Classis MammaliaSisari poseduju niz adaptacija koje im omogu veoma uspešno prilagođavanje kopnenom načinu života, mada su neki akvatične životinje (npr. delfin, kit). Pripadnici klase Mammalia imaju neke morfološke karakteristike koje postoje samo kod njih – pre svega mlečne žlezde koje su dobro razvijene samo kod ženki i po kojima se čitava klasa dobila naziv. Za njih je takođe karakteristično prisustvo znojnih i lojnih žlezda. Jedna od najupadljivijih osobina sisara predstavlja i dlakavi telesni pokrivač. Veoma značajna odlika koja postoji samo kod sisara je heterodontizam - visoka diferenciranost zuba koja omogućava "podelu rada". Zubi su podeljeni u sledeće grupe: sekutići (incisivi), očnjaci (canini), prekutnjaci (praemolares) i kutnjaci (molares). Ovakvo diferenciranje zubnog sistema omogućilo je najrazličitije načine ishrane, kao i intenzivnije korišćenje hrane.Zahvaljujući tome oni su se prilagodili na različite uslove života i evoluirali su u raznim pravcima. Samo kod sisara postoji dijafragma koja se nalazi između grudne i trbušne duplje. Za razliku od ptica, kod sisara postoji levi aortin luk. Eritrociti sisara nemaju jedro, sa izuzetkom familije kamila kod kojih postoje eritrociti sa jedrom. Prisustvo Henlejeve petlje u bubregu, takođe, je karakteristično samo za sisare. U unutrašnjem uhu sisara postoje tri slušne koščice: čekić (maleus), nakovanj (incus) i uzengija (stapes), za razliku od amfiba, reptila i ptica gde postoji samo jedna. Sisari imaju veoma razvijene hemisfere velikog mozga i kompleksno ponašanje. Čula sisara su dobro razvijena. Od svih kičmenjaka, sisari imaju najbolje razvijeno čulo ukusa.Celokupna telesna organizacija sisara stoji na višem nivou u odnosu na ostale kičmenjake. Oni su i u pogledu svoga razvića najviše evoluirali. Kod njih se embrion razvija u telu majke. Sisari poseduju sve embrionalne zavoje koji postoje i kod drugih Amniota, ali je kod njih došlo do obrazovanja placente čime je omogućena ishrana na račun tela majke. Sisari su tokom evolucije nastali iz jedne grupe izumrlih gmizavaca. Prvobitni sisari polagali su jaja, kao što je to i danas slučaj kod "najprimitivnijih" sisara (Monotremata).Sisari koji se pri kretanju oslanjaju na podlogu celim stopalom nazivaju se plantigradi, kao npr. Ursidae - medvedi, Mustelidae - kune, tvorovi i vidre, Procyonidae - rakuni. Oni koji gaze samo prstima (npr. Felidae - mačke) označeni su kao digitigradi. Maksimalno izdizanje šake i stopala iznad podloge postoji kod tzv. unguligrada (npr. Equidae - konji).Classis Mammalia obuhvata tri podklase: Prototheria, Metatheria i Eutheria.

Subclassis Prototheria - obuhvata najstarije sisarske predstavnike koji potiču još iz mezozoika i imaju mnoge osobine svojih reptilskih predaka. Njihova telesna organizacija je vrlo primitivna, po čemu su i dobile naziv Prototheria ili primitivne životinje. Za razliku od svih ostalih sisara ove životinje legu jaja, slična jajima ptica i gmizavaca. Jedini recentni red ove podklase je Monotremata koji je dobio naziv po tome što se izvodni kanali ekskrecionih i polnih organa izlivaju u završetak creva i zajedno obrazuju kloaku, kroz koju izlaze i jaja zaštićena ljuskom (grč. monos - jedan, trema - otvor). Ženski polni organi slični su onima kod ptica

- materica i vagina nisu još odvojene jedna od druge, a samo levi jajnik i levi jajovod dobro su razvijeni i funkcionalni. Mlečne žlezde su vrlo primitivne i bez bradavica. To su, zapravo, jako uvećane, modifikovane znojne žlezde koje svoj gust sekret izlivaju u dlakin mešak. Ove žlezde leže u preponskom delu tela ženke. Telesna temperatura je dosta niska i nije konstantna kao kod ostalih sisara. Ona osciluje u granicama od 26 - 34°C, a za vreme zimskog sna pada znatno niže što, takođe, potseća na njihove reptilske srodnike. Ova grupa obuhvata svega tri najniža i najprimitivnija predstavnika među današnjim sisarima, koji nastanjuju samo Australiju, Tasmaniju i Novu Gvineju. To su: - Ornithorhynchus anatinus - kljunar, najpoznatiji predstavnik ovih primitivnih sisara. Dostiže dužinu od oko pola metra. Ima spljošten rep kao u dabra dugačak oko 15 cm. Telo je pokriveno gustom dlakom. Kljunar na nogama ima po pet prstiju spojenih opnama što mu omogućava da dobro pliva i roni. Prsti se završavaju jakim kandžama, koje omogućavaju kopanje zemlje. Ima kljun sličan onom kod patke. Kljun je širok i nazubljen, te omogućava hvatanje i zadržavanje ljigavih životinja u vodi. Zube nema, ali se njihovi začeci javljaju u embriogenezi i kasnije nestaju.- Echidna aculeata (=Tachyglossus aculeatus) - mravinji jež ili kratkonosa ehidna - ima telo pokriveno gustim bodljama, njušku izvučenu u vidu cevi koja se završava uzanim usnim otvorom. Nema zube. Ima dugačak crvolik i lepljiv jezik kojim hvata mrave i termite. Ima snažne kandže za raskopavanje mravnjaka. Ženka po pravilu polaže jedno jaje, koje svojim ustima prenosi u kožnu kesu na preponama, gde se zatim izleže mladunče.- Proechidna bruyni (=Zaglossus bruyni) - dugonosa ehidna. Ima manje bodlji I po tri prsta sa snažnim kandžama na dobro razvijenim nogama. Bodlje ovih ježeva su kao i kod običnih ježeva ograničene samo na gornju površinu tela, dok je trbušna strana zaštićena dlakama kao i kod ostalih sisara.

Subclassis Metatheria (Marsupialia) - Torbari. Glavna odlika ovih životinja jeste par koštanih nastavaka na preponjačama (Ossa marsupii) između kojih se kod ženki nalazi razapeta kožna duplikatura - torba (marsupium) u kojoj se kod većine nalaze polja mlečnih žlezda, po pravilu jedan ili dva para. Nasuprot kljunarima, torbari rađaju žive mlade, ali su oni jako sitni i bespomoćni, te ih majka uzima svojim usnama i stavlja u kožnu torbu, gde nastavljaju razviće, dok potpuno ne odrastu. U samom početku mladunče obuhvata sisu ustima i sraste sa njom, a majka mu posebnim mišićima sama ubrizgava mleko u usta. Grkljan je uzdignut gore i oslanja se na unutrašnje nosne otvore i choanae, tako da mladučne može neprestano da diše i za vreme sisanja. Ženke imaju dve materice i dve vagine. U vezi sa tim, muški polni organ je obično rastavljen i sastoji se iz dve zasebne polovine.Torbari uglavnom nastanjuju Australijsku zoogeografsku oblast (Australija, Tasmanija, Nova Gvineja), ali ih ima u Južnoj Americi, odakle su prodrli u Srednju i Severnu Ameriku. U ranijoj geološkoj istoriji torbari su bili široko raspostranjeni, ali su ih kasnije potisnuli placentalni sisari.Ordo Polyprodontia - torbari mesožderi koji imaju potpuno zubalo sa velikim brojem zuba, sa snažnim šiljastim očnjacima i kutnjacima koji su

snabdeveni oštrim grbicama. Ovoj grupi pripadaju najopasnije zveri među torbarima, koje žive u Australijskoj oblasti: Thylacinus cynocephalus - torbarski vuk i Sarcophilus satanicus (=Sarcophilus harrisii) - torbarski đavo iz Tasmanije, Dasyurus viverinus – torbarska kuna, Notoryctes typhlops - torbarska krtica, Myrmecobius fasciatus – torbarski mravojed. U Južnoj Americi živi Didelphis virginiana - američki oposum.Ordo Diprodontia - torbari koji se hrane isključivo biljnom hranom pa su im i zubi diferencirani prema načinu ishrane. U gornjoj vilici imaju 1-3 sekutića sa svake strane, a u donjoj vilici ukupno dva sekutića. Očnjaci ne postoje ili su vrlo slabo razvijeni, kutnjaci nose po dve ili četiri tupe grbice pogodne za mlevenje biljne hrane. Najpoznatiji predstavnici ove grupe su kenguri - najveći torbari današnjeg doba. Prednji udovi su im vrlo slabo razvijeni, dok su zadnje noge i rep vrlo snažni i služe za kretanje u skokovima. Veliki kengur - Macropus rufus dostiže u sedećem stavu visinu do dva metra, a jednim skokom pređe 6 do 10 metara. Ovom redu pripadaju i Vombatus ursinus - vombat, Phascolarctos cinereus - torbarski medved ili koala, Petaurus sciureus - torbarska veverica i drugi.

Subclassis Eutheria (Placentalia) - placentalni sisari. Ovoj grupi pripada ogromna većina svih današnjih sisara. Glavna karakteristika svih Placentalia jeste posedovanje posteljice ili placente. Ženke imaju jednu vaginu, a kod većine su i materice delimično ili sasvim srasle. Rađaju sasvim razvijene mladunce. Embrioni ovih životinja ostaju dugo u telu majke, gde još od početka stupaju u intimnu vezu sa sa sluzokožom materice, preko koje dobijaju hranu iz tela majke. Placenta nastaje srastanjem horiona i sluzokože materice.Ordo Insectivora (bubojedi) - najprimitivniji placentalni sisari. Prednji deo glave ovih malih životinja izvučen je u dugačku šiljastu njušku, na čijem vrhu leže mali nosni otvori. Imaju oštre konične zube pogodne za hranjenje insektima i njihovim larvama. Kratke plantigradne noge bubojeda imaju po pet prstiju koji se završavaju jakim kandžama što im omogućava kopanje zemlje u cilju nalaženja hrane. Najpoznatiji predstavnici su: Talpa europaea - evroazijska krtica, Erinaceus europaeus – evroazijski jež, Sorex araneus - šumska rovčica.Ordo Chiroptera (ljiljci, slepi miševi) - Ljiljci su jedini sisari koji mogu da lete. Za letenje im služi tanka kožna duplikatura (patagium) razapeta između tela, prednjih i zadnjih udova i repa. I prednje i zadnje noge imaju po pet prstiju. Izuzev prvog prsta na prednjim udovima ostala četiri su jako izdužena i do vrhova spojena kožicom za letenje, koja dalje zahvata zadnje udove do korena stopala i rep skoro do vrha. Naziv Chiroptera u prevodu znači rukokrilci (grč. cheir - ruka, šaka, pteron - krilo), jer su prednji udovi glavni pokretači organa za letenje. Patagium sadrži jako razgranatu mrežu živaca i vrlo je osetljiv prema dodiru i vazdušnom pritisku. U vezi sa letenjem kod ovih sisara su snažno razvijeni grudni mišići, grudna kost je vrlo jaka i sadrži uzdužni koštani greben (Crista cterni). Ključnjače su takođe vrlo dobro razvijene, a skelet uopšte vrlo lak, slično kao kod ptica. Kod ovih noćnih životinja čulo vida je zakržljalo, ali zato imaju neobično razvijeno čulo sluha i čulo dodira. Za vreme letenja stalno ispuštaju

ultrazvučne glasove, koje čovek ne čuje. Ovi zvuci se odbijaju od čvrstih tela i dopiru do radarskih organa na ušima ovih životinja, koje se na taj način orijentišu i u potpunom mraku. U našoj zemlji žive Plecotus auritus - dugouhi ljiljak, Vespertilio murinus - običan slepi miš i drugi dok u Srednjoj i Južnoj Americi žive vampiri (npr. Desmodus rotundus) koji žive parazitski I sišu krv čoveka i životinja klase sisara .Ordo Primates (majmuni) - Ovom redu pripadaju polumajmuni (subordo Prosimiae), pravi majmuni, ljudoliki majmuni i ljudi (subordo Anthropoidea). U sistemu organa Primata mozak je nesrazmerno evoluirao i dostigao neuporedivo viši stepen razvoja nego kod ostalih životinjskih grupa. Snažno razvijen veliki mozak je jako izvijugan i naboran i prepokriva sve ostale delove mozga. Imaju plantigradna stopala. I prednji i zadnji udovi imaju po pet prstiju čiji su vrhovi zaštićeni širokim pljosnatim noktima. Kod svih primata prvi prst ili palac na prednjim, a kod nekih čak i na zadnjim ekstremitetima, suprotstavlja se ostalim prstima, što im omogućava hvatanje predmeta. Očne duplje svih primata odvojene su od slepoočnih udubljenja jednom koštanom pregradom, dok kod ostalih sisara ove dve jame stoje u otvorenoj vezi. Ženka ima samo jedan par mlečnih žlezda koje leže na grudima i rađa po pravilu samo jedno mladunče.Subordo Prosimiae - polumajmuni malog rasta, sa dugačkim repom. Ove noćne životinje imaju vrlo krupne oči i žive pretežno na drveću. Endemični polumajmuni Madagaskara su lemuri: Lemur catta, Lemur varius, Indri indri i Daubentonia (=Chyromys) madagascariensis zvani aj - aj ili prstaš, najveći među današnjim lemurima. Za Afriku i tropsku Aziju karakteristična je familija Lorisidae - lori, npr. Loris tardigradus - vitki lori. Na Sundskim i Filipinskim ostrvima žive polumajmuni objedinjeni u endemičnu familiju Tarsiidae. Najpoznatija vrsta je Tarsius spectrum - avet.Subordo Anthropoidea obuhvata prave majmune, ljudolike majmune i ljude koji su razvrstani u tri superfamilije:Superfamilia Platyrrhini (=Ceboidea) - širokonosi majmuni. Žive u Južnoj Americi i naseljavaju prvenstveno oblast tropskih šuma. Česti su: Cebus capucinus - belogrli kapucin Alouatta (=Mycetes) seniculus - crveni drekavac, Callithrix jacchus - marmozet i Ateles paniscus - crni pauk majmun.Superfamilia Catarrhini (=Cercopithecoidea) - uskonosi majmuni. Naseljavaju Afriku i južnu Aziju. Ovoj grupi pripada većina današnjih majmuna, koji žive na zemlji i oslanjaju se na sve četiri noge. U zapadnoj Africi žive Cercopithecus diana – dijana zamorac i Mandrillus sphinks - mandril, u istočnoj Africi Papio hamadryas – grivasti pavijan, dok Macaca rhesus i Macaca nigra žive u Južnoj Aziji i na Sundskim ostrvima.Superfamilia Hominoidea - ljudoliki majmuni i ljudi. Giboni su objedinjeni u familiju Hylobatidae i odlikuju se jako izduženim prednjim udovima pomoću kojih spretno pužu po drveću tropskih šuma. Nemaju rep. Postoji nekoliko vrsta koje naseljavaju jugoistočnu Aziju i Sundska ostrva, npr. Hylobates lar - beloruki gibon i Hylobates (=Symphalangus) syndactylus - sijamang. Familiju Pongidae čine majmuni koji su prema celokupnoj telesnoj organizaciji vrlo slični čoveku. Oni idu uspravno na dve noge, gazeći celim stopalom i oslanjajući se pri hodu na savijene prste prednjih udova, koji su znatno duži od zadnjih. Rep im je potpuno zakržljao

kao i kod čoveka i sadrži samo nekoliko rudimentnih pršljenova. Prema građi mozga i umnim sposobnostima ovi majmuni daleko prevazilaze sve ostale životinje i u tom pogledu, takođe, stoje najbliže čoveku. Danas je ova porodica zastupljena sa svega tri vrste pri čemu gorila - Gorilla gorilla i šimpanza - Pan troglodytes žive u Africi a orangutan - Pongo pygmaeus - na Borneu i Sumatri. U familju Hominidae spada čovek i njegovi direktni preci, tačnije ova porodica je danas zastupljena samo jednim rodom sa jednom jedinom vrstom, a to je Homo sapiens - čovek.Ordo Edentata (krezubice) - sisari vrlo primitivne telesne organizacije, što se naročito ogleda u građi mozga i polnih organa. Zubi su im redukovani, a neki od njih su sasvim bez zuba pa su zato dobili naziv Edentata (lat. dens, dentis - zub). Prsti ovih životinja snabdeveni su snažnim srpolikim kandžama, koje nekima služe za prikačivanje na granama, a drugima za kopanje zemlje ili raskopavanje mravinjaka i termitskih gnezda. Pošto žive isključivo u Južnoj Americi, krezubice predstavljaju endemičnu i autohtonu grupu životinja Južne Amerike. Ovaj red ima tri familije:Familia Bradypodidae - lenjivci (grč. bradys - spor, pos, podos - noga), ima poznatog predstavnika Bradypus tridactylus - troprsti lenjivac, koji ima tri prsta sa snažnim kandžama kojima je okačen za granu tako da visi leđima okrenut dole. Kreće se vrlo sporo, a na zemlji je sasvim bespomoćan.Familia Myrmecophagidae - mravojedi (grč. myrmex, myrmekos - mrav, phagein - jesti), životinje čije je telo obraslo gustom dlakom, a glava je jako izvučena napred I sadrži uzan usni otvor, kroz koji se izvlači dugačak lepljiv jezik zmijolikog izgleda. Zubi kod mravojeda ne postoje. Najveći mravojed je Myrmecophaga tridactyla.Familia Dasypodidae - oklopnici, nazvani tako zbog snažno razvijenog kožnog skeleta u obliku koštanih ploča u krznu međusobno spojenih u čvrst oklop. Na spoljašnjoj strani koštanih ploča nalaze se rožne ploče epidermalnog porekla. Imaju veliki broj zuba (čak do sto). Prsti snabdeveni kandžama tako da mogu izuzetno brzo i vešto da se zakopaju u zemlju. Najpoznatija vrsta je Dasypus novemcinctus koji naseljava predele od Paragvaja do Teksasa.Ordo Rodentia (glodari) - najobimniji red sisara. Glavnu karakterističnu odliku u telesnoj organizaciji glodara predstavljeju njihovi zubi, koji su naročito diferencirani odgovaraju specijalnom načinu ishrane ovih životinja. Sa svake strane u gornjoj i donjoj vilici imaju po jedan sekutić, dakle ukupno četiri zuba - dva dole i dva gore. Oštrim ivicama ovih zuba glođu i stružu čvrste biljne produkte, pa su stoga ovi zubi i dobili naziv glodnjaci, a cela grupa životinja nazvana je glodarima. Sekutići ili glodnjaci nemaju koren i rastu tokom čitavog života. Zubi rastu pri osnovi, a istovremeno se pri vrhu stružu i troše glodanjem tako da stalno održavaju uglavnom istu dužinu. Očnjaci kod glodara ne postoje, pa se između sekutića i kutnjaka nalazi širok prostor bez zuba, označen kao diastema. Kutnjaci glodara pogodni su za mlevenje tvrde biljne hrane. U vezi sa načinom ishrane i mišići žvakači su vrlo snažno razvijeni. Glodari naseljavaju sve kopnene oblasti Zemljine površine, a naknadno su preneti i na kopno Australije, gde su se, takođe, neverovatno brzo raširili i namnožili. Naglom širenju i razmnožavanju ovih životinja naročito doprinose sledeće odlike: 1) glodari vrlo brzo postaju polno zreli i pare se;

2) vrlo su plodni i rađaju znatan broj mladunaca; 3) većinom se razmnozavaju nekoliko puta godišnje. Kod nas su rasprostranjene vrste Sciurus vulgaris - veverica, Citellus citellus - tekunica, Cricetus cricetus - hrčak, Spalax leucodon - slepo kuče, Glis glis - veliki puh i posebno česti: Mus musculus - kućni miš, Apodemus sylvaticus - šumski miš, Rattus norvegicus - sivi pacov i Rattus rattus - crni pacov. Fiber zibethicus (Ondatra zibethicus) - bizamski pacov prenet je 1906. godene iz Amerike u Evropu, gde se ubrzo jako namnožio, i danas je veoma rasprostranjen i u našoj zemlji. Najveći glodar Evrope Castor fiber - dabar, danas živi samo u severnom delu Evrope i u Sibiru, a od 2003 godune reintrodukovan u reku Zasavicu u Srbiji. U mediteranskoj oblasti Evrope i Afrike živi Hystrix cristata - bodljikavo prase. Najveći današnji glodari žive u Južnoj Americi, pri čemu je Hydrochoerus capybara - kapibara ili vodena svinja na prvom mestu po težini (do 50 kg). Južnoamerički glodari su i Dolichotis patagonum - mara i Cavia porcelus - divlje zamorče ili morsko prase, od koga je dobijena pitoma ili domaća forma Cavia cobaya koja se često koristi kao eksperimentalna životinja, zatim Myocastor coipus - nutrija i Chinchilla lanigera - činčila. U polarnim predelima Evrope i Azije živi leming - Lemmus lemmus za koga su karakteristične masovne emigracije u kojima ogroman broj individua napušta prethodno stanište i u potrazi za hranom prelazi velika rastojanja.Ordo Lagomorpha - Ovoj grupi pripadaju zec i njegovi srodnici (grč. lagos - zec). U gornjoj vilici imaju pored jednog para glodnjaka, sa desne i leve strane, još po jedan mali zub - paraglodnjak, što u svemu sačinjava četiri sekutića. Po toj osobini ova grupa životinja je dobila naziv Duplicidentata (lat. duplex - udvojen, dens, dentis - zub) Sekutići su celom površinom pokriveni gleđu, a kutnjaci su bez korena. Red Lagomorpha obuhvata mali broj vrsta koje su objedinjene u svega dve familije. Lepus europaeus - poljski zec, Lepus timidus - polarni ili beli zec i Oryctolagus cuniculus - kunić spadaju u familiju Leporidae, a vrste roda Ochotona u familiju Ochotonidae.Ordo Carnivora (zveri) - predstavljen je grabljivim životinjama koje se hrane skoro isključivo mesom drugih životinja, prvenstveno sisara i ptica, pa im je cela telesna organizacija prilagođena prema načinu života. To su većinom brze, okretne, lukave divlje životinje sa dobro razvijenim čulima pri čemu je naročito osetljivo čulo vida, čulo sluha I čulo mirisa. Ove životinja imaju snažne vilice sa jakim i oštrim zubima među kojima se naročito ističu dugački i šiljasti očnjaci. Kutnjaci sa šiljastim grbicama prilagođeni su za kidanje i mlevenje sirovog mesa. Poslednji premolar u gornjoj i prvi molar u donjoj vilici znatno su veći i jači od svih ostalih kutnjaka i nazivaju se razdirači (Dentes lacerantes). Ovi zubi imaju najvažniju ulogu pri kidanju mesa na telu žrtve i predstavljaju jednu od najkarakterističnijih morfoloških odlika Carnivora. Mišići žvakači su izuzetno dobro razvijeni. Prsti snažnih muskuloznih nogu završavaju se jakim, oštrim kukasto povijenim kandžama. U vezi sa načinom života hemisfere velikog mozga su vrlo dobro razvijene, tako da su psihičke osobine zverova jako izražene. Za ove životinje karakteristično je i svetljenje očiju, koje je naročito izraženo kod mačaka. Ovo svetljenje izaziva jedan sloj ćelija u sudovnjači oka označen kao Tapetum lucidum. Ćelije ovog sloja sadrže guanin I jako odbijaju svetlost. Muški kopulacioni

organ sadrži kod mnogih zverova jednu duguljastu kost, Os penis ili Os priapi, koja omogućava lakše uvlačenje penisa u telo ženke pri oplođenju. Zveri imaju dvorogu matericu (Uterus bicornis) i zonalnu posteljicu (Placenta zonaria). Ženke ovih životinja obično rađaju veći broj mladunaca, pa im je i broj mlečnih žlezda relativno veliki (3 - 5 para, izuzetno 6 - 7 para).Familia Viveridae - vivere ili cibetke, najprimitivniji predstavnici recentnih mesoždera. Žive u Africi, južnoj Aziji i na jugu Evrope. Na Madagaskaru Viveridae su jedini predstavnici zverova, a najveći među njima je Cryptoprocta ferox - fosa. U Južnoj Aziji živi Viverra zibetha - cibetka, u severnoj Africi Herpestes ichneumon – običan egipatski mungos, a u Mediteranskoj oblasti Genetta genetta - mediteranska cibetka.Familia Hyaenidae - sa predstavnicima: Hyaena striata (H. hyaena)- prugasta hijena koja živi u severnoj Africi i jugozapadnoj Aziji, i Crocutta crocutta – pegava hijena iz Afrike. Hijene se hrane pretežno leševima uginulih životinja, ali su spremne i za lov, naročito, na mladunčad gnua i drugih papkara.Familia Felidae - mačke, najprezentativniji predstavnici zverova, kod kojih su morfološki karakteri grabljivaca najtipičnije izraženi. Među čulima je naročito osetljivo čulo vida, dobro je razvijeno i čulo sluha, dok je čulo mirisa vrlo slabo razvijeno. Prsti su im snabdeveni snažnim, oštrim, kukastim kandžama, koje se, (izuzev kod geparda), pri hodu uvlače unutra, pri čemu se treća falanga sa kandžom podigne gore. Poznate su: Felis domestica - domaća mačka, Felis sylvestris - evropska divlja mačka, Felis leo (Panthera leo) - lav, koji živi u Africi, Arabiji i jednom delu Indije. Felis onca (Panthera onca) - jaguar i Felis concolor - puma ili kuguar su južnoamerički predstavnici mačaka, a žive i u Severnoj Americi. Najkrvoločnija zver današnjeg doba je tigar - Panthera tigris koji naseljava južnu i srednju Aziju sve do Sibira, dok Panthera pardus - leopard ili panter živi u Africi i južnoj Aziji. Lynx lynx - ris, zastupljen samo mestimično u Evropi i Severnoj Aziji. Acinonyx jubatus - gepard koji osim neuvlačljivih kandži ima i još neke karakteristike pasa.Familia Canidae - psi, zverovi srednjeg rasta. Prsti su im snabdeveni jakim tupim kandžama koje ne mogu da se uvuku unutra. Domaći pas - Canis familiaris je prva životinja koju je čovek pripitomio. ©iroko rasprostranjena vrsta u Evropi je vuk – Canis lupus. U Severnoj Americi živi prerijski vuk ili kojot - Canis latrans, dok šakal – Canis aureus naseljava jugoistočnu Evropu, Aziju i severnu Afriku. Canis dingo - dingo, divlji pas živi samo u Australiji. Od lisica poznate su Vulpes vulpes - obična lisica i Alopex lagopus - polarna lisica.Familia Ursidae - medvedi, najkrupniji mesožderi današnjeg doba. Imaju po pet prstiju na plantigradnim stopalima, a kandže su dugačke ali tupe. Imaju vrlo mali rep. Nemaju slepo crevo. Slično kunama i psima, medvedi takođe, imaju kost u muškom kopulacionom organu, Os penis ili Os priapi. Kod nas živi mrki medved - Ursus arctos, rasprostranjen u Evropi i severnoj Aziji. Najveći međi današnjim medvedima Thalassarctos maritimus - beli medved, živi na krajnjem severu. U Severnoj Americi žive crni medved (baribal) - Ursus americanus i sivi medved (grizli) - Ursus horriblis.

Familia Mustelidae - kune. Kod nas su česte: Martes martes - kuna zlatica, Mustela nivalis - lasica, Lutra lutra - vidra, Meles meles - jazavac, Mustela putorius - tvor.Familia Procyonidae - rakuni ili enoti. Životinje slične medvedima, imaju plantigradno stopalo, nemaju slepo crevo, ali su malog rasta i rep im je veoma dug. U Aziji žive Ailurus fulgens - mali panda i Ailuropoda melanoleuca - veliki panda. U Severnoj Americi najpoznatiji je Procyon lotor - američki rakun.Ordo Pinnipedia (perajari) - morski mesožderi, prilagođeni na život u vodenoj sredini. Telo je oblika torpeda, a udovi su im jako skraćeni i sadrže po pet prstiju spojenih opnama za plivanje, te imaju oblik peraja pogodnih za kretanje kroz vodu. Hrane se uglavnom ribom. Predstavnici: Phoca vitulina - tuljan ili morski lav, Phoca caspica - kaspijska foka, Phoca sibirica - sibirska foka, Odobenus rosmarus - morž.Ordo Cetacea (kitovi) - vodeni sisari, koji osim nekih izuzetaka žive u moru. Prednji udovi kitova su pretvoreni u peraja, koja su pokretljiva samo u ramenom zglobu, dok su zadnji udovi sasvim zakržljali i sadrže samo rudimente karličnog pojasa. Telo im se završava snažnim repnim perajem. Kod kitova ne postoje kožne žlezde i dlake, te im je koža sasvim gola. Ispod kože nalazi se debeo sloj slanine, koji je kod velikih kitova debljine do pola metra i kao odličan izolator čuva telesnu toplotu i smanjuje specifičnu težinu tela. Kod velikih kitova ukupna količina sala iznosi oko 50 tona, a srce težinu od 600 - 700 kg. Od čula samo su oči normalno razvijene (mada su male u odnosu na telo), a sva ostala čula su zakržljala. Podredu kitova zubana (Subordo Odontoceti) pripadaju delfin - Delphinus delphis i Orcinus orca, a najveći među zubanima je pot ili kašelot - Physeter macrocephalus, kod nas poznat kao ulješura. Drugi podred čine kitovi pločani (Subordo Mystacoceti). Ovom podredu pripada najveći među današnjim kitovima, plavi kit - Balaenoptera musculus koji živi u severnim delovima Atlantskog i Velikog okeana. Dostiže dužinu do 35 metara i predstavlja najveću životinju na Zemlji.Ordo Proboscidea surlaši - najkrupnije kopnene životinje na Zemlji. Karakteristični organi ovih glomaznih i tromih životinja su muskulozna surla, kljove I velike široke uši. Surla predstavlja transformisanu gornju usnu sa nosom i dostiže dužinu od preko jednog metra. Na vrhu surle leže nosni otvori, a nosne duplje su celom dužinom surle rastavljene. Pomoću surle slonovi uzimaju hranu, vodu, dišu i brane se od neprijatelja. Kljove predstavljaju jako izdužene i zaobljene sekutiće gornje vilice. Svaki od ovih ogromnih zuba može da dostigne dužinu od 2 do 3 metra i težinu do 50 kg. Red surlaša ima samo dve recentne vrste: Elephas maximus - indijski slon i Loxodonta africana - afrički slon.Ordo Perissodactyla (kopitari) - životinje čija je evolucija tekla u pravcu redukcije prstiju, tako da danas pripadnici ove grupe imaju neparne prste, jedan ili tri, obložene snažnim rožnim navlakama ili kopitama (grč. perissos - neparan, dactylos - prst). Prvo je reduciran prvi prst, zatim peti, a najkasnije drugi i četvrti istovremeno. Srednji ili treći prst i na prednjim i na zadnjim nogama počeo se snažno razvijati i postepeno je primio na sebe svu težinu tela. Kopitari imaju unguligradne ekstremitete i oslanjaju se na podlogu samo vrhovima prstiju, dok su ostali delovi prednjih i zadnjih nogu uzdignuti iznad tla. Svi kopitari su biljožderi, sa vrlo dugačkim crevnim kanalom i jako razvijenim slepim crevom. Nemaju žučni mehur.

Familia Tapiridae - tapiri, danas su zastupljeni samo jednim rodom sa pet vrsta. Naseljavaju Indomalajsku oblast, npr. Tapirus indicus - indijski tapir, i Južnu Ameriku, Tapirus terrestris - brazilski tapir.Familia Rhinocerotidae - nosorozi, krupne i glomazne životinje, sa po tri prsta na oba para ekstremiteta. Koža im je jako debela i skoro sasvim bez dlaka. Spadaju u najkrupnije sisare današnjeg doba, sa težinom do dve tone. Nosorozi imaju jedan ili dva roga, koji leže odozgo na nosnim kostima i sastoje se isključivo iz rožne materije epidermalnog porekla. Kod dvorogih nosoroga rogovi leže jedan iza drugoga, pri čemu je prednji rog znatno veći, npr. kod afričkog nosoroga - Diceros bicornis. Jedan rog ima indijski nosorog - Rhinoceros unicornis.Familia Equidae - konji, zastupljeni najvećim brojem vrsta među današnjim kopitarima. Imaju samo po jedan snažno razvijen prst na nogama, treći ili srednji, obložen na vrhu kopitom. Cela građa ekstremiteta karakteriše konje kao brze trkače, izrazite stanovnike stepskih predela. Jedna od karakterističnih osobina Equida jeste i njihova griva, koja se sastoji iz dugačkih čekinja na gornjoj ivici vrata. Rep je, takođe, dugačak i kitnjast, a služi za odbranu od insekata. Ovoj porodici pripadaju zebre (npr. Equus zebra), zatim magarci (Equus arficanus - afrički magarac, Equus hemionus - azijski magarac) i konji. Svi domestifikovani konji pripadaju jednoj vrsti – Equus caballus koja je zastupljena mnogobrojnim rasama. Među divljim konjima ovoga roda održao se do danas samo Equus przewalskii - azijski divlji konj.Ordo Artiodactyla (papkari) - jedna od najbrojnijih grupa sisara. Glavnu karakterističnu osobinu ovih životinja sačinjavaju njihovi ekstremiteti, koji sadrže paran broj prstiju, dva ili četiri (grč. artios - paran, daktylos - prst). Vrhovi prstiju su obloženi snažnim rožnim navlakama ili papcima, po kojima se ove životinje nazivaju papkari. Treći i četvrti prst na oba para nogu kod svih papkara snažno su razvijeni i nose celu težinu tela, dok su drugi i peti prst zakržljali i pomereni nazad, a kod nekih su čak i sasvim iščezli. Prvi prst je kod svih potpuno redukovan i na prednjim i na zadnjim nogama. Papkari, slično kopitarima, dodiruju podlogu samo vrhovima prstiju.Ordo Artiodactyla deli se na tri podreda: Suina (Nonruminantia) – koji obuhvata omnivore papkare, nepreživare, Ruminantia - isključive biljojede, preživare i Tylopoda - koje imaju osobine i nepreživara i pravih preživara.Subordo Suina (Nonruminantia) - nepreživari, papkari koji nemaju rogove, hrane se raznovrsnom hranom koju ne preživaju, pa im je želudac mnogo jednostavniji nego kod preživara i sastoji se kod većine iz jednog dela (jednokomorni želudac). U vezi sa načinom ishrane crevni kanal je proporcionalno kraći nego kod preživara. Slepo crevo je dosta dobro razvijeno. Nepreživari su svrstani u tri familije:Familia Suidae - svinje: Sus scrofa - divlja svinja, Sus scrofa domestica - domaća svinja, koja predstavlja samo domestifikovanu formu divlje svinje i gaji se u mnogobrojnim rasama na celoj Zemlji.Familia Tayassuidae - pekari, sa poznatom vrstom Tayassu tajacu – ogrličasti pekar koji kao i druge vrste ove familije živi u Americi.Familia Hippopotamidae - kojoj pripada Hippopotamus amphibius - nilski konj koji živi u vodama Afrike i hrani se vodenim biljkama. Hranu ne preživa, ali mu se želudac sastoji iz tri odeljka.

Subordo Ruminantia - obuhvata isključive biljoždere, čiji su zubi i želudac naročito diferencirani prema specifičnom načinu ishrane. Želudac preživara je vrlo obiman i može da primi veliku količinu trave i lišća. Sastoji se iz četiri dela od kojih svaki ima svoju specifičnu funkciju: burag (pansen ili rumen), mrežavac ili kapulja (reticulum), listavac (omasus ili psalterium) i sirište (abomasus). Crevni kanal preživara je proporcionalno duži nego kod svih ostalih životinja i sadrži dobro razvijeno slepo crevo. Većina preživara ima rogove, koji predstavljaju parne koštane izraštaje na čeonim kostima. Kod šupljorogih preživara (Cavicornia ili Bovida) ove koštane tvorevine postaju zasebno van lobanje, tek kasnije srastu sa čeonim kostima i presvučene su snažnom rožnom navlakom, dok kod jelena (Cervida) predstavljaju jedre i uglavnom razgranate koštane izraštaje na čeonim kostima bez rožne navlake. Kod žirafe su rogovi vrlo mali i prevučeni kožom.Familia Tragulidae - jelenčići, ševroteni. Ova mala grupa životinja sa svega nekoliko recentnih vrsta ima veliki filetički značaj, jer te vrste predstavljaju preživele ostatke ili relikte oligocenskih predaka jelena. To su primitivni papkari malog rasta, veličine zeca, bez rogova, ali sa dobro razvijenim bočnim prstima, prvim i petim. Gornji očnjaci su kod mužjaka snažno razvijeni i štrče kao kljove. Listavac ne postoji ili je vrlo mali, te se želudac sastoji iz tri dela slično kao kod kamila. U Jugoistočnoj Aziji žive vrste roda Tragulus, među kojima je najpoznatiji Tragulus javanicus. U južnoj Africi postoji samo jedna vrsta, Hyaemoschus aquaticus.Familia Cervidae - jeleni, vitke i brze životinje. Mužjaci imaju razgranate rogove, koji predstavljaju jedre koštane izraštaje kožnog porekla na čeonim kostima. Rogovi se periodično obnavljaju svake godine. Tom prilikom se stari rogovi odbacuju i zatim rastu novi, koji po pravilu dobijaju po jedan ogranak više. Irvas - Rangifer tarandus je jedini jelen kod koga je i ženka rogata. Srndać - Capreolus capreolus, ima slabo razgranate rogove, većinom sa tri paroška, široko je rasprostranjena je u Evropi i Aziji. U Evropi i Maloj Aziji živi jelen - Cervus elaphus, u mediteranskoj oblasti lopatar - Dama dama . Najveći među današnjim jelenima, los - Alces alces živi u severnim predelima Evrope i Azije.Familia Giraffidae - žirafe, životinje sa dugim nogama i jako izduženim vratom. Imaju vrlo kratke rogove koji su pokriveni kožom. Danas postoje samo dve vrste ove familije: Giraffa camelopardalis - žirafa, u savanama istočne i srednje Afrike, i Okapia johanstoni - okapi, opisana tek 1900. godine u prašumama zapadne Afrike.Familia Antilocapridae - koju čini samo severnoamerička antilopa – Antilocapra americana koja ima jedan par rogova sa po jednim bočnim paroškom napred. Rogovi su prevučeni rožnim navlakama, koje odbacuju i obnavljaju svake godine. To je jedini predstavnik šupljorogih preživara koji menja rogove.Familia Bovidae (Cavicornia) - šupljorogi preživari. Najobimnija i vrstama najbogatija grupa papkara. Rogovi su im jednostavni, nisu razgranati i ne obnavljaju se. Sastoje se iz koštanih izraštaja na čeonim kostima (Os cornu), pokrivenih snažnim rožnim navlakama. I mužjaci i ženke imaju rogove. Familija Bovidae deli se na subfamilije:Subfamilia Bovinae - goveda. Ovoj grupi pripadaju najkrupniji preživari današnjeg doba. Domaće goveče - Bos taurus vodi poreklo od divlje vrste koja je iščezla. Pitomi (indijski) bivo - Bubalus bubalus, poreklom je iz

južne Azije. Bizoni su zastupljeni samo dvema vrstama: Bison bison - američki bizon i Bison bonasus - evropski bizon. U visokim planinskim oblastima srednje Azije živi jak - Bos mutus.Subfamilia Caprinae - koze i ovce. Ovoj potfamiliji pripadaju vrste roda Ovis. Najpoznatije su: Ovis aries - domaća ovca, Ovis canadensis - severnoamerička divlja ovca i Ovis musimon - muflon. Koze su zastupljene znatnim brojem vrsta: Capra hircus - domaća koza, Capra ibex - kozorog, Capra falconeri, Capra caucasica i druge. Takođe su značajne i Rupicapra rupicapra - divokoza, Saiga tatarica - sajga i Ovibos moschatus - mošusno goveče.Subordo Tylopoda - kamile i lame. Izdvajaju se kao poseban podred jer se se nalaze na prelazu između nepreživara i pravih preživara: nemaju rogove kao nepreživari, a imaju višekomorni želudac i zube kao preživari. Danas je ovaj podred zastupljen samo kamilama u južnoj Aziji i severnoj Africi i lamama u Južnoj Americi. Postoji samo jedna familija, Camelidae kojoj pripadaju: Camelus dromedarius - jednogrba kamila, Camelus bactrianus - dvogrba kamila, Lama glama - domaća lama i još neke vrste roda Lama.