Obeležavanje 1. marta,  Svetskog dana civilne zaštite, ustanovljeno je 1990. godine odlukom Generalne skupštine Međunarodne organizacije civilne zaštite (ICDO) sa ciljem da se skrene pažnja široj javnosti na vitalni značaj civilne zaštite i razvijanja svesti o značaju pripremljenosti za preventivne i samozaštitne mere i postupke u slučaju elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih nesreća i opasnosti.

Prema međunarodnim standardima, civilna zaštita predstavlja organizovan odgovor države na opasnosti koje ugrožavaju stanovništvo, materijalna dobra i životnu sredinu. Ona predstavlja celovit sistem i najširi oblik organizovanja, pripremanja i učešća stanovništva u humanitarnim aktivnostima i zadacima zaštite i spasavanja.

Civilna zaštita u Republici Srbiji, posle više od dve decenije ponovo dobija na značaju i intenzivno se radi na njenom jačanju. Usled čestih pojava vanrednih situacija,  država prepoznaje značaj i ulogu civilne zaštite za uspostavljanje pravovremenog i efikasanog odgovora na sve izazove i opasnosti.

U Sektoru za vanredne situacije civilnoj zaštiti se poklanja velika pažnja. Sektor je nosilac izrade Nacionalne procene ugroženosti i Nacionalnog plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama u okviru kojeg se planiraju, organizuju i realizuju sve mere i zadaci civilne zaštite kao što su: evakuacija, sklanjanje, zbrinjavanje, prva pomoć i medicinska pomoć, RHB zaštita, zaštita od požara, spasavanje od poplava, na vodi i pod vodom, asanacija i poslovi uništavanja neeksplodiranih ubojnih sredstava. U toku je formiranje specijalizovanih jedinica civilne zaštite, koje će biti dobro opremljene i obučene za najsloženije poslove zaštite i spasavanja. Civilna zaštita se organizuje i planira i na nivou jedinica lokalne samouprave, organa državne uprave i privrednih društava. U toku je proces formiranja jedinica civilne zaštite opšte namene i poverenika civilne zaštite po naseljenim mestima u svim gradovima i opštinama.

Nesreće i katastrofe se mogu dogoditi svuda i u svakom momentu. Iskustvo proteklih godina pokazuje da se broj katastrofa širom sveta povećava i da je broj ljudskih žrtava sve veći kao i materijalna šteta izazvana njima. Pred civilnom zaštitom kao i pred celokupnim sistemom zaštite i spasavanja u Republici Srbiji, stoje novi izazovi, rizici i pretnje koje donose vanredne situacije, a kojima ona adekvatno treba da odgovori u budućnosti. To zahteva reformu postojećih i formiranje novih operativnijih struktura civilne zaštite.

Slika 1, Međunarodni simbol civilne zaštite

1

Civilna zaštita podrška snagama za vanredne situacije

Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić izjavio je danas da će sistem Civilne zaštite koji se ponovo uspostavlja od ove godine biti podrška postojećim snagama Sektora za vanredne situacije.1

Marić je u izjavi novinarima prilikom obeležavanja Svetskog dana civilne zaštite podsetio da je više od 20 godina kako se urušila civilna zaštita u Republici Srbiji i naznačio da ovo sada predstavlja plod dvogodišnjeg posla koji se naizgled ne vidi.

On je objasnio da su uz pomoć Ministarstva odbrane uspeli da preko vojnih odseka pozive upute na više od 11.000 adresa i da je odziv iznad 90 odsto.

"Ubeđen sam da će ove godine prvih 700 pripadnika Civilne zaštite pokazati da smo u stanju da ponovo uspostavimo taj sistem koji će biti podrška postojećim snagama sektora za vanredne situacije. Dakle ove godine 700 i nadam se svake naredne godine mnogo više do cifre do 9.000, a možda i 10.000 pripadnika Civilne zaštite u budućnosti", precizirao je Marić.

On je naveo da su to mladi ljudi koji su završili vojni rok, prošli obuku i imaju novu uniformu, da će se angažovati u 11 kategorija i 11 timova i da je to "ono što je podrška našim snagama koje nisu mnogobrojne".

Marić je najavio i da će 1.400 ljudi proći obuku u toku ove godine od kojih će 700 biti u uniformi.

"Onog momenta kada završe obuku i dobiju uniformu postaju deo postojećih snaga zaštite i spasavanja u Republici Srbiji. U krajnjoj liniji očekujem da ti ljudi pošalju u svojoj sredini poruku da je lepo pomagati drugima", podvukao je Marić

1 http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/civilna-zastita-podrska-snagama-za-vanredne-situacije_374425.html

2

Počinje obuka rezervista civilne zaštiteUpućeni pozivi onima koji su vojni rok služili bez oružja i imaju raspored u civilnoj

zaštiti. – Osniva se aktivna rezerva 2

Zimska i letnja uniforma

Polovinom maja počeće prva obuka pripadnika specijalizovanih jedinica civilne zaštite, a pozivi će obveznicima biti prosleđeni preko Ministarstva odbrane. Time će, praktično, početi proces obnove ove službe u Srbiji.

– Na obuku će se pozivati pre svega oni koji su vojni rok služili bez oružja, odnosno „civilno” kako je to tada popularno nazivano. Oni su tokom služenja vojnog roka već prošli kroz odgovarajuću obuku i svi su dobili raspored u rezervi Civilne zaštite. Ne bih želeo da bude nesporazuma, nije u pitanju nikakva mobilizacija, ni vojna vežba, već obuka za humanitarne zadatke u slučaju potrebe – ističe Bratislav Rančić, načelnik Uprave za civilnu zaštitu u Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije.

2 http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pocinje-obuka-rezervista-civilne-zastite.sr.html

3

Ova služba, koja je do pre nekoliko godina bila u nadležnosti Ministarstva odbrane, tokom velike reforme sistema za vanredne situacije prešla je u nadležnost MUP-a Srbije. Sada je došlo vreme za osposobljavanje jedinica civilne zaštite, koje bi se u slučaju potrebe mogle angažovati kao dodatna podrška profesionalnim vatrogasno-spasilačkim jedinicama.

– Mi sada obučavamo specijalizovane jedinice civilne zaštite. Ove godine u planu je obuka 1.400 pripadnika civilne zaštite, a na kraju tog procesa specijalizovane jedinice civilne zaštite trebalo bi da imaju više od 11.000 pripadnika širom Srbije. Postoje i jedinice civilne zaštite opšte namene, ali je njihovo organizovanje nadležnost lokalnih samouprava – objašnjava Rančić.

Rezervisti civilne zaštite, koji će se pozivati na ovu obuku, a koji su zaposleni, imaju pravo na nadoknadu troškova zbog umanjenog ličnog dohotka za period proveden na obuci, kao i pokrivene troškove prevoza.

– Nedavno je usvojen Pravilnik o uniformi i oznakama civilne zaštite, oznakama funkcija, specijalnosti i ličnoj karti pripadnika civilne zaštite. Posle mnogo godina civilna zaštita biće prepoznatljiva po modernim uniformama – kaže Rančić.

Početkom ove godine usvojen je i Pravilnik o obučavanju, nastavnim planovima, programima i normativima nastavnih sredstava i opreme za obučavanje pripadnika civilne zaštite, čime su stvoreni preduslovi za početak obuke.

Prve će se obučavati specijalističke jedinice za zaštitu od požara i to one u Kruševcu i Valjevu. Rezervisti civilne zaštite iz tih gradova proći će kroz petodnevnu obuku, od 13. do 17. maja, a zatim će se obuke sprovoditi širom Srbije i to svake sedmice za po dve jedinice.

Kada je reč o specijalističkim jedinicama civilne zaštite, predviđeno je obučavanje 27 jedinica za zaštitu od požara, odnosno pri svim područnim upravama Sektora za vanredne situacije MUP-a. Obučiće se i devet jedinica za spasavanje iz ruševina i to u Užicu, Šapcu, Kikindi, Zaječaru, Vranju, Novom Pazaru, Pirotu, Valjevu i Sremskoj Mitrovici. Beograd i Sombor imaće jedinice za spasavanje na vodi, a Čačak i Prokuplje imaće jedinice za pružanje prve medicinske pomoći. Predviđeno je obučavanje jedinice za spasavanje na nepristupačnim terenima u Valjevu, a jedinice za radiološko-hemijsko-biološku zaštitu u Kruševcu.

– U planu je osnivanje aktivne rezerve civilne zaštite. U tim jedinicama biće angažovano oko 500 ljudi. To bi bio angažman na osnovu ugovora. Pripadnici ovih jedinica trebalo bi da dobijaju stalnu mesečnu nadoknadu, s tim što bi u slučaju potrebe morali da se odazovu na poziv uz mogućnost angažovanja širom Srbije. U ove jedinice primićemo najbolje pripadnike iz specijalizovanih jedinica, sa čijim obučavanjem krećemo, naravno ako to oni budu želeli – kaže Rančić.      

4

Civilna zaštita predstavlja organizovani odgovor države na različite vrste opasnosti koje ugrožavaju ljude, životinje, imovinu, kulturna dobra, životnu sredinu itd. Ona se organizuje, sprovodi i priprema u mirnodopskim i ratnim uslovima. Civilna zaštita obuhvata planiranje (organizovanje) i sprovođenje mera i aktivnosti, njihov nadzor i finansiranje, obučavanje i osposobljavanje ljudstva, međunarodnu saradnju itd. Mere i aktivnosti civilne zaštite imaju za cilj zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda geološkog i meteorološkog karaktera (zemljotresi, odroni, klizišta, jaki vetrovi, grad, magla, suša, mećava), tehničko-tehnoloških katastrofa (jonizujuće zračenje, hemijska kontaminacija, požari, saobraćajne nesreće, nesreće na radu), posledica terorističkih napada, ratnih i drugih velikih nesreća. Sve ovo se sprovodi u skladu sa nacionalnim i međunarodnim zakonima, načelima humanitarnog prava i ratifikovanim konvencijama i deklaracijama.

Zadaci

Osnovni zadaci sistema civilne zaštite su:

programiranje i planiranje mera i aktivnosti za spasavanje i zaštitu, upozorenje na nesreće,

zaštita,

pomoć,

rehabilitacija,

organizovanje, opremanje i osposobljavanje za zaštitu i spasavanje jedinica civilne zaštite, državnih organa, firmi i drugih subjekata,

saradnja sa drugim državama u pružanju neophodne pomoći.

Mere

Primer evakuacije helikopterom

Mere civilne zaštite su:

5

uzbunjivanje, evakuacija,

sklanjanje ljudi, životinja i imovine,

zbrinjavanje povređenih i ugroženih lica,

zaštita od zračenja, hemijskih i bioloških zagađenja,

zaštita od poplava, na vodi i pod vodom,

zaštita od požara i eksplozija,

zaštita od neeksplodiranih ubojitih sredstava (kao što su bombe i granate),

prva medicinska pomoć,

asanacija terena,

očuvanje raznih dobara od opšteg interesa,

uspostavljanje svih službi od javnog interesa itd.

Mesto i uloga civilne zaštite u vanrednim situacijama

Iako pojmovna distinkcija ili razlikovanje pretnji predstavlja pre svega, teorijski izazov, o tome se odvde govori u načelimanormativne prakse. To znači da se operiše sa pojmovima koji obeležavaju sadržaje primenjene u zakonskim i podzakonskim aktima koji se odnose na različite nivoe - od strategijskih do operativnih i taktičkih nivoa razrade dokumenta od civilne zaštite. pojmovi su prihvaćeni bez teorijske i kritičke rasprave o njima, polazeći od pretpostavke da oni dovoljno jasno omogućavaju da se prepoznaju i ujednačavaju subjekti, metode, mere, radnje, aktivnosti, kao i da se jednoznačno razumeju svi mogući oblici ugrožavanja, ljudskog zdravlja, života, materijalanih i drugih vrednosti.

Ugrožavanje ljudi, materijalnih vrednosti, životinjskog i biljnog sveta, te životne sredine u celini, posmatra se kroz tri grupacije:

prirodne ili elementarne nepogode; tehničko-tehnološki akcidenti ili nesreće; i društvene negativne aktivnosti ili delovanja.

Prirodne - elementarne nepogode

Pod prirodnim ili elementarnim nepogodama podrazumevaju se nastanak ili pojava događaja hidrometeorološkog, geološkog ili biološkog porekla, prouzrokovanih delovanjem prirodnih sila, na čiju pojavu ljudski faktor najčešće utiče (sem kad su u pitanju nuklearne i druge probe koje doprinose pojavi određene vrste prirodnih poremećaja), kao što su zemljotres, poplava, bujica, oluja, jače padavine, električno pražnjenjenje, grad suša, odronjavanje i klizanje zemljišta, te druge prirodne pojave većih razmera i sl. Sve navedeno može da ugrozi zdravlje i život ljudi ili

6

da prouzrokuje veće obime nepogoda, nesreća i opasnosti po bezbednosti ljudi, materijalnih dobara i drugih vrednosti, kao i ugrožavanje životne sredine.

Prirodne i veštačke nesreće i katastrofe

Pod prirodnim i veštačkim katastrofama podrazumevaju se svaka prirodna ili tehničko - tehnološka nesreća ili događaj koji na teritoriji Republike Srbije - veličinom, inteziztetom i neočekivanošću - ugrozi zdravlje i život većeg broja ljudi, materijalnih dobara, životnu sredinu i druge vrednosti.takvim se smatraju i one situacije u kojima bilo koji od navedenih događaja prouzrrokuje veće ljudske žrtve ili materijalne štete kojima se ljudi ne mogu suptotstaviti ili ih sprečiti.

Pod veštačkim nesrećama, nastalim zbog ljudskog delovanja, podrazumevaju se sve ljudske aktivnosti koje su dovele do nastanka tehničko-tehnoloških udesa, ratnog stanja i kriminalno-terorističkog delovanja. Te aktivnosti su uzrok mnogobrojnih opasnosti većih razmera po zdravlje i život ljudi, životinja i drugih živih bića, kao i štete po materijalne i druge vrednosti na prostoru Republike Srbije.

Pod nesrećama se podrazumevaju akcidenti prouzrokovani iznenadnim delovanjem prirodnih sila, tehničko-tehnološkim ili drugim faktorima koji ugrožavaju zdravlje i život ljudi i životinja, a istovremeno izazivaju štete na materijalnim i drugim dobrima i oštećuju životnu sredinu.

Tehničko-tehnološke nesreće i katastrofe

Pod tehničko-tehnološkom nesrećom podrazumevaju se akcidenti koji su izmakli ljudskoj kontroli pri upravljanju određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju sredstava i materija. Takve nesreće i njihove posledice ugrožavaju bezbednost ljudi, matrijalnih dobara i životne sredine u celini.

U tehničko-tehnološke nesreće spadaju i udesi nastali u saobraćaju koji izazivaju štetne posledice po ljudske živote i materijalne vrednosti, kao i životnu sredinu.

Upravljanje ljudskim resursima u vanrednim situacijama

U vanrednim situacijam upravljanje ljudskim resursima i potencijalimavreše subjekti najvišeg nivoa rukovođenja. Kad je u pitanju rukovođenje i upravljanje ljudskim resursima za vreme vanrednih situacija tu ulogu ostvaruju najviši nivoi vlasti u svim subjektima zaduženim za spasavanje ugroženih. Najviši nivo državne vlasti su vlada, ministarstva, direkcije i drugi državni organi koji upravljaju strukturama i ljudskim resursima koji su organizovani i određeni da izvršavaju svoje zadatke iz oblasti zakoju su zaduženi. Štabovi, komande, komadanti i vođe iz državnih struktura i lokalnih samouprava upravljaju ljudskim resursima i drugim kapacitetima koji su angažovani na zaštiti i spasavanju svega što je ugroženo u vreme vanredne situacije.

Kada su u pitanju javna i društvena preduzeća i ustanove koji su angažovani za rad u vanrednim situacijama i uslovima, kao i na zaštiti i spasavanju, njihovim resursima i

7

kapacitetima upravlja top menažer. što se tiče privatnog sektora, njihovim resursima upravljaju vlasnici i menadžment koji rukovodi preduzećma, agencijama i drugim subjektima u tom sektoru.

Mesto i uloga civilne zaštite u sistemu bezbednosti

Civilna zaštita po mestu, ulozi i kao strategijska komponenta pripada odbrambeno-bezbednosnom sistemu naše zemlje i namenjena je za zaštitu i spasavanje ljudi, drugih živih bića i svih drugih vrednosti Republike Srbije. Civilna zaštita u organizovanom društvu deluje u miru, vanrednim situacijama, na privremeno zaposednutoj teritoriji i ratnim uslovima.

Strategijski osmišljena, organizovana, opremljna i osposobljena za delovanje u svim prilikama, njena uloga i značaj se ogledaju u pružanju pomoći, spasavanju, evakuaciji i zbrinjavanju ugroženih, povređenih, obolelih, zarobljenih i lica sa psihičkim stresom, kao i zbrinjavanju poginulih i asanaciji terena od nastalih posledica. istovremeno civilna zaštita vrši obuku i pripremanje stanovništva za samozaštitu i spasavanje, kao i pružanju pomoći ugroženima u njihovoj sredini.

Organizacija civilne zaštite

Savremeni svet sa sobom donosi opasnosti i nove pretnje, kojima su ugroženi ljudi, državno uređenje, materijalne i druge vrednosti. zato je društvo prinuđeno da se organizuje, pripremajući jedinice i službe za zaštitu i spasavanje od svih oblika opasnosti i pretnji. Zbog pretnji se nameću složena pravila u organizaciji, opremanju i zadacima koji se stavljaju pred civilnu zaštitu i službe zaštite i spasavanja. na sve oblike pretnji i ugrožavanja civilna zaštita i profesionalni timovi moraju odgovoriti, kako u složenim uslovima i brojnim izazovima tako i u mirnodopskim stanjima.

Pravila organizovanja i delovanja civilne zaštite propisana su i uređena međunarodnim pravom i nacionalnim zakonskim regulativama, što podrazumeva i zakonska dokumenta u Republici Srbije.

Zakonskim i podzakonskim dokumentima propisana su i uređena pravila organizovanja, edukovanja, opremanja i upotreba jedinica civilne zaštite i službi za zaštitu i spasavanje na zaštiti, evakuaciji i spasavanju ljudi i njihovih materijalnih dobara i drugih zajedničkih vrednosti.3

Odlukom i planovima državnih subjekata u Republici Srbiji predviđene su izmene i reorganizacija civilne zaštite sa namerom stvaranja efikasnijih sistema i samostalnog delovanja službi za zaštitu i spasavanje kako bi se izbegla globalna i preobimna administracija, koja je troma i neefikasna u novim, savremenim i komplikovanim uslovima u svetu i našem okruženju.4

U planiranim i zacrtanom osavremenjavanju zaštite, spasavanjem i funkcionisanja timova zaštite i spasavanja u novim i savremenim uslovima predviđeni su sledeći elementi sistema civilne zaštite:

lična i uzajamna zaštita;

mere i zadaci civilne zaštite;

3 Službeni glasnik Republike Srbije, br. 116/2007.4 Ljubo Pejanović, Bezbednost i vanredne situacije, Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad, 2011, str129.

8

jedinice civilne zaštite;

osmatranje, obaveštavanje i uzbunjivanje;

rukovođenje civilnom zašttitom;

organizovanje, opremanje i osposobljavanje za zaštitu i spasavanje;

specijalizovani timovi za zaštitu i spasavanje.

Mere liče i uzajamne zaštite

Lična i uzajamna zaštita podrazumeva i obuhvata mere, postupke i aktivnosti za neposrednu ličnu i uzajamni zaštitu i spasavanje građana u kućama, stanovima, poslovnim i stambenim zgradama, kao i u drugim prostorima u kojima su ugroženi.

Civilna zaštita preduzima odgovarajuće mere zaštite i spasavanja, koje odgovaraju najvećem broju ugroženih lica, životinja i spasavanju materijalnih, kulturnih i drugih vrednosti, kao i zaštiti životne sredine. Iste mere preduzimaju i jedinice ili timovi za zaštitu i spasavanje, kao elitniji, efikasniji i profesionalni organizovaniji od jedinica civilne zaštite.

Jedinice civilne zaštite

Jedinice civilne zaštite predstavljaju najširi oblik organizovanja zaštitei spasavanja ugroženih ljudi i materijalnih vrednosti. Zakon predviđa popunjavanje ovih jednica na radnoobaveznoj osnovi, a obaveznici su sva sposobna lica i organizovana preduzeća i ustanove.

Službe za osmatranje i obaveštavanje

Službe i centri za osmatranje i obaveštavanje, kao profesionalni timovi u lokalnoj samoupravi, preduzimaju mere osmatranja i obaveštenja građana, državnih organa i drugih subjekata na svojoj teritoriji. Cilj obaveštenja je blagovremeno upozoravanje na pojavu mogućih pretnji i opasnosti, kao mobilizaciju, kako bi se na vreme izvršila zaštita i spasavanje.

Rukovođenje civilnom zaštitom

Rukovođenje civilnom zaštitom na nivou države vrše timovi i štabovi civilne zaštite Republike Srbije. Na nivou regija i gradova to čine gradski štabovi, dok su na opštinskom nivou za rukovođenje zaduženi štabovi opština ili lokalna samouprava, a u nekim uslovima i krizni štabovi. Štabove formiraju nadležna ministarstva na nivou Republike, a na ostalim nivoima regije, gradovi i lokalne samouprave. Štabovi civiilne zaštite rukovode jedinicama civilne zaštite na svojoj teritoriji i u okviru svojih nadležnosti.

Procene ugroženosti i poveredljivosti

9

Ministarsvo odbrane i policije, te subjekti civilen zaštite kao stručni specijalizovani državni organi, prilikom planiranja upotrebe civilne zaštite izrađuju procenu ugroženosti i povredljivosti prostora na kome su nastali neki od oblika ugrožavanja stanovništva i materijalnih vrednosti. stoga se štabovima i jedinicama civilne zaštite prezentuje rezultati ugroženosti i povredljivosti na prostoru na kome se mobiliše civilna zaštita.

Prilikom izrade procene ugroženosti i povredljivosto od ratnih dejstava, tehničko-tehnoloških udesa i nastanka elemantarnih nepogoda vrši se pojedinačna analiza ugroženosti svakog prostora na kome se planira upotreba cvilne zaštite. procenom se analiziraju i procenjuju stanja i karakteristike urbane sredine, seoskih naselja, prigradskih naselja i puteva kojima treba da prođu jedinice civilne zaštite.

2.1 Prirodne - elementarne nepogode 4

2.2 Prirodne i veštačke nesreće i katastrofe4

2.3 Tehničko-tehnološke nesreće i katastrofe5

2.4 Upravljanje ljudskim resursima u vanrednim situacijama5

3. Mesto i uloga civilne zaštite u sistemu bezbednosti5

3.1 Organizacija civilne zaštite6

3.2 Mere liče i uzajamne zaštite7

3.3 Jedinice civilne zaštite7

3.4 Službe za osmatranje i obaveštavanje7

3.5 Rukovođenje civilnom zaštitom7

3.6 Procene ugroženosti i poveredljivosti7

4. Izjava načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije8

5. Izjava načelnika Uprave za civilnu zaštitu u Sektoru za vanredne situacije9

6. Zaključak

10

11