DINGIS-KAN

VUK IZ RAVNICE

Sa engleskog prevela

Magdalena Relji

Naslov originala

Conn Iggulden

Wolf Of The Planes

Mojoj brai, Donu, Dejvidu i Halu

Ne valja da bude mnogo vladara.

Neka bude samo jedan - jedan kralj. - Homer, Ilijada

PROLOG

Sneg zaslepljujue veje dok mongolski strelci opkoljavaju tatarske konjanike. Svaki jaha kolenima upravlja svojim konjem, stojei na uzengijama kako bi jedno za drugim ispaljivao kopljita sa ubitanom preciznou. Prostranom dolinom odjekuju kopita galopirajuih konja, nadjaavajui zavijanje vetra i krike ranjenih. Tatari ne mogu da izbegnu sigurnu smrt koja im preti sa oba krila. Njihovi konji su na izmaku snaga, iz nozdrva im prska krvava pena.

Sa visoravni utosive stene, uukan u svoje krzno, Jesugej posmatra bitku. Vetar mu nemilice iba kou na mestima koja su upila zatitni sloj ovjeg loja. Ali on to niim ne pokazuje. S vremenom se saiveo s tom neprijatnou i vie nije ni siguran u to da li je osea. Za njega je to samo jo jedna ivotna injenica, poput ratnika koji jau na njegovu zapovest ili neprijatelja koje treba ubiti.

Tatarima ne manjka hrabrosti, uprkos preziru koji gaji prema njima. Jesugej vidi kako

savladavaju mladog konjanika i uje njegov krik u vetru. Tatari nose metalne oklope na kojima im Jesugej zavidi i za kojima udi. Kratkom komandom, njihov voa spreava jahae da se rasture i Jesugej koristi trenutak da i sam krene u napad. Momentalno reaguje i njegov arban,

devetorica najboljih ratnika iz njegovog plemena, braa po krvi i sluge po zavetu. Svaki od njih zasluio je svoj dragoceni oklop od kuvane koe sa ugraviranom figurom mladog vuka u skoku.

Jeste li spremni, brao moja?, uzvikuje Jesugej, oseajui na sebi njihove poglede. Jedna od kobila uzbueno njiti, mamei kikot njegovog prvog ratnika, Iluka. Ubiemo ih za tebe, malena, apue on, milujui joj ui. Jesugej zariva pete i lakim kasom ih vodi prema rasplamsaloj bici u snegu. Sa uzvisine

mogu da vide itavu duinu kojom brie vetar. Jesugej zadivljeno mrmlja sebi u bradu, posmatrajui kako nebeski otac obavija siune ratnike svojim belim, ledenim pokrovom.

Konjanici prelaze u galop ne menjajui formaciju, veto procenjujui razdaljinu izmeu sebe kao to to oduvek ine. Naueni su kako da najbolje izbace neprijatelja iz sedla i ostave ga da se smrzne u ravnici.

Jesugejev arban ulee u sredite borbe, dopirui brzo do voe koji se uzdigao pre samo nekoliko trenutaka. Ukoliko ga ostave u ivotu, mogao bi da postane voa celom svom plemenu. Jesugej se smeka dok njegov konj gazi neprijatelje pred sobom. Ne danas.

Razbijaju zaelje tatarskih ratnika u trenutku kada nalete na novu pretnju. Jesugej se jednom rukom pridrava za grivu svog konja, dok drugom seje smrt u samo jednom preciznom udarcu. Dvaput odbija da preduboko zarije seivo svog oca jer bi tako mogao da ga izgubi. Umesto toga, svojim konjem rui neprijateljske ratnike, sabijajui ih u zemlju utabanu snegom. Kada protutnji i stigne do najgueg vora tatarskog otpora, zna da ga njegova devetorka u stopu prati, titei svog kana kao to im nalae zavet nasleen roenjem. Jesugej ita njihovo prisustvo u oima tatarskog voe koje unezvereno preleu preko njihovih lica. Utom postaje svestan leeva oko sebe, ukoenih i izbodenih strelama. Napad je uspeno razbijen.

Jesugej zaintrigirano posmatra kako se mladi Tatarin propinje na svojim uzengijama,

drei svoj dugi crveni ma uperen u njega. U oima mu ne vidi strah, samo bes i razoaranje. Tatarinu su dani odbrojani i on to zna. Meutim, ova surova lekcija e ostati zamrznuta zajedno s leevima na zemlji. Naravno, Jesugej zna da e tatarska plemena iz nje izvui mudru pouku. S prvim proleem, pronai e potamnele kosti i znae da vie ne smeju da napadaju njegovo pleme.

Jesugej se glasno smeje na ta se tatarski ratnik mrti. utke zure jedan u drugog. Ne, nee nauiti. Tatari e umreti od gladi dok se budu premiljali koju majinu sisu da posisaju. Vratie se i napae opet, satirui sopstveno neasno seme. Takva budunost ga raduje.

Jesugej zapaa da je robusni Tatarin prilino mlad i da verovatno razmilja o svom sinu koji se rodio s druge strane brda na istoku, pitajui se da li e se i on jednog dana ovako suoiti s vremenim ali iskusnim ratnikom.

Kako ti je ime?, pita Jesugej. Bitka oko njih se odavno stiala i njegovi Mongoli ve pretresaju leeve, uzimajui sve to

im moe biti od koristi. Vetar ne jenjava, ali pitanje je izgovoreno dovoljno glasno. Lice mladog Tatarina se ponovo smrkava.

Kako je tvoje, brbljive? Jesugej se glasno smeje i koa izloena hladnoi bolno mu se zatee. Umoran je. Napadae

neprekidno prate cela dva dana, ivei na kriki sira dnevno. Njegov ma je spreman da oduzme jo jedan ivot i on ga pretei die u vazduh.

Nije vano, mome. Doi. Tatarin u njegovim oima verovatno vidi neto to je sigurnije od strele. Rezignirano klima

glavom.

Zovem se Temudin, naposletku kae. Moja smrt e biti osveena. Ja sam sin velike kue.

Podbada konja i bez najave juria na Jesugeja. Kan zamahuje maem u savrenom krugu i u trku mu odseca glavu. Telo Tatarina mu pada pod noge i konj ga prikiva za zemlju.

Sada si mrcina, mome, kae Jesugej, ba kao i svi oni koji kradu od mog plemena. Gleda u hrabre ratnike oko sebe. etrdeset sedam je napustilo svoje domove da bi se

odazvalo njegovom pozivu. Izgubili su etvoricu svoje brae u svirepom tatarskom napadu, ali nijedan od dvadeset Tatara nee se vratiti kui. Cena je bila visoka, ali zima je dovela ljude na ivicu trpeljivosti.

Brzo im svlai odeu, nareuje Jesugej. Kasno je za povratak u stanite. Ulogoriemo se u podnoju brda.

Metali i strele su veoma cenjeni u trgovini i dobra zamena za oteeno oruje. Osim metalnih oklopa, ostatak plena je siromaan, to potvruje Jesugejevu pretpostavku da je ovo bila samo grupa mladih ratnika, eljnih dokazivanja. Nisu planirali da se do kraja bore na zemlji tvrdoj kao kamen. Jesugej ustro prebacuje jedan od metalnih oklopa preko jabuke svog sedla. Dovoljno je dobrog kvaliteta da zaustavi udarac bodea. Pita se koji mladi ratnik je posedovao tako vrednu stvar, pokuavajui da se priseti njegovog imena. Telom mu prolazi drhtaj. Vie nije ni vano. Razmenie svoj deo za jako pie i krzno kada se plemena opet sretnu. Uprkos studeni u kostima, ovo je bio uspean dan.

Oluja ne prolazi ni sledeeg jutra kada se Jesugej i njegovi ljudi vrate u logor. Samo spoljni jahai s lakoom jau i ostaju u pripravnosti zbog mogueg iznenadnog napada. Ostali su toliko umotani u krzno i optereeni opljakanim plenom da podseaju na bezobline, polusmrznute figure, okovane ledom i lojem.

Porodice su dobro izabrale svoje stanite, u zavetrini vrletnog brda i uvele paprati. Stanite je skoro neprimetno u snenoj belini. Jedino svetlo je prigueni odblesak zore iza nagomilanih oblaka, ali otrooki deak koji straari za sluaj napada odmah zapaa ratnike povratnike. Jesugeju je toplo oko srca kada uje piskav glasi koji objavljuje njihov dolazak.

ene i deca teko da su budni, zakljuuje on. Po ovakvoj zimi, iz toplih postelja ustaju samo da bi odravali vatru koja tinja u gvozdenim peima. Vreme za ustajanje tek predstoji, za sat ili dva, kada se veliki atori od vune i prua odmrznu.

Kada se konji dovoljno priblie, Jesugej uje vrisak iz pravca Heluninog atora i osea kako mu srce divlja u grudima. Ima jednog novoroenog sina, ali smrt je uvek previe blizu onih najmlaih. Kanu je potrebno onoliko naslednika koliko moe da ispuni jedan ovei ator. U sebi se moli da je to jo jedan sin, brat onom prvom.

Dok silazi s konja, iz atora uje pisak sokola. Koni oklop mu kripucka pri svakom koraku. Jedva da primeuje slugu koji uzima uzde i stoji nepomino u svom krznu. Jesugej

otvara drvena vrata i ulazi u svoj dom. Sneg na njegovom oklopu se momentalno topi i u

kapljicama curi na pod, pravei male barice. Ha! Dole!, uzvikuje, smejui se kada mu pritre dva psa, verno se eui o njega. Njegov

soko ga pozdravlja piskom u kojem Jesugej nasluuje elju za novim lovom. Njegov prvi sin, Bekter, puzi u uglu, igrajui se sa komadiima sira, tvrdim kao kamenje. Jesugej sve to registruje ne skidajui pogled s mlade ene u krznu. Helun je zajapurena od vruine koja vlada u atoru, ali oi su joj bistre pod zlatnim sjajem lampe. Njeno fino, vrsto lice presijava se od znoja i on joj na elu vidi krvav trag, tamo gde je nehotino obrisala znoj nadlanicom. Babica urno posluje oko platnenog zamotuljka, ali Jesugej po Heluninom osmehu nasluuje da je dobio jo jednog sina.

Daj mi ga, zahteva kan, prilazei blie. Babica se povlai, iritirano stiskajui usne. Skrie ga tim ruerdama. Pusti ga da prvo posisa majinog mleka. Uzee ga kasnije,

kad ojaa, zvoca babica. Jesugej ne moe da odoli a da ne gvirne u mali platneni zamotuljak dok babica deaku pere

siune ruice. Nadvija se na njim i za trenutak mu se ini da ga dete vidi jer isputa prodoran vrisak.

Prepoznao me je, ponosno komentarie Jesugej. Babica frke. Previe je mali, mrmlja ona. Jesugej ne reaguje. Smeka se novoroenetu crvenog lica a zatim iznenada menja

raspoloenje, grabei babicu za miicu. ta mu je ono na ruci?, pita priguenim glasom. Babica se upravo spremala da obrie prstie, ali pod Jesugejevim prodornim pogledom

paljivo otvara deakovu minijaturnu aku, otkrivajui komad zgruane krvi veliine ljudskog oka. Crne je boje, sija poput ulja i jedva primetno podrhtava u siunoj ruci. Helun se pridie da izvidi ta je to skrenulo Jesugejevu panju. Kada primeti taman ugruak, tiho uzdahnu.

Krv u desnoj ruci, apue ona. Celog ivota e ga pratiti smrt. Jesugej otro uzdie, poelevi da se nije ni oglasila. Neodgovorno je prizivati tek roenom

deaku zlu sudbinu. Neko vreme zamiljeno uti. Babica nastavlja nervozno da ga pere dok krvavi ugruak podrhtava na prostirci. Jesugej ga podie, prouavajui njegov oblik i sjaj.

Roen je sa smru u desnoj ruci, Helun. To je dobro. On je kanov sin i smrt mu je verni pratilac. Bie veliki ratnik Posmatra kako babica daje prepovijenu bebu iscrpljenoj majci i kako deja usta gladno sisaju mleko im obujme bradavicu. Helun pravi bolnu grimasu, ujedajui se za usnu.

Jesugejev izraz lica je i dalje zabrinut kada se okrene ka babici.

Baci kosti, staramajko. Da vidimo znai li ovaj krvni ugruak dobro ili zlo za Vukove. Pogled mu je odluan i suvino je rei da detetov ivot zavisi od proricanja. On je kan i pleme crpi snagu od njega. Zato eli da poveruje u rei koje je upotrebio da otera ljubomoru nebeskog oca iako strepi od toga da bi Helunino proroanstvo moglo da se obistini.

Babica povija glavu, shvatajui da je poroajni ritual doneo sa sobom neto neobino i zloslutno. Sa poda pored pei uzima vreu sa kostima od ovjih nogu koje su plemenska deca obojila u crveno i zeleno. U zavisnosti od toga kako padnu, mogu se poistovetiti sa konjem,

kravom, ovcom ili bivolom, i s njima se moe igrati hiljadu igara. Stariji umeju da otkriju i vie od toga kada ih bace u pravo vreme i na pravo mesto. Babica podie ruku da baci kosti, ali Jesugej je iznenada grabi za zglob. Starica bolno stenje od jaine njegovog stiska.

Ovaj mali ratnik je moje krvi. Pusti mene, kae joj uzimajui od nje sve etiri kosti. Starica se ne buni, zateena hladnoom u kanovom glasu. U atoru najednom vlada mir koji potuju ak i soko i psi.

Jesugej baca kosti i stara babica uzdie kada se zaustave. Jao! etiri konja su srea. Bie veliki konjanik. Osvajae na konju. Jesugej otro klima glavom. eli da pokae svog sina celom plemenu i verovatno bi to

odmah uinio da napolju ne besni oluja. Studen je njihov neprijatelj, ali ujedno elii Vukove. U

tako ljutim zimama, starci ne pate dugo i nejaka deca brzo umiru. Njegov sin nee biti jedan od njih.

Jesugej posmatra tanku ogrebotinu koju dete pravi na mekoj majinoj dojci. Deakove oi su zlatnoute, poput njegovih, skoro kao vuje u sumrak. Helun die pogled i Jesugej klima glavom, umirujui je svojim ponosom. Sigurna je da krvni ugruak predstavlja lo predznak, ali baene kosti je donekle tee.

Jesi li smislila ime?, pita babica Helun. Jesugej odgovara bez oklevanja. Moj sin e se zvati Temudin, odluno kae. Bie

vrst kao gvoe. Napolju, oluja tutnji bez najave smirivanja.

PRVI

DEO

1

U prolee svoje dvanaeste godine, Temudin se trka sa etvoricom svoje brae kroz stepu, u senci planine poznate kao Deliun-Boldak. Najstariji, Bekter, jae sivu kobilu sa zavidnom vetinom i usredsreenou. Temudin prati njegov tempo, vrebajui priliku da ga pretekne. Iza njih je Kasar koji se uz klicanje pribliava prvoj dvojici. Sa svojih deset godina, Kasar je omiljen u plemenu, vedar onoliko koliko je Bekter utljiv i mraan. Njegov rii kopac rza i njiti pored Bekterove kobile, terajui deaka na smeh. Sledei u galopirajuoj koloni je Kaijun, osmogodinjak kojem manjka otvorenost zbog koje ljudi vie vole Kasara. Od sve brae, Kaijun deluje najozbiljnije, najtajanstvenije. Retko govori i nikada se ne ali, ma ta da mu Bekter uini. Kaijun ume s konjima kako niko drugi ne ume i u stanju je da razvije brzinu kada svi ostali posustanu. Temudin se osvre da utvrdi Kaijunovu poziciju, savreno balansirajui na svom konju. ini mu se da ovaj jae s naporom, ali to se deavalo i pre. Zato ga Temudin budno dri na oku.

Uveliko zaostajui za svojom braom, najsitniji i najmlai od njih zapomae da ga saekaju. Temu je najnaklonjeniji nasladama i lenjosti, to se oitava u nainu na koji jae. Temudin se ceri pri pogledu na buckastog deaka koji mlatara rukama u pokuaju da ubrza svog konja. Majka ih je upozorila da pripaze na najmlaeg brata. Temu je odskora prerastao potrebu vezivanja za sedlo i redovno cvili kada ga stariji ostave za sobom. Bekter je jedini koji uvek

pronae lepu re za razmaenog Temua. Njihovi poklii odjekuju ravnicom, obraslom mladom prolenom travom, dok neobuzdano

galopiraju, svaki nakooperen poput ptice na leima svog konja. Jesugej ih je jednom nazvao vrapcima, s ponosom posmatrajui njihovu vetinu. Temudin je rekao Bekteru da je previe debeo da bi bio vrabac zbog ega je morao da provede no zazirui od preke naravi svog starijeg brata.

Ali po ovako lepom danu celo pleme je raspoloeno. Prolene kie su este i nadole reke vijugaju kroz ravnicu koja je donedavno bila suva i edna. Kobilje mleko je toplo za pijenje i pravljenje sira i hladnog jogurta. U golim vrletima se naziru prvi zeleni pupoljci, obeavajui dugo, toplo leto. U godini izmirenja pred sledeu zimu, plemena e se okupiti radi razmene. Jesugej je nametnuo da porodice Vukova ove godine otputuju vie od hiljadu milja kako bi obnovile svoje zalihe. Mogunost susreta plemenskih rvaa i strelca dovoljna je da deaci obuzdaju svoje ponaanje. Naravno, konjske trke su ono to im raspaljuje matu dok nezadrivo jau. Osim Bektera, svi deaci su razgovarali s majkom, molei je da se za njih zauzme kod Jesugeja. Svaki od njih eli da se trka na duge ili kratke staze, da proslavi svoje ime i tako zaradi potovanje itavog plemena.

Podrazumeva se da bi deak koji se kui vrati s titulom vrsnog jahaa ili ukrotitelja konja jednog dana mogao da zauzme oev poloaj kada se ovaj s njega povue. Izuzev debeljukastog Temua, ostali ne mogu da se otrgnu tom snu. Temudina nervira to to Bekter smatra da e on biti taj iako je razlika od par godina meu njima skoro zanemarljiva. Njihov odnos se zaotrio otkad se Bekter vratio sa svog jednogodinjeg ispita zrelosti, provedenog daleko od plemena. Stariji deak se neobino promenio, i mada je Temudin i dalje najvii od sve brae, primeuje da je novi Bekter izgubio smisao za humor.

Isprva se Temudinu inilo da Bekter samo glumi zrelost. Zamomeni deak se vie ne oglaava a da prethodno dobro ne razmisli o tome, i ini se da meri svaku svoju izjavu pre nego to joj dopusti da mu pree preko usana. Temudin je jedno vreme ismevao njegovu ozbiljnost, ali zima je dola i prola a ovaj i dalje nije pokazivao znake poputanja. Ima trenutaka kada Temudina neizmerno zabavlja pompezno razmetanje njegovog brata, meutim, uspeva da ispotuje Bekterovu narav, ali ne i njegovo pravo da nasledi oev ator i ma.

Temudin posmatra Bektera kako jae, pazei na to da se razdaljina meu njima ne povea. Dan je previe lep da bi brinuo o dalekoj budunosti i Temudin sanjari kako sva etvorica brae - zapravo sva petorica, ukljuujui Bektera - ubiru poasti na plemenskom okupljanju. Jesugej e porasti od ponosa i Helun e ih zagrliti, svakog ponaosob, i nazvati ih svojim malim ratnicima, svojim malim konjanicima. ak i Temua, iako e napuniti tek est godina kada je rizik od pada jo uvek prisutan. Temudin se mrti kada ga Bekter pogleda preko ramena, proveravajui njegov poloaj. Uprkos njihovom suptilnom manevrisanju, Jesugej nijednom od njih jo uvek nije bio obeao uee u prolenoj trci.

Helun je opet trudna i blii se poroaju. Ovu trudnou teko nosi i osea da je drugaija od svi prethodnih. Svaki dan poinje i zavrava povraanjem nad vedrom sve dok joj se lice ne zacrveni od napora. Njeni sinovi su mirni kao bubice i posmatraju kako njihov otac zabrinuto

etka ispred atora. Na kraju se kan umori od njihovih pogleda i bez rei ih alje da isprae konje. Temudin nastavlja da aska i Jesugej ga podie jednom snanom rukom i baca na kopca belih nogu. Deak se koprca u vazduhu, ali kree u galop istog trenutka kada sedne na konja. Belonogi je opasna, udljiva ivotinja, ali Jesugej zna da je to deakov omiljeni konj.

S ponosom na svom strogom licu, otac utke prati kako njegovi sinovi upravljaju konjima. Poput svog oca, on nije ovek koji pokazuje emocije, naroito ne pred svojim sinovima. Deo oinske odgovornosti jeste da strepi iako postoje trenuci kada udi da zagrli deake i baci ih visoko u vazduh. Panju im pokazuje tako to im dodeljuje omiljene konje. Deaci mogu da naslute njegova oseanja samo u njegovom pogledu ili iskri u oku. Ni on od svog oca nije dobijao nita vie od toga. Jesugej ceni ta seanja uprkos njihovoj retkosti i jo uvek pamti dan kada je njegov otac odobravajui prostenjao kada mu je kao deak pokazao vorove na uadima kojima je uvezao teak tovar. Bila je to sitnica, ali Jesugeju je grejala srce svaki put kada bi starac povukao ue, kolenima pritiskajui tovar. Sada posmatra kako deaci jau prema jarkom suncu, i kada mu se izgube iz vida, lice mu omeka. Njegov otac je bio svestan potrebe za vrstim ljudima na vrstoj zemlji. Jesugej takoe zna da e njegovi sinovi preiveti bitku, e i glad kada za to doe vreme. Meutim, samo jedan e biti plemenski kan. Ostali e ili pognuti glave ili otii sa nomadskim sledovanjem koza i ovaca. Jesugej odmahuje glavom pri toj pomisli, zurei u oblak praine koji se die za konjima njegovih sinova. Pred njima je budunost, dok on vidi samo prolee i zelena brda.

Sunce obasjava Temudinovo lice dok galopira kroz ravnicu. Vetar mu miluje obraze a napeto telo konja pod njim dodatno mu vedri duh. Pred sobom vidi Bekterovu sivu kobilu koja se za

trenutak spotie o kamen i usporava galop. Njegov brat reaguje otrim udarcem po njenoj glavi, ali gubi na brzini, i Temudin veselo klie, grabei priliku da ga pretekne. Ali trenutak jo uvek nije pravi. Voli da predvodi, ali isto tako uiva da die Bekteru za vrat jer zna koliko ga to nervira.

Bekter je ve stasao u mukarca kakav e biti, irokih plea i krupne grae. Godina provedena sa Oklunima ulila mu je iskustvo i znanje koje ne proputa da primeni u svakoj situaciji. Temudina to iritira kao trn pod koom, naroito kada ostala braa obasipaju Bektera pitanjima o majinom narodu i njihovim obiajima. Dodue, Temudin bi voleo sve to da sazna, ali reen je da saeka svoje vreme.

Tek kada se vrati iz plemena svoje budue ene, mladi ratnik prvi put dobija status mukarca. Kada devojka doe meu svoje krvne srodnike, alje se njemu sa poasnim uvarem kao simbolom njenih vrlina. ator je spreman za nju i njenog mladog mua koji je eka na ulazu da je uvede unutra.

Meu Vukovima je tradicija da mladi izazove sluge svog kana pre nego to ga proglase pravim ratnikom. Bekter je proao taj ispit i Temudin se sea s kakvim divljenjem je posmatrao kako njegov brat prilazi oevim slugama nedaleko od Jesugejevog atora. Bekter im je klimnuo glavom i tri mukarca su ustala da ispitaju da li ga je boravak meu Oklunima ojaao ili oslabio. Temudin je sve to posmatrao iz prikrajka, s Kasarom s jedne i Kaijunom s druge strane. Bekter

se rvao sa svom trojicom, bez predaha, podnosei teak ispit bez roptanja. Iluk, poslednji meu njima, bio je miiav i viljast poput samog konja. Bacio je Bektera tako jako na zemlju da mu je krv potekla iz jednog uha. A onda mu je, na Temudinovo iznenaenje, pomogao da ustane i dao mu olju crnog ajraga da pije. Bekter se umalo onesvestio kada mu je opojna tenost raspalila krv, ali ratnicima to oigledno nije smetalo.

Temudin je sa uivanjem posmatrao kako njegovog brata tuku skoro do utrnulosti, ali takoe je video da oko nonih vatri mukarci vie ne zaziru od njega. Bekter je svojom hrabrou stekao neto nevidljivo ali veoma vano za njegovo samopouzdanje. Kao rezultat toga, postao je kamen spoticanja na Temudinovom putu.

Dok braa jau kroz ravnicu obasjanu prolenim suncem, vie nema granice kao to e je biti na velikom plemenskom okupljanju. ak i da je ima, zima je bila preduga da bi tako brzo obuzdavali svoje konje. Ipak, svi znaju da ivotinje ne treba iscrpljivati a da im prethodno ne napune stomake sonom, prolenom travom. Ovo je trka koja ih bar nakratko oslobaa poslova i odgovornosti i koja e za posledicu imati samo svau oko toga ko je varao ili ko je trebalo da pobedi.

Bekter jae nepomino i skoro uspravno dok njegova kobila s lakoom grabi napred. U pitanju je privid, Temudin to dobro zna. Bekterove ruke na uzdama suptilno navode izdrljivu ivotinju. Njegov brat nee prezati od bievanja. Temudin, s druge strane, jae kao i Kasar, poguren na sedlu i s glavom priljubljenom uz konjski vrat. ini se da vetar tipa neto jae i obojici deaka vie odgovara ovaj poloaj.

Temudin osea kako mu se Kasar pribliava s desna i tera Belonogog u bri galop. Konj frke, negodujui. Temudin krajikom oka vidi Kasarovog konja i blago skree sa svoje putanje u njegovu, toboe sluajno. Kasaru ne promie njegova namera, ali ipak gubi jednu duinu koraka, udaljavajui se i ostavljajui Temudina da se samozadovoljno ceri. Obojica previe dobro poznaju jahake trikove da bi jedan drugog mogli da iznenade. Utom vidi kako se Bekter osvre i za trenutak im se pogledi susreu. Temudin izvija obrve i kezi se.

Stiem te, dovikuje mu. Probaj da me zaustavi! Bekter mu okree lea, ukoen od netrpeljivosti. Retkost je da Bekter jae s njima, ali sada

kada je tu Temudin, moe da primeti s kolikom odlunou eli da pokae deci kako jae jedan ratnik. Poraz e teko podneti i zato Temudin napree svaki mii u neizdrivoj elji da ga pobedi.

Kasar ih obojicu sustie, i pre nego to Temudin uspe da mu se isprei na putu, ovaj jae paralelno s njim. Dva deaka se jedan drugom osmehuju, potvrujui da dele radost sunanog dana i brzog galopa. Duga, turobna zima je iza njih, i mada e uskoro opet doi, potrudie se da iskoriste lepo vreme najbolje to mogu. Lepeg ivota od takvog nema. Pleme e jesti masnu ovetinu i stada ovaca i koza e se namnoiti za hranu i razmenu. Veeri e provoditi ukraavajui strele i pletui konjske repove u pletenice. Pored vatre e pevati pesme i sluati prie o prolosti plemena. Jesugej e jahati protiv svakog mladog Tatarina koji pokua da mu zapleni stoku, i pleme e se lagano premetati du ravnice, od reke do reke. Bie mnogo posla, ali letnji dani su dovoljno dugi da se ukrade malo vremena za dangubljenje, luksuz koji u

hladnim zimskim mesecima nije mogu. emu lutanje i istraivanje kada divlji pas moe usred noi da te ujede? Temudinu se to dogodilo kada je bio neto malo stariji od Kaijuna i strah ga od tada ne puta.

Kasar prvi vidi kako Temu pada i to dok se osvre da proveri kako Kaijun napreduje. Kasar tvrdi da ima najotrije oko u plemenu to mu sada omoguava da primeti siunu, nepominu figuru u travi. Momentalno donosi odluku, isputajui specifian zviduk kojim Bektera i Temudina obavetava da se povlai. Oba deaka se momentalno osvru, shvativi odmah da neto ne valja. Temudin i njegov stariji brat razmiljaju isto mada nevoljno odustaju od trke. Bekter slee ramenima, kao da mu vie nije stalo do pobede. Okree svoju kobilu u irokom krugu, u nameri da se vrati na mesto gde najmlai brat lei u travi. Temudin izvodi isti manevar i sledeeg trenutka obojica galopiraju u suprotnom pravcu. elnici sada jau na zaelju. Kaijun predvodi kolonu iako Temudin sumnja da je deaku to na pameti. U osmoj godini,

Kaijun je po uzrastu najblii Temuu i proveo je najvie vremena uei ga imenima predmeta u atoru, pokazujui pri tome neobino strpljenje. Moda je to razlog to je Temu najreitiji od sve brae iako je prava eprtlja u vezivanju vorova, u poreenju sa Kaijunovim vetim prstima. Najmlai Jesugejev sin je trapav, i ako bi neko postavio pitanje koji brat je pao, svi bi bez razmiljanja odgovorili da je to on.

Temudin sustie ostale i gipko skae sa sedla. Kaijun je ve na zemlji, zajedno sa Kasarom, i podie Temua u sedei poloaj.

Deakovo lice je neobino bledo i pomalo ugruvano. Kaijun ga neno pljeska po obrazu, trzajui se kada Temuova glava mlitavo padne u stranu.

Probudi se, mali, nareuje svom bratu, ali ovaj ne reaguje. Ubrzo ih zasenjuje Temudinova figura i Kaijun mu bez rei preputa brigu o bratu.

Nisam video da je pao, pravda se, kao da e to biti od neke koristi. Temudin se mrti dok pipa Temuove ruke i noge u potrazi za prelomom ili ranom. Na

glavi otkriva vorugu, skrivenu u gustoj, crnoj kosi. Temudin je dugo opipava. Udario se u glavu, ali nije mnogo povreen. Daj mi malo vode. Prua ruku, ekajui da Kasar iz bisaga izvue konu uturu. Zubima skida ep i prosipa

mlaku tenost u Temuova otvorena usta. Nemoj da ga udavi, dobacuje Bekter sa svog konja, podseajui ih na to ko je najstariji. Temudin ne pokuava da mu odgovori. Vie ga brine to ta e im rei majka ako budu

morali da joj donesu traginu vest. Teko da bi smeli tako neto da joj saopte sada kada nosi jo jedno dete. Iscrpljena je, i Temudin ne sumnja u to da bi ok i tuga mogli da je ubiju. Ali kako bi mogli tako neto da sakriju? Prema Temuu gaji posebnu nenost zbog ega joj je prelo u naviku da ga kljuka slatkim jogurtom, vie nego to mu je potrebno.

Temu poinje da kalje i pljuje vodu. Bekter iritirajue uzdie kroz stisnute usne, umoran od ovih dejih igara. Ostali se sa olakanjem smekaju jedan drugom.

Sanjao sam sokola, mrmlja Temu. Temudin na to klima glavom. Blago tebi, odgovara mu, ali prvo mora da naui da

jae, mali. Otac e se ljutiti ako uje da si pao. Na pamet mu pada jo jedna misao koja mu nabira elo. I nee nam dozvoliti da se trkamo na plemenskom okupljanju.

Osmeh pada ak i sa Kasarovog lica. Kaijun zabrinuto pui usne. Temu mljacka, traei jo vode, i Temudin mu daje uturu.

Ako te neko pita za vorugu, kai da si se igrao i sluajno udario u glavu - razume li, Temue? Ovo je tajna. Jesugejevi sinovi ne padaju s konja.

Temu shvata da svi ekaju njegov odgovor, ak i Bekter kojeg se plai. ivahno klima glavom, grei se od bola.

Sluajno sam se udario u glavu, omamljeno ponavlja on. I video sam sokola iz crvene gore.

U crvenoj gori nema sokolova, uzvraa Kasar. Pre samo deset dana, tamo sam postavljao zamke za mrmote. Video bih tragove.

Temu slee ramenima to je neobian gest za njega. Deai je lo laov, i kada ga neko izazove, spreman je da se prepire sve dok mu druga strana ne poveruje. Bekter se sprema da

okrene svog konja kada mu ove poslednje rei skrenu panju. Kada ree da si video sokola?, pita Bekter. Temu opet slee ramenima. Jue. Kruio je iznad crvene gore. U mom snu je bio vei od

obinog sokola. Imao je kande velike kao... Video si pravog sokola?, upada Temudin i hvata ga za ruku. Pravu pticu, ovako rano u

prolee? Video si je svojim oima? eli da se uveri da li je to jo jedna od Temuovih izmiljotina. Svi se seaju kada je jedne noi utrao u ator, tvrdei da ga jure mrmoti koji su ustali na zadnje noge i obratili mu se.

Bekterov izraz lica pokazuje da deli isto seanje. Oamuen je od pada, komentarie on. Temudin primeuje da Bekter jae stee uzde. Sporo, kao da se prikrada divljem jelenu,

Temudin ustaje, rizikujui pogled u pravcu gde njegov konj pase travu. Soko njihovog oca

iznenada je crkao i Jesugej jo uvek ali za gubitkom ptice velikog srca. Temudin zna da njihov otac sanja o lovu na sokola, ali oni se retko viaju jer se gnezde u strmim klisurama, dovoljno visoko da obeshrabre svakog penjaa. Ne promie mu da Kaijun posee za svojim konjem, spreman da krene. U gnezdu bi mogao da pronae mladune koje e njegov otac zadrati. Moda Bekter eli jedno za sebe, ali ostali znaju da e kan biti vie nego zahvalan deaku koji mu donese pticu. Sokoli vladaju nebom a plemena zemljom, i tako skoro od postanka sveta. Tako

vredan poklon ujedno e osigurati da sledee godine svi uestvuju u trci, zasigurno. Sokola e smatrati dobrim predznakom koji njihovom ocu uvruje poloaj meu porodicama.

Temu uspeva da se pridigne na noge, dodirujui bolno mesto na glavi i cvilei pri pogledu na svoje krvave prste. Deluje pomalo oamueno, ali veruje u ono to je rekao. Jutarnja trka je bila samo zagrevanje. Prava tek sledi.

Temudin kree prvi, brzo poput razjarenog psa. Skae Belonogom na lea, uzvikujui a! i terajui udljivu ivotinju u frktavi trk. Kaijun se vere na svog konja sa zavidnom preciznou i gipkou, Kasar kasni za njim samo koji tren, smejui se od uzbuenja.

Bekter je ve odmakao. Leni miii njegove kobile se gre i skupljaju pod njim. Samo nekoliko otkucaja srca kasnije, Temu ostaje sam, zurei u oblak praine koji prave njegova braa. Trese glavom da razbistri vid, koristei trenutak da bljune mleni doruak na travu. Posle toga se osea malo bolje, penje se na sedlo i povlai uzde, podiui svom konju glavu. Odgrizavi snop trave, konj frke i kree u kas. Debeljukasti deak nastavlja da trucka za svojom braom.

2

Sunce je visoko na nebu kada deaci stignu do crvene gore. Posle poetnog divljeg galopa, svaki od njih usporava u miran kas kako bi konji sauvali snagu. Bekter i Temudin u obostranom primirju jau na elu, Kasar i Kaijun odmah iza njih. Svi su prilino umorni kada ugledaju veliku stenu, meu plemenima poznatiju kao crvena gora, masivnu klisuru visoku nekoliko stotina stopa. Okruena je desetinama niih vrhova, poput vuice okruene svojim nakotom. Deaci su se prethodnog leta esto verali po njoj i dobro je poznaju.

Bekter i Temudin oprezno osmatraju okoli u potrazi za znacima drugih jahaa. Vukovi nemaju pravo na lov u zemlji toliko udaljenoj od njihovog stanita. Poput svega ostalog u ravnici, potoci, mleko, krzno i meso pripadaju onome ko ima snagu da ih uzme, ili jo bolje, snagu da ih zadri. Kasar i Kaijun nisu previe oduevljeni idejom o pronalaenju sokolovog gnezda, ali njihova dva starija brata su spremna da ovu igru isteraju do kraja. Obojica imaju

noeve, a Bekter na leima nosi i luk za koji je spreman da ga upotrebi. Prema deacima iz drugih plemena ponee se kako dolikuje njihovim godinama, zakljuuje Temudin. Protiv odraslih ratnika nee imati mnogo ansi jer predstavljaju ozbiljnu pretnju. Tada im nee pomoi ni slavno oevo ime.

Temu kaska za ostalom etvoricom, obeshrabren obilatim znojenjem i muvama koje ga oigledno smatraju ukusnim. U poreenju s njim, njegova starija braa koja jau u parovima izgledaju kao da su od druge sorte, poput jastrebova i eve ili vukova i njegovog psa. On eli da ga vole, ali oni su tako krupni i sposobni. ini mu se da je u njihovom prisustvu jo trapaviji nego kada je sam i nikada ne uspeva da se izrazi onako kako eli, osim kada je nasamo s Kaijunom u tiini veeri.

Temu ustro zariva pete u svog ponija, oseajui nedostatak kontrole nad ivotinjom. Jedva uspeva da ga podstakne na bri kas, a kamoli na galop. Kaijun mu je jednom rekao da je previe nean iako Temu pokuava da iba svog ponija svaki put kada ga braa ne gledaju. Ali to nema nikakvog efekta na lenju ivotinju.

Da ne zna kuda su se njegova braa zaputila, verovatno bi se izgubio, jer je zaostajao za njima itavih sat vremena. Majka ih je upozorila da ga nikada ne ostavljaju, ali oni to ipak ine i Temu zna da bi od njih dobio packe ako bi se poalio majci na njihovo ponaanje. Kada konano ugleda crvenu goru, deak duboko saaljeva sebe. Iz daljine moe da uje kako se Bekter i Temudin prepiru. Uzdie, nametajui se udobnije u sedlu jer zadnjica poinje sve vie da ga boli. Posee za depom u nadi da e tamo pronai ostatke slatkog sira i pronalazi jedan stari komadi. Pre nego to ostali primete, ubacuje ga u usta, krijui radost slasnog uitka od njihovih prekornih pogleda.

etiri brata stoje na svojim konjima, ekajui da ih Temu sustigne. Ja bih pre stigao nosei konja a ne jaui ga, primeuje Temudin. Putovanje do crvene gore opet je preraslo u trku, naroito u poslednjoj milji, da bi na kraju

stigli u punom galopu, veselo podvriskujui u oblaku praine. Ubrzo su shvatili da neko mora da ostane s konjima. Mogli bi da veu uzde ivotinjama oko nogu, ali predaleko su od plemena i ko zna kakvi sve lopovi mogu iznenada da naiu? Bekter je rekao Kaijunu da ostane u podnoju, ali on je kao najbolji penja od sve brae odmah to odbio. Tokom prepirke ko e biti uvar, svako je naredio onom mlaem od sebe to je rezultiralo tuom izmeu Kasara i Kaijuna. Kasar je na kraju seo svom mlaem bratu na glavu, dok se ovaj gnevno koprcao pod njim. Kada mu je lice poprimilo tamnoljubiastu nijansu, Bekter ih je razdvojio. Sada svi ekaju Temua kao jedino razumno reenje, posebno nakon konstatacije da strmo lice crvene gore deluje previe opasno da bi se pokajali zbog odluke na ovaj poduhvat. Takmienje meu braom se nastavlja, ovoga puta u penjanju. Osim strme stene, donekle ih obeshrabruje i injenica da sokola nema nigde na vidiku. Previe je oekivati ptiji izmet u podnoju klisure ili pak prizor velike ptice

koja krui iznad svog gnezda. U odsustvu svakog dokaza ne preostaje im nita drugo nego da se opet zapitaju da li ih je Temu slagao, izmislivi ovu matovitu priu samo da bi ih zadivio.

Temudin osea bol u stomaku. Tog jutra je propustio doruak, a u naporu koji ga eka ne eli da rizikuje bilo kakvu slabost. Dok ostali posmatraju kako im se Temu pribliava, on grabi aku crvenkaste zemlje i razmekava je uz nekoliko kapi vode iz kone uture. Belonogi kezi zube i njiti, ali ne opire se dok mu Temudin vezuje uzde za oblinje iblje. Zatim vadi svoj no.

Brzo i veto zaseca venu iznad prednje konjske noge, poklapajui crveni mlaz usnama. Krv je topla i slana. Temudin osea kako mu obnavlja energiju i greje stomak poput najboljeg crnog ajraga. Broji est gutljaja pre nego to skloni usne i prstom pritisne zaseklinu. Voda i grudva meke zemlje pomau zarastanje i on zna da e po povratku kui na tom mestu ostati samo mala krasta. Ceri se svojoj brai okrvavljenim zubima, briui nadlanicom usta. Ve osea kako mu se sa punim stomakom vraa snaga. Proverava da li je krvarenje prestalo i primeuje da mlaz sporije curi niz konjsku nogu. Belonogi neosetljivo brsti prolenu travu. Temudin tera muvu sa krvavog traga i tape ivotinju po vratu.

Bekter takoe silazi s konja. Videvi kako se Temudin hrani, stariji deak se sputa na kolena i usmerava tanak mlaz toplog mleka iz kobilinog vimena ka svojim ustima, zadovoljno

mljackajui. Temudin ignorie ovo razmetanje iako Kasar i Kaijun udno posmatraju scenu. Iz iskustva znaju da e ih Bekter odbiti ukoliko ga pitaju za malo mleka, ali i da e, ukoliko budu obuzdali svoju e, moda popustiti i dozvoliti im par toplih gutljaja.

Hoe srk, Kasare?, pita Bekter, podiui glavu. Kasar ne eka da ga dvaput pita i poput drebeta saginje glavu tamo gde Bekter dri vime,

sjajne od mleka. Kasar gladno guta mlaz koji mu se razliva po licu i vratu. mrke jer se zagrcnuo, na ta se ak i Bekter smeka pre nego to pozove Kaijuna.

Kaijunu ne promie Temudinovo ukoeno dranje. Deak suava pogled a zatim odmahuje glavom. Bekter slee ramenima, putajui sisu, i upuuje Temudinu samo jedan pogled pre nego to se uspravi, izviajui dokle je njihov najmlai brat dogurao na svom poniju.

Temu oprezno silazi sa svog konja. Za deaka od samo est leta ovo je dugaak ritual iako ostala plemenska deca u tom uzrastu uveliko skau sa sedla, imitirajui neustraivost svoje starije brae. Temu nije u stanju da izvede tako prostu stvar to kod njegove brae izaziva zabrinutost na licu. Bekter coke jezikom dok se Temuevo lice mrai pod njihovim strogim pogledima.

Je 1 ovde?, pita Temudin. Temu klima glavom. Video sam kako soko ovde krui. Gnezdo je negde pri vrhu, kae

on, kiljei nagore. Bekter pravi grimasu. Verovatno je jastreb, mrmlja, pratei njegov pogled. Temuevi obrazi se are. Nije nego soko! Tamnosme i vei od svakog sokola kojeg ste

ikada videli! Bekter na ovo slee ramenima, koristei trenutak da izbaci skupljenu mlenu pljuvaku na

zemlju.

Moda. Znau kad pronaem gnezdo. Temudin bi verovatno prihvatio izazov, ali Kaijun, umoran od njihove prepirke,

demonstrativno prolazi pored njih, izvlaei ukur iz svog pojasa. Puta da mu dolama padne i otkrije bluzu bez rukava i pamune akire. Ne ekajui ostale, poinje da trai prvi rukohvat na steni. Meka koa njegovih izama prianja uz kamen skoro kao bosa stopala. Ostali prate njegov primer jer je besmisleno penjati se s tekom odeom na sebi.

Temudin se udaljava dvadesetak koraka od ostalih, traei lake mesto za penjanje. Pljuje u dlanove i hvata se za stenu. Kasar se uzbueno ceri i baca svoje uzde Temuu, uplaivi deaia tim gestom. Bekter bira mesto i sputa svoje snane ruke i stopala u usek, pridiui se uz blago stenjanje.

Nekoliko trenutaka kasnije, Temu opet ostaje sam. Isprva je oajan i vrat ga boli od gledanja u brau koja se penju. Kada postanu kao paukovi, stomak ga opominje da je prazan.

Nakon to je bacio jo jedan pogled na figure visoko na steni, prilazi Bekterovoj kobili da ukrade nekoliko gutljaja toplog mleka. Biti poslednji ponekad ima i svojih prednosti, sreno zakljuuje on.

Stotinak stopa vie, Temudin zna da je na visini s koje se u sluaju pada zasigurno gine. Oslukuje ubrzani dah svoje brae iako ih ne vidi ni sa jedne strane. Penje se koristei vrhove nonih prstiju, odvajajui se od stene tek toliko da uoi svoj sledei rukohvat. Vazduh je na visini hladniji a nebo iznad njegove glave vedrije, bez ijednog oblaka koji bi naruio iluziju penjanja ka plavom svodu. Mali guteri bee mu pod prstima i u jednom trenutku umalo da izgubi ravnoteu kada mu se jedan zarobi pod dlanom. Saekavi da mu se srce smiri, otresa zgnjeenog gmizavca sa stene na kojoj se sunao, posmatrajui kako se pri padu migolji na vetru.

Daleko ispod sebe, Temudin vidi Temua koji sisa Bekterovu kobilu, nadajui se da e imali toliko obzira da ostavi neto i za ostale. Bekter e ga prebiti ako otkrije da je popio sve mleko, to mali alavac verovatno i zasluuje.

Sunce mu pri lea i ogoljeni vrat i Temudin osea kako mu prve grake znoja cure sa ela na kapke, terajui ga da trepe. Odmahuje glavom, visei samo na rukama dok nogama napipava novo mesto za oslonac. Temu je postao dosadan sa svojim priama o sokolu, ali sada je kasno za kajanje. Temudin vie nije siguran ni u to da li bi sada mogao da se vrati niz strmu padinu. Na ovoj visini e morati uskoro da pronae mesto za odmor ukoliko ne eli da se strmoglavi od umora.

Pri svakom pokretu konjska krv mu buka u stomaku, podseajui ga na novodobijenu snagu i terajui ga da podriguje njen kiseli vonj. Temudin kezi zube dok se penje navie. Moe da oseti topao strah u svom stomaku koji polako poinje da ga ljuti. Nee se uplaiti. On je Jesugejev sin, Vuk. Jednog dana e biti kan. Nee pokazati znake slabosti i nee pasti. Mrmlja to sebi u bradu, kao mantru, priljubljujui se uz stenu pod sve jaim naletima vetra. U tome mu pomae i misao da e se Bekter nasekirati ukoliko pre njega stigne na vrh.

Jak vetar mu jei kou na leima, preplavljujui ga slutnjom da bi mogao da padne s visoke stene i razbije se o zemlju pored Temua. Primeuje da mu prsti drhte pri svakom novom hvatu, prvi znak slabosti. Crpei snagu iz besa, Temudin nastavlja da se penje.

Teko je dokuiti koliko je odmakao, ali Temu i konji su sada samo takice u podnoju a ruke i noge mu gore od napora. Temudin stie do grebena gde bi mogao da se zakloni od vetra i malo predahne. Isprva ne vidi kuda bi nastavio dalje i protee vrat da gvirne preko zaravljene stene. Nee valjda ostati zarobljen tu i pustiti ostale da se popnu na vrh? Samo Kaijun je bolji penja od njega i Temudin je svestan toga da mora bar nakratko da odmori svoje bolne miie. Duboko udie topao vazduh, uivajui u pogledu koji se prua miljama unaokolo. ini mu se da bi odatle mogao da vidi ak i atore njihovog plemena i kroz glavu mu prolee pitanje da li se Helun ve porodila. Verovatno je prolo mnogo vremena otkad su stigli u crvenu goru.

Zaglavio si se?, pita glas odozgo. Temudin glasno psuje kada ugleda Kaijunovo lice koje ga gleda sa litice. Deak presree

njegov pogled s neskrivenim smekom u oima. Temudin se pomera du litice sve dok ne nae dobar rukohvat, nadajui se da e posle njega napipati jo jedan. Svestan Kaijunovog pogleda, uspeva da kontrolie svoje disanje, nametajui na licu hladnu masku ratnika. Morae da skoi kako bi naao bolji rukohvat i za trenutak ga hvata strah. Na zemlji to ne bi bio nikakav problem, ali visoko na steni postoji mogunost da se sunovrati u bezdan. I dok vetar zavija oko strmih kamenih iljaka, Temudin se ne usuuje da razmiija o ponoru ispod sebe.

Ruke i noge mu trnu dok se odguruje navie, koristei svu svoju snagu i vetinu. Ako prestane da se kree, to bi znailo siguran pad, i Temudin stenje kada se popne na stenu na kojoj Kaijun klei, mirno posmatrajui njegovo napredovanje.

Ha! Kanovi planine se ne zaglavljuju, trijumfalno kae Kaijun. Njegov brat utke prima ovu konstataciju.

Stena iznad nas se rava, obavetava ga Kaijun. Bekter je krenuo junim grebenom ka vrhu.

Temudin se divi smirenosti svog brata. Gleda ga kako odlazi do ruba crvene stene uz koju se on skoro panino uzverao, koraajui dovoljno blizu ivice da mu vetar podie upletenu kosu.

Bekter ne zna gde su sokolovi, ako ih uopte i ima, odgovara Temudin. Kaijun slee ramenima. Izabrao je laki put. Ne verujem da bi soko svio gnezdo na

mestu do kojeg se dolazi tako lako. Znai, postoji jo neki put?, pita Temudin, propinjui se na uskoj visoravni ne bi li bolje

osmotrio vrh crvene gore. Uoava dva vrha, ba kao to je Kaijun rekao. Ujedno vidi Bektera i Kasara na jednoj od junih litica. Iz daljine lako prepoznaje snanu figuru najstarijeg brata koji se penje sporo ali sigurno. Severni vrh koji se die iznad Temudina i Kaijuna lii na kameni iljak koji ih obeshrabruje vie nego strma litica kojom su se dosad penjali.

Temudin stee pesnice, oseajui teinu u rukama i nogama. Spreman?, pita ga Kaijun, klimajui glavom prema vrhu stene. Temudin prua ruku i hvata svog mlaeg brata za potiljak, tapui ga. Primeuje da je

Kaijun odrao nokat na prstu desne ruke. Potoi krvi mu curi niz podlakticu, oblivajui mu snane miice, ali deak ne pokazuje znake slabosti.

Spreman sam, odgovara Temudin. Kai mi, zato si me saekao? Kaijun tiho stenje, birajui novi rukohvat na steni. Ako ti padne, onda e Bekter jednog dana postati kan. Pa moda e biti dobar, zajedljivo uzvraa Temudin. Ni sam u to ne veruje, ali sea se s

kakvom smelou se Bekter rvao sa oevim slugama. U svetu odraslih postoje aspekti koje nikada nee sasvim razumeti. Uostalom, Bekter ima dranje pravog ratnika.

Kaijun ne deli njegovo miljenje. Bekter jae kao kamen. Ko moe da prati oveka koji tako loe sedi u sedlu?

Temudin sa osmehom nastavlja da se penje, pratei Kaijuna. Naravno, mnogo je lake penjati se zajedno. tavie, Temudin esto koristi svoju snagu

da podupre Kaijunovo stopalo dok se ovaj vere uz strminu poput gipkog pauka. Penje se veto kao to jae, meutim, njegovo mlado telo ubrzo poinje da pokazuje znake iscrpljenosti. Nekoliko stotina metara vie, Temudin primeuje da mu je lice neobino bledo. Oba deaka su zadihana i sve tee podnose utrnulost u rukama i nogama.

Sunce je prolo zenit i polako poinje da se sputa ka zapadu. Temudin prati njegovo kretanje svaki put kada pronae mesto da se bar na trenutak odmori od tekog napora. Ne bi valjalo da vrh osvoje po mraku jer bi obojica mogla da padnu. Meutim, mnogo vie ga brinu oblaci koji se gomilaju u daljini. Letnja oluja e svu etvoricu rastrgnuti ukoliko je doekaju u crvenoj gori. Temudin razmilja o svojoj brai kada se Kaijun oklizne i umalo obojicu odnese u smrt.

Drim te. Pronai drugi rukohvat, stenje Temudin. Dah iz njegovih usta je vreo poput vatre. Ne pamti kada je bio toliko umoran iako se cilj jo uvek ne nazire. Kaijun uspeva da odri svoju teinu visei na jednoj Temudinovoj ruci, gledajui u krvav trag koji je njegova izma ostavila na goloj koi njegovog brata. Kaijun prati bratovljev pogled iznad ravnice i mrti se kada ugleda crne oblake. Vetar je promenio pravac, sudei po jakim naletima oko grebena, ali oba deaka imaju utisak da duva direktno u njih.

Hajde, mrdaj. Ako pone oluja, svi smo gotovi. Temudin uzdie, gurajui svog brata navie. Kaijun klima glavom i za trenutak sklapa oi jer osea blagu vrtoglavicu. Temudin olako zaboravlja koliko je njegov brat zapravo mlad. Najednom mu se srce puni ponosom i

zaklinje se da nee dozvoliti da ga izgubi. Dok napreduju ka vrhu, juni vrh je jo uvek vidljiv, ali na njemu vie ne vide Bektera i

Kasara. Temudin se pita da li su se popeli na vrh i sada se polako sputaju sa sokolom u bluzi. Bekter e biti nesnoljiv ukoliko plemenitu pticu unese u oev ator i pomisao na to je dovoljna da ulije dodatnu energiju u Temudinove umorne miie.

Nijedan od deaka isprva ne razume ta znai piskav zvuk koji uju. Nikada pre nisu uli pijukanje mladih sokolova, a i vetar koji sablasno zavija izmeu otrih litica stalni im je pratilac. Oblaci se ire nebom i Temudin sve vie brine da li e uspeti na vreme da pronae neki zaklon. Srce mu se stee pri pomisli na silazak niz vlanu stenu. To ne bi polo za rukom ak ni Kaijunu, u to je siguran. Jedan od njih bi pre ili kasnije pao.

Pretei crni oblaci ne dre panju dvojice deaka kada stignu do useka napunjenog granicama i perjem. Temudin prepoznaje vonj trulog mesa pre nego to mu pogled padne na gnezdo. Konano shvata da zvidukavi zvuk proizvode dva mlada sokola koja sada radoznalo posmatraju penjae.

Sokoli su se ove godine parili ranije budui da mladunci nisu ni mravi ni bespomoni. Pokriveni su lakim paperjem zlatno-smee boje koja e im jednog dana omoguiti da neometano krue iznad planina u potrazi za plenom. Krila su im kratka i neugledna, ali oba deaka znaju da nikada u ivotu nisu videli nita lepe. Kande im deluju previe glomazno za tako male ptice. Veliki uti prsti zavravaju se tamnim iljcima koji kao da su ve spremni da rastrgnu meso.

Kaijun dugo visi sa litice, zateen prizorom pred sobom. Jedna od ptica koristi njegovu zauenost kao neku vrstu izazova i poinje da sike na njega, irei krila u pokuaju da pokae hrabrost koja Kaijunu mami osmeh.

Ovo su mali kanovi, primeuje on sa iskrom u oima. Temudin klima glavom, ne uspevajui da bilo ta izusti. Ve smilja nain da obe ptice

spusti niz liticu i sauva ih od nadolazee oluje. Die glavu i osmatra horizont, strepei najednom da bi odrasli soko mogao da se vrati pre oblaka. Na tako opasnoj visini razjareni soko

je daleko nadmoniji od dvojice deaka koji silaze u podnoje. Temudin posmatra kako se Kaijun vere uz stenu iznad gnezda, skoro nesvestan opasnosti

kojoj se izlae. udno prua ruku ka gnezdu, ali Temudin ga opominje. Oblaci su previe blizu da bismo sada sili dole, odluno kae. Ostavi ih, poneemo ih ujutro.

Dok govori, iznad ravnice se prolama grmljavina i oba deaka okreu glave, gledajui u nebo. Sunce ih jo uvek obasjava, ali u daljini mogu da vide mranu kinu zavesu koja se ubrzano pribliava crvenoj gori. Sa ove visine, takav prizor izaziva divljenje, ali i strah.

Razmenjuju poglede i Kaijun posluno klima glavom sputajui se na stenu nie. Umreemo od gladi, konstatuje, stavljajui vrh povreenog prsta u usta i sisajui krastu

od osuene krvi. Temudin rezignirano klima glavom. Bolje to nego da padnemo, kae mu. Kia samo

to nije poela. Moramo da naemo mesto gde emo prespavati a da pri tom ne padnemo. eka nas teka no.

Mene ne, tiho odgovara Kaijun. Pogledao sam sokola u oi. S neskrivenom simpatijom, Temudin hvata svog mlaeg brata za ruke, pomaui mu da

se prebaci preko stene i popne jo vie. Usek izmeu dve litice deluje dovoljno uteno. Moi e da se uvuku duboko u njega i konano odmore.

Bekter e pobesneti, zakljuuje Kaijun, uivajui u toj pomisli. Temudin mu pomae da ue u usek i gleda kako se uvlai dublje, oteravi pri tom par

lenjih gutera. Jedan od njih bei sa litice i skae s nje panino rairenih nogu, padajui dugo u ambis. U procepu stene jedva da ima prostora za oba deaka, ali bar su zatieni od vetra i kie. Kada padne mrak, bie neudobno i zastraujue. Temudin zna da e imati sree ako uhvati bar malo sna.

Ko mu je kriv kada je odluio da se penje lakim putem, kae on, prihvatajui Kaijunovu ruku i uvlaei se u usek.

3

Oluja cele noi besni po crvenoj gori i jenjava tek pred zoru. Jutarnje sunce je jako na vedrom nebu i pri Jesugejeve sinove koji pomaljaju glave iz svojih krevitih skrovita. Sva etvorica su provela no na visini, jer se nisu usudila da siu niz klizave litice. Slabo su spavali, jer su sanjali komare o survavanju u ponor bez dna. Kada prva svetlost obasja vrhove crvene gore, deaci se bude ukoeni i umorni, s tamnim kolutovima oko oiju.

Temudin i Kaijun su neto poletniji jer imaju razlog za radost. im se dovoljno razdani, Temudin poinje da se izvlai iz useka u elji da se doepa mladunaca sokola. Malo nedostaje da izgubi ravnoteu kada se mrana prilika nadvije nad njim - odrasli soko koji deluje previe krupno i zastraujue.

Ptica nije nimalo srena to zatie dva uljeza tako blizu svog nakota. Temudin zna da su enke sokola vee od mujaka i pretpostavlja da je stvor koji unezvereno kreti i krui nad njima zapravo majka gladnih mladunaca. Ptii ostaju nenahranjeni dok velika ptica ponovo uzlee, lebdi na vetru i hvata novi zalet ka deacima uurenim pod stenom. udesno je iskustvo zuriti sa takve visine u crne oi velike ptice ogromnih krila. Njene otvorene kande se ravnomerno ire i skupljaju, kao da ve zamilja kako im razdire meko meso. Kaijun drhti pri pogledu na sokolicu, preplavljen strahom, i divi se velianstvenoj ptici koja svakog asa moe da se ustremi na njih i zgrabi ih iz zaklona kao to to obino ini sitnim zverima. Za odbranu od grabljivice nemaju nita drugo osim Temudinovog peroreza. Isuvie su svesni njene nadmoi nad njima. U stanju je da raspori psu lea, s neverovatnom lakoom i u samo jednom potezu.

Temudin posmatra kako joj se smee-zlatna glava frenetino mrda napred-nazad. Pretpostavlja da bi ptica mogla ceo dan tako da krui i nimalo mu se ne svia to to je izloen na litici pod gnezdom. Dovoljan je jedan udarac kande da mu razdere kou. Temudin pokuava da se seti svega to je ikada uo o sokolu. Moe li vikom i drekom da uplai usplahirenu majku? Za trenutak razmilja o tome, ali ubrzo shvata da bi na taj nain prizvao Bektera i Kazara a to ne eli da uini pre nego to obmota mladunce platnom i privije ih na svoje grudi.

Kaijun izlazi iz useka u crvenoj steni i prilazi mu s lea. Temudin primeuje da u ruci dri kamenicu i proverava njenu teinu.

Moe li da je pogodi?, pita ga Temudin. Kaijun slee ramenima. Moda, uz mnogo sree. Ovo je sve to sam uspeo da naem. Temudin psuje ispod glasa. Grabljivica za trenutak nestaje, ali on zna da su sokolovi veti

lovci i ne pada mu na pamet da olako izae iz svog zaklona. Frustrirano uzdie i gleda u nebo. Stomak mu je bolno prazan posle napornog penjanja i loeg sna. On i Kaijun zasluuju vie od silaska praznih ruku.

Na pamet mu pada Bekterov luk koji je ostao dole kod Temua i proklinje sebe to se nije setio da ga ponese. Mada, teko da bi mu Bekter dozvolio da koristi njegovo oruje. Njegov stariji brat je previe krt po tom pitanju, ba kao i po pitanju sve ratnike opreme.

Evo ti kamen, predlae Kaijun. Ja u da se popnem do gnezda, i ako se vrati, gaaj je. Temudin se mrti. Plan je razuman jer je on izvrstan strelac a Kaijun daleko bolji u

penjanju. Jedini problem je to e Kaijun biti taj koji e uzeti mladunce a ne on. Moda je to zanemarljiva stvar, ali Temudin ne eli da neko drugi kasnije uzme zasluge za njegov plen.

Ne, ti uzmi kamen a ja u mladunce, odgovara mu. Kaijun za trenutak zuri u svog starijeg brata, kao da mu ita misli, a onda slee ramenima.

U redu. Spremio si platno? Pomou noa, Temudin cepa dve trake du poruba svoje bluze. Odea je unitena, ali

ptice su vea nagrada od tog gubitka. Obmotava ih oko dlanova i promalja glavu napolje, traei pogledom mranu senku koja krui iznad njega. Ptica ga je jednom pogledala u oi i tamo

proitala njegovu nameru, siguran je u to. U oima grabljivice video je inteligenciju, poput one koja se via kod psa ili jastreba, moda i veu.

Osea kako mu ukoeni miii podrhtavaju dok se penje uz osunanu stenu. Opet uje pijukanje iz gnezda. Mladunci su eljni hrane posle duge usamljene noi. Moda su i oni patili zbog nedostatka majinog toplog tela koje bi ih zatitilo od oluje. Temudin strepi od toga da je no preivelo samo jedno mladune. Osvre se iza sebe za sluaj da majka ne doleti i iznenada ga prikuje za stenu. Ne vidi je i penje se na strmu liticu, podiui noge sve dok ne une na nju kao to je to Kaijun uinio prethodne veeri.

Gnezdo je duboko uukano meu strmim stenama kako ivahne ptiice ne bi mogle da se popnu i ispadnu iz njega pre nego to naue da lete. Kada mu ugledaju lice, oba mladunca uzmiu od njega, kretei u pomo i panino mlatarajui svojim goludravim krilima. Temudin opet gleda u nebo, molei se u sebi nebeskom ocu da ga sauva. Oprezno puzi napred, uranjajui desno koleno u vlanu slamu i staro perje. Sitne kosti krckaju pod njegovom teinom, zapahnjujui ga odurnim mirisom raspadnute lovine.

Jedna od ptica izmie pod njegovim ispruenim prstima, dok druga pokuava da ga kljucne, zarivajui mu svoje sitne kande u kou. Igliavi iljci su previe mali da bi mu ozbiljnije naudili i prave samo povrinske ogrebotine dok podie pticu ka svom licu i gleda je kako se koprca.

Moj otac e s tobom loviti narednih dvadeset godina, mrmlja Temudin, skidajui platnenu traku sa svoje ruke i uvijajui je oko ptijih krila i nogu. Druga ptiica se panino penje na rub gnezda, ali deak je hvata za jednu utu kandu, guei svaki njen otpor. Pri tom primeuje da mu mlado perje osim zlatne ima i nijansu crvenkaste.

Da si moja, zvao bih te crvena ptica, kae joj, ubacujui ih obe u svoju bluzu. Mladunci deluju mirnije kada osete njegovu toplu kou iako ga povremeno grebuckaju svojim majunim kandama. Kroz glavu mu prolee kako e mu grudi, kada sie sa stene, izgledati kao da je upao u trnovito bunje.

Temudin utom vidi sokolicu koja se pojavljuje kao pretea, mrana senka. Obruava se bre nego to je pretpostavio da moe. U deliu sekunde uspeva samo da podigne ruku pre nego to uje Kaijunov uzvik i tup udarac kamena o ptiji bok. Hitac je precizan i obara je u letu. Majka u besu isputa krik kakav isputaju samo zveri, to ga podsea na to da je ona zapravo lovac, sa svim prateim instinktima. Ptica pokuava da mae svojim velikim krilima, hvatajui se za liticu ne bi li sauvala ravnoteu. Temudinu ne preostaje nita drugo nego da ui u tom ogranienom prostoru i titi lice i vrat od njenih otrih kandi. U uima mu odjekuje oajniki cik i na ruci osea kako ga ptica kai jednim krilom pre nego to padne, ne prestajui da kreti. Oba deaka posmatraju kako se strmoglavljuje niz liticu, potpuno gubei kontrolu. Jedno krilo joj je ukoeno, dok drugim oajniki klepee uprazno. Temudin polako izdie vazduh, oseajui kako mu se usplahireno srce smiruje. Ima sokola za svog oca i moda e dobiti dozvolu da crvenu pticu dresira sam.

Bekter i Kasar su se u meuvremenu pridruili Temuu i konjima. Temudin se oprezno sputa niz crvenu liticu i Kaijun se ne odvaja od njega, pomaui mu da se svaki put dobro uhvati kako bi sauvao dragocenost koju nosi. Kada konano oseti sigurno tlo pod nogama i pogleda uvis, Temudin ne moe da veruje gde se bio popeo. Visoka crvena stena mu je ve strana, kao da su na njoj bili neki drugi deaci.

Jeste li pronali gnezdo?, pita Kasar, prozrevi odgovor u njihovom ponosnom dranju. Kaijun klima glavom. Sa dva mladunca sokola. Borili smo se s majkom i uzeli oba. Temudin puta brata da pria, znajui da ostali ne bi razumeli kako je na visini odakle ceo

svet lei pod nogama i smrt die za vratom. Nije se plaio, otkriva, iako su mu srce i telo reagovali. Na crvenoj gori je doiveo trenutak ushienosti i previe je uzbuen da bi govorio, bar zasad. Moda e to jednog dana spomenuti Jesugeju, kada kan bude dobro raspoloen.

Temu je takoe proveo teku no iako je mogao da se zatiti konjima i povremeno popije toplog mleka. Ostala etvorica ne nalaze za shodno da mu zahvale to je video sokola. Temu se nije penjao s njima, i sve to zauzvrat dobija jeste teak amar od Bektera kada ovaj otkrije da je

tokom noi ispraznio kobili vime. Malian ih tuno doziva kada krenu nazad, ali braa nemaju milosti. Svi do jednog su edni i gladni. ak i veito ozareni Kasar ne moe a da ne osudi Temuevu gramzivost. Ubrzo ga ostavljaju samog, galopirajui kroz zelenu dolinu.

Deaci vide ratnike svog oca mnogo pre nego to im se u vidokrugu pojave plemenski atori. Uoeni su skoro odmah po izlasku iz senke crvene gore nakon ega se oglaava piskavi zvuk trube.

Jesugejevi sinovi ne pokazuju nervozu iako znaju da prisustvo jahaa moe da znai samo to da je njihovo odsustvo primeeno. Dostojanstveno jau, i kada se dovoljno priblie, prepoznaju Iluka koji galopira ka njima bez osmeha dobrodolice na licu.

Va otac nas je poslao da vas naemo, zadihano kae Iluk, obraajui se Bekteru. Temudin automatski odgovara. I ranije smo no provodili van stanita. Iluk okree svoje sitne crne oi ka njemu i trlja se po bradi. Zatim odmahuje glavom. Ne

bez najave, ne po oluji i ne u noi kada vam se majka poraa, breca se kao da grdi sopstveno dete.

Temudin primeuje da Bekter rumeni od stida, ali odbija da pokae svoje emocije. Evo, naao si nas. Ako je otac ljut, onda je to izmeu njega i nas.

Iluk opet odmahuje glavom, ali Temudinu ne promie iskra zlobe u njegovim oima. Nikada nije voleo oevog uvara mada nije mogao da dokui zato. Kada im se ponovo obrati, Iluk ne skriva netrpeljivost u svom glasu.

Vaa majka umalo da izgubi dete od brige za vama, cedi kroz zube. Prodornost njegovog pogleda zahteva od Temudina da spusti glavu, ali deak osea kako

u njemu polako raste gnev. Mladunad sokola u njegovim grudima ulivaju mu novu smelost. Zna da e im otac oprostiti im bude video ta mu donose. Temudin podie ruku da zaustavi ostale i Bekter povlai uzde, ne mogavi da nastavi s jahanjem. Iluk je takoe prinuen da okrene svog konja prema njima, lica mranog od srdbe.

Nee jahati s nama, Ilue. Vrati se, nareuje mu Temudin. Iskusni ratnik se koi i u neverici odmahuje glavom. Danas jaemo samo sa sokolovima, pojanjava Temudin, ne otkrivajui na licu nita vie od toga da se duboko u sebi zabavlja.

Njegova braa se cere, uivajui u zajednikoj tajni i zbunjenosti na Ilukovom grubom licu. Ratnik gleda u Bektera, ali ovaj zuri nekud u daljinu.

Otac e vas batinama nauiti poniznosti, odgovara Iluk, lica crvenog od besa. Temudin mirno gleda u starog ratnika, ak je i njegov konj apsolutno nepomian. Nee. Jedan od nas e jednog dana biti kan. Razmisli o tome i vrati se nazad kao to sam

ti rekao. Jahaemo sami. Kreni, najednom se javlja Bekter, glasom dubljim od ostale brae. Iluk izgleda kao da ga je neko udario posred lica. Pogled mu je skriven kada okrene svog

konja, navodei ga samo kolenima. Vie im se ne obraa, samo klima glavom i odlazi, ostavljajui ih same i drhtanjem otputajui nagomilanu tenziju. Deaci nisu vie u opasnosti, Temudin je skoro siguran u to. Iluk nije tolika budala da isue ma na Jesugejeve sinove. U najgorem sluaju bi mogao da ih pretue i natera ih da se peice vrate kui. Ipak, bitka je dobijena i Temudin osea Bekterov pogled sve vreme dok jau ka reci i stanitu svog naroda.

Pre nego to ugledaju atore, u vetru oseaju prepoznatljiv vonj urina. Posle duge zime u senci Deliun-Boldaka, zemlja je upila ljudske izluevine u velikom krugu oko plemenskog stanita, ionako su to samo mesta do kojih je ovek prinuen da odeta po mraku. Uprkos svemu, to je dom.

Iluk stoji ispred Jesugejevog atora, oigledno voljan da prisustvuje sceni kanjavanja. Temudina zabavlja neskriveno interesovanje oevog sluge koje ga tera da ponosno digne glavu.

Kasar i Kaijun preuzimaju vostvo iako Temua mami miris kuvane ovetine, a Bekter poprima svoj uobiajeni sumorni izraz na licu.

Jesugej izlazi im uje njitanje pristiglih konja kojim pozdravljaju ostale u krdu. O boku mu visi ma i na sebi ima zlatno-plavu dolamu koja mu dosee do kolena. izme su mu iste, tek izglancane, meutim, kan Vukova svojom pojavom deluje vie nego obino. Na licu ne pokazuje gnev, ali deaci znaju da je bezlinost samo maska koju svi ratnici moraju da naue. Za Jesugeja to nije samo ivotna navika kojom procenjuje svoje sinove dok mu prilaze na konjima. Kan odmah zapaa da Temudin nosi neto u grudima i da od svih njegovih sinova najtee obuzdava ushienost. ak se i Bekter trudi da ne pokae zadovoljstvo i Jesugej se pita ta li su deaci doneli sa sobom.

Takoe primeuje da se Iluk vrzma unaokolo, toboe timarei svoju kobilu. Neobino od sluge koji puta da se njegovoj omiljenoj ivotinji rep stvrdne od blata i iaka. Jesugej dovoljno dobro poznaje Iluka da bi mu promaklo njegovo kiselo raspoloenje usmereno vie prema deacima nego prema njemu. Verovatno bi to zanemario da ga ne zabrinjava ratnikovo utanje. Budui da tu nita ne moe da uini, Jesugej odbacuje te misli i usredsreuje se na svoje sinove.

Kasar i Kaijun silaze sa svojih konja, zaklonivi za trenutak Temudina. Jesugej paljivo posmatra deaka i primeuje da mu se pod bluzom neto mrda. Srce poinje bre da mu lupa. Ipak, nee im olakati ovu lekciju.

Dobili ste sestru. Poroaj je bio tei nego to smo se nadali. Malo je nedostajalo da vam majka iskrvari od brige za vama.

Deaci pokunjeno sputaju glave. Kan se mrti i dolazi u iskuenje da ih sve redom prebije zbog sebinosti.

Bili smo na crvenoj gori, mrmlja Kaijun, izbegavajui oev pogled. Temu je tamo video sokola i popeli smo se u potrazi za gnezdom.

Na ovu vest, Jesugejevo srce se puni radou. U tom sluaju, u Temudinovoj bluzi moe biti samo jedna stvar, ali ne usuuje se da mu podgreje nadu. Niko u plemenu nije uhvatio sokola pune tri generacije, a moda i vie. Ne, otkad su Vukovi doli sa dalekog zapada. Sokolovi vrede vie od deset dobrih kopaca, i to ne samo zbog mesa koje mogu da donesu iz lova.

Uhvatio si sokola?, pita Jesugej Temudina, prilazei mu jedan korak. Deak ne moe vie da skriva uzbuenje i poinje da se ceri, ponosno vadei mladunce iz

svoje bluze.

Kaijun i ja smo pronali dva ptia, odgovara on. Hladno lice njegovog oca se smekava i smei, otkrivajui zube, blistave i snenobele u

odnosu na tamnu kou njegovog lica, obraslu ekinjama. Deak neizmerno neno sputa ptiice u dlanove svog oca, gledajui ih kako pite u

kontaktu sa svetlou. Najednom osea hladnou na mestu gde ih je drao, gledajui skoro posesivno u crvenu pticu i pratei svaki njen pokret.

Jesugej ostaje bez rei. Iluk mu se pribliava da osmotri mladunce i kan ih zadivljeno podie uvis. Zatim se okree prema svojim sinovima.

Idite, javite se majci, svi odreda. Traite oprost za to to ste je uplaili i pozdravite se sa svojom sestricom.

Temu prvi utrava u ator, i pre nego to otac zavri reenicu. Utom svi uju Helunin vrisak olakanja kada ugleda svog najmlaeg sina. Kaijun i Kasar kreu za njim, ali Temudin i Bekter ne mrdaju s mesta.

Jedan je malo sitniji, primeuje Temudin, pokazujui na mladunce. Oajniki eli da ga otac uvai. Perje mu je malo crvenkasto pa sam ga nazvao crvena ptica

Dobro ime, potvruje Jesugej. Temudin proiava grlo, najednom nervozan. Nadao sam se da u ga zadrati, mislim,

crvenu pticu. Poto ih je dve. Jesugej ga gleda u oi. Isprui ruku, nareuje mu. Temudin zbunjeno podie ruku u visini ramena. Jesugej sputa oba mladuneta na svoj

lakat, pritiskajui drugom rukom deakovu nadole.

Kada odraste, soko je teak kao pas. Moe li da dri psa na svom zglobu? Ne moe. Ovo je veliki dar i hvala ti na njemu. Ali crvena ptica nije za tebe, mome, iako si mi sin.

Temudin osea kako ga suze peckaju u oima i sve njegove nade najednom padaju u vodu. Kan oigledno nije svestan Temudinovog besa i oaja dok odluno poziva Iluka da mu prie.

Svestan deakovog pogleda, Iluk se lukavo smeka dok prilazi kanu. Ti si moj prvi ratnik, kae mu Jesugej. Crvena ptica je tvoja. Iluk zadivljeno iri oi. S dubokim potovanjem uzima pticu, zaboravljajui na deaka.

ast mi je, odgovara, povijajui glavu. Jesugej se glasno smeje. Tvoja odanost je meni ast, uzvraa mu. Loviemo s njima

zajedno. Veeras neka svira muzika za dva sokola koja su stigla meu Vukove. Okree se prema Temudinu. Ispriae starom agataju kako si se popeo na crvenu goru kako bi stari pojac ispevao veliku pesmu.

Temudin mu ne odgovara jer mu je muno da gleda kako Iluk dri crvenu pticu. Sa Bekterom utke ulazi u ator da se javi majci i da pozdravi svoju sestricu, ve okruenu mlaom braom. Deaci spolja uju kako njihov otac doziva ljude da vide ta su mu doneli njegovi sinovi. Te noi e biti gozba, ali deacima je iz nekog razloga neprijatno da se pogledaju u oi. Oeva srea im svima mnogo znai, ali crvena ptica je Temudinova.

Te veeri, pleme loi veliku vatru od osuenog ovjeg i kozjeg izmeta, zatim pee ovna i kuva orbu u kazanu. Melodinim glasom, mada sablasno piskavim, Bard agataj peva pesmu o dva sokolia pronaena u crvenoj gori. Plemenska mlade je zabavljena stihovima i Jesugej je prinuen na to da iznova pokae ptie dok ostali toboe ale za njihovim izgubljenim gnezdom.

Deaci koji su se uzverali uz crvenu goru piju crni ajrag sa ostalima, sedei oko logorske vatre. Kasar je bled i neobino tih posle druge inije pia. Kaijun posle tree tiho hre i stropotava se na lea, isputajui iniju u travu. Temudin zuri u plamen koji ga zaslepljuje. Ne uje kada mu otac prie, ali taj gest ga naroito ne dotie. Ajrag mu je zagrejao krv, strujei mu ilama s neobinim arom.

Jesugej seda pored svog sina, skupljajui svoje duge noge u uanj. Na sebi ima krzneni ogrta koji ga titi none sveine iako su mu grudi ispod nje ogoljene. Crni ajrag ga dovoljno greje, uostalom, vrstog je miljenja da su kanovi imuni na hladnou.

Ne pij previe, Temudine, savetuje svog sina Dokazao si da si zasluio da te tretiraju kao mukarca. Izvriu svoju oinsku dunost i sutra u te odvesti Oklunima, narodu tvoje majke. Deak die pogled, slutei znaaj oevog zlatnog pogleda. Videemo najlepe keri plemena i odabraemo jednu koja e ti grejati postelju im prokrvari. Tape Temudina po ramenu.

I ostau tamo dok Iluk odgaja crvenu pticu? Deakov glas je uzdran i hladan. Uprkos pijanstvu, Jesugej prepoznaje njegovo neraspoloenje i mrti se.

Uinie kako ti kae tvoj otac, odgovara mu, klepnuvi deaka po potiljku, moda jae nego to je eleo. Temudin se za trenutak zanosi napred, ali brzo se uspravlja i zuri u svog oca. Jesugej je ve izgubio interesovanje, skrenuvi pogled ka agataju koji je uvijao svoje stare kosti u ptijem plesu, mlatarajui rukama i imitirajui sokolova krila. Posle nekog vremena Jesugej primeuje da ga Temudin jo uvek posmatra.

Propustiu okupljanje plemena i trke, kae deak kada im se pogledi sretnu, borei se sa suzama.

Jesugej ga gleda sa bezizraajnim izrazom lica. Okluni e doi na okupljanje, ba kao i mi. Imae Belonogog. Moda e ti dozvoliti da ga jae protiv svoje brae.

Radije bih ostao ovde, tiho priznaje Temudin, spreman za jo jednu packu. Jesugej se pravi da ovo poslednje nije uo. Godinu dana e iveti s njima, nastavlja kan

ozbiljnim glasom, kao to je to uinio Bekter. Bie ti teko, ali doivee i lepe stvari. Ne moram da te podseam na to da obrati panju na njihovu brojanu mo i oruje.

Nismo u svai sa Oklunima, primeuje Temudin. Jesugej slee ramenima. Tano, ali zima je duga, odgovara kan.

4

Temudinova glava pulsira u sivi osvit zore dok njegov otac i Iluk tovare konje hranom i prostirkama. Helun se vrzma unaokolo sa bebom koju doji pod svojim ogrtaem. Ona i Jesugej tiho razgovaraju a zatim kan priljubljuje glavu uz njenu, zagnjurivi lice u meku udolinu njenog vrata. Redak je trenutak intimnosti koji ipak ne uspeva da odagna Temudinovo neraspoloenje. Tog jutra mrzi Jesugeja iz dubine due ucveljenog dvanaestogodinjaka.

U munoj tiini, Temudin nastavlja da masti svoje uzde, proveravajui remenje i vorove na amovima i uzengijama. Nee svom ocu dati povod da ga kritikuje pred ostalom braom iako ih jo uvek nema na vidiku. atori su mirni posle pijanke koja je trajala do kasno u no. Tiinu remeti samo pijukanje gladnog mladuneta sokola i Helun ulazi u ator da ga nahrani ostacima krvavog mesa. Bie to njen zadatak u narednih nekoliko dana Jesugejevog odsustva. Naravno, to ne umanjuje njenu brigu oko toga da li je njen mu zadovoljan i da li ima sve potrebno za put.

Konji rzaju, dozivajui jedan drugog i pozdravljajui novi dan. Spokojan je to prizor, ali Temudina more turobne misli zbog ega trai izgovor da uposli ruke. Trenutno ne eli da sebi bira neku kravoliku enu, ve eli da uzgaja konje i jae sa svojom crvenom pticom, da bude slavan i da ga se svi plae. Ovo putovanje doivljava kao kaznu, naroito pri saznanju da ga je Bekter ve obavio. U vreme kada se bude vratio, Bekterova izabranica bi ve mogla da bude u atoru sa svojim novim muem. Tada e njegov brat stasati u ratnika a on e tek morati da se dokazuje.

Problem sa Bekterom je samo jedan od razloga za Temudinovo neraspoloenje. Prelo mu je u naviku da iskuava ponos svog starijeg brata, procenjujui koji od njih dvojice je oev miljenik. Temudin zna da e Bekter u njegovom odsustvu biti tretiran kao naslednik. Posle godinu dana, njegovo pravo na naslee moglo bi da padne u zaborav.

Ali ta mu drugo preostaje? Odlino poznaje Jesugejev stav prema neposlunosti. Ukoliko mu se usprotivi, mogao bi da doivi izoptenje iz plemena. Jesugej esto pribegava toj pretnji kada se njegovi sinovi preglasno igraju ili su previe grubi jedan prema drugom. I nikada se ne smeka kada je izrie, to je pouzdan znak da ne blefira. Temudin drhti pri toj pomisli. Sudbina bezimenog nomada je teka sudbina. Na spavanju mu niko ne nadgleda stado, niti mu pomae da se uzvere uz stenu. Preputen sam sebi, Temudin bi verovatno umro od gladi, u to je skoro siguran, ili jo gore, bio bi prinuen da krade od drugih plemena samo da bi preiveo.

Njegova najranija seanja seu u bezbrino detinjstvo kada se neumorno nadjaavao sa svojom braom u atoru. Njegov narod nikada nije bio sam i teko mu je da zamisli surovost usamljenikog ivota. Temudin odmahuje glavom, odbacujui te sumorne misli i posmatrajui kako njegov otac tovari konje. Najbolje e biti da za lice prikuje hladnu masku i ne pokae svoje nezadovoljstvo. Slua kako Iluk i Jesugej ritmino stenju dok zateu uad gde god je to mogue. Tovar nije teak jer na put idu samo otac i sin.

Kada zavre s poslom, Temudin prolazi pored Iluka i po poslednji put proverava svaki vor na svom konju. Oev ratnik ne skriva netrpeljivost prema tom gestu, ali Temudin ne mari ako ga tim inom vrea. Jesugej mu je dovoljno esto govorio da ovek ne sme da zavisi od vetine onog pod sobom. Potujui to pravilo, Temudin se ne usuuje da proveri Jesugejeve vorove. Narav njegovog oca je previe udljiva. Postoji mogunost da kan sve to samo zabavi, ali isto tako postoji strepnja da bi svog sina mogao da udari zbog ispoljene nepoverljivosti.

Temudin se mrti pri pomisli na predstojee putovanje sa svojim ocem. Bie potpuno sami i bez ijednog od brae da ga oraspoloi. U sebi se elii da e izdrati svaku neprijatnost ukoliko je bude bilo. ta je ovo nego jo jedan ispit? Preiveo je oluju, i od Jesugeja i od nebeskog oca. Izdrao je glad i e do granice kada je padao u iskuenje da odgrize sopstveno meso i oseti sopstvenu krv. Pregrmeo je zime kada je stoka umirala od smrzotina i jedno leto

kada je gorelo nebo i kada su svi zadobili velike ute plikove po koi. Njegov otac je istrpeo sve

te stvari bez roptanja i znaka slabosti, pokazujui bezgraninu izdrljivost. Svojim primerom osnaio je one oko sebe. ak i sa Ilukovog lica nestaje uobiajena natmurenost svaki put kada se nae u Jesugejevoj blizini.

Temudin stoji pored svog konja, ukoen i bled poput mlade srebrne breze, kada mu Helun prie i zagrli ga. Osea kako se siuno dete na njenim grudima mekolji i osea miris slatkog mleka i ovjeg loja. Kada ga majka pusti iz zagrljaja, devojica poinje da plae i crveni u licu zbog ovog uznemiravanja. Temudin posmatra kako Helun ubacuje bradavicu svoje nabrekle dojke u njena gladna usta. Temudin izbegava majin pogled i ona svoj skree ka Jesugeju koji stoji nedaleko od njih, zagledan u daljinu. Helun uzdie.

Prestani, Jesugeje, opominje ga. Kan se trza i okree glavu dok mu se po obrazima iri jedva primetno rumenilo. O emu

to...?, poinje on. Helun ga prekida. Zna ti dobro o emu priam. Nema nijednu toplu re za svog sina a

oekuje da s tobom putuje naredna tri dana? Jesugej se mrti, ali Helun jo uvek nije zavrila. Uzeo si mu pticu i dao je onom svom runom podaniku. Ne oekuje valjda da se

osmehne i na tome bude zahvalan? Dok bira rei, Jesugej zbunjeno gleda u Iluka, potom u Temudina. Previe je mlad, naposletku mrmlja. Helun iti poput lonca na poretu. Ovo je deak koji treba da se zamomi. Tano, mlad

je, ali i previe ponosan i tvrdoglav na svog oca. Toliko lii na tebe a ti to i dalje ne vidi. Jesugej ignorie njene poslednje rei i Temudin ne zna ta da kae svojoj majci kada mu

ova uzvrati pogled.

Ne brini, sine, uje on sve to mu kaem, samo se pravi da ne uje, kae mu blago. U tome ste isti. Prua ruku i sputa svoj ogrubeli dlan na deakov obraz. Ne sekiraj se dok bude iveo s mojim narodom. Prostoduni su, ali mora da sputa pogled pred njima. Iskuavae te, ali ne sme da se plai.

Temudinove ute oi iskre. Ne plaim se, odgovara majci. Ona eka da jo neto kae i odbojnost na njegovom licu

se polako smekava. U redu, posluau te, tiho dodaje deak. Helun klima glavom i iz depa vadi zamotuljak slatkog sira, gurajui mu ga u ruku. U bisagama je flaa crnog ajraga protiv studeni. Ovo ti je za put. Ojaaj i budi ljubazan

prema devojci koju izabere. Ljubazan?, ponavlja Temudin. Prvi put otkad mu je otac saoptio da kreu na put u

stomaku osea nervozu. Negde tamo je nepoznata devojica koja e jednog dana postati njegova ena i raati njegovu decu. Ne moe da zamisli kako bi mogla da izgleda, niti je siguran u to da uopte eli takvu enu.

Nadam se da e biti kao ti, zamiljeno kae majci. Helun se smeka i kratko ga grli, to opet mami pla njegove sestrice. Dobar si ti deko,

Temudine. Jednog dana e biti dobar mu. Na njegovo iznenaenje u oima svoje majke vidi suze. Helun ih hitro brie, ali Temudin

ve osea kako ga peckaju oi. Njegova samokontrola se uruava i Helun za trenutak prepoznaje strah koji bi deaka mogao da posrami pred Jesugejom i Ilukom. Mukarci pred odlazak na zaruke ne cmizdre sa svojim majkama.

Helun brzo grli svog sina, a zatim se okree i razmenjuje nekoliko jedva ujnih rei sa svojim muem. Kan Vukova vidno uzdie, klimajui glavom umesto odgovora, i penje se na konja. Temudin neosetljivo skae na svoje sedlo.

Temudine!, uje iza sebe. Blago zatee uzde, okreui svog belonogog konja. Njegova braa su se konano probudila

i izala da se pozdrave s njim. Temu i Kasar mu prilaze, ne skrivajui divljenje na pospanim licima. Kaijun trepe na jutarnjem svetlu dok prouava okrnjeno prednje kopito njegovog konja. Glasni su i ivahni, zbog ega Temudin osea kako teskoba u njegovim grudima poputa.

Bekter izlazi iz atora, bezizraajnog lica. Temudin ga ispitivaki gleda, prepoznajui traak trijumfa u njegovom praznom pogledu. Bekter je takoe razmiljao o tome koliko e mu ivot biti laki bez Temudina. Teko je ne brinuti za svoju mlau brau, ali Temudin se nee osramotiti glasnim izricanjem svoje zabrinutosti. Kosti su baene i budunost je pred svima njima. Jak mukarac moe da savije nebo ako mu tako odgovara, ali to e uiniti samo za sebe i Temudin to zna. Meutim, on je sada preputen sam sebi.

Podie ruku u poslednjem pozdravu i tera Belonogog u kas, uporedo sa ocem. ini mu se da ne bi preiveo kada bi se osvrnuo i stoga to ne ini. Zvuci tek probuenog plemena i njitavo dozivanje konja brzo ostaju iza njega. Zamenjuje ih tupi konjski topot i zveckanje amova.

Jesugej jae u tiini kada sunce odskoi na nebu. Helunin narod je blie nego to je ikada bio u protekle tri godine i putovanje e trajati samo nekoliko dana. Na kraju e znati da li deak poseduje vladarski talenat ili ne. Kod Bektera se u to uverio ve posle prvog dana. Istina, njegov najstariji sin nije od divlje sorte, ali plemenu treba sigurna ruka a Bekter izrasta u vrstog mukarca.

Jesugej smrknuto jae. Jednim delom svog uma osmatra zemlju oko njih u potrazi za znacima neprijatelja ili zveri. Nikada ne bi mogao da se izgubi dok mu je svako brdace duboko urezano u umu; svaka koza ostriganih uiju ukazuje mu na lokalna plemena, poput eme koja se prostire okoliem.

Kan je uivao u jahanju sa Bekterom iako to niim nije pokazao. Teko je znati na koji nain deak jednog dana postaje voa plemena, ali Jesugej je siguran da se to ne postie nenou i razmaenou. Die pogled ka nebeskom ocu pri pomisli na debeljukastog Temua koji je ostao kod kue. Da deak nema oko sebe tako jaku brau, Jesugej bi ga odavno sklonio od majinog uticaja, moda ak i odveo u neko drugo pleme. Verovatno e to i uiniti, odmah po povratku kui.

Jesugej se mekolji na sedlu, ne uspevajui da zadri svoj uobiajeni tok misli dok Temudin jae pored njega. Deak je oigledno svestan svog okruenja i okree glavu pri svakom novom prizoru. Bekter je bio mirno drutvo, ali neto u Temudinovom utanju onespokojava njegovog oca.

Ne ide mu u prilog to put do Okluna vodi pored crvene gore, jer tera Jesugeja da razmilja o sinovljevom podvigu hvatanja mladunaca sokola. Na sebi osea Temudinov pogled dok zuri u otre litice, ali deakova tvrdoglavost mu ne daje priliku da mu se obrati.

Jesugej iritirano stenje, ne uspevajui da obuzda svoju narav po tako lepom i vedrom danu. Imao si sree to si naao gnezdo na toj visini, naposletku kae Jesugej. To nije bila srea, uzvraa Temudin. Jesugej negoduje u sebi. Deak je nezgodan kao trn pod koom. Imao si sree to nisi pao, deae, uprkos Kaijunovoj pomoi. Temudin suava pogled. Njegov otac kao da je bio previe pijan da bi prethodne noi uo

agatajevu pesmu. Da nije razgovarao sa Kaijunom? Jesugej ga paljivo posmatra i posle nekog vremena odmahuje glavom, setivi se

Heluninih rei. Pokuae ponovo, njoj za ljubav, ili se vie nikad nee dotai te teme. ujem da ste se veto penjali. Kaijun kae da te je soko umalo rastrgao na steni kada se

vratio u gnezdo. Temudin polako poputa i slee ramenima. Apsurdno je srean to njegov otac pokazuje

interesovanje za njegov podvig, ali to krije iza hladne maske.

Oborio ga je kamenom, odgovara, oprezno hvalei brata. Kaijun je njegov omiljeni brat, ali s vremenom je nauio da od drugih krije svoju naklonost ili netrpeljivost, skoro instinktivno, iako ima tek dvanaest godina.

Jesugej opet uti, ali Temudin trai u mislima neto da razbije tiinu pre nego to se ova neprijatno odui.

Da li je i tvoj otac tebe vodio kod Okluna?, pita deak.

Jesugej frke, gledajui svog sina postrance. Pretpostavljam da si dovoljno odrastao da uje tu priu. Ne, tvoju majku sam sreo dok

sam jahao. Bila je u drutvu svoja dva brata. Odmah sam primetio da je lepa i jaka. Kan uzdie i mljacka, priseajui se prolosti.

Jahala je predivnu kobilu boje olujne vode u praskozorje i dugih nogu mrke boje. Temudin nikada nije uo tu priu pa nesvesno pribliava svog konja oevom. Oteo si je od Okluna?, nastavlja deak da zapitkuje. Tako neto ga ne bi iznenadilo.

Njegov otac je uivao u lovu i oi mu zasijaju svaki put kada se priseti svojih bitaka. Ukoliko bi sezona bila topla a hrane u izobilju, poslao bi poraene ratnike svojim porodicama peice, sa crvenim oiljcima na koi od batinanja. Zimi, kada bi hrana bila na izmaku, nije ih poteivao. ivot je previe surov za milosre u sezoni mranih meseci.

Najurio sam njenu brau kao par mladih jareva, sea se Jesugej. Tek sam bio stasao za samostalnu borbu, ali zamahnuo sam svojim maem iznad glave i dreknuo na njih.

Ophrvan seanjima, kan zabacuje glavu i isputa veseo pokli, zavravajui ga grohotnim smehom.

Da si im samo video lica. Jedan je pokuao da me napadne, ali ja sam bio sin kana, Temudine, a ne tamo neko pseto koje e da povije rep i pobegne. Zapeo sam luk i zario mu strelu u bok. Utekao je glavom bez obzira.

Jesugej zamiljeno uzdie. Bili su to dobri dani. Mislio sam da nikada neu osetiti zimu u kostima. Imao sam

predstavu o tome da mi nita u ivotu nije dato nego da sve moram da steknem uzdajui se u sopstvenu pamet i snagu. Gleda u svog sina i deak mu na licu vidi neto to moe samo da nasluti. Bilo je trenutaka, deae, kada sam i sam mogao da se popnem na crvenu goru.

Da sam znao, vratio bih se i predloio ti da se penjemo zajedno, poinje Temudin, pokuavajui da dokui veliinu svog oca.

Jesugej odmahuje glavom, kikoui se. Ni sluajno! Previe sam teak da bih skakutao po tankim liticama i strminama. Kada bih sada pokuao da se popnem, verovatno bih se sruio na zemlju kao zvezda padalica. emu slue sinovi ako ne mogu da porastu i oprobaju svoju hrabrost? Ovo je jedna istina koju mi je preneo moj otac u retkim trenucima kada je bio trezan.

Hrabrost ne moe da se zapostavi kao kosti u vrei. Mora da se iskae, da zasija na svetlu, opet i iznova, dobijajui na snazi. Ako je ignorie, vrea e biti prazna kada ti je najpotrebnija. Ne, nisi pogreio to si se popeo da pronae gnezdo i ja nisam pogreio to sam crvenu pticu dao Iluku.

Temudin ne moe da sakrije iznenadan gr koji mu zahvata telo. Jesugej frustrirano uzdie, zvuei kao da rei iz dubine grla.

On je moj prvi ratnik, i to bez premca, deae. Mora u to da veruje. Radije bih imao Iluka pored sebe nego petoricu drugih iz mog plemena - ili desetoricu oklunskih. Njegova deca

nee vladati porodicama. Njegov ma nikada nee biti dobar kao moj, razume li? Ali ti ima samo dvanaest godina. Shvata li ta ti govorim?

Morao si neto da mu da, breca se Temudin. To hoe da kae? Ne. Ne vraam mu dug. Crvenu pticu mu dajem u znak potovanja zato to je moj prvi

ratnik. Zato to je moj prijatelj jo od detinjstva i zato to se nikada nije alio to je njegova porodica ispod moje meu Vukovima.

Temudin otvara usta da se pobuni. Iluk e uprljati crvenu pticu svojim rukama, svojom debelom utom koom. Ptica je previe plemenita za runog slugu. Ali ne kae nita od toga i veba disciplinu na licu koje ne otkriva nita od tih nemirnih oseanja. To je njegova jedina odbrana od oevog upitnog pogleda.

Ali Jesugej je dovoljno iskusan da prozre sinovljevu masku.

Sine moj, i ja sam imao istu tu hladnu masku na licu kada si ti bio samo san nebeskog oca, odgovara mu.

Kada te noi podignu logor pored vijugavog potoka, Temudin se baca na posao koji mu pomae da izdri i sledei dan jahanja. Pomou balaka svog noa odvaja kocke tvrdog sira i stavlja ih u kone vree dopola napunjene vodom. Vlana smea e odstojati pod njihovim sedlima gde e je toplina konjskog tela ugrejati i potamneti. Do podne, on i njegov otac e imati topao mleni napitak, kiselkast ali osveavajui.

Kada to zavri, Temudin kree u potragu za ovjim izmetom, proveravajui prstima da li je dovoljno suv da bi goreo. Skuplja gomilu najsuvljih granica i trlja kremen o svoj stari no, to stvara varnice. Ubrzo potpaljuje vatru koja se brzo razbuktava. Jesugej see krike suve ovetine i neto divljih maslina u ovijem loju. Od slasnog mirisa im kree voda na usta. Helun im je spremila i hleb koji e uskoro da se stvrdne i zato ga drobe u vodu pravei kau.

Sede jedan preko puta drugog i jedu, liui izmeu zalogaja mesne sokove sa svojih prstiju. Temudin primeuje kada oev pogled padne na bisage koje sadre crni ajrag i bez rei odlazi da ga donese. Strpljivo posmatra kako kan uzima veliki gutljaj.

Priaj mi o Oklunima, trai deak. Oeve usne se krive u nesvestan kez. Nisu jaki, ali ih ima mnogo, kao mrava. Ponekad mislim da bih mogao da ujaem meu

njih i ceo dan ih ubijam i ubijam pre nego to me smaknu. Oni nemaju svoje ratnike?, zaueno pita Temudin. Kan se sprema da mu ispria jo

jednu nesvakidanju priu i lice mu najednom postaje ozbiljno. Ne kao to je Iluk. Videe i sam. Umesto maa, radije koriste luk i strelu. I dre se

podalje od svojih neprijatelja. Nikada se ne pribliavaju osim ako ne moraju. titovi su im smeni, ali umeju lako da ubijaju konje. Oni su ti kao ose, ali kada krene na njih, bee kao deca. Tako sam oteo tvoju majku. Priunjao sam se i napao.

Kako u onda nauiti da baratam maem?, uvreeno pita Temudin. Zaboravio je na oevu netrpeljivost prema tom tonu i oekivao je svakog asa pljusku koja

e mu izbiti drskost iz glave. Meutim, Jesugej nastavlja da govori kao da nita nije primetio. Morae da veba sam, deae. Bekter je tako nauio, to znam. Kae da mu nisu

dozvolili da pipne luk i strelu niti neki od njihovih noeva, do poslednjeg dana. Kukavice, svi odreda. Ipak, ene su im dobre i jake.

Zato daju svoje keri tvojim sinovima?, pita Temudin, strepei od jo jednog udarca. Ali Jesugej je pospan i sputa se na prostirku od ovije koe.

Nijedan otac ne eli da mu ker ostane neudata. ta bi radio s njom da ja na svakih par godina ne doem sa svojim sinom? Nije to nita neobino, naroito kada se plemena meaju. Jaaju svoju krv semenom drugih plemena.

Da li to jaa nas?, mudro pita deak. Njegov otac frke, ne otvarajui oi. Vukovi su ve jaki.

5

Jesugejevo otro oko opaa oklunske izviae istovremeno kada i oni njega. Duboki tonovi njihovih rogova upozoravaju pleme, uzbunjujui ratnike da stanu u odbranu svojih porodica.

Ne razgovaraj s njima dok ti se ne obrate, upozorava Jesugej svog sina. ta god da se desi, lice neka ti ostane hladno. Jasno?

Temudin ne odgovara, ali teko guta pljuvaku. Protekli dani i noi provedeni nasamo s ocem bili su nesvakidanje iskustvo. Otkad zna za sebe, ne sea se da mu je otac posvetio toliku panju, verovatno zato to oko njih nije bilo ostale brae koji bi skretali kanovu panju. Temudinu se u poetku inilo da e to biti tegobno putovanje jer oni nisu prijatelji, niti to mogu biti, meutim, bilo je trenutaka kada je u oima svog oca video neobinu iskru. Kod nekog drugog bi to mogao da bude ponos.

Deak u daljini vidi oblak praine koja se die sa suve zemlje dok oklunski ratnici juriaju na svojim konjima, maui orujem. Jesugej stiska usne u tanku crtu i uspravlja se u svom sedlu, lea pravih kao drvo. Temudin ga imitira najbolje to moe, posmatrajui kako se oblak praine pribliava i brojei ratnike koji galopiraju ka usamljenom paru konjanika.

Ne skrei pogled, Temudine, ukoreva ga otac. Ovo su deaci koji igraju svoju igru i neu da me osramoti dajui im za to povoda.

Razumem, uzvraa Temudin. Ali ako sedi ovako ukoeno kao stena, oni e znati da si svestan njihove igre. Zar ne bi bilo bolje da razgovaramo ili da se smejemo?

Temudin na sebi osea Jesugejev pogled i za trenutak ga ispunjava strah. Te zlatne oi su se nagledale mladih plemenskih ratnika. Jesugej se sprema za susret s neprijateljem i instinkti mu

preuzimaju kontrolu nad miiima i reakcijama. Dok mu Temudin uzvraa pogled, na licu svog oca vidi kako se s naporom oputa. Galopirajui Okluni nisu jo uvek tako blizu i dan najednom postaje nekako svetliji.

Ispau budala ako nas iz istog hira pregaze konjima, uzvraa Jesugej, nametajui na licu kez koji bi bolje pristajao leu.

Temudin se smeje njegovom pokuaju da ga zabavi. Neto te boli? Probaj da zabaci glavu dok to radi.

Kan to i ini, i taj gest ga toliko razgaljuje da obojica praskaju u smeh koji traje sve dok im se oklunski jahai ne priblie. Jesugej je crven u licu i brie suze oko oiju dok vritavi ratnici zateu uzde, doputajui svojim konjima da prepree put dvojici stranaca. Zapahnjuje ih oblak praine i tera ih da zamure i saekaju da ga raspri vetar.

Grupa ratnika utke posmatra kako Temudin i Jesugej toboe prvi put postaju svesni njihovog prisustva. Temudinovo lice je najbezizraajnije mogue iako jedva uspeva da obuzda svoju radoznalost. Sve je za nijansu drugaije od onog to je oekivao. Njihovi konji su vrhunskog porekla i ratnici preko tamnosmeih pantalona nose svetle dolame sa zlatnim oznakama. Nekako su istiji i uredniji od njegovog naroda, i Temudin osea kako u njemu poinje da tinja netrpeljivost prema strancima. Pogled mu pada na onog ko verovatno predstavlja vou budui da ga os