covid- ev vanre ok tratee n gor

COVID-19 Plan reagovanja na vanrednu situaciju u okviru strategije UN – Crna Gora

3

COVID-19

Plan pripremljenosti i odgovoraCrna Gora

Podgorica, 27. mart 2020.


4

© Svjetska zdravstvena organizacija 2020

Neka prava zadržana. Ovaj rad je dostupan putem licence:

Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 3.0 IGO licence (CC BY-NC-SA 3.0 IGO; https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/igo).

Prema uslovima ove licence možete kopirati, distribuirati i prilagođavati ovaj rad za nekomercijalne svrhe, uz uslov da ga na odgovarajući način citirate, u skladu sa dolje navedenim. Prilikom korišćenja ovog rada ne smije se ni u kom slučaju sugerisati da SZO podržava neku konkretnu organizaciju, proizvode ili usluge. Korišćenje loga SZO nije dozvoljeno. Ukoliko ovaj rad prilagođavate, onda za svoj rad morate uzeti istu ili ekvivalentnu licencu kao što je Creative Commons lienca. Ukoliko pre-vodite ovaj rad, treba da dodate sljedeće odricanje od odgovornosti uz predloženi citat: “Ovaj prevod nije proizvod Svjetske zdravstvene organizacije (SZO). Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) nije odgovorna za sadržaj i tačnost ovog prevoda. U slučaju neslaganja između originalnog teksta i pre-voda, originalna verzija na engleskom jeziku je obavezujuća i autentična.”

Svaka medijacija u vezi sa sporovima koji nastanu po osnovu licence vršiće se u skladu sa pravilima za medijaciju Svjetske organizacije za intelektualnu svojinu.

Ovaj rad možete citirati na sljedeći način COVID-19 / Plan pripremljenosti i odgovora, Crna Gora, SZO Regionalna kancelarija za Evropu; 2020, Licenca: CC BY-NC-SA 3.0 IGO.

Podaci o katalogizaciji publikacije (CIP podaci). CIP podaci mogu se pronaći na sljedećoj poveznici: http://apps.who.int/iris.

Prodaja, prava i licenciranje. Da biste kupili publikacije SZO pogledajte sljedeću poveznicu http://apps.who.int/bookorders. Da biste predali zahtjeve za komercijalno korišćenje i upite o pravima i licenciranju, v. http://www.who.int/about/licensing.

Materijali trećih strana. Ako želite da koristite material iz ovog rada za koji prava pripadaju nekoj trećoj strani, kao što su tabele, grafikoni ili slike, morate utvrditi da li je za tu upotrebu potrebna dozvola i da dobijete dozvolu od nosioca autorskih prava. Rizik od tužbe koja bi nastala kao rezultat kršenja bilo koje komponente u ovom radu koja pripada nekoj trećoj strani isključivo je rizik lica koje koristi taj material.

Opšte odricanje odgovornosti. Upotrijebljene oznake, izrazi i materijali u ovoj publikaciji ne po-drazumijevaju izražavanje stava Svjetske zdravstvene organizacije u vezi pravnog statusa bilo koje države, teritorije, grada ili oblasti, ili njihovih uprava, niti u vezi utvrđivanja međunarodnih i drugih granica. Isprekidane linije na mapama predstavljaju približne linije granica koje još ne moraju biti u potpunosti usaglašene.

Pominjanje određenih kompanija ili proizvođača određenih proizvoda ne podrazumijeva da ih Sv-jetska zdravstvena organizacija odobrava ili im daje prednosti u odnosu na druge sličnog tipa, koji nisu pomenuti. Izuzimajući greške ili previde, imena zaštićenih proizvoda su izražena upotrebom velikih početnih slova.

Svjetska zdravstvena organizacija je preduzela sve razumne mjere da provjeri tačnost informacija sadržanih u ovoj publikaciji. Međutim, ovaj štampani materijal distribuira se bez ikakvih garancija, bilo izričitih ili impliciranih. Odgovornost za tumačenje i korišćenje ovog materijala jeste na čitaocu. Ni u kom slučaju Svjetska zdravstvena organizacija ne snosi odgovornost za štetu koja proistekne iz njegove upotrebe.


5

Sadržaj

Ocjena situacije 6

Obrazloženje potrebe za hitnom podrškom Crnoj Gori 7

Zdravstvena situacija i pripremljenost u Crnoj Gori 8

Sažetak o pripremljenosti i mehanizmima za odgovor koji postoje u Crnoj Gori 8

Naznačajniji nedostaci koji su identifikovani 10

Ciljevi 11

Planiranje aktivnosti odgovora 12

Sredstva 28

Lista partnera 28

Korisne poveznice 29

Aneks 1: Troškovnik po aktivnostima odgovora na COVID-19 30


6

Ocjena situacije Epidemiološka situacija (datum)

• Na dan 23. mart 2020. godine, ukupno je u svijetu bilo 332930 potvrđenih slučajeva COVID-19 i 14510 smrtnih ishoda (Grafikon 1)

• Na dan 24. Mart 2020, 195742 potvrđenih slučajeva prijavljeno je u Evropskom regionu SZO, uključujući 10190 smrtnih ishoda (Grafikon 2), sa sve većim brojem slučajeva na dnevnom nivou.

• Crna Gora je bila jedna od posljednjih zemalja u kojima je registrovan slučaj oboljenja u Evropskom regionu SZO. Do 16. marta 2020. godine, testiran je 91 uzorak sumnjivih slučajeva, ali svi su rezultati bili negativni.

• Na dan 17. Marta, pozitivno su testirana prva 2 slučaja (lica koja su doputovaia iz SAD i Španije) i to je pokrenulo neposredne aktivnosti ulaženja u trag osobama sa kojima su ova lica ostvarila kontakt. Na-kon otkrivanja prva dva slučaja, drugi slučajevi su identifkovani kao pozitivni među osobama sa kojima su te prve identifikovane zaražene osobe imale kontakt.

• Dana 22. marta potvrđen je prvi smrtni ishod, 65-ogodišnji muškarac koji je imao već postojeće druge bolesti, epidemiološka istraga je još uvijek bila u toku da bi se utvrdio izvor infekcije.

• Dana 24. marta 2020. godine laboratorijski je potvrđeno 29 slučajeva i 11 klastera sa 345 kontakata koji se prate u 3 regiona: Podgorica (centralni region – 5 klastera), Kotor (jugo-zapadni primorski region – 3 klastera) i Bar (jugoistočni primorski region – 3 klastera).

• Na dan 24. mart 2020. godine pod nadzorom su bile 5863, uključujući: 763 osobe pod nadzorom u institucionalnom karantinu i 3000 povratnika u zemlju u kućnom karantiu/samo-izolaciji, koji su se u zemlju vratili iz Evrope i ostalih regiona svijeta (ušli su u Crnu Goru preko Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Sjeverne Makedonije).

• Na dan 24. mart 2020. godine bilo je 7 hospitalizovanih pacijenata u klinički stabilnom stanju.

Grafikon 1 – Države, teritorije i područja sa prijavljenim potvrđenim slučajevima COVID-19, 23. mart 2020.


7

Grafikon 2 – COVID-19 Situacija u Evropskom regionu SZO1, 24. mart 2020. godine

Proglašavanje Vanredne javnozdravstvene situacije od međunarodnog značaja (PHEIC):

Na dan 30. januar 2020. godine, Generalni direktor SZO proglasio je izbijanje epidemije 2019-nCoV Vanred-nom situacijom u oblasti javnog zdravlja od međunarodnog značaja (PHEIC) po Međunarodnom zdravst-venom pravilniku (International Health Regulations (IHR) 2005.

U Evropskom regionu, Francuska je prijavila prva dva slučaja u regionu u petak 24. januara 2020. godine. Od tada je došlo do jasnog širenja virusa u Evropi, a Italija koja je najteže pogođena prijavila je od 21. februara do 16. marta 2020. godine 27.980 potvrđenih slučajeva i 1809 smrtnih ishoda.

Sve zemlje Evropskog regiona SZO imaju problema sa odgovorom, i pojačavaju svoje kapacitete za sprem-nost. Najznačajniji cilj jeste smanjivanje prenošenja virusa u zajednici i jačanje zdravstvenih službi da bi bile u stanju da odgovore na povećani broj slučajeva kojima je potrebna hospitalizacija.

Obrazloženje potrebe za hitnom podrškom Crnoj GoriOvaj plan za reagovanje u vanrednoj situaciji (Plan pripremljenosti i odgovora) opisuje kako će Crna Gora, u saradnji sa SZO i drugim partnerima, upravljati svojim odgovorom na Coronavirus SARS-CoV-2 i dati dopri-nos Strateškom planu pripremljenosti i odgovora UN 2019.

U Crnoj Gori je Nacionalni plan za nepredviđene situacije kao reakcija na COVID-19 pokrenut prije nego što je u zemlji otkriven prvi slučaj zaraze. Taj plan uključuje više ministarstava i cjelokupno društvo. Uloženi su izuzetni napori od kada je prepoznato da se nova bolest pojavila u Kini.

Nakon proglašenja PHEIC, Vlada Crne Gore preduzela je radnje da poboljša osnovne i suštinske kapacitete prema Međunarodnom zdravstvenom pravilniku (IHR), jačajući tako aktivnosti ranog otkrivanja i praćenja u okviru servisa javnog zdravlja i kod drugih partnera, uglavnom na mjestima ulaska u zemlju (graničnim prelazima) gdje se pri ulasku u zemlju radi pregled (skrining), i daju se upitnici putnicima, u cilju pribavljanja informacija o njihovom putovanju u pogođena područja, te njihovom zdravstvenom statusu. Sa sadašnjom procjenom da u zemlji ima 637 227 ljudi (uključujući migrante, tražioce azila i strance) i oko 8300 zdravstvenih radnika, preduzete su nezapamćene aktivnosti, uključujući i aktiviranje fondova Vlade za vanredne situacije kako bi se pružila podrška prevenciji i kontroli COVID-19 kao novoj bolesti. Uključeni su pojačani ljudski resursi, sa fokusom na aktivnosti ranog otkrivanja, sa mrežom epidemiologa koji su podrška radu na istraživanjima slučajeva i praćenju osoba sa kojima su oboljeli i zaraženi imali kontakt na lokalnom i regionalnom nivou. Laboratorijski kapacitet za testiranje uzoraka i dalje je ograničen na 2 mikrobiologa i 1 tehničara koji rade PCR test u realnom vremenu sa sadašnjim maksimalnim kapacitetom od 20 uzoraka dnevno.

1 https://who.maps.arcgis.com/apps/opsdashboard/index.html#/ead3c6475654481ca51c248d52ab9c61


8

Institut za javno zdravlje (IJZ) projektovao je koliki dio stanovništva može biti pogođen, pretpostavljajući opterećenje od 15% (grafikon 3). Utvrdili su hitno potrebne resurse za pripremu zdravstvenih službi na povećane potrebe za liječenje akutnih respiratornih bolesti, koje iziskuju terapiju kiseonikom i podršku za održavanje u životu kod otkazivanja više organa.

Grafikon 3 – Nacionalna projekcija pogođene populacije po centrima u Crnoj Gorio

Berane Podgorica Nikšić Kotor Bar Populacija 122956 255728 104714 68253 85576 637227

Populacija 15% 15% 15% 15% 15% 15%

Opterećenje slučajevima (%) 18443 38359 15707 10238 12836 95584

Broj slučajeva 15308 31838 13037 8497 10654 79335

Vanbolničko liječenje 3689 7672 3141 2048 2567 19117

Hospitalizacija 922 1918 785 512 642 4779

Teško stanje 461 959 393 256 321 2390

Smrtni ishod

U svijetu se vodi više tehničkih diskusija po pitanju adekvatnih projekcija pogođene populacije. Podaci koji su bili dostupni u januaru, a odnose se na slučajeve potvrđene u Kini2, kao i podaci koji su na raspolaganju u slučaju Italije objavljeni 13. marta 2020. godine3, izgleda nisu dovoljni za pružanje tačne procjene. Najteže je predviđanje maksimalnog broja zaraženih pacijenata i, što je najvažnije, maksimalnog broja pacijenata koji će morati da budu primljeni na intenzivnu njegu. Ovo predviđanje je od ključnog značaja za planiranje novih jedinica intenzivne njege i bolničkih kapaciteta i da se izračuna vrijeme za koje će biti potrebno da budu na raspolaganju.

Sa prosječnom gustinom ljekara po glavi stanovnika od 2,33/1000 i gustinom bolničkih kreveta od 4/1000, Crna Gora je mapirala raspoložive bolničke kapacitete koji se mogu koristiti za suočavanje sa COVID-19. Utvrđeni su kreveti na infektivnim odjeljenjima, odjeljenjima Interne medicine, kardio-vaskularnim, otorinolaringološkim i pneumološkim odjeljenima u različitim bolnicama u zemlji sa ograničenim kapacitetom za terapiju kiseonikom, respiratorima, aspiratorima i jedinicama intenzivne njege za suočavanje sa projekcijama koje je pripremio IJZ.

Učinjeno je nekoliko pokušaja da se pribave medicinske potrepštine i uređaji kroz međunarodne kanale, kako bi se prevazišli nedovoljni kapaciteti za upravljanje slučajevima i laboratorijsku dijagnostiku. Međutim, nije bilo moguće na vrijeme realizovati nabavke (prije otkrivanja prvog slučaja), pošto su potrebe drugih zemalja opredjeljivale prioritete dobavljača prema drugim dijelovima svijeta.

Kao jedna od posljednjih zemalja pogođenih ovim virusom u Evropskom regionu SZO, Crna Gora je utvrdila hitne potrebe na osnovu procjene kapaciteta države od strane SZO i liste stvari potrebnih za pripremljenost zemlje. Kako epidemiološka situacija brzo napreduje, i kako su utvrđeni klasteri i drugi i treći lanci transmisije, pripreme za vrhunac epidemije donose ozbiljnu zabrinutost. Jasno je da nacionalni resursi koji su u upotrebi, nisu dovoljni za složene izazove sa kojima se Crna Gora suočava. Ovaj plan fokusira se na operativno planiranje kako bi se rješavali nedostaci, a za to je hitno potrebna međunarodna pomoć.

Zdravstvena situacija i pripremljenost u Crnoj Gori

Sažetak o pripremljenosti i mehanizmima za odgovor koji postoje u Crnoj Gori

Crna Gora ima specifičan pravni okvir4 za kontrolu zaraznih bolesti u okviru vanrednih situacija u oblasti ja-vnog zdravlja gdje su Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje odgovorni za koordiniranje odgovora na značajnije događaje sa zaraznim bolestima.

Po proglašenju da je COVID-19 PHEIC, osnovano je Nacionalno koordinaciono tijelo za zarazne bolesti kojim koordinira potpredsjednik Vlade Crne Gore. Ovo tijelo radi na osnovu specifičnog pravnog okvira za kontrolu zaraznih bolesti i oformljeno je po prvi put za COVID-19 (osnovano 11.02.2020. izmijenjeno 02.03.2020.) Na-cionalno koordinaciono tijelo pruža tehničke inpute i prijedloge mjera koji treba da pomognu u donošenju od-luka i širenju aktivnosti u zemlji. Članovi ovog Nacionalnog tijela uključuju predstavnike Ministarstva zdravlja, 2 https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/downloads/characterstics-of-nCoV-patients-Wuhan-Lancet-1-29-2020.pdf3 https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(20)30627-9/fulltext4 http://www.mzdravlja.gov.me/vijesti/222945/Naredba-o-dopuni-naredbe-za-preduzimanje-privremenih-mjera-za-sprjeca-vanje-unosenja-u-zemlju-suzbijanje-i-sprjecavanje-prenosenj.html


9

Instituta za javno zdravlje, Kliničkog centra Crne Gore, Domova zdravlja, Agencije za nabavku ljekova “Mon-tefarm” (lijekovi i medicinska oprema), Uprave za inspekcijske poslove (zdravstvena i sanitarna inspekcija), Direktorata za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave policije, Ministarstva odbrane, Mini-starstva saobraćaja, Ministarstva održivog razvoja i turizma, Aerodromskih vlasti Crne Gore, Crvenog krsta Crne Gore, predstavnike Kabineta Premijera i drugih sektora.

Nacionalni plan za nepredviđene situacije sastavljen je u januaru 2020. godine i ažuriran u februaru i martu. Sadašnja verzija datira od 7. marta. Ovaj plan, iako je u većoj mjeri distribuiran elektronskom poštom partner-ima u zdravstvenom sektoru, nije dostupan javnosti. On obuhvata sve stubove, osim komunikacije o rizicima, što je jako velika potreba u zdravstvenom sektoru. Ovaj plan obuhvata smjernice i standardne operativne procedure za rano otkrivanje uvezenih slučajeva (uglavnom sa fokusom na granične prelaze – mjesta ulaska u zemlju), sisteme uzbunjivanja, mehanizme praćenja, saobraćaj, laboratorijske dijagnoze, kliničke procedure, prevenciju i kontrolu zaraze.

Sadašnji plan ne obuhvata različite pristupe bazirane na scenarijima za epidemiju, kojima se predviđa evolu-cija epidemiološke situacije prema SZO 3C scenarijima:

a) nula slučajeva do sporadičnih slučajeva;

b) klasteri;

c) prenos infekcije u zajednici, što odražava napredovanje djelovanja sa ograničenog na rašireno prenošenje u zajednici.

Aktivnosti vezane za granične prelaze (mjesta ulaska u zemlju) implementirane su prema Nacionalnom planu za nepredviđene situacije i obavljaju ih granična policija, aerodromske vlasti, lučke vlasti, sanitarna i zdravstvena inspekcija i mreža epidemiologa. Stalna razmjena informacija odvija se između nekoliko organa na graničnim prelazima, uglavnom uz ažurirane naredbe od strane Vlade, sa listom zemalja sa ograničenjima putovanja. Pregledi pri ulasku u zemlju vrše se sa mrežom epidemiologa koji pružaju podršku aktivnostima na graničnim prelazima. Od 16. marta granični prelazi otvoreni su samo za povratnike u zemlju koji su preko ambasada i konzulata izrazili želju da se vrate u Crnu Goru. Povećani broj povratnika stigao je iz pogođenih područja i tako povećao rizik od uvezenih slučajeva. Realizuju se karantini. Međutim, povećani broj povratnika u zemlju predstavlja veći pritisak da se odrede dodatni karantinski kapaciteti.

IJZ je uspostavio jaku mrežu epiemiologa kako bi se pojačalo rano otkrivanje, istraga slučajeva, ulaženje u trag osobama sa kojima su oboljeli imali kontakt, i aktivnosti aktivnog nalaženja, sa jakom koordinacijom sa Nacionalnom laboratorijom, i podrškom za nekoliko aktivnosti:

a) vršenje epidemioloških istragan;

b) prikupljanje uzoraka za testiranje i prevoz istih u nacionalnu laboratoriju;

c) prevoz povratnika u karantine;

d) obezbjeđivanje dnevnog praćenja simptoma lica u karantinu i osoba koje su bile u kontaktu sa potvrđenim slučajevima.

Dana 21. februara posebna telefonska linija (020 412 858) stavljena je na raspolaganje za pomoć građanima i zdravstvenim radnicima sa pitanjima koja imaju i smjernicama koje im se mogu dati o COVID-19, uključujući i smjernice nakon pojavljivanja simptoma. Dana 20. marta uspostavljen je centar za pozive (1616), ojačan mrežom obučenih dobrovoljaca iz reda studenata medicine. Putem ovog telefona pružaju se informacije, rade se trijaže, daju savjeti za kućni karantin i prenose informacije lokalnim epidemiolozima i zdravstveno-sani-tarnim inspektorima. Ovaj centar za pozive posebno se fokusira na povratnike u zemlju i daje im instrukcije da ostanu kod kuće, prate svoje zdravstveno stanje, javljaju o svom zdravstvenom stanju lokalnim epidemi-olozima i zdravstveno-sanitarnim inspekcijskim službama (koje će izdati naloge za obustavljanje odlaska na posao tokom perioda karantina).

Svi sumnjivi slučajevi su upućeni u referentne bolnice sa infektivnim odjeljenjima. Od ukupno 11 javnih bolnica (1 Klinički centar, 7 opštih i 3 specijalne bolnice), zaraženi COVID-om 19 biće liječeni samo u Kliničkom centru Crne Gore, Opštoj Bolnici Bar, Opštoj Bolnici Berane, Opštoj Bolnici NIkšić i Opštoj Bolnici Pljevlja i Specijal-izovanoj bolnici za plućne bolesti u Brezoviku. Dvije privatne bolnice – Kodra i Meljine nedavno su uključene u listu zdravstvenih ustanova uključenih u nacionalni odgovor na COVID-19.

Crna Gora ima jednu nacionalnu laboratoriju sa kapacitetom da obradi maksimalno 20 uzoraka dnevno. Vlada je identifikovala potrebu za dodatnom nabavkom kojom bi se povećao kapacitet da se obrađuje veći broj uzoraka, što zavisi od međunarodne podrške i sredstava.


10

U zemlji su 13. marta 2020. godine preduzete snažne mjere u oblasti javnog zdravlja, uključujući mjere soci-jalnog distanciranja i zatvaranje škola i univerziteta, restorana, tržnih i sportskih centara. Od 16. Marta. 2020. godine uvedena su i nova ograničenja putovanja i dalja zatvaranja prodavnica, uz izuzetak osnovnih usluga kao što su supermarketi, dostavljači hrane i apoteke, uz ograničenje broja ljudi u tim prodavnicama. Ove jake mjere su preduzete na osnovu ažurirane procjene rizika u okviru epidemiološke situacije u Regionu Evrope i prilagođavanjem mjera iz oblasti javnog zdravlja za neograničeno trajanje, sa ciljem da se izbjegne moguća eksplozija novih slučajeva. Vlada treba da inicira procjenu ekonomskih i socijalnih implikacija koje će uslijediti nakon sprovođenja mjera iz oblasti javnog zdravlja.

Nakon otkrivanja prvih slučajeva 17. marta, koordinacija međunarodne podrške reagovanju u okviru je Kabi-neta potpredsjednika Vlade Crne Gore, identifikovane su fokalne tačke za izradu konciznog Plana pripremljen-osti i odgovora za Crnu Goru (CPRP) sa UN i utvrđivanje drugih međunarodnih partnera. Strateški i operativni sastanci su održani kako bi se utvrdili nacionalni prioriteti i neposredne i kratkoročne radnje u okviru odgovora na COVID-19.

Od 17. marta 2020. godine početna komunikacija sa građanima o prevenciji i kontroli COVID-19 ojačana je izradom strategije komunikacije za različite ciljne grupe uz pomoć UNICEF-a. Mediji, društveni mediji, gradski bilbordi i drugi instrumenti komunikacije upotrijebljeni su da se pojača komunikacija sa građanima i da se ključne poruke pošalju različitim sektorima.

Crna Gora ima otprilike 12.500 izbjeglica iz bivše Jugoslavije, uključujući i značajan broj Roma, Aškalija i Egipćana, koji se smatraju najranjivijom populacijom zbog njihove socio-ekonomske situacije. Posebno zabrin-java situacija 868 lica koji su još uvijek s neriješenim pravnim statusom u zemlji, od čega 232 osobe imaju sta-tus stranca sa privremenim nastanjenjem, a 636 je predalo zahtjeve za status stranca koji su u proceduri, pa su i dalje statusa “interno raseljenih lica” ili “raseljenih lica”. Ova druga grupa nije uključena ni u kakve javne planove.

Main Nes identified

Potrebe su definisane putem tehničkih i strateških konsultacija u kojima su korišćeni dokumenti iz ranijih procjena pripremljenosti Crne Gore (IPC procjena-2016, e-SPAR-2018, JEE 2019 i Procjena pripremljenos-ti bolnica – feb 2020). Održano je i nekoliko sastanaka sa predstavnicima zdravstvenog sektora i drugim ključnim partnerima (uključujući Upravu za inspekcijsku kontrolu, Graničnu policiju, Aerodromske vlasti, itd.). Tako su utvrđene ključne potrebe po prioritetnim oblastima Plana pripremljenosti i odgovora (CPRP) (Tabela 1. Aktivnosti reagovanja po prioritetnim oblastima i COVID-19 scenariju).

Slijedi pregled hitnih potreba u prioritetnim oblastima: Prevencija i kontrola infekcije, Nadzor i istraživanje slučajeva, Upravljanje slučajevima, Nacionalna laboratorija i Granični prelazi. Moraju se obezbijediti sredstva da se zadovolje ove hitne potrebe prije nego što se registruje vrhunac epidemije koji je blizu:

Prevencija i kontrola infekcije

- Lična zaštitna oprema za zaposlene u zdravstvenom sektoru i za druge partnere na prvoj liniji, koja treba da bude u zemlji prije nego što epidemija dostigne vrhunac;

Nadzor i istraživanje slučajeva

- Prevoz epidemiologa koji prikupljaju i prevoze uzorke iz svih 17 opština u nacionalnu laboratoriju;

- IKT instrumenti i telekomunikacioni instrumenti koji treba da se koriste za blagovremene i efikasne komunikacije i razmjenu informacija mađu članovima Nacionalnog koordinacionog tijela i za mrežu epidemiologa, kao i druge mreže;

Upravljanje slučajevima

- medicinska oprema/uređaji treba da budu u zemlji prije epidemije da bi se obezbijedio apsorpcioni kapacitet za trijažu i hospitalizaciju pacijenata, posebno onih kojima je potrebno liječenje u jedinicama intenzivne njege;

- utvrđivanje međunarodnih partnera je potrebno da bi se pružila podrška za logistiku i nabavku medicinske opreme i zaliha (uključujući i sredstva za dezinfekciju i sanitaciju), obezbijeđujući pri tom blagovremenu isporuku robe u Crnu Goru;

- Obuka za upravljanje slučajevima i za prevenciju i kontrolu zaraze putem vebinara na daljinu, ug-


11

lavnom za pacijente kojima je potrebna intenzivna njega, za ljekare i medicinske sestre/tehničare;

- Interni planovi za nepredviđene situacije implementiraju se u svim bolnicama u zemlji sa jasnim pris-tupom za a) trijažu, b) hospitalizaciju slučajeva kojima je potrebna medicinska njega i c) usluge inten-zivne njege za teške slučajeve;

Granični prelazi

- uspostavljanje karantina za povratnike u zemlju iz pogođenih područja kada nema mjera pregleda (skrininga) pri izlasku iz zemlje u kojoj je lice ranije boravilo;

- definisanje posebnih operativnih procedura za otkrivanje i upravljanje sumnjivim slučajevima među migrantima i tražiocima azila u prihvatnim centrima.

Komunikacija rizika

- Definisati ključne poruke građanima, u skladu sa epidemiološkim razvojem situacije, fokusirati se na davanje smjernica za liječenje blagih simptoma kod kuće, izbjegavanje službi zdravstvene zaštite koje će biti potrebne za ozbiljnije i teške slučajeve;

- Razviti posebne instrumente za komunikaciju sa prevodom za izbjeglice i migrante.

Sadašnji CPRP fokusira se na urgentne potrebe za period od tri mjeseca. Ipak, da bi se zemlja bolje pripremila za buduće vanredne situacije u oblasti javnog zdravlja, smatra se da su četiri ključna strateška prioriteta rel-evantne osi koje će obezbijediti održivost sadašnjeg djelovanja:

1) Koordinacija

2) Komunikacija

3) IKT

4) Izgradnja kapaciteta

Ciljevi U sadašnoj epidemiološkoj situaciji sa klasterima koji postoje i porastom broja potvrđenih slučajeva, ciljevi su trenutno fokusiranje na:

1. Djelotvorno upravljanje krizom, uspostavljanje djelotvorne koordinacije i komunikacije među domaćim i međunarodnim partnerima u reakciji na COVID-19

2. Ograničenje prenosa sa čovjeka na čovjeka uključujući i smanjivanje sekundarnih infekcija među bliskim kontaktima i zdravstvenim radnicima, sprečavajući događaje pojačavanja prenošenja i daljeg širenja na međunarodnom nivou:

• Na najbrži način identifikovati, dijagnostikovati, izolovati i zbrinuti pacijente i rano pružiti opti-miziranu njegu zaraženim pacijentima;

• Identifikovati, procijeniti i pratiti sve kontakte, pri čemu se prioritet daje vsoko-rizičnim okruženjima kao što su zdravstvene ustanove;

• Obezbijediti implementaciju sprečavanja i kontrole zaraze u okruženju zdravstvenih ustanova;

• Podići svijest među stanovništvom kroz komunikaciju o rizicima i angažovanje zajednice.

3. Ublažiti uticaj u zemlji ukoliko dođe do značajnog prenošenja zaraze na nivou cijele zajednice:

• Smanjiti težinu oboljenja pružanjem kliničke njege, naročito ugroženim grupama stanovništva;

• Obezbijediti planove za nepredviđene situacije da bi se izbjegao prekid u osnovnim medicinskim uslugama;

• Na minimum svesti poremećaje u društvu usmjeravanjem planiranja kontinuiteta u poslovanju da bi se obezbijedio kontinuitet osnovnih potrepština;

• Obezbijediti podršku za mentalno zdravlje i održavanje dobrobiti u društvu


12

Planiranje aktivnosti odgovoraOvaj plan obezbjeđuje okvir i obrasce koji treba da pomognu državama da identifikuju, prioritizuju i planiraju aktivnosti na jačanju nacionalne pripremljenosti i odgovora u svijetlu izbijanja 2019-nCoV.

Tabela 1: Aktivnosti reagovanja po prioritetnim oblastima i scenariju za COVID-19 u CPRP - daje pregled utvrđenih oblasti (nedostataka) za koje treba planirati i realizovati aktivnosti da bi se ojačao nivo spremnosti u Crnoj Gori u sljedećim oblastima:

1. Koordinacija na nivou države;

2. Komunikacija rizika i uključivanje zajednice;

3. Nadzor;

4. Granični prelazi (mjesta ulaska u zemlju);

5. Istraživanje slučajeva i brzi odgovor;

6. Nacionalni sistem laboratorija;

7. Prevencija i kontrola infekcije;

8. Upravljanje slučajevima;

9. Multi-sektorsko djelovanje na ublažavanju socijalnih i ekonomskih posljedica;

10. Logistika i nabavke

Na osnovu nedostataka utvrđenih u odnosu na podsjetnik iz Tabele 1: Aktivnosti odgovora po prioritetnim oblastima i scenariju za COVID-19, prioritetne aktivnosti i resursi potrebni da se nedostaci riješe prioriteti-zovani su i prikazani u Tabeli 2: Pregled prioritetnih aktivnosti za rješavanje nedostataka po prioritetnim oblas-tima – utvrđeni u odnosu na podsjetnik za pripremljenost zemlje. Uloženi su ogromni napori u zemlji da se ojačaju nacionalni kapaciteti za reagovanje na epidemiju. Međutim, postojanje klastera u zemlji i brzo bliženje vrhunca epidemije dovodi do toga da je potrebno mobilisati dodatnu podršku kroz međunarodnu saradnju da bi se mogle sprovesti sve aktivnosti u prioritetnim oblastima.


13

Tabe

la 1.

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

po p

riorit

etni

m o

blas

tima

I sce

narij

u za

CO

VID

-19

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Koor

dina

cija

na

drža

vnom

niv

ou

Prim

jenj

uju

se p

osto

jeći

pla

novi

pr

ipre

mlje

nost

i i o

dgov

ora

u sl

učaj

u va

nred

nih

zdra

vstv

enih

situ

acija

D

a o

x

Ne o

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

MZ

Nac

iona

lni P

lan

post

upan

ja z

a C

OV

Id-1

9 ni

je d

ostu

pan

na in

tern

etu.

Dos

tupa

n je

u

prin

tano

j i e

lekt

rons

koj v

erzi

ji. P

lan

pokr

iva

sam

o m

ehan

izm

e za

sum

njiv

e sl

učaj

eve.

Ne

uklju

čuje

str

ateg

iju z

a ra

zlič

ite e

pide

mio

lošk

e sc

enar

ije (

3 C

Str

ateg

ija)

i kap

acite

te u

slu

čaju

iz

bija

nja

velik

og b

roja

slu

čaje

va.

Info

rmiš

u se

i pr

ipre

maj

u po

stoj

eći

naci

onal

ni k

omite

ti za

van

dred

ne

situ

acije

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

MZ

Nac

iona

lno

koor

dina

cion

o tij

elo

je u

stva

ri ta

j ko

mite

t na

drž

avno

m n

ivou

, koj

i koo

rdin

ira

svim

akt

ivno

stim

a od

govo

ra u

drž

avi.

http

://w

ww

.mzd

ravl

ja.g

ov.m

e/vi

jest

i/22

2945

/N

ared

ba-o

-dop

uni-

nare

dbe-

za-p

redu

zim

anje

-pr

ivre

men

ih-m

jera

-za-

sprje

cava

nje-

unos

enja

-u-

zem

lju-s

uzbi

janj

e-i-

sprje

cava

nje-

pren

osen

j.ht

ml

Ukl

juču

ju s

e do

nosi

oci o

dluk

a i

polit

ičar

iD

a o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

MZ

Ipak

, pos

toji

potr

eba

za u

spos

tavl

janj

em e

le-

ktro

nski

h al

ata

u sm

islu

pod

rške

brz

oj k

omu-

nika

ciji

i raz

mje

ni in

form

acija

međ

u čl

anov

ima

tog

tijel

a.

Prip

rem

aju

se re

surs

i fina

nsijs

ke

podr

ške

za a

ktiv

nost

i odg

ovor

aD

a o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

Ne

Vla

dino

m o

dluk

om o

pred

jelje

na s

u sr

edst

va

iz b

udže

tske

reze

rve

za C

OV

ID-1

9. P

osto

ji po

treb

a za

međ

unar

odni

m fi

nans

ijski

m

sred

stvi

ma

i log

istik

om, u

zim

ajuć

i u o

bzir

pote

škoć

e u

naba

vci z

bog

man

jka

lične

za

štitn

e op

rem

e (L

ZO)

i med

icin

skih

ure

đaja

Raz

mat

raju

se

i prip

rem

aju

zako

nske

os

nove

za

sve

aktiv

nost

i odg

ovor

a u

obla

sti j

avno

g zd

ravl

jaD

a o

x

Ne o

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Zako

noda

vni o

kvir

je n

edav

no u

svoj

en u

sm

islu

usp

osta

ve k

aran

tina

u dr

žavi

(do

ku-

men

t te

k tr

eba

da s

e do

stav

i). J

oš u

vije

k po

stoj

i pot

reba

da

se o

sigu

ra d

a al

tern

ativ

ne

loka

cije

mog

u bi

ti ad

aptir

ane

da fu

nkci

oniš

u ka

o ka

rant

in.


14

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Raz

vija

ju s

e pl

anov

i za

kont

inui

tet

pruž

anja

ese

ncija

lnih

ser

visa

i op

er-

acija

opo

ravk

a

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Po o

pšte

m N

acio

naln

om p

lanu

pos

tupa

nja

u sl

učaj

u va

nred

nih

situ

acija

, uz

međ

usek

tors

ki

pris

tup

(pod

org

anom

za

civi

lnu

zašt

itu)

Spro

vodi

se

proc

jena

riz

ika

kako

bi

aktiv

nost

i odg

ovor

a bi

le z

asno

vane

na

info

rmac

ijam

a

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Koriš

tena

je p

rocj

ena

rizik

a EC

DC

i SZ

O z

a iz

radu

nac

iona

lne

proc

jene

riz

ika

i don

ošen

je

odlu

ka

Usp

osta

vlja

ju s

e pr

oced

ure

za

razm

jenu

pod

atak

a i n

alaz

a pr

ocje

ne r

izik

a sa

nac

iona

lnim

i m

eđun

arod

nim

sub

jekt

ima

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Poda

ci s

e ra

zmje

njuj

u na

međ

unar

odno

m

nivo

u pr

eko

naci

onal

nog

foka

l poi

nta

za M

ZP

nako

n št

o ih

odo

bri M

Z. P

otre

bno

uspo

stav

iti

elek

tron

ski i

nstr

umen

t za

brz

u ko

mun

ikac

iju

i raz

mje

nu in

form

acija

međ

u na

cion

alni

m

eksp

ertim

a.

Spro

vodi

se

sim

ulac

iona

vje

žba

kako

bi

se

test

irali

meh

aniz

mi o

dgov

ora

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Nije

ura

đeno

. Raz

mot

riti o

vo k

ao a

ktiv

nost

za

spr

ovođ

enje

nak

on e

pide

mije

i ka

d se

ista

st

avi p

od k

ontr

olu

Kom

unik

acija

rizi

ka i

uklju

čiva

nje

zaje

dnic

eM

Z i U

NIC

EF

Osi

gura

va s

e na

jveć

i niv

o po

sveć

enos

ti V

lade

za

kom

unik

aciju

riz

ika

i ukl

juči

vanj

e za

jedn

ice

kroz

ob

ezbj

eđiv

anje

ade

kvat

nog

budž

eta

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Kom

unik

acija

riz

ika

nije

prv

obitn

o uk

ljuče

na u

na

cion

alni

Pla

n po

stup

anja

. Nem

a ni

resu

rsa

niti

spec

ifičn

og e

kspe

rtsk

og z

nanj

a o

kom

uni-

kaci

ji riz

ika.

Pre

pozn

ato

kao

velik

i ned

osta

tak;

ad

-hok

akc

ioni

pla

n ur

ađen

uz

podr

šku

UN

ICEF

-a s

e fo

kusi

ra n

a ko

mun

ikac

iju s

a ja

vnoš

ću; i

sti i

pak

treb

a da

pok

rije

ojač

anu

koor

dina

ciju

, per

cepc

iju r

izik

a, k

omun

ikac

iju

sa ja

vnoš

ću i

uklju

čiva

nje

zaje

dnic

e. P

otre

bno

je ra

zviti

odr

žive

kap

acite

te u

zdr

avst

veno

m

sekt

oru

za

kom

unik

aciju

riz

ika,

koj

i su

inte

g-ris

ani u

meh

aniz

me

prip

rem

ljeno

sti i

kon

trol

e u

vanr

edni

m s

ituac

ijam

a u

javn

om z

drav

lju.

Potr

ebno

obu

čiti

i zdr

avst

vene

radn

ike

i nov

i-na

re. P

riorit

et n

a za

posl

enim

a u

MZ

i IJZ

.


15

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Iden

tifiku

ju s

e i o

buča

vaju

tim

ovi z

a ko

mun

ikac

iju r

izik

a i u

klju

čiva

nje

ja-

vnos

ti i i

sti s

e in

korp

orira

ju u

klju

čne

funk

cije

meh

aniz

ma

prip

rem

ljeno

sti

i odg

ovor

a na

van

redn

u si

tuac

iju

Da o

x

Ne o

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Sa fo

kuso

m n

a pl

asira

nju

glav

nih

poru

ka

prem

a ja

vnos

ti, k

oje

se š

alju

u fa

zi p

reno

sa

infe

kcije

u z

ajed

nici

.

Raz

vija

ju s

e st

rate

gije

ili a

kcio

ni

plan

ovi z

a sp

ecifi

čnu

kom

uni-

kaci

ju r

izik

a za

dat

u bo

lest

kao

i z

a uk

ljuči

vanj

a ja

vnos

ti kr

oz

prila

gođa

vanj

e po

stoj

ećih

, rel

evan

t-ni

h st

rate

gija

haz

ardn

ih d

ogađ

aja

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Potr

eba

za ja

čanj

em k

apac

iteta

u o

kviru

MZ

i IJ

Z.

Zdra

vstv

ene

vlas

ti i s

vi o

rgan

i Vla

de

post

ižu

dogo

vor o

str

ateg

iji d

a se

pr

avov

rem

eno

i čes

to d

istr

ibui

raju

in

form

acije

i sa

vjet

i iz

obla

sti j

avno

g zd

ravl

ja, k

oji o

dgov

araj

u na

pita

nja

i zab

rinut

ost

javn

osti-

čak

i ka

da je

lo

kaln

a si

tuac

ija n

eizv

jesn

a.

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Potr

ebna

obu

ka u

obl

asti

kom

unik

acije

riz

ika

i kriz

nim

kom

unik

acija

ma

za z

drav

stve

ne ra

d-ni

ke i

novi

nare

Koor

dini

ra s

e ko

mun

ikac

ija s

a re

l-ev

antn

im p

artn

erim

a, u

klju

čuju

ći

drža

vne

i nev

ladi

ne m

reže

, par

tner

-sk

im a

genc

ijam

a, m

eđun

arod

nim

or

gani

zaci

jam

a, g

rađa

nstv

om i

pred

-st

avni

cim

a lo

kaln

ih z

ajed

nica

Da o

x

Ne o

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

IJZ

je ra

zvio

nek

olik

o ko

mun

ikac

ijski

h in

stru

-m

enat

a, a

li m

ožda

će

treb

ati i

zrad

iti je

dan

gene

rički

pla

n di

strib

ucije

info

rmac

ija. K

o-m

unik

acija

riz

ika

nije

ukl

juče

na u

Nac

iona

lni

plan

pos

tupa

nja

u kr

izno

j situ

aciji

. Zat

raže

na

je h

itna

podr

ška

od s

tran

e U

NIC

EF-a

(12

.03.

) i

brzo

je ra

zvije

n pl

an s

a bu

džet

skom

kal

kula

ci-

jom

19.0

3.20

20.

Raz

vija

ju s

e m

ehan

izm

i za

brzo

od

obra

vanj

e i p

ravo

vrem

enu

kom

u-ni

kaci

ju k

ljučn

ih p

oruk

a, t

akođ

e i

u ko

ordi

naci

ji sa

par

tner

ima

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Pore

d po

dršk

e od

str

ane

IJZ

i UN

ICEF

-a, j

oš

uvije

k po

stoj

i pot

reba

za

razv

ojem

odr

živi

h ka

paci

teta

u o

blas

ti ko

mun

ikac

ije r

izik

a i

kriz

nim

kom

unik

acija

ma

za z

drav

stve

ne ra

d-ni

ke i

novi

nare


16

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Dol

azi d

o ra

zum

ijeva

nja

perc

epci

ja

javn

osti

kroz

form

ativ

na is

traž

ivan

ja

i otv

araj

u se

dvo

smje

rni k

anal

i za

dobi

janj

e po

vrat

nih

info

rmac

ija k

ao

što

su te

lefo

nske

lini

je z

a in

form

aci-

je, n

adgl

edan

i i o

dgov

orni

tra

dici

o-na

lni i

soc

ijaln

i med

iji i

radi

o em

isije

sa

ukl

juči

vanj

em s

luša

laca

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Vid

i gor

e

Iden

tifiku

ju s

e i a

ktiv

iraju

kan

ali k

oji

najb

olje

dos

ežu

do c

iljan

e pu

blik

e,

uklju

čuju

ći i

med

ije, s

ocija

lne

med

ije,

inte

rnet

, mob

ilne

tele

fone

, inf

orm

a-tiv

ne te

lefo

nske

lini

je (

…).

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

Iden

tifiko

vani

, ali

ne n

a ko

ordi

nisa

n na

čin.

Po

red

aktiv

nost

i IJZ

i U

NIC

EF-a

, pos

toji

potr

eba

za o

drži

vim

kap

acite

tima

za b

uduć

e va

nred

ne s

ituac

ije u

obl

asti

javn

og z

drav

lja.

Obu

čiti

med

ije o

prin

cipi

ma

kom

u-ni

kaci

je r

izik

a i n

jihov

oj u

lozi

toko

m

epid

emije

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Potr

ebna

je o

buka

iz o

blas

ti ko

mun

ikac

ije

rizik

a i k

rizni

h ko

mun

ikac

ija z

a no

vina

re

Iden

tifiku

ju s

e i u

spos

tavl

jaju

mre

že

post

ojeć

ih i

povj

erlji

vih

influ

ense

ra

u za

jedn

icam

a ka

o št

o su

zdr

avst

-ve

ni ra

dnic

i, lo

kaln

i lid

eri,

obra

-zo

vni s

iste

m, r

elig

iozn

e or

gani

zaci

je,

žens

ke m

reže

, mre

že m

ladi

h,

građ

ansk

e gr

upe,

apo

teke

i lo

kaln

e or

gani

zaci

je u

rur

alni

m k

raje

vim

a

Da o

x

Ne o

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Iden

tifiko

vani

par

tner

i za

dist

ribuc

iju p

oste

ra

koje

izra

đuje

IJZ

uz p

asiv

nu d

istr

ibuc

iju, n

a za

htje

v, š

kola

ma

ili d

rugi

m s

ekto

rima.

Pam

fleti

i pos

teri

su d

ostu

pni i

na

inte

rnet

u: h

ttps

://w

ww

.ijzc

g.m

e/m

e/nc

ov

Potr

ebno

razv

iti o

drži

ve k

apac

itete

za

zdra

vstv

ene

radn

ike

i nov

inar

e

Usp

osta

vlja

ju s

e si

stem

i za

dete

kciju

i b

rzo

reag

ovan

je n

a la

žne

vije

sti,

glas

ine

i zab

rinut

ost g

rađa

na

Dao

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Urg

entn

a po

treb

a. P

ored

hitn

ih, p

redv

iđen

ih

aktiv

nost

i od

stra

ne IJ

Z i U

NIC

EF-a

, još

uvi

jek

post

oji p

otre

ba d

a se

izra

de o

drži

vi k

apac

iteti

u ob

last

i kom

unik

acije

riz

ika

i kriz

nih

kom

unik

acija

.

Nad

zor

Inst

itute

of P

ublic

H

ealth

and

all

heal

th fa

cilit

ies

in t

he c

ount

ry a

t su

bnat

iona

l lev

el.


17

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Usp

osta

vlja

se

aktiv

na p

otra

ga z

a sl

učaj

evim

a

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

Post

oje

jasn

e pr

oced

ure

u na

cion

alno

m P

lanu

po

stup

anja

. D

efini

cija

slu

čaja

ažu

riran

a, u

sk

ladu

sa

defin

icijo

m S

ZO, t

ri pu

ta u

okv

iru

Plan

a po

stup

anja

(15

.01.,

31.0

1. i 2

7.0

2)

Potr

ebno

je p

održ

ati r

ad e

pide

mio

loga

sa

pam

etni

m te

lefo

nim

a, s

oftv

erom

za

brzu

ko

mun

ikac

iju, k

ompj

uter

ima

sa G

IS-o

m,

alat

om z

a pr

aćen

je k

onta

kata

i dr

ugim

el

ektr

onsk

im a

latim

a za

pod

ršku

akt

ivno

m

pron

alaž

enju

.

Iden

tifika

cija

slu

čaje

va k

roz

nadz

or

konk

retn

ih d

ogađ

anja

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Treb

a ši

rom

drž

ave

ojač

ati k

apac

itete

ep

idem

iolo

ga i

klin

ičar

a za

rano

otk

rivan

je u

ok

viru

sak

uplja

nja

epid

emio

lošk

ih p

odat

aka

i u o

kviru

ope

rativ

nog

cent

ra z

a va

nred

ne

situ

acije

u ja

vnom

zdr

avst

vu.

Jača

ju s

e po

stoj

eći s

iste

mi n

adzo

ra

(na

prim

. tes

tiran

je n

a 20

19-

nCoV

u IL

I/A

RI i

li na

tešk

u ak

utnu

re

spira

torn

u in

fekc

iju)

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

Test

iranj

e pa

cije

nata

na

AR

I i te

škom

up

alom

plu

ća je

odr

ađen

o pr

ije n

ego

što

je

dete

ktov

an p

rvi s

luča

j u d

ržav

i. Po

treb

na je

br

za o

buka

o to

me

kako

inte

gris

ati C

OV

ID-1

9 u

okvi

ru v

eć p

osto

jeće

Sen

tinel

mre

že z

a gr

ip

i defi

nisa

ti pr

iorit

etne

gru

pe z

a te

stira

nje

u dr

ugoj

fazi

tra

nsm

isije

slu

čaje

va u

zaj

edni

ci

Ukl

juču

je s

e pr

ivat

ni s

ekto

r u

iden

tifika

ciju

slu

čaje

va i

nadz

orD

a o

x

Ne

o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Zako

noda

vni o

kvir

je s

tavi

o C

OV

ID-1

9 na

list

u bo

lest

i koj

e se

oba

vezn

o pr

ijavl

juju

u c

ijelo

j dr

žavi

Prek

o ka

nala

MZP

-a, S

ZO-u

se

prija

vlju

ju s

vi v

jero

vatn

i i p

otvr

đeni

20

19-n

CoV

slu

čaje

vi, š

to je

prij

e m

oguć

e (n

ajka

snije

u r

oku

od 2

4h).

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Nac

iona

lni f

okal

poi

nt z

a M

ZP je

akt

ivan

i te

mel

jan.

Kom

plet

iraju

se

form

ular

i SZO

-a

za p

rijav

u sl

učaj

eva

za s

vaki

vj

erov

atni

i po

tvrđ

eni s

luča

j i š

alje

se

na

euro

ihr@

who

.int

(ne-

EU/E

EA

drža

ve)

ili s

e iz

vješ

taj o

slu

čaju

uno

si

u TE

SSy

(EU

/EEA

drž

ave)

.

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Prev

eden

o iz

dok

umen

ata

SZO

. Oče

kuje

se

da ć

e kl

inič

ari f

orm

ular

prin

tati

i zat

im u

fo

rmi p

df-a

sla

ti na

mej

l epi

d.ip

h.m

n@t-

com

.m

e a

u cc

sta

viti

nadl

ežno

g ep

idem

iolo

ga,

-nac

iona

lnog

foka

l poi

nta

za M

ZP k

oji d

alje

iz

vješ

tava

međ

unar

odni

m p

artn

erim

a.


18

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Gra

ničn

i pre

lazi

MZ

– N

FP z

a M

ZP:

zdra

vstv

eni i

ns-

pekt

ori,

gran

ična

po

licija

, aer

odro

mi i

lu

čke

vlas

ti

Usp

osta

vlje

n Pl

an p

ostu

panj

a na

gr

anič

nim

pre

lazi

ma

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da.

Nal

azi s

e u

okvi

ru n

acio

naln

og P

lana

po

stup

anja

.

Dis

trib

uira

ju s

e na

jnov

ije in

form

acije

o

bole

sti;

zapo

slen

i su

obuč

eni

i opr

emlje

ni d

a zb

rinu

bole

sne

putn

ike

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

Obe

zbije

đen

prot

ok in

form

acija

međ

u ra

zlič

itim

par

tner

ima.

Dob

ra s

arad

nja

izm

eđu

aero

drom

skih

vla

sti,

gran

ične

pol

icije

i zd

ravs

tven

ih in

spek

tora

. Pot

rebn

a je

obu

ka

o to

me

kako

upr

avlja

ti pr

osto

rima

za

izol

aciju

na

gran

ični

m p

rela

zim

a i o

buka

o

proc

edur

ama

dezi

nfek

cije

.

Rad

e se

brz

e pr

ocje

ne z

drav

stve

nog

stan

ja i

prip

rem

aju

izol

acio

ne

pros

torij

e ka

ko b

i se

zbrin

uli b

oles

ni

putn

ici i

bez

bjed

no t

rans

port

oval

i do

una

prije

d od

ređe

nih

boln

ica

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Proc

edur

e uk

ljuče

ne u

nac

iona

lni P

lan

post

upan

ja. P

rost

ori z

a iz

olac

iju d

efini

sani

, al

i ih

treb

a pr

egle

dati

da s

e vi

di d

a li

zado

volja

vaju

min

imal

ne k

riter

ijum

e;

Usp

osta

vlja

ju s

e m

ehan

izm

i i

proc

edur

e za

kom

unic

iranj

e in

form

acija

o b

oles

nim

put

nici

ma,

iz

međ

u re

leva

ntni

h su

bjek

ata

i dr

žavn

ih o

rgan

a

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Proc

edur

e uk

ljuče

ne u

nac

iona

lni P

lan

post

upan

ja

Usp

osta

vlja

ju s

e m

ehan

izm

i i

proc

edur

e za

info

rmis

anje

put

nika

o

bole

sti

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Jasn

e in

form

acije

dos

tupn

e na

crn

ogor

skom

, en

gles

kom

i ki

nesk

om je

ziku

htt

ps://

s3.e

u-ce

ntra

l-1.a

maz

onaw

s.co

m/w

eb.re

posi

tory

/ijz

cg-m

edia

/file

s/15

8350

550

8-pr

int-

trav

elle

rs-b

roch

ure-

a4.p

df

C

jelo

kupn

o st

anov

ništ

voht

tps:

//w

ww

.ijzc

g.m

e/m

e/nc

ov

Istr

aživ

anje

slu

čaje

va i

brzi

odg

ovor

IJZ

i sve

zdr

avst

vene

us

tano

ve n

a lo

kaln

om n

ivou

.


19

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Usp

osta

vlja

se

sist

em z

a m

onito

ring

i pra

ćenj

e ko

ntak

ata

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da,

u n

acio

naln

om P

lanu

pos

tupa

nja

sa ja

snim

pr

oced

uram

a

Obu

čava

ju s

e i o

prem

aju

timov

i za

brz

i odg

ovor

za

istr

aživ

anje

sl

učaj

eva

i pra

ćenj

e ko

ntak

ata

Da o

x

Ne o

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Odr

eđen

već

i bro

j lok

alni

h ep

idem

iolo

ga d

a ra

de n

a ak

tivno

stim

a pr

aćen

ja k

onta

kata

. H

itno

potr

ebni

mob

ilni t

elef

oni I

kom

pjut

eri z

a ra

zmje

nu in

form

acija

I za

geo

-ref

eren

cira

nje.

Izra

đuju

se

i dis

trib

uira

ju p

roto

koli

i mat

erija

li po

treb

ni z

a is

traž

ivan

je

sluč

ajev

a

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Potr

ebni

su

kom

pjut

eri z

a lo

kaln

e ep

idem

iolo

ge k

ada

idu

na te

ren

da is

traž

uju

sluč

ajev

e i p

rate

kon

takt

e.

Usv

ajaj

u se

međ

unar

odni

/SZO

pr

otok

oli z

a po

sebn

e st

udije

koj

e bi

ispi

tale

dod

atne

epi

dem

iolo

ške,

vi

rolo

ške

i klin

ičke

kar

akte

ristik

e,

uklju

čuju

ći i

para

met

re o

zbilj

nost

i i

pren

osiv

osti

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Zapo

slen

i su

preo

pter

ećen

i sa

aktiv

nost

ima

prać

enja

gru

pe in

ficira

nih

i pra

ćenj

em

kont

akat

a. M

ožda

neć

e bi

ti u

stan

ju d

a se

no

se i

sa p

otre

bam

a is

traž

ivan

ja.

Nac

iona

lni l

abor

ator

ijski

sis

tem

MZ

i nac

iona

lna

labo

rato

rija

IJZ-

a

Iden

tifiku

ju s

e i o

prem

aju

labo

rato

rije

za te

stira

nje

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Hitn

o po

treb

ni m

ater

ijali

za te

stira

nje

u la

bora

torij

i.

Usp

osta

vlja

ju s

e pr

oced

ure

i m

reže

za

saku

plja

nje,

ruk

ovan

je i

upuć

ivan

je u

zora

ka

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Proc

edur

e se

nal

aze

u na

cion

alno

m P

lanu

po

stup

anja

Izra

đuju

se

plan

ovi z

a sl

učaj

nag

log

pove

ćanj

a br

oja

sluč

ajev

a ka

ko b

i se

nosi

li sa

pov

ećan

om p

otra

žnjo

m z

a te

stira

njem

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Hitn

a po

treb

a za

zal

iham

a i u

ređa

jima

za la

bora

torij

e ka

ko b

i se

pove

ćao

broj

uz

orak

a ko

ji se

isto

vrem

eno

test

iraju

. Hitn

o je

pot

rebn

o oj

ačat

i kap

acite

te lj

udsk

ih

resu

rsa

(sam

o 2

mik

robi

olog

a na

IJZ)

. H

itno

je p

otre

bno

izra

diti

oper

ativ

ni p

lan

za

real

izov

anje

test

iranj

a to

kom

faze

pre

nosa

u

zaje

dnic

i. Po

treb

no je

pla

nira

ti Se

ntin

el

nadz

or u

okv

iru p

osto

jeće

g Se

ntin

el n

adzo

ra

za g

rip.


20

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Usp

osta

vlja

se

pris

tup

prem

a de

finis

anoj

međ

unar

odno

j nC

oV

refe

rent

noj l

abor

ator

ijiD

a o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Nak

on d

etek

cije

prv

ih s

luča

jeva

, pro

toko

l je

uspo

stav

ljen

sa In

stitu

tom

za

viru

solo

giju

–

Cha

rite

– U

nive

rsita

tsm

ediz

in B

erlin

, N

jem

ačka

Prev

enci

ja i

kont

rola

infe

kcije

(PKI

)M

Z i b

ilo k

oja

zdra

vstv

ena

usta

no-

va n

a lo

kaln

om n

ivou

Treb

a da

pos

toji

prog

ram

PK

I na

naci

onal

nom

niv

ou i

nivo

u us

tano

va,

sa o

pred

jelje

nim

i ob

učen

im t

imom

ili

bar

em fo

kal p

oint

om z

a PK

I, uz

po

dršk

u dr

žavn

og n

ivoa

, ali

i ruk

o-vo

dstv

a tih

ust

anov

a.

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Post

ojeć

i zak

onod

avni

okv

ir sa

refe

renc

om

na g

rupu

epi

dem

iolo

ga k

oji b

i bili

odg

ovor

ni

za p

rimje

nu m

jera

PK

I u s

vim

zdr

avst

veni

m

usta

nova

ma.

Pot

rebn

o po

jača

ti ob

uku

na

loka

lnom

niv

ou.

U d

ržav

ama

u ko

jima

je P

KI

ogra

niče

na il

i je

nem

a, o

bezb

ijedi

ti,

što

je p

rije

mog

uće,

bar

em m

ini-

mal

ne u

slov

e za

usp

osta

vlja

nje

PKI,

kako

na

naci

onal

nom

niv

ou t

ako

i na

niv

ou u

stan

ova

i pos

tepe

no ić

i ka

pot

puno

m u

svaj

anju

usl

ova

za

impl

emen

taci

ju k

ljučn

ih k

ompo

nent

i PK

I u s

klad

u sa

loka

lnim

pla

novi

ma

prio

ritet

a

Da o

x

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Potr

ebna

obu

ka z

drav

stve

nih

radn

ika

o ko

rišće

nju

LZO

u s

klad

u sa

pro

cedu

ram

a nj

ege

koju

pru

žaju

pac

ijent

ima

Pred

uzim

a se

pro

cjen

a riz

ika

ka-

paci

teta

PK

I na

svim

niv

oim

a zd

ravs

tven

og s

iste

ma

(ukl

juču

jući

i d

ostu

pnos

t tr

ijaže

i pr

opis

no v

en-

tilira

nih

izol

acio

nih

pros

torij

a); n

a os

novu

ovo

ga d

efini

šu s

e pr

otok

oli

upuć

ivan

ja u

sar

adnj

i sa

kapa

cite

ti-m

a za

upr

avlja

nje

sluč

ajev

ima

Da o

x

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Hitn

o je

pot

rebn

o iz

radi

ti in

tern

e pl

anov

e po

stup

anja

na

nivo

u bo

lnic

a ka

ko b

i se

defin

isal

i krit

eriju

mi i

kap

acite

ti za

trij

ažu,

ho

spita

lizac

iju i

potr

ebe

za in

tenz

ivno

m

njeg

om.


21

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Obe

zbje

đuje

se

uskl

ađen

ost

pro-

gram

a PK

I sa

osno

vnim

prin

cipi

ma

PKI n

a pr

voj l

okac

iji g

dje

se p

aci-

jent

u pr

uža

njeg

a (o

bičn

o pr

imar

na

zdra

vstv

ena

njeg

a): t

rijaž

a, ra

no

prep

ozna

vanj

e, s

tand

ardn

e m

jere

pr

edos

trož

nost

i, iz

olac

ione

pro

sto-

rije

i pro

cedu

re u

pući

vanj

a

Da o

x

Ne o

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Hitn

o je

pot

rebn

o iz

radi

ti in

tern

e pl

anov

e po

stup

anja

za

usta

nove

na

prim

arno

m

zdra

vstv

enom

niv

ou n

akon

dos

tizan

ja fa

ze

vrhu

nca

(pea

k) b

roja

slu

čaje

va u

okv

iru

pand

emije

i de

finis

ati k

riter

ijum

e i k

apac

itete

za

trij

ažu

i dal

je u

prav

ljanj

e nj

egom

.

Iden

tifiku

ju s

e ka

paci

teti

PKI u

sl

učaj

u po

veća

nog

broj

a sl

učaj

eva

(bro

j kad

ra i

kom

pete

nce)

, pož

eljn

o on

ih k

oji v

eć im

aju

isku

stvo

sa

resp

irato

rnim

pat

ogen

ima,

koj

i se

onda

mog

u ra

spor

editi

u s

trat

eški

m

podr

učjim

a od

govo

ra

Da o

x

Ne o

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Tek

treb

a da

se

razv

ije.

Raz

mat

raju

se

post

ojeć

i pro

to-

koli

prev

enci

je i

kont

role

infe

kcije

, uk

ljuču

jući

i on

e za

trij

ažu

i ran

o ot

kriv

anje

sum

njiv

ih s

luča

jeva

20

19-

nCoV

. Ist

e tr

eba

uskl

aditi

sa

SZO

PK

I sm

jern

icam

a za

20

19-n

CoV

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

SZO

sm

jern

ice

su in

korp

orira

ne u

Nac

iona

lni

plan

pos

tupa

nja

Usp

osta

vlja

ju s

e i s

prov

ode

prot

o-ko

li, o

buča

va k

adar

, u s

vim

iden

ti-fik

ovan

im z

drav

stve

nim

ust

anov

ama

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

Hitn

o je

pot

rebn

o iz

radi

ti in

tern

e pl

anov

e po

stup

anja

za

usta

nove

na

prim

arno

m

zdra

vstv

enom

niv

ou n

akon

dos

tizan

ja fa

ze

vrhu

nca

(pea

k) b

roja

slu

čaje

va u

okv

iru

pand

emije

i de

finis

ati k

riter

ijum

e i k

apac

itete

za

trij

ažu

i dal

je u

prav

ljanj

e nj

egom

.

Obe

zbje

đuju

se

mat

erija

li po

treb

ni

za s

prov

ođen

je p

repo

ruče

nih

pro-

toko

la (

npr.

resu

rsi z

a hi

gije

nu r

uku,

lič

nu z

aštit

nu o

prem

u- L

ZO, č

išće

nje

pros

torij

a i u

prav

ljanj

e ot

pado

m)

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Inte

rna

doku

men

ta i

info

rmac

ije, z

a zd

ravs

tven

e ra

dnik

e, s

u ve

ć di

strib

uira

ni s

vim

ni

voim

a zd

ravs

tven

e za

štite

.


22

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Vrš

iti m

onito

ring,

ana

lizira

ti i d

avat

i po

vrat

ne in

form

acije

rele

vant

nim

su

bjek

tima

o in

fekc

ijam

a u

zdra

vst-

veni

m u

stan

ovam

a ko

d pa

cije

nata

i zd

ravs

tven

ih ra

dnik

a; o

sigu

rati

da s

e an

aliz

a ko

risti

za a

ktiv

nost

i u o

blas

ti ja

vnog

zdr

avlja

kak

o bi

se

doda

tno

sman

jile

infe

kcije

u z

drav

stve

nim

us

tano

vam

a ko

d pa

cije

nata

, zdr

avst

-ve

nih

radn

ika

i pos

jetil

aca.

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

Da o

x

Ne o

x

IJZ

Nad

zor

infe

kcija

u z

drav

stve

nim

ust

anov

ama

post

oji s

amo

za iz

vješ

tava

nje

o cl

ostr

idiu

m

diffi

cile

. Tim

ovi P

KI r

edov

no is

traž

uju

i iz

vješ

tava

ju K

omis

iji z

a bo

rbu

prot

iv z

araz

nih

bole

sti o

nos

okom

ialn

im in

fekc

ijam

a.

Obe

zbje

đuje

se

uspo

stav

ljanj

e pr

otok

ola

za p

rocj

enu

i upr

avlja

nje

zdra

vstv

enim

radn

icim

a ko

ji su

u

rizik

u od

izla

ganj

a na

nC

oV

Da o

Ne o

Da o

Ne o

Da o

Ne o

Potr

ebno

je v

ršiti

tak

av n

adzo

r na

d za

posl

enim

a, k

oji b

i bili

u o

bave

zi d

a ra

de

sam

o-m

onito

ring

i prij

avlju

ju a

ko im

aju

tem

pera

turu

i dr

uge

sim

ptom

e a

pose

bno

u fa

zi p

reno

sa in

fekc

ije u

zaj

edni

ci.

Upr

avlja

nje

sluč

ajem

Odg

ovor

nost

sva

ke

boln

ice

Podr

žava

ju s

e dr

žave

da

obez

bjed

e ko

ntin

uite

t pr

užan

ja z

drav

stve

nih

uslu

ga (

usta

nove

, kad

rovi

, lje

kovi

, m

ater

ijal,

med

icin

ski u

ređa

ji) i

da

done

su p

lano

ve z

a sl

učaj

izbi

janj

a ve

likog

bro

ja s

luča

jeva

.

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Hitn

o je

pot

rebn

o iz

radi

ti in

tern

e pl

anov

e po

stup

anja

za

boln

ice

u fa

zi v

rhun

ca

(pea

k) b

roja

slu

čaje

va u

pan

dem

iji i

defin

isat

i krit

eriju

me

i kap

acite

te z

a tr

ijažu

, ho

spita

lizac

iju i

potr

ebe

za k

apac

itetim

a u

inte

nziv

noj n

jezi

i u

sluč

aju

velik

og p

riliv

a sl

učaj

eva.

Odr

eđuj

u se

refe

rent

ne u

stan

ove

za

njeg

u pa

cije

nata

sa

nCoV

i m

apira

ju

se p

osto

jeće

javn

e/pr

ivat

ne z

drav

st-

vene

ust

anov

e i s

iste

mi u

pući

vanj

a i n

jege

/kap

acite

ta u

slu

čaju

vel

ikog

br

. slu

čaje

va; u

klju

čuju

ći m

ater

ijale

za

upr

avlja

nje

sluč

ajem

i ko

ntro

lu

infe

kcije

.

Da o

x

Ne o

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Nac

iona

lni P

lan

post

upan

ja d

efini

še k

oje

su

to re

fere

ntne

bol

nice

. Pot

rebn

o je

ispl

anira

ti i

defin

isat

i krit

eriju

me

(oki

dače

) ko

ji ak

tivira

ju

kapa

cite

te z

a si

tuac

iju v

elik

og p

riliv

a sl

učaj

eva.


23

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Dis

trib

uira

ju s

e in

form

acije

, ob

učav

aju

i osv

ježa

vaju

med

icin

ski/

timov

i hitn

e po

moć

i za

upra

vlja

nje

tešk

im a

kutn

im re

spira

torn

im in

fek-

cija

ma

i spe

cifič

nim

nC

oV p

roto

ko-

lima.

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Hitn

a po

treb

a za

nab

avko

m o

prem

e i

med

icin

skih

ure

đaja

prij

e vr

hunc

a ep

idem

ije.

Usp

osta

vlja

se

nCoV

klin

ička

baz

a po

data

ka k

ako

bi s

e ak

tivno

sti j

a-vn

og z

drav

lja n

a ni

vou

klin

ika

zasn

i-va

le n

a in

form

acija

ma.

Da o

Ne o

Da o

Ne o

Da o

Ne o

http

s://

ww

w.ij

zcg.

me/

me/

2019

-nco

v-m

ater

ijali-

za-s

truc

nu-j

avno

st

Mul

ti-se

ktor

ska

aktiv

nost

za

ubla

žava

nje

soci

jaln

ih i

ekon

omsk

ih

posl

jedi

caKo

ntin

uite

t pr

užan

ja z

drav

stve

nih

uslu

ga

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Paci

jent

i iz

urge

ntno

g bl

oka

i sa

onko

logi

je

defin

isan

i kao

prio

ritet

u k

ontin

uira

nom

pr

užan

ju u

slug

a -

odlu

ka N

acio

naln

og

koor

dina

cion

og t

ijela

Kont

inui

tet o

braz

ovni

h se

rvis

a D

a o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Vid

i gor

e

Psih

o-so

cija

lna

podr

ška

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Hitn

o po

treb

na

Kont

akt

živo

tinja

i lju

diD

a o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Upr

ava

za v

eter

inu

u ok

viru

Nac

iona

lnog

ko

ordi

naci

onog

tije

la.


24

Prio

ritet

ne o

blas

ti20

19-n

CoV

scen

ario

Akt

ivno

sti o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Im

port

ovan

i sl

učaj

aLo

kaln

a tr

ansm

isija

aTr

ansm

isija

u

zaje

dnic

iaO

dgov

orna

inst

ituci

jab

Post

ojeć

a do

kum

enta

, pla

novi

, SO

P-ov

i, itd

.c

Puto

vanj

e i t

rgov

ina

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Gra

nice

su

zatv

oren

e za

str

ance

. Sam

o je

po

vrat

ak c

rnog

orsk

ih g

rađa

na d

ozvo

ljen.

O

štre

rest

rikci

je s

u us

post

avlje

ne. h

ttp:

//w

ebca

che.

goog

leus

erco

nten

t.com

/se

arch

?q=c

ache

:pD

ibvV

gmpS

IJ:w

ww

.m

zdra

vlja

.gov

.me/

min

ista

rstv

o+&

cd=1

&hl

=en&

ct=c

lnk&

gl=m

e

Izuz

etak

za

mis

ije S

ZO i

robu

iz in

ostr

anst

va.

Još

treb

a ra

zrad

iti m

ehan

izm

e da

se

ti pr

oces

i os

igur

aju.

Org

ani u

klju

čeni

u o

blas

t tr

asnp

orta

: ae

rodr

omi,

gran

ična

pol

icija

, pol

icija

, se

ktor

tur

izm

a, v

ojsk

a, p

reds

jedn

ik

Vla

de, A

genc

ija z

a lje

kove

i m

edic

insk

a sr

edst

va

Mul

tisek

tors

ki p

ristu

p ko

ji se

obe

zbje

đuje

na

polit

ičko

m n

ivou

.

Logi

stik

a i n

abav

ke

Prip

rem

aju

se m

ehan

izm

i nab

avke

i p

rost

or z

a sk

ladi

šte

med

icin

skih

i dr

ugih

mat

erija

la

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Da o

x

Ne o

Age

ncija

za

ljeko

ve i

med

icin

ska

sred

stva

.

Kom

isija

MZ

za

ljeko

ve i

vakc

ine

u sv

om s

asta

vu im

a ep

idem

iolo

ge i

drug

e st

ručn

jake

koj

ima

koor

dini

ra IJ

Z. M

Z do

nosi

odl

uku

na

prep

oruk

u Ko

mis

ije i

dost

avlja

je A

genc

iji

za lj

ekov

e i m

edic

insk

a sr

edst

va .

Hitn

e na

bavk

e za

nov

e lje

kove

ili v

akci

ne k

oje

su u

eks

perim

enta

lnoj

fazi

se

mog

u sp

rove

sti

u sk

ladu

sa

zako

noda

vnim

okv

irom

kak

o sl

ijedi

:

http

s://

ww

w.c

alim

s.m

e/Po

rtal

/fac

es/g

lavn

a.js

pX?_

adf.c

trl-

stat

e=75

pynd

ca0

_4

U s

vije

tlu t

renu

tne

nest

ašic

e lič

ne

zašt

itne

opre

me

i med

icin

skih

ure

đaja

na

međ

unar

odno

m t

ržiš

tu h

itno

je p

otre

bno

mob

ilisa

ti m

eđun

arod

nu p

odrš

ku z

a na

bavk

u is

tih, k

ao i

za t

rans

port

ava

nsno

pla

ćeni

h m

edic

insk

ih m

ater

ijala

i op

rem

e ka

ko b

i se

adek

vatn

o od

govo

rilo

na C

OV

ID-1

9.

Usp

osta

vlja

ju s

e si

stem

i za

hita

n tr

ansp

ort

i dis

trib

uciju

Da o

Ne o

Da o

Ne o

x

Da o

Ne o

x

Hitn

o je

pot

rebn

a m

eđun

arod

na p

odrš

ka z

a tr

ansp

ort

(avi

o tr

ansp

ort)

mat

erija

la u

drž

avu

prije

vrh

unca

epi

dem

ije.


25

Tabe

la 2

. Pre

gled

prio

ritet

nih

aktiv

nost

i za

rješa

vanj

e ne

dost

atak

a po

prio

ritet

nim

obl

astim

a –

prem

a to

me

kako

su o

ne id

entifi

kova

ne u

Tabe

li 1 –

pod

sjet

niku

za

prip

rem

ljeno

st d

ržav

e.

Akt

ivno

st o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Pr

iorit

et 1

Prio

rite

t 2Pr

iorit

et 3

Koor

dina

cija

na

nivo

u dr

žave

Prim

ijeni

ti po

stoj

eće

plan

ove

za

prip

rem

ljeno

st i

reag

ovan

je u

va

nred

nim

situ

acija

ma

u ob

last

i zd

ravl

ja (

uklju

čuju

ći s

oftv

er, o

pre-

mu

i ins

trum

ente

za

koor

dina

ciju

)

Bud

žet

€55,

250

Indi

kato

r/ci

lj

Koor

dina

cion

i tim

je a

dekv

atno

prip

rem

ljen

za

reag

ovan

je n

a kr

izu

COV

ID-1

9

Indi

kato

r/ci

ljIn

dika

tor/

cilj

Kom

unik

acija

rizi

ka i

uklju

čiva

nje

zaje

dnic

eId

entifi

kova

ti i o

buči

ti tim

ove

za

kom

unik

aciju

riz

ika

i ukl

juči

vanj

e za

jedn

ice

i int

egris

ati i

h ka

o kl

jučn

u fu

nkci

ju u

prip

rem

ljeno

st i

reag

ovan

je n

a va

nred

nu s

ituac

iju

Bud

žet

€250

,00

0

Iden

tifiko

vati

i akt

ivira

ti ka

nale

koj

i naj

bolje

dop

iru

do c

iljne

gru

pe, u

klju

čuju

ći

med

ije, d

rušt

vene

med

ije, I

n-te

rnet

, mob

ilnu

kom

unik

aci-

ju, h

otla

jn (

uklju

čuju

ći a

udio

-vi

zuel

nu k

omun

ikac

iju)

Bud

žet

€690

,00

0

Shva

titi p

erce

pciju

javn

osti

kroz

form

ativ

no is

traž

ivan

je

i otv

oren

e dv

osm

jern

e ka

-na

le z

a do

bija

nje

povr

atni

h in

form

acija

kao

što

su

hotla

-jn

ovi,

prać

eni i

sen

zibi

lisan

i m

ediji

i dr

uštv

eni m

ediji

, te

uklju

čiva

nje

u ra

dio

emis

ije

(ukl

juču

jući

oda

bir

meh

a-ni

zam

a za

dob

ijanj

e po

vrat

-ni

h in

form

acija

iz a

ktiv

nost

i pr

aćen

ja i

uklju

čiva

nje,

te

istr

aživ

anja

)

Bud

žet

€19

5,0

00

Indi

kato

r /c

ilj

Tim

ovi z

a riz

ik im

aju

dovo

ljno

zapo

slen

ih i

op-

rem

e da

obe

zbije

de ja

sne

kana

le k

omun

ikac

ije

Indi

kato

r/ci

lj

Med

ijske

kuć

e om

oguć

avaj

u do

voljn

o m

edi-

jsko

g pr

osto

ra i

kana

la d

a se

por

uke

pren

esu

stan

ovni

štvu

Indi

kato

r/ci

lj

Istr

aživ

anje

je s

prov

eden

o da

bi s

e is

pi-

tala

dje

lotv

orno

st k

omun

ikac

ije o

riz

ici-

ma

i akt

ivno

sti d

opira

nja

do z

ajed

nice

.

Nad

zor

Usp

osta

viti

aktiv

no p

rona

laže

nje

sluč

ajev

a (u

klju

čuju

ći o

buku

i G

IS i

SPSS

pak

ete

poda

taka

, uk

ljuču

jući

dru

ge p

otre

be z

a so

ft-

vero

m d

a bi

se

održ

ala

aktiv

na

baza

pod

atak

a)

Bud

žet

€234

,565

Utv

rditi

slu

čaje

ve k

roz

nad-

zor o

d sl

učaj

a do

slu

čaja

(u

klju

čuje

tro

škov

e iz

najm

-lji

vanj

a vo

zila

za

timov

e za

na

dzor

, gor

ivo

i pre

kovr

e-m

eni r

ad)

Bud

žet

€291

,632

Bud

žet

Poka

zate

lj/ci

lj

Tim

ovi z

a na

dzor

imaj

u re

leva

ntan

sof

tver

i ha

rd-

ver d

a se

pov

ezuj

u sa

tim

ovim

a za

istr

aživ

anje

sl

učaj

eva

Poka

zate

lj/ci

lj

Tim

ovi s

u u

mog

ućno

sti d

a id

entifi

kuju

sl

učaj

eve

zahv

alju

jući

obe

zbije

đeno

m a

d-ek

vatn

om p

revo

zu i

opre

mi


26

Akt

ivno

st o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Pr

iorit

et 1

Prio

rite

t 2Pr

iorit

et 3

Gra

ničn

i pre

lazi

Prip

emiti

brz

e zd

ravs

tven

e pr

ocje

ne/k

apac

itete

za

izol

aciju

da

bi s

e rje

šava

li ob

olje

li pu

tnic

i i

da b

i se

bezb

jedn

o tr

ansp

orto

vali

do z

a to

odr

eđen

ih b

olni

ca (g

dje

će im

se

ispu

niti

sve

potr

ebe)

–

(pra

viln

o op

rem

anje

zap

osle

nih

da m

ogu

to d

a ra

de s

a lič

nom

za

štitn

om o

prem

om)

Bud

žet

€6,6

01,5

57

Obu

čiti

zapo

slen

e za

od

gova

raju

će ra

dnje

za

rad

sa o

bolje

lim p

utni

cim

a (b

iće

potr

ebno

da

se to

radi

on-

lajn

, dak

le n

ema

troš

ka)

Bud

žet

€0

Bud

žet

Poka

zate

lj/ci

lj

Zapo

slen

i u k

aran

tinim

a i n

a gr

anič

nim

pre

lazi

ma

odgo

vara

juće

opr

emlje

ni z

a ra

d sa

lici

ma

koja

ul

aze

na g

rani

čnom

pre

lazu

.

Poka

zate

lj/ci

lj

Spro

vede

na a

dekv

atna

obu

ka z

apos

leni

h na

gr

anič

nim

pre

lazi

ma

za k

oriš

ćenj

e op

rem

e i

rad

sa p

utni

cim

a

Istr

aživ

anje

slu

čaje

va i

brz

odgo

vor

Obu

čiti,

opr

emiti

i pr

ipre

miti

brz

e tim

ove

za is

traž

ivan

je s

luča

jeva

i u

laže

nje

u tr

ag o

soba

ma

sa k

o-jim

a su

imal

i kon

takt

(uk

ljuču

jući

ob

uku,

lapt

opov

e, li

čnu

zašt

itnu

opre

mu

i dru

gu o

prem

u)

Bud

žet

€1,0

37,18

1

Indi

kato

r/ci

lj

Tim

za

istr

aživ

anje

slu

čaja

i R

RT

imaj

u po

treb

nu

opre

mu

i lič

nu z

aštit

nu o

prem

u za

tere

nski

rad

Nac

iona

lni s

iste

m la

bora

torij

a Id

entifi

kova

ti i o

prem

iti la

bora

-to

rije

za te

stira

nje

(ukl

juču

jući

ob

uku,

opr

emu,

labo

rato

rijsk

e ko

mpl

ee z

a C

OV

ID-1

9 i l

ičnu

za

štitn

u op

rem

u)

Bud

žet

€737

,661

Poka

zate

lj/ci

lj

Labo

rato

rije

imaj

u ko

mpl

ete

za te

stira

nje

i op-

rem

u po

treb

nu d

a se

bav

e sl

učaj

evim

a C

OV

ID-1

9 u

broj

u u

kom

pris

tižu

Prev

enci

ja i

kont

rola

zar

aze

Obe

bije

diti

zalih

e po

treb

ne d

a se

im

plem

entir

aju

prep

oruč

eni p

roto

-ko

li (n

pr. s

reds

tva

za h

igije

nu ru

ku,

ličnu

zaš

titnu

opr

emu,

čiš

ćenj

e sr

edin

e, u

prav

ljanj

e ot

pado

m)

Bud

žet

€223

,136

Usp

osta

viti,

obu

čiti

i im

ple-

men

tirat

i pro

toko

le u

svi

m

utvr

đeni

m in

stitu

cija

ma

zdra

vstv

ene

zašt

ite (

nem

a tr

oško

va p

ošto

će

obuk

a bi

ti on

lajn

)

Bud

žet

€0

Poka

zate

lj/ci

lj

Opr

ema

za h

igije

nu i

lična

zaš

titna

opr

ema

obez

bjeđ

ena

svim

zap

osle

nim

a ko

jima

je p

otre

bna

Poka

zate

lj/ci

lj

Svi m

edic

insk

i rad

nici

i za

posl

eni n

a pr

voj

liniji

obu

čeni

su

za o

dgov

araj

uće

proc

edur

e


27

Akt

ivno

st o

dgov

ora

na 2

019-

nCoV

Pr

iorit

et 1

Prio

rite

t 2Pr

iorit

et 3

Upr

avlja

nje

sluč

ajev

ima

Podr

ška

zem

ljam

a da

obe

zbije

de

kont

inui

tet

zdra

vstv

enih

usl

uga

(obj

ekti,

zap

osle

ni, l

ijeko

vi, z

alih

e,

med

icin

ski u

ređa

ji) i

plan

ove

za

pove

ćani

pril

iv s

luča

jeva

Bud

žet

€19

,711

,540

Šire

nje

info

rmac

ija, o

buka

i ob

navl

janj

e zn

anja

med

icin

-sk

ih/a

mbu

lant

nih

timov

a za

up

ravl

janj

e te

škim

aku

tnim

re

spira

torn

im in

fekc

ijam

a i

koriš

ćenj

e ko

nkre

tnih

nC

oV

prot

okol

a (n

ema

troš

kova

je

r će

obuk

a m

orat

i da

bude

on

lajn

)

Bud

žet

€0

Bud

žet

Poka

zate

lj/ci

lj

Crn

a G

ora

ima

dovo

ljno

med

icin

skih

zal

iha

da

odgo

vori

na k

rizu

CO

VID

-19

Poka

zate

lj/ci

lj

Zdra

vstv

eni r

adni

ci s

u ad

ekva

tno

obuč

eni o

pr

otok

olim

a za

rad

sa C

OV

ID-1

9

Mul

ti-se

ktor

sko

djel

ovan

je

na u

blaž

avan

ju s

ocija

lnih

i ek

onom

skih

pos

ljedi

ca

Dod

atne

akt

ivno

sti v

ezan

e za

pr

evoz

– a

erod

rom

i, gr

anič

na

polic

ija, p

olic

ija, t

uriz

am, v

ojsk

a,

Prem

ijer,

naci

onal

ni o

rgan

za

ljeko

ve i

med

icin

ska

sred

stva

(o

bezb

jeđu

je s

e da

pos

toje

od

gova

raju

će m

jere

i so

ftve

r za

ub

laža

vanj

e ut

icaj

a na

dru

štvo

)

Bud

žet

€561

,285

Obe

zbije

diti

nast

avak

so-

cija

lnih

ser

visa

i so

cija

lne

podr

ške

(obe

zbje

điva

nje

da o

ni ra

njiv

i nas

tave

da

dobi

jaju

vita

lne

serv

ise

i da

pogo

đeni

dob

iju p

odrš

ku)

Bud

žet

€20,

244,

880

Bud

žet

Poka

zate

lj/ci

lj

Dru

štve

no-e

kono

msk

i utic

aji s

u ub

laže

ni u

kl

jučn

im v

ladi

nim

sek

torim

a

Poka

zate

lj/ci

lj

Soci

jaln

i ser

visi

se

nast

avlja

ju i

imaj

u ad

-ek

vatn

e re

surs

e

Logi

stik

a i n

abav

ke

Usp

osta

viti

sist

eme

za p

revo

z i

dist

ribuc

iju u

van

redn

oj s

ituac

ijiB

udže

t

€8,3

40,9

56

Prip

rem

iti m

ehan

izm

e na

bavk

e i p

rost

or z

a sk

ladi

šten

je m

edic

insk

ih i

drug

ih z

alih

a (t

rošk

ovi s

oft-

vera

)

Bud

žet

€25,

00

0

Poka

zate

lj/ci

lj

Kan

ali n

abav

ki u

spos

tavl

jeni

i u

stan

ju d

a br

zo

snab

diju

Crn

u G

oru

Poka

zate

lj/ci

lj

Prib

avlje

n je

sof

tver

koj

i će

omog

ućiti

od

gova

raju

će u

prav

ljanj

e za

liham

a

UKU

PNI T

ROŠA

K: €

59,15

9,64

3


28

Sredstva

Troškovi po stubu

1. Koordinacija na nivou države €55,250

2. Komunikacija rizika €1,135,000

3. Nadzor €526,197

4. Istraživanje slučajeva €1,037,181

5. Granični prelazi €6,601,557

6. Nacionalni sistem laboratorija €737,661

7. Upravljanje slučajevima €19,711,540

8. Prevencija i kontrola zaraze €223,136

9. Socio-economski aspekti €20,766,165

10. Logistika i nabavke €8,365,956

UKUPNO €59,159,643

Lista partneraKabinet Premijera

Kabinet Potpredsjednika Vlade

Ministarstvo zdravlja

Institut za javno zdravlje

Klinički centar Crne Gore

Domovi zdravlja u Crnoj Gori

Agencija za nabavku lijekova “Montefarm”

Uprava za zdravstvenu i sanitarnu inspekciju

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Uprava policije

Ministarstvo odbrane

Ministarstvo saobraćaja

Ministarstvo održivog razvoja i turizma

Aerodromi Crne Gore

Crveni Krst Crne Gore

Kancelarija rezidentnog koordinatora UN

Kancelarija SZO za Crnu Goru

UNDP

UNICEF

UNHCR

IOM

UNOPS


29

Korisne poveznice

Vlada Crne Gore: http://www.gov.me/en/homepage

Ministarstvo zdravlja Crne Gore: http://www.mzdravlja.gov.me/en/ministry

Institut za javno zdravlje Crne Gore: https://www.ijzcg.me/

https://www.ijzcg.me/me/ncov (posebna stranica za COVID-19)

SZO poveznice i instrumenti

• WHO Partners Platform: https://covid-19-response.org/

• WHO - COVID-19 Strategic Preparedness and Response Plan: https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/srp-04022020.pdf

• WHO COVID-19 Strategic Preparedness and Response Plan - Operational planning guidelines to sup-port country preparedness and response: https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/covid-19-sprp-unct-guidelines.pdf

• Updated Country Preparedness and Response Status for COVID-19 as of 16 March 2020:

https://www.who.int/internal-publications-detail/updated-country-preparedness-and-response-sta-tus-for-covid-19-as-of-16-march-2020

• WHO webpage on Coronavirus disease (COVID-19) Pandemic

https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019

• WHO Europe Webpage on Coronavirus Disease 2019

http://www.euro.who.int/en/health-topics/health-emergencies/coronavirus-covid-19

• WHO Europe. Hospital readiness checklist for COVID-19: http://www.euro.who.int/en/health-topics/health-emergencies/coronavirus-covid-19/novel-coronavirus-2019-ncov-technical-guidance/corona-virus-disease-covid-19-outbreak-technical-guidance-europe/hospital-readiness-checklist-for-cov-id-19

• WHO Rational use of personal protective equipment (PPE) for coronavirus disease (COVID-19): interim guidance, 19 March 2020: https://apps.who.int/iris/handle/10665/331498


30

Aneks 1: Troskovnik po aktivnostima odgovora na COVID-19

Ukupni troškovi

Koordinacija na nivou države Fiksni trošak € 52,250

Mjesečni trošak € 1,000

Komunikacija rizika Fiksni trošak € 100,000


Nadzor Fiksni trošak € 283,015


Istraživanje slučaja Fiksni trošak € 529,291


Granični prelazi Fiksni trošak € 6,601,557

Mjesečni trošak € -

Nacionalni laboratorijski sistem Fiksni trošak € 737,661


Upravljanje slučajem Fiksni trošak € 19,711,540


Prevencija i kontrola infekcije Fiksni trošak € 223,136


Socio-ekonomski uticaj Fiksni trošak € 521,285

Mjesečni trošak € 6,748,293

Logistika i nabavke Fiksni trošak € 8,365,956


Mjesečni troškovi ukupno € 7,344,651

Fiksni troškovi ukupno € 37,125,691

Tromjesečni troškovi ukupno € 22,033,952

Ukupno (za tri mjeseca) € 59,159,643


31

Koordinacija na nivou države

Koordinacija na nivou države Stavka Broj Jedinična

cijena Ukupno

Fiksni troškovi Implementacija i obuka za softversku platformu za komunikaciju između MZ i zdravstvenih institucija, npr. Slack softver (3 mjeseca, 100 korisnika)

1 € 5,000 € 5,000

Integracija različitih platformi sa Slack-om 1 € 4,000 € 4,000

Koordinacija timova putem eSV - postojeći sis-tem Vlade za upravljanje dokumentima (uvesti novi modul u postojeći sistem kako bi se podržao koordinacioni tim za Covid-19)

1 € 10,000 € 10,000

Pametni telefoni (motorola kao reper) 35 € 150 € 5,250

Lap-topovi (uključujući softver pakete) 35 € 800 € 28,000

Fiksni troškovi ukupno

€ 52,250

Mjesečni troškovi Mjesečni ugovori za pametne telefone 35 € 20 € 700

Kancelarijska oprema (npr. potrošni materijali i materijali za planiranje)

3 € 100 € 300

Mjesečni trošak € 1,000 tromjesečni trošak € 3,000

Uz pretpostavku da Nacionalno koordinaciono tijelo ima 35 članova

Komunikacija rizika i uključivanje zajednice

Komunikacija rizika i uključivanje zajednice Stavka Broj Jedinična

cijena Total

Fiksni troškoviKomunikacija i IT oprema za rad sa medijima Paušalna suma € 100,000

Fiksni troškovi ukupno € 100,000

Mjesečni troškovi Troškovi ljudskih resursa mjesečno € 50,000 Troškovi istraživanja mjesečno € 50,000 Audio-vizualna produkcija i oglašavanje, mjesečno € 100,000 Objavljivanje, mjesečni troškovi € 15,000 Press i PR aktivnosti, mjesečno € 50,000 Uključivanje zajednice i socijalna mobilizacija, mjesečno € 50,000 Monitoring, mjesečno € 15,000 Prevod materijala SZO, mjesečno € 15,000

Mjesečni troškovi € 345,000 tromjesečni troškovi € 1,035,000

Pretpostavljeni tim za komunikaciju rizika od 10 ljudi


32

Nadzor

Nadzor Stavka Broj Jedinična cijena

Ukupno

Fiksni troškovi

Mobilni telefoni (motorola kao reper) 51 € 150 € 7,650

Lap topovi (uključujući i office softver pakete) 51 € 800 € 40,800

SPSS licenca IBM SPSS Statistički standard v26 $2,850 USD*godišnje

1 € 2,565 € 2,565

Uspostaviti platfomu za registraciju pacijenata u karantinu sa, uz odobrenje nadležnih, rješenjima za geo-praćenje subjekata

1 € 100,000 € 100,000

Pomoć za ručno unošenje i čišćenje podataka Instituta za javno zdravlje- 10 ljudi

1 € 20,000 € 20,000

Dronovi (20 dronova) 1 € 60,000 € 60,000

GIS softver za 60 korisnika 1 € 2,000 € 2,000

Softver za borbu protiv Covid 19 "hackaton" za potrebe CG– tehnološka rješenja, softver, hardver - "HackCorona"

1 € 50,000 € 50,000

Fiksni ukupni troškovi

€ 283,015

Mjesečni troškovi

Nadzor, nacionalni kadrovi - plaćanje prekovremenog rada

26 € 1,183.30 € 30,766

Transport sa postojećim vozilima (1 transport/1 dan iz 17 opština po prosječnom trajanju u satima) 6 sati dnevno

4590 € 2.50 € 11,475

Vozila za timove (rent a car) 4x4 360 € 75 € 27,000

Gorivo za iznajmljena vozila (1 transport/1 dan iz 17 opština po prosječnom trajanju u satima) 6 sati dnevno

4320 € 3 € 10,800

Mjesečni troškovi telefona 51 € 20 € 1,020

Mjesečni troškovi

€ 81,061

tromjesečni troškovi

€ 243,182


33

Granični prelazi

Granični prelazi Stavka Broj Jedinična cijena

Ukupno

Fiksni troškovi Hirurške maske 1,410,313 € 0.40 € 564,125

Rukavice 2,129,438 € 0.20 € 425,888

Zaštitno odijelo 94,406 € 0.60 € 56,644

Vizir 93,719 € 8.20 € 768,494

Dezinficijent za ruke (500ml) 11,030 € 2 € 22,060

Opremljeni i fukcionalni karantinski prostori 1 € 3,996,006 € 3,996,006

Ne-kontaktni termometri (za karantin) 1,232 € 50 € 61,600

Korpe za otpatke (za karantin) 627 € 3 € 1,881

Protiv požarni aparati (za karantin) 627 € 20 € 12,540

Kese za smeće (za karantin) 110,880 € 0.05 € 5,544

pojačana podrška centrima za prijem migra-nata, izbjeglica (podsticajne uplate)

150 € 3,549.90 € 532,485

šatori za migrante za karantin 376 € 387.41 € 145,666

Ne-kontaktni termometri (za izbjeglice) 150 € 50 € 7,500

Korpe za otpatke (za izbjeglice) 150 € 3 € 450

Kese za smeće (za izbjeglice) 13,500 € 0.05 € 675

Fiksni ukupni troškovi

€ 6,601,557

Mjesečni troškovi € -

Mjesečni troškovi ukupno

€ -

tromjesečni troškovi

€ -

Istraživanje slučaja

Istraživanje slučaja

Stavka Broj Jedinični trošak

Ukupno

Fiksni troškovi Hirurška maska 73,440 € 0.40 € 29,376

N95 maska 9,180 € 4 € 36,720

Odijela (komplet košulja dugih rukava i pantalone) 408 € 50 € 20,400

Zaštitna odijela 73,440 € 0.60 € 44,064

Zaštitne naočari 73,440 € 3 € 220,320

Rukavice 73,440 € 0.20 € 14,688

Vizir 18,360 € 8.20 € 150,552

Beskontaktni termometri 51 € 50 € 2,550

Posude za biološki otpad 51 € 1.26 € 64

Kese za otpad za zaštitna odijela 18360 € 0.08 € 1,377

Sredstvo za dezinfekciju ruku (100ml) 9180 € 1 € 9,180


34

Ukupno fiksni troškovi

€ 529,291

Mjesečni troškovi

Podsticajna plaćanja za pronalaženje kontakata 102 € 1,183 € 120,697

Prevoz (do graničnog prelaza i karantina) za ljude 720 € 2.5 € 1,800

Prevoz za timove koji rade na istraživanju slučajeva (broj iznajmljenih vozila)

360 € 100 € 36,000

Gorivo za prevoz 4320 € 2.5 € 10,800

Mjesečni troškovi

€ 169,297

Tromjesečni troškovi

€ 507,890

Pretpostavlja se da ima 51 istražni tim sa 2 člana po timu (1 doktor, jedan tehničar)

Nacionalni laboratorijski sistem

Nacionalni laboratorijski sistem

Stavka Broj Jedinična cijena Ukupno

Fiksni troškovi Ažuriranje SZO IATA sertifikata za međunardni transport uzoraka

2 € 320 € 640

Laboratorijske potrebe, p2 maske 27900 € 4 € 111,600

Zaštitna odijela 930 € 1 € 558

Zaštitne naočare 930 € 6 € 5,115

Rukavice (nitril) 27900 € 0.20 € 5,580

Rukavi bez pudera 27900 € 0.66 € 18,330

QIAcube HT- QIAGEN 1 € 47,340 € 47,340

QI Aamp 96 Virus QIAcube HT set - Cat br./ID: 57731

10 € 712 € 7,120

QIAcube HT plastične posude; 950067 10 € 300 € 3,000

Laboratorijski setovi na osnovu distavljenog materijala od strane Roche-a za Crnu Goru

4000 € 120 € 480,000

Superscript III enzim platine Cat br. 11732-088 8 € 1,793 € 14,342

Ambion Agpath-ID one step rt-pcr set (43873919)

4 € 1,061 € 4,242

Mikro cijevčice 1.5ml sa sigurnosnim poklopcem PCR clean, sterilne

12000 € 0.16 € 1,920

vrh filtera 10ul 20 € 50 € 990

vrh filtera 20ul 20 € 50 € 990

vrh filtera 200ul 20 € 50 € 990

vrh filtera 1250ul 20 € 50 € 990

Paster pipete 3.5ml sterilno pakovanje 10000 € 0.08 € 821

set za uzimanje respiratornih uzoraka VTM + brisevi sa prelomnikom

4000 € 3 € 12,000


35

Cijev za uzorkovanje QIAGEN 990382 4000 € 0.05 € 210

QIAGEN vrhovi filtera 1000ul 20 € 82.30 € 1,646

QIAGEN vrhovi filtera200ul 2 € 81.80 € 164

reagens QIAAMP virusni sa mini qiacube setom 16 € 1,192 € 19,072

Fiksni troškovi ukupno

€ 737,661


€ -

Mjesečni troškovi € - tromjesečni troškovi

€ -

uz pretpostavku da 10 zaposlenih radi u nacionalnoj laboratoriji

Prevencija I kontrola infekcije

Prevencija I kontrola infekcije Stavka

Broj Jedinični trošak

Ukupno

Fiksni troškoviKalkulacija LZO po stubu (Granični prelazi, Upravljanje slučajem, Istraga slučaja, Nacionalne laboratorije)

Kese za smeće (za hazardni otpad) 1,710,000 € 0.08 € 128,250

Softver za upravljanje skladištenjem LZO 1 € 1,200 € 1,200

dezinfekcioni materijal, natrijum granulat (3000kg) 1 € 1,980 € 1,980

Alkohol 96% (10,000 litara) 10000 € 1.10 € 11,000

Papirni ubrusi za pranje ruka 42000 € 1.30 € 54,600

Sapun za ruke 14981 € 1 € 14,981

Posuda za otpad (plastična korpa za bolnički krevet) 150 € 3 € 450

Kese za smeće (za upravljanje slučajem) 13500 € 0.05 € 675

Bolničke metle 1000 € 10 € 10,000



€ -

Mjesečni troškovi ukupno € -

troškovi za tri mjeseca € -


36

Upravljanje slučajem

Upravljanje slučajem Stavka Broj Jedinični

trošakUkupno

Troškovi materijala Hirurške maske 4,120,000 € 0.40 € 1,648,000 Maske za ličnu upotrebu N95/P2 515,000 € 4 € 2,060,000 Maske za ličnu upotrebu P3 515,000 € 6 € 3,090,000 Nepromočiva zaštitna odijela 103,000 € 6 € 618,000 Nepromočive kecelje 51,500 € 3 € 154,500 Jednokratne navlake za obuću 1,030,000 € 0.60 € 618,000 Jednokratne hirurške kape 1,030,000 € 0.60 € 618,000 Zaštitne naočare 28,316 € 5.50 € 155,738 Viziri 28,316 € 8.20 € 232,192 Rukavice 4,120,000 € 0.20 € 824,000 Dezinficijens za ruke (500 ml) 398,630 € 2 € 797,260 Defibrilator 2 € 10,000 € 20,000 Inhaler - nebuliser 50 € 100 € 5,000 Aparat mjerenja stanja na bazi kiseline - gasometar

15 € 200 € 3,000

Medicinski respirator 200 € 20,000 € 4,000,000 Oksimetar pulsa 500 € 80 € 40,000 Koncentrator kiseonika 50 € 80 € 4,000 EKG aparat 50 € 1,500 € 75,000 Boce za kiseonik 200 € 50 € 10,000 Aspiratori 10 € 150 € 1,500 Ne kontaktni termometar (bolnice) 1,000 € 50 € 50,000 Ne kontaktni termometar (domovi zdravlja)

1,000 € 50 € 50,000

Digitalni rentgen 20 € 75,000 € 1,500,000 Video laringoskop 20 € 7,500 € 150,000 Monitori, ne-invazivni (mobilni) 200 € 1,500 € 300,000 Monitori, invazivni (mobilni) 320 € 5,000 € 1,600,000 Filteri za respiratore, HEPSA klasa 13 50,000 € 2 € 100,000 Zatvoreni sistem usisa 30,000 € 7 € 210,000 Laringoskop (set) 40 € 180 € 7,200 Bronhoskop 20 € 300 € 6,000 Hladnjača za tijela 10 € 875 € 8,750 Infuzione pumpe 300 € 250 € 75,000 Injekcione pumpe 1,000 € 400 € 400,000 Sto za autopsiju 2 € 1,200 € 2,400 Kreveti + oprema (za bolnice) 150 € 1,000 € 150,000 Ručna nosila 40 € 200 € 8,000 Nosila na kolicima 100 € 1,200 € 120,000

Materijal ukupno € 19,711,540


Mjesečni troškovi ukupno

€ -

Troškovi za 3 mjeseca

€ -


37

Socio-economski aspekti

Socio-economski aspekti Stavka Broj Jedinični

trošak Ukupno

Fiksni troškovi

Platforma koja uklapa mala i srednja preduzeća, njihove proizvode, logistiku (korise se taksi vozači i drugi nezaposleni) 1 € 150,000 € 150,000

Portal za podršku malom biznisu tokom finansijske krize koji će omogućiti građanima i organizacijama da direktno pomognu omiljenim lokalnim biznisima. Građani mogu unaprijed platiti, kupiti hranu, poklon kartice, usluge i drugo 1 € 50,000 € 50,000

Transparentno prikupljanje sredstava (crowdfunding) koje ima za cilj dijasporu i rezidente i privatni sektor Crne Gore (koristi mehanizam dodatnog stvaranja kapitala za ključne usluge), (praćenje svih donacija i trošenja, uključujući i promovisanje donatora) - 1 € - € -

CoronaInfoCG.me - poboljšanja, dodatak platformi za prikupljanje sredstava (crowdfunding) preko lokalnih banaka i obezbjeđivanje transparentnosti sredstava koja se doniraju Nacionalnom Covid-19 koodrinacionom timu 1 € 15,000 € 15,000

Video platforma za medicinsku i socio-psihološku komunikaciju uživo - 3 mjeseca 1 € 20,000 € 20,000

Hirurške maske 204600 € 0.40 € 81,840

Rukavice 204600 € 0.20 € 40,920

Zaštitna odijela 167400 € 0.60 € 100,440

Zaštitne naočare 6820 € 5.50 € 37,510

Dezinfekciono sredstvo za ruke 25575 € 1.00 € 25,575


Mjesečni troškovi

Obezbjeđivanje socijalne zaštite za najugroženije grupe Ljudi koji dobijaju materijalnu pomoć 8583 € 50 € 429,150

Osobe sa invaliditetom 2708 € 50 € 135,400

Stariji (penzioneri) 12019 € 50 € 600,950

Korisnici dječijih nadoknada 14232 € 30 € 426,960

Izbjeglice iz bivše Jugoslavije koje nisu obuhvaćeni sistemom socijalne zaštite 8000 € 50 € 400,000

Obezbjeđivanje podrške za ljude sa smanjenim primanjima ili gubitkom primanja zbog krize

Ljudi sa smanjenim ili izgubljenim prihodima zbog krize - identifikovati ih, uraditi procjenu uticaja i definisati adekvatna rješenja, primjenjujući dodatne filtere za djecu i njegu starijih, ZA STANOVANJE, HRANU, LIJEKOVE, OSIGURANJE, nalaženje poslova, zamjenu poslova, kao i javne radove? 45000 € 50 € 2,250,000

Ljudi koji nisu u sistemu socijalne zaštite niti registrovani na birou rada (uključujući i one koji su bili uključeni u nefomalne poslove), treba ih identifikovati i definisati adekvatna rješenja 20000 € 50 € 1,000,000

Obezbjeđivanje socijalnih servisa za najugroženije

Podrška za dostavljanje hrane i higijenskih/medicinskih proizvoda € 50,000


38

Podrška za nabavku hrane i higijenskih/medicinskih proizvoda 17000 € 30 € 510,000

Povećanje javnih kuhinja/restorana u smislu kapaciteta za pružanje pomoći, uključujući i zdravstvene i bezbjedonosne standarde 5000 € 60 € 300,000

Psiho-socijalni servisi (opšta populacija, stariji, adolescenti i mladi, itd.) € 33,333

Servisi podrške porodicima u smislu rodnog i porodičnog nasilja € 33,333

Podrška porodicama onih koji su na prvoj liniji odgovora 1000 € 300 € 300,000

Subvencije za plaćanje kirije za starije građane (u privatnom i javnom smještaju) 750 € 350 € 262,500

Podrška transparentnosti pri upravljanju nacionalnim kriznim budžetom

Transparentno prikupljanje sredstava, sa fokusom na dijasporu i građane kao i privatni sektor u CG (sakupljanje dodatnih finansijskih sredstava za ključne servise), (praćenje svih donacija i trošenja sredstava, uključujući i promociju donatora) € 16,667

Mjesečni troškovi ukupno € 6,748,293

tromjesečni troškovi € 20,244,880

Logistika i nabavke

Logistika i nabavke Stavka Broj Jedinični trošak Ukupno

Fiksni troškovi

Uspostaviti platformu za registrovanje i praćenje opreme za bolnice, karantine, Institut za javno zdravlje i druge relevantne institucije 1 € 25,000 € 25,000

Međunarodni transport (uključujući i inspekciju i pretovar)- procjenjeno 30% 1 € 500,000 € 1,500,000

Ukupni fiksni troškovi € 1,525,000


€ -

Ukupno mjesečno € -

Tromjesečni trošak € -

covid- ev vanre ok tratee n gor

Documents