covi- italija, indija, kina, juna koreja, sad novi › nm466.pdf · italija, indija, kina, juna...

NOVIMAGAZIN

besplatno

Radna prava u vreme korone

Prekobrojni i prezaposleni

Jelena Jovanović Simić

Nije trebalo da korona

iznenadi svet

BROJ 466

v

OVO NEĆE KRATKO TRAJATI!

NEMANJA DESPOT MARJANOVIĆ

Ekonomske mere Vlade Po glavi

100 evra

Covid-19 Italija, Indija, Kina, Južna Koreja, SAD...

2. IV 2020.

Sadržaj

INTERVJU

18 Ovo neće kratko trajati!

Zaista je veoma teško davati bilo kakve prognoze. Važno je da javnost razume da i mi naučnici sada učimo kroz ovo što se dešava. Mi nismo spremni na ovakve stvari, nažalost. Ključno je u ovom momentu na individualnom nivou, kao i na nivou društva, uspostaviti određene mere u sprečavanju širenja virusa COVID-19, kaže mladi naučnik Nemanja Despot Marjanović, doktorand na MIT

SRBIJA

22 Kurtijev udarac u američki zid

24 Po glavi 100 evra

32 Život uz strah

35 (Ne)zakonito skajpovanje

REGION

40 Od virusa bi mogla oboljeti i

demokracija

42 Korona u raljama politike

SVET

45 Ustrašena pošašću,

ogorčena Evropom

50 Testiranje sačuvalo živote

52 Korona – “crni labud” koji

će Trampa koštati izbora?

KULTURA

58 Na sve strane vidimo idolatriju

61 Jačanje sistema mentalne

imunosti iz duha pripovedanja

PRILOG

64 Industrija motora

Rakovica: Od pašnjaka do giganta. I nazad

RUBRIKE

04 Arena08 Širi ugao70 Ogled

10 Prekobrojni i prezaposleniPandemija virusa COVID-19

ostavlja posledice na radni svet, pošto su neke delatnosti, poput zdravstva, trgovine i komunalnih službi, uz policiju i vojsku, naprosto prezaposlene, a druge, suprotno, dišu na škrge jer niko ne traži njihove proizvode i usluge. Kriza je ugrozila i pravo na rad, pa je pitanje ko i kako može pomoći zaposlenima koji ostaju bez posla i prihoda

28 Nije trebalo da korona iznenadi svetSadašnji način života, sa

intenzivnim transferom ljudi i ekonomskom razmenom životnih namirnica, ne ostavlja prostor za ideje da će neka visokozarazna bolest koja se pojavi u udaljenom kraju sveta biti brzo lokalizovana, da će se “to dešavati nekom drugom”, kaže za Novi magazin istoričarka medicine Jelena Jovanović Simić, kustoskinja Odseka istorije medicine pri Muzeju nauke i tehnike u Beogradu

48 Katastrofa u najavi“Najvećim karantinom u istoriji” Indija nastoji da spreči

širenje zaraze među svoje 1,3 milijarde stanovnika

3

Novi magazinIZLAZI ČETVRTKOM

IZDAVAČ: Društvo za novinsko-izdavačku delatnost “Agenda 2020“ d.o.o. Beograd, Terazije 23/II PIB: 106978740, MB: 20717467 Telefoni: 011/3248-754, 011/3228-280 E-mail: [email protected], glavna i odgovorna urednica: Nadežda GaćeZamenik glavnog i odgovornog urednika: Mijat LakićevićUrednica portala: Iva GavrilovićArt direktor: Bojan Radulović Urednica fotografije: Marija Kolaković Direktorka marketinga: Jelena Očigrija 060/88-66-516 [email protected] redakcije: Dubravka VasićRedakcija: Jelena Aleksić, Marija Kolaković, Jelka Jovanović (politika i društvo), Ivan Jovanović, Ivana Pejčić, Marija Kojčić (svet i revija), Dragan Stošić (kultura), Marija Šajkaš (Njujork)Stalni saradnici: Milan Mišić, Julijana Mojsilović, Jelena Volić Helbuš, Vladimir Barović, Dragan Janjić, Ljubiša Jovanović, Gordana Nonin, Dragan Markovina, Momčilo Pantelić, Nikola Lazić, Aleksandar Arsenijević, Zorica Miladinović, Branko Vučković, Andrej Zarević (svet), Tamara Jorgovanović, Mirjana Marinković, Mira Popović (Pariz), Prof Ljubinka Trgovčević, Stefan Surlić, Svetlana Marojević, Drago Hedl (Zagreb), Drago Pilsel (Zagreb), Vildana Selimbegović (Sarajevo), Veseljko Koprivica (Podgorica), Savo Pejčinovski (Skoplje), Zoran Andrić (Minhen), Marko Savković, Damir Grubiša (Rim), Žozef Lončar, Vladimir BeatovićAdvokatica redakcije: Nataša Dragović RakovićLektor: Lidija CenićPrelom: studio triD, BeogradRačunovodstvo: Slavica Miljanić Distribucija: Centrosinergija doo, BeogradŠtampa: Rotografika, SuboticaTK RAČUN: 190-10880-36, JUBMES banka A.D. Registrovano kod APR pod brojem BD 27649/2011 08.03.2011.

Regionalni partneri Novog magazina:

Novi Magazin je član Saveta za štampu

Optužnica protiv otmičara iz MalčeViše javno tužilaštvo u Nišu podiglo je optužnicu protiv Nino-

slava Jovanovića, poznatijeg kao Malčanski berberin, koji je krajem prošle godine oteo 12-godišnju devojčicu iz sela Suvi Do. Portparol

tog tužilaštva Borislav Radonjić precizirao je za Tanjug da je optužnica protiv Jovanovića podneta sudu na potvrđivanje 30. marta, zajedno s

predlogom za produženje pritvora.Radonjić, međutim, zbog zaštite interesa maloletne osobe ošte-

ćene u ovom slučaju, nije mogao da saopšti pravnu kvalifikaciju krivičnog dela za koje se tereti.

Za ova krivična dela zaprećena je kazna zatvora od najmanje 10 godina ili kazna doživotnog zatvora.

Jovanović je uhapšen 5. januara na groblju u Malči, nedelju dana nakon što je devojčica koju je kidnapovao nađena u vi-

kendici u Pasjači i 17 dana nakon što ju je oteo na putu do škole u mestu Suvi Do kod Niša. Ona je u međuvremenu, nakon deset dana

potrage pronađena u selu Jasenovik u jednoj vikendici.Dvanaestogodišnju devojčicu Ninoslav Jovanović je oteo na putu do

škole 20. decembra. Kako je kasnije utvrđeno, optuženi je devojčicu pre-sreo na putu, lažno joj se predstavio kao majstor koji treba da ode do škole, prevario je da uđe s njim u automobil, a onda je oteo.

Ubrzo je shvaćeno da je devojčica oteta i započeta je opsežna poli-cijska potraga za njom, a onda je trećeg dana potrage utvrđeno da iza otmice stoji upravo on, višestruki povratnik koji ima maniju da svoje žrtve šiša, a potom siluje.

Na saslušanju je do detalja opisao kako je ukrao automobil i od-lučio da otme devojčicu tog dana kad ju je sreo, predstavljajući se kao električar koji radi u njenoj školi i pozivajući je da krene s njim do škole. Takođe, rekao je da je devojčicu ošišao i u više navrata zlostavljao, a da joj je, kada je pokušala da pobegne, pretio da će joj ubiti oca.

DOBRA NEDELJA

Na mom radaru Dubravka Valić NedeljkovićSA STUDENTIMA ONLAJN

Na mom radaru su danas prvo studenti i njihovi rado-vi, utorak je! Onlajn komuni-kacija sa studentima u ovo turbulentno vreme veoma mi je važna zbog kontinui-teta u odvijanju semestra. Organizovali smo, umesto nastave, virtuelnu redak-ciju, podelili sektore kao u pravim redakcijama (unu-trašnja politika, spoljna po-litika, ekonomija, turizam, zdravstvo, korona, kultura, obrazovanje, sport) i sada mi stižu radovi koje su i oni uradili onlajn tokom prote-kle sedmice. U ovom pro-gramu virtuelne redakcije su moja 22 studenta i student-kinje sa Fakulteta političkih nauka, smer novinarstvo, u Podgorici. Oni su se zaista potrudili da budu novinari u doba korone. Shvatili su da su svi sektori u suštini podređeni pandemiji, samo svaki na svoj način. I uspeli su da odgovore zadatku.

MEDIJSKI DNEVNICIZa projekat “Medijski

dnevnici u doba korone”, koji je pokrenula Novosad-ska novinarska škola, kon-taktirali smo mnogo razli-čitih osoba, i to različitog uzrasta, pola, obrazovanja, statusa u društvu, pogleda na svet, da nam pišu šta gle-daju, slušaju, čitaju na inter-netu, ne samo kod nas već i mnoge koji su danas negde u svetu. Ideja je da iz lične perspektive osoba koje su samo konzumenti medija, ali i onih koji su analitičari medija, medijski proizvo-đači i medijski prozjumeri, dakle mladi koji i konzumi-raju i proizvode sadržaje za internet platforme, kroz njihove dnevnike saznamo kako su mediji prepoznali šta su komunikativne po-trebe građana i građanki u vreme pandemije, i to ne samo u informativnoj već i u zabavnoj i obrazovnoj sferi. Već su objavljeni prvi me-dijski zapisi na sajtu medij-

skapismenost.org.rs i meni su vrlo izazovni. Nadamo se da ćemo na kraju objaviti i knjigu medijskih dnevnika. Osnovce koji su u našem tro-godišnjem projektu medij-ska pismenost pozvali smo da nam fotografišu svoju svakodnevicu, kad sve ovo prođe biće velika izložba, oni će time pokazati šta su na-učili na našim kampovima medijske pismenosti. Sve to radimo volonterski praktič-no.

DOBA KNJIGAI na kraju, i meni su na ra-

daru mediji, sve pratim, pra-vim lične zabeleške i pišem dnevnik, ali i čitam. Ovo je doba knjige definitivno, a i knjiga je medij, ne zaboravi-mo to nikada. Osim toga, za-vršavam jedan veliki naučni rad o rijaliti programima i pričam sa svojim unucima, naravno putem mobilnog telefona, bolje reći, više se gledamo nego što pričamo jer su još maleni.

Zašto je ova devojka u zatvoru?Dvadesetčetvorogodišnja Jovana Popović iz Kikinde

nalazi se u pritvoru u Zabeli nakon što je pre tri dana uhapšena zbog navodnog kršenja mere karantina o kojoj je, tvrdi, niko nije obavestio – niti je dobila zva-nično rešenje o kućnoj izolaciji. Iz Komiteta pravni-ka za ljudska prava (YUCOM) kažu da im se obratilo više građana koji su sličnoj situaciji.

Popović je dan pre uvođenja vanrednog stanja, 14. marta došla u Srbiju iz Crne Gore, gde je nastupala sa du-vačkim orkestrom iz Kikinde. Na granici joj, tvrdi, nije uru-čeno rešenje o obaveznoj izolaciji zbog situacije s pandemi-jom koronavirusa, samo joj je policijski službenik rekao da, ukoliko je boravila u zemlji u kojoj je aktivna epidemija ovog virusa, smanji kontakte u narednih 14 dana.

U Crnoj Gori tada nije bio utvrđen niti jedan slučaj ove bolesti, a Popović je, u skladu sa onim što joj je rečeno, kako je izjavila na saslušanju u tužilaštvu, smanjila kontakte. Smatrala je da sme da izađe iz svog doma. Deset dana nakon povratka u Srbiju, međutim, uhapšena je dok je bila u kući svog dečka.

Protiv nje je pokrenut krivični postupak jer je na-vodno prekršila Naredbu Vlade Srbije o sprovođenju i organizovanju karantina, koja je doneta 17. marta, tri dana nakon što je ona prešla granicu.

Tužilac je kao dokaz priložio zapisnik Ministarstva zdravlja u kojem piše da joj je usmeno saopšteno da je u karantinu, a koji nema ime i potpis službenika koji joj je na-vodno saopštio izolaciju. Dokument nema broj niti datum kada je sačinjen, kao ni pečat. Ipak, sud joj je odredio pritvor i ona se sada nalazi u istražnom odeljenju zatvora Zabela.

LOŠA NEDELJAU fokusu

Dubravka Valić Nedeljković, redovna profesorka u penziji na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, još predaje i na master i doktorskim studijama na ACIMS Univerziteta u Novom Sadu (Mediji i rod), kao i na osnovnim i master studijama na Univerzitetu u Podgorici (Crna Gora). Objavila je više od 150 radova u domaćim i međunarodnim časopisima i publikacijama. Učestvovala je na mnogobrojnim naučnim i stručnim skupovima u inostranstvu i zemlji. Objavila devet stručnih i naučnih knjiga i monografija.

Krizne informacije Zaključkom Vlade Srbije koji je stupio na snagu 31. marta, za sve informacije u vezi

s koronavirusom zadužen je Krizni štab koji predvodi premijerka Ana Brnabić, koja će lično davati informacije ili odrediti nekoga iz Štaba.

Usvajajući zaključak kojim se značajno ograničava pravo medija i novinara na profe-sionalni rad, a javnosti na više izvora informisanja, kabinet premijerke naveo je kako “informisanje stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti predstavlja posebnu meru za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti”.

Zaključkom su obavezani svi gradonačelnici, predsednici opština i štabovi za vanredne situacije da sve informacije usmeravaju na centralni krizni štab, koji će obezbediti da se izvrše neophodne provere i preduzmu odgovarajuće mere na pravovremenom i tačnom informisanju javnosti”. Isto važi za zdravstvene ustanove, zdravstvene radnike ili pravna lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost, koji su obavezni da “medicinske informacije isključivo u delu mera koje sami sprovode dostavljaju nadležnom zavodu, odnosno insti-tutu za javno zdravlje, koje te informacije dalje usmeravaju ka Kriznom štabu”.

Najavljena je i “mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja” u slučaju plasiranja ne-proverenih informacija. Pri čemu su, jasno, proverene informacije samo one koje daju premijerka i ovlašćeni članovi KŠ, i to onda kad ih daju.

Prve reakcije na drastičnu meru kreću se u rasponu od “cenzura” preko ometanja pristupu informacijama od javnog značaja do podrške u eliminaciji lažnih vesti. Nema spora da su pravovremene, tačne i valjane informacije ključne za dobro informisanje, a sledstveno i ponašanje građana primereno krizi, kao što nema spora da lažne vesti iza-zivaju paniku koju valja na vreme suzbiti. No, ni za jednu od tih boljki nije lek potpuna kontrola informacija.

Napokon, kontrola i centralizacija svih informacija otvara i pitanja van sfere samog in-formisanja, kao što su nadležnost lokalnih samouprava i zdravstvenih ustanova, poseb-no onih koje nisu na državnom budžetu već lokalnom, o čemu će se sigurno razgovarati i tokom, a posebno posle vanrednog stanja.

PismaCenjenom uredništvu Novog magazina.

Želim da vam zahvalim na gestu poštovanja vrednom. Učinili ste u ova rogobatna, mučna i oskudna vremena vaš nedeljnik dostupnim svem čitateljstvu potpuno besplatno preko inter-neta.

Meni, kao stalnom čitaocu Novog magazina, ovaj čin imponuje. Jer, mi čitaoci smo, naročito sada, proširena familija Novog magazina, pa ovu redakcijsku odluku osećam i kao stvar sop-stvenog poštovanja.

Drago mi je, tim više što sam i sam autor pregršt tekstova objavljenih u našem nedeljniku.Izabrao sam dobro društvo.

Budite ponosni i želim vam i nadalje mnogo hrabrosti i poštovanja javnosti. Đokica Jovanović, Niš

02/04/2020. NOVI MAGAZIN BROJ 466

Novi magazin i dalje besplatnoUredništvo i redakcija NM zahvaljuju svim čitaocima na podršci i lepim rečima i pozivamo ih da prate i naredne brojeve, koji će biti samo u elektronskom izdanju dok traje vanredno stanje.

4 5

U redovnoj kolumni u Blicu piše o kulturi karantina s takvom uverljivošću da razgovor sa rediteljem, umetničkim direktorom Ju-

goslovenskog dramskog pozorišta, koga nalazimo u kućnoj izolaciji, započinjemo pitanjem o njegovim iskustvima s karan-tinom? On će za Novi magazin kao uverti-ru objasniti da je njegovo služenje vojnog roka bilo slično sveopštoj izolaciji iliti ka-rantinu, a ono što se naizgled nikako ne uklapa u priču o vojsci, disciplini, ukidanju prava i bespogovornoj poslušnosti jeste – kultura.

Kako nastaje i gde učimo bonton iliti kulturu u doba karantina – u redu u kojem stojimo za 10 kilograma brašna ili u kući, gde se bavimo sobom?

Kad zaboravite da nešto bacite iz fri-židera, a istekao mu je rok trajanja, pa se to ubuđavi, onda, reći će biolozi, nastaje “kultura”. Plesan može biti plemenita, od čega nastaje fantastičan sir, kao što je gor-gonzola, a može da bude i obično đubre koje smrdi i zagadi vam frižider. Očistite vi frižider, ali smrad ne možete da izbrišete iz sećanja. Prema istom principu, kultura se stvara sama od sebe, pa i kultura geta, odnosno karantina. Dakle, kultura nastaje u bilo kojem obliku interakcije sa drugima – ovog puta je specifično jer je ideja da ima što manje interakcije, ali – to je to.

Striktno se pridržavate svih pravila i pre-poruka. Da li je to kultura karantina?

Da, samo se idioti ne pridržavaju logič-nih stvari i misle da će ih nešto mimoići. Kultura je odnos prema Drugom, kultura je solidarnost. Kultura je ono kako ostavite toalet iza sebe, naročito u javnom prostoru.

Život nam je sveden na redovnu konfe-renciju za štampu u tri po podne, čekanje u redu za maske i rukavice. Gde je tu kultura?

Kao i u civilnoj situaciji, srpska kultura je mnogo bolja od ostatka srpskog druš-tva, a naročito od onoga što sebe voli nazi-vati vlašću, a nije vlast nego administraci-ja, uprava. Naša je uprava loša, bila je loša pre korone i sada je, u prinudnom stanju, takođe loša. Ovde ne govorim o političari-

ma jer mi i nemamo političare nego samo jednog, ostali su se samoukinuli, nego o ljudima koji nam se obraćaju i u ovom času predstavljaju zvaničnike ove zajednice.

Govorimo o danu kada nam je dramatič-no saopšteno da je ovo najgori dan za Srbi-ju i da je za to kriva nedisciplina građana…

Pitate šta je kultura? E pa kultura je upra-vo to što se dogodilo na toj konferenciji za štampu. Taman je nekako uspostavljeno izvesno poverenje i uzajamno uvažavanje zvaničnika i građanstva, a onda dobijamo nešto skandalozno. Ja mogu da razumem da direktor Infektivne klinike može biti pod emocijama, ali kad je zvaničnik, on nema pravo da ih ispoljava. Postoji proto-kol u vezi sa pres konferencijama, njihov je smisao učešće novinara koji zastupa-ju javni interes i postavljaju pitanja. Ona amaterski loše režirana predstava opasni je skandal. Uostalom, mogli su da izdaju saopštenje i objasne zašto neće dopustiti dijalog s novinarima.

Pa ipak, jedan čovek je odlučio da izađe sa zastrašujućim podacima i još gorim izra-zom na licu, saopšti ono što je on smatrao za potrebno, i ustane i ode.

Mi smo u vojnoj situaciji, a ono što je ovaj lekar uradio u vojsci zove se – “izvrši pa se žali”. Imam utisak posle te konferen-cije da su zvaničnici ili zahvaćeni panikom ili je u pitanju najobičniji bezobrazluk. Vo-leo bih da je drugo, plašim se da je prvo. I zato kažem da je naše društvo u situaciji karantina ispoljilo sve one slabosti koje nastaju suspenzijom demokratije. Jer, kad imate suspendovanu demokratiju, nemi-novno imate plesan autoritarnosti koji za-hvata i neotporne stručnjake.

Istog dana, u utorak, stiže i informacija da lokalne samouprave i zdravstvene ustanove ne smeju davati nikakve infor-macije o koronavirusu, a da će sve vesti ići samo iz jednog izvora – Kriznog štaba iz Beograda.

Sve ionako ide na militarizaciju druš-tva, ali u ovom konkretnom slučaju reč je i o tome ko radi po tim lokalnim institu-cijama. Naime, tradicija je, ne samo ove vlasti, da se na rukovodeće položaje po-stavljaju partijski ljudi. Ako je i stručnjak,

5 minuta sa...Gorčinom Stojanovićem

Mnogo je nagađanja i pregršt dobrih i loših informacija, masa lažnih ili, da ublažim, neozbiljnih paranaučnih tekstova i mnoštvo snimaka raznih slavoljuba koji govore neverovatne teorije o koroni. Sve to prati i ogroman broj vickastih i manje vickastih priloga na mrežama. I to je svetski fenomen i mi, iako volimo da smo posebni, nismo izuzetak. U pozadini svega toga odvija se politička borba, a ni tu nismo originalni. Loše je po opoziciju što kritike češće deluju kao zlurado prigovaranje nego kao predlozi da se nešto uradi. Loše je po vlast što ne može da odoli i da ne ospe vrlo kratku, ali rafalnu paljbu po opoziciji. I jedni i drugi posebno naglašavajući da neće da se bave politikom.

Pri čemu je sigurno da je borba s virusom COVID-19 i nje-govim posledicama bez izuzetka apsolutno najvažnija, ako ne i jedina tema za sve političke elite sveta. I sva medicinska na-uka sveta treba da bude 24 časa na raspolaganju donosiocima odluka. I obrnuto – donosioci odluka moraju sve da baziraju na preporukama onih koji više znaju.

Jasno je da će se, kada sve prođe, uspeh meriti brojem umrlih, kako god ga budu uzimali – u apsolutnom broju ili na milion stanovnika. To je ta strašna realnost. Ima još jedna re-alnost – od nečega se mora živeti. I uspeh će biti koliko-toliko očuvati privredu i BDP. U ovom trenutku sve zemlje sveta ima-ju manje-više slične strategije u borbi protiv virusa: što stroža izolacija, što više respiratora, medicinara i testova. Neki kažu da su razvijene demokratije kasnile u restrikcijama kretanja i obaveznim izolacijama plašeći se da ne ne budu optužene da gaze neke demokratske principe. Drugi tvrde da je neoli-beralni koncept ekonomije u tim zemljama kriv za zakasnele reakcije. Ima ih koji optužuju paniku. Rekla bih da svega ima – ali i da, bar zasad, korelativna analiza pokazuje manju ot-pornost tradicionalnih liberalnih demokratija na šok kakav je ovaj virus napravio. Proći će vreme pre nego što medicinske i statističke analize odgovore na pitanje o efikasnosti mera i ponašanja država.

Mnogo pre toga na red će doći druga žrtva – ekonomija. Ko-rigovana je projekcija rasta za 20 najbogatijih zemlja sveta – i sada izgleda da recesiju mogu da izbegnu samo Kina, Indo-nezija i Indija iako će svih 20 najbogatijih zemalja značajno smanjiti tempo rasta. Srbija se, prema zvaničnim najavama, nada da će izbeći katastrofalan pad BDP-a i vlast je spremila opsežan paket ekonomskih mera. Prema nekim reakcijama iz sveta, i bolji od nekih zapadnih zemlja po analizama MMF-a, Svetske banke, Rojtersa... Moguće je da sada preventivno hvale jer nisu pohvalili medicinski paket mera koji je, koliko god nama neprijatan, doživeo da ga mnoge zemlje naknadno slede u osnovnoj ideji – ne molbe već zabrane kretanja sta-novništva.

Ni jedno ni drugo nije teško kritikovati i nalaziti loše pri-mere prakse. I jednom i drugom paketu može se zamerati, ali malo je kritika koje mere gledaju i sa aspekta ostvarivosti i kao nešto što valja i popravljati, a ne rušiti. Vlast pokazuje posvećenost, dopali nam se ili ne njeni potezi. Imponuje i što stigne i poneka pohvala iz sveta. A u ovom usporenom nači-nu življenja vreme ipak brzo prolazi – i proći će sve ovo, tako ćemo brzo uvideti šta je ko uradio u svetu i šta smo uradili mi da spasemo živote, ali i privredu.

Antiteza COVID-19Piše: Nadežda Gaće, glavna urednica

bolje da je odan, da je “naš”. I zato što oni najbolje znaju s kim rade, a jedan od njih je i onaj nesrećni gradonačelnik koji ne zna kako se zove virus, pokušavaju da spreče dnevna lupetanja iz mnogo izvo-ra. Ovako ćemo imati jedno lupe-tanje dnevno, pa ćemo se valjda nekako spasti.

A ko će spasti zaposlene u kulturi? Mere državne pomoći ne pominju ovaj sektor?

Najugroženiji su slobodnjaci, ljudi koji nisu zaposleni za stalno i njih je mnogo. Treba li da vas pod-sećam da je Nemačka odvojila 50 milijardi evra za kulturu, mi taj no-vac, naravno, nemamo, ali je poen-ta u tome da su se odmah oglasili u vezi s tim. Hrvatska je obećala kul-turnim radnicima nekakvu pomoć, a mi o tome još ništa nismo čuli.

Zašto? Zato što Srbija nema Ministar-

stvo kulture. Formalno da, su-štinski ne. Nekredibilna i posve beznačajna osoba ne može voditi važne sektore, a naročito u krizi ne može postići nikakve efekte. Svi mi koji se bavimo kulturom, koja je nipodaštavana i u civilnoj situaciji, prinuđeni smo da radimo više poslova kako bismo obezbe-dili egzistenciju. Pa glumci nisu tezgaroši zato što vole da zagađuju scene nego ljudi koji ne mogu da žive od plate. Isto je s muzičarima, likovnjacima, piscima, svima. I mo-ram da vas podsetim da govorimo o umetnicima. Pa da nije nas, koji smo nešto takvo stvorili, šta bi bio sadržaj života u ovom trenutku? Šta biste to čitali, gledali ili slušali u vanrednoj situaciji na internetu, da nije umetnika koji su nešto iza sebe ostavili? Šta bi se branilo, da se podsetimo Čerčila? Jer, svedo-čanstvo o svetu i stanju duha pru-ža umetnost, a ne istorija. Ona je naknadna pamet. I pravi istoričari uvek posežu za umetničkim kre-tanjima ako hoće da protumače neku epohu.

Znači li to da smo danas bliži kulturi nego i redovnoj situaciji jer, zbilja, to vreme u kući se mora popuniti čitanjem, pisa-

njem, učenjem… Čak i besomučno gledanje serija

je nekakva kultura. Ali, bojim se da je čak i onaj ko nema nikakvu čita-lačku naviku sada prinuđen da je stekne, a da li će čitati Homera ili Mir-Jam, to je drugo pitanje. Jer, ne možete beskrajno zuriti u osred-nje TV proizvode. Potrebno nam je nešto ozbiljnije, nešto što će nam ponuditi nekakvu, makar i neho-tičnu spoznaju, a to je isključivo vrhunska umetnost.

To znači da bismo mogli doživeti i nekakav kulturni preobražaj?

Ne, kad sve ovo prođe, ludilo po-vršnosti i ekstaza konzumerizma će se vratiti.

Zašto tako mislite? Zato što smo bili dobri jedni pre-

ma drugima i u vreme bombardo-vanja, pa kad se završilo, opet smo postali đubrad.

Činjenica je da su onlajn pred-stave i te kako popularne među gledaocima. Ne znam nikoga ko nije ponovo gledao “Hadersfilda” u JDP-u.

To je predstava koja se više od 12 godina igrala na sceni Bojan Stupica sa više od 150 izvedbi. Tu predstavu sada je za četiri dana projekcije videlo više od polovine ljudi koji su je videli pomenutih godina. Ali moram da vas upo-zorim – doživljaj iz pozorišta ne može se porediti s TV prenosom. Ovo govorim iz straha da nam neko posle svega ovoga ne kaže da nam publika više i ne treba nego je dovoljno da se snimamo i idemo preko interneta i TV-a.

Pa ipak, brojka od 15.000 gleda-laca “Hadersfilda” mogla bi da nagovesti kulturni preobražaj?

Za to je potrebna tragička ka-tarza. Ovo je tek obična tragedija. Samo antičke tragedije su uzviše-ne. Zašto mislite da ovde ima uzvi-šenosti?

I da završimo sa…Ostanimo kod kuće. Ne “ostani-

mo kući”, kako govori premijerka. Gramatika je važna. Tu počinje kultura.

02/04/2020. NOVI MAGAZIN BROJ 466 76

98

Širi ugao

Život s koronomŽena sa psom prolazi ispod nat-pisa “Bez panike” na ulazu pija-ce koja je zatvorena kako bi se smanjilo širenje koronavirusa u Tel Avivu, u Izraelu. Svakodnevni život u ovoj državi u velikoj meri je stopiran, a slučajevi COVID-19 umnožavali su se tokom protekle nedelje. (AP Photo/Oded Balilty)


G20203003.pdf)U velikom problemu je i tzv. re-

alni sektor sada, ali i čitavo tržište rada, koje može doživeti ozbiljne promene po smirivanju pandemi-je.

Da će se dogoditi još jedna tranzicija, ne sumnja profesor Ekonomije rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Aran-darenko.

“Svakako da će se naše tržište rada promeniti, a u kojoj meri, za-visiće od daljeg toka pandemije, ne samo u Srbiji nego verovatno još više u Evropi i svetu. U ideal-nom scenariju pandemija će biti zaustavljena do leta. Tada bi se od jeseni brzo vratili na putanju rasta i, mada bi se turizam i saobraćaj sporije oporavljali, stvari bi se po-

stepeno vratile u normalu, uklju-čujući i tržište rada. Nažalost, taj scenario danas ne izgleda previše verovatno – vodeći svetski auto-riteti daju mu manje od 10 odsto šansi”, kaže Arandarenko za Novi magazin.

Kako objašnjava, ako bi ova si-tuacija potrajala duže, granice bi i dalje ostale uglavnom zatvorene, a tražnja za “normalnim” proizvo-dima, od dečjih igračaka preko odeće i obuće do automobila i sta-nova, bila bi radikalno smanjena. Dodatno, određeni sektori, poput ugostiteljstva i turizma, ostali bi pod velikim restrikcijama, tj. bili bi trajnije izloženi “šoku ponude”.

Osvrćući se, na molbu Novog magazina, na zaključke Branka Milanovića o četiri vrste radnika

nisu otpustili više od deset odsto ljudi, može se zaključiti da je to minimum.

Izvesno je, međutim, da oni koji-ma su ugrožena radna prava teško mogu računati na efikasnu i efek-tivnu pomoć tokom vanrednog stanja. Inspektora je malo, kre-tanje im je otežano, sindikati su praktično nemoćni jer je socijalni dijalog neformalno suspendovan. Napokon, i nezavisne institucije, poput zaštitnika građana i pove-renice za zaštitu ravnopravnosti, imaju ograničene moći i kapacite-te, posebno u vanrednom stanju, premda su produžili i radno vre-me i načine delovanja.

Prva, a čini se i poslednja adresa su sami poslodavci i sindikati na terenu, gde ih ima, koji bi kroz do-govor, uz najavljene mere državne pomoći, mogli da nađu privreme-no izlaz iz stanja vanrednog rada.

PREVIŠE I PREMALO: Pande-mija virusa COVID-19 ostavlja

posledice na sav radni svet, sa izuzetkom IT-sektora, naravno, ne samo u Srbiji. Neke delatnosti, poput zdravstva, trgovine i komu-nalnih službi, uz policiju i vojsku, naprosto su prezaposlene, a dru-gi, suprotno, dišu na škrge jer niko ne traži njihove proizvode i uslu-ge zbog toga što nema potrebe za poslom jer nema tražnje. Prvi su na udaru ugostiteljski i turistički poslenici i radnici, čije su usluge sada suvišne u poslovnom smislu, a nikako ne treba zaboraviti da go-dišnje angažuju desetine hiljada ljudi, često sezonski, što je dodat-ni problem. I uz to imaju izuzet-no malu zvaničnu zaradu, manju od 37.000 dinara neto u proseku za decembar 2019. (https://pu-blikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/

– (A) lekari i zdravstveni radnici, (B) radnici u onlajn maloprodaji, (C) radnici koji proizvode fizič-ka dobra (fabrički radnici) i (D) radnici u profesijama (nastavnici, inženjeri, dizajneri i tako dalje) – Arandarenko podseća da je tra-žnja za radom izvedena iz tražnje za proizvodima i uslugama, podela radnika na više i manje neophod-ne ostala bi relevantna.

“Mi smo devedesetih imali si-tuaciju koja pomalo podseća na sadašnju, utoliko što je firmama koje su zapošljavale radnike koji proizvode, tada sankcijama i ra-tom, sada epidemijom, onemo-gućeno da normalno funkcionišu. Ali u vreme sankcija posle nekog vremena ni četvrti, pa ni tadašnji prvi tip radnika nisu dobro prola-zili – zato što standard zaposlenih u javnom sektoru ipak u velikoj meri zavisi od tokova u ‘realnom sektoru’. Jedino drugi tip radnika, ‘snabdevači’, tj. u našim uslovima zaposleni u sektorima poljopri-vrede, prehrambene industrije i maloprodaje, mogli bi da računaju da će ostati traženi. I toga se se-ćamo iz vremena sankcija”, kaže Arandarenko.

POUKE IZ 2008: Takva situacija, aktuelna, a i moguće dugotrajnija, na dnevni red postavlja pitanje šta će biti i sa zaposlenima i sa poslo-davcima, otpuštenima, vlasnicima ugašenih firmi jer će ogromnoj većini evidentno biti smanjeni pri-hodi. U mikro, malim i srednjim preduzećima, koja su prva na uda-ru, angažovano je više od 900.000 ljudi, neretko kroz model porodič-nih firmi.

“Najvažnije je obezbediti mini-mum prihoda i sigurnosti za sve građane. Tokom ekonomske krize 2008-2012, koja se kod nas veoma silovito odrazila na tržište rada, najviše su stradale marginalne kategorije. Najpre su otpuštani sezonski radnici u građevinar-stvu, neformalno zaposleni, oni sa

U jednoj ne-velikoj sa-m o p o s l u z i u Beogradu iz poznatog trgovinskog lanca prošlog

petka, kad je najavljeno produža-vanje policijskog časa tokom vi-kenda, zaposlenima je rečeno da će radnja raditi kraće za kupce, ali ne i za njih jer od 15 do 17h treba da popune rafove novom robom. U prodavnici je od petnaestak za-poslenih na poslu ostalo šestoro, pa da ne bi svi radili svakog dana, podeljeni su u dve grupe. Sa rad-nim vremenom od 7 ujutru do 16 ili 17, i bez prekovremenih sati, pošto će biti “preraspodeljeni”. “Opremljeni” su propusnicama za kretanje tokom policijskog časa, ali ne i prevozom, preporučeno im je da sačekaju neki od autobusa za ljude koji rade i kad su svi drugi u kućnom karantinu, što je još sat, dva za dolazak do posla i vraćanje kući.

Pitanje je, naravno, kada će se i onih šestoro još aktivnih razbo-leti. Ne od koronavirusa, mada su danima nakon proglašenja epide-mije radili bez zaštitne opreme, pa nisu bili bezbedni, već od posle-dica premora koji može aktivirati njihove hronične boljke, tim pre što su pre nove raspodele posla već sedmicama radili šest dana nedeljno.

Osim te realne opasnosti, oni su već izloženi nesolidarnosti ko-lega/inica koji/e su iskoristili/e mogućnost godišnjeg odmora i bolovanja i jednostavno ih, zašto ne reći, ostavili na cedilu i ćudima rukovodstva koje brine kako će u realno skraćenom radnom vre-menu uspeti da proda dovoljno robe. Jer, sve manje se pazari bilo šta sem proizvoda neophodnih za preživljavanje u doba korone.

Suprotno navedenim primeri-ma s početka, deo ljudi je vanred-nim stanjem oslobođen radnih obaveza, neki kroz otkaz, neki pri-nudnim odmorom... Niko ne zna koliko je otpuštenih i privreme-no neaktivnih, ali iz najave mera za pomoć privredi i građanima, kojima se dotacije i olakšice pre-duzetnicima uslovljavaju time da

Prekobrojni i prezaposleniPandemija virusa COVID-19 ostavlja posledice na radni svet, pošto su neke delatnosti, poput zdravstva, trgovine i komunalnih službi, uz policiju i vojsku, naprosto prezaposlene, a druge, suprotno, dišu na škrge jer niko ne traži njihove proizvode i usluge. Kriza je ugrozila i pravo na rad, pa je pitanje ko i kako može pomoći zaposlenima koji ostaju bez posla i prihodaPiše: Jelka Jovanović

FOTO

: BET

A

10 1125/02/2016. NOVI MAGAZIN BROJ 252

Tema broja

ili tokom 18 meseci s prekidima.Nasuprot tome, zaključkom

Vlade Srbije rešenja za davanje saglasnosti za upućivanje zapo-slenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana izdavaće se bez prethodnog dostavljanja zahteva poslodavaca na mišljenje repre-zentativnom sindikatu grane ili delatnosti osnovanom na nivou Republike. Zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, ali ne ma-nje od minimalne zarade.

Ova mera može biti stimulativ-na za poslodavce u drugom smi-slu. Naime, može im biti isplativije da na nekoliko meseci svima odre-de minimalnu zaradu, umesto da šalju ljude na prinudni odmor i isplaćuju veće naknade.

PRAKSA ZAŠTITNIKA GRA-ĐANA: Inspekcija rada je prva adresa za uskraćena radna prava, ali zaštitnik građana Zoran Pašalić pozvao je sve zaposlene da zatraže i njegovu pomoć ukoliko je ne do-biju od Inspekcije. U razgovoru za Novi magazin Pašalić naglašava, na osnovu dosadašnjih redovnih izve-štaja Zaštitnika građana, uključuju-ći i 2019, da su se građani u oblasti radnih prava najčešće obraćali ovoj instituciji zbog zlostavljanja na radu, neisplaćivanja, odnosno ne-redovnog isplaćivanja zarada i ne-uplaćivanja doprinosa za socijalno osiguranje, povreda na radu.

ako to nije moguće, poslodavci su dužni da: poslovanje usklade sa uslovima vanrednog stanja; omo-guće jednom roditelju sa detetom mlađim od 12 godina rad od kuće i smenski rad; odlože službena pu-tovanja; obezbede sve mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekta i ljudi. Napokon, da poseb-no vode računa o starijima od 60 godina i hronično obolelima, uz roditelje dece mlađe od 12 godina.

Uredbom praktično nije izme-njen Zakon o radu, ali nema sum-nje da je zaštita radnih prava mno-go lakša u javnom sektoru, gde je država poslodavac, mada se u veli-kom problemu mogu naći i svi koji su u javnom sektoru angažovani po povremenim i privremenim poslovima kojima ističu ugovori u ovom periodu.

A onima koji moraju u samoizo-laciju, kako je potvrdio slučaj niš-kih lekara i medicinskog osoblja, sledi smanjena zarada, bez obzira na to što su najverovatnije infici-rani na poslu. Pri čemu i od kuće mogu biti korisni, odnosno davati savete građanima, na primer.

U posebnom su statusu oni koji rade “na crno”, a to je jedna ogro-mna armija – prema validnim pro-

cenama reč je o najmanje 500.000 ljudi koji su sa jednom ili obe noge u “sivoj” zoni. Kada je reč o legalno angažovanima, poslodavac i dalje može da proglasi tehnološki višak zbog smanjenog obima posla i mi-nimalnu zaradu, ali ostaje obave-zno izjašnjavanje sindikata i Naci-onalne službe za zapošljavanje na predloženi program mera predu-zeća. I otpremnina za sve one koji su radili neprekidno najmanje 12

U ovim uslovima, kada novog za-pošljavanja nema, apsolutno svi nezaposleni trebalo bi da dobija-ju pomoć za nezaposlene u nivou iznosa socijalne pomoći za jedno-člano domaćinstvo, kaže naš sago-vornik: “Sa druge strane, ako ova situacija potraje, biće neizbežno smanjivati rashode budžeta kroz smanjivanje rashoda na plate u javnom sektoru i penzije. Obra-zac koji je primenjivan tokom fi-skalne konsolidacije bio je dobro odmeren i trebalo bi ga aktivirati ako to stabilnost javnih finansija i monetarna stabilnost budu zahte-vali. Ključno je da državna pomoć uz što manje posrednika dođe do građana koji su najugroženiji i koji će pretrpeti najveće štete.”

PRAVA NA ISPITU: Drugi deo aktuelnih, a po svemu sudeći i budućih pomeranja na tržištu radne snage – što deluje već kao eufemizam! – jesu ljudska prava, u ovom kontekstu radna, garanto-vana Ustavom čak i u vanrednom stanju. Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” Zoran Stojiljković i redovni pro-fesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu upozorava da se pra-teće aktuelno suspendovanje de-mokratije može završiti u njenom dugoročnom simuliranju.

On strahuje da bi suspendo-vanje ionako malih radnih prava moglo biti zaoštreno donošenjem vanrednog, kriznog zakona o

radu, “poput prakse nagoveštene u Hrvatskoj”. Pitanje je onda kada i kako se vratiti na postojeće od-nose, koji onda još mogu izgledati kao ideal.

On kaže da najavljena pomoć države privredi mora kao vode-ću imati socijalnu klauzulu zarad očuvanja radnih mesta i prava i zarada radnika: “Čak i iz logike ne naročito osetljivih ljubitelja novca i vlasti, ako prema MAT analiza-ma troškovi angažovanja radne snage u Srbiji ne prelaze deseti-nu ukupnih troškova poslovanja, to nije nerazuman trošak jer smo već sebe učinili jeftinim. Drugo, primajući plate, nastavljamo da trošimo. Treće, kao kupci robe, ali i izbornih obećanja donosimo i prihode i glasove. Isplati se bar povremeno biti fin i solidaran. Najzad, budžetski novac je novac svih nas i bolje da ga uložimo u ljude nego u fontane i jarbole.”

Vlada i predsednik Srbije doneli su 17. marta Uredbu koja reguli-še rad tokom vanrednog stanja, a resorno ministarstvo za rad i socijalnu politiku naknadno je dalo objašnjenja. Preporučuje se rad od kuće ukoliko to delatnost i posao dozvoljavaju. U suprotnom,

ugovorima o delu, o povremenim i privremenim poslovima, zapo-sleni na određeno vreme. U me-đuvremenu, imali smo snažan rast samozaposlenosti, rada frilensera na digitalnim platformama, malih firmi usmerenih ka izvozu usluga isključivo inostranim klijentima. Sve njih treba zaštititi”, smatra Arandarenko.

Prema njegovim rečima, stan-dardni iznosi socijalne pomoći u Srbiji veoma su mali i zasnovani su na pretpostavci da će siromašni raditi sezonske i dodatne poslove uglavnom tokom letnjih meseci, zbog toga se pomoć porodicama sa radno sposobnim primaoci-ma socijalne pomoći dodeljuje za samo 9 od 12 meseci.

“To bi moralo da se proširi na celu godinu, a same iznose bi tre-balo povećati. Delom zahvaljujući našim radnim migrantima, srpska država relativno je bogata u od-nosu na naš nivo razvijenosti, sa učešćem javnih prihoda u BDP-u većim od 40 odsto. Značajan deo budžetskih prihoda ostvaruje se kroz indirektno oporezivanje do-znaka i primanja naših radnika koji cirkulišu između zemlje i ino-stranstva, radeći napolju, a trošeći zarađeno uglavnom u zemlji. Sada će i taj izvor prihoda barem pri-vremeno presahnuti, a država će morati da se pobrine i o tim ljudi-ma”, precizira Arandarenko.

Naknade za nezaposlenost pri-ma samo 5-6 odsto nezaposlenih.

MIHAIL ARANDARENKO: Ako ova situacija potraje, biće neizbežno smanjivati rashode budžeta kroz smanjivanje rashoda na plate u javnom sektoru i penzije

FOTO

: BET

A

ZORAN STOJILJKOVIĆ: Budžetski novac je novac svih nas i bolje da ga uložimo u ljude nego u fontane i jarbole

FOTO

: FPN


Tema broja > Radna prava u vreme korone

koja je kao i prethodnih godina u vrhu prema broju podnetih pri-tužbi.”

“Sigurna sam da će tek sada biti neodgovornih koji će situaciju ko-ristiti na štetu radnika, kao što već ima onih koji su požurili da radni-cima daju otkaze i na neke druge načine ograniče njihova prava.

U ovom trenutku najviše me plaši ono što nas očekuje nakon ukidanja vanrednog stanja. Pan-demija virusa COVID-19, kako je počela, tako će se sigurno i zavr-šiti, ali posledice neće biti male, i to ne samo na zdravlje ljudi već će se odraziti na sve aspekte živo-ta, naročito na ekonomiju”, kaže Brankica Janković i dodaje: “Prvi veliki udar imali su poslodavci i zaposleni u uslužnim delatnosti-ma, pa dalje, ali posledice će biti dalekosežnije i sveobuhvatnije i bez velikog razumevanja i svesti da se teret mora raspodeliti, neće-mo lako izaći iz krize. Dobro je što je najavljen ohrabrujući set mera za ekonomski oporavak nakon pandemije jer je to od izuzetnog značaja za čitavo društvo.”

Društvo koje će se, izvesno kao i sva druga širom sveta, suočiti s novom armijom prekobrojnih na radu, kojih i sada ima na raznim kotama, ali manje su vidljivi zbog opšte opasnosti, s jedne strane, a sa druge rigoroznih mera ograni-čenog kretanja koje pojedince čine vidljivim na javnom mestu, ali ne i u sistemu.

IZ PRAKSE POVERENICE: I po-verenici za zaštitu ravnopravno-sti Brankici Janković takođe stižu brojne pritužbe ovih dana, a deo je od zaposlenih roditelja, među kojima su i samohrani, “koji uka-zuju na problem nerazumevanja poslodavaca u vezi sa čuvanjem maloletne dece”: “Bilo je i pritužbi očeva da se samo majkama omo-gućava rad od kuće. Dakle, na od-luke njihovih donosilaca uvek uti-ču predrasude, možda čak i više u vanrednim okolnostima, kada po-stoji i strah, nedoumica i pritisak za brzim donošenjem.”

Poverenica je Vladi Srbije upu-tila Inicijativu za izradu Instruk-cije o postupanju poslodavaca za vreme vanrednog stanja prema zaposlenim roditeljima maloletne dece, što je urodilo plodom, kaže Janković.

Ona podseća da je sem redov-nog izveštaja za 2019, urađen i Po-seban izveštaj o diskriminaciji na tržištu rada, u kojima su predstav-ljeni različiti oblici diskriminacije na tržištu rada “koje smo označili kao zabrinjavajuće. Naravno, na-veli smo i dobre stvari i naprav-ljene pomake i, vrlo važno, brojne primere dobre prakse društveno odgovornih poslodavaca. Izveštaj smo Skupštini predali u roku, ali nismo, kao što je to godinama bila

praksa, o tome obavestili javnost, kroz medije jer smo smatrali da je neprimereno u trenutku uvođenja vanrednog stanja predstavljati izveštaj, ali on je svima dostupan na našem zvaničnom sajtu. Za či-taoce NM – najviše pritužbi prošle godine podneto je zbog diskrimi-nacije na osnovu invaliditeta, pola (više žene, kao i obično) i zdrav-stvenog stanja. Kada su u pitanju oblasti gde se dešava diskrimi-nacija, na prvom mestu je oblast rada i zapošljavanja s trećinom od ukupnog broja podnetih pritužbi,

Kako objašnjava, građane u vanrednom stanju posebno uzne-mirava neosetljivost i nezaintere-sovanost pojedinih poslodavaca za njihove sudbine. U posebnoj si-tuaciji su samohrani roditelji koji se nalaze pred dilemom da li da ostanu u kući i čekaju sankciju u vidu otkaza ili da ostave decu bez nadzora i odu na posao. “Sve su to problemi s kojima se naši gra-đani svakodnevno susreću i traže pomoć, stoga smo produžili radno vreme od 8 do 22 časa, svih sedam

dana u nedelji.”Na pitanje šta služba Zaštitnika

građana može u navedenim sluča-jevima, Pašalić odgovara: “Svako ko smatra da je dobio nezakoniti otkaz ili da mu je povređeno neko pravo iz radnog odnosa može se obratiti Inspekciji rada, čije je de-lovanje usmereno na zaštitu zapo-slenih kojima su povređena prava iz radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu.”

Inspektori su dužni da prime i provere sve prijave koje protiv poslodavca podnesu zaposleni ili druga zainteresovana lica. O re-zultatima provere inspekcija rada dužna je da izvesti podnosioca prijave i naloži brzo otklanjanje nepravilnosti: “Ukoliko nije za-dovoljan postupanjem Inspekcije rada ili je u pitanju nepostupanje ovog organa, građanin se može obratiti Zaštitniku građana, koji će pokrenuti postupak kontrole. I pre proglašenja vanrednog stanja upućivali smo preporuke Inspek-toratu za rad da u svom postupa-nju sa dužnom pažnjom razmotri svaku prijavu, a posebno okolnost da li se ona odnosi na povredu za-konskih propisa, što se nastavilo i tokom vanrednog stanja.”

Pašalić podseća da je od pro-glašenja vanrednog stanja više puta apelovao na poslodavce da pre nego što zaposlenima otka-žu ugovore o radu sagledaju sve mogućnosti koje im Zakon o radu dozvoljava kako ne bi ugrozili eg-zistenciju zaposlenih: “Ove mo-gućnosti nisu brojne, ali mogu biti od presudnog značaja za njihov materijalni status: uvođenje skra-ćenog radnog vremena, donoše-nje odluke o preraspodeli radnog vremena, upućivanje zaposlenih na korišćenje godišnjeg odmora ili na privremeno odsustvo sa rada, a pre svega, upućivanje da rade od kuće ako priroda posla to dozvo-ljava, što je i u skladu sa Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja.”

Posebno naglašava da porodi-ljama i trudnicama, kao posebnoj kategoriji, nije moguće dati otkaz, odnosno raskinuti ugovor o radu bez njihove saglasnosti, kao ni tokom odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta.

“Problemi koje su građani ima-li u redovnom stanju u oblasti radnih prava samo su intenzivi-rani u vreme vanrednog stanja. Više od petine obraćanja građa-na dnevno, od ukupno oko 250 telefonskih poziva i 70 pisanih, odnosi se na kršenje radnih prava. Građani upozoravaju da preko noći ostaju bez posla i da im je poslodavac poručio da u ovim okolnostima ne postoji više potreba za njihovim angažova-njem”, kaže Pašalić.

Sindikati apelujuKoliko je ljudi dobilo otkaz ili je primorano da radi u neregularnim uslovima praktično niko ne zna, uključujući sindikate, bar na nacionalnom i granskom nivou, što i ne treba mnogo da čudi jer su u vreme vanrednog stanja neke komunikacije presečene, situacija se može menjati od danas do sutra, zavisno od mobilnosti i poslodavaca i zaposlenih. U tekstilnoj industriji, primerice, oni koji su na vreme shvatili da su ovih meseci zaštitne maske traženije od visoke mode mogu da opstanu. Pod uslovom da se podjednako brzo preorijentišu posle prestanka vanrednog stanja. Nema sumnje da su tzv. socijalni dijalog i tripartitno pregovaranje prilično kilavi i u redovnim danima, praktično suspendovani tokom vanrednog stanja, tako da je sem evidentiranja stanja prema podacima s terena, sindikatima ostalo samo da zahtevaju i/li apeluju na vlast i poslodavce.Iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata zahtevali su od Vlade Srbije da svi radnici za vreme izolacije i lečenja od koronavirusa primaju celu platu, uključujući i one u samoizolaciji, te da se zarada temelji (član 117. Zakona o radu) na dvanaestomesečnom proseku zaposlenog.Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) pozvao je poslodavce da se “uzdrže od otpuštanja i proglašavanja zaposlenih tehnološkim viškom tokom vanrednog stanja usled koronavirusa, te da potraže rešenje u saradnji s privrednim komorama, sindikatima, lokalnom samoupravom ili državom. Ovaj sindikat upozorava i na moguće posledice aktuelnih otkaza: “Dodatni problem za zemlju predstavljalo bi otpuštanje radnika tokom sadašnje krize, s obzirom na to da je njihov broj proteklih godina značajno umanjen zbog odlaska velikog broja naših građana u inostranstvo.”Takođe, SSSS se založio i da firme koje ne mogu da obezbede punu zaradu tokom vanrednog stanja pređu na isplatu minimalne i tako očuvaju radna mesta.

DRAGAN VESIĆ: Više firmi radi nego što ne radiDragan Vesić, izvršni sekretar Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva “Nezavisnost”, kaže da dnevno prate stanje u svojoj branši, odnosno tamo gde imaju članstvo, beleže koja firma radi, koja ne, rukovodeći se podacima s terena. Prema njihovim saznanjima, sledeće kompanije prestale su trenutno s radom i uputile radnike na godišnje odmore i plaćena odsustva: Lear Corporation, Cooper Tyres d.o.o. Kruševac, FIAT Chrysler automobili, MAGNA Seating, Fabrika LEONI u Nišu, Tigar Tyres Babušnica, Fori Products SER, Yura Corporacija, APTIV Contact Services, Confezioni Andrea (odmor od 27.03), GOŠA Montaža (plaćeno odsustvo), MEGAL AD Bujanovac (odmor), Valy d.o.o. fabrika Valjevo, Drakslmaier Zrenjanin i LEONI d.o.o.Spisak kompanija koje rade daleko je veći: EPS, GALENIKA AD, Zdravlje Actavis, ZiJin Bor, HK Krušik (samo prva smena), Zastava oružje (jedna smena), DEOFLOR EAST (dve smene), Proleter AD, Valy d.o.o. fabrika Loznica, MSK Kikinda, HIP Petrohemija, PRIM Kostolac, KNAUF Insulation, Valjaonica bakra Sevojno, FORI Textile d.o.o., HENKEL Srbija, EATON Electric, JP PEU Resavica, Robert Bosch, NORMA Grupa, Swarovski, Energetika d.o.o. Kragujevac, Johnson Electric, Održavanje i usluge d.o.o. Novi Sad, Kostolac usluge d.o.o., Teleoptik Žiroskopi, SFS Paraćin u stečaju, TF Kabl Zaječar, HEMOFARM AD, Rudnik LECE u stečaju, Rudnik GROT i Hutchinson Ruma.“I pored toga što je Kikinda bila jedno od prvih žarišta koronavirusa u Srbiji, proizvodnja u Metanolsko-sirćetnom kompleksu MSK odvija se pod punom kontrolom kriznog štaba u kojem učestvuju poslodavac i reprezentativni sindikati unutar preduzeća, poštuju se sve odluke i mere odluke Vlade RS, bilo je na početku problema s maskama, ali sada sve funkcioniše bez problema”, navodi Vesić primer kako se kroz socijalni dijalog mogu poštovati i radna prava i vanredno stanje.

ZORAN PAŠALIĆ: U posebnoj situaciji su samohrani roditelji koji se nalaze pred dilemom da li da ostanu u kući i čekaju sankciju u vidu otkaza ili da ostave decu bez roditeljskog nadzora

BRANKICA JANKOVIĆ: Sigurna sam da će tek sada biti onih neodgovornih koji će situaciju koristiti na štetu radnika, ali u ovom trenutku najviše me plaši ono što nas očekuje nakon ukidanja vanrednog stanja

FOTO

: ĐU

RAĐ

ŠIM

IĆ

FOTO

: BET

A


Tema broja > Radna prava u vreme korone

77 5

Dnevnik Blic Danas

u štampanim medijima 23 - 29. mart 2020.

SrbijaTendenciomer

MAJA GOJKOVIĆpredsednica Skupštine

ANA BRNABIĆ predsednica Vlade Srbije

ALEKSANDAR VULINministar odbrane

“Izbegavam Vučićeve govore.”Jelisaveta Seka Sabljić, glumica

“Vežbajte, ne živite virtuelni život.”Milan Stošić, nastavnik fizičkog

“Smeta mi što je Vučić postao i virusolog.”Dušan Vujošević, košarkaški trener

“Maske iz Kine nisu donacija, kupljene su.”Rasim Ljajić, ministar trgovine

“Sve je podređeno predizbornoj kampanji.”Dragan Velikić, književnik

“Vučićeva izlaganja su atak na živce i imunitet.”Bojan Pajtić, profesor univerziteta

Predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije uporno ignoriše sve zahteve da se rad parlamenta vrati u zakonske okvire i da se prestane sa kršenjem Ustava.

Kada se jednom bude pravila istorija udvorištva u Srbiji, premijerka Ana Brnabić će zbog svojih izjava – samo u poslednjih nedelju-dve, da one ranije ne pominjemo – u njoj sigurno zauzeti istaknuto mesto.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin raspisao je javnu nabavku o proceni javnog mnjenja i sopstvenog rejtinga. Nabavka je raspisana 25. marta, kada je u Srbiji bilo 384 slučaja pozitivnih na koronavirus, a četiri osobe su izgubile život. Izgleda da je Vulinu u svako doba sopstveni “rejting” najvažniji. A izgleda i Vladi.

Ministarstvo nastavlja “akciju spasavanja”

Nema više naših građana zarobljenih na aerodromima i granicama. Prema rečima ministra spolj-nih poslova Ivice Dačića, “nemamo gotovo nijednog našeg građanina koji je ‘zarobljen’ na nekom aerodromu u inostranstvu ili blokiran na graničnom prelazu”. U Srbiju je vraćeno oko 4.000 ljudi, od toga pola avionom, dodao je Dačić. Međutim, javljaju se novi građani koji žele da se vrate u Srbiju, tako da “akcija spasavanja” još nije završena. Jer, kako je rekao Dačić, sad i drugi traže da se vrate, tako da su planirani novi letovi za Beograd. Ministar je ipak apelovao na srpske državljane da se što manje vraćaju, podsetivši da ih ovde čeka samoizolacija od bar 28 dana. Kako je naveo, bilo je slučajeva da se građani prijave diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a onda se ne pojave na aerodromu, neki uz objašnjenje da su se već testirali i neće u karantin, pa se avion vrati nepopunjen. Prema nje-govim rečima, ima i slučajeva da su se građani zatekli na nekim mestima kao turisti, tako da im on postavlja “zdravorazumsko pitanje” da li su na put krenuli u vreme epidemije. “Mi nismo turistička agencija”, rekao je Dačić, govoreći o teškoćama prilikom prebacivanja građana iz inostranstva. On je rekao da se letovi, nazvani “humani”, ne naplaćuju građanima Srbije, što ne rade sve zemlje. “Ceo naš diplomatsko-konzularni kadar angažovan je na pomaganju našim građanima i dopremanju pomoći. Spoljna politika u svetu svela se na borbu protiv koronavirusa”, rekao je Dačić.

Rekordna prodajaU ukupnoj prodaji velikih maloprodajnih lanaca, koji čine više od polovine ukupne maloprodaje proizvoda lične potrošnje u Sr-

biji, beležimo rast prodaje od 61 odsto u trećoj i 43 odsto u četvrtoj nedelji marta, u odnosu na iste nedeljne periode prošle godine. Prema analizi podataka prodaje maloprodajnih lanaca koju je sprovela agencija Nielsen (ACNielsen d.o.o., Beograd), širom sveta zabeležena je rekordna prodaja proizvoda za zaštitu zdravlja, kao što su medicinske maske i sredstva za dezinfekciju. Međutim, kako je broj prijavljenih slučajeva COVID-19 virusa rastao, primećeno je da potrošači menjaju svoje kupovne navike i sveobuhvat-nije pristupaju kupovini. Kada govorimo o ponašanju potrošača u Srbiji, veliki trgovinski lanci zabeležili su u proseku 61 odsto veću prodaju robe široke potrošnje tokom treće nedelje marta u poređenju sa prodajom iste sedmice prošle godine. Prodaja pro-izvoda od papira beleži rast od 149 odsto u trećoj, odnosno 100 odsto u četvrtoj nedelji 2020, u odnosu na ovaj period u prošloj godini. Konkretnije, samo toalet-papir ima rast od čak 261 odsto i 131 odsto u trećoj, odnosno četvrtoj nedelji. Sredstva za pranje veša beleže rast od 102 i 91 odsto, deterdženti za sudove 108 i 115 odsto, pribori za domaćinstvo 109 i 112 odsto, a proizvodi za održavanje domaćinstva 92 i 78 odsto u trećoj, odnosno četvrtoj nedelji marta. Da nas je virus i te kako zabrinuo, pokazuje i činjenica da proizvodi iz kategorije za održavanje lične i higijene domaćinstva imaju ogroman rast. Tako, na primer, sredstva za dezinfekciju beleže rast prodaje od neverovatnih 703 odsto u trećoj i 482 odsto u četvrtoj nedelji marta ove u odnosu na isti peri-od u prošloj godini. Podaci agencije Nielsen pokazuju da, na primer, proizvodi iz pomenute kategorije kao što su rukavice beleže rast prodaje od 302 odsto u trećoj i čak 399 odsto u četvrtoj nedelji, a da su građani i dalje fokusirani na proizvode za održavanje higijene, pokazuju i brojke za sapune – ovde prodaja ide do neverovatnih 282 u trećoj i 218 odsto u četvrtoj nedelji marta, ako poredimo sa prošlom godinom.

Industrija raslaIndustrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u fe-

bruaru 7,6 odsto u odnosu na isti mesec 2019, dok je u odnosu na prošlogodišnji prosek bila manja 0,8 procenata, objavio je Republički zavod za statistiku. U odnosu na januar ove godine, februarska industrijska proizvodnja pala je 1,3 odsto, pri čemu je prerađivač-ka zabeležila pad od 1,2 procenta. Tokom prva dva meseca tekuće godine srpska industrija ostvarila je rast u odnosu na isti lanjski period od sedam odsto.

O aktivnostima, analizama i podacima Privredne komore Srbije usled epidemije koronavirusa

Noćni život na BalkanuLjudi stariji od 65 godina smeju da izađu na gradske ulice radi kupovine nedeljom od četiri do sedam časova ujutru jer je

tako vlast odlučila kako bi ih zaštitila.

FOTO

: BET

A


Lajčak zadužen za Beograd i PrištinuBivši šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak imenovan je za novog specijalnog predstavnika

Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i za Zapadni Balkan. Prema dokumentu u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid, Lajčakov jednogodišnji mandat počinje 2. aprila, dan pošto ambasadori EU daju zeleno svetlo za njegovo imenovanje. U radnom dokumentu kao Lajčakov prvi zadatak nave-deno je postizanje “sveobuhvatne normalizacije odnosa” Srbije i Kosova. To treba da bude postignuto zaključenjem “pravno obavezujućeg sporazuma koji rešava sva otvorena pitanja između dve strane, u skladu s međunarodnim pravom, i koji doprinosi regionalnoj stabilnosti”, navodi se u dokumentu. I Srbija i Kosovo žele da uđu u EU, koja je normalizaciju odnosa te dve strane postavila kao preduslov za integraciju. Pregovori Beograda i Prištine uz posredstvo EU suspendovani su krajem 2018, pošto je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Protiv izbora Lajčaka na novu funkciju posebno se zalagao predsednik Kosova Hašim Tači, koji je prošle nedelje, ali i ranije izjavio kako je Lajčakova misija na Kosovu “zamišljena da propadne zbog njegove opredeljenosti da spreči Slovačku da prizna Kosovo”. U dokumentu EU navodi se da će Lajčakov zadatak biti i rad na poboljšanju susedskih odnosa i na pomirenju širom Zapadnog Balkana, na unapređenju vidljivosti prisustva EU kroz javnu diplomatiju i na doprinosu jedinstvu, doslednosti i efikasnosti delovanja EU u regionu. Lajčak koga je za specijalnog predstavnika EU predložio šef evropske diplomatije Žozep Borel 20. marta je podneo ostavku na mesto ministra spoljnih poslova Slovačke, posle osam godina na toj funkciji, od 2007. do 2009. Lajčak je bio visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu.

1716

Domaćin može biti bakterija ili bilo koja ćelija bilo kojeg drugog orga-nizma. Pošto virusu treba domaćin da ga iskoristi za svoju replikaciju –

virus prvo mora da nađe domaćina i da ga zaposedne.

Virus ima određene receptore na svojoj površini, zamislite kao da je to neka vrsta ključa i onda taj ključ traži ćelije sa odgovarajućim bravama. Kada to nađe, kao ključ u bravu i virus uđe u ćeliju i iskoristi tu ćeliju da se umnoži i pritom je ubije kako bi izašao iz ćelije i nasta-vio širenje.

Samo “ubistvo” ćelije jedan je od načina na koji virusi štete or-ganizmu. Drugi način je da upravo

Snažna jasnoća moći nauke prva je slika otvarajućeg prozora (ili možda vrata?), nade koja pleni u razgovoru s Nema-njom Despotom

Marjanovićem. On će ove godine odbraniti doktorski rad na prestiž-nom MIT-u u Bostonu. Brani ga kod naučnika koji pripadaju samom vrhu nauke. Njegova uža oblast su pluća i učestvuje u radu na projek-tu “Atlas humanih ćelija”, koji traje već nekoliko godina i trajaće još toliko, a cilj je AHC-a je da stvori mapu svih ćelija u ljudskom orga-nizmu kao bazu za razumevanje ljudskog zdravlja, ali i za dijagno-stiku i tretiranje bolesti

Nije bilo moguće u ovom raz-govoru koji je rađen preko mejla i Votsapa ne primetiti, iako se govori o vrlo ozbiljnim i teškim temama, da Nemanja Despot Marjanović poseduje zavodljivu jednostavnost u objašnjavanju, jednostavnost go-vora i inteligentnu duhovitost.

Pošto virus korona ili COVID-19 napada pluća, bilo je prirodno da ga pitamo može li se deo istraživanja oko kancera primeniti na ovaj virus i mogu li ona pomoći u borbi pro-tiv korone, koja je u ovom trenutku postala planetarna opasnost?

“Upravo tako, ja radim na pro-jektu “Atlas humanih ćelija”, čiji je cilj da mapiramo sve ćelije huma-nog organizma, da svim ćelijama odredimo ime, prezime i njihovu delatnost, da tako kažem. Upravo u okviru ovog projekta proučavamo ljudska pluća, što normalna ljudska pluća, što pluća u različitim patolo-gijama. “Atlas humanih ćelija” i ma-piranje ćelija pluća, kao jedan od subprojekata “Atlasa”, omogućava nam da u ovoj situaciji pokušamo da shvatimo kako COVID-19 ulazi u ćelije čoveka. I u koje ćelije”, objaš-njava za Novi magazin Nemanja Despot Marjanović.

Možete li nam objasniti kako to virus radi?

Možda je potrebno da prvo malo objasnim pozadinu virusa. Virusi su najmanji “živi” organizmi koji ne mogu sami da se množe, repro-dukuju. Da bi se reprodukovali, virusi moraju da imaju domaćina.

ovakvo širenje virusa izaziva naš imuni sistem. Odgovor našeg imu-nog sistema je kao vojska koja nas štiti od različitih patogena: virusa, bakterija, parazita itd. Prilikom odbrane našeg organizam imuni sistem i nama može naneti štetu, ali to je obično manjih razmera i kratkotrajno.

Ako borba imunog sistema po-traje, onda šteta može biti veća i sa-mim tim za nas su posledice veće. Ono što je interesantno kog ovog virusa jeste da prouzrokuje jak

odgovor imunog sistema i samim tim to može biti jedan od razloga njegovog povećanog morbiditeta u odnosu, na primer, na virus gripa.

Kao što sam već napomenuo da je cilj “Atlasa humanih ćelija” mapi-ranje svih ćelija, što u praksi znači da mi želimo da znamo za svaku humanu ćeliju, između ostalog želimo da shvatimo koje sve ra-zličite brave postoje. Kada imamo informaciju koje sve ćelije u našem organizmu imaju različite brave, možemo da dođemo do saznanja

na kojim su ćelijama te brave za ulazak COVIDA-19. Samim tim, mo-žemo da razumemo kako ovaj virus prouzrokuje patogenezu bolesti i koji su nam ciljevi.

Videli smo da je većina tih ćelija u plućima, međutim, vidimo ćelije s receptorima i u digestivnom trak-tu, čak i u nekim nervnim ćelijama. Sad, naravno, to treba sve eksperi-mentalno ispitati.

Kako mapiranje ćelija pomaže naučnicima da razumeju kako se virus u ljudskom organizmu ponaša i može li istraživanje u kojem učestvujete doprineti bržem pronalasku vakcine/leka za virus, ali i za neke druge bolesti?

Evo, na primer, znamo potenci-jalne receptore koje ovaj virus ko-risti kako bi ušao u ćeliju čoveka i da bi se razmnožavao, samim tim i uništio ćeliju čoveka. Ono što mo-žemo da iskoristimo iz “Atlasa hu-manih ćelija” jeste da vidimo koje sve ćelije imaju te receptore. Sa-mim tim, kada to shvatimo, može-mo bolje da razumemo patogenezu ovog virusa.

Kada razumemo patogenezu, onda možemo bolest i da – lečimo.

U javnosti se govori da će proces pravljenja vakcine protiv COVIDA-19 potrajati od 12 do 18 meseci. Da li je to tačno?

Vakcina je već napravljena. U roku od 42 dana, što je zaista re-kordno. Testiranje vakcine traje do 18 meseci i taj deo se ne može ubrzati.

Veoma je bitno da ljudi shvate kako je za bilo koji lek koji treba da se pusti u prodaju ovakav vid testiranja neophodan. Kada je lek napravljen prvo se rade pretklinič-ke studije u model-sistemima, da se pokaže da vakcina radi. Zatim kreću istraživanja na ljudima, i to su kliničke studije koje dugo traju.

Da objasnim zašto dugo traju? Zato što se mora testirati efika-snost lekova, da li u odnosu na pla-cebo lek poboljšavaju stanje obo-lelih ili ne i takođe, važno je da se prati jesu li toksični. Pacijenti mo-raju biti praćeni određeni vremen-ski period, pošto je ovde u pitanju vakcina kao lek.

Ovo neće kratko trajati!

Zaista je veoma teško davati bilo kakve prognoze. Važno je da javnost razume

da i mi naučnici sada učimo kroz ovo što se dešava. Mi nismo spremni na

ovakve stvari, nažalost. Ključno je u ovom momentu na individualnom nivou, kao

i na nivou društva, uspostaviti određene mere u sprečavanju širenja virusa

COVID-19, kaže mladi naučnik Nemanja Despot Marjanović, doktorand na MIT

Razgovarala: Nadežda Gaće

Vakcina je već napravljena u roku od 42 dana, što je zaista rekordno. Testiranje vakcine traje do 18 meseci i taj deo se ne može ubrzati


Intervju > Nemanja Despot Marjanović

Kako vam izgledaju mere koje vlast i zdravstvena naučna zajednica preduzimaju u Srbiji?

Mere su trenutno zaista odgo-varajuće. Opet naglašavam, što mi možemo uraditi jeste socijalna izolacija, tj. distanca. Takođe, pri-prema bolnica, kao što je na Sajmu, dobar je korak. Jedino što nisam si-guran jeste da li je dovoljan broj te-stiranih građana. Ključna je moguć-nost testiranja velikog broja ljudi.

Situacija je nametnula da najviše pitanja bude o pandemiji, ali ne samo za javnost Srbije već i za celo čovečanstvo bilo bi dobro da nam odgovorite dokle se stiglo u stvaranju “Atlasa humanih ćelija”? Koliko dugo se radi na tom projektu i koliko će se još dugo raditi da se dođe do novih načina i spoznaja u lečenju raka?

Ovo je najveći projekat u biome-dicini od momenta sekvencioni-ranja ljudskog genoma. Smatram da će projekat trajati barem 10 godina.

Svi smo učili u školi definiciju: ćelija je osnovna jedinica funkcije i građe svakog organizma. Čovek ima otprilike 37,2 biliona ćelija. Ono što “Atlas humanih ćelija” po-kušava da uradi jeste mapiranje identiteta svih tih ćelija. Mi znamo za osnovne tipove ćelija, ali daleko od toga da smo odradili apsolutno klasifikaciju svih ljudskih ćelija. Kada razumemo identitet ćelije, na primer koje sve proteine ima na raspolaganju, možemo shvatiti bolje i funkciju te ćelije. A samim tim bolje razumeti i patogenezu različitih bolesti u kojima ta ćelija igra ulogu.

Pojednostavljeno, kao što je ćeli-ja osnovna jedinica funkcije i građe svakog organizma, tako je i čovek kao individua osnovna jedinica društva. Tako da, ako želimo da po-jednostavimo i posmatramo ljude kao ćelije, naš svet kao jedan orga-nizam, ono što mi pokušavamo je-ste da za svakog čoveka odredimo i shvatimo šta je njegov identitet, ko su mu roditelji, čime se bave. Znači, pravimo, da kažem, Facebook za sve tipove ćelija, gde će biti svi nji-hovi osnovni podaci.

imaju virus, ali nemaju simpto-me – veoma lako mogu da ga šire. Zatim, COVID-19 čak može da u vazduhu se zadrži do tri sata, kako su pokazala najnovija istraživanja. COVID-19 može da ostane do tri sata u malim kapljicama u vazdu-hu koje se nazivaju aerosoli.

Takođe, verovatno je infektiv-nost povezana s tim kako lako virus pronalazi brave, tj. ćelije do-maćina i koliko lako njegov ključ naleže u bravu. Što lakše ključ uđe u bravu ili što lakše ključ nađe bravu, veća je šansa za virus da se brže širi.

Možete li da podelite svoja razmišljanja o pandemiji koja je u toku, zašto nam se to dešava i kada očekujete da izađemo iz pandemije na globalnom nivou?

Moje iskreno mišljenje je da ovo neće trajati kratko. I trajanje zavisi koliko mi kao individue doprinosi-mo svojom odgovornošću slušajući savete epidemiologa, ne samo iz sopstvenih zemalja već i iskustva na globalnom nivou i koliko se trudimo da usporimo širenje pandemije.

Kako ocenjujete situaciju u Srbiji i možete li da nam date naučnu procenu razvijanja virusa od septembra? Hoćemo li se posle septembra ponovo vratiti u karantin ili ćemo do tada steći “kolektivni imunitet”?

Smatram da su mere koje se sada uvode u cilju socijalne izola-cije veoma dobre. Takođe, pohval-na je priprema “bolničkih centa-ra” za ljude koji budu inficirani. Mislim da je veoma bitno da se osigura što masovnije testiranje populacije u Srbiji.

Smatram da postoji dobra šan-sa da steknemo određenu dozu kolektivnog imuniteta do septem-bra, a da li će to biti dovoljno, ni-sam siguran.

Da li će mapiranje svih ćelija u ljudskom organizmu pomoći da se u budućnosti spreče pandemije, poput ove koronavirusom?

Naravno da hoće. Ali ono važno je shvatiti neophodna su brojna i sveobuhvatna i znatno veća ula-ganja u biološka istraživanja na kojima svakako ne treba štedeti. Osnaživanja istraživanja trebalo bi primeniti na globalnom planu.

Koja je razlika između virusa COVID-19 u odnosu na kugu, “Špansku groznicu”, sars 1, sars 2, ebolu i ostale viruse koji su u civilizaciji ljudskog roda upamćeni kao virusne pandemije?

COVID-19 spada u drugu gru-pu virusa, osim sarsa, oni su ista grupa. Objasniću šta to znači: to je druga grupa virusa, to znači da ovaj virus ima različit način na koji ulazi u ćeliju, tj. koristi dru-gačiju bravu od ostalih virusa, a samim tim može imati i različite ćelije domaćina Osim toga, CO-VID-19 takođe ima različit način umnožavanja, osim sarsa. Nekoli-ko stvari je zanimljivo za ovaj vi-rus: u odnosu na virus gripa, ovaj virus se lakše prenosi. A sa druge strane, manje je smrtonosan nego sars, na primer, što mu daje“sweet spot”, što bi rekli na engleskom, a na srpskom to bi bilo nešto poput – našao je pravu tačku. Sposoban je da napravi odgovarajuću ravno-težu između brzine širenja i tačke delovanja u organizmu i upravo zbog toga je opasan.

Laik sam u ovoj temi, ali čini se da se od svih virusa COVID-19 najbrže širi. Kako je to moguće?

Ono što trenutno vidimo jeste da se COVID-19 širi brže nego grip, zarazniji je, da tako kažem. Razumevanje infektivnosti pato-gena zavisi od različitih faktora. Jedan od razloga je sigurno to što asimptomatski ljudi – ljudi koji

Rano za prognozu prestanka pandemijeDo nas stižu veoma alarmantna upozorenja o posledicama COVIDA-19 u Bostonu, Vašingtonu, Njujorku… Da li se američko društvo kasno uključilo u borbu protiv pandemije? Smatrate li da javnost nije bila na vreme upozorena i da nisu na vreme preduzete neophodne preventivne mere?Veoma je nezahvalno davati takva mišljenja. Ne zato što ne želim nekoga da osudim nego više zato što tu postoji veliki broj faktora, način regulacije zdravstva, kako je strukturirano zdravstvo itd. Generalno, u životu se vodim maksimom “Bolje danas nego sutra”, tako da mislim da su u borbi protiv korone bolje prošli oni koji su primenili poslovicu “Ko rano rani, dve sreće grabi”. To možemo videti na primeru Južne Koreje, koja je veoma rano ušla u ovu problematiku i agresivnim testiranjem uspela da uspori širenje.

Svesna sam da je nezahvalno predviđati, ali možete li da nam prenesete stav naučne zajednice kako će se odvijati pandemija u SAD, koliko se očekuje obolelih, kakvi su protokoli ustanovljeni i kada se očekuje izlazak iz krize?Zaista je veoma teško davati bilo kakve prognoze. Važno je da javnost razume da i mi naučnici sada učimo kroz ovo što se dešava. Mi nismo spremni na ovakve stvari, nažalost. Ključno je u ovom momentu na individualnom nivou, kao i na nivou društva uspostaviti određene mere. Kada je individualni aspekt u pitanju ključno je da svako što češće pere ruke i ne dodiruje lice, da se favorizuje spavanje i odmaranje i sve ono što može da ojača imuni sistem. I poslednje, ali ne najmanje važno jeste praktikovati socijalno izolovanje kad god smo u mogućnosti. Na globalnom nivou ono što USA radi jeste da se poveća broj testiranja, znači ključno je imati mogućnost testiranja što većeg broja ljudi, uključujući i asimptomatske. Zatim, koristiti to sa “contact tracing” kako bi se izolovali ljudi koji su bolesni. O izlasku iz krize rano je govoriti. Ja se nadam da bismo sredinom leta mogli očekivati vraćanje u normalu. Ali to će samo zavisti od toga koliko su i individualne i društvene mere uspostavljene i praktikovane. Znači, poruka je što se mi sami više trudimo da praktikujemo navedene mere, postoji veće šansa da se život vrati na normalu.

BiografijaNemanja Despot Marjanović, rođen u BIH, odrastao u Srbiji. Zbog raspada Jugoslavije došao je u Vojvodinu, Inđiju. I ovde je bio odličan student i stipendista Hemofarm Fondacije. Student doktorand na Broad Institutu na MIT/Harvardu. Student doktorand inženjerskih nauka na multidisciplinarnom programu na kojem se “obučavaju” u oblastima programiranja, inženjerstva, kao i biologije. Ideja je edukovati mlade ljude da budu multidisciplinarni naučnici da mogu da primenjuju inženjerstvo i programiranje (data science) na rešavanju bitnih biomedicinskih problema. Doktorat branu jula ove godine pod mentorstvom Aviv Regev (primenjena i teoretska matematika), koja je predsedavajuća za “Atlas humanih ćelija”, kao i pod Tajler Džeksom, koji je direktor Koch Instituta (KI) na MIT i predsedavajući Američke Asocijacije za maligna oboljenja (KI je jedinstveni institut na kojem se kombinuje inženjerstvo za razumevanja raka).

Smatram da postoji dobra šansa da steknemo određenu dozu kolektivnog imuniteta do septembra, a hoće li to biti dovoljno, nisam siguran

Samo “ubistvo” ćelije jedan je način na koji virusi štete organizmu. Drugi način je da upravo ovakvo širenje virusa izaziva naš imuni sistem. Odgovor našeg imunog sistema je kao vojska koja nas štiti od različitih patogena: virusa, bakterija, parazita itd.


Intervju > Nemanja Despot Marjanović

punog međunarodnog priznanja i članstva u međunarodnim or-ganizacijama. Sa druge strane, u Srbiji su građani većinski protiv bilo kakvog rešenja koje bi znači-lo priznanje nezavisnosti Kosova ili njegovog članstva u UN. Čak i oni koji podržavaju razgraničenje, tačnije podelu Kosova, ne prela-ze podršku od 30 odsto ukupnog broja građana Srbije. To je činje-nica koja predstavlja problem za svaku vlast u Beogradu, pa čak i s većinskom podrškom koju trenut-no uživa Srpska napredna stranka. U tim okolnostima može samo po-

litički netalentovan i rigidan pred-stavnik vlasti na Kosovu u istom danu da izjavi kako je u nastavku dijaloga ostalo samo “formalno priznanje”, a ujedno kako je prio-ritet da se Srbija “tuži za genocid”.

Da je Kurti stvarno lider novog kova, kakvim ga predstavljaju, uvideo bi potrebu za pomirenjem, koje pre svega podrazumeva suo-čavanje s prošlošću. Pored insisti-ranja da se Srbija suoči sa zloči-nima počinjenim nad Albancima, Kosovo bi trebalo snažno da po-država funkcionisanje Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika OVK, a ne da nastavlja s politikom delegitimizacije ove ustanove i aboliranja svih učesnika u ratu.

Takođe, ne bi se igrao s veoma osetljivom temom zločina, navo-deći ga kao genocid. Nijedna re-levantna međunarodna instanca koja se bavila zločinima na Koso-vu neki od zločina počinjenih na Kosovu nije okarakterisala kao ge-nocid. Ujedno, nijedna vlast na Ko-sovu se nije udostojila da prihvati ili utvrdi tačan broj stradalih i nestalih, i da na konstruktivan na-čin pristupi suočavanju sa ovom bolnom temom, sem proizvoljnog pominjanja broja žrtava kao poli-tičkog argumenta u jeftine svrhe.

ODBIJANJE SPORAZUMA: Njegova posvećenost dijalogu sa Beogradom ogledala se u obe-ćanju da će preispitati 33 spo-

Ako smo na trenutak po-mislili da će C O V I D - 1 9 utišati sve p o l i t i č k e teme, uklju-

čujući odnose Beograda i Prištine, brzo nas je demantovala uzavre-la 12-satna rasprava u Skupštini Kosova, koja se okončala padom vlade predvođene Aljbinom Kurti-jem. No, da je reč o prvom “pošte-nom” i “neukaljanom” čoveku “iz naroda”, s prijemčivim patosom nacionalizma, koji na vlast dolazi da “sredi stvari”, nekako bi moglo da se razume oduševljenje mnogih na Kosovu i van njega zbog njego-ve prethodne pobede na izborima.

Lamentiranje nad glasovima 82 poslanika koji su glasali za pad Kurtijeve vlade pokazuje svu tragičnost našeg doba. Tolika je razočaranost u političke lidere, da borba protiv korupcije dobija sakralno značenje, a novoizabrani političari svoj raison d’etre.

AUTORITET BEZ POKRIĆA: Međutim, Kurtija je sačekalo mno-go više obaveza od borbe protiv korupcije, odnosno sve ono što njegovi prethodnici uz tajne i va-ninstitucionalne poluge moći nisu hteli ili nisu smeli da isporuče. On je maštao da će biti kosovski Vučić, da uspon svoje vladavine započne spektakularnim hapšenjima taj-kuna i mafijaša po Kosovu, samo što, za razliku od Vučića, sem auto-ritarnog stava i retorike, u svojim rukama nije imao ništa drugo.

Ono čemu se nada jeste da će pokret Samoopredeljenje posle pandemije korone dobiti značaj-nije više glasova nego na prethod-nim izborima, ali bez obzira na rezultat, njega čekaju isti izazovi. I ista ponuda koja je čekala i njego-ve prethodnike na Kosovu – “ako nećeš ti, ima ko će”.

Glavni problem Kosova je sporni status. Bez saglasnosti Srbije, Ko-sovo nema nikakvu perspektivu

razuma postignuta u Briselskim pregovorima, ali ne način da se utvrdi stepen njihove primene i obezbedi normalniji život Alban-cima i Srbima već da li su u skladu sa okvirima devetnaestovekovnog poimanja suvereniteta koji proi-stiče iz nacionalističke ideološke matrice pokreta koji je osnovao. Takođe, javno je obećao da se obaveza uspostavljanja Zajedni-ce srpskih opština nikada neće ostvariti jer deset srpskih opština koje su teritorijalno nepovezane, infrastrukturno i demografski ru-inirane, predstavljaju pretnju “je-dinstvenom suverenitetu Kosova”.

Na višegodišnju sistemsku dis-kriminaciju Srba koja se ogleda u nepoštovanju specijalnih pra-va zagarantovanih Ahtisarijevim paketom odgovara neubedljivo, kolokvijalno i isprazno da će Srbi imati sva prava kao i ostali građa-ni, da nema problem s kosovskim Srbima, ali ujedno da od Srba i nji-hovih predstavnika neće zavisiti niti jedno pitanje na Kosovu.

Pored Srba, na listu onih koji ni o čemu neće odlučivati stavio je i Demokratski savez Kosova Ise Mustafe, koji je osvojio neznatno manji broj glasova od Samoopre-deljenja. Njegovoj autoritativno-sti nije bilo mesta u vladi s jakim koalicionim partnerima, a kamoli prostora za ignorisanje njihovih zahteva. Na kraju, način na koji je smenio ministra unutrašnjih poslova iz redova DSK bez konsul-tacija je šarlatanstvo koje je zahte-valo kaznu.

Zid u koji je Kurti udario je američki, isti onaj na kojem stoji sveukupna nezavisnost Kosova. Kurtijevom smenom se on, ali i ce-lokupno kosovsko društvo na bru-talan, ogoljen način podsetilo da je američko prisustvo presudno za unutrašnje političke prilike, ali i za eventualni dogovor sa Srbijom. I ovo ne bi trebalo da začudi ako se samo prisetimo kako je Atife-te-nikad niko čuo-Jahjaga postala predsednica Kosova. Ili kako je na volšeban način pokret Samoopre-deljenje sa liste nepoželjnih poli-tičkih aktera odjedanput postao prihvatljiv.

DVA USLOVA: Kurti je morao dobro znati da ne može izbeći dva ispostavljena uslova –momen-talno ukidanje taksi i saradnju sa predsednikom Hašimom Tačijem u postizanju finalnog sporazuma. Njegova prenemaganja, specijalni termini za sastanak, “kreativna” rešenja problema i ponižavajuća brzometna smena ne predstavlja-ju kraj njegove političke karijere, ali odaju utisak o nezrelom politi-čaru koji se preigrao.

Kurti ponavlja kako je igranje mapama i trgovina teritorijama razlog njegove smene. Ne shvata da njegova nacionalistička agenda, koja znači nastavak nepoštovanja Ahtisarijevog plana, ignorisanje srpskih predstavnika, poništava-nje prethodnih sporazuma, nefor-miranje ZSO, kao i aboliranje onih koji su osumnjičeni za zločine po-činjene nad Srbima stvaraju najja-či argument za podelu, odnosno razmenu teritorija. S takvim stavo-vima Kurti trgovinu teritorijama nesvesno nudi kao jedino održivo rešenje.

A ako zaštitu traži u moćnim ze-mljama EU, neka ih prvo zamoli da ubede Španiju i Kipar da priznaju nezavisnost Kosova, pa onda neka mu drže stranu u borbi protiv Amerikanaca.

(Autor je doktorand na Fakulte-tu političkih nauka u Beogradu)

Kurtijev udarac u američki zidAljbin Kurti se nada da će posle pandemije korone pokret Samoopredeljenje dobiti značajnije više glasova nego na prethodnim izborima, ali bez obzira na rezultat, njega čekaju isti izazovi. I ista ponuda koja je čekala i njegove prethodnike na Kosovu – “ako nećeš ti, ima ko će” Piše: Stefan Surlić

Ukinute takse, Srbiji reciprocitetVršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti objavio je u utorak uveče da je Vlada Kosova donela odluku o ukidanju takse na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine i uvođenju mera reciprociteta u odnosu na Srbiju. Mere reciprociteta neće biti primenjene u odnosima sa BiH, rekao je Kurti na vanrednoj konferenciji za medije.Kako agencija Beta prenosi, odluka je stupila u ponoć u noći između utorka i srede i važiće do 15. juna, kada će biti sagledani rezultati njene primene.“Mere reciprociteta, odnosno međusobnih odnosa, jesu institut odnosa između suverenih država koji je priznat osnovnim principima međunarodnog prava”, rekao je Kurti, pominjući konkretne međunarodne dokumente i principe koji to uređuju.Rekao je da je od stupanja na snagu sporazuma CEFTA Srbija uspostavila niz trgovinskih netarifnih barijera prema Kosovu, kao što su bile barijere u tranzitu, tehničke i političke barijere, čime je nanela veliku štetu izvoznicima i uvoznicima sa Kosova i izazvala veliki trgovinski deficit u odnosima dve zemlje.

Kurti je morao dobro znati da ne može izbeći dva ispostavljena uslova – momentalno ukidanje taksi i saradnju sa predsednikom Hašimom Tačijem u postizanju finalnog sporazuma

GLASANJE U SKUPŠTINI KOSOVA: Kraj ili novi početak Aljbina Kurtija

FOTO

: BET

A


Srbija > Politička kriza na Kosovu

finansija Siniša Mali rekao da se prve uplate ne mogu očekivati pre maja.

A do tada, pogledajmo šta je obećano.

PREDSEDNIKOVE MERE: Uku-pno 608 milijardi dinara, odnosno nešto više od 5,1 milijarde evra

biće “upumpano” u ekonomiju Sr-bije, reći će u utorak na konferen-ciji za medije ministar finansija, koji se, uzgred budi rečeno, ovde pojavljuje samo zato što se “pred-sednik ne oseća najbolje”. Sutra-dan Siniša Mali neće propustiti da kaže da su “ovo predsednikove mere” jer je upravo Aleksandar

Jesu li finansijske mere za pomoć pri-vredi i građanima najbolje, jedine mo-guće, zakasnele, ne-logične… znaćemo tek kada prvi novac

od bile čega od najavljenog legne na račune poslodavaca, zaposle-nih ili svih punoletnih, bez obzira na imovinsko i materijalno stanje. Potonje je zaista upitno i mnogi će analizirati isključivo političku na-meru vlasti da “podmaže” buduće glasače, koji su i ranije za jednu cr-venu ili “personalizovanu paštetu” rado zaokruživali dogovoreni broj na glasačkom listiću.

Ostale mere sagledavaju se sa stanovišta ekonomske logike i generalni je utisak da su, bar na prvu, zadovoljni i poslodavci i rad-nici. Jedino što ostaje ispod radara jeste činjenica da nema nijednog konkretnog datuma izrečenog o tome kada će sve pomenuto po-četi da se primenjuje i kako tačno. Štaviše, za plate koje će država plaćati radnicima odgovoreno je na konferenciji za novinare tek na samom kraju, kada je ministar

Vučić i predsednik koordinacio-nog tela koje se bavi očuvanjem privrede.

Vratimo li se zaista na ekono-miju, prvo što upada u oči jeste isplata pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća u privat-nom sektoru, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade veli-

kim preduzećima, čiji su zaposleni poslati na prinudni odmor zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

“Svim preduzetnicima, paušal-cima, malim preduzećima država će uplatiti tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Dakle, tim preduzećima će država dati nešto više od 90.000 dinara direktno na

račun, što je oko 750 evra ukupno po zaposlenom. Vlada predlaže da bude uplaćeno i 50 odsto za-rade onima koji su dobili rešenje o prekidu rada u velikim kompa-nijama”, kazaće Mali na pomenu-toj konferenciji, objasnivši da se “predloženim merama poslodavci u dovoljnoj meri stimulišu da odr-že postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica ve-ćim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja po-slovanja”.

Pre nego što čujemo kako oni kojima su ove mere namenjene komentarišu sve najavljeno, reci-mo i to da se uz odlaganje plaćanja zajmova bankama, država odlučila i za odlaganje plaćanja poreskih obaveza. Naime, reč je o odlaga-nju plaćanja poreza i doprinosa za najmanje tri meseca, odlaganju plaćanje poreza na dobit za drugi kvartal i oslobađanju plaćanja po-reza na dobit za donacije.

Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da ko-riste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do

Po glavi 100 evraZašto bi bogati dobijali pomoć u vreme krize? Zar pola milijarde evra nije moglo da se podeli korisnicima socijalne pomoći ili nezaposlenima? Hoće li svi koji otpuste radnike biti kažnjeni tako što neće imati pravo ni na kakvu pomoć države? Kako nekoga ko nema nikakav prihod da obavežete da zadrži zaposlene? Piše: Jelena Aleksić

Milijarde protiv korone Gotovo da nema zemlje u Evropi koja nije usvojila pakete pomoći privredi, i to još prošle i pretprošle nedelje, a one se dopunjavaju na dnevnom nivou. Neke od mera koje usvaja Francuska, poput odlaganja rata zajmova ili duga za struju ili vodu za mala i srednja preduzeća, mogu se smatrati uobičajenim i nužnim u trenutnoj situaciji. Ono što je uvedeno jeste mogućnost da ako kompanija pati od velikog smanjenja aktivnosti, može smanjiti broj radnih sati zaposlenima i može zatražiti da Vlada plati deo zarade. Nemačka je, očekivano s obzirom na snagu ekonomije, bila mnogo darežljivija. Berlin je obećao neograničenu pomoć u likvidnosti kompanijama kojima je potrebna gotovina, u vidu zajmova koje daje državna razvojna banka. Kompanije mogu zatražiti odlaganje plaćanja poreza. Takođe, kompanije mogu zatražiti državnu pomoć za zaposlene sa skraćenim radnim vremenom kako bi se smanjilo otpuštanje. Male kompanije u Velikoj Britaniji koje ne mogu da plate porez mogu zatražiti odlaganje naplate duga. Ukida se i 3,5 odsto godišnje kamate na odloženo plaćanje poreza. Najmanja preduzeća će moći da traže bespovratna sredstva u vrednosti od gotovo 11.000 evra. Vlada je najavila zajmove za podršku poslovanju s početnim garancijama od 360 milijardi evra, što je 15 odsto britanskog BDP-a. Irska korporacija za strateško bankarstvo daje kredite do 1,5 miliona evra kroz svoju šemu obrtnog kapitala u iznosu od 200 miliona evra. Takođe, predviđena je naknada od 203 evra nedeljno tokom šest nedelja za samozaposlene i one koji su izgubili posao usled epidemije.

SINIŠA MALI: Prve uplate ne mogu se očekivati pre maja

FOTO

: BET

A

FOTO

: BET

A


Srbija > Ekonomske mere Vlade

poslenih na Nacionalnoj službi. To su najugroženiji ljudi i njima bi po 200 evra značilo mnogo više nego svima nama po 100”, kaže za naš list Atanacković, zaključujući da ovim država ništa ne bi izgubila, a oni kojima je egzistencija ugrože-na dobili bi mnogo.

“Državi će se od tih 500 miliona kroz PDV odmah vratiti 100 jer će ljudi tajm novac trošiti, ali troši-li bi ga i najsiromašniji, samo bi sa 200 ili 300 evra mogli sebi da obezbede nekakav život naredna dva meseca”, izričit je naš sago-vornik.

oprostio i da će nam sve to stići na naplatu, a onda nam slede najav-ljeni subvencionisani krediti koji će biti ključni za oporavak. Udar na privredu je ogroman, a biće još veći”, smatra Đinović.

Krediti o kojima Đinović govori deo su ekonomskog paketa i po-drazumevaju dodelu povoljnih kredita sa jedan odsto kamate za održavanje likvidnosti i obrt-nih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subje-kata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga, koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Takođe, najavljene su i državne garancije za zajmove za likvid-nost. Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara, što je oko 2,2 milijarde evra. Međutim, de-talja o tome ko će imati pravo na ove zajmove i garancije i pod kojim uslovima još uvek nema a, kako je najavljeno, “pravne stva-ri” biće rešene u narednih dese-tak dana.

Konačno, kao šlag na tortu po-menimo 100 evra koje će država velikodušno uplatiti svakom pu-noletnom građaninu. Za našeg sa-govornika, počasnog predsednika Unije poslodavaca Nebojšu Ata-

nackovića, reč je o “apsurdnom i nepotrebnom potezu”. Istina, njegovi predlozi o raspodeli pola milijarde evra, koliko će biti po-trošeno na čašćavanje svih puno-letnih građana Srbije, zaista zvuče i efikasnije i solidarnije.

“Mojoj porodici tih po 100 evra ne treba. I koliko je takvih ljudi. Za-što biste u ovakvoj krizi išta delili bogatima? Bilo je mnogo načina da se pomoć dodeli najugroženiji-ma. Pošto već ne postoje socijalne karte, po 200 ili 300 evra se moglo dati ljudima koji primaju socijalnu pomoć Takođe, imamo bazu neza-

gazin ovaj hotelijer i vlasnik Ori-on telekoma analizira predložene mere, generalno ocenjujući da sve pomenuto jeste pomoć privredi, naročito onom delu koji je deva-stiran. Ovde govori o hotelijerstvu i uopšte turizmu, koji je svuda u svetu, pa i u Srbiji jednostavno zamro.

“Kad su vam obećane minimal-ne plate i oslobođeni ste plaćanja poreza i doprinosa, to zaista po-maže da očuvate radna mesta i nekako prebrodite ova tri meseca. To što se čeka do maja da se vidi kako će se poslodavci ponašati i

ko će otpuštati, biće redukovano jer će pritisak na državu biti sve veći. Naprosto, onaj ko nema di-nara prihoda teško će zadržati radnike jer, bez obzira na to što je sada oslobođen, on nije oslo-bođen plaćanja poreza. Ni kredita niti rata na zajmove. Sve će to u nekom trenutku morati da se pla-ti. Hoću reći da verujem da država neće biti mnogo arbitrarna kada je pomoć u pitanju jer niko ne zna kako će se sve ovo završiti”, reći će Đinović, ističući da je ključno to što nema razlike između javnog i privatnog sektora.

“Time su ljudi koji rade kod pri-vatnika značajno umireni, baš kao i mi, poslodavci. Ono što nam sledi jeste polemika o novim merama i lično smatram da je najvažnije što duže sačuvati novčane tokove. Po-ruke poput onih da ne moraju da se plaćaju računi nisu najbolje u uslovima kada je privreda na ko-lenima. Što duže budemo čuvali novčani protok, to ćemo se lakše oporaviti kad sve ovo prođe”, mi-šljenja je naš sagovornik, koji raz-govor zaključuje pričom o “danu posle”.

“Najvažnije je da očuvamo živo-te, što pre izađemo iz pandemije, a onda što bolje startujemo kad sve prođe. Jer, još jednom vas podse-ćam da niko nikakve obaveze nije

početka 2021, a nakon toga ostav-lja se mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obve-znika.

Ministar će nekoliko puta nagla-siti da se isplata plata odnosi na pomoć zaposlenima, a ne poslo-davcima, ali se u konačnici i jedno i drugo tiče očuvanja radnih mesta.

POMOĆ DOBRODOŠLA: U kom-panijama Slobodana Đinovića to je nešto manje od 1.000 radnih mesta. U razgovoru za Novi ma-

Mere su vrlo izdašne, troškovima su predviđeni veliki stimulansi, kaže na početku izjave za Novi

magazin ekonomista Milojko Arsić. Samo nekoliko zemalja izdvojilo veći postotak BDP-a za pomoć privredi. U regionu – niko. Jer, pomoć se na Balkanu kreće od 2,5 od-sto u Albaniji preko 3,5-4, koliko je u Bu-garskoj i Sloveniji, do 6,7 odsto u Hrvatskoj.

Stanje u državnoj kasi jeste dobro, ali nije baš toliko dobro da se daju tolike pare. Međutim, s tim u vezi ipak treba imati rezervu – pošto se, zapravo, i ne zna koliko će taj paket tačno na kraju iznositi. Jer, od tih 5,1 milijardi evra dve milijarde su bankarski krediti u kojima se država pojavljuje kao garant. Pa dakle, ako bude garantovala samo jednu četvrtinu sume, što bi, smatra Arsić, bilo realno, to znači

da bi faktički državni trošak bio oko 500 miliona evra. Ali ako bi država garanto-vala više, tri četvrtine, recimo, ili čak svih 100 odsto kredita, a ima takvih naznaka, to bi banke oslobodilo svakog rizika i po-tencijalno dovelo u pitanje racionalnost njihovih plasmana.

Mere koje se preduzimaju u ovakvim vremenima treba da budu racionalno od-merene. Nije opravdano da se sredstva troše neproduktivno. Jer to će ugroziti i javne finansije, pre svega, ali i celu eko-nomiju u budućnosti. Zbog toga je pri-likom uvođenja mera trebalo pokazati znatno veću selektivnost, smatra Arsić.

Najmanje je sporna isplata minimalnih zarada za preduzetnike i mala i srednja preduzeća jer tu neko “rešeto” nije mogu-će uspostaviti, a njihovom lavovskom delu državna pomoć će omogućiti da prežive.

Međutim, kada se radi o prvom setu mera, oslobađanju od poreza i doprino-sa, Arsić misli da je Vlada trebalo da bude

znatno selektivnija. Jer, neće sva predu-zeća imati iste gubitke, štaviše, neka će imati i rast prihoda, kao što su proizvo-đači prehrambenih proizvoda, raznih dezinfekcionih i higijenskih sredstava, farmaceutska industrija. Dakle, pomoć bi trebalo da dobiju samo sektori koji su imali veliki gubitak (turizam, ugosti-teljstvo, saobraćaj, prevoznici...), a ostali samo ako podnesu zahtev i dokažu da su imali značajan pad prihoda u odnosu na prošlu godinu.

Najslabija je mera podela po 100 evra, tj. 12.000 dinara, svim punoletnim gra-đanima. To je “fiskalno neodgovorno”, kaže Arsić, a i socijalno nepravedno jer istu svotu dobijaju i bogati i siromašni građani.

Utešnim, ako tako može da se kaže, Ar-sić smatra to što možda svih tih pet mili-jardi neće biti potrošeno (mada, dodaje, ako kriza bude trajala duže od tri meseca ili se pojavi na jesen, nastali bi veliki pro-

blemi), pa će i budžetski deficit biti manji od izuzetno visokih devet odsto bruto domaćeg proizvoda, koliko bi prema Vla-dinoj računici sada trebalo da iznosi. Nije baš precizirano, recimo, u kom roku treba da budu potrošene te dve milijarde evra kredita, a moguće je da ni druge stavke neće biti u potpunosti iskorišćene. Još važnije, verovatno će dobar deo tih sred-stava biti obezbeđen ne zaduživanjem nego preraspodelom, tj. “prenamenom” nekih budžetskih rashoda. Recimo, kapi-talne investicije koje su planirane u izno-su od oko 200 milijardi dinara verovatno neće biti realizovane u punom obimu, kao ni neki materijalni troškovi.

Na kraju, zaključuje Arsić, treba imati u vidu da Vlada ove pare ne daje iz sop-stvenog džepa – iako kada državni funk-cioneri govore, stiče se baš takav utisak – nego da će sve to što građani i privreda od države dobiju morati i da joj plate. Do-bar deo toga i s kamatom. M. L.

Milojko Arsić: Preko gubera

NEBOJŠA ATANACKOVIĆ: Mojoj porodici tih 100 evra ne treba

SLOBODAN ĐINOVIĆ: Verujem da država neće biti mnogo arbitrarna

MILOJKO ARSIĆ:

Mere treba da budu

racionalno odmerene

FOTO

: MC

FOTO

: IVA

N Š

EPIĆ

FOTO

: ĐU

RAĐ

ŠIM

IĆ


Srbija > Ekonomske mere Vlade

brzo lokalizovana, da će se “to de-šavati nekom drugom”.

Sa druge strane, za ozbiljno shvatanje i prihvatanje novih sa-znanja, odnosno njihovo uvođenje u praksu, medicini je oduvek tre-balo izvesno vreme. Na primeru tragične epidemije tifusa u Srbiji 1914/1915. videlo se da su neo-baveštenost, neverica i posledič-no nepreduzimanje preventivnih mera veoma skupi. Naime, o ot-kriću francuskog naučnika Šarla Nikola iz 1909. – da prouzroko-vača pegavog tifusa, nepoznatog do 1916, prenosi bela vaš – pisa-no je od maja do oktobra 1913. u sveskama Narodnog zdravlja, dodatku našeg prvog i tada jedi-nog stručnog medicinskog lista Srpskog arhiva za celokupno le-karstvo. Ništa, međutim, nije bilo preduzeto u cilju razvijanja stra-tegije depedikulacije (uništavanja vašiju) iako se epidemija pegavog

tifusa pojavila te godine tokom Drugog balkanskog rata.

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je upozorila da smrtonosni virus treba napasti sinhronizovanom globalnom akcijom. Ima li u novijoj istoriji primera zajedničke međunarodne borbe protiv pandemijske bolesti?

Pandemija sarsa je primer me-đunarodne saradnje koja je dala dobar rezultat. Akciju je koordi-nirala Svetska zdravstvena orga-nizacija u saradnji sa Globalnom mrežom za upozorenje i odgovor na epidemiju (Global Outbre-ak Alert & Response Network) i njenim partnerima koje čini 115 nacionalnih zdravstvenih službi, akademskih institucija, tehničkih institucija i pojedinaca.

Kakva su ranija domaća iskustva sa epidemijama?

Tokom poslednje epidemije kuge u Srbiji, koja je bila impor-tovana iz Turske 1837, akcijom suzbijanja epidemije rukovodio je austrijski stručnjak, direktor Ze-munskog karantina dr Karlo Nađ u saradnji sa Avramom Petroni-jevićem, koji je bio postavljen za državnog komesara za suzbijanje kuge. Nađ je sa grupom karantin-skih službenika u Srbiju došao po zahtevu koji je austrijskoj vladi uputio knez Miloš Obrenović čim je dobio vesti da se epidemija iz Turske približava srpskoj granici.

Zahvaljujući brzom delovanju i strogim, beskompromisnim mera-ma kao što su potpuno zatvaranje granice prema Turskoj, uspostav-ljanje privremenih karantina i če-tvorostrukog sanitarnog kordona oko zaraženih mesta, spaljivanje svog pokućstva u domovima obo-lelih i smrtna kazna za prekršioce zdravstvenih naredbi, epidemija je odnela daleko manje života nego prethodna iz 1814. Knez Miloš je kao dobar domaćin vodio brigu o narodu, ali je bio i mudar političar – znao je da Srbiji predstoji borba

Dr Jelena Jova-nović Simić je istoričarka medicine i kustoskinja Odseka isto-rije medi-

cine pri Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Naša sagovornica spada u veoma retke poznavaoce medicinske prošlosti Srbije koja, koliko god bila “siromašnija” u poređenju s medicinskim istorija-ma zemalja razvijenog Zapada, ne oskudeva u iskustvima sa epide-mijama opakih bolesti kao što su kuga, tifus, kolera, protiv kojih se borila sama, ali i uz inostranu po-moć. Pri tome, malo je poznato da je Jugoslavija bila sedma po redu država sveta koja je proizvodila penicilin. Sa druge strane, u biću naroda na ovim prostorima još je prilično jaka tradicija tzv. narodne medicine.

Aktuelna pandemija koronavi-rusa uzdrmala je socijalni, eko-nomski i zdravstveni sistem glo-balnog savremenog sveta. Koliko juče činilo se da su masovne smr-tonosne epidemije deo prošlosti, a danas postaje očigledno da je to bila zabluda ne samo običnih građana već i političkih i eko-nomskih elita, čak i u najbogati-jim državama.

Da li je taj “sićušni, nevidljivi neprijatelj” iznenadio i medicinsku i farmaceutsku profesiju?

Nedovoljna pripremljenost zdravstvenih sistema svih država za prevenciju i borbu sa epidemi-jom govori u prilog “iznenađenju”. A ne bi trebalo da ga bude, bar ne u ovolikoj meri jer su nakon pande-mije sarsa 2003, koja je bila prva pandemija u 21. veku, u stručnim medicinskim časopisima objavlje-ni radovi u kojima se upozoravalo na opasnost od mutacije koronavi-rusa i na mogućnost pandemijskog širenja oboljenja izazvanih novim tipovima virusa u budućnosti. Sa-dašnji način života, sa intenzivnim transferom ljudi i ekonomskom razmenom životnih namirnica, ne ostavlja prostor za ideje da će neka visokozarazna bolest koja se pojavi u udaljenom kraju sveta biti

za potpunu samostalnost, a za nju su bili potrebni ljudi, zdravi ljudi koji će plaćati porez (jer rat košta) i nositi pušku kada dođe vreme. Razumljivo je da je Austrija upući-vanjem stručne pomoći Srbiji štiti-la svoju granicu.

Već pomenuta epidemija tifu-sa, zapravo istovremena pojava epidemija tri vrste tifusa – trbuš-nog, pegavog i povratne groznice iz 1914/1915. – takođe je primer zajedničkog rada inostranih i do-maćih stručnjaka. Srpska vlada je januara 1915. formirala Državni odbor za suzbijanje zaraznih bo-lesti, ali je ubrzo postalo jasno da bez inostrane pomoći neće biti moguće staviti epidemiju pod kon-trolu. Zato je vlada uputila molbe za pomoć savezničkim zemljama. Prva se odazvala Velika Britanija, koja je poslala vojnomedicinsku

misiju pod nazivom Britanska vojna bolnica priključena srpskim armijama (The British Military Hospital attached to the Serbian Armies), koja je imala specijalni zadatak da izvrši analizu epidemi-je, napravi plan i preduzme njeno suzbijanje. Delatnost upravo ove misije, uz saradnju srpskih institu-cija, kao i medicinskih misija koje su došle iz Francuske, SAD, Rusije i drugih zemalja, ključno je dopri-nela brzom suzbijanju epidemije. Međutim, epidemija je dotle, to-kom šest meseci koliko je trajala, odnela oko 135.000 života.

Uprkos tome što se pouzdano zna da sve opasnije virusne zaraze potiču od životinja, pojedini epidemiolozi smatraju da su epidemije posledica ljudskih aktivnosti. Koliko

tradicija, kultura, poslovanje i stil života utiču na zdravstvenu kulturu građana?

Upravo sve to, pored zakonske regulative i kontrole njenog spro-vođenja, utiče na uobličavanje zdravstvene kulture jednog druš-tva. Zdravstveno prosvećivanje koje podrazumeva kako iskorenji-vanje po zdravlje rđavih običaja i navika tako i edukaciju građanstva o važnim zdravstvenim pitanjima, nikada ne gubi na aktuelnosti. Menjaju se, uglavnom, samo ciljni problemi i metodi rada.

Nakon donošenja prvog sistem-skog zdravstvenog zakona u Srbiji 1881, decenije su morale da prođu dok se, na primer, nije iskorenio običaj celivanja pokojnika i dr-žanje opela nad otvorenim san-dukom. Još u drugoj deceniji 20. veka, u vreme kada je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca na teme-lju teških iskustava stradanja sta-novništva od zaraznih bolesti to-kom Prvog svetskog rata razvijana mreža preventivno-medicinskih ustanova (prvi put zbog toga što takve ustanove nisu postojale u ze-mljama koje su ušle u njen sastav), konstatovano je da je zdravstvena kultura merilo kulture jednog na-roda.

Zbog epidemije u Srbiji i nekim drugim državama uvedeno je vanredno stanje s merama kao što su prinudna izolacija, socijalna distance i zabrana kretanja. Kakve su mere na našim prostorima preduzimane povodom neke ranije masovne zaraze?

Prinudna izolacija osoba sumnji-vih na zarazu veoma je stara mera. Poznato je da je sprovođena u ka-rantinima, koji su od 14. veka us-postavljani radi zaštite od širenja epidemije kuge. Srbija je u periodu od 1829. do 1836. izgradila sani-tetski kordon koji je opasivao celu granicu ka Turskoj, a duž njega na važnim putevima bili su podignuti karantini. U njima su zadržavani putnici od jednog do čak 85 dana,

Nije trebalo da korona iznenadi svetSadašnji način života, sa intenzivnim transferom ljudi i ekonomskom razmenom životnih namirnica, ne ostavlja prostor za ideje da će neka visokozarazna bolest koja se pojavi u udaljenom kraju sveta biti brzo lokalizovana, da će se “to dešavati nekom drugom”, kaže za Novi magazin istoričarka medicine Jelena Jovanović Simić, kustoskinja Odseka istorije medicine pri Muzeju nauke i tehnike u BeograduRazgovarao: Svetozar Raković

Prinudna izolacija osoba

sumnjivih na zarazu veoma je stara mera. Poznato je da

je sprovođena u karantinima,

koji su od 14. veka

uspostavljani radi zaštite od širenja

epidemije kuge


Intervju > Jelena Jovanović Simić

epidemije velikih boginja. Kritički je sagledana čitava situacija, mar-kirane su slabosti zdravstvenog sistema i predložene mere koje bi trebalo da se sprovedu u cilju efi-kasnije borbe protiv karantinskih bolesti u budućnosti.

Neke od tih mera aktuelno zvu-če i u današnjoj situaciji epidemi-je COVID-19, a to su, na primer, one koje se odnose na pravovre-meno obezbeđenje rezervi sred-stava za specifičnu zaštitu, hemio-profilaksu, dijagnostiku i lečenje; zatim na unapređenje službi za brzu laboratorijsku dijagnostiku karantinskih bolesti; potom na sistematsku obuku zdravstvenih radnika za borbu protiv karan-tinskih bolesti i plansko i siste-matsko zdravstveno vaspitanje stanovništva.

Široj javnosti je malo poznato da je posle Drugog svetskog rata Jugoslavija bila sedma država u svetu u kojoj se proizvodio penicilin. Šta je to značilo za medicinske potencijale Jugoslavije i Srbije?

Zbog izrazito lošeg zdravstve-nog stanja stanovništva, Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i ob-novu (UNRA) kupila je 1948. kao poklon Jugoslaviji jednu fabriku penicilina u Kanadi. Jugoslovenski penicilin proizveden je već 1949, a maja 1950. odobreno je stavlja-nje leka u promet. To je omogući-lo znatno efikasniju borbu protiv masovnih zaraznih bolesti koje su bile najveći zdravstveni problem u periodu obnove zemlje.

punosti odgovori na zdravstvene potrebe stanovništva, kao što su dugo čekanje na prijem kod lekara i na vršenje medicinskih procedu-ra, česta uskraćenost za detaljna lekarska objašnjenja i drugo.

Učestale su stručne prognoze da će posledice ove pandemije biti najteže od Drugog svetskog rata. Istorijski, koje su epidemije u Srbiji bile najteže u pogledu smrtnosti, te u socijalnom, ekonomskom i političkom smislu?

Počev od 13. veka, pa sve do po-menute epidemije iz 1837, Srbiju su u svakom veku pogađale epi-demije kuge. Odnele su veliki broj života, čak toliko da su brojna sela bila sasvim opustela. Posledično, bile su praćene epidemijama gla-di i opštim slabljenjem naroda u svakom smislu – ekonomskom, kulturnom, takođe i u pogledu nje-govog odbrambenog potencijala.

Osim kuge, narod je teško stra-dao u epidemijama velikih bo-ginja i kolere. U 19. veku, nakon uvođenja obavezne vakcinacije i revakcinacije protiv velikih bogi-nja i rigoroznih zakonskih mera za njihovo sprovođenje (zabrane školovanja, venčavanja, prijema u službu nevakcinisanih lica) sto-pe obolevanja i umiranja počele su da opadaju, ali se bolest i da-lje javljala u epidemijama manjih razmera zato što je i tada u naro-du bilo otpora prema vakcinaciji.

Borba protiv kolere, koja je ta-kođe odnosila veliki broj žrtava, bila je isto tako teška i neizvesna

jer se dugo nije znalo kako bolest nastaje, kako se širi, a naravno, ni kako bi trebalo da se leči. Otkriće britanskog lekara Džona Snoua iz 1848, upravo tokom treće pande-mije kolere, da bolest prouzroku-je sitna čestica “kontagion”, koja se nalazi u kontaminiranoj vodi, te da kod obolelog biva prvo na-padnut sistem organa za varenje, nije bilo široko prihvaćeno u me-dicinskim krugovima.

Usled brige i borbe protiv virusa usledila su podsećanja na epidemiju velikih boginja u Srbiji 1972, kada je ta opaka bolest odnela 35 života, a obolelo 175 ljudi. Naslućuje se da bi posledice epidemije korone mogle biti znatno teže, pa su i državne mere znatno radikalnije. Znači li to da kao građani, institucije i celo društvo nismo izvukli prave pouke iz epidemije od pre pola veka?

Stiče se takav utisak, pri čemu naša zemlja nije izuzetak. Novem-bra 1972. u Jugoslaviji, u Primo-štenu, održan je naučni skup na kojem je izvršena sveobuhvatna i detaljna evaluacija svih aspekata

velikih boginja, ali su postojali zakonski propisi o grupacijama stanovništva koje se obavezno zaštićuju vakcinacijom, a koji ipak nisu dosledno poštovani – bolest se veoma brzo širila. Uspo-stavljeni su privremeni karantini, kojih je bilo četiri tipa: karantini zdravstvenih ustanova; karantini u posebnim objektima (hotelski/pansionski); karantini čitavog naselja i kućni karantini. Svi su bili pod policijskim nadzorom, s najstrožom zabranom ulaska i izlaska. U njima su sprovođeni obavezna vakcinacija i revakci-nacija svih lica u karantinu, sva-kodnevna zdravstvena kontrola, izolacija u slučaju pojave variole. Glavna protivepidemijska mera bila je masovna vakcinacija sta-novništva.

Uprkos ogromnom napretku nauke, medicine i farmacije, u dobrom delu stanovništva Srbije i danas je prilično popularna tzv. narodna medicina, čak i neke srednjovekovne “recepture”. Kako to objasniti?

Poznato je da se u kriznim si-tuacijama, kada su rukovođeni strahom od nepoznatog, ljudi če-sto ponašaju neracionalno. Prak-se takozvane narodne medicine, koje su u vreme osmanske vlada-vine našim prostorima bile goto-vo jedino i zastupljene u borbi sa raznim bolestima, ostale su aktu-elne do današnjih dana. S jedne strane, uzrok bi se, dakle, mogao potražiti u duboko ukorenjenim narodnim običajima, a sa druge strane u nemogućnosti današnjeg zdravstvenog sistema da u pot-

u zavisnosti od toga da li je u bli-zini granice postojalo epidemijsko žarište. Sva roba, svaka stvar koja je ulazila u zemlju podvrgavana je dezinfekciji.

Takozvani Karantinski sanitet bio je najvažnije odeljenje zdrav-stvene službe i postojao je do pred kraj 19. veka.

U 20. veku, posebno u njegovoj drugoj polovini, nakon uvođenja antibiotika i sveobuhvatne aktivne imunizacije stanovništva u medicin-sku praksu, izgledalo je da su karan-tini u Evropi institucije prošlosti.

Međutim, da borba s karantin-skim bolestima nije bila završena, videlo se i na primeru epidemije velikih boginja, koja je u Jugosla-viji izbila 1972. Zbog nedovolj-nog nivoa kolektivnog imuniteta – u Jugoslaviji od 1930. nije bilo

Najveće (poznate)epidemije u Srbiji● Tokom Drugog balkanskog rata 1913. od kolere

je umrlo približno 5.000 ljudi.● U Prvom svetskom ratu, od septembra 1914. do

marta 1915, epidemija pegavog tifusa usmrtila je između 135.000 i 150.000 stanovnika.

● U epidemiji velikih boginja (variola vera) 1972. život je izgubilo 35 žitelja Srbije.

“Atinska kuga”: Od epidemije tifu-sne salmonele, 430 godina pre nove ere, smrtno je stradao svaki treći stanovnik Atine i okoline, a procene su da je ukupno umrlo između 75.000 i 100.000 ljudi.

“Antoninijeva kuga”: Od 165. do 180. godine nove ere epidemija izazvana veli-kim boginjama koja je pogodila Rimsko carstvo odnela je približno pet miliona života.

“Justinijanova kuga”: Prva potvrđe-na epidemija kuge u istoriji u periodu od 541. do 750. usmrtila je između 30 i 50

miliona ljudi na prostoru od Egipta do Vizantije. Procenjuje se da je kuga ubila između četvrtine i polovine ljudske po-pulacije u tada poznatom svetu.

“Crna smrt”: Između 1346. i 1350. od druge velike pandemije kuge širom Evro-pe umrlo je približno 50 miliona ljudi, što je, prema procenama istoričara, bila tre-ćina stanovništva ondašnjeg “starog kon-tinenta”. “Crna smrt” je bila prva u nizu od najmanje 100 evropskih epidemija kuge koje su se periodično javljale do 19. veka i ubile ukupno više od 200 miliona ljudi.

“Mišja groznica”: Od 1545. do 1548.

i ponovo 1576. hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom ili “mišja gro-znica” usmrtila je desetine miliona ljudi. Najveća epidemija izbila je u Meksiku, gde je, prema različitim izvorima, od bo-lesti umrlo između pet i 15 miliona ljudi ili tada približno 80 odsto stanovništva te države.

Velike boginje: U medicinskoj litera-turi navodi se da je bolest prvi opisao Teu Ćiu Fa 1122. p.n.e., a zatim Galen u 2. veku, a Razes u desetom. Abisinska vojska pre-nela je bolest na Arabijsko poluostrvo u 6. veku, Mavari su je uneli u Evropu tokom

osvajanja Španije, a krstaški ratovi do-prineli su njenom epidemijskom širenju. Ova veoma zarazna bolest, koju izazivaju dve vrste virusa variole, do 18. veka ubi-jala je svake godine više stotina hiljada stanovnika. U 20. veku od velikih boginja umrlo je između 300.000 i 500.000 ljudi. Planetarnim vakcinacijama virus je isko-renjen i ima ga samo u laboratorijama.

Kolera: Prva poznata pandemija ove opake bolesti trajala je od 1817. do 1823, a veruje se da je od tada do danas ubila više od četiri miliona ljudi širom sveta. Zabe-leženo je sedam pandemija: 1816-1826, 1829-1851, 1852-1860, 1863-1875, 1881-1896, 1899-1923. i 1961-1970. Bo-lest je još aktivna, naročito u Aziji.

“Španska groznica”: Španski grip ili “Španska groznica” bila je jedna od naj-smrtonosnijih pandemija u istoriji čove-čanstva, koja je trajala od 1918. do 1920. i, prema različitim procenama, ubila iz-među 20 i 100 miliona ljudi širom sveta. Sigurno je da je ova bolest odnela više ži-vota nego Prvi svetski rat.

Tuberkuloza: Bolest je prisutna od praistorije do danas. Skeletni ostaci po-kazuju da je tuberkulozu imao praistorij-ski čovek (40. vek p. n. e.). Kao posebna, identifikovana je tek početkom 19. veka, a adekvatno lečenje omogućeno je tek s početkom lečenja antibiotikom 1942. go-dine. Svake godine od tuberkuloze umire dva miliona ljudi, što je čini najsmrtono-

snijom zaraznom bolešću današnjice po-sle side.

Sida: Sida je polno prenosiva bolest, kao poslednji stadijum infekcije izazva-ne virusom HIV koji napada imuni si-stem, zbog čega organizam nije u stanju da se brani ni od najmanjih infekcija. Prema podacima programa Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organiza-cije o HIV virusu i sidi, od pojave ovog oboljenja početkom 60-ih, zaključno sa 2008, od komplikacija povezanih sa si-dom umrlo je približno 25 miliona ljudi. Prošle godine od bolesti vezanih za sidu u svetu je umrlo oko 770.000 ljudi, dok je 38 miliona bilo inficiranih virusom HIV-a.

Najsmrtonosnije zaraze u istoriji

Naslovna strana Pravila za kalemljenje boginja donetih

8-20. jula 1839.

Naslovna strana Sanitetsko-policajne Uredbe za karantine i pogranične sastanke donete 19-31. jula 1841.

Naslovna strana Uredbenog dodatka k Pravilima za kalemljenje boginja

donetog 7-19. maja 1842.

Još u drugoj deceniji 20.

veka, u vreme kada je u

Kraljevini SHS na temelju

teških iskustava stradanja

stanovništva od zaraznih bolesti

tokom Prvog svetskog rata

razvijana mreža preventivno-medicinskih

ustanova (prvi put jer takve

ustanove nisu postojale u zemljama

koje su ušle u njen sastav),

konstatovano je da je

zdravstvena kultura merilo kulture jednog

naroda


Intervju > Jelena Jovanović Simić

saopštavanju rezultata testiranja, pa bi deo zvanično obolelih, reci-mo, 29. marta bez ikakve dileme mogao da se pripiše nekom od prethodnih dana. Prema objašnje-njima nadležnih iz zdravstvenog

Kriznog štaba, osposobljavanjem još laboratorija za testiranje, sem Torlaka, značajno će se povećati broj tretiranih i ubrzati proceduru.

Na drugoj strani, tokom pret-hodne sedmice zaoštrene su mere kojima se sprečava širenje epi-demije, uključujući produžetak policijskog časa tokom vikenda i ponovnu zabranu izvođenja kuć-nih ljubimaca posle 15 vikendom, odnosno 17 radnim danom. Dok policijski čas ne bude izjednačen ili produžen, moguće i na 24 sata, kako je lično predsednik Aleksan-dar Vučić najavio, a kao moguć-nost potvrdili i epidemiolozi.

Doduše, kad bi to moglo i da se dogodi ne zna se jer je Vlada Srbije saopštila da će o takvoj odluci, ako je bude, građani biti obavešteni 48 sati ranije. Razlog tome su po-ruke koje su kružile kroz mobilnu telefoniju i društvene mreže da će 24-satni policijski čas početi već 1. aprila u ponoć. To je demantovao i ministar policije Nebojša Stefa-nović na svom tviter nalogu, uz obaveštenje da “policija intenziv-no radi na utvrđivanju identiteta osobe koja širi ovu lažnu vest”.

Nešto ranije, takođe posled-njeg martovskog dana, ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež predstavili su paket mera pomoći privredi i građanima vre-dan 5,1 milijardu evra, koji bi trebalo da pomogne u saniranju posledica pandemije po privredne i kućne račune. Tog dana napo-kon je ograničen i rad kladionica i kockarnica, koje su do tada bile slobodne zone, za razliku od dru-gih mesta zabave i okupljanja, ali i prodavnica robe široke potrošnje!

PARAĆIN I POMORAVSKI OKRUG: Napokon, istog tog 31. marta Vlada Srbije je ograničila broj nadležnih za davanje infor-macija o koronavirusu, ograničivši ga na Krizni štab, koji vodi premi-jerka.

U sredu 1. apri-la Srbija se suočila s naj-težim danom tokom epide-mije izazvane koronaviru-

som, 1.060 obolelih i 28 preminu-lih. Prema poslednjem izveštaju, od 810 testiranih 160 je bilo po-zitivno na koronavirus. U bolnici je 648 pacijenata, od čega je 72 na respiratorima, što znači da su ži-votno ugroženi.

Među preminulima je sedam žena i 21 muškarac.

Prethodni dan, 31. mart, takođe je bio dotad najteži sa 115 novo-obolelih i 26. potvrđenom žrtvom COVIDA-19.

Oko polovine obolelih je u Beo-gradu. Tako su, prema poslednjim dostupnim javnim podacima, 30. marta u glavnom gradu zabeleže-na 352 pacijenta, sledili su Niš sa 59 i Valjevo sa 50, te Ćuprija sa 49. Karakteristično za 30. mart je drastičan rast broja novoobolelih u Subotici (12 od ukupno 15) i Surdulici (sedam od devet), te ma-nje brzo, ali zabrinjavajuće širenje virusa u Šumadiji, uz privremeno mirovanje u Nišu i Valjevu.

No sve ovo, uključujući i prome-nu krive rasta po mestima, tek je vrh ledenog brega, pošto se i dalje ne naslućuje stvaran broj inficira-nih niti broj žrtava. A da će rasti i jedno i drugo, nije sporno jer se broj obolelih na respiratorima bli-ži trocifrenom broju.

Takođe, razmere epidemije nisu jasno uočljive ni zbog kašnjenja u

“Ne mogu ništa da vam kažem o broju obolelih i, uopšte, o epi-demiji, podaci su prosleđeni Kri-znom štabu. Sve što mogu da vam kažem jeste da je Krizni štab Pa-raćina preduzeo sve preporučene mere za zaustavljanje širenja epi-demije, s jedne strane, a sa druge organizovali smo pomoć starijima koji ne mogu da izlaze iz kuće, kao i podela paketa pomoći ugroženi-ma”, kaže za Novi magazin pred-sednik opštine Paraćin Saša Pau-nović.

Kako kaže, zasad na raspolaga-nju ima dovoljno ljudi i vozila da Služba može da obezbedi osnovne životne potrepštine svima koji se prijave za uslugu, u gradu i seo-skim mesnim zajednicama. Shod-no rastu broja korisnika, Služba će biti obezbeđivana dodatnim vozilima i ljudstvom, tako da niko ne treba da brine da će ostati bez podrške.

Poslednji zvanični podaci za Paraćin su od 29. marta, kada je jedan čovek preminuo (rođen 1947), kao i dve žene iz susedne Ćuprije.

U Paraćinu je tada bilo osmoro zaraženih, a u čitavom Pomorav-skom regionu 48, dok je pod le-

karskim nadzorom bilo ukupno 1.706 lica. Stanje je, naravno, pro-menjeno, pošto je samo u Ćupriji 31. marta bilo 49 obolelih, ali o novim podacima može da izvešta-va samo centralni Krizni štab.

Samog Paraćin što se tiče, na-stavljeni su radovi na postavljanju kinete u koritu Crnice kojom tre-ba da se zaokruži sistem odbrane od poplava, kao i izgradnja hale za “Rimaster”. Grad je snabdeven svim potrebnim namirnicama, a kako nam Paunović kaže, ulice i javni prostori i zgrade uredno se dezinfikuju, a građani mogu be-splatno dobiti sredstva za dezin-

fekciju. Ukinuta je naplata parki-ranja i vrtića.

UŽICE I ZLATIBORSKI OKRUG: Užičani su konačno prihvatili či-njenicu da su, poput ostalog sveta, u opasnosti od novog koronavi-rusa. U početku su olako shvatali pretnju, podsmevali se savetima i uvedenim merama zaštite, še-tali se gradom, sedeli u kafićima i kafanama, misleći da su jači od korone. A, onda su se suočili sa istinom – do 31. marta u Zlatibor-skom okrugu inficirano je 12, troje u Užicu, po dvoje u Požegi, Novoj Varoši i Čajetini i po jedno u Sjeni-ci i Prijepolju.

Do početka policijskog časa grad je ipak živ, ali ne kao ranije. Izlazi se do prodavnica, apoteka ili da se obavi neki drugi važan posao. Prošvercuje se i poneki “nezapa-ženi” penzioner maskiran zaštit-nim maskom do očiju... U početku su se zbog panike dešavale nesta-šice brašna, toalet-papira i ulja, ali kako su dani prolazili nestajala je i pomama za tim proizvodima. Sva-ke večeri u osam sa balkona i pro-zora prolama se aplauz podrške zdravstvenim radnicima.

Gradski štab za vanredne situ-

Život uz strahSrbija je prvog aprilskog dana zabeležila više od hiljadu obolelih od koronavirusa, uz 28 preminulih od posledica bolesti. U novi mesec se ušlo s najavom potpunog policijskog časa, ako prilike to nametnu, što je izazvalo novi talas navale na prodavnice

Crkva i grehVladika banatski Nikanor u utorak je održao propoved u kojoj je pozvao vernike da prekrše sve mere Vlade Srbije jer je “sveta pričest najbolji lek”, a “crkva najbolja bolnica” i da im slobodu kretanja jedino bog može zabraniti. Kako je prenela TV Nova S, Nikanor je vernicima savetovao da zakone poštuju samo u onoj meri koliko je to “saglasno sa Bogom, crkvenim propisima i sa Svetim pismom”, a da je svako ko ih drugačije savetuje “bludnik i bezbožnik”. Objašnjavajući da je razlog pojave koronavirusa greh, te da “ako Bog dopusti da nas nema, neće nas ni biti”, vladika je poručio: “Živimo normalno, dolazite u hram, pričešćujte se”.Ta propoved usledila je samo dan nakon vesti o smrti vladike Mihajla, valjevskog episkopa, od posledica koronavirusa i dva dana nakon nastupa jereja Vukašina Milićevića u “Utisku nedelje”. Valja znati da je episkop valjevski, kao i još nekoliko sveštenika po svemu sudeći, inficiran tokom slavlja u Leliću, gde je i istoimeni manastir, kao i da se Milićević izjasnio za uzdržavanje od klasičnog pričešća tokom epidemije.Zbog takvog stava Milićević, koji je i docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, kažnjava se zabranom nastupanja u javnosti u svakom obliku, obavestio ga je dopisom 30. marta 2020. patrijarh Irinej, kao i da će “o slučaju” raspravljati Crkveni sud Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.No, o slučaju sveštenika i crkvenih dostojnika koji krše pravila sekularne države u vreme epidemije neće se, očito, izjašnjavati ni crkveni ni svetovni sud jer, sem preporuke da se obredi prilagode uslovima epidemije, nema ni reči kritike na krajnje upitno ponašanje predstavnika SPC-a koje direktno ugrožava i vernike koji prisustvuju kolektivnom služenjima i njihovu okolinu.

Privremene bolnice Posle prošlonedeljnog šoka i naknadnog doterivanja Hale 1 na Beogradskom sajmu, koja je već zbrinula pedesetak pacijenata, narednih dana Beograd će dobiti privremene bolnice u Areni, Pioniru i Hali sportova.Privremene bolnice za lakše slučajeve pripremaju se u svim većim gradovima, kao i u mestima koja su potencijalna žarišta.Istovremeno, u domovima zdravlja se otvaraju posebna odeljenja za građane koji strahuju da su oboleli, a putem posebne aplikacije na sajtu Ministarstva zdravlja moguće je popuniti test “daljinskog” detektovanja moguće bolesti.

FOTO

: BET

A


Srbija > Epidemija

ma se dele paketi s namirnicama. Aktivisti Užičke odbrambene lige osnovali su sopstveni distributiv-ni centar u koji građani donose namirnice i drugu robu, a aktivisti tog udruženja sopstvenim vozi-

lom prevoze pomoć starima, bole-snima i siromašnim porodicama...

Do pre nekoliko dana u apoteka-ma nije bilo zaštitnih maski, alko-hola, asepsola, zaštitnih rukavica... Sada ima i toga, ali umesto 27 di-nara, zaštitna maska košta oko 104 dinara i kupovina je ograničena na deset komada. Kako je nestašica dugo trajala, ljudi su se snalazili i šili platnene zaštitne maske.

Korona je među Užičanima “za-služna” za reafirmaciju solidarno-sti i humanosti. Ljudi se pomažu. Dugogodišnja krojačica Zorica Mi-livojević, vlasnica radnje “Nelica”, sa svojim prijateljicama i unukom počela je besplatno da šije maske za zdravstvene ustanove u gradu, gradsku upravu i inspekcije. Uslov je da se donese platno. Kada se to pročulo, maske su tražili i građani, ne samo iz Užica nego i iz drugih gradova Srbije... Njen primer pra-tili su i drugi krojači u gradu.

Pre nekoliko dana grupa mladih počela je da pravi zaštitne vizire za medicinske radnike u domu zdravlja i bolnici. Kako je objasnio Milisav Šuljagić, jedan od učesnika tog poduhvata, mladi su se organi-zovali putem društvenih mreža i počeli da izrađuju delove za vizire na nekoliko 3D printera.

N. Kovačević, J. Jovanović

acije, između ostalog, formirao je nekoliko kol-centara, a volonteri Crvenog krsta dopremaju osnov-ne životne namirnice i lekove gra-đanima starijim od 65 godina koji nemaju srodnike. Najsiromašniji-

ČAČAK: Posle Vučićeve izjave navala na prodavnicePoslednji dan marta u Čačku obeležila je navala na prodavnice i supermarkete kao posledica najave predsednika Vučića da bi uskoro moglo da bude uvedeno dvadesetčetvoročasovno ograničenje kretanja. Kako su lokalni predstavnici velikih trgovinskih lanaca koji posluju na teritoriji Čačka saopštili portalu Ozon press, povećan promet uvođenja vanrednog stanja u poslednja dva dana marta drastično je porastao. Prema rečima čačanskih trgovaca, najveća potražnja vlada za smrznutim proizvodima, jajima, mesom i suhomesnatim proizvodima. Mada čačanski trgovci neprestano uveravaju građane da nema potrebe za stvaranjem kućnih zaliha, Čačani kažu da ne veruju u ove tvrdnje, budući da se od uvođenja vanrednog stanja mnogo puta potvrdilo da institucije ne funkcionišu.“Najava da ćemo imati stalni karantin, bez jasnog odgovora kako ćemo funkcionisati, prilično nas je uznemirila. Lako bismo za sebe, ali tu su deca i moramo da mislimo na njih. Ionako sve ovo teško podnose. Mislim da se ovim ograničenjima stvara samo gora situacija jer vidite koliko je ljudi sada u prodavnici”, objašnjava jedna Čačanka, a prenosi portal Ozon press.U Tempu takođe kažu da je u poslednja dva dana marta prodaja gotovo udvostručena, zbog čega je u ovom megamarketu nestalo graška, boranije, pasulja, ali da se očekuju nove isporuke. Uprkos činjenici da je lokalno dopisništvo RTS još pre nekoliko dana objavilo da su u Čačku postavljeni rezervoari sa dezinfekcionom tečnošću koja će besplatno biti deljena, oni su se tek u utorak 31. marta pojavili na čačanskim ulicama. Istovremeno, prvi pacijenti sa blažim simptomima prouzrokovanim koronavirusom biće smešteni u privremenoj bolnici u sportskoj hali u Aternici. U hali će biti postavljeno oko 200 ležajeva, s tim da će u jednom delu biti žene, a u drugom muškarci, dok će paravanima biti odvojeno pet do devet kreveta.Dodatne nedoumice i oštre reakcije čačanskih medija izazvala je odluka Vlade Srbije da se lokalnim Kriznim štabovima za praćenje širenja koronavirusa zabranjuje da obaveštavaju javnost o broju obolelih i smeštenih u bolnice. A. Arsenijević

FOTO

: BET

A


Srbija > Epidemija

Boravak u kući zamenili su pri-tvorom, a tamo ih je odvelo ne-savesno ponaša-nje. Zbog kršenja mera samoizo-

lacije donete su i prve presude, a suđeno im je putem aplikacije

Skajp, što se opravdava time da se štiti zdravlje zaposlenih u su-dovima i lica protiv kojih se vodi postupak. Ipak, Advokatska ko-mora Srbije smatra da je ovaj vid suđenja drastično kršenje prava okrivljenog na pravično suđenje, pogotovu kada se to radi samo na osnovu dopisa Ministarstva

pravde. Takođe, pojedini advokati kažu da to otvara vrata tužbama protiv države nakon vanrednog stanja.

DOPIS: Zbog širenja pandemije koronavirusa Ministarstvo prav-de uputilo je 26. marta ove godi-ne dopis sudovima koji će voditi postupke protiv osoba koje su prekršile mere samoizolacije da se ta suđenja organizuju preko video-linka. “To podrazumeva da sudovi imaju instalirane računa-re s kamerom i mikrofonom i na njima program Skype”, naveli su iz Ministarstva.

Zbog povećanog broja onih koji krše mere samoizolacije, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde obezbedila je tri posebna objekta u kojima su smeštena upravo lica koja prekr-še mere samoizolacije. Ti objekti nalaze se u Vršcu, Požarevcu i Pirotu. Ubrzo nakon ovih odluka održana su i prva suđenja, pa je u Dimitrovgradu izrečena prva pre-suda na tri godine zatvora, dok su u Požarevcu donete dve – na dve i dve i po godine zatvora.

“Suđenja Skajpom zamišlje-na su tako da ne ugroze zdravlje sudija, tužilaca, sudskog osoblja, advokata, svih koji se nalaze u sudnici i mogu da budu zaraženi od potencijalno zaraženog koji je prekršio samoizolaciju”, objasnio je Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Inače, u Srbiji bi trebalo da se mere samoizolacije pridržava 72.000 ljudi. Da li to i čine – sva-kodnevno na njihovim adresama i telefonom proverava policija. Ukoliko ne poštuju te mere, odre-đuje im se pritvor, a zatim i suđe-nje putem video-linka. Zasad su presude za ova krivična dela bile skoro maksimalno predviđena kazna.

ZABRINUTI ADVOKATI: Zbog suđenja putem Skajpa reagovala je AKS zabrinuta, pre svega, za ne/poštovanje procedure. Advo-katska komora Srbije ocenjuje da su suđenja putem video-linka, odnosno aplikacije Skajp “proce-sne mogućnosti koje nisu pred-viđene zakonom” i “predstavljaju

Boravak u kući zamenili su pritvorom, a tamo ih je odvelo nesavesno ponašanje. Zbog kršenja mera samoizolacije donete su i prve presude, a suđeno im je putem aplikacije Skajp radi zaštite zdravlja zaposlenih i optuženih, tvrde iz Ministarstvu pravde. Nasuprot tome, Advokatska komora upozorava na flagrantno kršenje Ustava i ugrožavanje osnovnih prava građana, kao što je pravo na pravično suđenjePiše: Ivana Pejčić

(Ne)zakonito skajpovanje

FOTO

: BET

A

35

Srbija > Pravne nedoumice oko suđenja preko video-linka

nistarstvo pravde će predložiti Vladi Republike Srbije da donese Uredbu kojom će se dodatno pre-cizirati mogućnost suđenja preko video-linka kako bi se u potpu-nosti obezbedio efikasan krivični postupak protiv lica koja mogu da ugroze zdravlje drugih učesnika u krivičnom postupku”, naglašavaju iz Ministarstva.

Osim toga, Ministarstvo uka-zuje da postoji i evropska ini-cijativa od zemalja EU da se u regionu prihvati praksa suđenja putem video-aplikacije za vreme vanrednog stanja izazvanog ko-ronavirusom. “Očekuje se da ova inicijativa u najkraćem roku bude formalizovana”, dodaju iz Mini-starstva.

Inače, od uvođenja vanrednog stanja i policijskog časa većina građana Srbije iskusila je kako izgleda život osuđenika sa čuve-nom “nanogicom” mada većina građana razume da je cilj većine mera očuvanje zdravlja i saglasna je s većim delom mera, koliko god one bile teške u određenom tre-nutku. Nasuprot tome, pojedine mere izazivaju kontroverzu tako da je očigledno da će se o njima raspravljati u stručnoj javnosti dugo nakon završetka vanrednog stanja.

koje je propisalo Ministarstvo pravde. Ne treba da podsećam da je to flagrantno mešanje izvršne vlasti u poslove sudske vlasti jer samo je sudska vlast mogla da propiše ili izmeni način rada su-dova, naravno, u skladu sa Usta-vom i ZKP-om. Međutim, Vrhovni Kasacioni sud ćuti, tužilaštvo ta-kođe i, što je najgore, ćuti i Advo-katska komora Srbije, odnosno ona deluje još gore, predlaže Vla-di da u vezi sa suđenjem preko Skajpa donese posebnu uredbu. To kako se ponaša srpsko pravo-suđe velika je sramota za Srbiju, demokratiju i vladavinu prava”, ističe Gajić.

Prema njegovim rečima, su-dije koje su izrekle drakonske kazne, i one koje određuju pri-tvore građanima koji nisu imali obavezu samoizolacije, treba jednoga dana razrešiti: “Ne-mam nikakve dileme. Pre ovo-ga pravni osnov za bezakonje koje danas vlada Srbijom jeste neustavno uvođenje vanrednog stanja. Neki ‘malopravnik’, ve-rujem lično Vučić, prvo je preko odluke Vlade Srbije doneo meru da se zabranjuju skupovi u za-tvorenom sa više od 50 lica, da bi ta mera postala pravni osnov za uvođenje vanrednog stanja mimo Skupštine, i to na predlog ministra odbrane, kao da je Sr-bija ušla u rat. Iza toga Skupšti-na nije potvrdila odluku o pro-glašenju vanrednog stanja, da bi Ustav Srbije na taj način bio potpuno suspendovan. Narav-no, većina se pravi ‘mrtva’, od Vrhovnog kasacionog suda do Ustavnog suda”, ukazuje Gajić.

I deo nevladinog sektora koji se bavi ljudskim pravima, kao i niz pojedinaca, ukazuje na kršenje Ustava i ugrožavanje elementar-nih prava i sloboda građana.

ODGOVOR MINISTARSTVA: Odgovarajući na kritike, u Mi-nistarstvu pravde za Novi ma-gazin kažu da je inicijativa za suđenje putem video-linka potekla od samih sudija, kao jedna od dodatnih mera u spre-čavanju širenja zaraze i zaštite nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu. Mi-

nistarstvo pravde je, dodaje se, na tu inicijativu odgovorilo opštom preporukom svim su-dovima na teritoriji Republike Srbije radi jednakog postupanja u ovakvim slučajevima.

“Ministarstvo ukazuje da su-đenja putem video-linka poštuju sva načela krivičnog postupka. Nijedno ljudsko pravo ovakvim načinom suđenja (vođenja glav-nog pretresa) nije narušeno. Da bi se izbegle bilo kakve pravne nedoumice u tumačenju za vre-me vanrednog stanja, tokom kojeg svi treba da budu ujedi-njeni protiv koronavirusa, Mi-

koje proceni da su u ovom tre-nutku svrsishodne u cilju zaštite svih građana”, ali upozorava da se zakonitost tih mera ne sme dovo-diti u pitanje. U saopštenju piše i da je suđenje putem video-linka mera “samo u slučaju vanred-nog stanja” i pod uslovom da se “uslovi za održavanje suđenja ne mogu obezbediti na drugi način”:

“Kao takva, ta mera u postojećim okolnostima nije neophodna jer se uslovi mogu obezbediti pošto-vanjem propisanih mera za spre-čavanje širenja zaraze.”

No, i u vreme vanrednog stanja moraju se poštovati odredbe Us-tava koje se odnose na zajamčena ljudska prava “ukoliko želimo da sačuvamo odlike pravne države”, zaključak je AKS.

VIDEO-VEZA: Advokat Vladimir Gajić oštro kritikuje stav Mini-starstva pravde po pitanju skajp suđenja i ocenjuje da je reč o mešanju izvršne vlasti u sudsku. On u razgovoru za Novi magazin kaže da suđenje preko Skajpa nije predviđeno Zakonikom o kri-vičnom postupku: “ZKP daje mo-gućnost da se putem tzv. video-veze saslušaju samo svedoci ili eventualno veštaci… Neposredno prisustvo okrivljenog u sudnici je imanentno, sem ukoliko mu se sudi u odsustvu kada za to posto-je naročito važni razlozi. Suđenje preko Skajpa nije suđenje u od-sustvu i takvim suđenjem krše se elementarna prava okrivljenog.”

“Vidimo iz održanih suđenja da sud i okrivljeni čak nisu ni u istom gradu, branilac nije pored opuženog, nemaju mogućnosti da pripreme odbranu, da se po-savetuju za vreme glavnog pre-tresa, nema mogućnosti za una-krsno ispitivanje, dakle, nema uslova za efektivnu odbranu. Pored toga, sud koji sudi preko Skajpa izgubio je glavnu karakte-ristiku, a to je nepristrasnost, ta suđenja se vode na osnovu mera

drastično kršenje prava okrivlje-nog na pravično suđenje”.

“Taj novi institut uveden je u naše krivično-procesno zakono-davstvo jednim jednostavnim dopisom Ministarstva pravde sudovima”, a taj dopis “ne može predstavljati valjan osnov za nje-govo sprovođenje”, ukazuje AKS i podseća da takve mere “moraju biti donete u zakonitoj proceduri propisanoj Ustavom i od nadlež-nih organa”. Članom 200. Ustava Srbije propisano je da “kad Na-rodna skupština nije u moguć-nosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjin-skih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsedni-ka Republike, navedeno je u sa-opštenju Komore, uz podsećanje da je “Vlada dužna da uredbu o merama kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava pod-nese na potvrdu Narodnoj skup-štini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim Narodna skupština bude u mogućnosti da se sastane”.

Advokatska komora Srbije na-vodi kako “ne ulazi u pravo drža-ve da donosi i sprovodi mere za

Pritvor bez obaveštenjaDvadesetčetvorogodišnja Jovana Popović iz Kikinde nalazi se u pritvoru u Zabeli nakon što je uhapšena zbog navodnog kršenja mere karantina o kojoj je, tvrdi, niko nije obavestio niti je dobila zvanično rešenje o kućnoj izolaciji. Iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) kažu da im se obratilo više građana koji su u sličnoj situaciji. Popović je dan pre uvođenja vanrednog stanja, 14. marta došla u Srbiju iz Crne Gore, gde je nastupala sa duvačkim orkestrom iz Kikinde. Na granici joj, tvrdi, nije uručeno rešenje o obaveznoj izolaciji zbog situacije s pandemijom koronavirusa, samo joj je policijski službenik rekao da, ukoliko je boravila u zemlji u kojoj je aktivna epidemija ovog virusa, smanji kontakte u narednih 14 dana.

Novoprimljeniosuđeniciodvojeno U Srbiji je do 31. marta u 15 časova izrečeno ukupno 137 mera i u posebnim pritvorskim jedinicima bilo je 29 osuđenih u Pirotu, 62 u Požarevcu i 46 u Vršcu.Svi novoprimljeni osuđenici, među kojima su i oni koji su prekršili policijski čas ili meru izolacije, biće izdvojeni u manje sobe, i to na period od 14 dana. Tokom ove izolacije svi novoprimljeni pritvorenici i zatvorenici biće pod strogim lekarskim nadzorom. Oni će, inače, pre prijema morati da prođu strogi lekarski nadzor. Ukoliko se kod novoprimljenog osuđenika utvrdi bar jedan od simptoma, kontaktira se epidemiološka služba.

Samo Vrhovni kasacioni sudNa pitanje Novog magazina ko je umesto Ministarstva pravde trebalo da definiše način funkcionisanja suđenja, Gajić kaže da je samo Vrhovni kasacioni sud za to nadležan. “U smislu odredbe člana 4 Ustava Srbije, Srbija se zasniva na podeli vlasti. Sudska vlast u funkcionalnom smislu pripada Vrhovnom kasacionom sudu. Merama Ministarstva pravde u vezi sa suđenjem putem Skajpa, pravno gledajući, izvršen je državni udar. Predsednik VKS sudija Dragan Milojević, inače jedan veoma dobar i veoma iskusan pravnik, dopustio je da mu kapu kroji državni sekretar Ilić. U Srbiji su glavni problem ljudi, a ne propisi. Zato što na čelu institucija imamo ljude koji nisu slobodni, zato nismo pravna država nego jedna obična banana-republika. Naravno, nije ovo sve, najgori dani po demokratiju u Srbiji tek dolaze”, naglašava Gajić, koji je i predsednik Pravnog saveta Narodne stranke.

Prekršajne kazne po osnovu kršenja mera o ograničenju i zabrani kretanja za vreme vanrednog stanja

DatumKršenje naredbe koja se odnosi na

ograničenje kretanja lica starijih od 65 (70) godina

Kršenje ograničenja kretanja od 17h do 5h

(subotom od 15h)

Kršenje naredbe kretanja u parkovima i rekreativnim

površinamaUkupno

Izrečeni novčani iznos kazni u dinarima

21. mart 2 1 0 3 150.000

22. mart 46 29 0 75 3.841.000

23. mart 36 34 0 70 3.010.000

24. mart 44 29 0 71 3.135.000

25. mart 61 58 0 119 5.235.020

26. mart 66 47 1 114 5.890.000

27. mart 45 60 2 107 5.270.000

28. mart 62 50 0 112 5.832.000

29. mart 77 130 0 207 10.324.000

30. mart 67 104 0 171 8.590.000

Ukupno 506 542 3 1.049 51.268.020

Izvor: Ministarstvo pravde Srbije

RADOVAN ILIĆ: Zaštita zaposlenih i optuženih

VLADIMIR GAJIĆ: Ne može Ministarstvo da odredi suđenja Skajpom

FOTO

: MC


Srbija > Pravne nedoumice oko suđenja preko video-linka

U trenutku kada pišem ovaj tekst javnosti još nije predstavljen program ekonomske pomoći našoj privredi koja tone u velike probleme zbog pandemije koronavirusa, a koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je, istina, već pre nekoliko dana ocenio da će to biti “najbolji ekonomski program”, a tokom vikenda je preko televizije rekao da je “težina” tog državnog finansijskog paketa pomoći privrednicima i stanovništvu oko pet milijardi evra. Pri tome se pozvao na, u ekonomiji tako nazvan, model “bacanja para iz helikoptera”, za koji se navodno opredelilo rukovodstvo Srbije. Čak je dodao da se razmišlja da država svakom domaćinstvu u Srbiji “pokloni” 100 evra kako bi ona lakše podnela “Korona krizu”.Na osnovu ovih nekoliko natuknica može se zaključiti da predsednik Vučić, kao i kod pristupa strategiji borbe sa virusom COVID-19 u zdravstvenom smislu, i na planu ekonomije smatra da Srbija može biti “najbolja”, to jest da njegova vlast i iz ove

krize može izaći “ojačana”, a narod uveren da od te vlasti može dobiti para koliko mu zatreba, itd. To znači da u vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici? Čovek se doista upita čemu služi nedavna poruka ministra finansija Malog (hajde da to citiram po sećanju) da država ima toliko para da joj dva meseca niko ništa

ne mora uplaćivati? Neko će reći da je to bio trenutak kada su se morali preseći znaci široke panike u građanstvu. Ja takvu paniku kod građanstva nisam primetio, ali možda je panika počela da se širi u vodećim državnim institucijama? Srbija je teškom mukom došla do finansijske konsolidacije proteklih godina i opasno bi bilo da se nepromišljeno podele relativno tanke finansijske rezerve, kao što je, takođe, opasno dozvoliti opšti pomor srednjih i malih preduzeća, koji sada preti zbog prepolovljenog izvoza, presahnule tražnje za nizom usluga, odustajanja od niza malih investicionih projekata i rekonstrukcija, itd. Dakle, Srbiji bi najviše odgovarao “srednji put” u sanaciji ekonomskih prilika – put refinansiranja dugova, subvencija za očuvanje radnih mesta i hitnih intervencija za poboljšanje industrijske ponude. I to zahteva značajna finansijska sredstva, koja će očigledno biti dostupna, pod povoljnim uslovima, i na evropskoj novčanoj pijaci. Hoće li Srbija imati dovoljno znanja da do tih sredstava dođe, to ćemo još videti.Neverovatna je srpska potreba za junačenjem. Mi, navodno, sve možemo kad hoćemo i kad je teško, ali nismo u stanju da testiramo veći broj ljudi na koronavirus, što je preporuka Svetske zdravstvene organizacije. Nema ni dovoljno kvalitetnih testova, za one koji su obezbeđeni niko neće da kaže da li su pouzdani, a nema ni dovoljno osposobljenih laboratorija. Izgleda da je sve bilo centralizovano u famoznom Institutu Batut, što je očigledno bila pogrešna strategija. Tako da ni posle celog marta još ne možemo da kažemo da imamo potpunu sliku o raširenosti bolesti, ali nam je i dalje glavni krivac za širenje epidemije sam narod, koji navodno nije dovoljno disciplinovan, pa predsednik kaže da razmišlja o potpunom karantinu za sve građane Srbije 24 sata dnevno. Kakva je to strategija koja podrazumeva slobodu kretanja samo za policiju, vojsku i vrhovnu vlast? Nadajmo se da lečenje korona cirkusa neće postati gore od same bolesti.

Ps. Prošle sedmice tehničkom greškom u ovoj kolumni je objavljeno da je 2019. prosečna svetska cena brent nafte bila oko 110 dolara za barel, a podatak se odnosi na 2012. Prošle godine je svetska cena u proseku bila oko 74 dolara za barel.

FOTO

: MIL

OŠ

ĆIR

KOV

IĆ

U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici

ČEKAJUĆI HELIKOPTER


Karte na sto > Dimitrije Boarov

Vašington zatražio od Gvaida da se privremeno

povučeAmeričke vlasti pozvale su u utorak lidera opozicije u Venecueli Huana Gvaida da barem privremeno odustane od predsedničke

trke u očekivanju novih izbora u Venecueli, što je deo promene taktike u cilju smenjivanja s vlasti predsednika Nikolasa Madura. Vašington od januara 2019. priznaje Gvaida kao prelaznog predsednika Venecuele, koja je u krizi i prema kojoj SAD redovno pooštravaju sankcije u cilju odlaska Madura s vlasti.

Pomorska misija EU za nadzor embarga

na oružje LibijiEvropska unija najavila je u utorak da pokreće novu pomorsku misiju u Sredozemnom moru koja će nadzirati sprovođenje

embarga UN na oružje za Libiju, nakon što je Italija blokirala prethodnu operaciju tvrdeći da su ratni brodovi privukli migrante. Nova operacija, nazvana “Irini”, što je grčka reč za “mir”, počeće s radom za godinu dana.

Protivvazdušna odbrana Sirije oborila izraelske

raketeSirijska protivvazdušna odbrana otvorila je u utorak uveče vatru na rakete ispaljene iz izraelskih borbenih

aviona na centralnu provinciju Hamas, oborivši nekoliko, javili su državni mediji. Državna televizija objavila je da su avioni ispalili rakete dok su leteli u libanskom vazdušnom prostoru. Kako je navedeno, gađane su pozicije sirijske vojske i neke rakete su oborene.

Časopis Ekonomist u novom broju piše da će COVID-19 ekonomski razoriti već siromašne zemlje i o interesu bogatih da im pomognu u prevazilaženju krize

Sve je pod kontrolom

EU

Fon der Lajen: Članice da brane osnovne evropske vrednosti

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ukazala je da je od ogro-mnog značaja da vanredne mere koje vla-de zemalja članica Evropske unije uvode u borbi protiv zdravstvene krize izazvane epidemijom koronavirusa nisu nauštrb osnovnih principa i vrednosti Unije. Fon der Lajen je u saopštenju navela da je EU osnovana na vrednostima slobode, demo-kratije, vladavine prava i poštovanja ljud-skih prava, da su te vrednosti zajedničke svim članicama i da ih one moraju braniti čak i u ovim izazovnim vremenima.Predsednica Evropske komisije istakla je da su hitne mere neophodne, budući da je u Evropi od koronavirusa umrlo gotovo 30.000 ljudi. Ona je naglasila da sada ži-vimo u vanrednim vremenima i da vlade u principu treba da imaju potrebne alat-ke da brzo i efikasno deluju kako bi štitile javno zdravlje građana. “Od presudnog je značaja da vanredne mere nisu nauštrb naših osnovnih principa i vrednosti kako su one postavljene u Ugovorima”, napisa-la je Fon der Lajen. Prema njenim rečima, sve vanredne mere moraju biti ograniče-ne na ono što je potrebno i strogo sraz-merno i ne smeju trajati neograničeno. “Štaviše, vlade moraju da osiguraju da su takve mere podvrgnute redovnoj kontro-li”, napisala je ona.

Kako je navela, demokratija ne može da deluje bez slobodnih i nezavisnih medija, a poštovanje slobode izražavanja i pravna si-gurnost neophodni su u ovim neizvesnim vremenima. “Sada je važnije nego ikada da novinari mogu da rade svoj posao slobod-no i precizno kako bi se suprotstavili de-zinformacijama i osigurali da naši građani imaju pristup presudnim informacijama”, rekla je predsednica Evropske komisije.Kako je navela, EK će u duhu saradnje bli-sko nadzirati primenu vanrednih mera u svim zemljama članicama. “Svi moramo da radimo zajedno da savladamo ovu krizu. Na tom putu podržaćemo evropske vred-nosti i ljudska prava. To je ono što smo mi i to je ono za šta se zalažemo”, napisala je Fon der Lajen.Upozorenje predsednice EK došlo je nakon što je mađarski parlament usvojio zakon koji premijeru Viktoru Orbanu daje van-redna ovlašćenja bez ograničenog roka trajanja, prenele su agencije. Sličan zakon usvojen je i u Belgiji, gde su vladi data ovla-šćenja da u narednih šest meseci usvaja mere dekretima, bez učešća i odobrenja parlamenta. I francuski parlament je na vladu preneo mnogo veća ovlašćenja nego što ih je imala, uprkos protestima udru-ženja sudija i organizacija koje se bore za očuvanje ljudskih prava.

FOTO

: BET

A/A

P

39

Turističku sezonu, koja čini dva-deset posto hrvatskog BDP-a, više nitko i ne spominje. Čak i da se pandemija zaustavi u lipnju, kako optimistički, ali oprezno, najavlju-ju iz Nacionalnog kriznog stožera, nitko se ne zavarava da će turisti već sljedećeg dana nahrupiti na Jadran. Hotelijeri i iznajmljivači soba, vlasnici obalnih restorana i kafića već se mire sa činjenicom da će ono što bi se moglo nazvati ovogodišnjom turističkom sezo-nom biti nalik ratnim godinama s početka devedesetih prošlog sto-ljeća, kada je Jadran zjapio prazan.

Vlada izlazi s gospodarskim mjerama koje bi trebale pomoći ekonomskom preživljavanju tvrt-ki, spominje porezne olakšice i odgode, pomoć onima koji ne ot-puštaju radnike, ukidanje nekih nameta, no analitičari procjenjuju kako je sve to nedovoljno da se privredne aktivnosti ne uruše. U pomanjkanju ozbiljnih rješenja javljaju se demagozi i populisti. Miroslav Škoro, nesuđeni pred-sjednik Republike, koji je nedavno osnovao svoj Domovinski pokret, predlaže da Vlada i ministarstva prijeđu na minimalac (minimalna neto plaća u Hrvatskoj u 2020. je 3.250 kuna ili oko 435 eura), kao da bi to spasilo gospodarstvo. Po-ziva se i na smanjenje plaća u dr-

žavnom i javnom sektoru, rezanje povlaštenih mirovina, ali ima i pri-jedloga s lijeve strane političkog spektra: da Hrvatska raskine Va-tikanske ugovore (koji državu go-dišnje koštaju oko milijardu kuna, oko 134 milijuna eura) ili pak da građane oslobodi plaćanja televi-zijske pretplate (80 kuna mjeseč-no, oko 11 eura).

Ima, naravno, i onih koji situa-ciju koriste kako bi zasvirali u rat-ničke trube. Pavle Kalinić, pročel-nik zagrebačkog Gradskog ureda za upravljanje u hitnim stanjima i jedan od najbližih suradnika gra-donačelnika Milana Bandića, tako je pozvao građane da na zgrade iz-vjese hrvatske zastave, a teza kako su prilike istovjetne onim ratnim sve više hvata maha. Nakon puno godina eterom se opet ori “Moja domovina”, pjesma iz devedesetih koja je služila za podizanje mora-la; “Danke Deutschland”, također iz tog vremena, zasad se još ne čuje. Opća psihoza, strah i neiz-vjesnost čine primamljivim pozi-ve na militarizaciju društva. Još se nitko, međutim, nije sjetio reći građanima: kad već u ljekarnama nema maski, obucite maskirnu uniformu.

HDZ RASTE: Popularnost vla-dajućeg HDZ-a porasla je. Nakon mjeseci stagnacije i razdoblja vod-stva SDP-a, Hrvatska demokrat-ska zajednica ponovno je preuzela primat na ljestvici popularnosti političkih stranaka. Andrej Plen-ković nikada nije bolje stajao. Nje-govi oponenti u stranci utihnuli su poput jaganjaca, opozicija po običaju puca u prazno. Čak se i šef SDP-a Davor Bernardić poveo za slatkim populističkim rješenjima: i on bi, kao i Miroslav Škoro, rezao

Konačno su po-čeli kažnjavati sve koji nisu ‘Za dom spremni’, kaže jedna od bezbroj poru-ka inspiriranih

pandemijom COVID 19, koje kruže društvenim mrežama i Hrvatskom se šire brže od virusa. Poruka, da-kako, aludira na preporuku Na-cionalnog kriznog stožera (zasad ne i naredbu) da hrvatski građani ostaju u svojim domovima, osobi-to oni koji imaju rješenje o samo-izolaciji, jer će u suprotnom biti novčano kažnjeni. Ustaški pozdrav “Za dom spremni” tako se, eto, na radost ekstremne desnice i U-no-stalgičara uklopio u crnu šalu koja kola Facebookom, Instagramom, Viberom, WhatsAppom…

VRAG ODNEO ŠALU: No, prilike u Hrvatskoj, kao uostalom i drug-dje, sve su samo ne šaljive. Da je netko samo prije tri-četiri tjedna napisao scenarij za kakav horor u kojem se u Zagrebu pojavio opa-ki virus koji je potpuno poreme-tio svakodnevni život (što bi još i prošlo), a onda usred pandemije grad zdrmao i snažan potres, ne-zabilježen u posljednjih 140 godi-na, pa odmah iza toga, prvih dana kalendarskog proljeća, pao snijeg kojeg nije bilo cijele zime, da bi sve prošloga petka još začinio po-datak kako je Zagreb zbog čestica pijeska iz pustinje Karakumbio najzagađeniji grad na svijetu, čak ispred Dhake, prijestolnice Ban-gladeša – svatko bi rekao kako se radi o neuvjerljivoj priči koja izlazi iz okvira najbujnije mašte. A upra-vo se sve to dogodilo.

I dok se s pandemijom Nacio-nalni stožer, čini se, bori razmjer-no dobro – u ponedjeljak rano popodne, kada nastaje ovaj tekst, u Hrvatskoj je 790 oboljelih, 64 izliječenih i šestero preminulih – stanje u gospodarstvu dramatično se urušava. Svi ugostiteljski objek-ti su zatvoreni, ne rade veliki trgo-vački centri, stampedo na samo-posluživanja je prestao jer većina građana nema novca za stvaranje zaliha, pa se i priljev od PDV-a, koji u značajnoj mjeri puni državni proračun, ozbiljno smanjio.

plaće ministrima i onima na vlasti. Plenković ga je pretekao i najavio kako će on i cijela Vlada svoju pla-ću za ožujak uplatiti za sanaciju štete izazvane potresom.

Na krilima sve veće podrške građana, jer u kriznim vremenima narod ne samo što voli čvrstu ruku već je i priziva, Vlada predlaže do-pune Zakona o elektroničkim ko-munikacijama, kojima bi policija mogla koristiti podatke o lokaciji građana prateći njihove mobilne telefone. Obrazloženje: vrijedilo bi to u izvanrednim situacijama prirodnih nepogoda epidemije ili opasnosti od epidemije zarazne bolesti kako bi se zaštitili zdravlje

i životi stanovništva. Pravda se to efikasnijim načinom provođenja mjera o poštivanju rješenja o sa-moizolaciji jer, kao, policija bi tako lakše nadzirala tko bez dozvole napušta dom. Kao da se teško do-sjetiti kako to izbjeći: jednostavno odete na ulicu bez mobitela.

Poznata, ugledna zagrebačka odvjetnica Vesna Alaburić upozo-rava na opasnosti koju bi takve iz-mjene zakona donijele: ona to vidi kao ozbiljno miješanje države u jedno od najsvetijih ljudskih prava u demokratskom društvu – pravo na privatnost. Na to je upozorio i predsjednik Republike Zoran Mi-lanović, čiji se glas s Pantovčaka u

ovim teškim vremenima slabo i ri-jetko čuje. Usprotivio se i davanju ogromnih ovlasti Nacionalnom kriznom stožeru, kojeg vodi pot-predsjednik Vlade i ministar unu-trašnjih poslova Davor Božinović.

Nacionalni stožer civilne zašti-te, smatra Milanović, ne bi trebao samostalno donositi odluke koje se tiču ograničavanja ljudskih sloboda i prava već bi to morala biti nadležnost Hrvatskog sabo-ra, koji bi pak o tome, odlučivao dvotrećinskom većinom. “Ako smo ograničili slobodu kretanja, a jesmo, ako smo ograničili pravo građana da uživaju u privatnom vlasništvu, onda je to odluka koju mora donijeti Sabor dvotrećin-skom većinom. Ja bih tako donio tu odluku. Uz dužno poštovanje, Stožer nije političko tijelo”, rekao je Milanović.

Plenkovićev odgovor nije tre-balo dugo čekati. Rekavši kako se s predsjednikovim mišljenjem ne slaže, premijer je objasnio: “Izmi-jenili smo Zakon o civilnoj zaštiti. Sve što Nacionalni krizni stožer donosi, donosi temeljem tog zako-na. Ovo su posebne okolnosti koje zahtijevaju posebne mjere”.

Savjetnik za nacionalnu sigur-nost premijera Plenkovića Robert Kopal objašnjava kako bi jedna od opcija takvog praćenje građana bila i ta da onaj kome je određena samoizolacija mora instalirati po-sebnu aplikaciju i uključiti lokaci-ju. Onaj tko to odbije mogao bi biti prisilno smješten u karantenu pod nadzor.

“Demokratska država”, smatra pravnica Vesna Alaburić, “ne može ograničiti određena ljudska pra-va i slobode kako joj se prohtije, u mjeri u kojoj joj se prohtije i na način na koji joj se prohtije, čak ni kada se nesporno radi o zaštiti le-gitimnog cilja”.

Kriza pandemije još je daleko od vrhunca, a želje za kresanjem do-segnutih demokratskih standarda jačaju, nipošto samo u Hrvatskoj, pa je pitanje, kao u onom vicu o Zagorcu, što je u cijeloj priči opa-snije: trenutno stanje ili njegove posljedice. Zagorac je, naime, kad su ga pitali boji li se rata, rekao: “Nije me strah rata, bojim se oslo-bođenja”.

Od virusa bi mogla oboljeti i demokracijaKriza pandemije još je daleko od vrhunca, a želje za kresanjem dosegnutih demokratskih standarda jačajuPiše: Drago Hedl

ZAGREB: “Nije me strah rata, bojim se oslobođenja”(Vic o Zagorcu)

FOTO

: AP


Region > Hrvatska

još je država i tržišta na kojim je moguće za svoj novac kupiti nedo-stajuće proizvode, kao što smo u Srbiji kupili hranu o kojoj govori. Posebno smo zahvalni za najav-ljeni dodatak od dva respiratora koja bi nam Vučić donirao na bazi dogovora s liderom Nove srpske demokratije. Pretpostavljamo kao izraz brige za navodno ugroženi srpski narod u Crnoj Gori. Nema potrebe za tim. Ne kalibriramo u Crnoj Gori medicinsku opremu po nacionalnim frekvencijama”.

Samo dan nakon što je odbio pet besplatnih respiratora, Si-mović je najavio da Crna Gora od ove sedmice ulazi u kritičnu fazu jer se očekuje vrhunac epidemi-je. I predsjednik Vlade Crne Gore Duško Marković poručio je u ne-djelju građanima da najteži dani tek predstoje, te je stoga potreb-na čvrsta disciplina i poštovanje naredbi i preporuka Nacionalnog koordinacionog tijela za zarazne bolesti.

Govori li Simović u ime naroda ili Mila Đukanovića; koliko imamo respiratora ako odbijamo pet, za-pitali su iz Demokratskog fronta. Sa te adrese saopšteno je da dobi-jaju informaciju “da je veliki broj respiratora neispravan i da znača-jan broj medicinskih radnika nije osposobljen da radi na respirato-rima”.

I ministar zdravlja Crne Gore Kenan Hrapović odgovorio je predsjedniku Srbije na ponudi respiratora: “Hvala na ponudi da nam donira tri naša respiratora koja smo mi naručili za crnogor-sko zdravstvo”.

Predsjednik Nove srpske de-mokratije i jedan od lidera Demo-kratskog fronta Andrija Mandić pozvao je odgovorne u vlasti da se “oslobode sujete i sitne zavisti i prihvate poklon Srbije i predsjed-nika Aleksandra Vučića”.

On je kazao da je šokiran odlu-kom da se odbiju respiratori, tvr-deći da se u vlasti ponašaju “neod-govorno, neozbiljno i neljudski” i da se vlast u Crnoj Gori direktno stavila na stranu koronavirusa protiv sopstvenog naroda.

Poslanik Demokratskog fron-ta Milan Knežević javno je pitao koje su to reference po kojima je Milutin Simović izabran da bude koordinator Nacionalnog tima za borbu protiv koronavirusa.

“Koliko svi znamo, Simović je majstor za krtolu i za otkup go-veda i ostale marve pred izbore u ime DPS-a”, kazao je Knežević,

Svemoćni virus ko-rona našao se u Cr-noj Gori, vjerovat-no u jedinoj državi na ovoj planeti, u raljama politike. Crnogorski i srpski

političari počeli su bespoštedno da se prepucavaju oko respiratora, a ovi prvi i međusobno.

Sve je počelo kada je Sead Čir-gić, direktor Fonda za zdravstveno osiguranje, izjavio podgoričkim Vijestima da je Crna Gora preko domaće farmaceutske kuće Far-mont naručila pet respiratora od predstavnika švedskog proizvo-đača koji ima sjedište u Srbiji, ali da su stigla dva jer je Srbija zapli-jenila tri.

Na to je reagovao predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, najavlju-jući da je Srbija spremna da Crnoj Gori odmah pokloni pet respirato-ra. On je kazao da je laž da je Srbija konfiskovala tri respiratora nami-jenjena Crnoj Gori: “Nismo ni oteli ni konfiskovali te respiratore već smo ih regularno kupili na tržištu. Spremni smo da poklonimo njiho-voj Vladi tri respiratora, ne moraju da plate nijedan”.

RESPIRATORI: Vučić je kazao i da je na molbu jednog od lidera Demokratskog fronta Andrije Man-dića, “predstavnika srpskog naroda iz Crne Gore”, Srbija sprema da da još po jedan respirator za bolnice u Pljevljima i Bijelom Polju.

“To smo spremni da isporučimo odmah. Isporučili smo u prethod-ne dvije nedjelje oko 40.000 tona hrane. Mi s našim bratskim naro-dom u Crnoj Gori, kako sa Srbima tako i sa onima koji su Crnogorci, želimo da imamo najbolje moguće odnose i ne želim da nas bilo čiji vladini službenici svađaju i govore da Srbija ima loš odnos prema Cr-noj Gori”, kazao je Vučić.

Potpredsjednik Vlade Crne Gore Milutin Simović i predsjednik Na-cionalnog koordinacionog tijela za borbu protiv zaraznih bolesti zahvalio je Vučiću na brizi o Crnoj Gori, ali uz poruku:

“Ipak, mislimo da je dobro da on cjelinu svoje pažnje usredsredi na zaštitu zdravlja i dobrobit građana Srbije. Snaći ćemo se mi. Na sreću,

navodeći da ga ne bi iznenadilo da ovi iz vlasti imaju kod kuće svoje respiratore.

HUMANITARCI: U centru pa-žnje javnosti zbog korone našao se i Nebojša Medojević, predsjednik Pokreta za promjene. On i njegove supruga sprovedeni su u karantin u Sutomoru. Pokret za promjene saopštio je da su njih dvoje po po-vratku iz Švedske dobili rješenje o samoizolaciji 17. marta i da je supruga, kao direktorica huma-nitarne fondacije “Banka hrane”, dala izjavu jednoj televiziji ispred zgrade u kojoj stanuje, sa svim sprovedenim mjerama opreza od novinara i snimatelja, a onda su odvedeni u karantin.

“Ovdje je očigledno da se radi o novom progonu i maltretiranju porodice Medojević od režimskih satrapa, a svjedoci smo da pred-sjednik Đukanović, iako je obišao pola Evrope u kojoj bukti epide-

mija, nije u samoizolaciji već čak posjećuje i Klinički centar”, stoji u reagovanju Pokreta.

Reagovali su na kritike iz De-mokratske partije socijalista. Njen portparol Miloš Nikolić ovako: “Kad Andrija Mandić progovori o hrabrosti i dostojanstvu, i na svoj, najprimitivniji način i o evropskoj aristokratiji, reagovanje se prosto nameće samo od sebe. Osokoljen sabljom Vulinovom, misli da su građani zaboravili njegova ‘ju-naštva’. Kao onda kad je zbrisao u ‘Kristal’ na koljenicu, ostavivši građane koje je izveo na ulicu, ili

kad je sam uz burek štrajkovao glađu zbog Kosova, ili još skorije, kad je pozivao ratne drugove na oružje i olovkama gađao kolege poslanike po skupštinskoj sali”.

Crnogorski Nacionalni plan za pripremljenost i odgovor na pan-demiju koronavirusa predstavljen je ambasadorima akreditovanim u Crnoj Gori kao dokument koji obu-hvata procijenjene sveobuhvatne tromjesečne potrebe Crne Gore u iznosu od 59 miliona eura u de-set ključnih kategorija: od hitnih odgovora do brojnih urgentnih rješavanja socijalno-ekonomskih izazova, saopšteno je iz Vlade Crne Gore.

Evropska unija će donirati tri miliona eura za hitnu pomoć za zdravstvo i 50 miliona eura za dugoročni program u skladu s po-trebama Vlade Crne Gore, objavio je na zvaničnom tviter nalogu EU ambasador u Crnoj Gori Aivo Orav.

Svakodnevno se zvanično tvr-di da je Crna Gora spremna da se uspješno izbori s koronom. Prema podacima od nedjelje, koronom je bilo 85 inficiranih, a pod zdrav-stveno-sanitarnim nadzorom 6.278 osoba.

Crnogorski mediji su, međutim, objavili da se više od 15 ljeka-ra i tehničara podgoričke Hitne medicinske pomoći 23. marta obratilo menadžmentu Zavoda za zdravstvenu zaštitu, Ministar-stvu zdravlja i Institutu za javno zdravlje tražeći da se službe hit-ne pomoći organizuju u skladu sa epidemiološkim standardima, da se osnuju trijažni punktovi, da se zaposleni opreme adekvatnom zaštitnom opremom, ali i da se nađe način da zaposleni uniforme ne odnose kući na pranje, kakva je trenutno praksa.

Oni su tražili i da se obezbijedi obrok za zaposlene i razmotri mo-gućnost da pripadnici Vojske ili Uprave policije obezbjeđuju obje-kat podgoričke Hitne medicinske pomoći.

Korona u raljama politikeZašto je Crna Gora odbila poklon pet respiratora iz SrbijePiše: Veseljko Koprivica

Vlada zloupotrijebilaprivatnost građanaNa brojne kritike naišla je i odluka Vlade i Nacionalnog tijela za borbu protiv zaraznih bolesti da se javno objave imena osoba kojima su propisane mjere samoizolacije. Ubrzo nakon toga kreiran je veb-sajt na kojem autor koristi te podatke, objavile su podgoričke Vijesti. Stranica i javni spiskovi Vlade sadrže imena i prezimena, adrese i datume kada su tim osobama propisane mjere samoizolacije. Ivan Radunović iz softverske firme Codingo u Podgorici izjavio je Vijestima da je kreiranje sajtova koji se pozivaju na podatke koje je Vlada učinila javnim “zloupotreba”. Radunović upozorava da se za fizička lica apsolutno nigdje ne smiju objavljivati matični brojevi i oni moraju ostati tajna. Iz više domaćih i međunarodnih organizacija Vladi je upućen zahtjev da poštuje pravo na privatnost građana koji su u samoizolaciji zbog pandemije koronavirusa i da povuku objavljene spiskove.A kad smo kod medija, pomenimo da je podgorički portal CdM objavio da su ovih dana mediji iz Srbije Alo, Kurir, Informer, Pravda, Esspreso, Nacional, Vesti… objavili više tekstova prepunih neistina o Crnoj Gori i Milu Đukanoviću. Kad je objavljeno da je nakon kraće zabrane izvoza osnovnih životnih namirnica Srbija počela da izvozi brašno u Crnu Goru, portal Pravda je objavio tekst pod naslovom “Srbija treba Milu poslati mišomor, a ne brašno”!

Sveobuhvatne tromjesečne potrebe Crne Gore za borbu protiv korone iznose 59 miliona, Evropska unija poklanja 53

PODGORICA: Korona novi razlog za političke svađe


Region > Crna Gora

Tokom marta depresirao je, više ili manje, kurs u evrima u većini zemalja članica Evropske unije koje imaju svoj novac; Bugarska je izuzetak. Depresirala je i turska lira. Drukčije stoje stvari u balkanskim zemljama koje su izvan EU i koje gotovo sve imaju fiksne kurseve, osim Albanije, gde je lek takođe

depresirao u odnosu na evro. U većini ovih zemalja sa fiksnim kursom reč je o nekoj vrsti valutnog odbora, koji predstavlja čvrstu obavezu da se kurs

neće menjati. To ne važi za srpski dinar. Da li je bolje da kurs dinara i dalje bude fiksiran ili bi povećana fleksibilnost bila bolja? Naravno, dok traje virusna epidemija.Najpre, ima smisla ukazati na neke karakteristike monetarnih kretanja. U normalnim okolnostima i polazeći od jednostavne monetarističke jednačine, gde je količina novca pomnožena sa brzinom obrta određena nivoom cena pomnoženim sa domaćim proizvodom, više novca vodi višem nivou cena, to jest ubrzava inflaciju. Sada se, međutim, proizvodnja smanjuje, a takođe i brzina obrta novca. Šta bi centralna banka trebalo da radi? Da povećava ili

smanjuje količinu novca?Ovde bi trebalo imati u vidu da nema mnogo smisla nuditi kejnzijanski odgovor da bi trebalo da država zaposli ljude koji gube posao jer reč je o tome da virus diktira da ljudi ne idu na posao i sede u kući. Tako da javna ulaganja kao zamena za smanjena privatna ulaganja nisu rešenje. Delimično je moguće povećanje državnih usluga i usluga koje država finansira, pre svega zdravstvenih, ali to je čak i u epidemiji relativno mali deo delatnosti.Šta bi onda trebalo da bude cilj monetarne politike? Da pomogne fiskalnoj politici, ali u veoma različitim okolnostima nego što je uobičajena recesija ili čak depresija. Uzmimo da privredne vlasti, fiskalne pre drugih, žele da održe proizvodnju na nivou na kojem bi bila kada epidemije ne bi bilo. Ili, drukčije rečeno, žele da prilagode fiskalnu politiku s privredom na tom, a ne na značajno smanjenom nivou koji diktira virus. Uzmimo, dakle, da je pitanje da li bi centralna banka trebalo da vodi ekspanzivniju monetarnu politiku ukoliko bi fiskalne vlasti računale s virtuelnim nivoom proizvodnje ili bi trebalo da prilagodi količinu novca u opticaju sa stvarnim nivoom proizvodnje, koji je

značajno manji nego virtuelni. Dakle, čime bi trebalo da se rukovodi centralna banka virusnim ukupnim proizvodom ili virtuelnim ukupnim proizvodom?Uzmimo da je cilj monetarne politike i dalje neka inflacija koja se smatra poželjnom, te se stoga centralna banka njime i rukovodi. To su sve fiktivne veličine, one koje odgovaraju virtuelnoj, a ne virusnoj privredi. Ono što nije fiktivno za centralnu banku jeste brzina obrta novca, koja će biti usporena jer virus naprosto ne dozvoljava uobičajeno ponašanje, pa tako ni potrošnju. Tako da će biti smanjena vrednost umnožavanja količine novca sa brzinom opticaja. Pa ako se želi održavanje virtuelne proizvodnje, potrebno je da centralna banka poveća količinu novca. Zašto bi monetarna politika trebalo da bude određena virtuelnom proizvodnjom, a ne virusnom? Zato što se očekuje da je reč o privremenom stanju stvari, pa je važno očuvati privredu, pod čim se podrazumevaju i zaposleni, i preduzeća, i finansijski sektor, i javne finansije, pa i spoljna trgovina kako bi se privreda relativno brzo oporavila.E sada, tu kurs nije bez značaja jer utiče na količinu novca. Posebno ukoliko je, kao u Srbiji, rezervni, ili pravi, novac zapravo strani novac, pre svega evro. Ako je kurs fiksni, on određuje i količinu dinara pri tom kursu i uz datu kamatnu stopu centralne banke. Kamatna stopa, u uslovima fiksnog kursa, nije neposredno u rukama centralne banke, tako da su joj ograničene mogućnosti povećanja količine dinara. A to onda ograničava fiskalnu politiku. Jer potrebno je da budžet računa s virtuelnom, a ne virusnom privredom zbog toga što bi u ovom drugom slučaju trebalo računati samo sa značajno manjim prihodima od poreza. A ne i s monetarnom podrškom s kojom su poreski prihodi usklađeni s virtuelnom privredom. Da li bi, dakle, bilo bolje da dinar depresira, što zvanični režim kursa dinara omogućava, ili ne? Kako je opasnost od inflacije mala, ako se računa s virtuelnom privredom, a potreba za većom količinom novca nedvosmislena, odgovor je pozitivan. Alternativno, potrebno je povećati strani dug, što bi moglo da ograniči mogućnosti centralne banke da pomogne fiskalnoj politici. A to opet da uspori povratak sa virusne na nivo proizvodnje koje je sada virtualan, ali bi trebalo da bude stvaran kada se epidemija okonča.Na izbor monetarne politike utiču i struktura uvoza i izvoza, ali i ona je, mislim, povoljna za fleksibilniji kurs u virusnim uslovima. Značajnu ulogu u izvozu igra hrana, gde izvoznici mogu da utiču na cenu, a u uvozu roba koja ima smanjenu tražnju u uslovima epidemije. Tako da kurs ne bi trebalo da ima negativan efekat na spoljnotrgovinski bilans. Ali to je, svejedno, od sekundarnog značaja dok je virus još tu.

Pod lupom > Vladimir Gligorov

Da li bi, dakle, bilo bolje da dinar depresira, što zvanični režim kursa dinara omogućava, ili ne? Kako je opasnost od inflacije mala, a potreba za većom količinom novca nedvosmislena, odgovor je pozitivan

KURS I VIRUS


Italijani ovakve strašne biltene nisu slušali još od Drugoga svetskog rata – svakog dana javljaju da je umrlo nekoliko stotina lica zaraženih korona-virusom COVID-19, koji

izaziva sindrom veoma otežanog disanja (sars-CoV 2). U poratnim godinama bilo je nekoliko straho-

vitih zemljotresa, ali njihova smrt-na žetva obavljena je tokom jed-nog užasnog dana, a sada Italijom, naročito njenim severom, nedelja-ma jezdi pošast koju upoređuju s kugom kakvu je Alesandro Man-coni opisao u “Verenicima”, mori svakog italijanskog srednjoškolca, ili sa onom “crnom smrću” koja je Đovanija Bokača inspirisala za Dekameron. Prerano je govoriti hoće li i pandemija koronavirusa nadahnuti umetnička dela, ali već je pouzdano da je posekla noge evropskoj ekonomiji, italijanskoj zasad više nego drugima.

Doduše, najnovije algoritamske projekcije govore da bi sadašnja žetva smrti mogla definitivno da prestane sredinom maja, ali koro-navirus ostaje u telima i vazduhu. Celog narednog leta, kako kažu ek-sperti, Italijani će morati da hodaju i rade sa maskama na licu na rasto-janju od barem dva metra jedni od drugih. Policija će se starati, na

Pandemija koronavirusa definitivno je posekla noge evropskoj ekonomiji, italijanskoj zasad više nego drugimaPiše: Luiđi Verano

FOTO

: BET

A/A

P

Celog narednog leta, kako kažu eksperti, Italijani će morati da hodaju i rade sa maskama na licu, na rastojanju od barem dva metra jedni od drugihUstrašena

pošašću, ogorčena Evropom

45

Svet > Italija

ce u odnosu na nedostižno grožđe – uvređeno uslovljava: “Ako neko misli na prošle personalizovane zaštitne mehanizme, kažemo ja-sno – ne sekirajte se, zadržite ih za sebe jer to Italiji ne treba!”

Mimo italijanske indignacije, s jedne strane, a objektivnog itali-janskog monetarnog hendikepa, sa druge, ostaje objektivan poda-tak da se evropske institucije nisu snašle. Predsednica Centralne evropske banke Kristin Lagard ne-oprezno je ponovila stav guverne-ra Bundesbanke Jensa Vajdmana da nije njena funkcija da garantuje stabilnost prinosa na državne ob-veznice svojih članica, pa je prinos na italijanske obveznice smesta istog dana povećan, sve dok nije odrešila kesu. Još je veća ljutnja na Savet Evropske unije, koji je u če-tvrtak odluku o hitnim potezima odgodio za dve sedmice, dok ljudi u Lombardiji, odnosno Madridu umiru kao muve.

U tim delovima Evrope sporost i neodlučnost Unije vide kao ci-ničnu bezosećajnost, kao pomanj-kanje najosnovnije solidarnosti s najugroženijima.

Taj utisak o bezosećajnosti izazi-va ogorčenje i ugrožava evropsko jedinstvo više od suverenističkih formula, koje su tako dobile per-fektnu municiju za populističke pamflete.

Evropska unija ne sedi posve na ušima. Evropska komisija je pri-vremeno suspendovala obaveze iz Pakta solidarnosti i rasta koje su članicama ograničavale tekući budžetski deficit na maksimalno tri odsto društvenog bruto proi-zvoda u istoj godini, a Centralna evropska banka obezbedila je enormnih 750 milijardi evra kao neku vrstu “quantitative easing” za otkup njihovih obveznica u meseč-nim tranšama od po 20 milijardi. Ali za te obveznice države moraju negde da se zaduže – kod banaka, kod (svojih) građana, kod fondova.

Italiji to nije dovoljna mera jer se boji, verovatno ne bez osnova, da bi prinos na njene nacionalne obveznice zajma za prevladavanje posledica koronavirusa mogao lako da poraste i tako obezvredi same obveznice, pa i pod udarom špekulanata. Poslednji put kad se to dogodilo prinos je počeo vrto-glavo rasti, preteći da se italijan-ske državne obveznice pretvore u “junk”, pa je tadašnji premijer Sil-vio Berluskoni navrat-nanos mo-rao da se povuče, a umesto njega doveden je Mario Monti da vadi kestenje iz vatre.

NEPOVERENJE: Razlog nepove-renja donekle je ideološki – kon-tinentalci, a naročito protestanti imaju predrasuda u odnosu na

mediterance. Drugim delom je či-njeničan – Italija ima visok javni dug koji opet raste, pa se u januaru popeo na 2.443 milijarde evra. On iznosi oko 135 odsto jednogodiš-njeg italijanskog društvenog bruto proizvoda, a njegovo servisiranje kroz interese godišnje odnosi oko tri odsto godišnjeg BDP-a, dok se stopa rasta BDP-a i zbog toga za-država ispod jedan odsto godišnje.

Badava je u direktnom polemi-sanju sa ostalim evropskim lideri-ma u četvrtak italijanski premijer Đuzepe Konte naglašavao da Itali-ja “ima karte u redu” kad je reč o javnim finansijama: “Godinu 2019. zaključili smo sa budžetskim defi-citom od 1,6 odsto tekućeg druš-tvenog bruto proizvoda, umesto sa 2,2 odsto, kako je bilo progra-mirano.”

Konte podseća da su “prethod-ni mehanizmi programirani za asimetrične šokove, s obzirom na finansijske napetosti pojedinih zemalja”. MSE je dogovoren nakon izbijanja finansijske krize u Grč-koj, izazvane preteranim zaduži-vanjem uz falsifikovanje završnih računa.

“Šta da kažemo našim građa-nima ako Evropa nije sposobna jedinstveno da reaguje na ovakvu situaciju nepredviđenog simetrič-nog šoka sa epohalnim dosegom?”, pita Konte. I – poput Ezopove lisi-

još 25. januara i, prema računica-ma koje smo sproveli, iz Nemač-ke do područja grada Lodija, pa se zatim širio nekoliko sedmica”, priznao je Gali. Niko nije primetio uljeza sve dok – iz trećeg pokušaja – nije konstatovano da 38-godišnji Matija iz Kodonja blizu Lodija, “pa-cijent broj jedan”, nije fasovao obi-čan virus gripa nego koronavirus COVID-19.

Kad je prvi put stigao u bolni-cu lekari su mu rekli da je to jača prehlada. Kad je došao drugi put i žalio se na teškoće pri disanju, kazali su mu da ima laganu upalu pluća i dali mu antibiotik. Tek kada je došao treći put, jedna mlada lekarka predložila je da se testira na koronavirus. Bio je pozitivan. Premešten je u bolnicu u Paviju, u kojoj je 18 dana bio na respiratoru, izlečio se i pre nekoliko dana iza-šao iz bolnice. Zahvalio je lekarima koji su ga, kako je rekao, “istrgnuli iz ruku smrti” i rekao da se veseli što će moći da bude sa suprugom kad bude rađala njihovo dete.

Zarazio je i nju i svog oca, koji je kasnije i umro od koronavirusa. U međuvremenu su, još kad je prvi put ušao u bolnicu, zaraženi leka-ri, ostali personal i neki pacijenti, bolnički i spoljni. To nije na vreme primećeno jer inkubacija traje oko 14 dana, a sve vreme je zaraženo lice istovremeno i izvor zaraze. U tih 14 dana koronavirus se širio lančanom reakcijom. A Italijani vole da putuju.

Kodonjo i još devet opština za-tvoren je u karantin, takozvanu “crvenu zonu”, pa oko 50.000 sta-novnika nije smelo da proviri iz svojih kuća, ali tek kada je Matijin test bio pozitivan, dakle pošto je zloduh pušten iz flaše.

U međuvremenu još jedno žari-šte izbilo je u Bergamu. Tamošnji fudbalski klub Atalanta igrao je na milanskom stadionu utakmicu

protiv Valencije. Na utakmici je bilo 40.000 navijača iz Bergama, kao i više hiljada navijača iz Valen-cije. Tu se koronavirus mogao sati-ma u gužvi širiti i veselo razmno-žavati. Jedan od gledalaca doneo je koronavirus i u susednu Hrvatsku.

“COVID-BOND”: Italija je u četvr-tak zajedno sa Španijom i Francu-skom odbila da podrži nacrt zajed-ničkih zaključaka Saveta Evropske unije koji su “šerpe” usaglasili za sastanak stalnih predstavnika čla-nica u Briselu u video-konferenciji sa šefovima država, odnosno vlada zemalja članica. Italija je, naime, zahtevala da sve članice EU soli-darno garantuju zajedničko evrop-sko izdavanje specijalnih dugoroč-nih obveznica za prevladavanje posledica pandemije koronavirusa (tzv. “Covid-Bond”). Tome su se su-protstavile Nemačka i Holandija, te Finska, a u četvrtak im se pridruži-la i Austrija. Te države smatraju da svaka članica EU treba za sebe da snosi rizik eventualnih dugovanja za saniranje posledica pandemije.

Isti je stav zauzela i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen. Predsednik Evropskog par-lamenta David Sasoli smatra da je to loše, da takva manifestacija sebičnosti tera vodu na mlin suve-renistima i nanosi brzu i direktnu štetu samoj ideji evropskog jedin-stva, ugrožavajući opstanak Unije.

Možda bi Angela Merkel i pledi-rala makar za neki kompromis, ali ona je u Nemačkoj “hroma patka” – nije više partijski šef Hrišćansko-demokratske unije i ne usudi se da dodatno ugrozi svoj narušeni prestiž pre sledećih izbora za Bun-destag. Njoj su objektivno vezani i ruke i jezik.

Evrokomesar za ekonomiju Pa-olo Đentiloni, bivši italijanski pre-mijer, smatra da zajedničke obve-znice nikada neće biti prihvaćene, te da postoje drugi mehanizmi za prevladavanje sadašnje krize

Kriza zahteva ubacivanje ma-sivnih količina svežeg novca, bilo iz rezervi ili zaduživanjem kako bi se suzbili najgori šokovi zbog pan-demije – pad proizvodnje, a time i ubranih poreza, smanjivanje plata, pad potrošnje, izbacivanje ljudi sa posla, socijalni neredi…

primer, da ne bude gužve na žalu u Riminiju – ako Italijani i drugi uop-šte budu imali novca i vremena da odu tamo na prženje i bućkanje.

Do kraja prošlog meseca u Italiji je umrlo više od 12.000 pacijenata zaraženih koronavirusom. Ne zna-mo, međutim, koliko ih je umrlo od koronavirusa, a koliko s koro-navirusom, ali od neke prethodno stečene bolesti. Prema nekim ne-demantovanim popisima, samo je 3,8 odsto preminulih bilo zdravo pre zaraze.

NAJSTARIJE STANOVNIŠTVO U EVROPI: Italija ima najstarije stanovništvo u Evropi i nakon Ja-pana najstarije na svetu, pa je ve-rovatno i to jedan od razloga veće stope smrtnosti od one koja je za-beležena, na primer, u Kini. Prosek godina obolelih od koronavirusa u Kini je 43, a u Italiji 63 godine, pro-sek umrlih 81 godina, prema po-dacima Nacionalnog zdravstvenog zavoda. Među svim umrlima 90 od-sto je imalo 70 i više godina. Dvoji-ca najmlađih umrlih, obojica sa 39 godina, bili su ozbiljno bolesni i pre zaraze – jedan je imao rak, a drugi težak dijabetes s komplikacijama. Iako najviše strada vremešna po-pulacija, taj podatak nije utešan po sebi – prošla su vremena lapota.

Potcenili smo opasnost od koro-navirusa, kazao je Masimo Gali, in-fektolog i primarijus bolnice Sako u Milanu. Naime, bilo je virologa u Italiji koji su smatrali da je korona-virus poput malo jačeg gripa, pa su izostale ozbiljne pripreme za sve što je usledilo.

Prvi oboleli zabeleženi su u Itali-ji već 21. januara. Tada je dvoje ki-neskih turista doputovalo u Mila-no, te nakon nekoliko dana u Rim, gde su im se manifestovali simpto-mi, pa su smešteni u infektološku bolnicu “Spalancani”. Nakon toga oboje su upali u komu, činilo se da neće preživeti, ali su ozdravili i pušteni su iz bolnice posle više od dve nedelje na respiratoru i leče-nja lekovima protiv HIV-a i ebole, te još nekim antiviroticima.

“Uhvaćeni smo sleđa. Još 20. fe-bruara mislio sam da smo se izvu-kli od širenja zaraze, a svima nam je sada jasno da nije bilo tako. Ko-ronavirus je u severnu Italiju ušao

ĐUZEPE KONTE: Šta da kažemo našim građanima ako Evropa nije sposobna jedinstveno da reaguje na ovakvu situaciju nepredviđenog simetričnog šoka sa epohalnim dosegom?

FOTO

: BET

A/A

P

Najnovije algoritamske projekcije govore da bi sadašnja žetva smrti mogla definitivno da prestane sredinom maja


Svet > Italija

stanovnika, 12 puta više nego u Njujorku. U grad svakog jutra do-lazi i iz njega uveče odlazi oko 7,5 miliona ljudi. Mahom u prenatrpa-nim vozovima koji su tamo glavno sredstvo javnog prevoza.

VELIKI BROJEVI: Drugi faktor je neadekvatna zdravstvena infra-struktura – Indija ima po jednog lekara na svakih 1.500 stanovnika, dok je preporuka Svetske zdrav-stvene organizacije (SZO) jedan na hiljadu. U ruralnim područjima, gde živi dve trećine Indijaca, jedan lekar opslužuje čak 10.000 zemlja-ka.

Indijski sistem inače počiva na privatnoj zdravstvenoj nezi – pri-vatne ordinacije i privatne bolni-ce pružaju 75 odsto zdravstvenih usluga, dok državno ili privatno zdravstveno osiguranje ima tek jedna petina stanovnika.

Otežavajući faktor je i što veliki broj Indijaca ima teške hronične bolesti – jedno istraživanje iz 2018. pokazalo je da je od ukupnog broja hroničnih bolesnika, sa respirator-nim problemima u Indiji je (kao posledica zagađenog vazduha) čak jedna trećina, što je 54 miliona. Sa dijabetesom živi oko 50 miliona. Često citirani američki mesečnik Foreign affairs iznosi i da je od 10,2 miliona bolesnih od (uglavnom za-boravljene) tuberkuloze, njih 2,8 miliona u Indiji, sa prosekom od 1.400 smrtnih slučajeva dnevno.

Za velikim brojevima se, zato, poteže i kad se prave projekcije – prema jednoj koja je koristila istu metodologiju koja se primenjuje u

Velikoj Britaniji i u SAD, u Indiji bi do kraja jula moglo da bude i do 300 miliona zaraženih, od čega i do pet miliona s teškim sindromima COVIDA-19.

Indiji, sem ovoga, iz očiglednih razloga nisu na raspolaganju mere koje su u borbi protiv pandemije koristile druge azijske zemlje – masovno testiranje koje vrši Južna Koreja, striktno praćenje zaraženih i njihovih kontakata sprovedeno u Singapuru ili kombinacija ova dva pristupa primenjena u Japanu. U Indiji se zasad testiraju samo put-nici koji pristižu iz inostranstva i poslednji kontakti onih koji su već zaraženi kod kuće.

Sem sveobuhvatne zabrane kretanja za sve stanovnike, vlada premijera Narendre Modija nije obelodanila plan za suočavanje sa krizom, ako se izuzme najava da će za pomoć sirotinji biti na raspola-ganju fond od 22 milijarde dolara.

Uočljivo je i da je centralna vlada bila organizator specijalnih letova kojima su prevezeni oni koji su se našli zaglavljeni na mnogim među-narodnim aerodromima, što je u kontrastu s nebrigom za transpor-tne muke nadničara koji su važan faktor pete ekonomske sile sveta.

U ovom pogledu mnogo su ak-tivnije savezne države (ima ih 28) koje su posegle za različitim me-rama koje im omogućava Zakon o epidemijskim bolestima, koji su, verovali ili ne, još 1879. donele kolonijalne vlasti. Prema merama zaštite siromašnih prednjači južna država Kerala, u kojoj je na vlasti jedna od dve komunističke partije Indije, ona koja u svom imenu ima pridev “marksistička”.

LEČENJE HINDUIZMOM: Što se tiče političkog konteksta, iskušenja koja donosi invazija koronavirusa dolaze u okolnostima usporene ekonomije, kojoj je pre pandemije za 2020. prognoziran najniži rast u poslednjih 11 godina (u minuloj deceniji Indija je prema stopi rasta

Suočena s pandemi-jom, Indija se od-lučila za radikalni rez – 24. marta je u tronedeljni karan-tin stavila bezmalo svakog od svojih 1,3

milijarde stanovnika!Ali umesto da sve stane, tamo se

sve pokrenulo. Iz zamrlih velikih gradova – Nju Delhija, Mumbaja, Kolkate i drugih – krenuo je eg-zodus sirotinje, nadničara koji su ostali bez posla, pa time i bez svog nesigurnog uhleblja. Pošto je pot-puno obustavljen i saobraćaj, oni su korak po korak krenuli ka svojim, u mnogim slučajevima i više stotina kilometara udaljenim selima.

Izgubivši ekonomsku sigurnost, zaputili su se da među svojima nađu onu socijalnu. Ne znaju mno-go o koronavirusu, ali znaju da će pre umreti od gladi nego od njega. Bez posla se u velikom gradu ne može živeti, koronavirus ih je pre-tvorio u unutrašnje izbeglice. Taj rezon možda najbolje odslikava od-govor jednog od njih reporteru In-dijan ekspresa, koji ih je pitao zašto su se pokrenuli: “A šta smo drugo mogli?”

U odnosu na broj stanovnika, u Indiji je od prvog slučaja koji je otkriven 29. januara evidentirano iznenađujuće malo zaraženih – tek nešto preko hiljadu, sa tridesetak podleglih. Ali tamošnje prilike su takve da je katastrofa u najavi. Svi uslovi za nacionalnu epidemiju postoje – velike koncentracije ljudi u urbanim centrima, pri čemu je najekstremniji slučaj nacionalnog finansijskog centra Mumbaja – ne-kada Bombaja – u kojem po kva-dratnom kilometru ima 120.000

na momente bila ispred Kine). Za ovo se okrivljuju premijer

Modi i nacionalistička ideologija njegove Baratija džanata partije, koja je, s njim na čelu, ubedljivo po-bedila na izborima 2014. i 2019, da bi posle prošlogodišnjeg trijumfa počela agresivno da sprovodi pro-gram “hinduizacije” zemlje, čija je glavna karakteristika insistiranje da je Indija pre svega domovina onih čija je religija hinduizam. Ta ideologija potkopava ustavom za-

garantovani sekularni karakter društva utemeljen posle sticanja nezavisnosti 1947. i njegovu glavnu odliku: da je multiversko – prakti-kuju se sve religije sveta (Indija ima 200 miliona muslimana) i multiet-ničko (u zvaničnoj upotrebi su 22 jezika i 13 pisama, a zvanični su hindi i engleski).

Indija još oseća traumu svog do-laska na svet kada je, deobom bri-tanske kolonije na Indiju i Pakistan, u zbegovima bilo oko 15 miliona ljudi koji su se zatekli na pogrešnim stranama novoustanovljenih grani-

ca, sa između 200.000 i dva miliona onih koji su izgubili živote.

U glavnom gradu Nju Delhiju u decembru su izbili nasilni protesti sa više od 40 mrtvih zbog novog zakona kojim je muslimanima s potkontinenta onemogućeno stica-nje državljanstva, dok se od velikog broja onih koji se smatraju držav-ljanima, a nisu hindusi, traži da svoj status dokažu papirima, što je zbog stanja tamošnje administracije naj-češće “nemoguća misija”.

“Hinduizacija” se oseća i u aktu-elnoj situaciji, kada pojedine lično-sti vladajuće partije kao lekove od koronavirusa promovišu tradicio-nalnu medicinu, praktikovanje joge i ogoljeno sujeverje. Ovo podra-zumeva i ekstreme kao što je zva-

nično promovisanje kravlje balege (krave su svete životinje hindusa) i kravljeg urina kao lekovitih sred-stava za zaustavljanje novog virusa.

Sve ovo, međutim, ne znači da je katastrofa, uprkos tome što za nju postoje svi uslovi, neizbežna. Bri-tanski javni servis BBC ovim povo-dom podseća da je već bilo situacija u kojima je nemoguće u Indiji po-stajalo moguće – primer je uspeh u iskorenjivanju dečije paralize, kada je kampanjom od vrata do vrata vakcinisano više od 170 miliona dece sa rezultatom da od 2011. nije zabeležen nijedan novi slučaj. Naci-ja koja nosi epitet “najmnogoljud-nije demokratije” zatim uspešno organizuje izbore na kojima pravo glasa ima 900 miliona glasača (izla-

znost 2019. bila je 67 odsto), a po-znata je i po verskim vašarima sa i po nekoliko miliona učesnika.

“Najveći karantin u istoriji” je u toku. Ono što vidimo preko druš-tvenih mreža i uz pomoć televi-zijskih vesti – prizore prevelikog entuzijazma policije koja bambu-sovim štapovima instant kažnjava prekršioce – svakako nije cela slika tamošnjih prilika. U najvećem delu Indije upravo počinju velike vrući-ne, pa ostaje da se vidi čiji će one biti saveznik u tamo tek započetom ratu – ljudi ili virusa.

Namaste globalnoSocijalno distanciranje kao način da se spreči direktno prenošenje virusa sa čoveka na čoveka u Indiji je zbog mnogoljudnosti teško sprovodivo, ali indijska kultura ime neke elemente koji su u borbi protiv pandemije i te kako dobrodošli. Jedan od njih je i tradicionalni indijski pozdrav pri susretanju – “namaste” – gest sa spojenim dlanovima u visini grudi umesto tradicionalnog zapadnog rukovanja. Sa “namaste” je francuski predsednik Emanuel Makron pre neki dan pozdravio španskog kralja i njegovu suprugu, a tako su svoj susret započeli i Donald Tramp (koji je gest savladao prilikom svoje februarske posete Indiji) i njegov gost u Beloj kući irski premijer Leo Varadkar. Namaste koristi i izraelski premijer Benjamin Netanijahu.

“Najvećim karantinom u istoriji” Indija nastoji da spreči širenje zaraze među svoje 1,3 milijarde stanovnikaPiše: Milan Mišić

Katastrofa u najavi

U ruralnim područjima, gde živi dve trećina Indijaca, jedan lekar opslužuje čak 10.000 zemljaka

Postoje svi uslovi za nacionalnu epidemiju

FOTO

: BET

A/A

P


Svet > Koronavirus u drugoj najmnogoljudnijoj državi sveta

su uspeli da uspore i donekle kon-trolišu koronavirus uglavnom je masovno testiranje od prvog dana epidemije kako bi se COVID-19 sa-sekao u korenu.

“Do trenutka kada kod nekoga otkrijete virus, to je nešto što je ta osoba uhvatila pre nedelju dana... Morate zbog toga da sprečite infek-cije sledeće nedelje, a ne prošle. Ovo neće brzo nestati. Ovo nije sprint već maraton. Trik je da rano otkrije-te slučajeve jer teže je da ih kontroli-

šete kada je broj veliki”, rekao je Ver-non Li, direktor infektivne službe pri ministarstvu zdravlja Singapura.

Mnoge azijske države imaju isku-stva sa sličnim situacijama jer su se već susretale i izborile sa sarsom 2003. i mersom 2015, tako da su mnoge metode dosad uigrane i gra-đani im se lakše povinuju. Suprotno Kini, koja je uvela represivne mere stavljanjem u najstroži karantin više miliona ljudi, Južna Koreja i Singa-pur zauzdali su virus na nešto blaži, mada veoma orvelovski način.

VELIKI BRAT: Čim se po Hubeju u januaru proširio novi oblik koro-navirusa, Južnokorejci su napravili reagens neophodan za testiranje, tako da su, kada se kod njih u fe-bruaru pojavio prvi slučaj u gradu Daegu, bili u stanju da otkriju da li je u pitanju COVID-19. (Seul sada izvo-zi testove.) U prvo vreme zemlja je bila na drugom mestu svetske liste po broju zaraženih, ali se ubrzo rast usporio iako većina prodavnica, re-storana i fabrika radi.

Besplatno je testirano već 400.000 od 50 miliona stanovnika, da bi bilo potvrđeno nešto manje od 10.000 slučajeva. Mnogi su bili

U vreme kada je broj obolelih od virusa CO-VID-19 u Italiji prelazio 1.500, a u Španiji i u S jedinjenim

Državama tek se bližio stotini, Kina je već ulazila u treći, a ostatak Azije u drugi mesec zaraze. Bio je kraj fe-bruara, inficiranih je u celom svetu bilo manje od 100.000 i većina se nalazila u kineskoj pokrajini Hubej, gde je u tom trenutku umrlo više od 2.800 ljudi. Posle samo mesec dana sve smo bliže prvom milionu obole-lih, situacija u Kini se smirila, a žari-šte se prebacilo u Evropu i Ameriku.

I pored toga što je bolest i dalje u zamahu u ostatku sveta, iz nekoliko azijskih zemalja – Kine, Južne Ko-reje, Singapura i Vijetnama – dolazi tračak nade da je moguće usporiti epidemiju i držati je pod kontrolom, ali i upozorenje da preti drugi talas jer je poslednjih dana i među njima zabeležen skok obolelih zbog “uve-zenih” slučajeva. Istovremeno, neke druge zemlje na kontinentu, poput Irana, sve teže izlaze na kraj sa epi-demijom kojoj se ne nazire kraj.

Ono što je zajedničko svima koji

asimptomatični. Poređenja radi, u Italiji je do 20. marta urađeno 206.000 testova i utvrđeno 47.000 zaraženih. Brzi testovi obavljaju se i u laboratorijama koje liče na telefonske govornice, gde pacijent može da razgovara s lekarom koji je sa druge strane stakla, a rezultati su gotovi za sedam minuta. Građani dobijaju SMS ukoliko se u radijusu od sto metara oko njih pojavi zaraza.

Vlastima je dozvoljeno da koriste podatke s mobilnih telefona, tran-sakcije s kreditnih kartica i snimke bezbednosnih kamera kako bi pra-tili kretanje inficiranih. Ovakvo odri-canje od privatnosti nezamislivo je u mnogim državama, ali ne i ovde. Seul neće dozvoliti ulazak u zemlju strancima ukoliko ne pristanu da na mobilnom telefonu instaliraju aplikaciju koja će pratiti poštuju li 14-dnevnu samoizolaciju.

I u Singapuru se insistira na br-zom otkrivanju novih slučajeva kako bi ljudi na vreme išli u karantin. Oni sa bilo kakvim simptomima koji liče na grip odmah se testiraju. Ako je neko pozitivan, testiraju se i apso-lutno svi njegovi kontakti i stavljaju u kućnu izolaciju. Osim toga, život u zemlji odvija se relativno normalno, uz socijalno distanciranje. Ljudi idu na posao, deca u školu (zdravstveno stanje đaka povremeno se provera-va), restorani i barovi rade, a ljudi sami vode računa da se ne viđaju u većim grupama. Masovna okuplja-nja su zabranjena.

Odnedavno su kazne za one koji ne poštuju distancu od jednog me-tra 7.000 američkih dolara i do šest meseci zatvora. Svako ko je bolestan i ima temperaturu mora pet dana da ostane kod kuće. Ministarstvo za informisanje građane obavešta-va o zarazi putem TV-a, društvenih mreža i bilborda. Policija traga za povezanima sa obolelima i utvrđuje lanac prenošenja. Podaci o infekciji su javni kako bi se oni koji su bili u kontaktu sami javili. U Singapuru je smrtnost od koronavirusa među najmanjima u svetu – 0,3 odsto.

U Hongkongu su takođe reagovali istog dana kada je bolest prijavljena

u teritorijalnoj Kini i upozorili leka-re na novi virus. Iako se ne otkrivaju imena zaraženih, sve drugo o nji-ma u autonomnoj oblasti je javno – objavljuju se ulice gde žive i rade, uz opis simptoma, kako bi stanovni-ci tih delova grada znali da li su bili u kontaktu s nekim ko je pokazivao znake bolesti.

LOW-COST MODEL: Jedna od ret-kih država u kojoj do početka aprila nije zabeležen nijedan smrtni slučaj od koronavirusa je Vijetnam, gde na 90 miliona stanovnika imaju oko 200 obolelih. Broj je sigurno veći jer je dosad testirano samo 15.000 ljudi, ali nepostojanje žrtava govori da se sve drugo radi ispravno. Ovde nema dovoljno materijalnih sred-stava za masovno testiranje, pa su napori usmereni na testiranje onih koji dolaze iz rizičnih područja, na izolaciju zaraženih i utvrđivanje svih s kojima su bili u kontaktu.

Mobilisani su medicinski radnici i vojni personal, a građani često oba-veštavaju vlasti o komšijama koje se vraćaju iz inostranstva. Vijetnam je bio prva država posle Kine koja je zatvorila čitav jedan deo zemlje u kojem živi 10.000 ljudi, što u jedno-partijskim državama nije problem. I ovde se sprovodi deo restrikcija iz ostatka sveta, ali ne sve – zatvorene su škole, zabranjeno je okupljanje više od 20 ljudi i ne rade restorani s kapacitetom za više od 30 osoba u Hošiminu.

Dobro se drži i Japan, koji zasad ima oko 2.000 obolelih i nešto više od 50 smrtnih slučajeva, mada se broj povećava. Tokio je tek 27. mar-ta uveo zabranu ulaska državlja-nima 21 evropske zemlje i Irana, a građanima se savetuje da ne putuju na Island i u neke delove Italije, Špa-nije i Švajcarske. Japanci se pozivaju

da rade od kuće i prorede večernje izlaske tokom vikenda, što je dove-lo do praznih rafova u prodavnica-ma. Vlasti su na meti kritika zbog toga što odbijaju da testiraju ljude sa blažim simptomima, što su neki povezivali sa željom da broj obolelih deluje manji kako se ne bi ugrozilo održavanje Olimpijskih igara. OI su nedavno ipak pomerene za sledeću godinu. Kontakti obolelih budno se prate, tako da se epidemija drži pod kontrolom.

Sasvim drugačija slika dolazi iz Irana, gde ima oko 40.000 potvrđe-nih slučajeva koronavirusa i najviše žrtava u Aziji posle Kine, uz smrt-nost od gotovo sedam odsto. Port-parol ministarstva zdravlja ranije je rekao da koronavirus svakog sata zarazi 50 ljudi, a na svakih 10 minu-ta ubije jednu osobu u Iranu. Posle dva meseca u zemlji su pooštrene mere za kretanje između gradova i kontrola automobila. U vreme pro-slave persijske Nove godine, koja je počela 21. marta, nekoliko miliona ljudi krenulo je u odmarališta na Kaspijskom moru kao da se ništa ne dešava. Vlasti su već zatvorile svetilišta i škole, a za praznik i sve prodavnice osim samoposluga i apoteka.

Posebno zabrinjava da je u Siriji, razorenoj devetogodišnjim ratom, 29. marta zvanično zabeležen prvi smrtni slučaj na devet obolelih od koronavirusa. Na teritoriji koju kontrolišu trupe Bašara el Asada zatvorene su škole, restorani i par-kovi, rade samo apoteke, a pri bol-nicama se dodaju sobe za izolaciju. Policijski čas traje od šest po podne do šest ujutru. Realna mogućnost da se virus pojavi u pokrajini Idlib, gde i pored primirja još uvek ima ratnih dejstava i u kojoj se nalazi milion iz-beglica, novi je horor u najavi.

Iako različite, mere koje su donete u Kini, Južnoj Koreji ili Singapuru dokazuju da je širenje koronavirusa moguće usporiti. Zajedničko im je insistiranje na prevenciji jer nema zdravstvenog sistema koji može da isprati takvu epidemiju Piše: Tamara Jorgovanović

Testiranje sačuvalo živote

U Južnoj Koreji se brzi testovi obavljaju i u laboratorijama koje liče na telefonske govornice, a rezultati su gotovi za sedam minuta

Virus svakog sata zarazi 50 ljudi, a

na svakih 10 minuta ubije jednu osobu

u Iranu

FOTO

: BET

A/A

P

FOTO

: BET

A/A

P


Svet > Azija

jama (setimo se tvitova o dejstvu leka hlorokin) i rokovima kada će se život vratiti “u normalu”. Tako je pozvao na povratak normalnom životu do katoličkog i protestant-skog Uskrsa – 12. aprila – suprot-no preporukama svih stručnjaka o potrebi da se “kriva izravna” (eng. flatten the curve).

Razlozi za ovakav nastup nisu samo u Trampovoj ličnosti. Njego-va “karta” za reizbor je ekonomska. Do trenutka izbijanja epidemije nezaposlenost u SAD je bila na re-kordno niskom nivou (3,5 odsto), a rast u 2019. godini 2,3 odsto, što je za razvijenu zemlju odličan rezul-tat. Suočena sa izborom “poslovi ili životi”, administracija je oklevala. Ovde treba dodati i decentralizo-vanu prirodu vlasti u Americi, gde odluku o obaveznom karantinu (eng. shelter at home order) dono-si guverner savezne države.

Predsednik je, međutim, taj koji mobiliše i upućuje nacionalnu gar-du, izdaje opšte preporuke, poput one o držanju fizičke distance i usmerava napore federalnih agen-cija. U SAD je, pritom, normalno da one blisko sarađuju s privatnim sektorom – tako je juče (30. marta)

Pisac Nasim Niko-las Taleb uveo je u upotrebu metaforu “crnog labuda” kako bi ukazao na poja-vu takvog događaja koji je posve neoče-

kivan, izaziva značajne posledice, a koji analitičari naknadno racio-nalizuju. Takva je negde i globalna pandemija koronavirusa – možda ne sasvim neočekivana jer veliki je broj “ratnih igara” u kojima se si-muliraju efekti epidemija; pritom i struka svake godine na početku se-zone gripa upozorava da se ovako nešto može desiti.

U tekstu pisanom za Foreign affa-irs Branko Milanović kaže kako je posredi zlo s kojim se ne možemo nositi na odgovarajući način i za koje nije moguće ozbiljno predvi-deti do kada će trajati. On predviđa takvo opadanje ponude i potražnje koje će, ako potraje duže od šest meseci, dovesti u pitanje tokove globalizacije, a ekonomije povesti putem samodovoljnosti. Gledajući slike iz Italije, on zaključuje kako je glavni zadatak ekonomske politike sada da “spreči slom društvenog poretka” (eng. prevent social bre-akdown).

Za pojedine izveštače (CNN-ov Zakari Vulf) stvar je jasna – hoće li Tramp dobiti drugi mandat na mestu predsednika Sjedinjenih Država, zavisi od njegove sposob-nosti da “ujedini naciju” u pružanju adekvatnog odgovora na epidemi-ju virusa. U izbornoj godini takav izazov pruža mu priliku da nastupi predsednički, u situaciji konflikta i ugroženosti koju svaki populista načelno priželjkuje.

IZAZOV STVARAN, DA STVAR-NIJI NE MOŽE BITI: Ovde, me-đutim, imamo nekoliko problema. Prvo, izazov je stvaran, da stvarniji ne može biti – u trenutku pisanja ovog teksta (31. mart) SAD su ve-likom brzinom usled eksponenci-jalnog širenja virusa prestigle sve druge zemlje i sada su po broju in-ficiranih na prvom mestu u svetu (165.000; 3.500 mrtvih). Drugo, njemu svojstveno, Tramp od sa-mog početka nastupa isuviše op-timistički (ležerno, neko bi rekao) kada je reč o raspoloživim terapi-

predstavio nove testove kojima je navodno moguće utvrditi da li je neko pozitivan na koronavirus za pet, a negativan za 13 minuta. Ali Tramp je i tu požurio, zahtevajući, te obećavajući, pre nego što je to bilo moguće, da američki proizvo-đači automobila počnu proizvoditi respiratore.

Dakle, (ne)uspeh u suzbijanju epidemije pripisivaće se najpre nje-mu. Tako i treba da bude; on je pan-demiju isprva, kada je izbila u po-dručju Sijetla, nazvao “prevarom” (da bi potom zatvorio granice za putnike iz Kine); umesto da usvoji test Svetske zdravstvene organiza-cije (SZO), prihvatio je preporuku da SAD izrade sopstveni, za koji se ispostavilo da nije uvek najpouzda-niji; i najzad, iz Kine se pre vreme-na vratio tim upućen da prati razvoj (tada još uvek) epidemije i odgovor

tamošnjih vlasti (koji danas sve dr-žave u manjoj ili većoj meri slede). Nastavio je s polarizujućim diskur-som, nazivajući virus “kineskim”, pitanja novinara “podlim”, a guver-nere s kojima se ne slaže (poput Grečen Vitmer, guvernerke države Mičigen) “nesposobnim”.

Pritom su SAD od početka bile idealno pozicionirane da postanu novo žarište pandemije (kako je, uostalom, upozoravala i SZO). Veli-ki broj građana ove zemlje nije po-kriven zdravstvenim osiguranjem (prema PBS-u, čak 44 miliona ljudi; a još 38 miliona njih nema zdrav-stveno osiguranje koje je “adekvat-no”); zdravstveni sistem apsolutno nije spreman da prihvati toliki broj ljudi kojima je potrebna intenziv-na nega; decentralizacija koju smo opisali; i najzad, nespremnost da se privatnom sektoru bilo šta naredi. (Uostalom, vidimo da su i kod nas pojedine fabrike koje zapošljavaju stotine ljudi tek u drugoj nedelji epidemije donele odluku da na određeno vreme obustave rad.)

Javili su se problemi u pouzda-nosti prvih testova koje su izradile federalne agencije. U međuvreme-nu, iz bolnica u saveznim državama Njujork i Nju Džersi već pristižu slike nalik onima iz Evrope – nedo-voljno opreme, nedovoljno kreveta i previše pacijenata u kritičnom stanju.

GLAS RAZUMA: Ulogu “glasa ra-zuma” preuzeli su na sebe Antoni Fauči, imunolog i direktor Ame-ričkog instituta za alergije i zara-zne bolesti, i pomalo neočekivano potpredsednik Majk Pens, koga je Tramp postavio za rukovodioca kriznog štaba. Fokusiran na činje-nice i ozbiljan u nastupu u prvim danima epidemije, Pens je mnoge iznenadio. Da podsetimo, američki potpredsednik je svojevremeno, kao guverner Indijane, potcenio opasnost od epidemije virusa HIV i izjavljivao kako se “od cigareta ne umire”.

Dobro poznati ideolog alt right scene i nekadašnji prvi strateg u Trampovoj Beloj kući Stiv Benon kaže kako se na jesen aktuelni pred-sednik neće boriti protiv Džoa Baj-dena (favorita da osvoji nominaciju Demokratske stranke) već protiv

korone i njenih posledica. “Moguć je finansijski krah, velika depresija i rat protiv virusa u isto vreme... no-vembar je danas. Trampa će Ame-rikanci oceniti prema tome kako se nosi sa krizom”. U izjavi Džonu Levinu (Njujork post) jedan od sa-radnika Trampove kampanje 2016. dodaje: “Ako z***** mere podsticaja ekonomije u kontekstu koronaviru-sa, gubi.”

Istraživanja javnog mnjenja za-sad nisu od pomoći; dok je i dalje više Amerikanaca koji smatraju da se administracija na pravi način nosi sa krizom, rejting predsed-nika je pao sa 49 odsto (u nedelji impičmenta, da ne zaboravimo) na 44 odsto. Mač koji visi nad glavom jeste nagli rast nezaposlenosti – na-kon što je 3,5 miliona Amerikanaca u jednoj nedelji zatražilo isplatu osiguranja jer su ostali bez posla, ministar finansija Stiv Mnučin upo-zorio je kako bi, u slučaju da odgo-varajući paket mera ne bude usvo-jen, ista sudbina mogla zadesiti 20 miliona njih.

Zato je Tramp “promenio ploču”. Potpisao je, nakon što je prevaziđen otpor Kongresa, zakon kojim se u ekonomiju “upumpava” dva biliona – dve hiljade milijardi – dolara (do-sad najveći paket pomoći, veći i od onog iz 2008/2009). Obećao je ček na 1.200 dolara svakom Amerikan-cu koji zarađuje manje od 75.000 dolara godišnje, kao i niz poreskih olakšica biznisima. Najzad je izjavio da sebe vidi kao “ratnog predsed-nika” – vraćamo se na paradigmu s početka teksta – čija će poruka biti “borim se istovremeno protiv lažnih vesti, demokrata, koji zna-ju samo za opstrukciju, i kineskog virusa” (Sem Nunberg, bivši savet-nik). Budući saopštena s pozicije najveće moći, koliko god neistinita, biće to i prilično efektna poruka.

Na kraju, kroz muke slične Tram-povim proći će niz autokratski na-strojenih političara širom sveta – od negiranja i umanjivanja pretnje preko bolnog otrežnjenja do poziva na solidarnost i borbu. Prvi put po-sle dugo vremena populisti su pri-morani da slušaju struku i daju joj prostor.

*Autor je izvršni direktor Beogradskog fonda za političku

izuzetnost

To da li će Tramp dobiti drugi mandat na mestu predsednika SAD, zavisi od njegove sposobnosti da “ujedini naciju” u pružanju adekvatnog odgovora na epidemiju virusaPiše: Marko Savković*

Korona – “crni labud” koji će Trampa koštati izbora?

DONALD TRAMP: Mač koji mu visi nad glavom jeste nagli rast nezaposlenosti

FOTO

: BET

A/A

P


Svet > SAD

je u mnogo čemu tip labave fede-racije i države same imaju pravo da odluče na koji će se način boriti s pandemijom. I da, razgovaram s prijateljima koji su u drugim delo-vima grada, gledam kroz prozor i izlazim napolje.

Njujorčani, baš kao i njihovi pen-zioneri i kućni ljubimci nemaju zabranu kretanja gradom. Postoji guvernerova preporuka da ne izla-zi ko ne mora i da se u šetnju ili u džoging ide tako što će se poštovati distanca od dva metra. Postoji i za-brana okupljanja, kulturne institu-cije i velike robne kuće su zatvore-ne, a restorani i kafići mogu samo da služe hranu za poneti. Samopo-sluge su otvorene i u Kvinsu, gde živim, sasvim su solidno snabdeve-ne. Postoje i različiti servisi za do-stavu hrane, i to zasad nesmetano funkcioniše na nivou celog grada.

GUŽVA U METROU: Metro radi (kažu mi prijatelji koji ga koriste da je još uvek gužva!), rade auto-busi, može da se naruči i taksi ili Uber mada te aktivnosti izgleda je-njavaju. Da ljudi jedni drugima ne bi smetali u šetnji, grad je zatvorio neki broj ulica za saobraćaj, pa pe-šaci imaju više prostora da prakti-kuju društvenu odvojenost. Pošto se njujorška omladina nije striktno pridržavala novih uputstava, pa su se na brojnim gradskim košarkaš-kim terenima odvijali pravi mali turniri, grad je to rešio tako što je sa većine igrališta uklonio obruče za košarku.

Od mojih nekoliko prisnih dru-garica u Njujorku jedna je medi-cinska sestra koja radi u gradskoj bolnici, druga je lekar, a treća radi u univerzitetskoj laboratoriji. Od medicinske sestre iz prve ruke slu-šam stvarno teške stvari – nema dovoljno maski, prinuđeni su da se snalaze za opremu i iako već dugo radi na odeljenju s hitnim slučaje-

Zvali smo ga grad koji nikada ne spava. Brodski ga je upoređivao s mašinom koja je u stanju sve da samelje. Drugi su

opisivali kreativnu energiju grada, a ja sam uvek cenila to što u njemu nikad ne biste osetili da je nedelja. A sada? Ulice su tako tihe, da ume-sto automobila čujem – ptice. Od zvukova užurbanog grada jedino se jasno čuju sirene hitne pomoći. Teško mi je da spavam. Teško mi je da se probudim. Od svega mi je naj-teže da pišem o Njujorku.

Zovu me prijatelji s raznih strana da pitaju kako smo. Slike i tekstovi koji se dele po društvenim mreža-ma i u medijima prikazuju prizore između žarišta i zgarišta, a inter-vjuisani ljudi plaču i žale se na to da gube razum. Čuli su negde da svakog minuta umire pet Njujor-čana, da su radnje prazne, da nam uvode zabranu kretanja i nervira ih što sam mirna. Zovu da mi predoče činjenice koje ovde od nas kriju.

Ja uglavnom odgovaram da je važno znati od koga vam informa-cije dolaze. Zbog toga ne gledam televiziju, ne obaveštavam se s neverifikovanih računa na druš-tvenim mrežama i ne slušam kon-ferencije za štampu predsednika Trampa. Američka komercijalna televizija je već odavno u potrazi za senzacionalističkim sadržajem, pa umesto gledanja TV-a slušam radio, na društvenim mrežama pratim lokalne njujorške reporte-re i slušam konferencije za štampu guvernera države Njujork Endrua Kuoma. Američki politički sistem

vima, prvi put je suočena s velikim brojem preminulih u toku dana. Opisuje mi koleginice koje psiho-loški ne mogu da izdrže pritisak i otvoreno plaču. Ona ne misli da će biti bolje – broj testiranih, bolesnih i teško bolesnih se povećava. Istina je i što pričaju o specijalnoj hlad-njači parkiranoj ispred bolnice u koju se odlažu tela preminulih.

Prijateljica doktorka već nedelju dana živi u podrumu svoje kuće. U prizemlju i na spratu je ostatak po-rodice, muž, roditelji i dvoje dece. Viđaju se samo na stepenicama, gde joj ostavljaju hranu. Ona ne sme da im se približi jer je, kao i svi koji rade s pacijentima, potencijal-no zaražena virusom korone.

Ne kaže mi, ali znam – najteže joj pada što njeno dete od tri godine misli da je mama na poslu. Čuju se samo telefonom. Kada bi dete zna-lo da je dole u podrumu, ne bi po-stojao način da mu se objasni zbog

čega ne može kod mame. Drugari-ca doktorka priča o tome kako još uvek nema dovoljno testova za sve, kako nema dovoljno respiratora, ali ni lekara koji znaju da intubiraju pacijente.

UMERENI OPTIMIZAM: Druga-rica koja radi kao istraživač u la-boratoriji već nedelju dana razvija test na koronu i kaže da je – umere-no optimistična. Od nje sam i čula da više ne ide podzemnom železni-com na posao zato što je sada tu i veći broj beskućnika već gradskim autobusom.

Od prijatelja iz ostatka Amerike stižu mešoviti komentari. Sijetl je izgleda uspeo da smanji broj za-raženih. Kalifornija ih ima upola manje nego Njujork. Prijatelji iz Južne Karoline koji gledaju Fox news spremaju se na kampovanje. Ubeđeni su da su brojevi preminu-lih i obolelih naduvani, ne razume-ju u čemu je problem i veruju da ono što je zadesilo Njujork i deli-mično Kaliforniju njima ne može da se desi. Zašto, pitam tek ona-ko, mada znam odgovor. Zato što u državama na jugu Amerike žive ljudi sa drugačijim vrednostima. Glasno govorim kako se nadam da su u pravu, a u sebi mislim kako moram da zapamtim da se s njima slučajno ne vidimo dok ne prona-đu vakcinu.

Istina je da dani u izolaciji poči-nju da liče jedan na drugi. Da mi je često najveće uzbuđenje kad uspem da na internetu pronađem sanitajzer za ruke (donedavno ih nije bilo u prodaji) ili kad uspem da se prijavim za dostavu hrane putem Amazona. (Najbolje cene i najveća ponuda.) Problem sa spavanjem rešila sam tako što se trudim da razlikujem cvrkut ptica. I da, kad mi baš prigusti, na tele-fonu pustim zvuk zujanja automo-bila.

Njujorčani nemaju zabranu kretanja gradom. Postoji guvernerova preporuka da ne izlazi ko ne mora i da se u šetnju ili u džoging ide tako što će se poštovati distanca od dva metra. Postoji i zabrana okupljanja, kulturne institucije su zatvorene, a restorani i kafići mogu samo da služe hranu za ponetiPiše: Marija Šajkaš, specijalno za NM iz Njujorka

Od gradske vreve ostale samo sirene hitne pomoći

Da ljudi jedni drugima ne bi smetali u šetnji, grad je zatvorio neke ulice za saobraćaj, pa pešaci imaju više prostora da praktikuju društvenu odvojenost

NJUJORK: Ulice su tako tihe, da umesto automobila čujem – ptice

Slike i tekstovi koji se dele po društvenim mrežama i u medijima prikazuju prizore između žarišta i zgarišta

FOTO

: BET

A/A

P

FOTO

: BET

A/A

P


Svet > Njujork u doba korone

Iako niko ne zna tačno kad će ova avetinja zvana COVID-19 prestati da kidiše na naša pluća, mogli bismo da se kladimo da će trajati kraće od

konkurentskog joj davitelja – zagađenog vazduha u Beogradu. Prestonica nam je već gotovo pola godine u vrhovima crne liste svetskih metropola,

u kojima je opasno raditi ono od čega se živi – disati.Čak smo sada globalni izuzetak. Zbog vanrednih antivirusnih stanja svuda vazduh mahom postaje čistiji jer se rekordno smanjuju industrijska

proizvodnja, saobraćaj i dejstva ostalih zagađivača – ali ne i ovde. Razlozi za takvu našu izuzetnost još su bez uverljivog obrazloženja. Samo uz još jedno obećanje vlasti da će se ovom temom ozbiljnije pozabaviti kad se otarasimo pandemije, kad budu imali više vremena.Već smo, međutim, u cajtnotu, što bi rekli šahisti. Prema međunarodnim merodavnim evidencijama, Srbija je na devetom mestu u svetu po preuranjenim smrtima zbog zagađenosti, pre svega vazduha koji, kao takav, ovde odnese oko 3.600 života godišnje.Svakodnevno udisanje ubrzava večno izdisanje i drugde. Velika je “emigracija” sa ovog na onaj svet – oko sedam

miliona ljudi skončava širom planete iz navedenog razloga, od kojih pola miliona u Evropi, nedavno je saopšteno iz Svetske zdravstvene organizacije, preneli su mediji. Zasad velika razlika u broju žrtava, kako registrovanih tako i projektovanih, rasplamsala je rasprave o dometima rastuće pandemije i hroničnih katastrofa, kao i o mogućnim delikatnim vezama među njima. A među povodima bila im je sugestija da su ljudi štetna pojava i po prirodu i po sebe jer čim su oni smanjili aktivnosti u borbi protiv virusa, odmah su smanjeni i zagađenje vazduha i smrtnost od hroničnog nezdravog udisanja. (Prema stenfordskom specijalisti Maršalu Berku, u Kini su, tako, za samo dva meseca, pošteđeni životi 4.000 dece do petogodišnjeg uzrasta i 73.000 osoba starijih od 70 leta).Ova drama ostala je u senci drame oko virusa. Ekolozi istrajno ukazuju da je pandemija ipak prolazna pojava, za razliku od svakojakih pretnji opstanku čovečanstva.Šansa da se postojanje ljudskog roda okonča do kraja ovog veka iznosi jedan prema šest, takoreći kao u ruskom ruletu, upozorava australijski filozof i oksfordski istraživač egzistencijalnih rizika Tobi Ord. Daleko bilo, a i jeste. Ne moramo da mu poverujemo mada mu prostor posvećuje Fajnenšel tajms. Prigodno je da pomenemo da se u nizu njegovih apokaliptičnih scenarija pominju i dela ljudi u vidu izazivanja klimatskih lomova i širih kolapsa životne sredine.

Ali, ljudska društva su upravo sada, pod naletom koronavirusa, pokazala da mogu da se bitno promene takoreći preko noći, konstatuje četvoro eksperata na sajtu Socialeurope.eu. Samo, u najkraćem, da eksploatacija planetarnih resursa ne bude brža od njihovih obnavljanja i da zagađivanje ne bude veće nego što Zemlja može da ga apsorbuje.Valjda smo sposobni da stvorimo ekonomiju koja podržava ljude bez pretnji životu na Zemlji, uključujući i naš, nada se analitičarka Njujork tajmsa. Kolega joj iz Forbsa predočava pak na “paradoks prevencije” jer je mnogi ne preduzimaju zato što ona donosi nevidljiv uspeh, to jest stvoriće se utisak da kriza nije ni pretila iako je zapravo sprečena.Naučnici nalaze da je nalet koronavirusa samo “pucanj upozorenja” i da se civilizacija “igra vatrom” pred nadolazećim iskušenjima, a šefica Programa UN za zaštitu životne sredine Dankinja Inger Andersen takođe u Gardijanu naglašava da priroda treba da nam bude najjači saveznik. Harvardovac Aron Bernstin dodaje da je razdvajanje zdravstvene i ekološke politike opasna samoobmana jer nam zdravlje zavisi i od klime i od drugih organizama s kojima delimo planetu.Delimo, ali tako što sve više oduzimamo prostor tim “cimerima”. Urbanizacijom, industrijalizacijom i širenjem zemljišta za ekonomsku eksploataciju primoravamo divlje životinje da se ubacuju u te njihove izgubljene teritorije i tako povećaju izglede da njihovi virusi pređu na ljude, tvrde hroničari. Tako su se u tekućoj drami pojavili divlji veprovi u blizini Barselone, patke u centru Pariza, puma u čileanskoj prestonici Santjagu, a zabeležen je i povratak delfina u pojedine mediteranske luke, izveštava Radio Frans enternasional.Ne treba iz toga izvlačiti zaključak da je naša boleština lek za ozdravljenje prirode, apeluje na CNN umetnica i aktivistkinja Keti Džetnil Kidžiner iz Solomonskih Ostrva, pacifičke države kojoj preti potop u klimatskim lomovima. Zagađenje je smanjeno, ali su ceh platili stari, bolesni i nemoćni, podseća i traži da prava akcija za zdraviju okolinu treba da uključuje što više ljudi, a ne da mnoge otpisuje.Poznavaoci mahom priznaju da ne postoji “korpus delikti” da su klimatske promene i druge nepodopštine prema prirodi neposredno doprineli širenju COVIDA-19, ali da pomenuto stvara rizike od infekcija. I podsećaju da je kriza u kineskom jeziku sačinjena od dva karaktera, od kojih jedan označava opasnost, a drugi mogućnost (priliku).Opasnost je već opšta, a mogućnost da se ona otkloni i život promeni nabolje iznova se opet testira. Treba imati u vidu da se planeta razboleva sporije od ljudi, ali i dalekosežnije, i da biologija ne haje za to što ljudi misle, podseća autor u Njujorkeru.I šta onda da se radi? Da se pozovemo na Alberta Ajnštajna, koji je preporučio: “Zagledaj se duboko u prirodu i onda ćeš sve bolje razumeti”. Tim pre što, reče Lao Ce: “Priroda ne žuri, a sve ostvari”.

Paralele > Momčilo Pantelić

DRAME PORED DRAME

Ekolozi istrajno ukazuju da je pandemija ipak prolazna pojava, za razliku od svakojakih pretnji opstanku čovečanstva


Preminuo Alber UdercoČuveni francuski strip crtač i scenarista Alber Uderzo

(Albert Uderzo, 25. april 1927), kokreator poznatog gal-skog crtanog junaka Asteriksa, umro je 24. marta 2020. u svom domu u Neiju od srčanog udara (koji nije povezan sa koronavirusom).

Uderco je sa svojim kolegom Reneom Gošinijem (René Goscinny, 14. avgust 1926 – 5. novembar 1977), osmi-slio strip o Asteriksu pre šest decenija. Stvoren kako bi se Francuska odbranila od najezde američkih stripova, Asteriks je postao svetski brend, globalni fenomen i jedan od najprevođenijih i najprodavanijih stripova svih vre-mena (111 jezika i više od 370 miliona albuma). Od prve epizode serijala, Asteriks Gal / Astérix le Gaulois, koja se razvijala od 29. oktobra 1959. do 14. jula sledeće godi-ne u francusko-belgijskom strip-magazinu Pilot (Pilote), a 1961. objavljena kao album (Hachette), hrabri Gal bio je više od običnog strip-junaka. Tvorci, Gošini i Uderco

tada svakako nisu mogli znati da će biti zlatnim slovima upisani u istoriji devete umetnosti. Galski junak vremenom je pokorio i čitaoce na prostorima bivše Jugoslavije, o čemu govori veliki broj izdavača koji su se sa njim uhvatili u koštac: novosadski Forum, kasnije Marketprint, gornjomilanovačke Dečje novine, beogradski Politikin zabavnik, zagrebački Vjesnik... Ipak, pobednik u toj trci, na sada već isparcelisanom ex-Yu prostoru, svakako je novosadska Čarobna knjiga, koja će do kraja 2020, u 12 luksuznih tomova (dosad objavljeni 1-5 i 9-12), ponuditi svih 36 epizoda čiji su autori Gošini i Uderco. U prvih devet knjiga (27 epizoda) iskorišćeni su legendarni prevodi Đorđa Dimitrijevića, koji je, za potrebe ovog izdanja, ponovo pregledao i doterao stare prevode. Što se tiče novih epizoda, koje dosad nisu prevođene na srpski (10-12 tom), za njih se pobrinula, oslanjajući se na osnove koje je utemeljio Dimitrijević, prevoditeljka Melita Logo Milutinović. Publici u Srbiji Čarobna knjiga će, paralelno, pružiti priliku da se upozna i s no-vim autorskim tandemom Feri – Konrad (Žan Iv Feri, Didije Konrad), koji je od 2013. preuzeo rad na Asteriksu. Zasad su, u mekom povezu, 2018. pojavio album, Asteriks na trci kroz Italiju, koji je 2017. objavljen u Francuskoj.

Rene Gošini, francuski strip autor (urednik i scenarista) poljskog porekla, najpoznatiji je po svom radu na Asteriksu, a ljubitelji 9. umetnosti prepoznaju ga i preko strip serijala o Taličnom Tomu (Lucky Luke) sa Morisom (Morris) i Iznogud (Iznogoud) sa Žanom Tabarijem (Jean Tabary). Alber Uderzo takođe je najpoznatiji po svom radu na Asteriksu, kao i po stripovima Umpah-Pah (Oum-pah-Pah), u saradnji sa Gošinijem, i Tangi i Laverdir (Les Aventures de Tanguy et Laverdure) u saradnji sa Žan-Mišelom Šarlijeom (Jean-Michel Charlier).

Besplatni filmovi FCS i Kinoteke na internetuVlastiti YouTube kanal na kome će posetioci moći besplatno da gle-

daju srpske filmove pokrenuo je nedavno Filmski centar Srbije (FCS). U ovom trenutku pred gledaocima su kratkometražna igrana i doku-mentarna ostvarenja, a okvirni plan je da se svakog dana pojavi po još jedan film u ponudi ovog kanala. U ponudi su već sledeći zapaženi i nagrađivani filmovi: Žicka – kratki igrani film Ivana Bukvića, Samo devojčice plaču – kratki igrani film Vladimira Milovanovića, Tako mi na istoku – dugometražni dokumentarni film Katarine Mutić, Tran-zicija – kratki igrani film Milice Tomović, Život traje tri dana – kratki igrani film Katarine Koljević, Kamen u ruci – kratki igrani film Stefana Ivančića. U ovom trenutku osnovni naglasak je na filmovima koji su

nastali uz podršku FCS, ali Centar obaveštava sve producente da im stoji na raspolaganju da ka široj publici plasira njihove i novije i starije filmove. Filmovi se mogu pogledati na https://www.youtube.com/channel/UCT94uYAKma4h3uwq98XrCA/videos.

I materijali Jugoslovenske kinoteke dostupni su na kanalima YouTube i Vimeo. Na zvaničnoj YouTube stranici svi zainteresovani mogu besplatno da vide odabrane inserte iz bogatog fonda ove institucije kulture, filmove koje se bave istorijom, etnologijom, kulturom. Akcenat je na predstavljanju istorije Srbije i Jugoslavije, nekadašnjeg života, izgleda gradova, života običnih ljudi na ovim prostorima, a tu su i važne istorijske ličnosti i događaji. Zasadasu to dokumentarni materijali iz perioda do 1945, na koje JK ima pravo. Filmovi iz fonda JK koji svedoče o burnim danima Prvog svetskog rata dostupni su svim zainteresovanim besplatno na veb platformi European Film Gateway, kao i na zvaničnom Vimeo profilu JK. Filmovi su dostupni na https://www.kinoteka.org.rs/filmovi-iz-fonda-kinoteke-na-internetu/.

U selu u dalekoj afričkoj zemlji svi su imali nosine, debela usta i iščašene kukove zbog incesta. Kralj im je poslao učitelja. Lep, obrazovan, zgodan.Što si nam poslao rugobu, pitali su kralja.Ubili su ga i pojeli.Kralj im je poslao hromu, nosatu budalu. Selo ga obožava. Još je tamo. Pratilaca: 11.386

SINISA KOVACEVIC@SinisaKovacevi6

FOTO

: WIK

IPED

IA

Kadar iz filma “Samo devojčice plaču”

57

Mislim da sâm protokol po-zdravljanja ne znači ništa, možete da se sa nekim rukujete, pa i da se poljubite, a da u glavi mislite ko zna šta. Naravno, svi smo upako-vani ne samo u maske, u rukavice, nego pre svega u svoja tela, u svoja osećanja, u predrasude. Moramo to trpeti, ali ostaje nam pogled, ve-liki osmeh za drugog, to je najvaž-nije i nije nam potreban nikakav dodir. Ja se zimi ne rukujem sa lju-dima koje srećem, to im otvoreno kažem i mnogima je to čudno. Ali, to je razumno, to je dobra praksa i ne samo kad je koronavirus u pi-tanju.

Ne nailazimo često na vaše pominjanje književnih uzora. Bilo bi lepo da saznamo šta je

čitao Slobodan Tišma kao mali, a šta nakon toga?

Nikad nisam bio neki veliki či-talac. Patio sam od disleksije i to je bio veliki problem u detinjstvu i mladosti. Kao dečak voleo sam knjigu Pale sam na svijetu danskog pisca Jensa Sisgarda. To je neka vr-sta slikovnice. Govori se o nekom dečjem snu u kom se otkrivaju me-tafizički koreni samoće. Vrlo teško iskustvo, ali dragoceno. Kasnije je to bila knjiga Dečaci Pavlove ulice Ferenca Molnara. Imao sam snaž-nu identifikaciju, s obzirom da sam odrastao u ulici Pavla Papa u No-vom Sadu. Kad sam imao dvadese-tak godina, otkrio sam Remboova Sabrana dela, u prevodu Nikole Bertolina. Posebno me je drmnula Sezona u Paklu, ali i Malarmeova poezija. Kasnije je veliki šok bio Beket, njegov roman Moloa. Knjige od kojih se takođe nisam odvajao u mladosti su Od Bodlera do nadre-alizma švajcarskog profesora Mar-sela Remona i Antologija francuske poezije, u prevodu Boža Kukolja. Zatim, Niče i Strindberg, pa Hel-derlinova poezija, pesme koje je pisao kada je poludeo i koje je pot-pisivao: s poniznošću, Skardaneli. Ali, ne bi trebalo zaboraviti ni E. T. A. Hofmana i Hajnriha fon Klajsta, ili Žerara de Nervala. Slovenačka poezija je takođe jedan fantastičan svet, pesme Gregora Strniše i Da-neta Zajca. Jako sam voleo i hrvat-skog pesnika Dubravka Škurlu, a od naših pre svih Aleksandra Vuča, njegov Humor zaspalo.

Šta je za vas značio rok, a šta poezija ili likovna/konceptualna umetnost? Kako biste sebe identifikovali u sudaru ovog svetog umetničkog trojstva? Koje od njih najsnažnije osećate danas?

Nije to bio sudar, nego proži-manje, sve se dopunjavalo. Pisao sam tzv. konceptualnu poeziju, što je za većinu ovdašnjih pisaca non-sens. Kako poezija može da bude konceptualna? Takođe, rokenrol

Slobodan Tišma pesnik je začudne svakodnevice, čak i kada ne piše poe-ziju. Jedan je od autora neprevaziđene muzike

za novosadske novotalasne rok grupe Luna i La Strada, o kojima se i dan-danas govori sa strahopošto-vanjem. On je i dobitnik Ninove na-grade 2012. za Bernardijevu sobu (njegov poslednji roman Grozota ili... našao se takođe u najužem izboru za ovogodišnje Ninovo pri-znanje) i uopšte ličnost koja je po svedočenju mnogih na nevidljiv način neprestano pospešivala živ-ljenje umetnosti u Srpskoj Atini ili (Đ)Urvideku, kako sam naziva ovaj svoj grad. Ovih dana, kao i svi drugi umetnici i građani, i Slobo-dan Tišma nalazi se u neobičnim novim okolnostima naših života. Razgovarali smo – a o čemu dru-gom nego – o književnosti, muzici, filmovima...

Kako razmatrate ovu aktuelnu (samo)izolaciju – pada li ona teže nekim kategorijama ljudi? Šta je sa umetnicima, pretpostavljamo da su oni neprekidno u nekom stanju izolacije dok stvaraju, ili ipak ne?

Pa, sigurno je da su klaustrofobi, u koje i ja spadam, najugroženiji. Da, ali ta usamljenost umetnika koju pominjete, to je samo situacija dok sedite za kompjuterom, ili za orguljama recimo. Inače je umetnik u stalnom kontaktu, u komunikaciji i izvan svoga umetničkog rada, bar sam ja takva vrsta umetnika. Ja sam ekstrovert, tako da mi nedostaju kontakti, pre svega razgovori sa drugim ljudima. Naravno, tu je tele-fon ili skajp, ali to je naporno.

Opasnost koja se ovih dana nad sve nas nadvija uslovljava nove oblike ponašanja – sugeriše nam se da nije preporučljivo družiti se sa drugima, o rukovanju i poljupcima nema više ni govora, ljudi su upakovani u futrolu sačinjenu od maske, rukavica i svačega još. Kako nastaviti sa negovanjem ljudskosti u ovom upornom poricanju spontanog ljudskog ponašanja, što je pritom danas veoma opravdano naravno i štiti?

je pretpostavljao tekst koji je bio na višem umetničkom nivou, iako moram priznati da nisam tako mislio u vreme kad sam se bavio rokenrolom. Poezija je u svemu, ona je suština. Ona može da ide iz jednog medija u drugi, ali mora da bude prisutna. Ako je nema, sve je bezvredno. Poezija je ono što uvek tražim, u rokenrolu, u književno-sti, u umetničkoj muzici, svejedno. Naravno, kada kažem poezija, ne mislim na lirski diskurs, nego na neko dublje iskustvo koje je ova-ploćeno u tekstu.

Jeste li imali idole za kojima ste ludovali i ugledali se na njih? Kako se osećate pri pomisli da ste vi danas za nekoga idol? I da ste to već godinama za mnoge generacije?

Pa, ne! Mene je uvek privlači-la umetnost, samo delo. Persona umetnika je manje važna. Danas imamo situaciju da je umetnik kao nekakav lik mnogo bitniji i intere-santniji, nego njegovo delo, njegov rad, što je posledica medijske stvar-nosti u kojoj živimo, traži se spek-takl, skandal. Na sve strane vidimo idolatriju, bilo da je u pitanju poli-tika, sport ili umetnost. Iako, umet-nici su već prilično zaostali, najveću pažnju privlače političari i sportisti. Ne, ja nisam nikakav idol, ja sam skromno slavan, polupoznat, inte-lektualno i moralno inferiorna oso-ba. Imam nekakvu publiku koja se zaklinje na moju muziku i na moje knjige, ali ti ljudi su slični meni, mi smo kao nekakvo bratstvo i ja nisam ni u kom smislu iznad njih. Verujem da je svako od tih ljudi mo-gao da komponuje sličnu muziku ili da napiše slične knjige, samo da se odlučio da pokuša.

Koje biste filmove ponovo želeli da vidite, baš u ovaj čas? I zašto? Da li biste voleli da ste igrali u nekom filmu? Ko bi bio taj reditelj?

Možda nešto od francuskog no-vog talasa, na primer, Prošle godine

Na sve strane vidimo idolatrijuOn je gradski mistik, revolucionar reči i nadahnjivač sveta snova koji prebiva u svakom od nas, a neizmerno je ugrožen u gruboj i pokvarenoj sadašnjici. Takođe je i idol koji prezire idolatriju, kao i umetnik života koji sa iskreno začuđenom skromnošću govori o ma čemu što je stvorio. Da li je reč o šamanu ili virtuoznom maestru koji vešto upreda zvuke, slike i pripovedanje u svoje stvaranje? U ovo usamljeničko vreme vredi rasvetliti takvu dilemuRazgovarali: Zorica Kojić i Dragan Ambrozić

Poezija je u svemu, ona

je suština. Ona može da ide iz jednog

medija u drugi, ali mora da bude

prisutna. Ako je nema, sve

je bezvredno

FOTO

: STA

NIS

LAV

MIL

OJK

OV

IĆ


Kultura > Intervju: Slobodan Tišma

pevanjima, kako ono beše: „Nezavisnost... ili neka me pretvore u nilskog konja!“ Ima li nekog da to danas uzvikne?

Ne sećam se te rečenice, davno sam čitao tu knjigu. Ali, kako ovo shvatiti? Lotreamonova logika je često neuhvatljiva, zato su se na-drealisti zaklinjali na Maldororo-va pevanja. Sloboda je suština, ne postoji ništa što bi moglo da nas

pokori, ni po koju cenu, a nema poezije bez slobode, bez hule. Da li bi neko ko me poznaje kao živog stvora mogao da poveruje da sam ja napisao Grozotu ili...? Ja koji se užasavam nasilja ipak sam se pi-šući uživljavao u neke scene teš-ko prihvatljive i teško razumljive normalnom čoveku. Književnost se toliko ispisala da je zalaženje u područje patologije neizbežno. No, da li to znači, pisati po svaku cenu. Izgleda da je tako.

Šta slušate ovih dana kod kuće: nešto novo, nešto staro, nešto pozajmljeno i(li) nešto plavo?

Iako nisam religiozan, bar ne u nekom konfesionalnom smislu, slušam sakralnu muziku, Orlan-da di Lasa i njegove Pokajničke psalme, zatim Palestrinine mote-te, očarava me i smiruje brujanje ljudskih glasova koji su u suštini veoma apstraktni, kao brujanje univerzuma. Takođe slušam Mise-rere Arva Parta. To miserere nobis odjekuje čovečanstvom i to nas ujedinjuje u ovom teškom času. Možda ćemo se, kad ovo sve prođe, više voleti i razumeti. Ipak, cena sazrevanja je veoma, veoma sku-pa. Da li se čovek može popraviti, postati bolji, moralniji?

Kako vam se čini projekat Novosadski omnibus i predstava Pojačalo i gitara po vašoj priči, u režiji Ivane Janošev?

Na žalost, nisam gledao tu pred-stavu. Teško podnosim gužvu, u pozorište idem veoma retko. Ali, čuo sam od nekih ljudi pohvalne reči o samoj predstavi. Inače, Ivan Velisavljević je pre nekoliko godina napisao scenario za niskobudžetni film po istoj toj priči.

Da li je konačno došlo vreme za pisanje poezije, koja će svojom krhkošću i lepotom možda i stvarno spasiti svet? Planirate li da napišete bar jednu takvu pesmu ovih dana?

Pa, ne znam. Pokušavao sam da pišem nešto ovih dana, ali ne ide, nisam ja Šekspir Ili Bokačo. Ali evo, odgovorio sam na pitanja za intervju, iako sam prvo rekao da ne znam da li sam u stanju, i od-mah se bolje osećam.

u Marijenbadu Alena Renea, ili Noć kod gospođice Mod Erika Romera. To su filmovi atmosfere, štimunga, filmovi u kojima se ne događa bog zna šta, a to je upravo ono što nam je potrebno ovog trenutka. Ne bih voleo da igram u nekom filmu, ni-sam ja glumac. Sećam se da me je Želimir Žilnik jednom davno hteo da angažuje u nekom svom filmu, ne sećam se kako se film zvao. Tre-balo je da igram ulogu hipika koji dolazi čak iz Argentine na sahranu svoga oca. Ali, ja sam ponudu od-bio sa indignacijom.

Grozota ili... – šta? Kako dovršiti ovu dilemu iz naslova vašeg poslednjeg romana?

Roman je trebalo da se zove Gro-zota ili strip, ali sam se bojao da se to ne bi svidelo Želimiru Žilniku, s obzirom da se jedan njegov film upravo zove Sloboda ili strip. Inače, strip je kao vrsta umetnosti apso-lutno relevantan kad je ovaj roman u pitanju. Imamo lik strip crtača, zatim, sam literarni postupak, da-kle, tekst je blizak stripu, slike su date u niskoj rezoluciji, što je čest slučaj u stripu. U pitanju je nisko-mimetska proza koja podrazume-va brzu naraciju. Ja ne volim gnja-važu u smislu detaljnog opisivanja, više sam sklon pripovedanju, kao u bajci.

Imamo snažno osećanje srodnosti između naziva ovog romana i jedne Lotreamonove rečenice u Maldororovim

Knjige na poklonprivremenim bolnicamaČlanovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) doneli su odluku da poklone više od hiljadu knjiga za formiranje biblioteke u privremenoj bolnici na Beogradskom sajmu. Izdavači Akademska knjiga, Arhipelag, Clio, Odiseja, Evoluta, Fedon, Geopoetika, Gradac, Heliks, Jasen, Karpos, Paideia, Rende, Zlatno runo, Štrik i drugi odlučili su da budu uz svoje čitaoce kada su im najpotrebniji. Pored sajma u Beogradu članovi udruženja doniraće i privremenim bolnicama u drugim gradovima. U skladu s organizacionim uslovima i potrebama UPIS će biblioteku dopunjavati.Pandemija koronavirusa pogodila je čitav svet. Sa žaljenjem pratimo vesti o broju obolelih i o broju preminulih zbog ove pošasti. Istinski smo uvereni da jedino velika odgovornost svakog od nas može učiniti da se sačuva zdravlje što je moguće većeg broja ljudi, da se već oboleli izleče i da se pandemija savlada. Ako je pandemija prevazišla sve granice u ujedinila ljude u strahu i zabrinutosti, verujemo da solidarnost i rešenje za nastale probleme moraju biti zajednički. Knjiga nas ne može odbraniti, ali može ublažiti udar na humane uslove života. Kao i uvek, UPIS će učiniti sve da doprinese unapređenju uslova boravka pacijentima u privremenim bolnicama i podrži one kojima su podrška i ohrabrenje danas najpotrebniji u Srbiji.

SLOBODAN TIŠMA: Nisam nikakav idol, ja sam skromno slavan, polupoznat, intelektualno i moralno inferiorna osoba


Kultura > Intervju: Slobodan Tišma

Policijski čas, (lock down, Ausgan-gssperre), kao rigo-rozniji vid karantina (3. knj. Mojsijeva, lev.

12, 1-8), prisilna je, ultima ratio prilika za refleksiju paradoksa slobode i najezde nevidljivog, letalnog neprijatelja. Tako se svi manje ili više razvijamo u oktro-isane sociofobičare, koji spasenje traže u izolaciji ili u cinizmu, što ispada isto: na kraju vreba smrt! Ali gde zataji medicina i vera, po-maže nagon za životom iz duha pripovedanja. Sledi šest egzem-plarnih literarnih modela za ja-čanje mentalne imunosti iz duha pripovedanja.

U BEKSTVU OD “CRNE SMR-TI”: Razum i razonoda ili poe-zija kao praktična filozofija – to je lekcija koju Đovani Bokačo (1313-1375) nudi čitaocu u svom Dekameronu (Desetodnevu). Ova brigada od desetoro toskanskih devojaka i mladića pripoveda uzajamno priče koje nadgrađuju u moralnom i estetskom smislu. Literarno sredstvo je novellare za jačanje mentalnog sistema imu-nosti i pojačava snagu otpornosti i vitalni fitness grupe. Bokačo posredstvom književnosti saopštava: La vita è bella / Život je lep! Ko dakle ne želi da ga vi-rus baca u očaj, taj treba da se lati Bokačovog Dekamerona.

Godina 1348, sedam mladih žena i tri mlada muškarca on-dašnje firentinske jeunesse dorée – Bokačovi protagonisti zacelo su idealizovani predstavnici fi-rentinskog patricijata – koja je u bekstvu od pošasti kuge, odno-sno crne smrti koja hara u njiho-vom gradu, nalaze se u jednoj se-

oskoj vili (locus amoenus) pokraj Firence. Da bi im vreme prošlo, njih desetoro među sobom pri-povedaju deset pripovesti na dan. Ali ovo nije bekstvo iz sveta, nikakav jevtini eskapizam, već sušta suprotnost. Zadatak pripo-vedača je da zabavlja i zadobije simpatiju čitalaca zabavljanjem kroz velamentum fabulosum, od-nosno fikcionalnu formu koja je

nerazdvojiva od njene poetološke i, dodali bismo, soteriološke (spa-sonosne/ izbaviteljske) funkcije. Priča postaje spasonosna snaga koja pobeđuje smrt. Nakon deset dana, po deset pripovesti biće ispleten venac od 100 novela. Ali kakvih novela! Oporih, tragičnih, komičnih, vulgarnih, erotskih pripovesti, koje će postati formal-ni žanrovski model generacijama novelista, između ostalih, Čose-ru, Margareti iz Navare, Rableu, Servantesu, Šekspiru, Lesingu, Geteu.

Bokačov uvod u Dekameron valja razumeti kao captatio be-nevolentiae upućen prvenstveno ženskoj publici za lektiru opsež-nog dela – apoteozu filozofskom umeću življenja. Reč Dekameron, izvedena iz grčkog, znači deset dana. Danteova Božanstvena ko-medija / La Divina Commedia jed-nako je sastavljena iz 100 pesa-ma, kao što je Dekameron venac od 100 novela. Ova strukturalna analogija nije slučajna. Dante je uzor i u formi, te je zbirka novela napisana u stihovima, u tercina-ma. Celokupno rimsko i italijan-sko pesništvo, a napose Dekame-ron odiše temom plotske ljubavi i telesne požude, ali i suptilnom temom ljubavi u psihološkom i socijalnom aspektu.

KARAVAN MAŠTE: Ovakva kompleksna tema iziskuje i čitav spektar formi, motiva i figura. Tako su u Dekameronu na delu snovi i vizije, alegorije – ljubavni vrt; personifikacije – vrline kao zavodljive Nimfe, ljubav i askeza kao boginje, precizne parafraze grčko-rimske mitologije, pastir-ska idila i arkadija, pripovesti o junacima iz legendama prožetog

Jačanje sistema mentalne imunosti iz duha pripovedanja

Đovani Bokačo, Danijel Defo, Meri Šeli, Tomas Man, Žan-Pol Sartr i Alber Kami pomažu tamo gde medicina i vera zatajePiše: Zoran Andrić

Naslovna strana izdanja “Dekameron”iz 1587.

FOTO

: WIK

IPED

IA

61

Kultura > Šest etida u znaku kuge, kolere i korone (1)

macije crpe iz javnih statistika i medicinskih biltena (The Journal must be able to pass as genuine, even to those who could remem-ber those events). Tako je ovaj izveštaj dugo smatran faktičnim svedočenjem očevica, što autor još u predgovoru negira.

je londonski trgovac. Ovaj se od-lučuje da, i mimo opasnosti, osta-ne u Londonu. “On priprema zali-he poput hrčka. Zabarikadiran je u svojoj kući, da bi izbegao infek-ciju. Ali ga znatiželjnost ipak goni izvan kuće. Usuđuje se da izađe na prazne ulice Londona i hvali gradsku upravu”. Histeričnim gla-sinama u zoni opasnosti ovaj pri-povedač u ja-formi suprotstavlja realna zapažanja i iskustva.

NERV VREMENA: Što se tiče literarne obrade motiva kolere mogu se ustanoviti različite au-torove intencije – kao naučno, perenetično ili literarno intere-sovanje. Naučno interesovanje prevashodno se može konsta-tovati u medicinskoj literaturi, koja je podređena objektivnim kriterijumima opisa bolesti da bi čitaocima u formi dijagnoze ili terapije bila od koristi. Pare-netični interes (od paraínesis: preporuka / savet / opomena) ima apelativni karakter, kao na primer u Starom Zavetu, u kome je kolera kazna Božija za ljudske prestupe. Čitalac kroz opomi-njući karakter takvih dela treba da se osposobi da razmisli nad onim što je čuo i da to primeni. Najčešća je, međutim, kolera li-terarna kao multifunkcionalno sredstvo na delu. Ona nudi na-pete mogućnosti pripovedanja time što predstavlja ekstremne egzistencijalne situacije. U nji-ma se mogu razviti posebne ka-rakterne sposobnosti i deficiti pogođenih lica, pozivajući čita-lačku publiku na identifikaciju sa figurama u njihovoj najvećoj emocionalnoj borbi za sopstve-no preživljavanje. Jasno je da autor mora vladati tehnikama stereotipizacije i fikcionalizacije.

Ovim Dnevnikom Defo je po-godio nerv vremena. Da bi svoju pripovedačku uverljivost poten-cirao on se orijentiše na liniji istorijskih fakata i svoje infor-

nal of the plague year objavljena je 1722, kao fiktivni izveštaj. U njoj je reč o događajima za vreme velike epidemije kolere u Londo-nu 1665. To je bilo četvrto njeno pojavljivanje u gradu na Temzi tokom 17 veka. Reč je o najpo-gubnijoj epidemiji od sredine 14. veka, kada je zaraza, odno-sno crna smrt, stigla na britansko ostrvo.

London je ličio na veštičji lonac. Nadrilekari i secikese koristili su pogodan čas preobražavajući pu-ritansku moralnu krutost ljudi u nuždi na svoju korist. Histerično praznoverje, pustošna besposle-nost, laž i obmane bili su prateće pojave masovnog umiranja više od 100.000 ljudi.

Danijel Defo oprobavao se u svojim žurnalističkim radovima i tehnikama reportaže – roman Robinson Kruso napisao je tom tehnikom, ali je realistička pred-stava jednog fiktivnog događaja bila njegova jača strana. Tu se pripoveda u smislu puritanske samokontrole gde se autor re-flektuje kao delatni heroj, te je Defou pošlo za rukom, ne samo u avanturističkom romanu, već

pre svega u njegovom izveštaju o godini kolere u Londonu, da kod svoje publike izazove najveću uverljivost, izgrađenu na akribič-nim istraživanjima, pisanim izvo-rima i svedočenju očevidaca, koje je virtuozno spleo u narativnu celinu i ukrasio ličnim iskustvom. Knjiga je dugo važila za autentič-ni izveštaj.

Defoov izveštaj ide u velike na-racije o koleri u svetskoj književ-nosti. Reč je o klasiku literature o epidemiji, veli jedna austrijska književna kritičarka. Izveštaji njegovog strica bili su podloga Defoovih modernih reportaža. Njemu je za vreme te epidemije bilo tek pet godina – knjiga je, naime, objavljena 1722, dugo nakon izbijanja infekcije kolere. Autorov prosede je moderan. On se služi dokumentima i statisti-kama. Zaraza nije samo bič Božiji, već jedna katastrofa, kojoj treba racionalno prilaziti. Ovde je reč o fiktivnom dokumentarnom izve-štaju, koji se čita kao da je Defo bio lični svedok. Događaji su rea-listično i živo ispričani.

Ali tekst je ujedno i roman. Defo se služi protagonistom koji

Trojanskog rata ili popularni ep u stihovima. Ima u ovoj zbirci no-vela i Ovidijeve tehnike komuni-kacije između ljubavnika sa jedne strane i čitalaca, odnosno sluša-laca sa druge strane. Inspiraciju za odgovor na pitanje kako ljudi izlaze na kraj sa svojim strastima, Bokačo je našao u Aristotelovoj etici i Ciceronovim spisima.

De Sanktis je Dekameron na-zvao “Karavanom mašte u kome su ljudi oslobođeni svih veza pred smrću”. Jakob Burkhart pripisuje Bokaču u zaslugu što je rastrgao srednjevekovni veo simbolizma i moralizma sa poezije, uvrstivši ga time u moderne pesnike. U 19. veku Bokačo je važio za površnog i zabavnog pesnika, te je apostro-firan sa Giovanni tranquillitatis. De Sanktis ga je video u prela-znom vremenu koje on zove mon-do mutato, dok je za mnoge druge on još važio za srednjevekovnog, Boccaccio mediavale.

De Sanktis je u Bokaču video izraz žovijalne, spekulativne igre literarne fikcije, lišene svake mo-ralne supstancijalnosti kao ek-sces profano-vulgarne fantazije. Bokačo je tvorac novog univer-zuma izvan katastrofe crne smrti. Na novom, narodnom stilu postu-lirao je i procepio novi žanr. Erih Auerbah lapidarno ga smatra pesnikom ovostranog sveta. Utvr-đeno je da kod Bokača vlada na-čelo coincidentia oppositorum – u dijalektici između vrline i greha, između dignitas et excellencia ho-minis i miseria hominis – kao an-tropološki aspekt u florilegijumu novela.

U Dekameronu je reč o ustanku i trijumfu razuma i duha novo-vekovnog čoveka protiv aske-tizma srednjeg veka, odnosno predreformatorski protest pro-tiv misticizma klera. Ovo delo je ujedno i himna poeziji kao razo-nodi i praktičnoj filozofiji u vre-me crne smrti, te ima i za nas, u vreme pandemije koronavirusa, egzemplarni katartični efekat i čini neku vrstu Magna Charta du-bokog ljudskog samoohrabrenja.

DNEVNIK KOLERE U LON-DONU: Knjiga Danijela Defoa Dnevnik godine kolere / A jour-

Banket u borovoj šumi (1482/3), treća slika Sandra Botičelija iz serijala “Nastagio degli Onesti” inspirisanog “Dekameronom”

Naslovna strana originalnog, prvog izdanja “Dnevnika godine kolere” (izdavač E. Nutt) iz 1722.

FOTO

: WIK

IPED

IA

Bečki muzej koroneIzbijanje koronavirusa i preduzete mere radikalno menjaju ži-

vot u Beču. Kako će se sledećih godina, decenija i vekova gleda-ti na ovaj period? Kako će buduće generacije znati šta je kriza u vreme korone značila za Beč? Za to vreme koje dolazi Bečki muzej već sada sakuplja predmete koji danas čine svakodnevicu Bečli-ja. Predstavnici muzeja zamolili su sugrađane da šalju fotografije stvari koje prate njihovu novu privatnu ili poslovnu svakodnevicu. Izbor predloženih predmeta će u sledećem koraku biti uvršten u zbirku Grada Beča. Bečki muzej je centralni trezor predmeta i zna-nja u gradu. “Pomozite nam da sada i ovde sakupimo istoriju Beča! Iz svih oblasti i na svim jezicima!” Poželjno je posredstvom e-maila poslati slike predmeta koje dokumentuju svakodnevicu u vreme korone – cedulja za komšijsku pomoć u hodniku zgrade, maska kupljena preko interneta, dnevnik u vreme korone... Digitalni for-mati dolaze i prolaze – predmeti ostaju. Uz ispričanu kratku priču, slike se šalju na [email protected]. EuroComm

62 02/04/2020. NOVI MAGAZIN BROJ 466 63

Kultura > Šest etida u znaku kuge, kolere i korone (1)

Priredio: Mijat Lakićević

Negde u maju 2002. Vlastimir Dedović, tada stečajni uprav-nik Industrije motora Rako-vica, dobio je

pismo. Sa neobične adrese. Od jednog profesionalnog ribara iz Normandije, koji, ukratko prepričano, kaže kako već 30 godina danonoćno plovi svojim ribarskim brodom i kako ga je motor (niko ne zna marku, prilaže sliku) uvek besprekorno služio, ali je u poslednje vreme počeo malo da dimi, pa “ako je vaša fabrika proizvođač tog motora, molim vas da mi pošaljete rezervne delove za generalnu, za svaki slu-čaj, ne pitam šta košta”. Dedović vidi IMR-ov znak, spakuje komplet delova i sa pozdravom i čestitkom pošalje u Normandiju – besplatno. Jer nema ve-ćeg komplimenta, ni bolje reklame za proizvođača, od zadovoljnog i odanog korisnika.

Ova anegdota zaslužuje da priču ču-jemo od početka. A početak nas vraća

u 1927, kada je u Beogradu osnovana Industrija aeroplanskih motora. (To jest, ako je nekome reč “aeroplan” ne-poznata – Industrija avionskih moto-ra.)

Polovinu od 15 miliona dinara osni-vačkog kapitala uložila je grupa doma-ćih kapitalista. Među njima je glavni (i direktor fabrike) bio Dimitrije Konjo-vić, oficir i biznismen. Konjović je inače tokom Prvog svetskog rata bio oficir u mornarici austrougarske vojske koji je posle 1918. prešao u vojsku novostvo-rene Kraljevine Srba, Hrvata i Slove-naca (buduće Jugoslavije). Konjović je bio osnivač nekoliko godina ranije ute-meljene fabrike aviona Ikarus. Među osnivačima bio je i Slobodan Dobro-savljević, francuski đak, tada tehnički direktor, kasnije profesor Mašinskog fakulteta, počasni doktor nauka BU, akademik SANU. Dobrosavljević je bio i profesor gore pomenutom Dedoviću. Među osnivačima su bili i braća Dun-đerski, najveći vojvođanski velepo-sednici i industrijalci. Dunđerski su (između ostalog verovatno) kao svoj ulog dali zemlju u Rakovici (tada u ne-posrednoj blizini Beograda, danas be-

ogradskoj opštini) koju su prethodno otkupili od kralja Aleksandra. Glavna fabrička zgrada predstavlja fantasti-čan primer industrijske arhitekture koja je srećom sačuvana do danas.

Drugu polovinu osnivačkog kapita-la uložila je francuska firma “Gnome et Rhone” u vidu licence za zvezdasti sedmocilindrični avionski motor tipa “Jupiter”.

Osnivanje fabrike avionskih moto-ra bio je logičan potez pošto je tada u Beogradu i okolini bilo nekoliko pre-duzeća avionske industrije. Pored po-menutog Ikarusa, još i “Rogožarski”, “Zmaj” i “Utva” koji su takođe proizvo-dili avione, kao i “Teleoptik”, “Mikron” i Nestor”.

Prve godine su u fabrici sklapali motore od uvezenih delova, ali su već posle dve godine, 1929, potpuno osvo-jili proizvodnju i imali svoju seriju na izvanrednom tehničkom nivou. Štavi-še, domaći inženjeri radili su na una-pređenju tih motora i u tome postigli

takav rezultat da su usavršeni motor prodali Gnom-Ronu kao “kontralicen-cu”. Tako su ovi motori ugrađivani ne samo u domaće avione marke “brege” i “potez”, nego i francuske lake bom-bardere “dornie” i “blenhajm”.

Kada je, međutim, posle svetske ekonomske krize avionska industri-ja zapala u probleme, da bi sprečila bankrot, država u novembru 1936. otkupljuje fabriku, preorijentiše pro-izvodnju i menja ime fabrike u Indu-strija motora Rakovica. Od češke firme “Praga” kupuje licencu za proizvodnju kamiona nosivosti dve i po tone. Prva serija ovih vozila izbačena je 1938. Kupovinom licence napravljen je novi tehnološki prodor, a fabrika je izgradi-la sopstvenu livnicu za potrebe svoje proizvodnje.

Tokom rata Nemci su u ovoj fabrici održali proizvodnju motorskih delova, zbog čega je verovatno fabrika pošte-đena od razaranja.

Posle rata obnovljena je proizvod-nja teretnih vozila, a osvajani su i novi proizvodi. Pojedini proizvodni pro-grami su ubrzo planski premešteni u druge fabrike. Remont i proizvodnja avionskih motora izmešteni su u no-voosnovanu fabriku “21. maj”, takođe u Rakovici. Osvojena proizvodnja gu-seničnog traktora “Ansaldo” preneta je u Fabriku građevinskih mašina “14. Oktobar” u Kruševcu. Proizvodnja ka-miona, sa svom dokumentacijom, ala-tima, linijom za montažu i tehničkim osobljem izmeštena je u Sloveniju, u Tvornicu automobila Maribor (TAM), pod imenom “Pionir”. U IMR-u su osta-li samo fabrika benzinskih motora “Praga”, stručnost i entuzijazam. U pe-riodu neposredno posle rata obavljani su remonti motora i vozila, razvijeno je novo lako teretno vozilo, koje nije ušlo u proizvodnju, i prvi domaći traktor – “Zadrugar”, sa kamionskim benzin-skim motorom.

POČETAK USPONA: U posleratnom razvoju IMR-a presudan period bio

je 1954-56. Jugoslaviji je nedostajalo vozila i mehanizacije svih vrsta, pa je država raspisala međunarodni tender za kupovinu licenci za traktore, moto-re, teretna, putnička i dostavna vozila. Obavljena su velika eksploataciona ispitivanja, a kada je reč o traktorima kao najbolji se pokazao Ferguson. Ali on je imao jednu manu – nepouzdan motor. Traktor jednog drugog proi-zvođača bio je znatno lošiji, ali je imao odličan motor firme Perkins. I stručna državna komisija je onda od Engleza tražila da se omogući otkup licenci za Fergusonov traktor i Perkinsov dizel-motor. To je bilo sasvim neuobičajeno, ali su Englezi pristali. Posle su to tražili i drugi kupci, tako da je na kraju Fergu-sonova fabrika motora nekoliko godi-na kasnije ugašena.

Traktor po licenci Ferguson počeo je da proizvodi IMT, dok je IMR osvo-jio proizvodnju dizel-motora Perkins. Najpre od 33 konjske snage, ali ubrzo i snažnijih, od 60 i 90 KS. Bilo je prirod-no da se u IMR-u pomenuti sopstveni traktor “Zadrugar”, opremi jačim i ekonomičnijim Perkinsovim dizelom. Varijanta dizel “Zadrugara” je naprav-

ljena, ali sam traktor nije imao zado-voljavajuće karakteristike, pa je IMR otkupio baznu licencu za savremeni traktor od 60 KS od italijanske firme Landini. Tako je u fabrici počela proi-zvodnja traktora “Rakovica 60” koji joj je doneo punu afirmaciju ne samo u Jugoslaviji, nego i izvan njenih granica. Ovaj traktor je godinama pobeđivao na svim domaćim takmičenjima orača, izvožen je u veliki broj zemalja, a kao vrhunac – licenca je ustupljena Egiptu, gde je od IMR-ovih delova sastavljeno i prodato oko 120.000 komada. Zahva-ljujući toj saradnji “Rakovica” je posta-la nacionalni traktor u Egiptu, što je ostala čak do današnjih dana.

Drugi tehnološki skok IMR-u doneo je “Zeleni plan” osamdesetih godina, kada su zbog planiranog povećanja poljoprivredne proizvodnje moder-nizovane proizvodne linije i povećan njihov kapacitet. Proširen je licencni ugovor i kooperacija sa Perkinsom.

“P” familija motora je sopstvenim razvojem evoluirala u familiju “M”. Za-hvaljujući postignutom kvalitetu, IMR je stekao ugled i stalno jačao saradnju sa Perkinsom.

Industrija motora Rakovica: Od pašnjaka do giganta. I nazad

Traktor „landini 50/l“ ušao je u proizvodni program Industrije motora 1960.

Montirani kamioni „praga“ ispred aneksa hale za proizvodnju kamiona

u IMR-u


PR

ILO

G: I

ST

OR

IJA

IND

US

TR

IJE

PR

ILO

G: I

ST

OR

IJA

IND

US

TR

IJE

64 65

Perkins je bio poznat po visokom ni-vou standardizacije. IMR je primenio sve Perkinsove standarde. Štaviše, na osnovu tih standarda razvio je sop-stveni sistem koji je bio verifikovan i prepoznat u državnim razmerama kao “Standardi Industrije motora” (SIM). Često su oni prethodili ili bili značajno oštriji od JUS-a (Jugoslovenski stan-dard).

Od Perkinsa je potom preuzeta i osvojena i licenca za motore “S” famili-je, do 135 konjskih snaga. Tako je IMR u svom programu imao motore od 20 do 135 konjskih snaga za traktore, kombajne, guseničare, građevinske mašine, dizalice, pumpe, generatore, viljuškare i glavne i pomoćne brodske pogone.

Ilustracije radi, svi mali TAM-ovi kamioni (“Tamići”) imali su IMR-ov motor, svi Zmajevi kombajni, mašine iz “14. Oktobra” (Kruševac) i fabrike “Radoje Dakić” (Podgorica, Crna Gora) takođe. U zenitu proizvodnje, sredi-nom devedesetih (prošlog veka) IMR je godišnje proizvodio blizu 60.000 ra-znih motora. Tada je dostignut i mak-simalan broj zaposlenih od oko 5.800 radnika.

Na osnovu ugovora o kooperaciji IMR je proizvodio delove za Perkin-sove motore. Štaviše, u periodu velike tražnje motori proizvedeni u Rakovi-ci nosili su oznake Perkinsa, koji ih je prodavao pod svojim imenom, kao da su proizvedeni u Engleskoj. Recimo, osamdesetih godina 8.000 šestocilin-dričnih Perkins motora proizvedenih u IMR-u direktno je iz Rakovice ispo-ručeno Volvou, u Perkinsovom aran-žmanu.

Početkom osamdesetih raspisan je veliki međunarodni tender za brodske

čamce za spasavanje. Na tenderu je pobedilo brodogradilište iz Vela Luke (Hrvatska) sa čamcem koji je bio opre-mljen IMR-ovim motorom. Taj motor imao je Lojdov sertifikat, što znači da je Lojdov inspektor nadgledao i žigom overavao proizvodnju svih delova i motora u celini. Jedan od tih motora bio je ugrađen u onaj ribarski brodić i pune tri decenije, bez prekida, koristio ga je na početku pomenuti francuski ribar.

Novi tehnološki skok za IMR pred-stavljala je saradnja se velikom nemač-kom korporacijom ZF-ZP. Na osnovu ugovora o kooperaciji od ZF-a je pre-uzeta kompletna tehnologija i oprema za proizvodnju zupčanika. Radnici su prošli obuku u Nemačkoj. Krajem osamdesetih IMR je ZP-u isporučivao 30-40 tona zupčanika mesečno. Prav-ljeni su delovi transmisije, zupčanici, vratila, a za uzvrat ZP je isporučivao IMR-u kompletne transmisije za velike traktore, jer je IMR osvojio i započeo proizvodnju traktora od 120 KS po sopstvenom projektu.

IMR je svoje motore izvozio u Indiju, Poljsku, Grčku, Egipat, Mađarsku, En-glesku, Rumuniju, Bugarsku, Indone-ziju, Liban, Tunis, Alžir, Pakistan, Špa-niju, Tajland, Paragvaj, Urugvaj, Čile, Jamajku...

Uspesi na međunarodnom i doma-ćem planu ohrabrili su rukovodstvo i inženjere IMR-a da početkom osam-desetih započnu razvoj sopstvenog brzohodog dizel-motora za vozilske primene. To je bio motor od 2,5 l radne zapremine, sa 4.200 obrtaja u minutu i snagom u opsegu od 76 do 120 KS, što je tada bio svetski tehnološki vrh. Istovremeno, takav motor, sa gotovo identičnim performansama razvijan je i u drugim ozbiljnim evropskim fabrikama... Naime, u svetu su se već proizvodili “brzohodi” vozilski dizel-

motori sa 3.400-3.600 obrtaja, a radilo se na novoj generaciji od 4.000-4.200 obrtaja. Folksvagen, Iveko, Pežo, Mer-cedes, svi su u istom periodu, počet-kom devedesetih na tržište izbacili motore gotovo identičnih performan-si. Plasman za taj motor je trebalo da bude osiguran u okviru nove familije lakih teretnih i dostavnih vozila koja je bila zamišljena na jugoslovenskom ni-vou, u saradnji između Zastave, TAM-a i IMR-a. Zadatak IMR je bio da razvije i obezbedi proizvodnju motora, menja-ča i kompletne šasije, a Zastava i TAM su trebali da razviju svoje verzije karo-serija. Na projektu se radilo nekoliko godina, IMR je svoje obaveze ispunio, ali su ostali imali druge interese. Stvar se završila tako što je Zastava kupila italijansku licencu Iveco, a TAM je ku-pio nemačku licencu Dojc (Deuz). Tako su ove dve kompanije otpočele svaka svoju licencnu proizvodnju iste klase proizvoda, sa uvoznim komponenta-ma, dok je IMR (opet) ostao bez final-nog proizvoda.

Sredinom 1982. IMR je započeo razvoj lakog terenskog vozila visokih performansi, prema projektnom za-datku JNA. Projektovane su, izvedene i po surovim vojnim standardima ispi-tane tri generacije prototipova i nulta serija, a vozilo je dobilo laskave ocene i u međunarodnim razmerama. Godi-ne 1992. doneta je zvanična odluka o usvajanju vozila IMR-TARA u opremu JNA. Izbio je rat, Jugoslavija se raspala, počele su sankcije i planovi o serijskoj proizvodnji nisu ostvareni.

Rat 1991. i sankcije 1992. su proi-zvodnju IMR-a sveli na manje od pet odsto od prethodne: 1989. je proizve-deno blizu 60.000 motora i 8.500 trak-

tora, a 1991. –1.400 motora i stotinak traktora. A broj radnika je ostao isti.

Ogroman pad proizvodnje, veliki broj zaposlenih, socijalna politika dr-žave, prekid lanaca dobavljača i kupa-ca i gubitak tržišta odveli su fabriku u velike dugove. Jedna od “najtehno-loškijih” fabrika u zemlji 1999. bila je pred gašenjem.

Prve nedelje bombardovanja nad IMR-om je otvoren stečaj. Vlastimir Dedović tvrdi – iz neobjašnjivih razlo-ga. Jer, isto toliko, pa čak i više je bilo razloga da se i u svakoj drugoj fabrici u Srbiji otvori stečaj. Što se nije desilo.

NOVI ŽIVOT: Ipak, krajem 2001, za vreme vlade Zorana Đinđića, u IMR-u je postavljena stručna ekipa, sa već po-menutim dr Vlastimirom Dedovićem – profesorom Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu – koja je poče-la da oporavlja fabriku i bila na dobrom putu da je potpuno podigne na noge. Međutim, posle atentata koji je ugasio život srpskog premijera, Dedović je smenjen. Petnaestak godina kasnije, nakon niza neuspeha i novog stečaja, Industrija motora Rakovica definitivno je ugašena i prodata kao imovina.

Sredinom novembra 2001. IMR je na platnom spisku imao 2.750 radnika, na računu gotovo ništa, dugove, prazna skladišta i zanemarljivu nedovršenu

pro-

izvodnju. Platni fond je bio oko 12 mi-liona dinara, a plate nisu isplaćene šest meseci.

Ko je u toj situaciji mogao da se pri-hvati upravljanja fabrikom – sigurno se pita čitalac. To jest – to znamo. Pitanje je – kako i zašto?

“Do toga je došlo na jedan vrlo aneg-dotski način”, kaže Dedović, pa objaš-njava. “Ja sam se svih tih godina, od de-vedesetih nadalje uprkos sankcijama i svemu borio za projekat terenskog vozila TARA, kao i za opšti pristup re-industrijalizaciji zemlje. Radio sam na tome i u stručnim i u javnim krugovi-ma, objavljivao članke, govorio na sku-povima i okruglim stolovima. I neko je to valjda čuo ili pročitao, pa su me 2001. potpuno neočekivano pozvali iz kabineta predsednika Vlade Republike Srbije.”

Kada je tog jutra dobio poziv na mo-bilni telefon Dedović je bio u servisu za pranje automobila blizu Fakulte-ta. Kada je sa druge strane “žice” čuo “ovde Vlada Republike Srbije” pomislio je da se sa njim šale kolege sa posla (što je inače bio čest slučaj) pa je rekao “do-bro, stižem za pet minuta” i prekinuo vezu. Ubrzo međutim ponovo zazvo-ni telefon i sa druge strane se začuje glas: “Ovde Nenad Milić, šef kabineta Predsednika Vlade, molim vas da ne prekidate vezu.” Onda je Milić pitao De-dovića može li hitno da dođe u Vladu na razgovor. Dedoviću je trebalo malo vremena da ode kući “da se obuče pri-stojno” tako da je sastanak zakazan za podne.

U sali je bilo dvadesetak osoba: šef kabineta, savetnici, pomoćnici mini-stara, važni ljudi iz administracije. Situ-acija u IMR-u bila je dramatična, proi-zvodnja već mesecima obustavljena,

Prva serija avionskih motora koji su montirani u fabrici u prvoj etapi rada

Avionski motori od 900 KS proizvedeni u Industriji motora posle rekonstrukcije 1937. Detalj sa montaže kamiona „praga“

Traktori „ansaldo“ montirani su u Industriji motora do 1955.


PR

ILO

G: I

ST

OR

IJA

IND

US

TR

IJE

PR

ILO

G: I

ST

OR

IJA

IND

US

TR

IJE

66 67

svoj tadašnji kreditni kapacitet. “Inače glavna deviza našeg poslova-

nja je bila – povratak poverenja. I kam-panju sam na televiziji vodio. Popravio sam radio stanicu u fabrici i pozvao čo-veka iz penzije da dođe da ponovo vodi program. Svakog ponedeljka u devet sati sam govorio na fabričkom radiju, izveštavao šta je bilo prošle nedelje, šta ćemo da radimo ove nedelje, kakva je situacija i kakvi su nam dalji planovi. To je za mene bio ozbiljan napor, po ceo dan u nedelju sam radio da bi ljudi u ponedeljak dobili informacije i moti-vaciju.

Posle mog prvog obraćanja preko radija, sekretarica mi kaže: ovde je je-dan gospodin, hoće vas da vidi. Ko je gospodin, ko zna da sam ja ovde, kaže – videćete. Seljak, došao da kupi trak-tor i na hodniku čuo preko razglasa ča-robne reči – povratak poverenja, došao kod mene u kancelariju, samo meni hoće da da novac. Ja kažem, majstore nemam traktor, on kaže, nek stoje pare kod tebe, kad budeš imao, zovi. Na-ravno, čim smo napravili prvi sledeći traktor, pozovemo ga da mu svečano uručimo ključeve, pozovemo televiziju, poklonimo mu IMR-ov kombinezon. Na toj devizi, povratak poverenja, gra-dio sam sistem.

Slično sam radio i sa kooperanti-ma. Insistirao sam da plaćanje bude odloženo šezdeset dana. Oni kažu ne možemo, imamo veliku uvoznu kom-ponentu koja se plaća unapred. Dobro, uvoznu komponentu plaćamo una-pred, a za ostalo šezdeset dana. Oni kažu – mnogo je, ne može se. Slušaj, ovako stvari stoje, ako imaš problema, kad baš gori ti zovi pa ćemo nešto da ispremeštamo. Koliko puta sam slao po neku smešnu paru, dvesta hiljada, trista hiljada, mimo dogovora, da bih ugasio požar za topli obrok ili za pre-voz ili slično. U livnici aluminijuma Po-beda, koja je takođe bila bankrotirala, koja je inače nekad bila naša, radnici odbijaju da rade, gladni, nemaju topli obrok. Javlja mi čovek – ne mogu da is-poručim odlivke, nemaju šta da jedu i neće da rade. I ja brate hranu u one ter-mos boce iz menze, napunimo kombi i pošaljemo u livnicu da jedu ljudi i da završe delove. Tako je sistem profunk-cionisao.”

Dedovićev san je bio da obnovi sa-radnju sa Perkinsom. Strateško par-tnerstvo. I zove početkom 2002. en-glesku fabriku. Objašnjava ko je i šta

želi, a sekretarica mu kaže “za vas je nadležan gospodin Ju”. Dobije gospo-dina Jua, priča svoju “srceparateljnu” priču. Ju ćuti, ćuti, pa na kraju kaže: “Gospodine vaša firma duguje našoj firmi 16.854 funte i 30 penija.” Na svaki pokušaj daljeg objašnjenja Ju odgovara istom rečenicom. Onda Dedović shva-ti da je Ju činovnik u računovodstvu. Odluči da pozove Dobrivoja Azanjca, nekadašnjeg direktora IMR-a, za čijeg vremena je ostvaren sav onaj uspon, i čije su veze i ugled u Perkinsu bili po-znati, da pokuša da stupi u kontakt sa nadležnima. Azanjac dođe u IMR, iz Dedovićeve kancelarije pozove Perkins i dobije direktora. Dedović kaže šta hoće, napomene da je platio dug i po-nudi sastanak. Na to dobije odgovor da Perkins više ne postoji kao samostalna firma, da je postao deo Katerpilara i da ima samo pet odsto glasova u Uprav-nom odboru. Ali, staviće IMR u agendu pa kad i ako dođe na red.

Posle uspešne 2002. zvoni telefon, javlja se direktor razvoja Perkinsa, kaže hteo bi sa direktorom marke-tinga početkom 2003. da dođe u Beo-grad. “Skačem do neba”, ekspresivan je Dedović. Prethodno je generalno re-montovao fabriku, temeljno je očistio, ofarbao ogradu koja nije održavana 30 godina, sredio ulazni hol u kome su izloženi muzejski eksponati – avionski motori, eksponate restaurirao. “Oni iznenađeni i oduševljeni, razmišljamo o mogućim pravcima delovanja.” Na večeri, međutim, pitaju šta je sa poli-tičkom situacijom. “Kakve veze ima politička situacija, porodične svađe, mi smo sada demokratija, napredujemo, idemo u Evropu, fabrika radi. Kažu oni meni, ma to je u redu. A šta nije u redu? Pa, kaže, ovaj sukob Đinđić – Koštuni-ca. Kako to mislite? Kažu, tu stvari ne funkcionišu dobro. Ipak, rekli su da će nas uvrstiti u svoju agendu. Do drugog sastanka nismo stigli. Atentat.”

Sve u svemu na kraju 2002. od “nula papira” koje zatekao, IMR je imao sklo-pljenih 140 ugovora sa kooperantima i tridesetak ugovora sa kupcima. Plus zaključen ugovor za prodaju hiljadu traktora sa Egiptom (u četiri paketa) i skoro zaključene pregovore sa Sirijom za 8.000 traktora. Na kraju 2002. sumi-rajmo rezultate: proizvedeno i prodato 4.000 motora i 750 traktora; fabrička postrojenja, logistika i infrastruktura generalno remontovani; rezerve čelika 570 tona (u uslovima nestašice zbog

prestanka rada Železare Nikšić); re-sertifikovan sistem kvaliteta ISO 9001; plate nevelike ali redovne ili malo ka-sne. Svi novi dugovi (posle stečaja) plaćeni, svi sudski sporovi rešeni u ko-rist IMR-a, blokade uklonjene. Godina je završena bez gubitka, iako nije bio odobren nikakav socijalni program, pa je “vukao svih 2.750 radnika, iako je za aktuelnu proizvodnju bilo dovoljno oko 800”. Kasnije će biti objavljen po-datak u Statističkom godišnjaku Srbije na koji je vrlo ponosan: posle dugogo-dišnjeg minusa, rast industrijske proi-zvodnje u Srbiji u 2002. je 2,5 odsto.

Uprkos rezultatima Dedović je gubio podršku. Postojale su snage kojima nije odgovarao oporavak IMR-a. “Već sredi-nom 2002. neki su shvatili da sam pre-velika opasnost za njihov sistem”, kaže šturo, bez želje da objašnjava Dedović. Posle atentata na Premijera pritisak se pojačao. Početkom maja 2003. pred Trgovinskim sudom organizovani su protesti. Kaže, bilo je ukupno manje od dvadeset ljudi (većina nije bila za-poslena u IMR-u) koji su nosili parole “Dedović Hitler”, “IMR – konc. logor” i slične. Politika je to sa velikom foto-grafijom iz donjeg rakursa objavila na polovini naslovne strane. Dedović kaže da je odmah pozvao glavnog i odgovor-nog urednika Darka Ribnikara, inače svog dobrog prijatelja, da ga pita kako je to moguće, ali da se ovaj “vadio” kako “nije znao ništa o tome”. Nudio je, Rib-nikar, da pošalje reportera za izjavu, ali je bilo jasno da od toga neće biti nika-kve koristi.

Pisao je Đinđićevom nasledniku, pre-mijeru Zoranu Živkoviću, ali je mnogo godina kasnije od jednog učesnika sa-stanka čuo da je na sednici Vlade jedan ministar pretio: “Ili ja – ili Dedović.”

Sredinom maja 2003. Trgovinski sud je doneo odluku o smeni Vlasti-mira Dedovića. Industrija motora Ra-kovica je sa puta oporavka (s)krenula u “večna lovišta”, tonući lagano još pet-naestak godina. Otuđeni su livnica, od-maralište na Zlatiboru i sportski centar. U oktobru 2019. IMR je sa svojih 20 hektara zemljišta, 75.000 m2 hala, sa očuvanim mašinama i dve manje fabri-ke na Zlatiboru, bez zaposlenih, prodat za 1,1 milijardi dinara, tj. 9,3 miliona evra, konzorcijumu dva mala beograd-ska preduzeća u vlasništvu u poslednje vreme vrlo aktivnog, ali ne mnogo ek-sponiranog biznismena Zvonka Gobe-ljića.

radnici su štrajkovali, pretili da će doći pred Vladu, u Nemanjinu. Na sastanku su Dedovića pitali da li je to što je go-vorio “profesorska priča” ili veruje da stvarno može da se uradi ono što on zastupa.

“Rekao sam da mislim da je to mo-guće i onda su me pitali: Hoćete li da probate? Rekao sam: da se dobro ra-zumemo, ako očekujete da ugasim fir-mu, nisam čovek za to, ja ne mogu to da uradim. Ali ako hoćete da fabriku vratimo među pet u Evropi, onda sam za to, dajte mi pet godina i očekujem podršku.” Oni su rekli, pet godina ne obećavamo jer je Vlada smenjiva, po-dršku svake vrste imate, samo nemojte da tražite novac.

Dedović je ipak tražio vreme da raz-misli. Dobio je 24 sata. Vratio se kući i krenuo da zove prijatelje i kolege za koje je mislio da mogu da pomognu. “I svi su mi rekli – samo ako si lud”, pri-ča Dedović. “Dobro, dobio sam dobar savet, a ako sam lud hoćeš li da budeš uz mene? I svi su rekli da hoće. I tako sam ja posle dva dana postao stečajni upravnik IMR-a.”

To je bio 15. novembra 2001, fabrika je već uveliko bila obustavila proizvod-nju. Do 30. decembra – za 45 dana – IMR je proizveo i isporučio IMT-u 500 motora.

Svoju “strategiju” Dedović je zasno-vao na izgradnji poverenja. Ali, pre nego što je izložio strategiju, tj. “model”, kako on kaže, opisao je situaciju u ko-joj se (doduše, svojom voljom) našao. Ne samo što je na računu fabrike bilo samo 147.000 dinara, nego je dug do stečaja iznosio blizu milijardu dinara. “Od mene je traženo da potpišem da priznajem taj dug, navodno iz formal-nih razloga, pa da onda razgovaramo o tome kako da se izađe iz stečaja i da se on reprogramira. Nisam mogao da to prihvatim, već sam angažovao struč-nu ekipu da utvrdi tačnu visinu duga. I došli smo do rezultata da dugovi nisu bili 950, nego oko 420 miliona dinara.” Ispostavilo se da je u pitanju “nepo-pravljiva greška” Beobanke, koja je i sama otišla u stečaj. Trajno sam odbio da potpišem “greškom” udvostručeni dug i time ubrao negativne poene.”

“S te strane, znači, nisam imao ni-kakvu podršku”, nastavlja Dedović. “S druge strane banke ne mogu da kre-ditiraju firme u stečaju. S treće strane, narod mora da jede. S četvrte strane, velika potraživanja imali su dobavljači

za isporučene delove i sirovine, Elek-trodistribucija i komunalna predu-zeća. I nisu hteli ništa da daju dok im se ne plate dugovi. I s pete strane IMT, kao glavni kupac, ranije je preuzeo preko hiljadu motora a da ih nije platio i tražio je još, po istom principu. A pri tome su oni imali državne subvencije, ozbiljne, pristup kreditima i podršku po još mnogo osnova, tipa robne re-zerve koje su im dve godine ‘kupova-le’ po hiljadu petsto traktora, a da oni nisu isporučili nijedan. Tu je došlo do određenog sukoba, jer sam ja tražio novce za svoje proizvode. I to ne samo novce za nove motore, nego i za one koje su ranije uzeli, a nisu platili. Imali smo teške pregovore, na ivici sukoba; predložio sam da dug otplaćuju na rate. Potrajalo je dok stvari nisu počele da se uklapaju.”

A sad, evo kako je Dedović “zavrteo” proizvodnju. “Zatekao sam dva trak-tora na liniji montaže, nekompletna, bez guma, i dvadesetak motora u ra-znim fazama montaže. A treba mi 500 za mesec dana. I onda sam krenuo da razgovaram sa kooperantima. To je išlo tako što su mi svi prvo tražili pare da bi uopšte razgovarali, a onda su ipak pristali da malo pričamo. Imao sam krajnje jednostavan model: hajde da vi meni date malo robe sa zaliha, ja ću da platim sve i unazad itd, ali prvo moramo da ostanemo živi. To sve što vi imate na skladištima, što nećete da isporučite, na kraju ćete da prodate ot-padu, jer nemate kome drugom. Počeo sam sa Rekordom, sa gumama. Zvao sam direktora i rekao mu: slušaj, treba mi osam guma za dva traktora. Kaže – plati pa nosi. Ali ja nemam da platim.

Hajde ovako da se dogovorimo, na moj obraz, pošalji kamionom tih osam guma, ja imam kupce za te traktore, čim dobijem pare, odmah ti prosledim novac za tih osam guma. I on je rekao dobro, tako smo uradili, ja sutradan platio i posle toga sam dobio ceo kami-on guma bez ikakvih problema. Ali sam svaki put održao reč. I to je bio model na kome je sve funkcionisalo. Sa svi-ma sam pokrenuo priču o odloženom plaćanju. Objasnio sam da nemam od čega da platim unapred, ali ako mi daju robu, napraviću traktor ili motor, prodati ga i platiti ono što sam uzeo. I polako ću da dodajem pomalo za ranije dugove. Svima dobro.”

Ne samo da je, dakle, IMR napravio onih 500 motora do kraja 2001, nego je “do juna 2002. utrošio sve zalihe svo-jih kooperanata. Svu gotovu robu koju su imali sam preuzeo i najavio im neg-de još u maju da počnu da razmišljaju o kupovini sirovina, jer će drugi deo godine da bude još jači i da moraju da počnu da proizvode, a ne samo da pro-daju zalihe. I taj model se zavrteo. Bilo je tu puno sumnji, puno podmetanja raznih vrsta, ali model je profunkcioni-sao i uzimao maha”.

Problem nemogućnosti kreditiranja proizvodnje firmi u stečaju Dedović je rešio na sledeći način. Banka donese odluku da kreditira sto traktora. Pošto IMR ne može da obezbedi garancije, banka ne može da odobri kredit IMR-u. IMR od banke preuzme formulare za individualne kredite, pa kad seljak dođe da kupi traktor on dobije svoj kreditni dosije, overi gde treba, vrati papire IMR-u, IMR ih odnese u banku, dobije novac i seljaku odmah isporuči traktor koji on posle otplaćuje banci. Taj model je tako dobro funkcionisao da su za nekoliko meseci banke iscrpile

Prvi traktor proizveden u Industriji motora pokazan je drugu Titu 1949.


PR

ILO

G: I

ST

OR

IJA

IND

US

TR

IJE

PR

ILO

G: I

ST

OR

IJA

IND

US

TR

IJE

68 69

Pandemija virusa sars-CoV-2 uzdrmala je celu planetu jer je neočekivana, iznenadna i sa potencijalno velikim globalnim posledicama. Svakodnevno se govori i piše o prevashodno medicinskim, zdravstvenim i ekonomskim izazovima koje ovaj fenomen predstavlja. Međutim, pandemija nas neminovno navodi i na razmišljanja o nekim drugim aspektima naše sadašnjice. Podseća nas, recimo, na to šta je realna politika u svom najelementarnijem smislu: sposobnost države da zaštiti svoje građane od nasilne i nagle smrti. Vidimo takođe da je moć savremene nauke zasad ograničena, isto kao i efikasnost međunarodnih institucija. Osnovni i dominirajući refleks opet se fokusira na nacionalnu državu (pored porodice, komšija i lokalne zajednice). Istovremeno, pandemija je i veliki izazov za naš način života. Dosad smo uspešno gajili lažni osećaj bezbednosti od ovakvih opasnosti. Tom osećaju podredili smo celokupni društveni život: mobilnost, posao, zabavu i globalnu međuzavisnost. Pretpostavili smo da su civilizacijske bolesti naš glavni problem, a sada se ispostavlja da nas virus koji nam je poznat od 60-ih godina 20. veka baca na kolena. Kako god to neobično zvučalo, globalna pandemija virusa

ovih razmera bila je neizbežna. Na to su upozoravali mnogi medicinski stručnjaci. Ipak, čini se da je najvažniji faktor ove pandemije njena razmera i dužina trajanja. Ako potraje kratko, postoje šanse da neće biti duboke ekonomske krize i ostalih bitnih promena koje dolaze uz nju. Pesimistički scenario govori o paralizi važnih svetskih ekonomija kroz više meseci, a broj ljudskih žrtava možda će se računati u stotinama hiljada. U tom slučaju probudićemo se u novoj globalnoj, regionalnoj, pa i državnoj političkoj stvarnosti.Sa druge strane, pandemija je već ispolitizovana kao još jedan element suparništva na globalnom nivou. SAD i Kina se uzajamno optužuju za izazivanje pandemije, a njihov sukob raspiruje se nakon razdoblja relativnog zatišja. Ne znamo kako će se dalje razvijati pandemija, ali znamo da će najverovatnije ubrzati slabljenje sadašnjih međunarodnih institucija u korist nacionalnih država. A to će značiti više graničnih kontrola, protekcionizma na štetu slobodne trgovine, i to prema nacionalnom i regionalnom ključu.Da li je kao posledica trenutnog stanja moguća promena relativne moći u odnosima između država? Naravno. Izgleda da je Azija, i pored svih grešaka, s Kinom na čelu relativno uspešno savladala pandemiju. Ako je Zapad prođe teže od Azije, ubrzano će se smanjivati njegova relevantnost u globalnoj ravnoteži snaga.

Sadašnja, ali i buduće pandemije, sa očiglednim dubokim klimatskim promenama koje se već dešavaju, definitivno će ubrzati kvalitativne promene međunarodnog poretka. Posmatrajmo novonastalu situaciju kroz prizmu već postojećih procesa. Da li je zaista liberalna demokratija dominirala zato što su ljudi verovali u liberalizam? Ili je liberalni poredak dominirao jer su zapadne države, sa SAD na čelu, bile u stanju nametati svoja pravila i ideologiju u ključnim delovima sveta? Platili su mnogo novca za održavanje liberalnog poretka koji niko nije ni mogao ni hteo da dovodi u pitanje. To se promenilo porastom moći Kine i padom relativne moći Zapada. Već nekoliko godina posmatramo kako se liberalni poredak urušava. Od 2018. imamo novi hladni rat između SAD-a i Kine. Amerikanci su napokon shvatili da su “mekane” metode zaustavljanja Kineza propale i potrebne su mnogo jače, inače će svetska dominacija preći u kineske ruke. Amerika je “prespavala” poslednjih 20 godina, dok je još imala prednost i mogućnost da efikasno zaustavi kineskog rivala. Pogledajmo ekonomske potencijale: kineski bruto domaći proizvod (BDP) u odnosu na SAD iznosi 67 odsto, što je jednako kombinovanom BDP-u Sovjetskog Saveza i Trećeg Rajha na vrhuncu njihove moći (kao najvećih američkih rivala u poslednjih 100 godina). To nas već upućuje na opasnost s kojom se SAD suočava. A ako računamo na paritet kupovne moći, onda je Kina već najveća svetska ekonomija, za trećinu veća od SAD-a. Osim toga, Kinezi su na mnogim nivoima razvili načine da se zaštite od američkog uticaja. Istovremeno mogu mnogo brže reagovati na promene iz SAD-a, a posebno iz Evropske unije, koja ne može ići u korak s neminovnošću donošenja brzih odluka zbog politike iznalaženja kompromisa, sa istovremenim pažljivim odnosom prema stavovima glasača. Već sada se naziru vrlo ozbiljna pitanja: ako Kina preuzme dominaciju u sukobu sa Amerikom ili, šire, sa Zapadom, da li će se autokratija pokazati kao novi model za ostatak sveta? Hoće li taj scenario značiti osnaživanje autoritarnih tendencija ne samo u zapadnom svetu već i u našem delu Evrope? Ne zaboravimo da je slabljenje liberalne demokratije ipak globalan proces, a broj zemalja s takvim političkim sistemom neprestano se smanjuje. One koje opstaju kao liberalne demokratije pate od mnogobrojnih unutrašnjih problema: sukoba ideje slobode sa idejom jednakosti, degeneracije ideje vladavine prava, socijalne nejednakosti, krize srednje klase, korporativnog kapitalizma, krize elita kao takvih. Tehnološka revolucija takođe traži reakciju u stvarnom vremenu, a autokratske zemlje su efikasnije jer mogu donositi brže odluke u uskom krugu ljudi.U svakom slučaju, pandemija “ubrzava” istoriju i promene. Države našeg regiona zbog toga stoje pred vrlo važnim izazovima. Danas nas testira virus, sutra možda moguća rekonfiguracija Evropske unije, prekosutra eventualno vojno i političko povlačenje SAD iz Evrope zbog sve jače dominacije Kine na Pacifiku. U ovom trenutku možda je važnija za države regiona potvrda svog realnog subjektiviteta kao funkcionalne države nego spremnost na iskorišćavanje mogućnosti novog sveta koji se polako pomalja. A jesmo li u stanju istovremeno voditi oba procesa?U svakom slučaju, živimo u vremenu dubokih vrednosnih preispitivanja. Vreme će pokazati da li su i političke elite toga svesne i deluju li u skladu sa izazovima.

Marko Babić je vanredni profesor Univerziteta

u Varšavi, predavač je na nekoliko evropskih

univerziteta, ekspert vodećih poljskih think-

tankova, kao i Instituta Aspen iz Berlina.

Saradnik je Saveta za strateške politike u

Beogradu. Istraživanja koncentriše na

geopolitičke procese i njihove aksiološke

determinante Balkana i Srednje Evrope.

PANDEMIJA I NOVI SVETSKI POREDAK

Kako god to neobično zvučalo, globalna pandemija virusa ovih razmera bila je neizbežna. Ipak, čini se da je najvažniji faktor ove pandemije njena razmera i dužina trajanja. Ako potraje kratko, postoje šanse da neće biti duboke ekonomske krize i ostalih bitnih promena koje dolaze uz nju


Ogled > Marko Babić

EKONOMIJA

STAV

SVET

REGION

SPORT

OPUŠTENO

+

+

+

www.novimagazin.rs

VESTI

MAGAZIN

Brze, jasne i

kvalitetne

vesti

NM463.indb 63 10.3.2020 21:37:46

440 din

880 din

Najbolje u

najgorem!

www.clio.rsbeskontaktno plaćanjebezbedna dostava

220 din

Izdavačko preduzeće CLIOGospodar Jovanova 63, 11 000 Beograd telefon: 011 3035 696, 011 3288 471, 011 2624 334 e-mail: [email protected], @IPCLIO,

Izdavačka-Kuća-Clio-Beograd, www.clio.rs

www.clio.rsbeskontaktno plaćanjebezbedna dostava

covi- italija, indija, kina, juna koreja, sad novi › nm466.pdf · italija, indija, kina, juna...

Documents