Утицај климатских промена на ризик од поплаваИЗВЕШТАЈ

ОДГОВОРНО ЛИЦЕ: др Оливера Потић, Ивана Миљојковић"ЛИБЕЛА ХИДРОИНЖЕЊЕРИНГ" доо НИС

Директор: Љубинка МиљојковицНиш, мај 2012. година

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕКлиматске промене о којима се и даље много прича, изнад свега говори о негативнимпоследицама утицаја човечанства на климатски систем. Атмосфера је највише угроженаклиматским променама, јер се мења састав због неконтролисаног сагоревања фосилнихгорива. Повећана ефекат "стаклене баште" је довео до повећања глобалне средњетемпературе ваздуха од 0.3 oC до 0.6 oC у односу на период пре - индустријског периода, апоследња деценија прошлог века је најтоплија од кад мерење температуре постоји. Порасттемпературе узрокује топљење леда и доводи до пораста нивоа мора, док на земљи долази допомерања граница падавина и температурних режима. Постоје индиције да ће наставакљудског утицаја у 21. веку произвести драматичне утицаје на глобалну економију, друштво иживотну средину.

ПРОМЕНЕ У ФИЗИЧКОМ И БИЛОШКОМ СМИСЛУ 1970 - 2004

Слика 1.. Локације значајних промена у посматрању физичких система (снег, лед исмрзнуто тло, хидрологија и приморских процеси) и биолошким системима (земаљски,поморски и биолошки системи слатководни), приказани су заједно са површинскимпроменама температуре ваздуха у периоду 1970 - 2004. Подскуп од око 29.000 серијеподатака је изабран од око 80.000 података из 577 студија. Ово испуњава следећекритеријуме: (1) завршава 1990 или касније, (2) обухватајући период од најмање 20година, и (3) показује значајне промене у оба смера. Ови подаци су серија од око 75студија (од којих су 70 нова од треће процене) и садржи око 29.000 података, од којихоко 28.000 су из европских студија.

Екстремни догађајиПоред регистрованих промена у термичком режиму и режиму падавина у многимрегионима света регистроване су и промене у интензитету и учесталости појавеклиматских екстрема, као што су суше, поплаве, клизишта, ерозија земљишта, олујепраћене под тушем, снег и лавине, таласи, екстремно високе температуре, мраз, тешкекише кратког трајања, шумски пожари, услови за ширење епидемија и штеточина,узрокујући велике губитке и оштећења имовине.

Слика 2. Поређење посматраних континенталних и глобалних размера промена у температурина површини са резултатима симулација климатским моделима који користе природне иантропогене. Просеци посматрања приказани су у периоду 1906 до 2005 (црна линија)сплеткаре против центра деценије и у односу на одговарајући просек за 1901-1950. Линије суиспрекидана, где просторна покривеност је мања од 50%. Плави делови показују 5-95% опсегза 19 симулацијама од пет климатских модела који користе само природне због соларнеактивности и вулкани. Црвена осенченим бендови показују 5-95% опсег за 58 симулацијама из14 климатским моделима који користе и природне и антропогене стране.

КАРАКТЕРИСТИКЕ РЕКЕ НИШАВЕНишава улази у Србију 6 км узводно од Димитровграда. На том месту је широка 8-10 м идубоко 30 - 50 цм. Даље тече кроз композитну долину, састављену од неколико сливова који суповезани изворима. Ово су Пиротски басен, Сопот у дефилеу, Ђурђевпоље долина, Свети Отацје дефилеу, Беле Паланке у долини, Сићево је клисура и долина НИША. Пиротска долина је 14км дуга и 3 - 5 км широка. Нишава је каналисана кроз Пирот у дужини од 2 - 2.5 км и покривенакаменим плочама. Око корита су насипи који штите град од поплава које су конструисанераније. Бела Паланка, дужина (16 км), али два пута ужа од дела у Пироту. На овом месту река једо 60 м широка, и до 2 м дубока. У време високих вода, део долине у Белој Паланци је честопоплављен, иако су насипи подигнути поред корита.

Нишавски басен има континенталну климу са веома топлим и сувим летима и дугим и хладнимзимама. Температура и влажност су обрнуто пропорционални. Зими, када је температуранајнижа влажност ваздуха је највећа, а лети клима је најсувља.

Најниже температуре су у јануару и фебруару. Најниже температуре забележене су у Нишу уфебруару -21.6 ° Ц -25.5 ° Ц у Пироту, и -25.6 ° Ц у Димитровграду. Зимска температура паднејош ниже у планинским пределима. Последњи мразеви су у мају, али много ређе, док је у

априлу, стално. Ови касне мразеви представљају главну претњу за пољопривреднупроизводњу.

Најтоплији месеци су јул и август. Ниш - најтоплије и најниже температуре 19.4-26.5 °С,Димитровград је најхладнији и највиши са максималних температурама 17.4-23.8 ° С. У овиммесецима, влажност ваздуха варира у границама од 41-72 одсто у Нишу, и 48-77 % уДимитровграду. То је логично јер је релативна влажност ваздуха узроковано просечнетемпературе ваздуха и падавина. Када се висина повећава, смањује температура ваздуха иколичина падавина се повећава, што изазива повећање релативне влажности.Појаваприродних четинарске шуме на Старој планини на висинама преко 900 мнм се објашњаваповећаном влажношћу. Остали делови басена, које су заштићене од хладних ветрова северо-исток са Суве планине је масиван, а често и из других разлога, имају малу количину воде,седимента, тако да је у овим областима је мања релативна влажност ваздуха и четинарскешуме се не појављују.

Табела 3.1 приказује просечан месечни падавина на станицама у сливу Нишаве за период 1947-1961.Табела 3.1 Просечне месечне и годишње суме падавина

Метеоролошка станица

Месеци Година

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Димитровград 39.2 39.2 43.7 52.4 79.2 85.8 55.5 43.5 39.1 43.3 58.9 48.8 629

Дојкинци 71.2 74.3 52.6 80.4 108.0 108.8 80.3 61.0 60.4 59.1 89.6 77.6 917

Смиловци 47.0 50.4 45.2 49.3 76.0 84.3 57.6 49.3 44.9 45.3 66.9 51.9 668

Tемска 50.5 53.2 47.2 51.6 72.0 78.4 56.0 44.8 47.1 42.7 63.5 55.6 663

В. Лукања 58.1 48.1 51.0 58.5 78.5 88.5 64.6 45.6 51.0 43.6 68.5 64.3 720

Топли До 50.3 56.8 47.9 55.3 73.1 86.9 60.2 47.9 48.4 41.6 64.6 59.8 693

Ниш 38.6 38.3 39.8 51.6 64.5 63.4 43.3 41.8 41.0 40.0 57.8 51.6 571

Табела 3.2 приказује просечне месечне температуре ваздуха у сливу реке Нишаве за градовеДимитровград, Пирот и Ниш, где је приказано да је Ниш најтоплији јер је најнижи.Табела 3.2 Просечне месечне и годишње температуре ваздуха (за период од 1946 до 1991.).

Метеоролошка станица

Mесеци Година

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Димитровград

-1.1 0.8 4.8 10.1 14.6 17.8 19.8 19.5 15.8 10.4 5.4 1. 0 9.9

Ниш 0.1 2.3 6.7 12.1 16.8 20.0 22.0 21.5 17.8 12.0 6.9 2.2 11.7

Пирот -0.6 0.6 5.8 11.8 16.5 20.0 22.6 21.6 18.0 13.5 8.2 1.1 11.6

Табела 3.3 приказује просечан месечну и годишњу релативну влажност ваздуха за градове уНишу и Димитровграду, што потврђује односе надморске висине, падавина и релативнавлажност.Табела 3.3 Просечне вредности за месечни и годишњи Релативна влажност (%)

Метеоролошкестанице

Месеци Године

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Димитровград 80 77 70 66 70 71 67 65 69 73 79 81 72

Ниш 80 76 68 64 67 67 64 63 68 72 78 81 71

Месечна расподела падавина је неуједначена и може се видети из табеле 3.1 која количинападавина у периоду април-јун и од новембра до децембра на свим станицама је значајноповећан. Неке станице (области) су са повећаним количинама падавина у неким другимлетњим месецима, у зависности од терена, вегетације и проток ваздуха. У зимским месецимаминимални депозит је забележена на свим станицама. Постоји врло мало талог од јула досептембра, и ове количине се повећава у периоду од септембра до новембра, али мање него упролећним месецима.Међутим, може се посебно видети да су климатске промене изараженије у нашем подручју упоследњих неколико година. Ова промена у клими огледа се у чињеници да је последњихгодина Ниш постао најтоплији град у земљи са екстремним температурама преко 40 С.

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec year

TEMPERATURE ° C

Mean maximum 2,9 5,7 10,8 16,5 21,3 24,3 26,7 26,9 23,5 17,6 10,5 4,6 15,9

Mean minumum -4,8 -2,8 0,1 4,3 8,5 11,5 12,6 12,4 9,4 5,1 1,2 -2,6 4,6

Normal value -1,3 0,9 4,9 10,0 14,6 17,5 19,3 19,0 15,4 10,4 5,2 0,7 9,7

The absolute maximum 17,8 23,0 26,8 31,4 33,4 37,8 39,3 37,4 35,4 32,7 25,8 20,0 39,3

The absolute minimum -29,3 -22,3 -16,8 -5,5 -2,3 1,5 4,5 2,4 -3,5 -7,9 -17,0 -18,0 -29,3

Mean no. frosty days 25,5 19,3 14,2 3,2 0,2 0,0 0,0 0,0 0,3 4,0 11,4 20,9 99,0

Mean no. tropical days 0,0 0,0 0,0 0,1 0,7 2,4 7,2 8,7 2,3 0,1 0,0 0,0 21,5

RELATIVE HUMIDITY (%)

Average 79,4 76,5 69,9 65,9 69,0 70,8 66,7 65,9 69,2 72,4 78,5 81,5 72,1

The amount of sunshine

Average 76,2 92,9 137,0 170,8 225,2 251,3 302,6 287,5 226,9 173,4 97,5 63,0 2104,3

number of clear days 3,0 2,7 4,5 4,0 4,3 5,3 10,5 12,6 10,8 8,4 4,0 2,3 72,4

number of cloudy days 14,8 12,3 12,0 9,5 7,0 4,9 3,0 3,1 3,7 7,1 11,1 15,4 103,9

Participation (mm)

Mean monthly sum 42,2 40,5 46,5 51,1 74,9 87,1 60,7 44,1 38,9 39,1 61,4 49,0 635,5

Max. daily sum 40,8 47,9 40,8 46,4 41,5 44,8 91,8 39,3 36,8 49,1 33,9 38,4 91,8

Mean. no. days> = 0.1 13,6 12,5 12,6 13,1 13,7 14,1 9,7 8,2 7,5 8,0 11,0 13,8 137,8

Mean. no. days >= 10.0 mm0,9 0,8 1,3 1,2 2,5 2,9 1,8 1,4 1,4 1,2 2,1 1,2 18,7

Occurrence (number of days with ....)

snow 10,9 9,3 7,1 1,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,3 3,5 8,8 40,9

snow cover 18,2 12,6 6,3 0,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,2 4,9 12,9 55,4

mist 1,1 0,5 0,3 0,3 1,0 0,8 0,9 0,7 1,1 1,4 1,2 1,5 10,8

shower 0,0 0,0 0,0 0,3 0,7 0,6 0,2 0,1 0,1 0,1 0,0 0,0 2,1

ЗАКЉУЧАКАко се тај тренд настави, у будућности неће бити стални пораст просечне температуре.Стручњаци верују да постоји неколико сценарија за повећање глобалног загревања. Стручњаципроцењују да је веома лош сценарио пораст средње годишње температуре од 1,5 С, акатастрофално повећање средње годишње температуре од 1,5 до 5 С. Са становиштауправљања водама, те промене температуре ће изазвати значајне негативне изменехидролошког циклуса (смањење падавина у средњим падавинама, погоршање просторне ивременске варијације) која би се манифестовала у повећањем варијација површинских иподземних вода, суша ће имати интензивније и дуже трајање, са просечним годишњимпадавинама мањим од 650 мм. Такође, због погоршања просторне и временске варијацијепадавин она ће довести до интензивирања процеса ерозије тла и честе појаве катастрофалнихпоплава.