COST BENEFIT ANALIZA

Osnovne napomene o cost benefit analizi

Prilikom ocene opravdanosti realizacije jednog investicionog projekta treba uvek imati u vidu i efekte koje projekat donosi drugim organizacijama ili irokoj zajednici.

Pojedine investicije su po svojoj prirodi takve da se moraju posmatrati i ocenjivati pre svega sa ireg drutvenog aspekta - saobraajnog, energetskog, odbrambenog, prirodnog,drutvenog i sl, zbog svog velikog doprinosa koji daju zemlji u celini.

Ovakvi projekti se na najbolji nain mogu ocenjivati ako se analiziraju i uzmu u obzir ukupni efekti koje donosi posmatrani investicioni projekat.

Cost benefit analiza Cost-benefit analiza je metoda ekonomske analize

kojom se uporeuju i vrednuju sve prednosti i svi nedostaci nekog privrednog poduhvata ili projekta analizom trokova (cost) i koristi (benefit).

Ova analiza se ne koristi za investicione projekte koji donose samo direktne komercijalne efekte koji se mogu meriti i kvantitivno izraziti, ve, pre svega, za projekte koji donose i znaajne indirektne i nemerljive efekte.

Pored toga ona predstavlja metod koji omoguava odluivanje o izboru izmeu razliitih oblika korienja resursa i razliitih projekata, na osnovu utvrivanja ukupnih doprinosa projekata dostizanju ekolokih ciljeva.

Cost benefit analiza Za sam fokus panje, programa i projekta, koji

preovlauju u javnom sektoru, potrebno je analogno sprovesti analizu trokova i koristi.

Tu se manifestuju dve veoma bitne razlike,koje preovlauju izmeu analize trokova i koristi i analize profitabilnosti uvoenja novog proizvoda : analiza trokova i koristi je instrument, koji se koristi

za donoenje javnih odluka, a iji interes nije u tome da su firme individualno profitno orjentisane, nego, odluke tee ka ostvarivanju optedrutvenih interesa,

ova analiza se uglavnom koristi za ocenjivanje politike i programa, iji su tipovi autputa netrini ( npr. unapreenje kvaliteta ivotne sredine ).

Cost benefit analiza Cost-benefit analiza je analitiki pristup reavanju

problema izbora, koji zahteva definiciju ciljeva i identifikaciju alternativa koje daju najveu korist za date trokove, ili koje daju zadatu korist za najmanje trokova.

Pogodna je za procenu rezultata investiranja, naroito ako se radi o investicijama u infrastrukturu (fiziku kao to su saobraajnice i duhovnu kao to je obrazovanje). Zato je cost-benefit analiza veoma koristan alat za dokazivanje kreatorima ekonomske politike, kako kratkorono, tako, naroito, dugorono, za poveavanje obima i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje i njene efektivnosti i efikasnosti.

Cost benefit analiza Prednost ove analize jeste u tome to ona odgovorne

subjekte usmerava da identifikuju mogue trokove i efekte i da se ne oslanjaju na nepouzdane ocene i svoju linu intuiciju.

Njena vodea karakteristika, jeste ekonomska efikasnost. Ta ekonomska efikasnost ukazuje da je promena u nacionalnom dohotku upravo aktivnost kojom se izraava promena blagostanja u drutvu.

Svrha cost benefit analize se ogleda u tome da, posmatranje drutvenog cilja kao vaneekonomskog karaktera u izboru investicija, cost benefit analiza prua relevantne informacije o ceni , kao rtvi ostvarivanja ekonomskog cilja.

Cost benefit analiza

Ako se na kratko pogled baci na znaajne oblasti i aktivnosti, kao to su : zdravstvo, urbana reenja, iskoriavanje vodenih resursa, astita prirodnog bogatstva ( ivotna sredina ) i uopte, iskoriavanje prirodnog kapitala, neophodno je formirati kriterijume za efikasnu alokaciju resursa. Upravo zbog toga, cost benefit analiza jeste prvi, teorijski i praktini pokuaj, da se sa aspekta drutva sagradi kriterijum investiranja i vrednovanja.

Osnovni principi cost benefit analize

Cost-benefit analiza smatra da postoji razlika u doprinosu projekta pojedinanim i ukupnim drutvenim ciljevima, odnosno postoji razlika u efektima od projekta sa pojedinanog i ukupnog drutvenog stanovita;

Kod cost-benefit analize treba uzeti u obzir sve koristi i trokove, bez obzira ko ih uiva (dobija);

Kao trokove treba uzeti u obzir i izgubljene koristi, a kao koristi i smanjenje trokova;

Sve koristi i trokove treba utvrditi, izmeriti i novano izraziti;

U primeni cost-benefit analize, kod nesavrenih trita (u nerazvijenim zemljama), treba koristiti ispravljene trine cene (obraunske cene);

Cost-benefit analiza je pogodna kod projekata koji donose viestruke efekte koje uiva iri krug korisnika;

Cost-benefit analiza doprinosi optimalnoj alokaciji ogranienih resursa.

Utvrivanje i vrednovanje trokova i koristi

Primenu cost-benefit analize u ekonomskoj analizi projekata posebno preporuuje Svetska banka. Ovaj koncept Svetske banke preporuuje da se pri utvrivanju trokova i koristi za celo drutvo (ekonomska analiza), poe od individualnog uinka (finansijska analiza), i da se ukljuivanjem ili iskljuivanjem odreenih grupa koristi i trokova doe do ukupnih efekata sa stanovita zemlje u celini.

Neke od grupa koristi i trokova mogu biti : transferna plaanja, nepredvieni trokovi, prethodni trokovi, eksterni efekti, multiplikacioni efekti, meunarodni efekti itd.

Nakon utvrivanja svih drutvenih koristi i trokova koje jedan investicioni projekat donosi, potrebno je ove koristi i trokove vrednovati i izraziti u novanom obliku.

U ovom sluaju moramo pribei odgovarajuem sistemu cena, koji e omoguiti prevoenje raznovrsnih efekata u novane izraze. Za merenje efekata koje donosi projekat, cost-benefit analiza koristi ispravljene trine cene, koje se obino zovu obraunske cene ili cene u senci (shadow prices), i najee se znatno razlikuju od trinih cena.

Procedura cost benefit analize (faze)

1. Definisanje projekata koji e biti analizirani,2. Definisanje vremenskog perioda na koji e se odnositi analiza,3. Utvrivanje svih koristi i trokova za pojedine projekte,4. Izraunavanje svih koristi i trokova u novanom obliku za

pojedine projekte,5. Odreivanje kriterijuma koji e se koristiti u analizi,6. Odreivanje diskontne stope koja e se koristiti,7. Izraunavanje vrednosti pojedinih kriterijuma za svaki projekat,8. Uporeivanje vrednosti kriterijuma za pojedine projekte sa

odreenom merom i meusobno,9. Dodatni kriterijumi i analize,10. Konaan izbor - donoenje odluke.

Analiza trokova i koristi ukljuuje merenje, dodavanje i uporeivanje svih koristi i trokova odreenog javnog programa ili projekta.

Ona obuhvata etiri osnovna koraka:1. jasno specificiranje programa ili projekta,2. kvantitativno opisivanje inputa i autputa

programa,3. procenu drutvenih trokova i koristi tih

inputa i autputa,4. uporeivanje trokova i koristi.

Postupak analize trokova i koristi

1. Jasno specificiranje programa ili projekta

Kada elimo da pristupimo realizaciji odreenog projekta, neophodno je prvo doneti odluku o samoj studiji projekta, a nakon toga definisati i tvrditi glavne elemente samog projekta.

Meu glavnim elementima projekta ubrajamo : utvrivanje mesta, odnosno lokacije za realizaciju projekta, definisanje glavnih grupa koje su ukljuene u realizaciju projekta, utvrditi tok relizacije projekta, vremenski period trajanja projekta, utvrivanje stepena povezanosti i veze projekta sa ostalim

programima.

Sa ovog aspekta moemo razlikovati dva osnovna tipa javnih ekolokih programa, za koje se najee rade analize trokova i koristi : fiziki projekti koji direktno ukljuuju javni sektor :

javna preduzea za tretiranje otpada, projekti obnavljanja obala, spaljivanja opasnog otpada, unapreenja prirodnih stanita, ouvanje poljoprivrednog zemljita itd.

regulativni projekti koji se koriste za unapreenje ekolokih zakona i propisa, kao to su standardi kontrole zagaenja, kriterijumi izbora tehnologija, naini odlaganja vrstog otpada, restrikcije u korienju zemljita itd.

2. Kvantitativno opisivanje inputa i autputa programa

Kvantitativno opisivanje inputa i autputa programa je svakako drugi korak cost - benefit analize, odnosno on je sam pokazatelj trokova i koristi.

Za pojedine ekoloke uticaje ne postoji mogunost da se obezbedi nain, na koji e se vriti merenje koliko zaista ljudi vrednuju te ekoloke uticaje.

Upravo zbog toga se ekonomski subjekti primoravaju, da novane pokazatelje analize trokova i koristi proiruju procenama takvih neopipljivih uticaja.

Procena drutvenih trokova i koristi inputa i autputa je aktivnost kojom se vri uporeivanje trokova i koristi, od strane istraivaa.

U prikazanoj tabeli 1. su predstavljeni rezultati analize trokova i koristi programa smanjenja emisije grupe preduzea za proizvodnju konzervirane hrane.

Cela tabela se odnosi na posmatranje koristi i trokova, celokupnog ivotnog veka projekta

3. Procena drutvenih trokova i koristi inputa i autputa

Rednibroj Elemeti analize

Ukupni trokovi u veku trajanja

1 2 3

1.1.1.1.2.

TROKOVI :Privatni trokoviTrokovi kapitalne opremeTrokovi poslovanjaTrokovi javnog monitoringa i prinude

1.140.000580.000560.000

96.000

Ukupni trokovi 1.236.000

2.2.1.2.2.2.3.

KORISTI : Poveanje rekreacione koristi zbog poboljanja kvaliteta vodeSmanjenje teta poljoprivrediNeopipljive koristi

1.896.000382.000

A

Ukupne koristi 2.278.000 + A

Postoje mnogobrojni postupci, koji se korist za uporeivanje trokova i koristi. U tabeli su prikazani ukupni trokovi, koji iznose 1.236.000 i ukupne koristi, koje iznose 2.278.000 + A . Uporeivanje ova dva podatka e se izraziti oduzimanjem ukupnih trokova od ukupnih koristi. Postupak, oduzimanja ukupnih trokova od ukupnih koristi, se naziva neto korist.

( 2.278.000 + A ) - 1.236.000 = 1.042.000 + A Uporeivanje trokova i koristi se moi prikazati na

nain, koliko koristi donosi projekat na svaki dinar trokova. ( 2.278.000 / 1.236.000 = 1.84304.... ) , iz toga sledi

odnos 1 : 1.84 .

4. Uporeivanje trokova i koristi

Ekonomska efikasnost i distribucija

Kada govorimo o ekonomskoj efikasnosti i distribuciji, kljuno je napomenuti da se cost benefit analiza zasniva na sledeem argumentu, a to je, da je distribucija dohotka optimalna. Distribucija dohotka je optimalna, onda kada je ona vrlo poeljna od strane drutva. U prilog se navode sledei argumenti :

Dohodak ukazuje na razlike koje su prisutne u graninoj produktivnosti,

Drutvo je u mogunosti da prema svojim potrebama i zahtevima prilagodi distribuciju dohotka,

Kao trei instrument, javljaju se razliiti efekti.

Trine nedostatke sumiraemo kao : nemogunost iskljuivanja, nedostatak trinih informacija, ponuda i tranja su izjednaene u nuli i najvia cena

po kojoj bi svako hteo da kupi je ispod najnie cene ispod koje bi neko hteo da proda.

Sam koncept trinih nedostataka ukljuuje prisustvo : eksternih efekata ( trokova ), drutvena dobra, grane opadajuih trokova.

Trini nedostaci i alokacija resursa

Eksterni efekti

Eksterni efekti su efekti koji imaju izraziti uticaj na blagostanje ljudi. Ovi efekti prate pojedinane aktivnosti. Oni su takvi, da pritiu direktno drugima,a ne indirektno preko cena.

Osnovne karakteristike eksternih efekata su : eksterni efekti se odnose na pojedine subjekte, a ti

subjekti, odnosno lica nisu u mogunosti da utiu, a kamoli da kontroliu stepen prisustva tih eksternih efekata;

ona lica, koja stvaraju eksterne efekte, nisu u poziciji da ih unapred predvide, ve su eksterni proizvod jedne aktivnosti.

Kolektivna dobra su dostupna apsolutno svima, i to, bez ikakve naknade. Njihove osnovne karakteristike su :

prisustvo neiskljuivosti, nepostojanje rivalstva i takmienja u potronji.

Ukoliko posmatramo pojedinca koji koristi drutveno dobro, njegovo korienje se ne iskljuuje od strane drugih. Osnovne karakteristike drutvenih dobara se negativno mogu odraziti na potroaa, tada konkretno mislimo da potroai dolaze u situaciju da potcenjuju svoje preferencije za kolektivnim dobrima. Jedan od glavnih problema kolektivnih dobara jeste u njihovoj ceni. Uz uslov postojanja trinih cena ovih dobara, njihova cena, nee biti pravo olienje spremnosti pojedinca da plati odredjenu cenu za dobro, zbog njihovog zajednikog korienja.

Drutvena kolektivna dobra

Merenje drutvenih trokova i efekata

Postoje tri oblika merenja kalkulativnih cena, koje ukazuju na oportunitetne trokove :

Prvi oblik merenja, posmatrajui dobra kao intermedijarna, je da se unapred ocenjuju granine produktivnosti tih dobara. Npr. hidrauline investicije imaju efekat na bolju poljoprivrednu eksploataciju, proizvodnju elektrine energije i snadbevanje industrije vodom, a mogue je i npr. oceniti produktivnost za one koji koriste irigracionu mreu u vidu dodatne proizvodnje kao posledica irigracije.

Merenje drutvenih trokova i efekata

Drugi oblik merenja kalkulativnih cena se odnosi na utedu u trokovima. Taj oblik utede u trokovima, je i vie nego poeljan. Jer npr. ako bismo izgradili autoput, to bi bio vrlo isplativ investicioni poduhvat, iz razloga to bi ljudi kroz putovanje ( u ovom sluaju autoputem ) do odreene lokacije utedeli kako vreme, tako i novac, nego da putuju kroz naseljena mesta ( to je dui oblik putovanja, a i oveku je potrebno vie novanih sredstava da izdvoji za svoj put ).

Trei oblik merenja, se odnosi na indikator ( kvantitet ).

HVALA VAM NA PANJI!!!

Ana oreviAsistentVisoka poslovna kola strukovnih studijaNovi Sad

anadjordjevicvps@gmail.comKonsultacije: petak, Liman, kabinet 3, od 11h do 13h