{e u Kosovo ravno.

Kad su bili kraqevu {atoru,

Re~e tade Vuka{ine kraqe:

„Blago mene do Boga miloga!

Eto mene moga sina Marka,

On }e kazat na mene je carstvo,

Od oca }e ostanuti sinu.”

Marko slu{a, ni{ta ne govori,

Na {atora ne okre}e glavu.

Kad ga vi|e Ugqe{a vojvoda,

Tad’ Ugqe{a rije~ govorio:

„Blago mene! eto mi sinovca,

On }e kazat’, na mene je carstvo;

Ka`i, Marko, na mene je carstvo,

5

babo – otac

6

kwige starostavne –

carostavnik, rodoslovqe

carske porodice

Re~nik

97

Oba }emo bratski carovati.”

[uti Marko, ni{ta ne besjedi,

Na {atora ne okre}e glavu.

Kad ga vi|e vojevoda Gojko,

Tade Gojko rije~ govorio:

„Blago mene! eto mi sinovca,

On }e kazat’, na mene je carstvo;

Kad je Marko jo{ neja~ak bio,

Ja sam Marka vrlo milovao,

U svilena wedra uvijao,

Kano krasnu od zlata jabuku;

Kud sam go|e na kowu hodio,

Sve sam Marka sa sobom vodio;

Ka`i, Marko, na mene je carstvo,

Ti }e{, Marko, prvi carovati,

A ja }u ti biti do koqena.”

[uti Marko, ni{ta ne govori,

Na {atora ne okre}e glavu,

Pravo ode bijelu {atoru,

Ka {atoru nejaka Uro{a,

Dogna [arca caru do {atora,

On|e Marko [arca odsjednuo.

Kad ga vi|e nejaki Uro{u,

Lako sko~i sa svil’na du{eka,

Lako sko~i, pake progovori:

„Blago mene! eto moga kuma,

Eto kuma, Kraqevi}a Marka,

On }e kazat’ na kome je carstvo.”

Ruke {ire, u grla se grle,

U bijelo cjelivaju lice,

Za juna~ko pitaju se zdravqe,

Pa sjedo{e na svil’na du{eka.

Tako malo vreme postajalo,

Danak pro|e, tavna no}ca do|e;

Kad ujutru jutro osvanulo,

I pred crkvom zvona udari{e,

Sva gospoda do{la na jutrewe,

U crkvi su slu`bu savr{ili,

Izqego{e iz bijele crkve,

U stolove pred crkvu sjednuli,

[e}er iju, a rakiju piju,

Marko uze kwige starostavne,

Kwige gleda, a govori Marko:

„A moj babo, Vuka{ine kraqu!

98

Malo l’ ti je tvoje kraqevine?

Malo l’ ti je? Ostala ti pusta!

Ve} s’ o tu|e otimate carstvo.

A ti stri~e, despote Ugqe{a!

Malo l’ ti je despotstva tvojega?

Malo l’ ti je? Ostalo ti pusto!

Ve} s’ o tu|e otimate carstvo.

A ti stri~e, vojevoda Gojko!

Malo l’ ti je vojvodstva tvojega?

Malo l’ ti je? Ostalo ti pusto!

Ve} s’ o tu|e otimate carstvo.

Vidite li, Bog vas ne vidio!

Kwiga ka`e na Uro{u carstvo,

Od oca je ostanulo sinu,

\etetu je od koqena carstvo.

Wemu carstvo care naru~io

Na samrti, kad je po~inuo.”

Kad to za~u Vuka{ine kraqu,

Sko~i kraqu od zemqe na noge,

Pa potr`e zla}ena hanxara7

,

Da ubode svoga sina Marka,

Bje`i Marko ispred roditeqa,

Jer se wemu, brate, ne pristoji

Sa svojim se biti roditeqem,

Bje`i Marko oko b’jele crkve,

Oko b’jele crkve Samodre`e,

Bje`i Marko, a }era ga kraqu,

Dok su triput kolo sastavili

Oko b’jele Samodre`e crkve,

Gotovo ga bje{e sustigao,

Al’ iz crkve ne{to progovara:

„Bje`’ u crkvu, Kraqevi}u Marko!

Vidi{ |e }e{ danas poginuti,

Poginuti od svog roditeqa,

A za pravdu Boga istinoga.”

Crkvena se otvori{e vrata,

Marko bje`i u bijelu crkvu,

Za wime se vrata zatvorila.

Kraq dopade na crkvena vrata,

Po direku8

udari hanxarom,

Iz direka krvca pokapala,

Tad’ se kraqe bio pokajao,

Te je rije~ bio govorio:

7

hanxar – no` sa dve

o{trice, nosi se za poja-

som

8

direk – stub, drvena greda

Re~nik

99

RAZGOVOR O PESMI

„Lele mene do Boga jednoga!

\e pogubih svoga sina Marka.”

Al’ iz crkve ne{to progovara:

„A ~uje{ li, Vuka{ine kraqe!

Ti nijesi posjekao Marka,

Ve} pos’je~e Bo`jega an|ela.”

Na Marka je vrlo `ao kraqu,

Te ga quto kune i prokliwe:

„Sine Marko, da te Bog ubije!

Ti nemao groba ni poroda!

I da bi ti du{a ne ispala,

Dok turskoga cara ne dvorio!”

Kraq ga kune, car ga blagosiqa:

„Kume Marko, Bog ti pomogao!

Tvoje lice sv’jetlo na divanu9

!

Tvoja sabqa sjekla na mejdanu10

!

Nada te se ne na{lo junaka!

Ime ti se svuda spomiwalo,

Dok je sunca i dok je mjeseca!”

[to su rekli, tako mu se steklo.

9

divan – ve}e, zbor, ovde

zna~i pred qudima

10

mejdan – boj, boji{te

Re~nik

� Iznesi svoje utiske o epskoj narodnoj pesmi „Uro{ i Mrwav~evi}i”. [ta je glavna te-

ma pesme? [ta je doprinelo raspadu srpskog carstva? Kako je opisana vlastelinska sa-

movoqa bra}e Mrwav~evi}a?

� Ko su nosioci plemenitih ideja svoga vremena? Kakvi su likovi Marka Kraqevi}a i

wegove majke Jevrosime? Kakvo je dr`awe Marka Kraqevi}a – mirno i dostojanstveno

ili osiono i nasilni~ko? [ta mo`e{ da ka`e{ o moralu bra}e Mrwav~evi}a?

� Likovi Marka i wegove majke pro`eti su idealima pravde i po{tewa, {to se ne mo-

`e re}i za Markovog oca i wegove stri~eve. Izdvoj stihove koji govore o visokim mo-

ralnim na~elima Markove majke Jevrosime. Po kakvim na~elima postupa Marko, pra-

vedno ili nepravedno?

� Kako su u pesmi oblikovani vreme i prostor? Kako su prikazani doga|aji – hronolo-

{ki ili kroz odstupawe od hronolo{kog prikazivawa doga|aja? ^ime mo`e{ da pot-

krepi{ konstataciju o skladnosti pesme, o `ivo ocrtanim likovima i uverqivom di-

jalogu?

100

Milovan Gli{i}

PRVA BRAZDA

Uvrh sela Velike Vrbice, ~ak gore – ve} pod planinom Vratarnom – vidi se odo-

vud, s Latkova~kih pogledi, skromna seoska ku}ica i uz wu dve-tri zgradice.

To je ku}a udovice Mione. Pokojni Sibin Xami} poginuo je u drugome ratu iza

Jankove klisure.

I sad se pri~aju pri~e o Sibinovom juna{tvu i kura`i. Ko ga god spomene u Veli-

koj Vrbici, svak }e re}i: „Bog da ga prosti!...”

Wegova Miona ostade samohrana s troje siro~adi. Dva sin~i}a i jedna k}i. Sve

jedno drugom do uveta. Najstarijem, Ogwanu, be{e tek sedam godina.

Seosku ku}u ne mo`e zadesiti gr|a nesre}a nego kad ostane bez mu{ke glave.

Ta je nesre}a zadesila jo{ mnoge ku}e u ovome kraju. Mnoga udovica `alila je i

pre`alila svoga doma}ina. Posle godinu-dve dana neka se preudade; neka ode u rod i

odvede svoju decu tu|em ocu. Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje, po nesre-

}i, druge1

. Otresita i vredna `ena prihvati u svoje ruke i te{ke ratarske poslove...

Mioni se sve ~inilo – do}i }e Sibin, pa kako }e mu pogledati u o~i kad zate~e

svoju ku}u rasturenu i pustu!...

Pokojni Sibin ima dosta bra}e i bratanaca, odeqaka. Svi su vredni, otresiti,

dobrodu{ni qudi. Nema dana kad se koji od wih ne svrati ku}i Mioninoj – da joj po-

mogne {togod.

Najvi{e je pomagao Mioni mla|i brat Sibinov, Jelenko.

Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi:

– Za{to me, snaho, ne poslu{a{? [to ne pre}e{ u na{u ku}u? Vidi{ li, jadna ne

bila, da ne mo`e{ izi}i nakraj s tom de~icom!... Kud }e{, jadnice, pre? Da ima{ sto

ruku, opet ne bi mogla tako sama sti}i da sve uradi{... [to ne do|e{ barem dok ti

de~ica stanu na snagu?...

– Ne mogu, de{o! – odgovorila bi mu Miona uzdahnuv{i.

– Ama {to ne mo`e{, snaho? U na{oj ku}i bilo bi ti i lak{e i rahatnije...

– Kako bih ja, bolan de{o, mogla ugasiti ovo ogwi{te, gde su se ova siro~ad prvi

put vatre ogrejala?... [ta bi rekla posle svojoj deci kad bi me zapitali: „^ija je, na-

no, ona ku}a {to je zarasla u korov i zovu, te niko ne sme ni dawu u wu u}i?...” Kad

bih tako u~inila, mene bi sapreo onaj hleb i so {to sam pojela u ovoj ku}i s pokoj-

nim Sibinom!... Sa~uvaj,

Bo`e!... Nikad, de{o, ni-

kad!...

Jelenko samo slegne rame-

nima, pa zajmi ralo i volo-

ve, te ode na wivu da uzore

Mioni koliko joj treba za

usev.

Ti dobri qudi pomagali

su joj svakad u te`em radu

poqskom – {to ve} ne mo`e

da savlada slaba `enska ru-

ka. Oni joj uzoru malo wive,

poseju i srede kao sebi.

Ostalo radi sama Miona.

101

Sama okopava, plevi, `awe. Nikad se ne}e po`aliti da joj je te{ko. Ho}e i u tome da

joj pomognu. Woj ~isto bude krivo. Obi~no im odgovori:

– Hvala vam! Gde je bilo te`e, tu ste mi pomogli. Ovo ve} mogu polako i sama!...

* *

*

Prolazila godina po godina.

Miona se ve} navikla na samotiwu i teret. ^isto sad ne bi verovala da mo`e bi-

ti i druk~ije! Deca joj poodrasla. Ogwan uzeo petnaestu godinu. Ide u {kolu. Veli-

ki je |ak. Du{anka navr{ila trinaestu. Ona uveliko odmewuje majku u ku}evnim po-

slovima. Ako Miona zorom podrani na wivu da u`awe koji snop vi{e, ili ode na

livadu da poplasti ono {to je Jelenko ju~e pokosio – ne}e u podne, kad se vrati ku-

}i, ostati bez ru~ka. Du{anka se brine o tom, kao kakva matora redu{a2

. Ume ~ak i

poga~u da umesi... Najmla|i, Senadin, uzeo je devetu godinu. Jo{ gradi ponekad pu-

caqke od zove, ali je kadar da pri~uva jagawce i da istera ovce na popas. Vajdica je

i od wega.

Hvala Bogu, de~ica su Mionina zdrava i vesela, razborita i vredna. Odevena su

kao iz najboqe gazdinske ku}e. Mioni je puno srce kad ih pogleda.

– Ti}i moji lepi!... – {aputala bi ~esto, uzdahnuv{i. – Bo`e jaki, molim ti se,

podr`i me u zdravqu i snazi dok mi ne oja~aju ova krila moja!...

Dobar je Bog. On je saslu{ao ovu usrdnu molitvu samohrane udovice.

Qudi iz sela divili su se dura{nosti Mioninoj. Svud su je hvalili i wome uko-

revali svoje doma}ice kad bi se malo olenile. Samo jedno im be{e za ~udo: kako je

mogla tako samohrana odvojiti od ku}e Ogwana i opremiti ga u {kolu! To su joj kao

i zamerali.

I sam Jelenko prekoreo je jedanput Mionu zbog toga. Be{e se svratio sa svojim

stricem, starim Jezdimirom, pa posle razgovora o svemu i sva~emu, re}i }e snasi:

– Vala, svak ti se `ivi ~udi kako se dajani{... Jesi vredna, jesi pametna. Samo si

ne{to sludovala...

– A {ta to, de{o? – upita Miona i pogleda Jelenka malo za~u|eno.

– [to ono dete ne ostavi kod ku}e da ti barem {togod pomogne? Toliki imu}ni-

ji i zadru`niji qudi, pa nisu kadri odvojiti svoje dece... Ti se ionako sirota i mu-

~enica, pa...

– Ne dam ja, de{o, da mi deca budu posledwa u selu! – odgovori Miona i zaplami

se malo u obrazu. – Pokojni Sibin, Bog da ga prosti, ~esto je govorio kako }e, ako do-

~eka, {kolovati Ogwana. Ja sam mu ispunila `equ... Kad sam se mu~ila toliko godi-

na, ne}e mi zar biti ni{ta ako se pomu~im jo{ neko vreme...

– Ono jest, snaho – po~e stari Jezdimir. – Sve je to lepo i krasno: ali, opet, ti si,

eto, sama u ku}i, pa ti je zauvar makar i mala pomo} i olak{ica...

– Ta Ogwan }e mi sad o Petrovudne izu~iti i ostati kod ku}e... Ako Bog da zdra-

vqa, da}u odmah na jesen i Senadina. Ne}u ja da mi deca budu slepa kod o~iju!... – od-

govori Miona tako pouzdano i odse~no da joj ni Jelenko ni Jezdimir ne umedo{e re-

~i re}i.

Prozbori{e jo{ dve-tri o drugim stvarima, pa se digo{e i odo{e.

– Mu` `ena! – re~e ~i~a Jezdimir polako, po{to odmako{e od ku}e Mionine.

102

* *

*

Nastao je ~asni post. Zima ve} prevalila. Ne duva vi{e o{tra ustoka ni hladni se-

ver. Sad se beli vetar3

igra golim granama visokih bukava – po{av od @upe, pa sve do

@eqina, Nera|e i Kopaonika. Sneg svud gotovo okopneo. Samo, onaj na Suhome rudi-

{tu ne haje za beli vetar: on }e se rasplinuti tek posle – kad pripeku junske vru}ine.

Na sve strane razmileli se vredni ratari. Oru wive, popevaju}i i nadaju}i se do-

broj godini.

Tek u podne sti`e Miona iz ~ar{ije. I{la je tamo zorom da obi|e Senadina.

Ona je odr`ala svoju re~. Ogwan je o Petrovudne dovr{io ~etvrti razred, a Sena-

din je odmah po Preobra`ewu po{ao u prvi.

Taman Miona ozdo uz vo}wak, a Du{anka ispade iz ku}e. Stutoqila ne{to u lepu

{arenu torbi~icu, pa sve nekud `uri.

– Kud }e{ ti, Du{anka?

– Enede! Zar i ti do|e!... – odgovori Du{anka gotovo kao i zbuwena. – Ba{ dobro,

da ne ostane ku}a sama... Eto, ja po{la tamo do brala...

– E? A gde je on?

– Na wivi tamo iza laza... Re~e da mu odnesem ru~ak.

– A zar ne}e do}i ku}i da ru~a?

– Ne}e.

– A {to?

– Oti{ao je s volovima i ralom...

– E! - ~isto uskliknu Miona. – Pa {to mi odmah ne ka`e{, vesela bila? Daj meni

tu torbicu! Ja }u mu odneti...

– Neka, nano, ti si umorna... Odne}u mu ja... Pa, onda...

– [ta, ~edo?

– Rekao mi brale da ti ne ka`em odmah. „Ho}u”, veli, „da obradujem nanu...”

– O, Bog mi ga obradovao!... Nisam ja, dete, umorna! Ta nisam ni osetila kad sam do-

{la... Eh, ba{ ti ne vaqa posao – {to mi odmah ne kaza! Vidi{ ti wega!... Daj mi tu

torbicu! Podne je eto prevalilo!... A je li oti{ao odavno?...

– Pa i nije. Tek ako je sad stigao na wivu...

Miona brzo uze torbicu od Du{anke, zagleda {ta je spremqeno, pa ode `urno.

Du{anka osta pred ku}om – glede}i ~isto za~u|eno za svojom majkom.

* *

*

Wiva iza laza nema vi{e od dana orawa. Zemqa potak{a; kad je dobra godina, rodi

dve-tri krstine jarice4

.

Ogwan taman obrazdio prvu brazdu, pa ho}e da ovrati... kad eto ti mu majke.

– Nuto moga matorca kako mi radi!... – kliknu Miona radosno, pritr~av{i, pa uze

grliti i qubiti Ogwana.

Ogwan se malo iznenadi.

– Pa sre}an ti rad, doma}ine moj! – nastavi Miona. – Gle, gle! Kako je to krasna

brazdica, pa kako je duboka!... O, mene lude! Govorim koje{ta, a ti si umoran, rabot-

ni~e moj!... Dela, evo... evo, seja ti spremila i ru~ak...

Tu Miona brzo povadi iz torbice {to je spremqeno. Prostre torbicu, pa razredi

po woj: malo soli, luka, nekoliko pe~enih krompira, tanku poga~icu, zastrug me`ga-

nika5

, pa i ~uturicu, govore}i:

103

– E, gle ti Du{anke! Spremila ti i ~uturicu vina. Matorka moja! Zna ona {ta va-

qa umornu ~oveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si mi radio!

I suze joj grunu{e.

– [ta ti je, nano? – re~e Ogwan sednuv{i. – Ti pla~e{?

– Ni{ta, sine, ni{ta! Eto smejem se!... Dela uzmi – gladan si, znam... Bogami, i ja

se zabavih malo dole u ~ar{iji... Da zna{ kako u~iteq hvali Senadina!...

– Sedi i ti, nano, da ru~amo zajedno – re~e Ogwan lome}i i woj par~e poga~ice.

– Neka, sine! Ru~a}u ja kod ku}e... Du{anka me ~eka – odgovori Miona stoje}i i

kao dvore}i sina. – Ti misli{ i ja sam umorna. Nisam, Ogwane! Mogu ja vazdan sto-

jati, sinko!... Ama uzmi! Neka, sti}i }e{. Ne mora{ ti sve danas uzorati... E, gle ti

wega! Ba{ ore kao matorac! Ka`e meni Du{anka... A ja mislim – {ali se, vrag je-

dan!...

I opet joj suze udari{e. Ona ih bri{e rukavom i smeje se.

Ogwan se ~isto zbunio. Neki plamen udario mu u lice. Zausti da rekne ne{to, pa

ba{ ne ume.

Miona ga opet nudi.

Po~e da }ereta s wime kao dete... sve stoje}i. Re~e kako }e o~uvati {enicu s te

wive – samo za blage dane. Mesi}e od we ~esnicu, kola~ za krsno ime. Najlep{e je

bra{no od staroga `ita.

– Samo ako dobro rodi – re~e Ogwan. – Zna{ i sama, nano, da nam je ova wiva po-

najtak{a... @ito se gotovo svakad izglavni~a6

...

– O, rodi}e, sine!... Mora roditi! Ta ovake zemqe nema ni u Moravi! Ovde nikad

nije bilo ni glavnice ni quqa7

... Vide}e{ ti kako }e tu biti dobra p{enica!...

Ogwan poru~a, pa se di`e te prihvati opet ralo i o{inu volove...

Miona stoji i gledi sina kako kao petli} opskakuje, tegle}i za ru~icu i navija-

ju}i ralom ~as na jednu ~as na drugu stranu. Rad je te`ak, a detiwa ruka jo{ neja~ka.

Nekoliko puta Miona htede da pritr~i i da mu pomogne... ali ne{to ne smede. Ni

sama ne zna za{to!

Pribra torbicu, pa po|e polako ku}i.

Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ogwana. Videla je – kad je uzorao ~ak i tre-

}u brazdu!...

Obuze je neka ~udna radost. I pla~e joj se – i smeje joj se. Ne zna ni sama za{to...

Malo, pa tek prozbori onako sama: „Ta red je jednom da i mene Bog obraduje!... I zar

ja nisam sre}na? Ko to ka`e!... Te kako sam sre}na! More, imam ja sina! Imam doma-

}ina, hej... Ne}e meni vi{e poslovati tu|e ruke... Aja!... Nema niko ovakvog deti}a.

Eno ga ore!... Ne mo`e boqe ni Jelenko!... Momak je to!... Jo{ godinu-dve, pa }u ga i

o`eniti – ako Bog da! O, ta i moja }e ku}a propevati!...”

Du{anka ne pamti da je ikad videla majku veseliju nego tad – kad se vratila s wi-

ve iza laza8

...

Do{la je ku}i pevu{e}i neku veselu pesmicu.

1

druga – drugarica, prijateqica, dru`benica

2

redu{a – `ena na koju do|e red da posluje u doma}instvu

3

Tako se u tom kraju zove jug – M. G.

4

jarica – sorta p{enice

5

me`ganik – jelo od kuvanog i izgwe~enog pasuqa

6

izglavni~ati se – oboleti od glavnice

7

quq – urodica, vrsta korova

8

laz – wiva dobijena kr~ewem {ume

104

� Kakav je utisak na tebe ostavila „Prva brazda” Milovana Gli{i}a? O ~emu se u woj go-

vori? Opi{i na~in na koji se govori.

� Kakav je odnos prema selu, te`a~kom radu i patrijarhalnom `ivotu? Kakvim ose}awi-

ma je pro`eta ova pripovetka? Ima li mesta idealizaciji sela i rada na selu?

� Gli{i} je svoja dela gradio na osnovama pripovedne narodne kwi`evnosti. U „Prvoj

brazdi” pripoveda se u tre}em licu. [ta zna{ o sveznaju}em pripoveda~u? Poka`i na

primeru „Prve brazde” pi{~evo sveobuhvatno poznavawe i tuma~ewe sveta, predmeta

i pojava.

� Kako su karakterolo{ki odre|eni likovi udovice Mione, sina Ogwana i }erke Du-

{anke? Prona|i Mionin unutra{wi monolog kojim je pisac dodatno eti~ki osve-

tqava. Kakav je jezik u ovoj pripoveci? Da li se i doprinosi idili~noj i patrijarhal-

noj slici seoskog `ivota? Kakav je Gli{i}ev odnos prema radu? Razmisli o eti~koj

dimenziji ove pripovetke.

RAZGOVOR O PRIPOVECI

Milovan Gli{i} (1885–1915), kwi`evnik i prevodilac;

ro|en u Gracu pored Vaqeva. U Beogradu zavr{io gimnaziju

i studirao tehniku i filozofiju. Radio kao novinar, dra-

maturg Narodnog pozori{ta i dr`avni ~inovnik. Objavio

oko tridesetak pripovedaka i dve seoske komedije. Prevo-

dilac s ruskog. Zna~ajnija dela: pripovetke Glava {e}era,

Roga, Prva brazda, Redak zver, Zloslutni broj, Posle devede-

set godina itd.; pozori{na dela Dva cvancika, Podvala.

V

SMEH

105

106

Du{an Radovi}

KAPETAN XON PIPLFOKS

Kao dramska vrsta, radio-drama se razlikuje od drame za decu jer se izvodi i emituje pre-

ko radija. Kratka je kao i drama za decu, pou~na, zabavna, pra}ena muzikom, ~esto i komi~-

na. Ona se, me|utim, ne igra na pozori{noj sceni i li{ena je plesa, pantomime i neposred-

nog vizuelnog do`ivqaja. Radio-igra Du{ana Radovi}a namewena je radio-izvo|ewu. Umesto

vizuelnim, ona je bogata zvu~nim efektima; wima se do~arava mesto radwe. Pred tobom su

izabrani odlomci koji govore o tome kako je kapetan Xon Piplfoks, zvani Kapetan Zvono,

sa svojom posadom u Kineskom moru savladao sedmoglavo ~udovi{te koje je potapalo brodove.

GUSARI (pevaju):

Lepojke iz Havane

sve stoje sa strane,

pitaju: kapetane,

kako se zove va{ brod?

A kapetan im rukom mane,

tim lepojkama iz Havane,

{to stoje tako sa strane, sa strane:

– Osveta, to je moj brod!

(Muzika)

SPIKER: Posle jedne tu~e u liverpulskoj luci, gusarski kapetan Xon Piplfoks, zva-

ni Zvono, bio je penzionisan. Odre|ena mu je bedna penzija i ne{to invalidskog dodat-

ka, za 72 rane dobijene u gusarskim bitkama.

Zastave i oru`je odneti su u muzej, a hrabra posada iskrcana na kopno i poslata da se

usavr{ava u razli~itim zanatima.

Me|unarodni gusarski savez, u znak protesta protiv ove podmukle igre, prestao je da

napada engleske trgova~ke brodove, koji su se posle toga toliko namno`ili da su bili

sve ~e{}i sudari i to na otvorenom moru...

Kada se, me|utim, u Kineskom moru pojavilo sedmoglavo ~udovi{te, i po~elo kao od

{ale da potapa engleske, i ne samo engleske la|e, i kada niko od tada{wih vladinih me-

zimaca nije imao hrabrosti da po|e i da ~udovi{te likvidira – dakle, kada je sve bilo

tako kao {to sam vam rekao – javi se na{ gusarski kapetan, divna jedna figura, zvani

Zvono, i re~e: „Vratite mi jedrewak, vratite mi mojih sedamdeset gusara, vratite mi za-

stave i oru`je – i neka me pojede morski pas ako se ne vratim sa svih sedam glava toga

~udovi{ta!”

Vlada je, razume se, odmah pristala i jedino se uprava muzeja dugo protivila, tvrde}i

Radio-igra

Lica:

KAPETAN XON PIPLFOKS

AR^IBALD

SEKIRA

KORWA^A

KONOVAL

^UDOVI[TE

GUSARI

BRZOGOVORE]I

SPIKER

(Vetar i talasi)

107

da su gusari odvratni i da }e upro-

pastiti i zastave i oru`je. Stvar je

ipak ure|ena i kapetan je dobio sve

{to je tra`io, uz obe}awe da }e pa-

ziti na zastave i da }e gusari redov-

no ~istiti svoje sekire, naro~ito

posle borbi prsa u prsa, po kojima je

na{ junak bio poznat i omiqen!

(Muzika)

SPIKER: Tu tek, u stvari, po~i-

we na{a pri~a...

GUSARI (pevaju):

Lepojke iz Havane,

sve stoje sa strane, sa strane,

pitaju: kapetane,

kako se zove va{ brod?

SPIKER: Pesma koju slu{ate ori

se na tom divnom gusarskom brodu...

Pevaju je najslavniji gusari sveta, a

slu{a Xon Piplfoks, gusar sa 72

rane, koga su sramno hteli da penzi-

oni{u i smire bednom penzijom!

Pravac je Kinesko more!

GUSARI (nastavqaju pesmu):... A kapetan im rukom.

(...)

KAPETAN: Predla`em... slu{ajte – ne predla`em nego nare|ujem: neka posada od da-

nas pa za jo{ dvadeset i jedan dan – re{ava ukr{tene re~i!

(Udarac bubwa i talasa)

SPIKER: To je zaista bila sjajna ideja. Gusari su se naglo po~eli usavr{avati u svim

naukama, tako da je kapetan pun vere gonio jedrewak prema Kineskom moru. Opet se ~ula

harmonika i opet se orila pesma, me|u ovim, takore}i, prostim qudima.

GUSARI (pevu{e, harmonika ih prati)

SPIKER: Ali zla kob ovog jedrewaka nije mirovala. Dvadeset i sedmog dana plovidbe

de`urni stra`ar sa pramca zatra`i prijem kod kapetana. Ovaj mu to ne uskrati.

GUSAR (pijano): Kapetane, ova fla{a izvu~ena je no}as iz mora...

KAPETAN (sawivo): Puna ili prazna?

GUSAR: Kapetane, u woj je neka poruka... Hik!... Uh, opet sam se napio ribqeg zejtina...

KAPETAN: Dobro, otvori fla{u i pro~itaj...

(Pucaw zapu{a~a i {u{tawe hartije)

GUSAR: Evo {ta pi{e... Evo: „Proklet neka je... onaj ~as... kada sam napustio svoj...

mirni gusarski poziv... i po{ao... i po{ao protiv sedmoglavog ~udovi{ta...”

(Pauza)

KAPETAN (nervozno): [ta je? ^itaj daqe!

GUSAR: Dobro, evo {ta ka`e daqe: „... Za{to moram da umrem u najlep{im godinama...”

(Polako se trezni i hvata ga strah)... ovaj...

108

KAPETAN: Stani! Idi i pogledaj da neko ne prislu{kuje pred vratima!

(Bat koraka. Otvarawe vrata. @agor gusara)

KAPETAN: [ta je, prislu{kujete, a?

GUSARI (nesigurno): A, ne... Ne... Ni{ta... Onako... Prolazili...

KAPETAN: Galebi}i – da se slu~ajno niste – upla{ili?

GUSARI: Ne, ne!... Ba{!... Za{to da se pla{imo!... Vrlo va`no!...

KAPETAN: Mo`da biste ipak hteli da ~ujete ...

KORWA^A: Pa kad smo ve} tu...

KAPETAN: Dobro... Hajde, ~itaj daqe!

GUSAR (sa sve ve}im u`asavawem): Evo {ta pi{e daqe: „^udovi{te je progutalo do sa-

da dve stotine mornara...”

GUSARI (`agor u`asa).

(...)

SPIKER: Kapetan se, razume se, nije upla{io jezive sudbine ovog nesre}nika, jer se on

– tako nam svega na svetu – ni~ega u `ivotu nije pla{io... On je u ovom trenutku morao

da misli samo na to – kako }e posada podneti ovo zaista te{ko isku{ewe...

(Pauza)

Wegovo strahovawe pokazalo se kao sasvim opravdano jer je na jedrewaku do{lo do po-

metwe... Gusari su bili savladani strahotama iz pisma...

(Muzika – jeze i straha)

GUSAR I (jezivim {apatom): ^udovi{te ga je pojelo!... Znam... Pojelo ga je!...

GUSAR II: Nije, vaqda, pisao iz utrobe!...

GUSAR III: Poznajem ja wega... To je Xek iz Zedelanda!...

GUSAR II: Po ~emu ga poznaje{?... Da nije po rukopisu?...

GUSAR III: Nije po rukopisu... Ja sam nepismen... Poznajem ga po fla{i... Samo je on

pio takva pi}a...

(Muzi~ka zavesa)

GUSAR IV: Ko ka`e da ono ne}e i nas pojesti...

GUSAR V: Smaza}e nas kao biftek...

GUSAR IV: Ja sam ~uo... da ono ima... vi{e od sedam glava... samo niko nije stigao da ih

prebroji jer bi odmah bio pojeden.

GUSAR V: Oh, mila moja maj~ice... {to me vi{e nisi tukla da ne odem na more...

GUSAR IV: Ja se bojim...

GUSAR V: Ja se u`asno bojim!...

SPIKER: Iste no}i poku{ao je da pobegne krmarev pomo}nik, a jedna grupa gusara

predlagala je da se pramac broda okrene prema Engleskoj i da se okanu ove pustolovine...

(sa olak{awem) No, Xon Piplfoks, zvani Zvono, ne bi bio Xon Piplfoks kada ne bi

umeo u svakoj prilici da na|e najboqe re{ewe!...

(Bat koraka zami{qenog ~oveka)

KAPETAN: Sinovi! Vi ste mi se upla{ili?!...

(Samo krik galeba)

Kukavice, je li vas mnogo strah?

(Krik galeba)

Bednici, imate li jezike?

GUSARI (mumlaju)

109

KAPETAN (ogor~en): Sto mu gromova, ja izgleda nisam znao sa kim polazim na ovaj put!

Tako je – nisam znao!... Ali }e biti dobro, tako mi oluje, da vidite ko je – Xon Pipl-

foks... (Ubrzani bat koraka.) (Udaqen.) Gledajte!

GUSARI (sa u`asom): Ooooo!... Ne, kapetane!... Ne, ne!... U`as!.... (pqusak vode)

SPIKER: U tom trenutku ovaj divni ~ovek presko~i ogradu jedrewaka i voda pqusnu...

Posada polete, ali kapetana vi{e nije bilo na vodi... Bedni stra{qivci zanemeli su od

stida i straha... I to je tako trajalo dva... tri... {est... o!... devet... deset... dvanaest minu-

ta... Kapetan se nije pojavqivao iz vode... I kad su svi mislili da je kraj, i kad je verni

Sekira poleteo ka slagali{tima baruta da digne ovo smrdqivo korito u vazduh – (dir-

qivo) kad mu ve} nema najlep{eg i najsmelijeg! – u tom te{kom, dugom, jezivom trenutku

– ispliva hrabri kapetan iz vode, nose}i u zubima `enku ajkule te{ku 40 funti, i u sva-

koj ruci jo{ po sedam malih ajkula!...

GUSARI (`agor divqewa)

SPIKER: To je bio podvig dovoqan da potpuno povrati veru pokolebane posade. To je

bio podvig koji je izazvao potoke suza kod ovih hrabrih, surovih qudi... Oni pado{e na

kolena i zakle{e se najhrabrijem od hrabrih da }e ga slediti do smrti... Vetar dunu jo{

sna`nije i vitki jedrewak jo{ hitrije polete prema Kineskom moru...

(Vetar, more, muzika)

(...)

GUSARI (umiruju jedni druge)

KAPETAN: Zamislimo ovako, momci... Zamislite sada ovako...

GUSARI: Da ~ujemo, kapetane!...

KAPETAN: Da ~ujete, je l’?... (va`no) Znate {ta, momci, da se dogovorimo. Boqe da to

pitawe odmah ~uje sedmoglavi!... To je takvo pitawe, tako sam se setio... Eh, gde si sada!...

GUSARI (ohrabreni): Pa, sigurno – gde je sad? Gde si, a?

^UDOVI[TE (udaqeno): Polako, polako, evo mene!...

(Hujawe vetra. Tresak. Muzika.)

SPIKER: Neo~ekivano, kad se ba{ ne bi moglo re}i za na{e gusare da su bili sprem-

ni, izroni iz mora pred pramac broda ogromno sedmoglavo ~udovi{te!... Ne, takvo ~udo

jo{ niko ne vide na svetu!... Sedam glava quto je siktalo sa sedam vratova, plaze}i se ha-

lapqivo... (S uzdahom, bez nade.) Gusari, neka vam je sada va{ veliki kapetan na pomo}i!!!

^UDOVI[TE: [ta tra`i{ ovde, pacove?

KAPETAN: Do{ao sam da vidim {ta ima u tih tvojih sedam glava, gu{teru pijani!

^UDOVI[TE: Ima u svakoj sedam puta vi{e nego u tvojoj!

KAPETAN: Kladim se da nema!

^UDOVI[TE: Kladim se da ima!

KAPETAN: Kladim se u svoju gusarsku glavu da nema!

^UDOVI[TE: Kladim se u svojih sedam glava da ima!

KAPETAN: Dobro, sedmoglavi, ako pristaje{ – da ti izmerim pamet... Postavi}u ti

pitawa... Ako ne odgovori{ ta~no – ode ti svih sedam glava...

^UDOVI[TE: A ako odgovorim?!

KAPETAN: Evo ti ove moje gusarske glave!

^UDOVI[TE: Hajde, pitaj!

KAPETAN (posle kra}e pauze): Reci ti meni ovako: reci mi – {ta je najlep{e na svetu?

110

^UDOVI[TE: Najlep{e na sve-

tu... Najlep{e na svetu... Najlep{e

na svetu...

GUSARI: Ne zna, ne zna, kapeta-

ne! Secite mu glavu – {ta ~ekate?!

KAPETAN: Zna{ ili ne zna{?

^UDOVI[TE: Znam! Najlep{e

na svetu je...

KAPETAN: No, zna{ ili ne

zna{?

^UDOVI[TE: Ne znam!

KAPETAN: Daj onda jednu glavu!

(Fijuk sabqe)

^UDOVI[TE (reaguje)

KAPETAN: Najlep{a na svetu je

gusarska zastava!

^UDOVI[TE: Imam jo{ {est

glava, a ti samo jednu... Postavi

drugo pitawe!

KAPETAN: A sad mi reci, {ta

je – najja~e na svetu?

^UDOVI[TE: Najja~i na svetu

je slon!

KAPETAN (zbuweno): [ta re~e?

^UDOVI[TE: Slon je najja~i

na svetu!

KAPETAN: To ti je neko rekao!

^UDOVI[TE: Niko nije rekao. Daj glavu! Daj glavu, gusare!

KAPETAN: ^ekaj malo...

^UDOVI[TE: Daj glavu!

KAPETAN: Gre{ka, gu{teru! Pogre{io si! Od jednog slona ja~a su dva slona!

GUSARI (odu{evqewe)

KAPETAN: Daj jo{ jednu glavu! (fijuk sabqe)

^UDOVI[TE (reaguje)

GUSARI (odu{evqewe)

^UDOVI[TE: Pitaj jo{ ne{to... Ja imam jo{ pet glava, a ti samo jednu!

KAPETAN: Evo jo{ ne{to, gu{teru!... Reci mi – {ta je najsla|e na svetu?

^UDOVI[TE: Najsla|e na svetu... Najsla|e na svetu je bundevino seme!

GUSARI (grohotan smeh)

SPIKER: Kapetana je ovolika glupost ~udovi{ta ve} nervirala. Iako se ne{to nije

ose}ao dobro, zamahnu sabqom i pose~e jo{ onih pet-{est glava, koje su nemo}no sikta-

le sa tankih vratova!...

(Nekoliko fijuka sabqom. Muzika.)

SPIKER (odahne): Tako se, eto, zavr{io posledwi podvig hrabrog gusara Xona Pipl-

foksa, zvanog Zvono. Kada se vratio u domovinu, na~elnik Admiraliteta ponudio mu je

111

svoju }erku za `enu, veliku jahtu od japanskog drveta i orden Zlatnoga ma~a, koji je do ta-

da nosio samo jedan puk juri{ne kowice. Kapetan, dirnut ovom pa`wom, zahvali se na

velikoj sve~anosti u Londonu. Primi odlikovawe, a mladoj dami se izvini zbog svog ni-

skog porekla i nedovoqnog obrazovawa. Ne o`eni se, dakle, ve} ukrca hrabru posadu na

jahtu od japanskog drveta, i krete na put... Sun~ali su se i pecali ribe, a kada bi pqusnu-

la ki{a, povla~ili bi se u salone i re{avali ukr{tene re~i!...

GUSARI (pevaju pesmu „Lepojke iz Havane”)

(Odlomci)

� Radio-igru Kapetan Xon Piplfoks Du{ana Radovi}a mo`e{ da ~ita{, slu{a{ na ra-

diju, da slu{a{ audio-snimak – u ku}i ili u {koli. Kakav je utisak na tebe ostavio

izabrani odlomak?

� Izdvoj glavni motiv ove radio-igre. ^ime po~iwe dramska radwa u ovoj radio-igri?

Kako se odvija? Na ~emu je zasnovana? Kakva je funkcija zvu~nih efekata?

� Pro~itaj u lektiri celu radio-igru. Razmisli o wenoj kompoziciji, tj. o toku i na-

~inu odvijawa doga|aja. Kad nastaje zaplet, kad sukob likova dosti`e vrhunac, odnos-

no kulminaciju, kako nastaje obrt i kako se razre{ava dramski sukob?

� Navedi likove Radovi}eve radio-igre. Kako ih do`ivqava{, kao odva`ne i hrabre,

ili kao sme{ne smetewake? Kakvim sredstvima pisac gradi karakter pojedinih liko-

va, recimo Kapetana Xona Piplfoksa? ^ime posti`e komi~ne efekte?

Dramski dijalog – razgovor dva ili vi{e lica. Drama se zasniva na sukobu likova.

Kroz dijalog isti~u se suprotnosti izme|u li~nosti. Li~nosti otkrivaju svoj karakter

i istovremeno kroz sukob ideja, mi{qewa i pogleda razvijaju radwu.

Du{an Radovi} (1922–1984), jedan od najve}ih srpskih pi-

saca za decu. Objavio je kwige: Kapetan Xon Piplfoks, Po-

{tovana deco, Sme{ne re~i, Pri~am ti pri~u, Vukova azbu-

ka, Crni dan.

RAZGOVOR O RADIO-IGRI

ZAPAMTI

112

� Iznesite svoje utiske o ovoj {aqivoj narodnoj pesmi. Za{to je ona {aqiva? Je li {a-

qivo i zabavno isto? Po ~emu prepoznajete da je ovo narodna pesma? [ta je sme{no u

pesmi „Imam ku}u”? Iz kojih pojedinosti ili ~iwenica proizilazi to sme{no? Da li

proizilazi iz suprotnosti imati- nemati? Da li iz toga {to lirski subjekt tvrdi da

ne{to ima, a u stvari on nema ni{ta? [ta je u ovoj pesmi najsme{nije?

� Koliko u ovoj pesmi ima stihova? Koliko u svakom stihu ima slogova? Stih koji sadr-

`i deset slogova, naziva se deseterac. Deseterac je stih epskih pesama.

� Na|i ne{to o smehu i sme{nome!

IMAM KU]U

Imam ku}u od ivova pru}a,

Ambar – tikvu punu kukuruza,

I powavu od stotinu qeta,

Izgorila na stotinu mjesta,

Da s’ okrpi, jo{ bi nova bila,

U podrumu tri akova vina:

U jednome samo pau~ina,

U drugome samo kiselina,

U tre}emu ni|e ni{ta nema.

([aqiva lirska narodna pesma)

RAZGOVOR O PESMI

ISTRA@I!

113

� Za{to je sme{na narodna pesma „Mi{ poseja proju”? Na ~emu je taj smeh zasnovan? Da

li je to mo`da ne{to nestvarno ili neverovatno? A {ta je to neverovatno u ovoj pe-

smi? [ta je mogu}e a {ta nemogu}e u woj?

� Da li u ovoj pesmi prepoznajete narativni tok, iako je ona lirska? Narodni pesnik je u

woj, ipak, ispri~ao jednu neverovatnu pri~icu. Da li je mogu}e da mi{ seje proju? Ko-

liko je to je`evo poqe? Da li je mogu}e to {to je proja narasla mi{u do kolena a `abi

do ramena? Sve je to neverovatno. U kojim stihovima slika neverovatnog dolazi do vr-

hunca?

Objasni zna~ewa slede}ih re~i i izraza: smeh, podsmeh, osmehnuti se, zasmejati se, na-

smejati se, podsmehnuti se, smejurija, sme{no, smeh kroz suze, nasmejan, pu}i od smeha,

smehotvoran, osmeh, sme{ak.

MI[ POSEJA

PROJU

Mi{ poseja proju

Po je`evu poqu;

Narasla je proja

Mi{u do kolena,

@abi do ramena.

Mi{ sazove mobu,

Da mu po`we proju,

I zakoqe mrava –

Debeloga brava!

([aqiva narodna pesma)

RAZGOVOR O PESMI

OBOGATI SVOJ RE^NIK

114

Mark Tven

TOM SOJER

Ve}ina pustolovina opisanih u romanu Tom Sojer Marka Tvena, velikog pisca ame-

ri~kog Zapada, zbiqa se dogodila. Pisac je neke do`iveo li~no a glavninu ~ine do`ivqa-

ji wegovih {kolskih drugova. I likovi ovog romana, poput Haklberija Fina, uzeti su iz

`ivota. Tom Sojer, glavni junak romana, prema svedo~anstvu samoga pisca, uzet je tako-

|e iz `ivota, ali je me{avina bitnih osobina trojice mali{ana koje je pisac pozna-

vao. U odlomku koji je pred tobom opisane su Sojerove nevoqe u {koli. U wemu se govori o

jednoj |a~koj qubavi ali i o neprimereno okrutnim vaspitnim merama koje su u suprot-

nosti sa de~jom fantazijom, wihovom igrom, `eqom za zabavom, smehom i avanturom.

(Odlomak)

Kad je Tom do{ao do male zaba~ene {kolske zgrade, on upade naglo u u~ionicu, kao

neko ko je ~asno hitao da {to pre stigne. On oka~i kapu o klin i baci se na svoje me-

sto sa usrdno{}u koja jedva ~eka da prione na rad. U~iteq, koji je bio zaseo na svom

visokom prestolu, jednoj velikoj otrcanoj naslowa~i, dremuckao je uspavan p~eliwim

brujawem de~je nauke. Tomov iznenadni prepad tr`e ga iza sna:

– Tomas Sojer!

Znao je Tom, kad ga tako prozovu punim imenom, da }e tu biti sva{ta.

– Gospo’n-u~itequ!

– Do|ider ovamo. A sad mi reci, mili moj, za{to si opet zadocnio, kao i obi~no?

Tom je taman hteo da na|e kakav la`an izgovor, kad, odjedared spazi dve plave ple-

tenice gde vise niz ne~ija le|a, a ~ija su ta le|a, to je odmah pogodio nekom elektri~-

nom qubavnom strujom; sem toga zapazio je smesta i to da je kraj one osobe bilo i jedi-

no prazno mesto na `enskoj strani u u~ionici. I on odgovori ne ~ase}i ni ~asa, kao

iz pu{ke:

– Zadr`ao sam se u razgovoru s Haklberijem Finom!

U~itequ stade pamet, srce mu prestade kucati, i on se zablenu bespomo}no. Bruja-

we od de~jeg u~ewa prekide se; u~enici su se pitali da nije ovaj bezmerno smeli kli-

nac po~em {enuo pame}u.

U~iteq izgovori:

– Ti si... ovaj... {ta si, ka`e{, u~inio?

– Zadr`ao se u razgovoru sa Haklberijem Finom!

Sad vi{e nije moglo biti ni govora o nekim pogre{no shva}enim re~ima!

– Tomase Sojere, ovako ne{to u svome `ivotu nisam ~uo, zaprepastio si me svojim

priznawem; za takvu krivicu packe lewirom ne poma`u! Skidaj kaput!

115

I u~iteqeva mi{ica razmahala se: mlatio ga sve jednim pa drugim prutom, dok ih

nije nekoliko polomio.

Onda pade nare|ewe:

– A sad, gospodi~i}u moj, torwaj se me|u devoj~ice. I neka ti to bude opomena.

U~ionicom se pronese sitan de~ji kikot, i on kao da je sasvim o{amutio {vr}u.

Ali, ako }emo pravo, to je wega pro`imala jeza divqewa pred neznanom obo`avanom,

i luda sre}a {to mu je usud dosudio da kraj we sedne!

On sede na sam kraji~ak ~amove klupe a devoj~ica se odma~e od wega i zabaci gla-

vu. A po u~ionici opet {apat na sve strane; me|utim, Tom sedi mirno, ruke naslo-

nio na duga~ku, onisku klupu ispred sebe i zadubio se tobo`e u kwigu. Malo-pomalo

prestado{e obra}ati pa`wu na wega, i uobi~ajeno brujawe napuni zagu{qivi {kol-

ski vazduh. De~ko stade kradomice da baca pogled na devoj~icu. Ona to zapazi, pa se

napu}i i okrete mu le|a ~itav jedan minut. A kad se oprezno opet stala osvrtati,

pred wom – breskva! Ona oturi breskvu; Tom je blagim pokretom opet prima~e; opet

ona oturi, ali sa mawe `estine. Tom je strpqivo vrati gde je bila, a ona je ostavi, ne-

ka stoji gde stoji. Tom na`vrqa na svojoj tablici1

: „Uzmi samo – imam ja jo{.” Devoj-

~ica pogleda na `vrqotinu, ali ne re~e ni{ta i ne dade znaka od sebe.

Sad de~ko opet stade ne{to da drqa po tablici, ali zaklonio rukom da se ne vidi

`vrqotina.

Devoj~ica se neko vreme pravila da je se ba{ ni{ta ne ti~e; ali se najzad prirod-

na qudska radoznalost wena stala ispoqavati jedva primetnim znacima. A de~ko za-

peo pa radi li, radi, i kao da uop{te ni o kome ne vodi ra~una. Devoj~ica se nadvi-

ri, nekako kao bez ikakve namere, sasvim slu~ajno, ali se de~ko pravio neve{t.

Najzad, ona popusti kao onaj ko se pokorava – pa oklevaju}i, pro{aputa:

– Daj da vidim.

Tom razotkri donekle neku nakazu od ku}e s dva zabata2

i s nekim zavrtwem od di-

ma {to je izlazio kroz oxak. A devoj~ica se malo-pomalo unese svom du{om u ovo

umetni~ko delo i zaboravi na sve drugo. A kad je rad bio gotov, ona baci jedan pogled,

pa pro{aputa:

– Silno – a sad napravi i ~oveka!

Umetnik izbaci ~oveka u predwi plan; taj ~ovek li~io je na veliki brodski ~e-

krk za utovar, koliki je bio – mogao je mirne du{e i ku}u onu da prekora~i! Ali de-

vojka nije bila neka cepidlaka; ona je bila zadovoqna tim ~udovi{tem i pro{aputa:

– Mnogo lep ~ovek – ’ajd’ sad i mene kako dolazim putem.

Tom nacrta duguqasti sat pe{~anik3

, pa mu onda prikop~a pun mesec i udove kao

slamke, pa naoru`a ra{~epqene prste golemom lepezom.

Devoj~ica re~e:

– Ju, {to je to lepo, da mi je da znam da crtam.

– To je bar lako – {apnu Tom. – Ima da te nau~im.

– Zaista? A kad?

– U podne. Ide{ li ku}i na ru~ak?

– Osta}u, ako ho}e{.

– Lepo. Va`i.

– A kako ti je ime?

116

– Beki4

Ta~er. A kako se ti zove{? Znam, znam: Tomas Sojer.

– Tako se zovem kad treba da pojedem batine. A kad sam dobar, zovem se prosto: Tom.

Zovi me: Tom, ho}e{ li?

– Ho}u.

Sad Tom opet stade `vrqati ne{to na tablici – ali je re~i sakrio od devoj~ice.

Samo, ona se ovog puta ni{ta nije libila, nego ga zamoli:

– Daj, molim te, da vidim.

Tom re~e:

– Cc! Nije to ni{ta!

– Jeste, kako da nije!

– Ka`em ti, ni{ta; a znam: nije ti ni stalo da vidi{.

– Stalo mi je, i te kako. Poka`i, molim te!

– Pri~a}e{ drugima.

– Ne}u, ka`em ti: naj-, naj-, najozbiqnije ne}u!

– Nikome i nikad, dok si `iva?

– Ne}u! Nikome i nikad! A sad pusti da vidim.

– Ama znam ja da tebi ba{ ni{ta nije stalo!

– E, kad si takav, Tome, ba{ }u za inat – i ona metnu svoju ru~icu na wegovu, te na-

stade kao neko malo ko{kawe. Tom se pravio kao da se ozbiqno odupire, ali je pola-

ko povla~io ruku, dok se najzad ne otkri{e re~i: „Ja te volim.”

– Jao, {to si bezobrazan! – i ona ga lupi `estoko po ruci, ali porumene i videlo

se ipak da se ose}a polaskana.

Stvari su uzele taj obrt, kad de~ko oseti kako ga ne~ija kobna kanxa {~epa za uvo

i kako ga ne{to stalno izdi`e. Na taj na~in prenelo ga preko ~itave u~ionice i po-

sadilo na wegovo ro|eno sedi{te, uz paqbu smeha i kikota ~itavog razreda. Onda se

u~iteq nadnese nad wim nekoliko groznih trenutaka i najzad se povu~e ka svome pre-

stolu ne rekav{i ni jedne jedine re~i. Ali mada je Tomu bridelo uvo ne mo`e gore

biti, srce mu je likovalo.

(Preveo Stanislav Vinaver)

1

Mala starinska priru~na tablica, sli~na {kolskoj tabli, po kojoj mo`e da se pi{e kao po tabli

koja staje u |a~ku torbu (prim. ur.)

2

trouglasti deo zida iznad bo~ne strane ku}e

3

sat pe{~anik – duguqasta staklena posuda, su`ena na sredini, sa peskom; po isticawu peska iz

jednog kraja u drugi meri se proteklo vreme

4

Rebeka – skra}eno Beki

117

� U romanu Tom Sojer prikazano je mnogo doga|aja i do`ivqaja. Jedan od wih izdvojili

smo u posebnu pri~u. [ta ti se dopalo u pro~itanom odlomku iz romana, a {ta nije?

� O ~emu se govori u ovom odlomku? Izdvoj likove i analiziraj pona{awe Toma Sojera.

[ta misli{ o „vaspitnim” merama Tomovog u~iteqa?

� U odlomku su opisane neprimerene i nepedago{ke mere: {ibawe u~enika, vu~ewe za

u{i, samo zato {to se Tom sastao sa Haklberijem Finom, kome su de~aci zavideli na

slobodnom `ivotu a kog su odrasli prezirali. [ta bi promenio u pona{awu Toma So-

jera, a {ta ne? Kako je opisana qubav ozme|u wega i u~enice Rebeke? Izdvoj detaqe ko-

ji ti se u pro~itanom odlomku najvi{e dopadaju.

Fabula – redosled zbivawa. Celokupni zbir opisanih doga|aja u nekom epskom delu,

uzro~no-posledi~no povezanih, kojima pisac saop{tava svoju temu. U kwi`evnom delu

radwa se do~arava kroz fabulu. Ona se mo`e prepri~ati. Fabula se ne sme izjedna~avati

sa si`eom, odnosno na~inom na koji je taj redosled prikazan u kwi`evnom delu. Na~in

jezi~kog i tematskog oblikovawa kwi`evne gra|e naziva se umetni~ki postupak.

Mark Tven (pravo ime Semjuel Lenghorn Klemens), ame-

ri~ki pisac, rodio se u Floridi 1835. godine. Jedan je od

najve}ih pisaca za decu u svetskoj kwi`evnosti. Detiw-

stvo je proveo na obalama reke Misisipi. Bio je brodar, ko-

pa~ zlata, novinar, u~io za tipografa. Putovao je po Sred-

wem istoku i Evropi. @ivot mu je bio zanimqiv i pun pu-

stolovina. Kao pisac stekao je svetsku slavu. Wegova dela

su dokumentarna. Doga|aje nije izmi{qao ve} ih je do`i-

veo ili preuzeo iz `ivota svojih prijateqa, poznanika,

qudi koje je sretao. Veliku popularnost stekao je romanima Tom Sojer, Do`ivqaji

Haklberi Fina, @ivot na Misisipiju, a vredno pa`we je i wegovo delo Jenki na dvo-

ru kraqa Artura. Humor, koji nije uvek vedar, ~ini posebnu vrednost wegovog dela.

RAZGOVOR O TEKSTU

ZAPAMTI

118

ENCIKLOPEDIJE

I ^ASOPISI ZA DECU

Pored saznajno-zabavnog, nau~no-popularni tekstovi imaju i informativni zadatak.

Iz enciklopedija i ~asopisa za decu izdvojena su tri takva teksta. U wima se predo~ava-

ju i saop{tavaju neki nau~ni sadr`aji. Wihova se funkcija, u skladu sa zna~ewem latin-

ske re~i informatio, svodi na obrazovno-nastavno-obave{tajnu ulogu. Iz enciklopedije Taj-

ni `ivot `ivotiwa preuzet je tekst o xinovskim mamutima, a iz lista za decu „Poli-

tikin zabavnik” izabrani su i nau~no-popularni tekstovi u kojima se te`i objektivnom

sagledavawu stvarnosti.

MAMUTI

Impozantna `ivotiwa. Mamuti

nisu bili onoliki xinovi kakvima

se ponekad zami{qaju! Naravno, naj-

krupniji su dostizali visinu od ~e-

tiri do ~etiri metra i pedeset cen-

timetara, a wihove mo}ne povijene

kqove bile su duge do tri i po metra

i te{ke od sto deset do sto trideset

kilograma. Ali {ta je to u pore|ewu

sa xinovskim dinosaurijama? Pri

svem tom, ovi pahidermi, pokriveni dugom ri|astom ili crnom dlakom, ~iju je glavu

nadvi{avala masna grba, imali su zastra{uju}i izgled: mora da su impresionirali na-

{e daleke pretke kada su se, pre oko deset hiqada godina, nalazili u prisustvu nekog sta-

da. Ne mo`e se govoriti o mamutu jer su nau~nici prepoznali vi{e vrsta; wihovi osta-

ci su bili otkriveni na severnoj polulopti (Evropa, Azija. Amerika i, ka jugu, u nivou

Kaspijskog mora i Bajkalskog jezera). Lovci i istra`iva~i su, sve u svemu, izvadili ma-

we ili vi{e celovite ostatke oko dvadeset pet hiqada ovih `ivotiwa. Dobro sa~uvani

fosili. Mamuti predstavqaju deo najboqe o~uvanih fosilnih `ivotiwa. Wihov nesta-

nak je, naime, sasvim skora{wi u pore|ewu sa nestankom drugih preistorijskih vrsta.

Osim toga, mnogobrojni ostaci su do nas stigli u dobrom stawu jer su ostali sa~uvani u

gigantskim prirodnim hladwa~ama kakvo je neprekidno zale|eno tlo Arktika. Tako,

umesto otisaka ili nekoliko fragmenata skeleta, nau~nici su mogli da prou~avaju krv,

ko`u, mi{i}e, dlaku i ~ak hranu ovih krupnih `ivotiwa!

Naj~uveniji me|u mamutima, onaj koji je na|en na obali Berezovke, pritoke Kolime,

reke isto~nog Sibira, imao je `eludac i ~ak `drelo jo{ puno trave i grawa! Broj mamu-

ta koji su u dobrom stawu stigli u laboratorije, vrlo je mali jer, naro~ito u Sibiru,

te{ko}e transporta su zna~ajne.

Krdo mamuta u mar{u

119

MA^KA RIBOLOVAC

Stanovnici Indokine, In-

dije, Pakistana, [ri Lanke,

Sumatre i Jave ne}e nimalo da

se iznenade ako pored reke ugle-

daju veliku tigrastu ma~ku kako

motri vodu, potom ska~e u wu i

zamahom {ape izbacuje ribu u

vazduh da bi je potom u letu

{~epala zubima. S tom ma~kom

od davnina dele ribolova~ki

plen pa su i ma~ku, u nauci po-

znatu pod imenom Felis viverrina,

nazvali ma~ka ribolovac.

Tigrasta ma~ka, sive ili ma-

slinaste boje, koja mo`e da do-

stigne du`inu od 26 do 80 cen-

timetara i te`inu od 6 do 15 kilograma, u razrezima predwih {apa ima mre`astu poko-

`icu koja joj omogu}ava i da dobro pliva u vodi. Osim toga {to se sladi ve{to ulovqe-

nom ribom, u kanxama ove ma~ke na|u se i druge vodene `ivotiwice kao {to su rakovi,

bube, zmije i razni meku{ci. Ali, Felis viverrina rado se gosti i kopnenim `ivotiwama,

ponekad ~ak i ve}im od we same. Gladna, odva`an lovac, plen ma~ke je i jagwe, koza, pra-

se ~ak i pas.

ISTINE I ZABLUDE O GUSARIMA

Zahvaquju}i filmu „Pirati s Kariba” s Xonijem Depom u glavnoj ulozi, mnogi gleda-

oci misle da su saznali sve {to je zanimqivo o ovim banditima prohujalih vekova. No,

na~in wihovog prikazivawa danas uglavnom nije verodostojan. Na primer, nije ta~no da

su opqa~kano blago zakopavali u zemqu. Nije ta~no ni da su zarobqenike terali da hoda-

ju po dasci isturenoj s broda ka moru, s koje bi padali i davili se. Wihov omiqeni na-

~in mu~ewa zarobqenika bio je da ih ve`u za u`e i vuku za brodom.

Ta~no je, me|utim, da su kao znak raspoznavawa koristili crnu zastavu s lobawom i

ukr{tenim kostima. Mnogi gusari stvarno su imali drvene noge, kuke na rukama ili cr-

ne poveze preko jednog oka da bi nadoknadili izgubqeni ud ili prikrili da im nedosta-

je oko. Mnogi su nosili min|u{e, ali ne zbog lepote nego zato {to su bili ube|eni da }e

pritisak na u{ne {koqke olak{ati tegobe od morske bolesti. Sli~nu ulogu imaju i da-

na{we narukvice koje se nose da bi spre~ile mu~ninu.

� Umesto li~nih pogleda na stvari i pojave, {to je svojstveno umetni~kim tekstovima,

u nau~no-popularim tekstovima objektivno se sagledavaju stvarnost i pojave. Infor-

mativnost je glavna odlika publicisti~kih tekstova. Tu komponentu imaju i enciklo-

pedijski tekstovi. Riznica ~ovekovog znawa jesu enciklopedije. One su azbu~ni ili

abecedni sintetizovani prikaz celokupnog znawa iz svih oblasti ili odre|ene stru-

ke. Mogu biti op{te i posebne. Za razliku od op{tih, kakva je, recimo, Mala enciklo-

pedija Prosveta, posebne enciklopedije su posve}ene pojedina~nim naukama, umetni~-

kim oblastima, zanimawima...

� Jedan od enciklopedijskih tekstova govori o mamutima, vrsti davno izumrlih sisara

surla{a.

� U enciklopedijama i ~asopisima za decu na popularan na~in se govori o organskoj i

neorganskoj prirodi, o ~oveku, biqnom i `ivotiwskom svetu. Pisani su nau~no-po-

pularnim stilom. Wegova primena vodi ka popularijaciji nau~nih ~iwenica, pri

opisu nau~nih otkri}a, biografija nau~nika. Nau~no-popularni stil odlikuje se po-

ja~anom upotrebom ekspresivnih sredstava. [ta jo{ doprinosi izra`ajnosti i

efektivnosti u nau~no-popularnom na~inu izra`avawa?

� [ta saop{tavaju tekstovi o ma~ki-ribolovcu a {ta onaj o gusarima?

RAZGOVOR O TEKSTOVIMA IZ ENCIKLOPEDIJA

I ^ASOPISA ZA DECU

120

PITALICE

Pitali zeca:

– Ima li {ta sla|e od

glavice kupusa?

A on odgovori:

– Sla|e su dve glavice.

121

Branislav Petrovi}

I RE^E

VEVERICI

VEVERAC

Kad je to rekao veverac,

duvao je stra{an severac.

Ali pre toga

zamislite me}avu

koje se i vuci boje,

i usred te lude me}ave

u maloj dupqi

wih dvoje.

Veverica i veverac...

A zamislite,

{uma huji, urla severac...

I tad je to {anô veverac.

Ali od stra{nog severca

niko nije mogao ~uti

ni vevericu

ni veverca...

122

ERO S ONOGA SVIJETA

U {aqivoj narodoj noveli „Ero s onoga svijeta” kori{}en je postupak naporednog

predstavqawa izvornog i savremenom jeziku prilago|enog teksta. Taj postupak prvi

put je primewen u antologiji Najlep{e srpske narodne bajke (prire|iva~ Tiodor Ro-

si}, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd, 2002). Umesto obja{wewa nepoznatih i mawe

poznatih re~i, u tekstu su dati wihovi pravilni oblici. Da bi se sa~uvala izvor-

nost bajki, na levim i desnim marginama teksta, u napomeni IZVORNO, date su iz-

vorne re~i i obja{wewa re~i u visini reda u kojem se one pojavquju. Stvar je preokre-

nuta: u samom tekstu izbegnute su starinske, nerazumqive i nepravilne re~i, {to je

doprinelo ve}oj jasnosti teksta, a u napomenama „izvorno” sa~uvana je wihova izvor-

nost.

Kopao Tur~in s Turkiwom kukuruze, pa na podne otide Tur~in

da premesti* i da napoji kowa, a Turkiwa ostane odmaraju}i se u

hladu. U tom udari odnekud Ero: „Pomozi Bog, kado!” „Bog ti pomo-

gao, kmete! A odakle si ti, kmete?” „Ja sam, kado, s onoga svijeta.” ,,Je

li Boga ti! a nijesi li vidio* tamo moga Muju, koji je umro prije ne-

koliko mjeseci?” „O! kako ga ne bi vidio*! On je moj prvi kom{i-

ja.” „Pa kako je, Boga ti? Kako `ivi?” „Vala Bogu! zdravo je, ali se

bogme dosta mu~i bez novca*: nema za {to da kupi duvana, niti ima

~im da plati kavu u dru{tvu.” „A o}e{ li ti opet natrag? Ne bi li

mu mogao ponijeti da mu po{qem malo novaca*?” „Bi, za{to ne bi,

ja idem sad upravo tamo.” Onda Turkiwa otr~i tamo, gdje* joj se mu`

bio skinuo od vru}ine, te uzme kesu s novcima, i {togo| bude nova-

ca u woj, da Eri da ponese Muji. Ero dokopa novce, pa metne u we-

dra, pa bje`i uz potok. Tek {to Ero zamakne uz potok, al’ eto ti

Tur~ina gdje* vodi kowa da napoji, a Turkiwa te preda w’ga: „Da vi-

di{, moj ~ove~e, tuda sad pro|e jedan kmet s onoga svijeta, pa ka`e

za na{ega Muju da se mu~i bez novaca*: nema za {to da kupi duvana

niti ima ~im da plati kavu u dru{tvu; te sam mu ja dala ono nova-

ca {to je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese.” A Tur~in: „Pa kud ode?

Kud ode?” A kad mu `ena ka`e da je oti{ao uz potok, onda on br`e

boqe sko~i na gola kowa, pa potjeraj*, uz potok! Kad se obazre Ero i

vidi Tur~ina gdje* tr~i za wim, a on onda bje`i! Kad do|e pod br-

dom u jednu vodenicu, a on utr~i unutra, pa povi~e vodeni~aru:

„Bje`i, jadna ti majka! Eto Tur~ina da te posije~e; ve} daj meni tvo-

ju kapu, a na tebi moju, pa bje`i uz brdo tuda oko vodenice.” Vode-

ni~ar, vide}i Tur~ina gdje* tr~i na kowu, popla{i se, i ne imaju-

*prepne

*vi|eo

*vi|eo

*a{luka

*a{luka

*|e

*|e

*a{luka

*po}eraj

*|e

*|e

Izvorno

123

� Pro~itao / pro~itala si narodnu {aqivu pri~u „Ero s onoga svijeta”. Iznesi utiske

o pro~itanom. Izdvoj glavni motiv i sporedne motive. Koji deo pri~e je na tebe osta-

vio najsna`niji utisak? [ta te je u woj oraspolo`ilo? [ta te je u woj iznenadilo?

� Koji je osnovni smisao ovoga dela? [ta se wime iskazuje? ^emu se podsmeva?

� Navedi glavne i sporedne likove. Opi{i Eru, Turkiwu i Tur~ina. [ta misli{ o

Erinim postupcima? [ta ti se u wima dopada? Koji ti je lik najsme{niji? Za{to?

[ta misli{ o lakovernosti Turkiwe i Tur~ina? ^ime opravdava{ Erine postupke?

� Prona|i naraciju, deskripciju i dijalog kao oblike pripovedawa u ovoj noveli.

Narodna novela je pri~a s razvijenom fabulom. U woj se realno prikazuje seoski ili

gradski `ivot. Opisane situacije su sme{ne i u granicama mogu}eg, po ~emu se razliku-

ju od bajke. [aqiva novela bliska je {aqivoj pri~i, ali se od we razlikuje po ve}em bro-

ju epizoda, to jest mawih tematskih celina.

}i kad pitati za{to }e i kroz {to da ga posije~e, da Eri svoju kapu a

Erinu baci na glavu, pa iznad vodenice bje`i uz brdo. Ero metne vo-

deni~arevu kapu na glavu, pa jo{ uzme malo bra{na, te se pospe, i na-

~ini se pravi vodeni~ar. Utom i Tur~in dotr~i pred vodenicu, pa

sja{e s kowa i uleti u vodenicu: „Kamo more taki i taki ~ovek, {to je

sad tu u{ao u vodenicu?” A Ero mu ka`e: „Eno ga vidi{ gdje* ute~e uz

brdo.” Onda Tur~in: „Dr`i mi, more, kowa.” Ero uzme kowa, a Tur~in

uz brdo za vodeni~arom, ovamo, onamo po bukviku. Kad ga ve} stigne i

uvati, a on: „Kamo, k...o novci, {to si prevario moju `enu, te uzeo da

ponese{ Muji na oni svijet?” Vodeni~ar se stane krstiti i snebiva-

ti: „Bog s tobom, gospodaru, ja niti sam vidio* tvoje `ene, ni Muje, ni

novaca.” I tako im pro|e ~itavo po sata dok se osvijeste, i vide {ta

je. Onda Tur~in potr~i na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali o}e{!

Ero uzjao kowa, pa oti{ao bez traga, a Tur~in savije {ipke, pa pje{i-

ce k `eni. Kad ga `ena opazi bez kowa, a ona povi~e: „Kamo, ~ove~e,

{ta uradi?” Veli: „Tamo woj mater! Òi si mu poslala novaca da kupi

kave i duvana, a ja sam mu poslao i kowa da ne ide pje{ice.”

RAZGOVOR O TEKSTU

ZAPAMTI

*|e

*vi|eo

Izvorno

124

Vuk Milatovi}

CVR^AK

Iza{ao iz srca velikog tvorca,

Mo`da smi{qeno sazdan u nekoj pri~i;

Nepomi~nim peva glasom ~udotvorca,

Nevidqiv na stra{na snovi|ewa li~i.

Ba~en, on cvr~i na ~voru crne smr~e,

Uvek zanosno nagnut na tankoj `ici,

Gleda unaokolo kako se gr~e,

Kako snu`deni u svojoj neprilici.

Pomno u pesmi wegovoj tra`e Boga.

On cvr~i, cvr~i misle} da je to voqa

I neprolazna misao Jedinoga.

Gleda u nevidqivo i nemogu}e,

Stamen i tu`an buntovnik usred poqa:

Da li je to ponor ili uskrsnu}e?

125

Branislav Nu{i}

KIRIJA

[ala u jednom ~inu

Uz prolog, u kojem je obja{wen dru{tveni polo`aj ni`eg dr`avnog ~inovnika i wegove po-

rodice, komi~na jedno~inka Kirija Branislava Nu{i}a relizovana je u tri slike. Izabra-

na je tre}a slika koja govori o popisu porodi~nih stvari ~ak i ode}e ~inovnikovih ~lanova

porodice, a sve zbog petomese~nog nepla}awa kirije. Nemaju}i novca ni za kiriju, ni za ba-

wu, ~inovnikova porodica pre popisa kre}e na fiktivno putovawe. Time dramski sukob

kulminira, a kako se zavr{ava, vide}e se iz pro~itanog odlomka.

(Odlomak)

III

^INOVNIK

(Sa wim ulazi jedan mladi} koji nosi portfeq pod pazuhom i jedan `andarm)

Ja sam sudski izvr{iteq. (razvija akta) Vama je poznato da se presudom Suda od 27. ju-

na ove godine O. br. 14467 vama imaju popisati stvari za du`nu petomese~nu kiriju, osta-

vqaju}i vam petnaest dana za regulisawe duga.

MAJKA

(klone o~ajno na stolici na drugoj strani)

OTAC

(te{ko uzdahne) Poznato mi je!

^INOVNIK

[ta imate dakle za popis? (uzima kofere i daje ih `andaru koji ih otvara)

L I C A

Otac

Majka

Starija }er~ica

Mla|a }er~ica

Stariji sin~i}

Mla|i sin~i}

Izvr{iteq

Advokatski pisar

@andarm

126

OTAC

Eto, to {to vidite. Cela moja imovina, koliko sam mogao za dvadeset godina slu`be u

dr`avi da ste~em, nalazi se u ova dva kofera. Ku}ni name{taj nije moj, jer dr`imo na-

me{ten stan. Eto, ta dva kofera, to nam je sve imawe. Mi smo znali da }ete vi do}i, pa

smo naro~ito skupili sve i slo`ili da vam bude pri ruci za popis.

^INOVNIK

Hvala lepo.

OTAC

Na malo.

^INOVNIK

(Popisuje stvari, koje `andarm vadi, sporazumevaju}i se sa advokatskim pisarom. Posle

sporazuma.)

Popisa}emo ovako pau{alno. Zabrawuje vam se, dakle, sve odelo, ve{ i svi ostali po-

kretni predmeti na|eni u ku}i, sem odela koje je na vama, s tim da ne smete to otu|iti.

Stvari se ostavqaju vama na ~uvawe i, za petnaest dana, ako ne reguli{ete dug za kiriju,

izlo`i}e se prodaji. Mi smo svoju du`nost svr{ili. (Potpisuje i daje mu jedan prime-

rak.) Hvala na predusretqivosti!

OTAC

Na malo, izvol’te i drugi put!

^INOVNIK

Zbogom! (Odlazi, a sa wime i ostali koji su do{li.)

MAJKA

(o~ajno) Eto ti tvoje putovawe!

OTAC

Ako, sad smo bar i tu brigu smirili, platili smo kiriju.

STARIJI

Jesu li to, tata, bili carinici?

OTAC

Jeste, du{o, pregledali su nam stvari i – sad smo pre{li granicu.

STARIJI

A ho}emo li sad daqe da putujemo?

MLA\I

Pa ho}emo, dabome!

127

MLA\A

A kuda sad tata?

OTAC

(Sad ve} jetko, nervozno, zlobno.)

Kuda? Pa eto, deco, svr{ili smo putovawe i sad se mo`emo vratiti u Otaxbinu. Ti si

video Zemun, ti Vrawe, ti Italiju, a ti [vajcarsku. Mama je izle~ila reumatizam, a ja

sam platio kiriju. Sad smo svi zadovoqni i mo`emo se vratiti u Otaxbinu. [to }e nam

Mont Blan i Bonifacije, {to }e nam kvirinal i Lago-Ma|ore? U na{oj Otaxbini ~eka-

ju nas u bratski zagrqaj finansi, carinici, poreznici i ekzekutori. U Otaxbinu, u

Otaxbinu! Sviraj! Sviraj! (mla|i svira) Voz polazi! (On ustaje odvojen na sredini grupe,

tupo i o~ajno gledajupi preda se.)

HOR

Trupa trup

Trupa trup

Trupa trupa trup...

Zavesa

RAZGOVOR O DRAMI

ZAPAMTI

� Izdvoj osnovnu temu drame. Analiziraj tok dramske radwe. Kakvu ulogu ima dijalog u

dramskom delu? ^emu doprinose opre~ni stavovi dramskih li~nosti?

� Razmisli o prirodi komike i smeha u ovoj {ali u jednom ~inu. Lica u drami su liko-

vi koji nose dramsku radwu. Nabroj likove ovog dramskog teksta.

� Odgovori kako se razvija dramska radwa u ovom komi~nom komadu, u kojem, za razliku

od sarkazma pisac, kako je jednom prilikom izjavio, ne zama~e pero u pakost.

^in – deo dramske radwe tematsko-dramatur{ki odre|en. Deli se na scene i pojave.

128

KREPAO KOTAO

Izmisli jedan prosti seqanin kako bi prevario nekog kamatnika trgovca u varo{i,

koji mu je dosta krivice uradio, i po|e jedan dan u trgovca mole}i ga:

„Gospodaru, molim te, uzajmi mi kotao rakijski da ne{to rakije ispe~em, a do dana-

{wega dana donije}u ti ga i dobiti na w talijer.”

Slakomi se trgovac i uzajmi mu kotao, a seqanin sedmi dan po|e k trgovcu i odnese je-

dan preko mjere mali kotli} rakijski govore}i:

„Zna{, {ta je, gospodaru?”

„[ta?”, zapita trgovac.

„Bogme se okotio tvoj kotao”, odgovori seqanin, „i evo sam ti `drijebe od wega donio,

jer je u mene `drijeban i do{ao, a ja tvojega ne}u.”

„Bravo! Bravo!”, odgovori trgovac, „po tome se vidi da si ~ovjek po{ten, fala ti!”

„Nego, molim te, gospodaru”, pridoda seqanin, „neka jo{ koji dan u mene postoji ko-

tao, jer ga onako bolesna ne mogu spraviti.”

„Dobro dakle”, odgovori mu trgovac.

Poslije desetak dana dotr~i upla{en seqanin k trgovcu, pa mu re~e:

„Gospodaru, ne zna{ nesre}e?”

„Koje?”, zapita trgovac.

„Krepao kotao.”

„Kako krepao, ni~iji sine!”, prodere se trgovac, „kako mo`e kotao krepati?”

„Eto kako”, prihvati seqanin, „{togo| se koti, vaqa i da krepa.”

I na ovaj na~in, kad trgovac potjera seqanina na sud, seqanin i u sudu dobije razlog,

i uzme veliki kotao za mali.

RAZOVOR O PRI^I

� Pro~itao / pro~itala si {aqivu narodnu pri~u „Krepao kotao”, kakav je utisak na te-

be ostavila?

� Zna{ da kratka narodna pri~a opisuje jedan doga|aj, neku osobinu i da je zasnovana na

nesporazumu. O ~emu se pripoveda u ovoj pri~i? Na nesporazumu se zasniva i opisani

komi~ni doga|aj. Nesporazumi stvaraju komi~ne situacije. U ~emu je nesporazum? Pro-

na|i i u pri~i izdvoj komi~nu situaciju.

� Konkretna situacija je u pri~i „Krepao kotao” poslu`ila dosetqivom seqaku da do-

sko~i trgovcu zelena{u. Kakva se qudska osobina u pri~i vezuje za seqaka, a koja se

pripisuje trgovcu zelena{u?

� Kakva jezi~ka sredstva koristi narodni pripoveda~ da ismeje gramzivost trgovca-ze-

lena{a a kakva u jezi~koj karakterizaciji seqaka?

� [ta se mo`e nau~iti iz ove pri~e?

talijer – talir, starinski srebrni novac

VI

DEVOJKA CARA

NADMUDRILA

129

130

Svetislav Mandi}

AN\EO IZ MILE[EVE

Gledao sam barokne fasade na Bulevaru svetog Mihajla,

londonske mostove, i Rialto, najveli~anstveniji,

i svuda {aputah samom sebi

da si mi ti jedina istina

i da ja, zaista, po jednom velikom krugu, dohodim tvojoj lepoti.

Pronosio sam tvoj mir i tvoju qubav od Morave do Temze,

i kad sam se radovao,

i kad sam na daleke ulice kao rawena ptica pao,

nikad, nikad te, mili moj, nisam zaboravqao.

Vodile su me tvoje krupne i mirne ra{ke o~i,

i ~ega god se dotakoh, dobilo je tvoju boju

uti{anu kao limski pejza`

od `ute oranice, svele trave, kamewa, i belog oktobarskog neba.

Sad, naslowen na jedan beli prozor

oivi~en crnim ramom gradskih krovova,

slutim ne~iju ruku ohrabrewa na svom uzanom ramenu.

To mi se ti, preko stotinu daqina, sme{i{,

siroti moj An|ele iz Mile{eve.

131

Qubi{a \oki}

BIBER^E

(ODLOMAK)

Moderna srpska drama za decu po~ela je 1954. godine u Pozori{tu „Bo{ko Buha”, izvo|e-

wem scenskih bajki Qubi{e \oki}a U cara Trojana kozje u{i i Biber~e. Odlomak iz dra-

me Biber~e preuzet je iz wegove kwige Pozori{ne bajke, objavqene u Beogradu, 1981. godine.

Scenska bajka od tada predstavqa glavnu dramsku vrstu u repertoarskoj orijentaciji po-

zori{ta za decu. Oslobo|ena je pou~nosti, naivnosti i izve{ta~enosti. Biber~e, pozo-

ri{ni komad za decu u ~etiri ~ina sa prologom i epilogom, inspirisan je srpskom narodnom

bajkom Biber~e. Drama Biber~e Qubi{e \oki}a pisana je po ugledu na istoimenu srpsku

narodnu bajku. Od we se razlikuje jer je pisana u stihovima, u formi dijaloga, to jest raz-

govora vi{e lica u dramskom tekstu. Iz drame Biber~e uzete su peta i {esta scena iz dru-

gog ~ina. U wima se kroz dramski dijalog kazuje o borbi Biber~eta, glavnog junaka drame, sa

alom.

ala – neman, a`daja, pro`drqivo bi}e

LICA

PRIPOVEDA^

MAJKA

BIBER^E

DOBRI[A, wegov drug

SVADI[A, wegov drug

STOGODAN, starac iz sela

CARICA

DIVNA, wena k}i

VITEZ STRAHA

PRINC KUKAVI^KI

ZVEZDAN, nau~nik na dvoru

GRDILO, ugledni dvoranin

TUWO, wegov sluga

STRA@AR

DVORANI, PRINCEZE

Doga|a se u vreme kada su postojale

ale.

132

PRIPOVEDA^

Glas po celom selu za tili ~as pu~e:

„Po{ao Biber~e s alom da se tu~e!”

Od velikog ~uda krstile se babe

a starcima noge drhtale su slabe.

Majci, u tom ~asu, svako be{e odan:

svi su je te{ili. A deda Stogodan?

Suze su mu lile kao ki{ne kapi:

„Jadna li je glava kad pamet izlapi” –

pri~ao je sebi uvek iz po~etka

i ~upao bradu – a ve} be{e retka.

I tako su oni osetqivi, meki,

plakali, drhtali. Pa ipak su neki

sa~uvali hrabrost i prisustvo duha.

Mada je sve do{lo naglo, iznebuha,

odlu~i{e brzo: na|imo ga smesta!

U poteru po|e, sigurno, wih – dvesta.

I do prvog mraka, ba{ dan kada minu,

sve su pretra`ili, celu okolinu,

al’ od Biber~eta ni traga ni glasa

pa se pomiri{e da mu nema spasa.

Za to vreme on je odmakao drumom,

pro{ao kroz poqe. Kad be{e pred {umom,

zastade odjednom jer ga nemir ta~e:

„Da li da se vratim? Znam, sad mama pla~e.

Kao da je vidim. I tu suzu wenu.

Da se vratim? Moram.” I ve} se okrenu,

ali ne{to noge kao da mu sveza:

„^uj, ako se vrati{, umre}e princeza.”

Ova ga misao najedanput tr`e.

Pogleda na {umu i krenu jo{ br`e.

Dok je prolazio, `ivotiwe mnoge

od ~uda, od straha, sko~i{e na noge.

Lav prete}i riknu: „[ta sad ovo zna~i?”

Al’ mu jedan ze~i} odmah protuma~i:

„To Biber~e ide na dvoboj sa alom!”

„Pustite ga onda. Sa takvom budalom

{aliti se nije” – progun|a lav zeki

i opet zadrema. Ipak se, poneki,

ohrabri{e malo pa si|o{e na put.

Ze~i} ga, od miqa, povu~e za kaput.

133

Veverica jedna mahnula mu repom.

[eva ga pozdravi svojom pesmom lepom.

Medved mu ponudi sa}e puno meda.

Umiqata srna ne`no ga pogleda.

Detli} ga pozdravi kuckawem po kori.

Osmehom Biber~e wima odgovori

pa opet, `ure}i, po|e svome ciqu.

Zec ga je pratio skoro celu miqu.

A za to se vreme u carstvu dalekom

de{avalo ovo, kao u snu nekom

stra{nom: stazom, koja na jezero vodi,

i{la je princeza. Ako se dogodi

da Biber~e mo`da zakasni, ne stigne

a drugi se junak ne na|e da digne

svoj ma~ na a`daju? Il’ od svakog ma~a

ako ona bude ve{tija i ja~a? –

{ta }e onda biti s junacima na{im?

Ne znam, vide}emo. Pomalo se pla{im.

II ^IN

Na obali jezera. Dopire tu`na pesma koja postaje sve ja~a:

Na srce nam tuga pala:

`rtvu tra`i stra{na ala.

Nema nikog da nas brani

od a`daje, od nemani.

(...)

V SCENA

Biber~e, Divna

BIBER^E (dolazi, spazi Divnu)

Gle, to neko jeca! [ta vas na pla~ goni?

DIVNA

Ne pitaj me. [to pre odavde se skloni.

BIBER^E

Da se sklonim? Za{to?

DIVNA

Idi, jo{ si dete. Ovde je opasno.

BIBER^E

[to vi ne idete?

134

DIVNA

Meni nema spasa.

BIBER^E

A ko vam to preti?

DIVNA

Boqe me ne pitaj. Ja moram umreti.

BIBER^E

Govorite sa mnom kao s drugom znanim.

Ako pomo} treba – ja }u da vas branim.

DIVNA

Hrabar si, al’ snaga nedostaje tebi:

tvoja pomo} meni koristila ne bi.

BIBER^E

Ka`ite mi ipak {ta vas tako pla{i,

{to ste sami, gde su prijateqi va{i.

DIVNA

U ovom jezeru `ivi ala kleta –

jad za celo carstvo. Godina je peta

kako svakog dana po devojku i{te

ta svirepa neman, stra{no ~udovi{te.

]ute jadni qudi, obuzeti stravom.

Ve} devojke mnoge platile su glavom.

I meni }e `ivot uskoro da svene:

sad se javqa ala a red je na mene.

BIBER^E

Ja wu ba{ i tra`im.

DIVNA

To jo{ nije bilo!

Pri|i bli`e.

Glavu stavi mi na krilo. (Biber~e klekne pored we i stavi joj glavu na krilo.)

Kako se ti zove{?

BIBER^E

Biber~e.

DIVNA

Gle, ~uda!

Zato {to si mali – sigurno otuda?

BIBER^E

A vi kako?

DIVNA

Divna.

BIBER^E

Va{ kum ima dara:

dao vam je ime {to vam odgovara. (Zafiju~e. Divna se trgne.)

Pevajte!

135

DIVNA

Ne mogu.

BIBER^E

Kog se pesma takne,

tome }e sà srca odmah bol da lakne.

DIVNA (boja`qivo peva)

„Pred alom drhti ceo grad.

Te{ki se svili dani.

Najednom do|e junak mlad

od ale da nas brani... (seva, fiju~e vetar)

Odlu~no na wu trgnu ma~,

mada je mnogo ve}a.

Tako zauvek pro|e pla~

i opet sinu sre}a...” (Uz sevawe i sna`an zvi`duk vetra, pojavquje se ala.

Divna, koja je primeti, zanemi od straha.)

BIBER^E

Zna~i da se junak osvetio ali?

[ta je posle bilo? Zbog ~ega ste stali? (Pogleda Divnu. Vidi weno prepla{eno lice.

Prati wen pogled i primeti alu. Sko~i, vadi ma~ i krene prema woj. Divna vrisne.)

VI SCENA

Ala, Biber~e, Divna

BIBER^E (povla~i se ispred ale)

E, ne}e{!... (smeh ale)

DIVNA

Biber~e, pazi!

BIBER^E (povla~i se)

Ne}e{, vala!... (ala ga rani u ruku)

DIVNA

Oh, gotov je!

BIBER^E

Ruka!

DIVNA (pokrije lice rukama)

Poje{}e ga ala.

BIBER^E (uzima ma~ u drugu ruku)

Sad se ~uvaj! (napada, ala se brani)

A sad?... Ne poma`u zubi... Evo ti jo{ jednom!...

DIVNA

Glavu joj odrubi!

BIBER^E

U redu. Gledajte: ve} joj glava pada. (zamahuje ma~em)

Jednom... dvaput... triput... levo... desno... sada! (probada alu)

136

RAZGOVOR O DRAMSKOM TEKSTU

ZAPAMTI

� U drami Biber~e kazuje se o juna{tvu glavnog junaka i osloba|awu princeze. Kakav uti-

sak je na tebe ostavio junakov podvig? Dramski sukob razre{ava se re{avawem proble-

ma kroz pobedu glavnog junaka i wegovom `enidbom sa carskom k}erkom. Uporedi dra-

mu i srpsku narodnu bajku Biber~e. Pored razlika u sadr`aju, po ~emu se jo{ razliku-

ju?

� Izdvoj bajkovne elemente u drami Biber~e. Navedi dramske elemente u narodnoj bajci

Biber~e.

� Ko je glavni junak drame? Navedi pozitivne i negativne likove u drami. ^ime se odli-

kuje princeza?

� De{avawa u drami odvijaju se kroz razli~ita shvatawa i postupke lica koja u drami

razgovaraju. Istra`i u kojoj meri dijalozi karakterolo{ki odre|uju dramske likove u

pro~itanom odlomku drame Biber~e.

� Deo dramske radwe koji se odvija na jednom mestu naziva se slika. A {ta je ~in?

Dramska radwa – niz me|usobno povezanih doga|aja i zbivawa, od nekog po~etka pre-

ma nekom zavr{etku. Dramska radwa se razvija po etapama, od ekspozicije (uvoda), pre-

ko zapleta, kulminacije, peripetije do raspleta. Odvija se kroz razgovor dva ili vi{e

likova i isticawe suprotnosti me|u likovima.

137

OBREDNE NARODNE

KALENDARSKE PESME

Obrednom i obi~ajnom kalendaru primerene su pesme koje se pevaju, koledarske, izme-

|u ostalih. Te pesme od kolede pevaju se pred Bo`i}. Pevaju ih momci kole|ani, uz pri-

pev „koledo”. Koledarskim pesmama se priziva plodnost, ra|awe i novi `ivotni ci-

klus.

Magijska svojstva imaju dodolske pesme koje se pevaju u su{nim danima radi priziva-

wa ki{e. Devojke, kad je su{a, idu od ku}e do ku}e, pevaju obredene pesme i igraju ne bi

li prizvale ki{u. Jedna od wih – dodola, oki}ena je travom i cve}em. Ona pred ku}om

igra a ostale devojke pevaju, sve dok dodolu ko od uku}ana ne polije vodom, radi izaziva-

wa ki{e.

Narodni obi~ajni kalendar upotpuwuju i kraqi~ke pesme. Obredne povorke „kraqi-

ca” nisu ni{ta drugo do zamena za paganski praznik rusalki, paganskih sve~anosti koje

su imale ciq da otklone {teto~instvo rusalki. Prema Vukovom opisu, o Trojicama, le-

po obu~ene i naki}ene devojke idu od ku}e te pevaju i igraju. Jedna me|u wima je kraqi-

ca, druga kraq, tre}a barjaktar, a ~etvrta dvorkiwa. Kraqi~ke pesme se pevaju uz stihov-

na ponavqawa i dodavawe refrena „qeqo”.

PRED

KU]OM,

KAD IGRA

DODOLA

Molimo se vi{wem Bogu

îj dodo, oj dodole!

da udari rosna ki{a,

îj dodo, oj dodole!

da porosi na{a poqa,

îj dodo, oj dodole!

i {enicu ozimicu,

îj dodo, oj dodole!

i dva pera kukuruza,

îj dodo, oj dodole!

KAD IDU

PREKO

SELA

Mi idemo preko sela,

oj dodo, oj dodole!

a oblaci preko neba,

oj dodo, oj dodole!

A mi br`e, oblak br`e,

oj dodo, oj dodole!

Oblaci nas preteko{e,

oj dodo, oj dodole!

@ito vino porosi{e,

oj dodo, oj dodole!

(Dodolska narodna pesma)

138

MI IDEMO,

KOLEDO

Mi idemo, koledo,

mi idemo, koledari,

od istoka, koledo,

od zapada, koledari,

i nosimo, koledo,

i nosimo, koledari,

va{im goram, koledo,

i wivama, koledari,

plodno qeto, koledo,

plodno qeto, koledari,

va{em domu, koledo,

va{em domu, koledari,

zdravqe i sre}u, koledo,

i veseqe, koledari;

va{im stadam, koledo,

dobre pa{e, koledari;

va{im wivam, koledo,

te{ko klasje, koledari.

(Koledarska narodna pesma)

\AKU

Ovde nama ka`u

\a~e samou~e:

samo kwigu u~i.

Wemu kwiga ka`e:

kowa da ne ja{e,

sabqu da ne pa{e,

vina da ne pije,

dragu da ne qubi!

To \a~e ne slu{a

{to mu kwiga ka`e:

vi{e kowa ja{e,

boqu sabqu pa{e,

ve}ma vino pije,

ve}ma dragu qubi.

(Kraqi~ka narodna pesma)

STARCU

Kad u crkvu ide,

`ubori mu brada

kao `uborika;

kad iz crkve ide,

miri{e mu du{a

kao ran’ bosiqak.

(Kraqi~ka narodna pesma)

139

\UR\EVSKA

PESMA

Majka ho}e \ura da okupa;

majka ho}e, a seje ne dadu:

„Nemoj, majko, \ura da okupa{ –

mi smo \uru devet milih seja,

mi }emo ga suzam okupati!”

Majka ho}e \ura da obu~e;

majka ho}e, a seje ne dadu:

„Nemoj, majko, \ura da obu~e{ –

mi smo \uru devet milih seja,

mi }emo ga u rukav obu}i!”

Majka ho}e \ura da opa{e;

majka ho}e, a seje ne dadu:

„Nemoj, majko, \ura da opa{e{ –

Mi smo \uru devet milih seja,

mi }emo ga kosom opasati!”

NA CVIJETI,

NA RANILU

Poranile devojke,

Jelo le, Jelo, dobra devojko!

Poranile na vodu,

Jelo le, Jelo, dobra devojko!

Al na vodi jelen~e,

Jelo le, Jelo, dobra devojko!

Rogom vodu mu}a{e,

Jelo le, Jelo, dobra devojko!

A o~ima bistra{e,

Jelo le, Jelo, dobra devojko!

140

� Za{to se obredne narodne pesme izdvajaju u posebnu celinu? Kako se, prema onome o ~e-

mu se u wima kazuje, dele?

� Obredne narodne lirske pesme vezane su za stare svetkovine, pojedina godi{wa doba i

narodni kalendar. [ta obredom wegovi u~esnici `ele da postignu? Obred je pra}en

igrom i pesmom. Kakva je uloga igre i pesme u wemu?

� Obredi su pra}eni i verovawem u ~udotvorno dejstvo re~i. [ta zna{ o basmi, bajali-

ci i gatki?

� Izdvoj pesme vezane za stare religijske predstave obo`avawa sunca, zemqe i plodno-

sti. Grupi{i one koje imaju i izvesne hri{}anske dodatke, gde dolazi do pro`imawa

paganskog i hri{}anskog.

� Zna{ da se obredne pesme dele na kalendarsko-obredne i porodi~no-obredne. Prve su

vezane za cikluse smene godi{wih doba. Rasporedi prema narodnom obrednom kalenda-

ru pesme. Kad se pevaju koledarske, lazari~ke, kraqi~ke i dodolske pesme? Druge su ve-

zane za doga|awa u qudskom `ivotu od ro|ewa do smrti. Prona|i pesme vezane za kalen-

dar ~ovekovog `ivota. Pomo}i }e ti ako pro~ita{ ono {to pi{e u rubrici „Saznaj”.

Obi~ajne pesme – vezane su za najva`nije doga|aje u qudskom `ivotu: ro|ewe, `enid-

bu, udaju i smrt. U wima se ponavqa prirodni `ivotni ciklus: uspavanke za podizawe

deteta, `enidbeno-udadbene za svadbene obi~aje, tu`balice za smrt.

RAZGOVOR O PESMAMA

SAZNAJ

PITALICE

Pitali mi{a:

– Ima li mnogo ma~aka na sve-

tu?

A on odgovori:

– Meni je mnogo i jedna.

141

Gustav [vab

PRI^E IZ KLASI^NE STARINE

Mit je gr~ka re~ koja ozna~ava pri~u i predawe. Vi{e me|usobno povezanih mitova ~i-

ni mitologiju. Svaki narod ima svoja predawa a to zna~i i svoju mitologiju. Mo`e se ta-

ko govoriti o slovenskoj, germanskoj i sli~nim mitologijama ali i o gr~koj, srpskoj, ruskoj

ili mitologiji kakvog drugog naroda. Gustav [vab, nema~ki kwi`evnik, veliki je poznava-

lac gr~kog mita. Gr~ki mitovi utkani su u sve pore evropske kulture i civilizacije. Mi-

tolo{ki tekstovi sadr`e religiozne predstave bogova i qudi. U toj vrsti tekstova na

popularan, zabavan i pou~an na~in iznosi se istorija bogova, wihov nastanak, kao i posta-

nak ~oveka i sveta pod dejstvom bogova. Pisani su pristupa~no i popularno, a imaju i ve-

liki umetni~ki zna~aj. [vab je u kwizi Pri~e iz klasi~ne starine dao nenadma{ne obra-

de starogr~kih mitova, predawa o bogovima i herojima anti~kog sveta. Iz te kwige uzeti

su tekstovi o Prometeju, Sizifu i Tantalu.

PROMETEJ

Nebo i Zemqa behu stvoreni. More se talasalo i ribe se pra}a-

kale u wemu. Vazduhom su pevale krilate ptice. Na Zemqi je sve

bujalo od `ivota, ali je jo{ nedostajalo jedno bi}e koje bi bilo sa-

zdano da se duh u wemu mo`e nastaniti i kroz wega vladati svetom.

Tada stupi na Zemqu Prometej, potomak starog bo`anskog roda ko-

ga je Zevs svrgnuo s prestola. On je dobro znao da u zemqi spava nebesko

seme. Stoga od ilova~e izvaja lik gospodara sveta, po uzoru na bogove.

Da bi taj svoj komad zemqe o`iveo, on od du{a svih `ivotiwa uze do-

bre i lo{e osobine i zatvori ih u grudi ~oveka. Atena, bogiwa mu-

drosti, zadivi se stvarala~kom delu Titanovog sina i podari tom

napola o`ivelom liku bo`anski dah. Tako postado{e prvi qudi, i oni uskoro nastani-

{e Zemqu.

Qudi dugo nisu znali da se slu`e svojim udovima, gledali su a nisu videli, slu{ali

su a nisu ~uli. Tumarali su svetom i sve {to su ~inili bilo je besmisleno. Boravili su

pod zemqom, u mra~nim pe}inama, ne raspoznaju}i ni zimu, ni prole}e, ni plodovima

bogato leto.

Tada se Prometej sa`ali na svoja stvorewa. On ih nau~i da posmatraju izlazak i zala-

zak zvezda, izmisli im ve{tinu brojawa i pismo. Nau~i ih da upre`u `ivotiwe i da ih

koriste u svom radu, uputi ih da izrade ~amac i jedra za plovidbu. Pobrinuo se on i za

ostale potrebe qudi. Uputi ih u tajne le~ewa, nau~i ih ve{tini predskazivawa, tuma~e-

wu znamewa i snova. Pokaza im kako se iz zemqe dobija gvo`|e, srebro i zlato. Uputi ih

na sve blagodeti i uvede ih u sve ve{tine `ivota.

Na Nebu je vladao sa svojom decom Zevs, koji je li{io prestola svoga oca Krona.

142

Sada novi bogovi obrati{e pa`wu na tek nastao qudski rod. Za za{titu koju su hteli

da mu pru`e, zahtevali su po{tovawe. Stoga odr`a{e skup smrtnika i besmrtnika, na

kome su odre|ena prava i du`nosti qudi. Na tom skupu pojavi se Prometej da se pobrine

da bogovi ne nametnu qudima suvi{e te{ke obaveze. Mudrost navede Titanovog sina da

prevari bogove. On zakla velikog bika i od raskomadane `ivotiwe napravi dve gomile:

na jednu stavi meso i utrobu dok na drugu, ve}u, stavi gole kosti uvijene u loj. Ali, Zevs,

sveznaju}i otac bogova, prozre wegovu prevaru i re~e:

– Sine Japetov, presvetli kraqu, dobri prijatequ, kako si to nejednako podelio?

Prometej pomisli da ga je prevario, obradova se i re~e:

– Svetli Zevse, najve}i me|u bogovima, izaberi deo za kojim ti srce najvi{e `udi!

Zevs se razquti, i rukama dohvati beli loj. Kad ga skide i spazi gole kosti, napravi se

kao da je tek sada otkrio prevaru, pa qutito re~e:

– Vidim, dragi moj, Japetov sine, da jo{ nisi zaboravio ve{tinu varawa.

Zevs odlu~i da se Prometeju zbog wegove prevare osveti, pa qudima uskrati posledwi

dar koji im je bio potreban – vatru. Ali je i za to lukavi sin Japetov imao re{ewe. On

uze dugu stabqiku gorostasne trske, pribli`i se s wom Sun~anim kolima, i stavi je u va-

tru {to tiwa. S tim si|e on na zemqu, i ubrzo zaplamti prva loma~a prema nebu. U du-

bini du{e zabole Zevsa Gromovnika kad vide kako se kod qudi visoko di`e odsjaj vatre

i smisli im odmah novo zlo.

Bog vatre Hefest, nebeski kova~, morao mu je napraviti varqiv lik lepe devojke. Sa-

ma Atena, koja je bila zavidna Prometeju, ogrne devojku belom haqinom i velom koji de-

vojka rukama razdvoji, oven~a joj glavu sve`im cve}em i zlatnom trakom. Hermes, glasnik

bogova, morao je tom qupkom liku podariti dar govora, a Afrodita dra`i. Tako Zevs, u

obliku dobra, stvori zlo i nazva ga Pandora, {to zna~i „sveobdarena” jer je svaki od be-

smrtnika devojci dao za qude zlokoban dar. Potom Hermes odvede devojku na Zemqu, gde

su qudi {etali zajedno sa bogovima. Svi su se oni jednako divili tom prelepom liku.

Ali ona po|e Epimeteju, bezazlenom Prometejevom bratu, da mu preda Zevsov dar. Ia-

ko ga je brat upozoravao da nikada ne primi dar od olimpskog Zevsa da se qudima time ne

desi kakvo zlo, Epimetej, s rado{}u, primi lepu devojku i oseti zlo tek kada ga je sna{lo.

Jer je ta `ena u rukama nosila svoj dar, zlatnu kutiju sa poklopcem. Do{av{i do Epime-

teja, ona di`e poklopac i iz we odmah izlete{e sva zla namewena qudima. Samo jedno do-

bro ostalo je skriveno na samom dnu kutije – nada. Na znak bo`anskog oca, Pandora za-

tvori poklopac pre nego {to je nada mogla da izleti. Beda je, u svim oblicima prepla-

vila zemqu, vazduh i mora. Bolesti su obilazile qude dawu i no}u, a smrt je sada ubrzala

svoje korake.Tada se Zevs okrenu protiv Prometeja. Preda ga Hefestu i wegovim slugama

Kratosu i Biji (sili i nasiqu) da ga odvuku u skitske pustiwe i tamo ga neraskidivim

lancima prikuju za strmu stenu planine Kavkaza. Nerado je Hefest izvr{io nalog svoga

oca. Uz re~i pune saose}awa i pod grdwama surovih slugu, on pusti da oni izvr{e gro-

zno delo.

Tako je Prometej od sada morao da visi uspravqen na steni, bez sna i mogu}nosti da

ikad savije umorno koleno.

– Mnogo }e{ uzaludno i tu`no uzdisati – re~e mu Hefest – jer je Zevs neumoqiv, a tvr-

da su srca svi oni koji su odnedavno prigrabili vlast.

Premda je glasno uzdisao i za svedoke svojih muka pozivao vetar, reke, izvore i mor-

ske talase, staramajku Zemqu i Sun~ani krug, Prometej nije hteo da moli za milost.

Zevs okovanom Prometeju posla jednog orla koji je svakodnevno kqucao wegovu jetru,

koja bi uvek ponovo izrastala. Ovo mu~ewe nije smelo da prestane sve dotle dok se ne po-

javi onaj koji bi hteo da ga u smrti zameni.

Najzad, Prometeju svanu dan izbavqewa. Nai|e Herakle na putu ka Hesperidama i spa-

zi bo`anskog unuka kako visi na Kavkazu i kako orao, sede}i na Prometejevim kolenima,

143

kquca wegovu utrobu. Tada on odlo`i toqagu i lavqe krzno, zape luk, odape strelu i obo-

ri stra{nu pticu s mu~enikove jetre. Zatim mu raskinu okove i povede ga sa sobom. Ali,

da bi se ispunio uslov kraqa bogova, on mesto Prometeja postavi besmrtnog kentaura Hi-

rona. Da Zevsova presuda, prema kojoj je Prometej imao du`e vremena da ostane na toj ste-

ni, ipak ne bi ostala neizvr{ena, morao je stalno nositi jedan gvozdeni prsten na kome

se nalazio kamen~i} kavkaske stene.

Tako se Zevs mogao pohvaliti da je wegov neprijateq jo{ uvek prikovan za Kavkaz.

SIZIF

Sizif, sin Eolov, najlukaviji od svih smrtnika,

sagradio je veli~anstveni grad Korint na uzanoj pre-

vlaci izme|u dve zemqe i prvi u wemu vladao.

Kada je Zevs oteo Eginu, Sizif ga iz koristoqubqa

oda ocu otete devojke, re~nom bogu Asopu, zatra`iv-

{i mu zauzvrat izvor u korintskoj tvr|avi. Asop za-

ista u~ini da iz stene pote~e ~uveni izvor Pirena.

Zevs odlu~i da izdajnika kazni i posla k wemu boga

smrti Tanata. Sizif ga okuje ~vrstim okovima tako

da na Zemqi niko nije mogao da umre dok nije do{ao

bog Arej i oslobodio Tanata, koji Sizifa odvede u

podzemni svet. Sizif je naredio svojoj `eni da ne

prinosi za wega `rtvu za upokojene. Zbog toga se Had

i Persefona naqute i dopuste Sizifu da se vrati na

gorwi svet da bi svoju nemarnu `enu opomenuo. Po-

begav{i tako iz carstva seni, on i ne pomisli da se

vrati dole, ve} nastavi sa zemaqskim u`icima.

Dok se tako sede}i za bogatom trpezom radovao uspeloj prevari, do|e bog smrti Tanat

i neumoqivo ga odvu~e u podzemni svet. Tamo ga sti`e ve~na kazna, po kojoj je morao da

jedan te{ki mramorni kamen, odupiru}i se rukama i nogama, iz ravnice uzvaqa na bre-

`uqak. Kada bi pomislio da ga je dovaqao do vrha, kamen bi se okrenuo, i opet skotrqao

nani`e. Tako je jadni prestupnik morao stalno iznova da vaqa stenu uz brdo a niz telo

mu je tekao hladan znoj.

TANTAL

Tantal, sin Zevsov, kraqevao je u Sipilosu, u Lidiji, i bio bogat i slavan. Ako su

olimpski bogovi ikada po{tovali nekog smrtnog ~oveka, bio je onda to Tantal. Zbog we-

govog visokog porekla, oni ga udostoji{e svojim prisnim prijateqstvom. Smeo je da se-

di za Zevsovom trpezom i da slu{a razgovor besmrtnika. Ali wegova qudska ta{tina ni-

je mogla da podnese tu nadzemaqsku sre}u i on po~e da na razne na~ine vre|a bogove.

144

Smrtnicima je odavao wihove tajne, sa wihove trpeze uzimao ambroziju i nektar te ih

delio svojim drugarima na Zemqi. Sakrio je jednog divnog zlatnog psa, koga je neko dru-

gi ukrao iz Zevsovog hrama na Kritu, i kada ga je Zevs zatra`io natrag, on je pod zakle-

tvom porekao da ga je ikad primio.

Najzad Tantal iz obesti pozva bogove u goste. Da bi ispitao wihovo sveznawe, dade za-

klati ro|enog sina Pelopsa i spremi im ga za jelo. Samo je Demetra, obuzeta tu`nim mi-

slima zbog svoje otete k}erke Persefone, pojela deo tog u`asnog jela, dok su ostali bogo-

vi primetili tu strahotu. Raskomadano de~akovo telo baci{e u kotao, a mojra Kloto iz-

vadi iz kotla jo{ lep{eg de~aka nego {to je bio.

Tantal je bio prevr{io meru svojih zlo~ina, pa ga bogovi baci{e u podzemni svet da

tamo trpi te{ke muke. Stajao je usred jezera, voda mu je poigravala oko samog podbratka,

a on je trpeo u`asnu `e|. Nikada nije mogao da dohvati vodu, koja mu je bila tako blizu.

Kad bi se sagnuo da `udno prinese usta vodi, ona bi pred wim presahnula i tamno dno

pojavilo bi se pod wegovim nogama. Uz `e|, Tantal je trepeo i u`asnu glad. Iza wega, na

obali jezera, rasle su divne vo}ke, savijaju}i grane nad wim. Kada bi posegnuo za wima,

iznenadni olujni vetar podigao bi grane visoko pod oblake. Ovim mukama pridru`io se

i samrtni strah, jer mu je nad glavom visila velika stena i pretila da se na wega sru{i.

Tako je bezbo`nom Tantalu dosu|eno trostruko mu~ewe u podzemnom svetu, koje se nika-

da nije zavr{ilo.

� Na planini Olim boravi{te je bogova. Zevs je najmo}niji i najslavniji me|u wima.

Gospodar je neba i Zemqe. Gr~ki mit poznaje nebeska bo`anstva, bo`anstva nad voda-

ma, bo`anstva podzemnog sveta i bo`anstva drugoga reda. Izme|u bogova i qudi su He-

roji. Oni su polubogovi jer imaju bo`ansko poreklo.

� Pro~itao / pro~itala si tekstove o Prometeju, Sizifu i Tantalu. [ta ti se u wima

dopada? Prometej je najve}i prijateq qudi me|u bogovima, ukrao je s neba vatru i do-

neo je qudima. Zevs ga je za kaznu prikovao za stenu na Kakvazu, gde mu je orao kquvao je-

tru. Oslobodio ga je Herakle. [ta su glavne odlike Sizifa i Tantala?

� Po ~emu se mitolo{ki tekstovi razlikuju od ostalih kwi`evnih tekstova?

� Navedi razliku izme|u jednog nau~no-popularnog i mitolo{kog teksta.

� O ~emu se govori u nau~no-popularnim a o ~emu u mitolo{kim tekstovima?

� Navedi ime najve}eg gr~kog bo`anstva, boga neba i Zemqe, oluje i muwe, mitskog oca

bogova i qudi!

� Da li se gr~ki bogovi me{aju u poslove qudi?

� U kojem je dramskom delu obra|en mit o Prometeju?

� Za{to je Zevsov sin Tantal osu|en na ve~ne muke gladi i `e|i? Kakva je nedela ~inio?

Opi{i Tantalove muke!

� Za{to je ka`wen Sizif, sin Eola – bo`anstva drugoga reda? Opi{i kaznu kojom je ka-

`wen! [ta je to Sizifov posao?

RAZGOVOR O GR^KOM MITU

145

� S kakvim ciqem se pevaju obredne narodne pesme?

� U imenu Belog Vida skriveno je starosrpsko verovawe u boga Vida. Saznaj vi{e o ovom

bo`anstvu svetlosti. Koji se srpski narodni praznik vezuje za ovo bo`anstvo? Kakav

se istorijski doga|aj desio na dan svetkovawa wegovog imena?

� [ta ti se dopalo u pesmi „Vojevao Beli Vide”? O ~emu se u woj kazuje? Izdvoj pesni~-

ke slike.

� Za{to se u pesmi ponavqa pripev koledo? Kult plodnosti, svetlosti i sunca u funk-

ciji je novog `ivota. [ta personifikuje Beli Vid?

� Kako narodni peva~ gradi portret ovoga mladoga junaka? On je oli~ewe svetlosti, sun-

ca i mladoga boga. [ta svetlo{}u i slikom mladog ratnika narodni peva~ odgoni?

Vojevao Beli Vide, koledo!

tri godine s kleti Turci,

a ~etiri s crni Ugri.

Kada Vide s vojske do|e,

sede Vide da ve~era.

Stade gromot, stade tropot

oko dvora Vidojeva.

Al’ govori Beli Vide:

„Izi|, qubo, te pogledaj

{ta je gromot, {ta je tropot

oko dvora Vidojeva!”

Kad izi|e verna quba:

kowi mu se kopitaju –

raduju se gospodaru

da je skoro s vojske do{o;

i golubi s krilma biju –

raduju se gospodaru

da je skoro s vojske do{o.

(Koledarska pesma)

VOJEVAO BELI VIDE

U obredne narodne lirske pesme, poznato ti je, spada i pesma „Vojevao Beli Vide”. Ona je,

kao i druge koledarske pesme vezana za kult ra|awa i plodnosti. Peva se pred Bo`i}, uo~i

nove godine. Magijskim koledarskim radwama odgoni se zima, priziva sunce i plodnost.

U prvom stihu pesme postoji pripev koledo. On se ponavqa u svim stihovima a na latin-

skom ozna~ava sunce i kolo. Kod na{eg naroda on je u funkciji ra|awa mladog boga.

RAZGOVOR O PESMI

146

DJEVOJKA CARA NADMUDRILA

Jedan siromah `ivqa{e u jednoj pe}ini i nema{e ni{ta do jednu k}er*,

koja bija{e mnogo mudra i i|a{e svuda u pro{wu, pa i oca svog u~a{e ka-

ko }e prositi i pametno govoriti. Do|e jednom siromah k caru da mu {to-

go| udijeli; car ga upita okle je i ko ga je nau~io mudro govoriti. Ovi mu

odgovori okle je i kako ga je k}er* nau~ila. „A k}er** tvoja od koga se nau-

~ila?”, upita car, a siromah odgovori: „Bog je wu umudrio i na{a jadna si-

roma{tina.” Tada mu car dade trideset jaja i re~e mu: „Ponesi ovo tvojoj

k}eri* i reci joj neka mi iz tijeh jaja izle`e pilad**, pak }u je dobro daro-

vati, ako li pak ne izle`e, ho}u te staviti na muke.” Siromah otide pla~u-

}i u pe}inu i ka`e sve k}eri*. Ona pozna da su jaja varena, i re~e ocu da po-

|e po~inuti a da }e se ona za sve brinuti. Otac je poslu{a i otide spavati,

a ona dohvati zemqani lonac* i stavi** na vatru pun vode i boba, pa kad

svari bob, zovne ujutro oca i re~e mu da uzme ralo i volove pak da ide ora-

ti pokraj puta kuda }e pro}i* car, i re~e mu: „Kad vidi{ cara, uzmi bob pak

sij, i vi~i: Haj, volovi, pomozi Bo`e da rodi vareni bob! Kad te car zapi-

ta kako mo`e roditi vareni bob, a ti reci: Kao i iz varenih jaja izle}i se

pilad*.” Siromah poslu{a k}er** pa otide te stane orati; kad ugleda cara

gdje* ide, on stane vikati: „Haj, volovi, pomozi Bo`e da rodi vareni bob!”

^uv{i car ove rije~i, stane na putu i re~e siromahu: „Siroma{ane, kako

mo`e roditi vareni bob?” A on mu odgovori: „^estiti care, kao i iz vare-

nijeh jaja izle}i se pilad*.” Doseti se** car odmah da ga je k}er*** nau~ila,

pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu preda w, pa mu onda pru`i sve-

`aw* lana govore}i: „Uzmi to, i od toga ima{ u~initi debelo u`e** i je-

dra sva {to je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubi}e{ glavu.” Ovi si-

romah s velikijem strahom uzme sve`aw* i pla~u}i otide doma i ka`e sve

svojoj k}eri*. K}er** ga po{qe da spava obe}avaju}i da }e ona sve to u~ini-

ti. Sjutradan uzme mali komad drveta, pak probudi oca i re~e mu: „Na ti

ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od wega napravi kudequ i vreteno i sta-

tive i ostalo {to trebuje, pak }u wemu napraviti sve {to nare|uje.” Siro-

mah poslu{a k}er* i iska`e caru sve kao {to ga je ona nau~ila. Car ~uv{i

ovo za~udi se i stane misliti {ta }e ~initi, pa onda dohvati jednu malu

~a{icu i re~e mu: „Uzmi ovu ~a{icu i ponesi tvojoj k}eri* neka mi wom

isu{i* more da ostane poqe.” Siromah poslu{a i pla~u}i ponese k}eri**

onu ~a{icu i ka`e joj sve {to je car rekao. Djevojka* mu re~e da ostavi do

sjutra i da }e ona sve u~initi. A sjutradan zovne oca i da mu malo ku~ine*

i re~e: „Ponesi ovo caru i reci mu neka ovijem zatisne sve izvore i sva je-

zera, pak }u ja isu{iti* more.” Siromah otide i ovako caru re~e. Car vi-

de}i da je djevojka* mnogo mudrija od wega, zapovjedi mu da je dovede pred

wega; a kad je dovede i oboje se poklone pred wim, onda je car zapita: „Po-

godi, djevojko*, {ta se mo`e najdaqe ~uti.” Djevojka** odgovori: „^estiti

care, najdaqe se mo`e ~uti grom i la`.” Tada se car dohvati za bradu i obr-

nuv{i se svojoj gospodi zapita ih: „Pogodite koliko vaqa moja brada.” Kad

*{}er

*{}er

**{}er

*{}eri

**piplad

*{}eri

*piwatu,

**nastavi

*pasati

*piplad,

**{}er

*|e

*piplad,

**Stavi se,

***{}er

*povjesmo

**guminu

*povjesmo

*{}eri,

**[}er

*{}er

*{}eri

*preseka

**{}eri

*\evojka

*litru stupe

*presekati

*|evojka

*|evojko

**\evojka

Izvorno

147

jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda djevojka* odgovori

svijema da nijesu pogodili, pak re~e: „Careva brada vaqa koliko tri ki-

{e qetwe.” Car se za~udi pa re~e: „Djevojka* je najboqe pogodila.” Pa je

onda zapita ho}e li biti wegova `ena, i da druk~e ne mo`e biti nego ta-

ko. Djevojka* se pokloni i re~e: „^estiti care, kako ti ho}e{ neka bude,

samo molim da mi napi{e{ na karti svojom rukom, ako bi se kadgo| na me

rasrdio i mene od sebe oterao*, da mogu** uzeti iz dvora tvoga ono {to mi

je najmilije.” Car joj ovo odobri i potpi{e. Po{to pro|e neko vreme,*

car se na wu razquti* i re~e joj: „Ne}u te vi{e za `enu, nego hajde iz mo-

ga dvora kud zna{.” Carica mu odgovori: „Svijetli care, poslu{a}u, sa-

mo me pusti da preno}im a sjutra }u po}i.” Car joj dopusti da preno}i,

onda carica kad su bili pri ve~eri, pomije{a mu u vino rakiju i neka

mirisna biqa, i nude}i ga da pije govora{e mu: „Pij, care, veselo, jer }e-

mo se sjutra rastati, i vjeruj mi da }u biti veselija nego kad sam se s to-

bom sastala.” Car se opjani i zaspi, a carica spravi ko~iju* i ponese ca-

ra u kamenu pe}inu. Kad se car u pe}ini probudi i vidi gdje je*, povi~e:

„Ko me ovdje* donese?” A carica mu odgovori: „Ja sam te donijela.” Car je

upita: „Za{to si to od mene u~inila? Da li ti nijesam rekao da vi{e ni-

jesi moja `ena?” Onda mu ona izvadiv{i onu kartu re~e: „Istina je, ~esti-

ti care, da si mi to kazao, ali pogledaj {to si na ovoj karti potpisao:

{to mi bude najmilije u tvojemu domu, da ponesem sa sobom kad od tebe po-

|em.” Car vide}i to, poqubi je i povrate se opet u carski dvor.

� Novela je narodna pripovetka bliska bajci. Od bajke se razlikuje realisti~kim sa-

dr`ajem. U woj nema, kako bi Vuk rekao, ~udesa a ono o ~emu se pripoveda moglo bi

se zaista i dogoditi. Navedi i druge razlike izme|u novele i bajke.

� O ~emu govori novela „Djevojka cara nadmudrila”? Izdvoj zanimqive i neobi~ne

situacije.

� U novelama ima i humora, nadmudrivawa, o{troumnosti. Svega toga ima i u {aqi-

voj pri~i. Po ~emu se one razlikuju? [ta misli{ o si`eu jednih i drugih pri~a?

� Re{avawe zadatka zagonetke u mnogim pripovetkama ~ini glavnu okosnicu radwe.

Po tome je novela bliska bajci. Junaci na razli~ite na~ine uspevaju da nadmudre

druge junake, da im dosko~e. Kako devojka u noveli „Djevojka cara nadmudrila” re-

{ava careve nemogu}e zahteve, zagonetke i zadatke koje on pred wu postavqa? Nave-

di zagonetke koje je devojka uspe{no re{ila.

� Kako devojka u ovoj noveli biva nagra|ena? Kako tuma~i{ wenu podvalu s pi}em?

Na koje na~ine ona uspeva da nadmudri cara?

� Razmisli o liku cara. [ta su wegove glavne odlike? Uporedi wegov lik sa likom

devojke.

� Izdvoj izreke koje devojci poma`u u re{avawu zadataka. Kakva je poruka ove novele?

RAZGOVOR O NOVELI

*|evojka

*\evojka

*\evojka

*o}erao,

**sam gospo|a

*pasa nekoli-

ko vremena,

*ra`quti

*karocu

*|e je

*ov|e

Izvorno

148

Tada Milo{1

okrenu kula{a2

,

pak za carem ode u svatove.

Na Zagorju susti`e svatove.

Pitaju ga ki}eni svatovi:

„Otkud ide{, mla|ano Bugar~e?”

Milo{ im se iz daleka ka`e,

ko {to su ga bra}a nau~ila.

Lijepo ga svati do~eka{e:

„Dobro do{o, mla|ano Bugar~e,

nek je jedan vi{e u dru`ini!”

Kad su bili putem putuju}i

(zlu nauku3

Milo{ nau~io

kod ovaca u [ari planini,

pospavati svagda oko podne):

on zadrema na kowu kula{u.

Kako dizgen4

oslabi kula{u,

di`e glavu, ode kroz svatove,

obaquje5

kowe i junake,

dokle do|e kowma carevijem.

Kako do|e, s wima u red stade.

Lale6

{}ahu biti Bugarina,

al’ ne dade srpski car Stjepane:

„Ne udrite mla|ano Bugar~e!

Bugar~e se spavat nau~ilo

po planini ovce ~uvaju}i;

ne udrite, ve} ga probudite!”

Bude wega lale i vojvode:

„Ustan, more, mla|ano Bugar~e!

Bog ti staru ne ubio majku,

koja te je takoga rodila

i u svate caru opremila!”

Kad se prenu Milo{ Vojinovi},

te sagleda caru o~i ~arne,

kula{ ide s kowma carevijem;

on pokupi dizgene kula{u,

pa i{}era wega iz svatova:

udara ga o{trom bakra~lijom7

,

po tri kopqa u prijeko ska~e,

po ~etiri nebu u visine,

u napredak ni broja se ne zna;

iz usta mu `ivi ogaw sipa,

a iz nosa modar plamen su~e.

Stade svata dvanaest hiqada,

te gledaju kowa u Bugara;

kowa glede, a sami se ~ude:

„Bo`e mili, ~uda velikoga!

Dobra kowa, a lo{a junaka!

Jo{ takoga ni vi|eli nismo;

@ENIDBA DU[ANOVA

Narodnu epsku pesmu „@enidba Du{anova” Vuk Karaxi} je zapisao od poznatog narodnog

peva~a Te{ana Podrugovi}a.Tema ove pesme jeste juna~ka `enidba sa preprekama i pripada

tematskom krugu pesama najstarijih vremena. Srpski car Stjepan, tj. car Du{an, prema

ovoj pesmi, isprosio je devojku Roksandu, k}erku latinskog kraqa Mihaila. Latinski kraq

„Mijailo” poru~uje caru da vodi svatova koliko mu drago, ali da ne vodi svoja dva sestri}a,

Vuka{ina i Petra{ina, „dva sestri}a, dva Vojinovi}a” jer „u pi}u su te{ke pijanice, a

u kavzi qute kavgaxije, opi}e se, zametnu}e kavgu”. U strahu da se caru i ujaku ne{to ne-

prijatno ne dogodi („Latini su stare varalice, ujaka }e na{eg pogubiti, a nezvani i}i ne

smijemo”), najmla|i carev sestri} Milo{ preru{ava se u ~obansko ruho i nepozvan sa sva-

tovima odlazi, kao „mla|ano Bugar~e” po Roksandu devojku. Upravo }e on, Milo{ Vojinovi},

izvr{iti mnoge vite{ke zadatke i savladati mnoge prepreke kako bi nepozvan pomogao

svom ujaku. Na kraju pobe|uje troglavog Bala~ka vojvodu i otkriva caru da mu je sestri}. Na-

rodni peva~ je u ovoj umetni~ki sna`noj epskoj pesmi opevao prepreke na koje je nailazio

Milo{ Vojinovi} i kako ih je re{avao.Ovde je dat odlomak iz te prelepe epske pesme a ti

nastoj da pesmu pro~ita{ u celini.

(Odlomak)

7

bakra~lija –

stremen,

uzengija

Izvorno

1

Milo{ Voji-

novi} – Voji-

novi}i su sta-

ra srpska

vlastelinska

porodica iz

Du{anovog

doba

2

kula{ – kow

3

nauka – navika

4

dizgen – diz-

gin, vo|ice,

kai{i od uzda

za kowa koji se

dr`e u ruci

5

obaquje –

sklawa

6

lale – dvora-

ni, doglavni-

ci

Izvorno

149

jedan bje{e u zeta careva,

i sada je – u Vojinovi}a”.

Gledale ga jo{ tri {i}arxije8

:

jedno jeste \akovica Vu~e9

,

a drugo je Nestopoq~e10

Janko,

a tre}e je mom~e Prijepoq~e;

gledali ga, pak su govorili:

„Dobra kowa mladog Bugarina!

Ba{ ga ov|e u svatov’ma nema,

ta nema ga ni u cara na{eg!

Hajde malo da izostanemo,

ne bi li ga kako izmamili.”

Kad su bili do Klisure11

blizu,

izosta{e do tri {i}arxije,

pa govore Milo{-~obaninu:

„^uje{ more, mla|ano Bugar~e,

ho}e{ dati kowa na razmjenu?

Da}emo ti kowa jo{ boqega,

i jo{ prida12

stotinu dukata,

i suvi{e ralo i volove,

pak ti ori, te se qebom rani.”

Veli wima Milo{ Voinovi}:

„Pro|’te me se, do tri {i}arxije!

Boqeg kowa od ovog ne tra`im,

ni ovoga umirit’ ne mogu;

{to }e mene stotina dukata?

Na kantar ih mjeriti ne znadem,

a brojem ih brojiti ne um’jem;

{to }e mene ralo i volovi?

Mene nije ni otac orao,

pak je mene qebom odranio.”

Tad govore do tri {i}arxije:

„^uje{ more, mla|ano Bugar~e,

ako ne da{ kowa na razmjenu,

mi }emo ga na silu oteti!”

Al’ govori Milo{ Vojinovi}:

„Sila otme zemqu i gradove,

kamo l’ mene kowa otet’ ne}e!

Volim dati kowa na razmjenu,

jer ne mogu pje{ke putovati.”

Pa ustavi svojega kula{a,

pru`i ruku ispod me|edine,

oni misle bakra~liju skida,

al’ on skida zlatna {estoperca13

,

te udara \akovicu Vuka:

koliko ga lako udario,

tri puta se Vu~e premetnuo.

Veli wemu Milo{ Vojinovi}:

„Toliki ti rodili grozdovi

u pitomoj tvojoj \akovici!”

Pobje`e mu Nestopoq~e Janko,

sti`e wega Milo{ na kula{u,

udari ga me|u ple}i `ive,

~etiri se puta premetnuo:

„Dr`’ se dobro, Nestopoq~e Janko!

Tolike ti jabuke rodile

u pitomu Nestopoqu tvome!”

Bje`i jadno mom~e Prijepoq~e,

dosti`e ga Milo{ na kula{u,

te i wega kucnu {estopercem,

sedam se je puta premetnulo:

„Dr`’ se dobro, mom~e Prijepoq~e!

Pa kad do|e{ Prijepoqu tvome,

povali se me|u |evojkama

|e s’ oteo kowa od Bugara!”

Pa okrenu kowa za svatovi.

Kad do|o{e bijelu Le|anu14

,

razape{e po poqu {atore.

Zob izi|e kowma carevijem15

,

nema ni{ta kowu Milo{evu.

Kad to vi|e Milo{ Vojinovi},

uze torbu na lijevu ruku

od zobnice jedne te do druge,

dok je svoju punu napunio.

Pa on ode tra`it mehanxiju:

„Mehanxija, daj da pijem vina!”

Mehanxija wemu odgovara:

„Id’ odatle, crni Bugarine!

Da s’ donio Bugarsku kopawu,

ako bih ti i usuo vina;

za te nisu ~a{e pozla}ene!”

Pogleda ga Milo{ poprijeko,

udari ga rukom uz obraze:

koliko ga lako udario,

tri mu zuba u grlo sasuo.

Moli mu se mladi mehanxija:

„Ne udri me vi{e, Bugarine!

Bi}e tebe vina izobila,

ako caru ne}e ni dostati.”

Milo{ vi{e ne {}e ni iskati,

ve} sam uze, pak se napi vina.

14

Le|an

– grad o kome

se peva u pes-

mama, ali se

ne zna o kom

gradu je re~

15

zob izi|e ko-

wma carevijem

– podeli{e

zob carevim

kowima

Izvorno

8

{i}arxija

– pqa~ka{

9

\akovica

Vu~e – Vuk iz

\akovice

10

Nestopoq~e

– takav grad

nije poznat

11

Klisura

– pored mesta

Ka~anika

12

prida – do-

datak, naknada

13

{estoperac

– buzdovan sa

{est pera

Izvorno

150

Dok se Milo{ malo pona~ini16

,

u tom svanu i ogranu sunce.

Al’ povika sa grada Latin~e:

„Oj ~uje{ li, srpski car-Stjepane,

eto doqe pod gradom Le|anom

izi{o je kraqev zato~ni~e17

,

zove tebe na mejdan18

juna~ki;

vaqa i}i mejdan dijeliti,

ili ne}e{ odavde izi}i,

ni izvesti svata nijednoga,

a kamo li Roksandu |evojku19

!”

Kad to za~u srpski car-Stjepane,

on telala20

pusti u svatove,

telal vi~e i tamo i amo:

„Nije l’ majka rodila junaka

i u svate caru opremila,

da za cara na mejdan izi|e?

^estita bi wega u~inio.”

Al’ se nitko na}i ne moga{e;

Car s’ udari rukom po koqenu:

„Jao mene do Boga miloga!

Sad da su mi dva sestri}a moja,

dva sestri}a, dva Vojinovi}a,

sad bi oni na mejdan izi{li.”

Istom care u besjedi bje{e,

Milo{ ide, a kula{a vodi

do pred {ator srpskog

car-Stjepana:

„Je l’ slobodno, care gospodine,

da ja idem na mejdan u poqe?”

Veli wemu srpski car-Stjepane:

„Jest slobodno, mla|ano Bugar~e,

jest slobodno, al’ nije prilike;

ako zgubi{ mlada zato~nika,

~estita }u tebe u~initi.”

Uzja Milo{ pomamna kula{a,

pa okrenu od b’jela {atora

zametnuv{i kopqe naopako.

Govori mu srpski car-Stjepane:

„Ne nos’, sinko, kopqe naopako,

ve} okreni kopqe u napredak,

jer }e ti se smijati Latini.”

Veli wemu Milo{ Vojinovi}:

„^uvaj, care, ti gospodstva tvoga;

ako mene do nevoqe bude,

ja }u lasno21

kopqe okrenuti;

ako li mi ne bude nevoqe,

doneti ga mogu i ovako.”

Pa otide niz poqe Le|ansko.

Gledale ga latinske |evojke,

gledale ga, pak su govorile:

„Bo`e mili, ~uda velikoga!

Kakva je to careva zamjena?

Ta na wemu ni haqina nema!

Veseli se, kraqev zato~ni~e,

nema{ na {to sabqe izvaditi,

nit’ je ima{ o {to krvaviti.”

U to doba do|e do {atora,

|e zato~nik sjedi pod {atorom,

za kopqe je svezao dorata22

.

Veli wemu Milo{ Vojinovi}:

„Ustan’ more, bijelo Latin~e,

da juna~ki mejdan dijelimo!”

Al’ govori bijelo Latin~e:

„Id’ odatle, crni Bugarine!

Nemam o {to sabqe poganiti,

kad na tebe ni haqina nema.”

Ra`quti se Milo{ Vojinovi}:

„Ustan’ more, bijelo Latin~e!

Na tebe su poboqe haqine,

s tebe }u ih na sebe obu}i!”

Tad’ Latin~e na noge posko~i,

pak posjede pomamna dorata,

odmah ode poqem razigravat.

Milo{ wemu stade na biqezi.

Baci kopqe bijelo Latin~e

na Milo{a u prsi juna~ke;

Milo{ dr`i zlatna {estoperca,

na wega je kopqe do~ekao,

prebio ga na tri polovine.

Veli wemu bijelo Latin~e:

„^ekaj malo, crni Bugarine,

lo{e su mi kopqe podmetnuli,

dok otidem da kopqe prom’jenim.”

Pak pobje`e preko poqa ravna.

Al’ povika Milo{ Vojinovi}:

„Stani malo, bijelo Latin~e,

milo bi ti bilo pobjegnuti!”

Pak po}era po poqu Latin~e,

do}era ga do le|anskih vrata,

al’ le|anska vrata zatvorena.

Pusti kopqe Milo{ Vojinovi}

te prikova bijelo Latin~e,

22

dorat

– kow mrke

boje

Izvorno

16

pona~initi

se – popra-

viti se, pot-

krepiti se

17

zato~nik

– borac koji

se bori

umesto nekoga

18

mejdan

– borba,

dvoboj

19

Roksanda

– Du{anovu

`enu Jelenu u

narodnoj pes-

mi zovu

Roksanda

20

telal

– glasnik

21

lasno - lako

Izvorno

151

prikova ga za le|anska vrata,

pak mu rusu odsije~e glavu,

kula{u je baci u zobnicu;

pa uvati wegova dorata,

odvede ga caru ~estitome:

„Eto, care, zato~nika glave!”

Car mu dade blago nebrojeno:

„Idi, sinko, te se napij vina;

~estita }u tebe u~initi!”

Tek {to Milo{ sjede piti vina,

al’ povika sa grada Latin~e:

„Eto, care, pod Le|anom gradom

na livadi tri kowa viteza,

pod sedlima i pod ratovima,

i na wima tri plamena ma~a,

vrhovi im nebu okrenuti:

da presko~i{ tri kowa viteza!

Ako li ih presko~iti ne}e{,

ne}e{ izi}, ni izvest |evojke.”

Opet viknu telal po svatov’ma:

„Nije l’ majka rodila junaka

i u svate caru opremila,

da presko~i tri kowa viteza

i na wima tri plamena ma~a?”

Taj se junak na}i ne moga{e.

Al’ eto ti mlada Bugarina

pred {atora srpskog car-Stjepana:

„Je l’ slobodno, care gospodine,

da presko~im tri kowa viteza?”

„Jest slobodno, moje drago d’jete!

Nego skini bugar-kabanicu:

Bog ubio onoga terziju23

,

koji ti je toliku srezao24

!”

Govori mu Milo{ Voinovi}:

„Sjedi, care, pak pij rujno vino,

ne brini se mojom kabanicom;

ako bude srce u junaku,

kabanica ne}e ni{ta smesti:

kojoj ovci svoje runo smeta,

on|e nije ni ovce ni runa!”

Pa on ode u poqe le|ansko.

Kada do|e do dobrijeh kowa,

on provodi svojega kula{a,

pa kula{u svome progovara:

„^ekaj mene u sedlo, kula{u!”

A on pro|e s one druge strane,

zaigra se preko poqa ravna

i presko~i tri kowa viteza

i na wima tri plamena ma~a,

ustavi se na svojem kula{u;

pa on uze tri kowa viteza,

odvede ih srpskom car-Stjepanu.

Malo vreme zatim postajalo,

al’ povika sa grada Latin~e:

„Hajde sada, care Srbqanine,

pod najvi{u kulu u Le|anu,

na kuli je kopqe udareno,

na kopqu je od zlata jabuka:

ti strijeqaj kroz prsten jabuku!”

Milo{ vi{e ne {}e ni ~ekati,

ve} on pita cara ~estitoga:

„Je l’ slobodno, care gospodine,

da strijeqam kroz prsten jabuku?”

„Jest slobodno, moj ro|eni sinko!”

Ode Milo{ pod bijelu kulu,

zape strjelu za zlatnu tetivu,

ustrijeli kroz prsten jabuku,

pak je uze u bijele ruke,

odnese je caru ~estitome.

Lijepo ga care obdario.

Malo vreme zatim postajalo,

al’ povika sa grada Latin~e:

„Eto, care, pod bijelom kulom

izi{la su dva kraqeva sina,

izveli su tri l’jepe |evojke,

tri |evojke, sve tri jednolike,

i na wima ruho jednoliko:

idi poznaj koje je Roksanda;

ako li se koje druge ma{i{,

ne}e{ izi}’ ni iznijet’ glave,

a kamoli izvesti |evojke!”

Kad je care r’je~i razumio,

On doziva Todora vezira25

:

„Idi, slugo, te poznaj |evojku!”

Todor mu se pravo kunija{e:

„Nijesam je, care, ni vi|eo,

jer su mi je po mraku izveli,

kada sam je ja prstenovao”.

Car s’ udari rukom po koqenu:

„Jao mene do Boga miloga!

Nadmudrismo i nadjuna~ismo,

pak nam osta cura na sramotu!”

25

vezir

– doglavnik

Izvorno

23

terzija

– kroja~

24

srezati

– skrojiti

Izvorno

152

Kad to za~u Milo{ Vojinovi},

on otide caru ~estitome:

„Je l’ slobodno, care gospodine,

da ja poznam Roksandu |evojku?”

„Jest slobodno, moje drago d’jete,

al’ je jadno u te pouzdawe:

kako }e{ ti poznati |evojku,

kad je nigda ni vi|eo nisi?”

Al’ govori Milo{ Vojinovi}:

„Ne brini se, care gospodine!

Kad ja bijah u [ari planini

kod ovaca dvanaest hiqada,

za no} bude po trista jawaca;

ja sam svako po ovci poznav’o;

Roksandu }u po bra}i poznati”.

Veli wemu srpski car – Stjepane:

„Idi, idi, moje drago d’jete!

Ako Bog da, te pozna{ Roksandu,

da}u tebe zemqu Skenderiju26

u dr`avu za `ivota tvoga.”

Ode Milo{ niz poqe {iroko.

Kada do|e |e stoje |evojke,

zbaci s glave bugarsku {ubaru,

skide s le|a bugar-kabanicu

(zasija se skerlet27

i kadifa,

zasja{e se toke28

na prsima

i zla}ene kov~e29

na nogama:

sinu Milo{ u poqu zelenu

kao jarko iza gore sunce!)

pak je prostre po zelenoj travi,

prosu po woj burme i prstewe,

sitan biser i drago kamewe;

tad’ izvadi ma~a zelenoga,

pa govori trima |evojkama:

„Koja je tu Roksanda |evojka,

nek savije skute i rukave,

neka kupi burme i prstewe,

sitan biser i drago kamewe;

ako li se koja druga ma{i,

vjera moja tako mi pomogla,

osje}’ }u joj ruke do lakata!”

Kad to ~u{e tri l’jepe |evojke,

obje krajwe sredwu pogleda{e,

a Roksanda u zelenu travu;

savi skute i svil’ne rukave,

pak pokupi burme i prstewe,

sitan biser i drago kamewe;

a |evojke dvije pobjego{e.

Ali Milo{ ute}’ im ne dade,

ve}e obje uvati za ruke,

sve tri vodi pred cara Stjepana;

caru dade Roksandu |evojku,

i dade mu jednu uz Roksandu,

a tre}u je sebe ustavio.

Car Milo{a me|u o~i qubi,

al’ jo{ ne zna tko je i otkud je.

Izvorno

26

Skenderija

– zemqa oko

Skadra

27

skerlet

– crvena ~o-

ha, kadifa,

ili neka dru-

ga skupocena

tkanina

28

toke

– plo~ice od

zlata ili sre-

bra na prsima

29

kov~e

– kop~e

Izvorno

153

� Mnoge epske narodne pesme govore o `enidbi poznatih istorijskih li~nosti. Tako je i u ovoj

pesmi koja govori o `enidbi cara Du{ana. Kakva juna~ka dela mora da ispuni car ili wegov

zamenik da bi odveo devojku? Navedi zajedni~ka mesta ve}ine pesama koje se bave ovom temom!

� Zajedni~ki, internacionalni motivi svojstveni su i pesmi „@enidba Du{anova”. [ta ~ini

uspon i kulminaciju wene radwe?

� Car mora da re{i zadatke koje pred wega postavqaju Latini. Navedi ih. Kako ih Milo{ re-

{ava?

� Izreke su ~esto u funkciji si`ejnog razvoja. Izdvoj ih i bli`e odredi wihovu ulogu.

� Kako je profilisan epski lik Milo{a Vojinovi}a? [ta je glavna mana carevog lika?

� Kako narodni pesnik slika Latine? [ta se mo`e nau~iti iz ove pesme?

RAZGOVOR O PESMI

154

155

SADR@AJ

I

NEBESKA REKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Jovan Du~i}: Poqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Stevan Rai~kovi}: Bajka o livadi i skakavcima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Desanka Maksimovi}: Poko{ena livada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Krstivoje Ili}: Leptir i ru`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Stevan Rai~kovi}: Leto na visoravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Danilo Ki{: De~ak i pas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Mihail Qermontov: Jesen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Grozdana Oluji}: Nebeska reka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Vojislav Ili}: Zimsko jutro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Ivo Andri}: Mostovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Vila zida grad (narodna lirska pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Vilina gora (narodna bajka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

II

DOMOVINA – TO SU SVI NA[I SNOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Vasko Popa: Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Lav Nikolajevi~ Tolstoj: Devoj~ica i kr~ag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Branko Radi~evi}: \a~ki rastanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Vuk Stef. Karaxi}: @itije Ajduk-Veqka Petrovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Du{an Vasiqev: Domovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Miodrag Pavlovi}: Zora u Kareji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Jovan Jovanovi} Zmaj: Pesma o pesmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Branko ]opi}: Ba{ta sqezove boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Dobrica Eri}: Va{ar u Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Sveti Savo (narodna epska pesma). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Ma~kova `enidba (narodna pri~a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

III

KROZ VASIONU I VEKOVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

@il Vern: Nestali kontinent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Zagonetke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Nikola Tesla:

Be`i~ni predajnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Bespilotne lete}e ma{ine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Branko Miqkovi}: Pesma o cvetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

Veselin ^ajkanovi}:

Sunce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

Milovan Danojli}: Najve}a zagonetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Milutin Milankovi}: Kroz vasionu i vekove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Pavle Sofri} Ni{evqanin: Glavnije biqe u narodnom verovawu . . . . . . . . . . . . 72

Ru`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Dub. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Bosiqak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Lipa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

156

Poslovice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

Danijel Defo: Robinson Kruso . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

IV

MOJ OTAC TRAMVAJ VOZI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Miroslav Anti}: [a{ava pesma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Tiodor Rosi}: Soko i vrapci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Branko V. Radi~evi}:

Kad mati mesi medewake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

Kad otac bije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Stevan Sremac: ^i~a Jordan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Boris Pasternak: Prvi sneg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Ivan Cankar: Desetica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Aleksandar Vu~o: Moj otac tramvaj vozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Branislav Nu{i}: Hajduci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Uro{ i Mrwav~evi}i (epska narodna pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Milovan Gli{i}: Prva brazda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

V

SMEH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Du{an Radovi}: Kapetan Xon Piplfoks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Imam ku}u (narodna lirska pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Mi{ poseja proju (narodna lirska pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

Mark Tven: Tom Sojer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

Enciklopedije i ~asopisi za decu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

Mamuti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

Ma~ka ribolovac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

Istine i zablude o gusarima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

Branislav Petrovi}: I re~e veverici veverac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Ero s onoga svijeta (narodna pri~a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

Vuk Milatovi}: Cvr~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

Branislav Nu{i}: Kirija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Krepao kotao (narodna pri~a). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

VI

DEVOJKA CARA NADMUDRILA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Svetislav Mandi}: An|eo iz Mile{eve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

Qubi{a \oki}: Biber~e. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Obredne narodne kalendarske pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Gustav [vab: Pri~e iz klasi~ne starine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

Prometej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

Sizif . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

Tantal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

Vojevao Beli Vide (narodna lirska pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Djevojka cara nadmudrila (narodna novela). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

@enidba Du{anova (narodna epska pesma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

157

Vuk Milatovi}

Tiodor Rosi}

^AROBNA ^ITANKA

~itanka za peti razred osnovne {kole

Izdava~

SRPSKA [KOLA, Beograd, Nu{i}eva 6

Za izdava~a

Nenad Jerosimi}

Urednik

prof. dr Tiodor Rosi}

Ilustracije

Rade Markovi}

Grafi~ka oprema

Sa{a Stefanovi}

Korektura

Spomenka Tripkovi}

Priprema za {tampu

Negativ, Beograd

[tampa

Merlin co, Vaqevo

Tira` 5000

Beograd, 2010.