credit agricole banka srbija ad novi sad finansijski ... · pdf file· mrs 39...

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU KOJA SEZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2014. GODINE


SADRŽAJ

Strana

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1

BILANS USPEHA za godinu završenu 31. decembra 2014. godine 2

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU za godinu završenu 31. decembra 2014. godine 3

BILANS STANJA na dan 31. decembar 2014. godine 4

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU za godinu završenu 31. decembra 2014. godine 5

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANKE za godinu završenu 31. decembra 2014.godine 6 - 7

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31. decembra 2014. 8 - 95


NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31. decembra 2014.(svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno)

8

1. OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE

Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad (u daljem tekstu : Banka) je osnovana 15. avgusta 1991.godine pod nazivom Yuco – Bank a.d. Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodnebanke Jugoslavije od 19. februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u NovomSadu 3. marta 1992. godine. Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom MeridianBank a.d. Novi Sad, u skladu sa Odlukom Privrednog suda, u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13. marta2006. godine rešenjem broj 110567-2006 Agencije za privredne registre Republike Srbije Banka jeizvršila promenu naziva u Meridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo Novi Sad ipromenu skraćenog naziva u MEBA – CA GROUP AD NOVI SAD.

Na osnovu Rešenja br. BD 137033/2009 Agencije za privredne registre od 04.09.2009. godine Banka jepromenila naziv iz MERIDIAN BANK – CREDIT AGRICOLE GROUP u CREDIT AGRICOLE BANKASRBIJA, odnosno puno poslovno ime glasi: CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKODRUŠTVO NOVI SAD, BRAĆE RIBNIKARA 4-6.

Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Banka je postala deo Credit Agricole S.A. Paris,jedne od najvećih evropskih grupacija. Akcionar Banke na dan 31.12.2014. godine je Credit Agricole S.A.Paris sa 100% učešća.

U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavljasledeće poslove:

1. depozitne poslove (primanje i polaganje depozita),2. kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita),3. devizne, devizno-valutne i menjačke poslove,4. poslove platnog prometa,5. izdavanje platnih kartica,6. poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.),7. brokersko-dilerske poslove,8. izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao),9. kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.),10. poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije,11. poslove za koje je ovlašćena zakonom i12. druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tačke 1. do 11. ovog stava, a u

skladu sa Osnivačkim aktom i Statutom Banke.

Organi Banke su: Skupština banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori.

Banka obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade,Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i posebnu organizacionu jedinicu Odeljenje zaupravljanje rizicima.

Predsednika i članove Upravnog odbora Banke imenuje Skupština Banke na period od četiri godine, poprethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika ičlanove Izvršnog odbora Banke.

Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i u 82 filijale u svimvećim gradovima Srbije (31. decembar 2013. godine – 81 filijala).

Banka je na dan 31. decembra 2014. godine imala 914 zaposlenih (31. decembar 2013. godine – 917zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matični broj Banke je 08277931.

Finansijski izveštaji Banke za godinu koja je završena na dan 31. decembra 2014. godine su odobreni odstrane Izvršnog odbora Banke, na sednici održanoj 16. aprila 2015. godine.



9

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

2.1 Osnova za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2014. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardimafinansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne Banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanjebanaka.

Priloženi finansijski izveštaji su prikazani u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržini pozicija uobrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije broj 71/2014 i 135/2014).

Priloženi finansijski izveštaji predstavljaju pojedinačne finansijske izveštaje koji uključuju potraživanja,obaveze, rezultate poslovanja, promene na ostalom rezultatu, promene na kapitalu i tokove gotovineBanke. Banka posebno sastavlja i prikazuje konsolidovane finansijske izveštaje u skladu saMeđunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Konsolidovani finansijski izveštaji su izdati 16.04.2015. godine.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za sledećestavke koje se vrednuju po fer vrednosti: hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, derivate, ostalafinansijska sredstva i obaveze namenjene trgovanju, finansijska sredstva i obaveze po fer vrednosti prekobilansa uspeha i obaveze za plaćanje akcijama zasnovane na gotovini.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nijedrugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije uvalutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Bankanastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjeneu daljem tekstu Napomene 3.

2.2. Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

Finansijski izveštaji koji su sastavljeni za godinu koja se završila 31. decembra 2014. godine su prvifinansijski izveštaji koje je Banka sastavila u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskogizveštavanja.

U cilju pripreme finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI:

· Banka je pripremila i prezentovala početni bilans stanja na dan 1. januara 2013. godine u skladusa MSFI;

· Banka je utvrdila da nije bilo izmena prethodno obelodanjenih iznosa kapitala na dan 1. januara2013. godine i 31. decembra 2013. godine kao i neto rezultata za godinu koja se završila 31.decembra 2013. godine kako bi se postiglo usaglašavanje sa MSFI. Procene primenjene na dan1. januar 2013. godine i na dan 31. decembar 2013. godine su konzistentne sa onim primenjenimna iste datume prema ranije primenjenim propisima.

· Banka je promenila prezentaciju bilansa stanja i bilansa uspeha u odnosu na ranije zahtevanuprezentaciju i prikazala izveštaj o ostalom rezultatu. Razlika između ukupne aktive u finansijskimizveštajima i ranije prikazanim iznosima ukupne aktive na dan 31. decembar 2013. godine i nadan 1. januar 2013. godine u iznosima od RSD 272.353 hiljade i RSD 266.666 hiljada respektivnose odnosi na razgraničene neamortizovane naknade za odobravanje kredita od RSD 272.353hiljade na dan 31. decembra 2013. godine i RSD 266.666 hiljada na dan 1. januara 2013. godine.Ove naknade su prikazane u okviru pripadajućeg finansijskog instrumenta, a ranije su prikazaneu okviru obaveza.



10

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (nastavak)

2.2. Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (nastavak)

Banka je promenila prezentaciju izveštaja o tokovima gotovine. Gotovina i gotovinski ekvivalenti koji suuključeni u Izveštaj o tokovima gotovine prikazani su u okviru Napomene 36.

2.3. Novi i izmenjeni standardi i tumačenja

Sledeći novi i izmenjeni MSFI su stupili na snagu 1. januara 2014. godine:

· MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija (dopuna) – Prebijanje finansijskih sredstava ifinansijskih obaveza

· MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji· MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji· MSFI 12 Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima· MRS 39 Finansijski instrumenti (dopuna): Priznavanje i vrednovanje – Obnavljanje derivata i

nastavak računovodstva hedžinga· MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine (dopuna) - Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za

nefinansijsku imovinu· IFRIC 21 Dažbine

Uticaj usvajanja standarda ili interpretacije na finansijske izveštaje je opisan u nastavku.

· MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija (dopuna) – Prebijanje finansijskih sredstava ifinansijskih obaveza

Ove dopune pojašnjavaju postojanje zakonskog prava prebijanja priznatih iznosa. Dopune takođepojašanjavu primenu kriterijuma prebijanja definisanog kroz MRS 32 kod sistema izmirivanja (kao što susistemi centralne klirinške kuće) koji primenjuje mehanizme bruto izmirivanja koji nisu istovremeni.Primena ovog standarda nije imala uticaja na finansijski položaj ili rezultate Banke.

· Učešća u drugim pravnim licima (Izmene u MSFI 10, MSFI 12 i MRS 27)

Ove izmene daju izuzeće iz zahteva za konsolidaciju za entitete koje ispunjavaju definiciju investicionihentiteta u skladu sa MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i moraju se primeniti retrospektivno, pododređenim tranzicionim uslovima. Izuzetak od konsolidacije zahteva da investicioni entitetiračunovodstveno priznaju ulaganja u zavisna društva po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Ove izmenenemaju uticaj na Banku.

· MRS 39 Finansijski instrumenti (dopuna): Priznavanje i vrednovanje - Obnavljanjederivata i nastavak računovodstva hedžinga

U skladu sa dopunama ne treba prestati sa računovodstvom hedžinga ako je hedžing derivat obnovljen,pod uslovom da su ispunjeni određeni kriterijumi. Odbor je dao izmenu uskog obima MRS 39 kako bidozvolio nastavak računovodstva hedžinga u određenim okolnostima kada se druga ugovorna stranahedžing instrumenta menja kako bi se postigao kliring tog instrumenta. Primena ovog standarda nemauticaja na finansijski položaj ili rezultate Banke.

· MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine (dopuna) - Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa zanefinansijsku imovinu

Izmene uklanjaju neželjene posledice MSFI 13 na obelodanjivanja zahtevana MRS 36. Pored toga,izmene zahtevaju obelodanjivanja nadoknadivih iznosa imovine ili jedinica koje generišu gotovinu, za kojesu gubici od umanjenja vrednosti priznati ili ukinuti tokom posmatranog perioda. Primena ovogizmenjenog standarda nema uticaja na finansijski položaj ili rezultate Banke.



11


2.3. Novi i izmenjeni standardi i tumačenja (nastavak)

· IFRIC 21: Dažbine

Odbor za tumačenje je upitan na koji način bi društva trebalo da priznaju obaveze za plaćanje dažbinazahtevanih od države, osim poreza na dobit u svojim finansijskim izveštajima. Ovo tumačenje odnosi sena tumačenje MRS-a 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina. MRS 37 utvrđujekriterijume priznavanja obaveze, od kojih je jedan od kriterijuma da društvo ima sadašnju obavezunastalu kao rezultat prošlih događaja (poznat kao obavezujući događaj). Takođe, pojašnjava da sedažbina priznaje progresivno samo ako se aktivnost koja aktivira dažbinu, događa tokom određenogvremena, u skladu sa zakonima. Novo tumačenje nije imalo uticaja na finansijske rezultate Banke.

2.4. Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu

· MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28: Investicioni entiteti: primena izuzeća od konsolidacije

Izmene i dopune se odnose na pitanja koja proizlaze iz prakse u primeni izuzeća konsolidacije. Izmene idopune su na snazi za godišnje periode koja počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. Izmene idopune pojašnjavaju da se izuzeće od prikaza konsolidovanih finansijskih izveštaja odnosi nainvesticiono društvo kada je ono zavisno društvo matičnog društva, te kada investiciono društvo meriulaganje svih svojih zavisnih društava po fer vrednosti. Konačno, izmene i dopune MRS-a 28 Ulaganja uzavisna društva ili zajedničke poduhvate dopuštaju investitorima da prilikom primene metode učešća,zadrže merenje po fer vrednosti koje primenjuje zavisno društvo investicionog društva ili zajedničkipoduhvati na svoja učešća u zavisnim društvima.

· MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, MRS 38 Nematerijalna ulaganja (izmena):Pojašnjenje prihvatljivih metoda obračuna amortizacije

Izmena stupa na snagu za periode koji počinju 1. januara 2016. godine i pojašnjava principe MRS 16 iMRS 38 prema kojima prihodi odražavaju ekonomske koristi koje se generišu poslovanjem (čiji je imovinadeo), a ne ekonomske koristi koji se uživaju korišćenjem imovine. Kao rezultat, odnos generisanihprihoda i ukupnih očekivanih prihoda koji će se generisati ne može se koristiti pri amortizaciji nekretnina,postrojenja i opreme te se može koristiti samo u vrlo ograničenim okolnostima pri amortizacijinematerijalnih ulaganja. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanjeBanke.

· Izmene i dopune MRS-a 19: Definisani planovi naknada: doprinosi zaposlenih

Izmene i dopune ove izmene stupaju na snagu za periode koji počinju 1. jula 2014. godine ili nakon toga.MRS 19 zahteva da Banka razmotri doprinose od zaposlenih ili trećih lica prilikom priznavanja definisanihplanova naknada. Svrha izmena i dopuna je pojednostavljenje priznavanja ovih doprinosa na koje, naprimer, ne utiče broj godina službe zaposlenog, što bi bio slučaj prilikom obračuna doprinosa zaposlenogkoji bi se računao kao fiksni procenat zarade. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja nafinansijsko izveštavanje Banke.

· MSFI 9 Finansijski instrumenti: Klasifikacija i vrednovanje

MSFI 9 se primenjuje na godišnje periode koji počinju 1. januara 2018. godine, ili nakon toga, pri čemu jedozvoljena ranija primena. Finalna verzija MSFI 9 odražava sve faze projekta finansijskih instrumenata izamjenjuje MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje, kao i sve prethodne verzije MSFI9. Standard uvodi nove zahteve za priznavanje i vrednovanje, obezvređenje i računovodstvo hedžinga.Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.



12


2.4. Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu (nastavak)

· Izmene i dopune MSFI 11: Ulaganje u zajedničke aranžmane (izmena): Računovodstvosticanja učešća u zajedničkim operacijama

Ove izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju 1. januara 2016. godine ili nakontoga. MSFI 11 se odnosi na računovodstveni tretman učešća u zajedničkim poduhvatima i zajedničkimoperacijama. Izmene daju nove smernice o tome kako računovodstveno tretirati sticanje učešća uzajedničkoj operaciji koja čini poslovanje u skladu sa MSFI, i utvrđuje adekvatan računovodstveni tretmantakvih sticanja. Ne očekuje se da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

· MSFI 14 Računi regulatornih aktivnih vremenskih razgraničenja

Standard stupa na snagu za godišnje periode koji počinju 1. januara 2016. godine. Odbor je pokrenuoprojekat kojim razmatra brojna pitanja regulacije stopa i cena i planira da objavi raspravu o ovoj temi u2014. godini. U međuvremenu, Odbor je odlučio da razvije MSFI 14 kao privremenu meru. MSFI 14dozvoljava da se kod prve primene nastavi sa priznavanjem iznosa koji se odnose na regulaciju stope icena u skladu sa ranijim regulatornim okvirom. Međutim, kako bi se poboljšala uporedivost sa društvimakoja već primjenjuju MSFI, a nisu priznala takve iznose, standard zahteva da se efekat regulisanja stopa icena iskaže odvojeno od drugih stavki. Entiteti koji već prikazuju finansijske izveštaje po MSFI nisu uobavezi da primene standard. Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijskoizveštavanje.

· MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcima

Standard stupa na snagu za periode koji počinju 1. januara 2017. godine. MSFI 15 ustanovljava novimodel od pet koraka za priznavanje prihoda koji nastaju kao rezultat ugovora sa kupcima (sa ograničenimizuzecima), bez obzira na vrstu prihoda ili industriju. Zahtevi standarda će se primenjivati na priznavanje ivrednovanje dobitaka i gubitaka od prodaje nefinansijskih sredstava koja nije proizvod redovnih aktivnostientiteta (npr. prodaja nekretnina, postrojenja i opreme ili nematerijalne imovine). Zahtevaće se značajnadodatna obelodanjivanja, uključujući disagregaciju ukupnih prihoda; informacije o ispunjenju obaveza;promene u stanju ugovorene imovine i obaveza između perioda i značajna prosuđivanja i procene.Banka trenutno procenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.

· MRS 27: Pojedinačni finansijski izveštaji (izmena)

Izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode od 1. januara 2016. godine. Izmenama idopunama je dozvoljeno entitetima da koriste metod udela za priznavanje ulaganja u zavisna društva,zajedničke poduhvate i pridružena društva u njihovim pojedinačnim finansijskim izveštajima, što ćepomoći određenim zakonodavstvima prelaz na MSFI za pojedinačne finansijske izveštaje, smanjujućitroškove usaglašavanja, pri tom ne umanjujući obim informacija dostupnih investitorima. Banka trenutnoprocenjuje uticaj ovog standarda na finansijsko izveštavanje.

· Izmene i dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Ulaganja upridružena društva i zajedničke poduhvate: Prodaja ili prenos sredstava izmeđuinvestitora i njegovog pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata

Izmene i dopune adresiraju potvrđenu nekonzistentnost između zahteva MSFI 10 i MRS 28, prilikomevidentiranja prodaje ili doprinosa imovine između investitora i njegovog pridruženog društva ilizajedničkog poduhvata. Glavna posledica izmena i dopuna jeste da se celokupan iznos dobitka ili gubitkapriznaje ukoliko je predmet transakcije poslovanje (bez obzira da li je smeštena u zavisnom entitetu iline). Delimični dobitak ili gubitak se priznaje u slučaju kada transakcija uključuje imovinu koja se ne možesmatrati poslovanjem, čak iako se ta imovina nalazi kod zavisnog društva. Dopune stupaju na snagu zaperiode koji počinju 1. januara 2016. godine. Ne očekuje se da će ove izmene imati uticaja na finansijskoizveštavanje Banke.



13



· MRS 1: Prezentacija finansijskih izveštaja

Izmene i dopune MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja ohrabruju kompanije u primeni profesionalneprocene u odlučivanju koje informacije će obelodaniti i kako da ih strukturiraju u svojim finansijskimizveštajima. Izmene i dopune stupaju na snagu za godišnje periode od 1. januara 2016. godine, ili nakontoga. Užim fokusom izmena i dopuna se više pojašnjava MRS 1 nego što se menjaju postojeći zahtevi.Izmene i dopune se odnose na materijalnost, redosled napomena uz finansijske izveštaje, zbirove injihovo raščlanjavanje, računovodstvene politike i prezentaciju stavki ostalog ukupnog rezultata (OCI) kojiproizilazi iz ulaganja po metodi učešća.

Godišnja poboljšanja – Ciklus 2010- 2012

Odbor za MRS je izdao godišnja poboljšanja MSFI ciklusa 2010-2012, koja predstavljaju skup izmena idopuna MSFI. Izmene su efektivne za godišnje periode koja počinju od 1. jula 2014. godine.

Ø MSFI 2 Plaćanje akcijama: Ovo poboljšanje menja definicije “uslovi sticanja” i “stanje na tržištu ” idodaje definicije za “sticanje učinaka” i “stanje usluga“ (koji su prethodno bili deo definicije“uslovi plaćanja”).

Ø MSFI 3 Poslovne kombinacije: Ovo poboljšanje pojašnjava da se potencijalna naknada uposlovnoj kombinaciji koja nije klasifikovana kao kapital naknadno vrednuje po fer vrednosti krozbilans uspeha bez obzira da li spada u delokrug MSFI 9.

Ø MSFI 8 Segmenti poslovanja: Ovo poboljšanje zahteva od entiteta da obelodani prosuđivanjerukovodstva u primeni kriterijuma za objedinjavanje po operativnim segmentima i pojašnjava daće entiet samo obezbediti usaglašavanje ukupnih sredstava po segmentima sa sredstvimaentiteta, ukoliko se o segmentima izveštava redovno.

Ø MSFI 13 Merenje fer vrednosti: Ovo poboljšanje u delu „Osnove donošenja zaključaka“ MSFI 13pojašnjava da se izdavanjem MSFI 13 i izmenama MSFI 9 i MRS 39 nije onemogućilo da sekratkoročna potraživanja i obaveze bez iskazane kamatne stope na fakturama ne diskontuju,ukoliko efekat nije materijalan.

Ø MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema: Dopuna pojašnjava da kada se nekretnine, postrojenjaili oprema revalorizuju, bruto knjigovodstvena vrednost se koriguje na način koji je u skladu sarevalorizacijom knjigovodstvene vrednosti.

Ø MRS 24 Obelodanjivanja odnosa sa povezanim licima: Dopuna pojašnjava da se entitet kojipruža usluge ključnog rukovodstva izveštajnom entitetu ili matičnom preduzeću izveštajnogentiteta, smatra povezanim licem izveštajnog entiteta.

Ø MRS 38 Nematerijalna ulaganja: Dopuna pojašnjava da kada se revalorizuje nematerijalnoulaganje, bruto knjigovodstvena vrednost se koriguje na način koji je u skladu sa revalorizacijomknjigovodstvene vrednosti.



14



Godišnja poboljšanja – Ciklus 2011 – 2013

Međunarodni odbor za računovodstvene standarde je doneo godišnja poboljšanja MSFI ciklusa 2011-2013, koja predstavljaju skup izmena i dopuna MSFI. Izmene su efektivne za godišnje periode kojapočinju od 1. jula 2014. godine.

Ø MSFI 1 Prva primena MSFI: Ovo poboljšanje pojašnjava da entitet može izabrati da primeni bilotekući standard bilo novi standard koji još uvek nije obavezan, ali ukoliko izabere drugu opciju,mora izmenu da primeni i na prethodni period.

Ø MSFI 3 Poslovne kombinacije: Ovo poboljšanje pojašnjava da se iz delokruga MSFI 3 isključujeračunovodstveni tretman osnivanja zajedničkog poduhvata u finansijskim izveštajima samogzajedničkog poduhvata.

Ø MSFI 13 Merenje fer vrednosti: Ovo poboljšanje pojašnjava da delokrug izuzeća iz portfolijadefinisan u paragrafu 52, MSFI 13, uključuje sve ugovore koji se računovodstveno obuhvatajukroz MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje ili MSFI 9 Finansijski instrumenti,bez obzira na to da li ispunjavaju definiciju finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, kao štoje definisano u MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija.

Ø MRS 40 Ulaganje u nekretnine: Ovo poboljšanje pojašnjava da utvrđivanje da li određenatransakcija zadovoljava definiciju kako poslovne kombinacije, kao što je definisano u MSFI 3Poslovne kombinacije, tako i investicione nekretnine, kao što je definisano u MRS 40 Investicionenekretnine, zahteva odvojenu primenu oba standarda, nezavisno jedan od drugog.

Godišnja poboljšanja – Ciklus 2012 – 2014

Međunarodni odbor za računovodstvene standarde izdao je godišnja poboljšanja za ciklus 2012 – 2014,koja predstavljaju skup izmena i dopuna MSFI. Ova poboljšanja su na snazi od 1. januara 2016. godine.

Rukovodstvo ne očekuje da će izmene i dopune imati uticaja na finansijsko izveštavanje Banke.

Ø MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja: Dopuna pojašnjava da sepromena jedne metode otuđenja u drugu metodu (kroz prodaju ili kroz distribuciju vlasnicima) netreba smatrati novim planom otuđenja, već nastavkom originalnog plana. Stoga ne postoji prekidprimene uslova propisanih MSFI 5. Dopuna takođe pojašnjava da promena metode otuđenja nemenja datum klasifikacije.

Ø MSFI 7 Finansijski Instrumenti: Obelodanjivanja: Dopuna pojašnjava da ugovor o servisiranju kojisadrži naknadu može predstavljati kontinuirano ulaganje u finansijsko sredstvo. Takođe, dopunapojašnjava da MSFI 7 obelodanjivanja koja se odnose na prebijanja finansijskih sredstava ifinansijskih obaveza, nisu zahtevana u sažetim periodičnim finansijskim izveštajima.

Ø MRS 19 Naknade zaposlenima: Dopuna pojašnjava da se dubina tržišta visoko kvalitetnihkorporativnih obveznica procenjuje na osnovu valute u kojoj su obaveze denominirane, a ne naosnovu zemlje u kojoj je obaveza nastala. Kada ne postoji duboko tržište visoko kvalitetnihkorporativnih obveznica u toj valuti, moraju se koristiti cene državnih obveznica.



15



Godišnja poboljšanja – Ciklus 2012 – 2014 (nastavak)

Ø MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje: Dopuna pojašnjava da zahtevana periodičnaobelodanjivanja moraju biti ili u periodičnim finansijskim izveštajima ili uključena kroz povezivanjeperiodičnih finansijskih izveštaja i obimnog periodičnog izveštaja (npr. kroz komentar rukovodstvaili u izveštaju o rizicima). Odbor je precizirao da druge informacije u periodičnom finansijskomizveštaju moraju biti dostupne korisnicima pod istim uslovima i u isto vreme kad i sami periodičnifinansijski izveštaji. Ako korisnici nemaju pristup drugim informacijama na ovaj način, onda jeperiodični finansijski izveštaj nepotpun.

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Funkcionalna i izveštajna valuta

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje finansijskih izveštaja navedene su u daljemtekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nijedrugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije uvalutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

3.2. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednogokruženja u kojem Banka posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji su prikazani u hiljadamadinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Poslovne promene nastale u stranojvaluti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji jevažio na dan poslovne promene.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikompreračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansa uspehakao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika u okviru pozicije „neto prihodi / rashodi od kursnih razlika iefekata ugovorene valutne klauzule“.

Devizni kurs utvrđen na međubankarskom tržištu primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan31. decembar 2014. godine kao i na dan 31. decembar 2013. godine i na dan 1. januar 2013. godine, zadate valute iznosi:

31.12.2014. 31.12.2013 01.01.2013.

EUR 120,9583 114,6421 113,7183USD 99,4641 83,1282 86,1763CHF 100,5472 93,5472 94,1922



16

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

3.3. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane zakamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashodai uslovima iz obligacionih odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijskeinstrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi,koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivaniživotni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na netoknjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskihobaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu.Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja krozočekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu naneto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sveugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred), ali ne uzima u obzirbuduće kreditne gubitke. Obračun uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dveugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ilidiskonte.

3.4. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga,priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se zaperiod kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i drugebankarske usluge.

3.5. Prihodi od dividendi

Prihodi od dividendi se priznaju kada se ustanovi pravo Banke na priliv po osnovu dividendi.

3.6. Finansijski instrumenti

Početno vrednovanje finansijskih instrumenata

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzevfinansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji semogu direktno pripisati nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze evidentiraju se u bilansu stanja Banke, od momenta kada seBanka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na„uobičajeni način“ priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada jesredstvo isporučeno drugoj strani.



17


3.6. Finansijski instrumenti (nastavak)

Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata

Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata zavisi od njihove klasifikacije (Napomena 3.7).

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

Finansijska sredstva

Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da sepriznaje ukoliko je:

• došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili• Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši

isplatu primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnogodlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu; i

• Banka je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržalasve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je zaključila ugovor o prenosu, ipri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nadsredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Daljeangažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, vrednuje se u iznosu originalneknjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala daisplati, u zavisnosti koji iznos je niži.

Finansijske obaveze

Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazanaili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istompoveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajnoizmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze saistovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obavezepriznaje u bilansu uspeha.

3.7 Klasifikacija finansijskih instrumenata

Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacijafinansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijskiinstrumenti stečeni i njihovih karakteristika.

Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: krediti i potraživanja, finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju, finansijska sredstva koja se drže do dospeća i finansijska sredstva po fervrednosti kroz bilans uspeha.

Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:



18


3.7 Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak)

a) Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisukotirana na aktivnom tržištu.

Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja odmomenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fervrednosti.

Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatnestope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost se obračunavauzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja i naknade i troškove koji su integralni deoefektivne kamatne stope. Amortizacija se uključuje u prihode od kamata u bilansu uspeha. Gubici odobezvređenja se priznaju u okviru neto rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava ubilansu uspeha.

Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštitaod rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, revalorizovani su u skladu sa konkretnimugovorom za svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenomvalutne klauzule iskazana je u okviru kredita i potraživanja. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivatkoji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom da su ekonomske karakteristike i riziciugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom.

Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi,odnosno rashodi od kursnih razlika po osnovu efekata ugovorene valutne klauzule.

b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu bitiprodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranihvaluta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Fervrednost hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućimcenama ponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodajuevidentiraju se u okviru ostalog ukupnog rezultata, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na druginačin realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređenja. Kad se hartije od vrednosti raspoložive zaprodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru ukupnogostalog rezultata se prenose u bilans uspeha.

Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti se priznaju u bilansu uspeha u okviru prihoda odkamata, metodom efektivne kamatne stope.

Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koje suostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po tržišnoj vrednosti iiskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.

Dividende stečene tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju su uključene u ostaleposlovne prihode i učešća u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividende.



19



b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (nastavak)

Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Banka na danbilansa stanja vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. Uslučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivnedokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti.

Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni dobitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene itekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodnopriznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravkevrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već sepovećanje fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala. Ispravkevrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fervrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti isadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidajudo prestanka priznavanja sredstva

c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjimakoja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ihdrži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se poamortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti,odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir svediskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća.

Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatnestope i iskazuju se u okviru prihoda od kamata.

Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja uhartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo doobezvređenja, iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunavase kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokovagotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashodindirektnih otpisa plasmana po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava.

Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekogdogađaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodnopriznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha.

d) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i onakoja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovnekupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati.Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti.



20



d) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (nastavak)

Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednostiiskazuju se u bilansu uspeha.

U okviru redovnog poslovanja Banka zaključuje ugovore o derivatnim finansijskim instrumentima u svrhuupravljanja valutnim rizikom, rizikom likvidnosti i kamatnim rizikom, stoga se ti finansijski instrumenti držeprvenstveno radi trgovanja.

Banka je u okviru ove grupe svrstala valutni forward (terminske kupoprodaje deviza sa klijentima). To jefinansijski derivat koji se vodi u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednostievidentiraju u bilansu uspeha u korist prihoda, odnosno na teret rashoda perioda na koji se odnose.

Inicijalno (u momentu sticanja) valutni forwardi se priznaju po nabavnoj vrednosti, zbog činjenice da uSrbiji ne postoji aktivno tržište derivata, ali se njihova vrednost usklađuje sa tržišnom vrednošću na krajusvakog meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti evidentira u bilansu uspeha kao pozitivna(povećanje fer vrednosti) ili negativna (smanjenje fer vrednosti) nerealizovana kursna razlika. Takođe,pozitivna fer vrednost derivata se prikazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obavezau bilansu stanja. Metodologija koju Banka primenjuje za određivanje vrednosti derivata konzistentna je saopšteprihvaćenim metodologijama na tržištu i u najvećoj mogućoj meri inkorporira tržišne faktore (srednjizvanični kurs, tržišne kamatne stope). Izvršenjem ugovorenih prava i obaveza po derivatu, odnosnorazmenom ugovorenih gotovinskih tokova, prestaje njegovo priznavanje kroz bilans stanja i bilansuspeha. Krajnji efekat kursnih razlika se u tom trenutku evidentira na računu realizovanih kursnih razlika,a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene kroz nerealizovane kursne razlike se storniraju.

Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka nije imala finansijske derivate u svom portfoliju.

Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana

U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoje objektivnidokazi obezvređenja (umanjenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatrase da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena ako, i samo ako, postojeobjektivni dokazi obezvređenja, koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnogpriznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskogsredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti.

Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnimfinansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoće da će doći do stečaja ilineke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenjabudućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova, koji suu korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanojnabavnoj vrednosti, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi oobezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu zafinansijska sredstva koja nisu individualno značajna.



21




Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana (nastavak)

Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja jevršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnimkarakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vršiindividualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena ugrupnu procenu obezvređenja.

Objektivnim dokazima obezvređenja Banka smatra:

· Značajne finansijske probleme emitenta ili dužnika· Kršenje ugovornih obaveza, kao što je kašnjenje u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate· Ukoliko Banka učini zajmoprimcu iz ekonomskih ili pravnih razloga koji se odnose na finansijske

probleme zajmoprimca, ustupak koji zajmodavac inače ne bi razmatrao· Ukoliko postaje verovatno da će nad zajmoprimcem biti pokrenut stečajni postupak· Nestanak aktivnog tržišta za konkretno finansijsko sredstvo zbog finansijskih problema· Dostupne podatke koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova

gotovine od neke grupe finansijskih sredstava od početnog priznavanja tih sredstava, iako se tosmanjenje još ne može povezati sa pojedinačnim finansijskim sredstvima u toj grupi, uključujućinepovoljne promene u statusu zajmoprimca u grupi u pogledu plaćanja ili nacionalne ili lokalneekonomske uslove koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza po osnovu sredstava u Banci.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednujekao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (neuzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali) diskontovanih po originalnojefektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristise tekuća efektivna kamatna stopa. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovinefinansijskog sredstva koje je obezbeđeno kolateralom, pored redovnih priliva iz poslovne aktivnosti,reflektuje i tokove gotovine koji mogu nastati po osnovu realizacije instrumenata obezbeđenja.

Metodologije i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se prate i koriguju nagodišnjoj osnovi kako bi odslikale stvarnu procenu kreditnog rizika i smanjile razliku između procenjenih iostvarenih iznosa po osnovu gubitka.

Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastalipo osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava vrednovanih poamortizovanoj vrednosti i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki se priznaju kao rashod po osnovuobezvređenja finansijskih sredstava.

Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledida će sredstva u budućnosti biti nadoknađena, kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenoskolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatoggubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranijepriznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjujekorigovanjem računa ispravke vrednosti.



22




Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana (nastavak)

Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne proceneobezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnimkarakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podatakakako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijskoiskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje nadan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine seredovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovugubitka.

U svrhe procene obezvređenja na grupnom nivou, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internogsistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrstaplasmana, industrija, geografska lokacija, vrste kolaterala, postojanje dospelih potraživanja i ostalerelevantne faktore.

Reprogramirani krediti

Kada je u mogućnosti, Banka se radije opredeljuje da reprogramira kredite nego da realizuje sredstavaobezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja, pri čemuse nakon izmene nekih od uslova kredita on više ne smatra dospelim. Banka kontinuirano prati ikontroliše reprogramirane kredite, kako bi se osiguralo buduće plaćanje, ali se i dalje vrši individualna iligrupna procena obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope.

3.8. Finansijske obaveze

Finansijske obaveze Banke obuhvataju obaveze po osnovu depozita i ostalih obaveza prema bankama,drugim finansijskim organizacijama i komitentima kao i ostale obaveze iz poslovanja Banke.

a) Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se inicijalno priznaju po fervrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju pofer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazujupo amortizovanoj vrednosti.

b) Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, umanjenoj za nastale transakcionetroškove. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlikeizmeđu ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansuuspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji jeverovatno da će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnogpovlačenja kredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kredita verovatno,naknada se kapitalizuje kao avans za likvidnost i amortizuje se u toku perioda na koji se kredit odnosi.



23


3.8. Finansijske obaveze (nastavak)

c) Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

3.9. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje ubilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosai postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

3.10. Investicije u kapitalu zavisnih pravnih lica

Zavisno pravno lice je onaj entitet nad kojim Banka ima kontrolu. Kontrola je uspostavljena kada je Bankaizložena, ili ima prava na, varijabilnim prinosima po osnovu učešća u entitetu u koji je investirala i imasposobnost da utiče na te prinose po osnovu moći koju ima nad entitetom u koji je investirala.

Banka na dan 31. decembra 2014. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva CA Leasingd.o.o. Beograd. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti.

3.11. Sporazumi o prodaji i ponovnoj kupovini (Reverzni repo poslovi)

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određenidan u budućnosti nisu priznate u bilansu stanja. Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući dospelukamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretirakao prihod po osnovu kamate i dospeva tokom trajanja ugovora.

3.12. Zakup /Lizing

a) Finansijski lizing – Banka kao zakupac

Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano: da se ovlašćenje držanja ikorišćenja predmeta lizinga prenosi na Banku kao korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, da sepravo svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima određenim u ugovoru, periodtrajanja lizinga je približno jednak korisnom veku upotrebe sredstava i vrednost ugovora o lizingu približnoje jednaka nabavnoj vrednosti sredstava.

Finansijski lizing, kada je Banka zakupac, priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućomobavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Kapitalizovana sredstva uzetapod lizing se amortizuju tokom perioda trajanja lizinga.

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga kako bi seostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktnona teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata.



24


3.12. Zakup /Lizing (nastavak)

b) Operativni lizing – Banka kao zakupodavac i zakupac

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca odnosnonisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Banka uglavnom zaključuje ugovore o poslovnom zakupu. Ukupna plaćanja po osnovu poslovnog zakupaterete rashode u bilansu uspeha na osnovi proporcionalnoj periodu zakupa. Kada se poslovni lizingokonča pre isteka perioda zakupa, svaka se isplata koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje kaorashod u periodu u kome se desio prestanak zakupa.

3.13. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U Izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novčanasredstva na žiro računu Banke i računima blagajne (dinarske i devizne) i devizna sredstva na računimakod domaćih i stranih banaka.

3.14. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti ieventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.

Nematerijalna ulaganja Banke najvećim delom čine licence za računarske softvere, koje imaju ograničenvek upotrebe.

Licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih prilikom sticanja i stavljanja uupotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe i perioda na kojisu licence izdate.

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodukada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima kojekontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana,priznaju se kao nematerijalna ulaganja.

Amortizacija se obračunava na nabavnu vrednost nematerijalnih ulaganja po proporcionalnom metodu,primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u tokukorisnog veka trajanja. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje od narednog meseca odkada se ova sredstva stave u upotrebu.

Primenjene stope amortizacije važeće u 2014. godini su:

Softver 6,25%-20,00%Licence i ostala nematerijalna ulaganja 20,00%-100%

Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravajunajmanje jednom godišnje.



25


3.15. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine

a) Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i opremu čine građevinski objekti, oprema, ostala osnovna sredstva i ulaganja utuđa osnovna sredstva radi obavljanja delatnosti.

Nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravkuvrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstava ili priznaju kao posebno sredstvo, kako jeprikladno, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomske koristi od togsredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanjaevidentiraju se na teret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem nastaju.

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom senabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva. Obračun amortizacije počinje odnarednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.

Primenjene godišnje stope amortizacije važeće u 2014. godini su:

Opis %

Građevinski objekti 2,20%-2,58%Kompjuterska oprema 10%-33,33%Nameštaj i druga oprema 10%-20%Putnička vozila 10%-20%Softveri i licence 20%-100%

Nekretnine, postrojenja i oprema se isknjižavaju iz evidencije po otuđenju, zbog tehničke zastarelosti ilikada se ne očekuje buduća ekonomska korist od upotrebe. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisaosnovnog sredstva (utvrđeni kao razlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti)priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda.

b) Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Banka drži radi ostvarivanja prihoda odizdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog.

Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti. Pripočetnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost.

Nakon početnog priznavanja, naknadno vrednovanje investicione nekretnine vrši se primenom metodenabavne vrednosti umanjene za ukupnu obračunatu amortizaciju i obezvređenje.

Amortizacija se obračunava po stopama koje obezbeđuju nadoknađivanje vrednosti investicionihnekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja.

Razlika između knjigovodstvene vrednosti i prodajne vrednosti investicionih nekretnina prilikom prodajepriznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je prodaja izvršena, a potraživanje po osnovu prodate irazmenjene investicione nekretnine inicijalno se vrednuje u visini fer vrednosti.



26


3.15. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (nastavak)

b) Investicione nekretnine (nastavak)

Ako postoje bilo kakve indicije da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Bankaprocenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškoveprodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednostikroz bilans uspeha.

Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadnepromene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa timizdacima pripasti Banci i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja teretetroškove perioda u kome nastanu.

Kada investicionu nekretninu koristi Banka kao vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenja iopremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena zatečena vrednost koja ćese nadalje amortizovati.

3.16. Obezvređenje nefinansijskih sredstava

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan izveštavanja, rukovodstvo Banke analizira vrednostipo kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da jeneko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznosobezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je tosredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, kojupredstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi.Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda.

Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni periodzbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

3.17. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultatprošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada semože pouzdano proceniti iznos obaveze.

Banka vrši rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, za potencijalneodlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina i druge potencijalneobaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja.

Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno korigujuna svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske iliizvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da sekoristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovnegubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju uNapomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 35), osim ako je verovatnoća odliva resursa kojisadrže ekonomske koristi veoma mala.



27


3.17. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva (nastavak)

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjujuu napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

Banka vrši rezervisanja na teret rashoda za stavke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama do nivoapotrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane.

3.18. Primanja zaposlenih

a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka obračunava i plaća doprinose zapenziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenimzakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši prenos obustavljenihsredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenim isplaćujenaknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Troškovi doprinosa priznaju seu bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Banka nema dodatnihobaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu.

b) Otpremnine prilikom odlaska u penziju

Banka nema sopstvene penzione fondove i po tom osnovu nema identifikovane troškove na dan 31.decembra 2014. godine.

U skladu sa Zakonom o radu i internim Pravilnikom o radu Banke, Banka je dužna da zaposlenom isplatiotpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radnesposobnosti u visini dve bruto zarade po zaposlenom, isplaćene u privredi Republike Srbije, premaposlednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne graniceodređene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenutenaknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Banka nema preuzetu obavezu isplatejubilarnih nagrada.

Rezervisanja za otpremnine formirana su korišćenjem izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana uiznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 28). Aktuarski dobici, nastali na osnovuefekata promena u demografskim, finansijskim i iskustvenim pretpostavkama koje je aktuar koristio zaobračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju, evidentirani su ukorist ostalog rezultata.

c) Podela besplatnih akcija

Upravni Odbor matične banke Credit Agricole S.A. je 9. novembra 2011. godine, doneo odluku da usvojiplan dodele besplatnih akcija za sve zaposlene u Credit Agricole S.A. Grupi. Pravo na besplatne akcijeimaju svi zaposleni koji su 9. novembra 2011. godine, imali Ugovor o radu sa Bankom, bez obzira da li jetaj Ugovor na određeno ili neodređeno vreme. Da bi zaposleni stekao pravo na besplatne akcije potrebnoje da bude u radnom odnosu do 1. oktobra 2015. godine, a od 12. novembra 2015. godine, stiče pravoraspolaganja akcijama, odnosno dobija jednaka prava kao i svi akcionari, što podrazumeva i pravoprodaje akcija. Jedini uslov koji zaposleni treba da ispuni je da bude u neprekidnom radnom odnosutokom četiri godine, odnosno do isteka perioda prenosa vlasništva nad akcijama sa Credit Agricole S.A.na zaposlene. Banka će izvršiti plaćanje Matičnoj banci u visini fer vrednosti akcija u momentu njihovogdodeljivanja zaposlenim. Banka po ovom osnovu obračunava rezervisanja tokom perioda do momentasticanja akcija od strane zaposlenih.



28


3.19. Tekući i odloženi porez na dobit

a) Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu nadobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija,čiju visinu utvrđuje na osnovu Poreske prijave za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na dobitpravnih lica, za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopaporeza na dobit pravnih lica od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom obveznika poreza na dobit pravnihlica.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije, obvezniku koji je izvršio ulaganja u osnovnasredstva zaključno sa 2013. godinom, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenogulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini u kojoj jeizvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit izbudućih obračunskih perioda najviše do limita od 33%, ali ne duže od 10 godina.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kaoosnova za povraćaj poreza na dobit plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iztekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali neduže od 5 godina (poreski gubici nastali do 2009. godine se mogu preneti u periodu od 10 godina,odnosno do 2019. godine).

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza, prema bilansu stanja na sve privremenerazlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, injihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa poreza na dobit, na dan bilansastanja, korišćena je za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odloženeporeske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, kojanije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivudobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnimpreduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremenerazlike može kontrolisati, i verovatno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskomperiodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznoseprenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je verovatno da je nivo očekivanihbudućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeniporeski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstvaodnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji kojanije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivudobit, ili gubitak, ili na odbitne privremene razlike u vezi sa investicijama u zavisna društva, pridruženadruštva i zajedničke poduhvate, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje jeverovatno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti, i da je nivo očekivanih budućihoporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.



29


3.19. Tekući i odloženi porez na dobit (nastavak)

b) Odloženi porezi (nastavak)

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja, iumanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljanda se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreskasredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje jepostalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreskasredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope poreza na dobit za kojuse očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženihporeskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih, ili suštinski usvojenih, na danbilansa stanja. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitakperioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret ostalogrezultata se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist ostalog rezultata.

c) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatuvrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji seplaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviruostalih rashoda.

3.20. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva i prihodi nastali po osnovu poslova u ime i za račun trećih lica, gde Banka ima ulogu agenta,nisu uključeni u bilansne stavke banke.

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE

4.1. Koncept nastavka poslovanja

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Bankanastaviti da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti. Rukovodstvo Banke nije svesnobilo koje materijalne neizvesnosti koja može uzrokovati sumnju u mogućnost kontinuiteta poslovanjaBanke. S obzirom na navedeno, finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavkaposlovanja.

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljihmogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza,kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao iprihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskihizveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke sekontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode ukojima su postale poznate.



30

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE(nastavak)

4.1. Koncept nastavka poslovanja (nastavak)

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovatimaterijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijskegodine.

4.2. Utvrđivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata

Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja sebazira na kotiranim tržišnim cenama ponude i tražnje, bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova.Fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjemodgovarajućih tehnika vrednovanja, koje obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sasličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele.

Kada tržišni inputi nisu dostupni, oni se određuju procenjivanjima koja uključuju određeni stepenrasuđivanja u proceni „fer“ vrednosti. Modeli procene oslikavaju trenutno stanje na tržištu na datummerenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili nakon datuma merenja. Stoga se tehnikevrednovanja revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove.

4.3. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskogsredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupafinansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postojeobjektivni dokazi o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnogpriznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokovefinansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.

Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena ustatusu zajmoprimca u Banci, u pogledu plaćanja obaveza prema Banci ili nacionalnim/lokalnimekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza.

Banka razmatra dokaze obezvređenja na individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajnafinansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi na individualnoj osnovi. Sva značajna sredstvaza koja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju se na grupnoj osnovi kako bi seutvrdilo obezvređenje koje se desilo, ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja nisu individualnoznačajna, a koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se po osnovu sličnih karakteristikarizika.

Kada je reč o proceni gubitaka po osnovu obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolija, uslučaju da se radi o rezervisanjima na grupnoj osnovi (bez obzira da li se nalaze u statusu neizmirenjaobaveza ili ne) najmanje jednom mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. Individualnaprocena ispravke vrednosti se radi u skladu sa promenama pretpostavki za obračun budućih novčanihtokova, a njihovo revidiranje najmanje jednom kvartalno.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Banka koristi statističke modele istorijskih trendovaverovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Rukovodstvo Banke vrši procenena bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sakarakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnomportfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje sekoriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenjasvih razlika između procenjenih i ostvarenih gubitaka.



31


4.3. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nastavak)

Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika izmeđuknjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokovadiskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom. Gubici se priznaju u bilansu uspeha iodražavaju se u promenama ispravke vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenjaiznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

4.4. Rezervisanja po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja iodnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavajuili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovihpitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključujuobaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikacijupotencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos možepouzdano proceniti pažljivom analizom (Napomena 28). Potrebno rezervisanje se može promeniti ubudućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje nezadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa kojisadrže ekonomske koristi veoma mala.

4.5. Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske gubitke i/ili poreske kredite domere do koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeniporeski gubici i/ili poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Banke jeneophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu periodanastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 14).

4.6. Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekidaradnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penzijunakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procenauključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih.Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacijeobelodanjene su u Napomeni 28 uz finansijske izveštaje.

4.7. Obezvređenje nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme se zasnivana prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama nakoje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora.

Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postojiindikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje vekatrajanja. Uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati značajan uticaj na finansijskipoložaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja.



32


4.7. Obezvredjenje nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme (nastavak)

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalnaulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvoobezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukolikoje nadoknadiv iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano,postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti.

Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine,stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

5. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA2014 2013

Prihodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije 206.802 357.457Javna preduzeća 72.558 3.570Druga preduzeća 1.180.937 1.231.004Preduzetnici 106.287 122.045Javni sektor 120.990 6.041Stanovništvo 2.127.777 2.351.145Strana lica 255 79Drugi komitenti 74.851 66

Ukupno: 3.890.457 4.071.407

Rashodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije 303.511 316.018Javna preduzeća 14.034 5.586Druga preduzeća 353.707 584.020Preduzetnici 11.812 4.730Javni sektor 16.923 58.212Stanovništvo 483.586 540.475Strana lica 32.707 48.037Drugi komitenti 19.826 9.487

Ukupno: 1.236.106 1.566.565

Neto prihod po osnovu kamata 2.654.351 2.504.842



33

5. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA (nastavak)

Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata:2014 2013

Prihodi od kamataPo osnovu plasmana komitentima 3.555.921 3.695.724Po osnovu plasmana bankama i drugim finansijskim organizacijama 9.600 10.863Po osnovu reverznih repo poslova 105.644 217.846Po osnovu hartija od vrednosti 107.494 7.589Po osnovu dinarske obavezne rezerve 83.611 86.763Po osnovu depozita viškova likvidnih sredstava kod NBS 7.738 41.954Kamate po ostalim plasmanima 20.113 10.421Ostalo 336 247

Ukupno: 3.890.457 4.071.407

Rashodi od kamataPo osnovu depozita bankama i drugim finansijskim organizacijama 75.514 104.403Po osnovu depozita komitenata 932.593 1.250.547Po osnovu kredita od banaka i drugih finansijskih organizacija 227.999 211.615

Ukupno: 1.236.106 1.566.565

Neto prihod po osnovu kamata 2.654.351 2.504.842

6. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihode i rashode od naknada i provizija čine:2014 2013

Prihodi od naknada i provizijaPoslovi platnog prometa u zemlji 596.572 566.682Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 111.813 92.966Poslovi kupovine i prodaje deviza 312.730 347.920Kreditni poslovi 89.121 108.595Poslovi sa platnim karticama 237.979 230.086Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 111.181 102.306Prihodi po osnovu naknade zastupanja u osiguranju 53.972 33.598Ostali prihodi od naknada i provizija 3.327 1.898

Ukupno: 1.516.695 1.484.051

Rashodi od naknada i provizijaPoslovi kupovine i prodaje deviza 161.334 208.028Poslovi platnog prometa u zemlji 26.665 23.498Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 36.852 31.778Kreditni poslovi 8.175 9.433Naknade Udruženju banaka 18.954 17.729Dinarske provizije za primljene devizne garancije i jemstva 52.017 7.798Rashodi naknada iz poslova sa platnim karticama 71.746 51.770Rashodi po osnovu zastupanja u osiguranju 7.423 10.616Ostali rashodi od naknada i provizija 15.373 10.535

Ukupno: 398.539 371.185

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1.118.156 1.112.866



34

7. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU

2014 2013

Dobici po osnovu prodaje akcija VISA Inc 69.243 -Dobici po osnovu prodaje akcija MasterCard 24.077 -Neto dobitak po osnovu prodaje finansijskih sredstavaraspoloživih za prodaju 93.320 -

U skladu sa odlukom Izvršnog odbora Banke od 22. jula 2014. godine, izvršena je prodaja akcija VISAInc. i MasterCard, pri čemu je Banka sa ostalog rezultata prenela dobitke po osnovu fer vrednosti ovihsredstava koji su na dan 31. decembar 2013. godine iznosili bruto RSD 93.913 hiljada.

8. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

2014 2013

Pozitivne kursne razlike:- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza 2.622.167 3.775.639- po osnovu ugovorene valutne klauzule 3.140.330 2.695.309

Ukupno pozitivne kursne razlike: 5.762.497 6.470.948Negativne kursne razlike:- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza 4.451.998 4.066.842- po osnovu ugovorene valutne klauzule 1.292.191 2.388.117

Ukupno negativne kursne razlike: 5.744.189 6.454.959Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutneklauzule 18.308 15.989

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI2014 2013

Prihodi od smanjenja obaveza 109.844 10.995Prihodi od dividendi i učešća 29.255 21.053Prihodi po osnovu prefakturisanja troškova 14.077 14.306Prihodi od pružanja usluga tehničke asistencije za CA Leasing 10.165 7.199Prihodi od zakupnina 10.032 10.328Naplaćeni sudski i advokatski troškovi 7.403 4.803Dobici od prodaje osnovnih sredstava 6.422 5Viškovi 1.222 16.850Prihodi po osnovu operativnog poslovanja 1.186 2.622Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja (Napomena 28) 1.093 1.612Dobici od prodaje nepokretnosti stečene naplatom potraživanja 1.038 -Ostali poslovni prihodi 7.233 18.936

Ukupno ostali poslovni prihodi 198.970 108.709



35

10. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNORIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

2014 2013Prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava:- Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 16) 83 3- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 18) 152 316- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 19 ) 739.468 743.013- Ostala sredstva (Napomena 24) 70.056 176.944

Ukupno prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava: 809.759 920.276Rashodi obezvređenja finansijskih sredstava:- Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 16) (8) (27)- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 18) (2.495) (2.566)- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 19) (887.080) (1.010.766)- Ostala sredstva (Napomena 24) (118.170) (196.049)

Ukupno rashodi obezvređenja finansijskih sredstava: (1.007.753) (1.209.408)

Neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava: (197.994) (289.132)Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke:(Napomena 28) 47.720 20.026Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke:(Napomena 28) (172.253) (15.871)Ukupno rashod / prihod od ukidanja rezervisanja za kreditnorizične vanbilansne stavke: (124.533) 4.155

Prihod od naplaćenih otpisanih potraživanja 1.421 187Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (176) (1.367)Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava ikreditno rizičnih vanbilansnih stavki: (321.282) (286.157)

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2014 2013

Troškovi zarada i naknada zarada 1.154.734 1.090.200Troškovi poreza i doprinosa na zarade 572.663 591.025Ostali lični rashodi i naknade za privremene poslove 28.355 38.553(Prihodi)/rashodi od promene u rezervisanjima za primanja zaposlenih(Napomena 28) (2.868) 7.521

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 1.752.884 1.727.299

12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE2014 2013

Amortizacija nematerijalnih ulaganja (Napomena 21) 89.018 88.182Amortizacija nekretnina i oprema (Napomena 22) 106.461 145.822Amortizacija investicionih nekretnina (Napomena 23) 3.544 3.097

Ukupno troškovi amortizacije 199.023 237.101



36

13. OSTALI RASHODI2014 2013

Zakup 394.539 383.560Premije osiguranja 179.845 99.663Troškovi materijala 169.134 149.810Troškovi penala po osnovu raskida ugovora 129.654 -Tehnička asistencija matična banka 111.067 85.129Održavanje osnovnih sredstava 103.291 75.885Održavanje softvera i licenci 88.494 104.735PTT i telekomunikacione usluge 81.073 83.408Reklama i propaganda 79.512 84.549Advokatske usluge 73.503 52.099Prevoz i dnevnice 39.366 40.737Komunalna taksa 33.961 27.402Sudski troškovi 25.376 32.132Transport i pratnja novca 24.632 27.354Čišćenje prostorija 23.623 25.541Profesionalne usluge 27.795 32.255Obezbeđenje objekata 17.414 18.858Doprinosi i porezi na zarade na teret poslodavca 14.725 15.759Troškovi razvoja projekta i projektne dokumentacije 14.228 10.062Obuka kadrova 13.610 12.851Rashodi po osnovu obezvređenja osnovnih sredstava 13.123 -Reprezentacija 9.704 9.881Održavanje bankomata 9.555 10.354Osiguranje opšte i tehničke odgovornosti 7.989 8.817Finansiranje zarada invalidnih lica i solidarna pomoć 7.530 5.952Materijalni troškovi zaposlenog osoblja 6.345 1.738Troškovi telekomunikacija – Rojters 6.163 5.751Porez na imovinu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta 6.043 29.532Troškovi ostalih poreza 4.863 580Službeni listovi i časopisi 3.945 3.774Hotelski smeštaj i ishrana na službenom putu 3.166 2.917Komunalne i elektroinstalaterske usluge 3.012 3.186Članarine udruženjima 2.757 2.137Donacije i sponzorstva 2.592 5.459Rashodi po osnovu prodaje i otpisa osnovnih sredstava 2.336 14Rashodi po osnovu rezervisanja za obaveze (Napomena 28) 1.910 3.967Reinstalacija SW ATM softvera 1.603 1.188Transportne usluge 1.337 840Rashodi po osnovu promene vrednosti finansijskih obaveza 1.176 488Manjkovi i štete 1.128 16.565Ostali rashodi 4.478 6.199

Ukupno ostali rashodi 1.745.598 1.481.128



37

14. POREZI

(a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:31.12.2014. 31.12.2013

Tekući porez na dobitak (10.091) -(Gubitak)/Dobitak po osnovu odloženih poreza (8.409) 21.150

Ukupno (18.500) 21.150

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobitak iskazanog u bilansu uspeha i proizvodadobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope

31.12.2014. 31.12.2013.

Dobitak pre oporezivanja 64.562 10.966

Obračunati porez po stopi od 15% (9.684) (1.645)

Poreski efekti prihoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 43.031 3.148Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (25.892) (11.625)Poreske olakšice po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih godina - 10.122Poreski efekti gubitaka iz tekućeg perioda po osnovu kojih nisu priznataodložena poreska sredstva (22.516) -Gubitak/Dobitak po osnovu odloženih poreza (8.409) 21.150Poreska olakšica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 4.971 -

Porez na dobitak prikazan u bilansu uspeha (18.500) 21.150

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Banke u vezi sa poreskimbilansom 2014. godine. Ova očekivanja mogu biti korigovana do predaje konačnog poreskog bilansa do30.06.2015. godine, u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica kada je rok za predaju konačnogporeskog bilansa.

Banka je po poreskom bilansu za 2014. godinu ostvarila poreski gubitak, ali i kapitalni dobitak u iznosu odRSD 100.514 hiljada i po osnovu kojeg Banka ima tekuću obavezu za porez.

Odložena poreska sredstva se odnose na oporezive privremene razlike između knjigovodstvenevrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove u 2014. godini, dok izprethodnog perioda Banka ima odložena poreska sredstva po osnovu poreskog gubitka i poreskihkredita.

31.12.2014. 31.12.2013 01.01.2013.

Odložena poreska sredstva 187.210 195.619 174.469Odložene poreske obaveze - (14.087) (6.386)

Neto odložena poreska sredstva 187.210 181.532 168.083



38

14. POREZI (nastavak)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobitak iskazanog u bilansu uspeha i proizvodadobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope (nastavak)

Kretanja na odloženim poreskim sredstvima i obavezama data su u sledećoj tabeli:

Prenosiviporeski

gubici/krediti

Privremenarazlika naosnovnim

sredstvima

Ukupnoodloženaporeskasredstva

Odloženeporeskeobaveze

Stanje na dan 1. januara 2013. 146.242 28.227 174.469 (6.386)

U korist (teret) bilansa uspeha - 21.150 21.150 -Na teret ostalog rezultata - - - (7.701)

Stanje na dan 31. decembra 2013. 146.242 49.377 195.619 (14.087)

U korist (teret) bilansa uspeha (4.970) (3.439) (8.409) -U korist ostalog rezultata - - - 14.087

Stanje na dan 31. decembra 2014. 141.272 45.938 187.210 -

ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Prenosivi poreski gubici i krediti 141.272 146.242 146.242Privremene razlike na osnovnim sredstvima inematerijalnim ulaganjima 45.938 49.377 28.227

Ukupno odložena poreska sredstva 187.210 195.619 174.469

Banka ima na raspolaganju prenosive poreske gubitke i kredite koji su nastali u ranijim godinama i moguse koristiti u narednim fiskalnim godinama kao što je prikazano u sledećoj analizi.

31.12.2014. 31.12.2013.

Prenosivi poreski gubici- do jedne godine 243.492 -- od jedne do pet godina 4.243.155 3.085.015- preko pet godina - 1.251.526Ukupno prenosivi poreski gubici: 4.486.647 4.336.541

31.12.2014. 31.12.2013.Prenosivi poreski krediti- do jedne godine 147.085 27.785- od jedne do pet godina 184.014 279.982- preko pet godina 17.099 53.299Ukupno prenosivi poreski krediti: 348.198 361.066



39

14. POREZI (nastavak)

ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA (nastavak)

Banka je na dan 31. decembra 2014. godine priznala odložena poreska sredstva po osnovu naprednavedenih poreskih gubitaka i kredita u iznosu od RSD 141.272 hiljada (31. decembar 2013: RSD146.242 hiljada).

Banka nije priznala odložena poreska sredstva po osnovu preostalih iznosa zbog neizvesnosti u vezi sapostojanjem dovoljnih iznosa buduće oporezive dobiti u odnosu na koju prenosivi poreski gubici i kreditimogu biti iskorišćeni.

ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE31.12.2014. 31.12.2013 01.01.2013.

Privremene razlike po osnovu HOV raspoloživih zaprodaju - 14.087 6.386

Ukupno odložene poreske obaveze - 14.087 6.386

15. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

Gotovina i sredstva kod centralne banke obuhvataju:

31.12.2014. 31.12.2013 01.01.2013.U dinarimaŽiro račun 5.842.854 4.437.214 5.076.138Gotovina u blagajni u dinarima 750.325 865.681 908.494

6.593.179 5.302.895 5.984.632U stranoj valutiObavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 6.391.290 5.589.513 6.966.132Gotovina u blagajni u stranoj valuti 866.048 777.534 779.896

7.257.338 6.367.047 7.746.028

Ukupno gotovina i sredstva kod centralne banke 13.850.517 11.669.942 13.730.660

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br.3/2011, 31/12, 57/12, 78/12, 87/12, 107/12, 62/13 i 125/14), koja propisuje da banke obračunavajudinarsku obaveznu rezervu po stopama od :

- 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine,odnosno do 730 dana,

- 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarskeobavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarima nažiro račun Banke.

Obračunata dinarska obavezna rezerva, po obračunu od 17. decembra 2014. godine (na osnovuprosečnog stanja depozita iz meseca novembra 2014. godine), iznosila je RSD 4.087.950 hiljada (2013:RSD 3.335.265 hiljada).

Narodna banka Srbije plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva, koja je u toku 2014. godine bila 2.50%na godišnjem nivou.



40

15. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (nastavak)

Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije upogledu obračuna i izdvajanja dinarske obavezne rezerve.

Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnikRepublike Srbije“ br. 3/2011, 31/12.57/12, 78/12, 87/12, 107/12, 62/13 i 125/14) koja propisuje da bankeobračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od:

- 27% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine,odnosno 730 dana,

- 20% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana,

- 50% na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom za sve ročnosti.

Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije upogledu obračuna i izdvajanja devizne obavezne rezerve.

Narodna banka Srbije ne plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva na redovnom deviznom računuobavezne rezerve.

Obračunata devizna obavezna rezerva, po obračunu od 17. decembra 2014. godine (na osnovuprosečnog stanja depozita iz meseca novembra 2014. godine), iznosila je RSD 6.751.001 hiljada (2013:RSD 6.753.050 hiljada).

16. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

Finansijska sredstva raspoložova za prodaju čine:31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Hartije od vrednosti - akcije VISA Inc. - 68.842 48.580Hartije od vrednosti - akcije MasterCard - 25.072 15.283

- 93.914 63.863

Ispravka vrednosti na dan - (71) (48)Ukupno finansijska sredstva raspoloživa zaprodaju - 93.843 63.815

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 71 48Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 8 27Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 10) (83) (3)Neto kursne razlike 4 (1)

Ispravka vrednosti na dan - 71



41

17. FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE DRŽE DO DOSPEĆA

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća predstavljaju:

31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.Dugoročne kuponske obveznice MinistarstvaFinansija 1.074.584 - -Trezorski zapisi Ministarstva Finansija - - 194.169Ukupno finansijska sredstva koja se drže dodospeća 1.074.584 - 194.169

Banka na dan 31.12.2014. godine ima dugoročne kuponske obveznice Ministarstva Finansija RepublikeSrbije sa varijabilnom kamatnom stopom (referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije + 1,49%).

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Reverzni repo plasmani kod Narodne Banke Srbije - 3.900.817 801.346Sredstva na deviznim računima kod drugih banaka 825.329 585.413 704.827Krediti i potraživanja od drugih finansijskihorganizacija 12.031 3.434 210Namenski depozit za kupoprodaju hartija od vrednosti 4.838 4.586 4.549

842.198 4.494.250 1.510.932

Ispravka vrednosti na dan (4.649) (2.306) (56)Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 837.549 4.491.944 1.510.876

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 2.306 56Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 2.495 2.566Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 10) (152) (316)

Ispravka vrednosti na dan 4.649 2.306


NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31. decembra 2014.(svi iznosi su izraženi u 000RSD osim ako nije drugačije naznačeno)

42

19. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

a) Pregled po vrstama korisnika kredita

31.12.2014 31.12.2013 01.01.2013Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 193.846 1.161.847 1.355.693 170.321 1.588.378 1.758.699 24.908 19.701 44.609Druga preduzeća 5.069.867 12.695.493 17.765.360 7.913.528 9.298.794 17.212.322 9.767.224 13.494.236 23.261.460Preduzetnici 415.874 647.162 1.063.036 639.241 535.316 1.174.557 674.917 593.098 1.268.015Javni sektor 645 435.563 436.208 865 2.975 3.840 31.013 35.741 66.754Stanovništvo 2.114.799 25.635.301 27.750.100 2.623.930 20.664.648 23.288.578 2.345.578 16.833.446 19.179.024Strana lica 132.489 - 132.489 110.753 - 110.753 194 114.438 114.632Drugi komitenti 706.501 2.622.698 3.329.199 4.011.025 20.591 4.031.616 3.129.219 7.696 3.136.915

Ukupno 8.634.021 43.198.064 51.832.085 15.469.663 32.110.702 47.580.365 15.973.053 31.098.356 47.071.409

Ispravka vrednosti - - (4.147.112) - - (4.412.336) - - (4.166.622)

Stanje na dan - - 47.684.973 - - 43.168.029 - - 42.904.787



43

19. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA (nastavak)

b) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 4.412.336 4.166.622Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 887.080 1.010.766Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 10) (739.468) (743.013)Otpis (516.064) (39.880)Neto kursne razlike 103.228 17.841

Ispravka vrednosti na dan 4.147.112 4.412.336

20. INVESTICIJE U ZAVISNA DRUŠTVA

Učešća u kapitalu predstavljaju ulaganje u zavisno društvo CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd štopredstavlja 100% učešća u kapitalu zavisnog društva.

31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.Učešće u kapitalu zavisnog pravnog lica CA Leasingd.o.o. Beograd 78.667 78.667 78.667

Ukupno investicije u zavisna društva 78.667 78.667 78.667

21. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Promene na nematerijalnim ulaganjima:

Softver ilicence

Nematerijalnaulaganja u

pripremi

Ukupnonematerijalna

ulaganjaNabavna vrednostStanje na početku 2014. godine 635.893 7.543 643.436Nabavke u toku godine - 69.410 69.410Prenosi sa investicija u toku 76.546 (76.546) -Otuđenja i rashodovanja (216.430) - (216.430)

Stanje na dan 31. decembra 2014. 496.009 407 496.416Akumulirana amortizacija i obezvređenjeStanje na početku godine 473.047 - 473.047Amortizacija (Napomena 12) 89.018 - 89.018Otuđenja i rashodovanja (216.430) - (216.430)

Stanje na dan 31. decembra 2014. 345.635 - 345.635Neto sadašnja vrednost na dan31. decembra 2014. 150.374 407 150.781

Stanje na dan 31. decembra 2013. 162.846 7.543 170.389

Stanje na dan 01. januara 2013. 148.831 567 149.398

Neto sadašnju vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2014. godine najvećim delom činelicence i softver.



44

22. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Promene na nekretninama, postrojenjima i opremi :

Građevinskiobjekti

Oprema iostala

sredstva

Osnovnasredstva

uzeta ufinansijski

lizing

Ulaganje uiznajmljeni

poslovniprostor

Osnovnasredstva u

pripremi

Ukupnonekretnine,postojenja i

opremaNabavna vrednostStanje na početkugodine 1.556.485 1.179.048 3.846 141.014 9.712 2.890.105Povećanje u tokugodine 12.384 - - - 90.356 102.740Prenos sa investicija utoku - 100.051 - 17 (100.068) -Prenos sa lizinga - 3.846 (3.846) - - -Otuđenja irashodovanja (16.621) (80.645) - (2.131) - (99.397)Stanje na dan 31.decembra 2014. 1.552.248 1.202.300 - 138.900 - 2.893.448

Akumulirana amortizacija i obezvređenjeStanje na početkugodine 284.326 1.016.916 3.461 123.925 - 1.428.628Amortizacija(Napomena 12) 38.575 57.167 385 10.334 - 106.461Prenos sa lizinga - 3.846 (3.846) - - -Obezvređenjeosnovnih sredstava 12.375 - - - - 12.375Otuđenja irashodovanja (168) (78.643) - (2.131) - (80.942)Stanje na dan 31.decembra 2014 335.108 999.286 - 132.128 - 1.466.522Neto sadašnjavrednost na dan 31.decembra 2014. 1.217.140 203.014 - 6.772 - 1.426.927Stanje na dan 31.decembra 2013. 1.272.159 162.132 385 17.089 9.712 1.461.477Stanje na dan 01.januara 2013. 1.313.908 165.420 1.154 31.167 51 1.511.700

Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka ne poseduje odgovarajuće vlasničke listove za građevinskeobjekte čija sadašnja vrednost iznosi RSD 306.325 hiljada (2013: RSD 397.939 hiljada). RukovodstvoBanke, kao i stručne službe, preduzimaju sve neophodne mere za uknjižavanje ovih nepokretnosti.

Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.

Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2014. godine najvećim delom čine računarska itelekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila.

Banka je sa stanjem na dan 31.12.2014. godine izvršila procenu vrednosti pojedinih kategorijagrađevinskih objekata u cilju identifikacije obezvređenja i priznala je efekte obezvređenja sa stanjem nataj dan u iznosu od RSD 12.375 hiljada. Efekte obezvređenja Banka je evidentirala na teret rashoda i ukorist ispravki vrednosti građevinskih objekata za koje je vršena procena obezvređenja.



45

23. INVESTICIONE NEKRETNINE

Promene na investicionim nekretninama:Investicione

nekretnineNabavna vrednostStanje na početku godine 143.513

Stanje na dan 31. decembra 2014. 143.513Akumulirana amortizacija i obezvređenjeStanje na početku godine 17.044Amortizacija (Napomena 12) 3.544Obezvređenje investicionih nekretnina 747

Stanje na dan 31. decembra 2014. 21.335

Neto sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2014. 122.178

Stanje na dan 31. decembra 2013. 126.469

Stanje na dan 01. januara 2013. 85.838

Banka je sa stanjem na dan 31.12.2014. godine izvršila procenu obezvređenja vrednosti pojedinihkategorija investicinih nekretnina i priznala je efekte obezvređenja sa stanjem na taj dan u iznosu odRSD 747 hiljada. Efekte obezvređenja Banka je evidentirala na teret rashoda i u korist ispravki vrednostiinvesticionih nekretnina za koje je vršena procena obezvređenja.

24. OSTALA SREDSTVA31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Potraživanja za naknade i provizije 31.569 33.290 26.661Potraživanja od zaposlenih 70 97 847Potraživanja po osnovu više plaćenog poreza 5 1.916 -Dati avansi 9.686 8.945 7.205Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 50.592 55.518 55.704Potraživanja u obračunu 6.640 4.440 16.103Razgraničena potraživanja za ostale troškove 20.528 21.506 12.504Razgraničeni rashodi kamata 278 717 3.288Ostala aktivna vremenska razgraničenja 27.409 9.153 9.318Sredstva stečena naplatom potraživanja 135.185 18.539 22.317Prelazni računi 47.328 24.036 10.290Ostala učešća u kapitalu 570 570 570

Ukupno ostala sredstva 329.860 178.727 164.807

Ispravka vrednosti (50.501) (71.068) (54.022)

Stanje na dan 279.359 107.659 110.785



46

24. OSTALA SREDSTVA (nastavak)

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 71.068 54.022Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 118.170 196.049Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 10) (70.056) (176.944)Otpis (74.011) (1.949)Neto kursne razlike 5.330 (110)

Ispravka vrednosti na dan 50.501 71.068

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIMORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

Struktura depozita i ostalih obaveza na dan 31. decembar 2014. godine prikazana je u tabeli unastavku:

31.12.2014.Depoziti i ostale finansijskeobaveze: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni UkupnoDomaće banke 350.377 - - 350.377Ostale finansijske organizacije 703.016 600.018 726 1.303.760Matična banka 78.565 1.814.374 305.492 2.198.431

UKUPNO 1.131.958 2.414.392 306.218 3.852.568Primljeni kreditiDomaće banke 400.000 - - 400.000Ostale finansijske organizacije - - 3.940.351 3.940.351Matična banka - - 5.685.040 5.685.040

UKUPNO 400.000 - 9.625.391 10.025.391Ukupno depoziti i ostale obavezeprema bankama, drugimfinansijskim organizacijama 1.531.958 2.414.392 9.931.609 13.877.959

U okviru obaveza u dinarima prema domaćim bankama najznačajnije učešće beleže dinarski depozitibanaka deponovani sa rokom do 14 dana i kamatnom stopom na godišnjem nivou od 8,00%.

U okviru obaveza u dinarima prema ostalim finansijskim organizacijama značajno učešće imaju depozitipo viđenju deponovani uz kamatnu stopu na godišnjem nivou od 9,82%.

Kratkoročni oročeni depoziti u dinarima od finansijskih organizacija deponovani su na periode od mesecdana, dva meseca, tri meseca i na godinu dana uz kamatne stope u rasponu od 6,6% do 9,2% uzavisnosti od ročnosti.

U okviru obaveza u stranoj valuti prema matičnoj Banci Credit Agricole S.A. Pariz najznačajnije učešćebeleže obaveze po osnovu uzetih depozita u stranoj valuti i to depozita uzetih na period od 91 do 180dana u iznosu od EUR 15.000 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 0,13% do0,19%.

Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka ima primljen overnight kredit u dinarima od domaće banke pokamatnoj stopi od 8,00 %.



47

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak)

U 2013. godini, Banka je započela saradnju sa Evropskom investicionom bankom i na dan 31. decembra 2014. godine, ima EUR 32.576 hiljada odnosno RSD3.940.351 hiljada primljenih kredita, sa kamatom od 0,340% do 1,226% i rokom dospeća od 2018. godine do 2021. godine.

Banka na dan 31. decembra 2014. godine ima primljene kredite od matične banke Credit Agricole S.A. u iznosu od EUR 47.000 hiljada odnosno RSD 5.685.040hiljada. Banka je kredite primila tokom 2010, 2011, 2013. i 2014. godine po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 1,197% do 1,932% sa rokom dospećaod 2014. godine do 2023. godine.

Struktura depozita i ostalih depozita prema komitentima na dan 31. decembar i na dan 01. januar 2013. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

31.12.2013. 01.01.2013.Depoziti i ostale finansijskeobaveze: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Domaće banke 164 - - 164 1.790 - - 1.790Druge finansijske organizacije 596.998 760.442 232.265 1.589.705 481.913 857.481 228.119 1.567.513Matična banka 60.023 3.209.980 289.540 3.559.543 8.756 10.583.151 351.749 10.943.656

UKUPNO 657.185 3.970.422 521.805 5.149.412 492.459 11.440.632 579.868 12.512.959

Primljeni krediti Overnight Kratkoročni Dugoročni Ukupno Overnight Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Domaće banke 561.746 - - 561.746 284.296 - - 284.296Evropska investiciona banka - - 1.395.641 1.395.641 - - - -Matična banka 57.321 - 6.305.316 6.362.637 - - 5.685.915 5.685.915

UKUPNO 619.067 - 7.700.957 8.320.024 284.296 - 5.685.915 5.970.211

Ukupni depoziti i ostale obavezeprema bankama 1.276.252 3.970.422 8.222.762 13.469.436 776.755 11.440.632 6.265.783 18.483.170



48

26. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA

Struktura depozita i ostalih depozita prema komitentima na dan 31. decembar 2014. godine prikazana jeu sledećoj tabeli:

31.12.2014.Depoziti i ostale finansijskeobaveze: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 406.563 35.246 - 441.809Druga preduzeća 10.342.495 5.798.802 395.208 16.536.505Preduzetnici 810.444 57.635 13.325 881.404Javni sektor 250.339 106.000 - 356.339Stanovništvo 5.960.106 5.592.451 7.841.571 19.394.128Strana lica 801.307 138.823 898.304 1.838.434Drugi komitenti 447.878 162.462 2.027 612.367

Ukupno 19.019.132 11.891.419 9.150.435 40.060.986

Depoziti po viđenju fizičkih lica u dinarima su deponovani po godišnjoj kamatnoj stopi od 0,50% do1,00%.

Devizni depoziti po viđenju fizičkih lica su deponovani po godišnjim kamatnim stopama od 0,10% do 0,30% za sredstva deponovana u valuti EUR.

Oročeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponu od4,5% do 8 % godišnje, a u stranoj valuti od 0,25 do 2,25% godišnje u zavisnosti od perioda oročavanja ivalute.

Kratkoročni i dugoročni oročeni depoziti fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uz kamatnestope u rasponu od 4% do 8% godišnje, odnosno od 0,40% do 3% godišnje, u zavisnosti od valute iperioda oročavanja.



49

26. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak)

Struktura depozita i ostalih depozita prema komitentima na dan 31. decembar i na dan 01. januar 2013. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

31.12.2013. 01.01.2013Depoziti i ostale finansijskeobaveze u dinarima: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 171.474 768.191 - 939.665 12.962 48.076 - 61.038Druga preduzeća 8.379.806 5.292.623 452.440 14.124.869 10.424.811 4.810.888 436.070 15.671.769Preduzetnici 612.038 51.703 10.079 673.820 - 53.976 7.491 61.467Javni sektor 32.139 8.000 582 40.721 43 120.000 2.056 122.099Stanovništvo 5.342.382 5.344.950 7.534.208 18.221.540 3.445.093 4.504.357 5.977.378 13.926.828Strana lica 141.703 818.952 275.800 1.236.455 33.650 604.959 231.498 870.107Drugi komitenti 638.296 629.225 5.889 1.273.410 20.430 21.185 4.083 45.698

Ukupno: 15.317.838 12.913.644 8.278.998 36.510.480 13.936.989 10.163.441 6.658.576 30.759.006



50

27. SUBORDINIRANE OBAVEZE31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Subordinirane obaveze 2.434.608 2.316.433 2.274.367

Ukupno subordinirane obaveze 2.434.608 2.316.433 2.274.367

Banka ima primljeni subordinirani kredit od matične banke Credit Agricole S.A. uzet 2009. godine, sainicijalnim uslovima: EUR 40.000 sa kamatom od EURIBOR 3M plus 3,805% i datumom dospeća31.03.2017. godine. Uslovi vezani za subordinirani kredit u 2014. godini su: kamata u visini EURIBOR 3Mplus 3,679% i datumom dospeća 28.04.2023. godine. Subordinirani kredit nije obezbeđen kolateralom,sve obaveze koje proističu iz ugovora se smatraju subordiniranim, odnosno u slučaju likvidacije ili stečajaBanke, otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalim poveriocima.

28. REZERVISANJA31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnimvanbilansnim stavkama 132.792 5.583 9.727Rezervisanja za sudske sporove 30.284 30.689 31.321Rezervisanja za operativni rizik 9.237 12.524 17.700Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 46.504 63.472 56.316

Ukupno rezervisanja 218.817 112.268 115.064

Promene na rezervisanjima bile su sledeće:

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama

31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 5.583 9.727Nova rezervisanja (Napomena 10) 172.253 15.871Ukidanje rezervisanja (Napomena 10) (47.720) (20.026)Neto kursne razlike 2.676 11

Stanje na dan 132.792 5.583

Rezervisanja za sudske sporove 31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 30.689 31.321Nova rezervisanja (Napomena 13) 1.910 3.967Ukidanje rezervisanja (Napomena 9) (1.093) (1.612)Korišćenje rezervisanja- plaćanja (1.222) (2.983)Neto kursne razlike - (4)




51

28. REZERVISANJA (nastavak)

Rezervisanja za operativni rizik 31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 12.524 17.700Nova rezervisanja - 40Korišćenje rezervisanja- plaćanja (3.287) (5.216)


Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih31.12.2014. 31.12.2013.

Stanje na početku godine 63.472 56.316Nova rezervisanja (Napomena 11) 4.712 7.520Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) (7.580) -Korišćenje rezervisanja – plaćanja (554) (364)Neto kursne razlike - -Aktuarski dobici (13.546) -


Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih obuhvataju rezervisanja za otpremnine od RSD 30.384hiljade i rezervisanja za beneficije zaposlenih po osnovu podele besplatnih akcija matične banke od RSD15.042 hiljade.

Pretpostavke koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine zaodlazak u penziju:

- podaci o zaposlenima,- ukupan radni staž na dan 31.12.2014. godine,- godina rođenja i pol,- broj godina do starosne odnosno pune penzije,- tablice smrtnosti Republike Srbije 2001-2003,- kamatna stopa 10,3%,- prosečna bruto zarada u Republici Srbiji u periodu januar-decembar 2014. godine, pri čemu je

bruto zarada za mesece novembar i decembar pretpostavljena i izračunata na bazi bruto zaradeza mesec oktobar i povećanja bruto zarade od septembra do oktobra 2014. godine i

- pretpostavljeni rast zarada od 7% godišnje.

Promene na rezervisanjima za otpremnine prikazane su u tabeli u nastavku:

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2013 53.143Troškovi uslugaa. Troškovi tekućeg rada 2.515b. Troškovi minulog rada (15.731)c. Trošak kamate 5.580d. Plaćanja (498)Aktuarski dobici proizašli iz:a. promena u demografskim pretpostavkama (9.904)b. promena u finansijskim pretpostavkama 1.777c. promena u iskustvenim pretpostavkama (5.419)

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2014 31.463



52

29. OSTALE OBAVEZE31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Obaveze prema dobavljačima 139.513 101.442 46.517Obaveze za neto zarade i naknade zarada 131.881 187.087 227.999Obaveze za poreze 7.414 14.106 2.433Obaveze u obračunu 6.771 4.396 21.977Obaveze za finansijski lizing - 526 1.513Primljeni avansi 6.562 102.920 6.510Ostale obaveze 22.625 55.500 93.362Prelazni računi 31.624 17.259 10.524Pasivna vremenska razgraničenja:Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 65.235 50.666 46.096Razgraničeni ostali prihodi 16.044 18.080 19.196Ostala pasivna vremenska razgraničenja 246.966 153.485 18.110

Ukupno ostale obaveze 674.635 705.467 494.237

30. KAPITAL31.12.2014. 31.12.2013. 01.01.2013.

Akcijiski kapital – obične akcije 13.122.105 13.122.105 13.122.105Emisiona premija 1.523.079 1.523.079 1.523.079

Kapital 14.645.184 14.645.184 14.645.184

Rezerve 110.004 176.284 153.935Dobitak tekuće godine 46.062 32.116 12.145Gubitak prethodnih godina (6.385.601) (6.417.717) (6.429.862)

Stanje na dan 8.415.649 8.435.867 8.381.402

a) Akcijski kapital

Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija.

Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2014. godine, iznosi 10.093.927 običnih akcijanominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 13.122.105 hiljada (2013: 10.093.927 običnihakcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 13.122.105 hiljada).

Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31.decembra 2014. godine je sledeća:

Broj običnihakcija Učešće

Credit Agricole S.A. 10.093.927 100,00%

Banka nema otkupljenih sopstvenih akcija.



53

30. KAPITAL (nastavak)

b) Emisiona premija

Emisiona premija u iznosu od RSD 1.523.079 hiljada na dan 31. decembra 2014. godine (2013: RSD1.523.079 hiljada) nastala je kao pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihovenominalne vrednosti.

c) Rezerve

Rezerve u iznosu od RSD 110.004 hiljada na dan 31. decembra 2014. godine (2013: RSD 176.284hiljada) i sastoje od rezervi formiranih u skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije i Statutom Banke uiznosu od RSD 96.458 hiljada kao i od aktuarskog dobitka u iznosu od RSD 13.546 hiljada na dan 31.decembra 2014. godine nastalog na osnovu efekata promena u demografskim, finansijskim i iskustvenimpretpostavkama koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnineza odlazak u penziju.

U skladu sa članom 22 Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS". br. 107/2005 ,91/2010), kapital Banke iznosiRSD 8.051.538 hiljada na dan 31. decembra 2014 godine, i veći je od propisanog minimuma (EUR10.000.000) prema zvaničnom srednjem kursu.

31. VANBILANSNE POZICIJE31.12.2014. 31.12.2013.

Poslovi u ime i za račun trećih lica 667.865 718.829Garancije i ostale preuzete buduće obaveze 20.603.892 21.124.811

Stanje na dan 31. decembra 21.271.757 21.843.640

a) Poslovi u ime za račun trećih lica31.12.2014. 31.12.2013.

Kratkoročna potraživanja 7.012 7.653Dugoročna potraživanja 660.853 711.176

Stanje na dan 31. decembra 667.865 718.829

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica najvećim delom se sastoje od kratkoročnih idugoročnih kredita odobrenih iz sredstava primljenih od Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od RSD151.210 hiljada (2013: RSD 241.731 hiljada), dok se iznos od RSD 515.409 hiljada odnosi na sredstvaprimljena od Nacionalne korporacije za obezbeđenje stambenih kredita (2013: RSD 475.800 hiljada) kao iiznosa od RSD 1.246 hiljada (2013: RSD 1.298 hiljada) koji se odnosi na prijem menica.



54

31. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak)

b) Garancije i ostale preuzete buduće obaveze31.12.2014. 31.12.2013.

GarancijeIzdate plative garancije za otplatu kredita 4.256.021 4.778.583Činidbene garancije 3.987.408 3.515.043

Ukupno plative i činidbene garancije 8.243.429 8.293.626

Nepokriveni akreditivi i dati avali 919.363 773.668

Neiskorišćene preuzete obaveze 11.441.100 12.057.517

Stanje na dan 31. decembra 20.603.892 21.124.811

Neiskorišćene preuzete obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogujednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenskeokvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksnedatume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći prepovlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoreni iznos ne predstavlja neophodno budućegotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenihkredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetihobaveza.

32. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA

U skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu Banka je obavila usaglašavanja potraživanja slanjemizvoda otvorenih stavki svim svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2014. godine.

Ukupan iznos overenih IOS-a kojima su potvrđena potraživanja Banke iznosi RSD 13.674.815 hiljada.

Na osnovu razmenjenih IOS obrazaca sa klijentima, ostala su neusaglašena sledeća potraživanja iobaveze:

Ukupan iznos nerešenih IOS-a iznosi RSD 209.882 hiljada.

Osnovni razlog nerešenih IOS-a je zbog netačne adrese (RSD 142.144 hiljada), zatim zbog jednog delaposlatih IOS-a koji su bili overeni na mestu „osporeno“ bez navođenja komentara razloga osporavanja,nepotpisanih IOS obrazaca za potraživanje pri čemu Banka smatra da iznos nerešenih IOS-a unavedenom iznosu nije od materijalnog značaja.



55

33. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem

Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem isa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja koji su bazirani na uobičajenim tržišnim uslovima.Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli:

Stanje na dan31. decembra

2014.

Stanje na dan31. decembra

2013.Minusi na tekućim računima, kreditne kartice, gotovinski i potrošačkikrediti 3.935 1.524Stambeni krediti 12.640 16.987Ostali plasmani i potraživanja 2.811 2.378Depoziti 137.121 117.466



56

33. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Efekti transakcija sa povezanim licima – pravna lica

Banka ulazi u poslovne odnose sa matičnom bankom Credit Agricole S.A Pariz i sa ostalim članicama Credit Agricole Grupe .Sledeće tabele prikazuju stanjapotraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode po osnovu poslovnih odnosa sa povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

2014

CreditAgricole

S.A. Paris CA CIB CariparmaCA

Assurance

CA Cards&

Payments Silca Progica Lesica

CA Leasingd.o.o.

Beograd

Krediti i potraživanja 385.853 - - - - - - - 3.752Investicije u zavisna društva - - - - - - - - 78.667Ostala sredstva 2.996 668 - - - - - - 7.478

Ukupno aktiva 388.849 668 - - - - - - 89.897

Depoziti i ostale obaveze 7.877.912 1.130 - - - - - - 372.551Subordinirane obaveze 2.434.608 - - - - - -Ostale obaveze 57.274 73 - - - 613 - 427 34

Ukupna pasiva 10.369.794 1.203 - - - 613 - 427 372.585

Prihod od kamata 175 - - - - - - - 9.705Prihod od naknada 2.702 39.601 51 - - - - - -Neto prihodi od kursnih razlika - 12.093 - - - - - - -Ostali prihodi 1.332 - - 3.347 - - - - 42.342

Ukupni prihodi 4.209 51.694 51 3.347 - - - - 52.047

Rashodi od kamata 203.557 43.357 - - - - - - 14Rashodi od naknada 83.482 - - - - - - - -Neto rashodi od kursnih razlika 734.211 - - - - - - - -Ostali rashodi 116.365 156 - - 4.784 2.286 3.096 2.189 -

Ukupni rashodi 1.137.606 43.513 - - 4.784 2.286 3.096 2.189 14



57


Efekti transakcija sa povezanim licima – pravna lica (nastavak)

2013

CreditAgricole

S.A. Paris CA CIB CariparmaCA

Assurance

CA Cards&

Payments Silca Progica Lesica

CA Leasingd.o.o.

Beograd

Krediti i potraživanja 290.743 - - - - - - - 44Investicije u zavisna društva - - - - - - - - 78.667Ostala sredstva 1.928 156.981 - - - - - - 1.962

Ukupno aktiva 292.671 156.981 - - - - - - 80.673

Depoziti i ostale obaveze 9.936.423 1.504 - - - - - - 334.607Subordinirane obaveze 2.316.433 - - - - - - - -Ostale obaveze 40.816 156.604 51 3.173 - 405 693 - 535

Ukupna pasiva 12.293.672 158.108 51 3.173 - 405 693 - 335.142

Prihod od kamata 79 - - - - - - - -Prihod od naknada 3.132 56.019 - - - - - - 2.904Neto prihodi od kursnih razlika - - - - - - - - -Ostali prihodi 4.822 - - - - - - - 30.900

Ukupni prihodi 8.033 56.019 - - - - - - 33.804

Rashodi od kamata 225.698 - - - - - - - 76Rashodi od naknada 33.033 32.561 - - - - - - -Neto rashodi od kursnih razlika 104.044 4.398 - - 9 - - - 3.265Ostali rashodi 89.047 607 - 8.817 3.793 3.202 2.027 1.936 -

Ukupni rashodi 451.822 37.566 - 8.817 3.802 3.202 2.027 1.936 3.341



58


Efekti transakcija sa povezanim licima – pravna lica (nastavak)

Naknade članovima Upravnog i Izvršnog odbora, iskazane u bruto iznosu, u toku 2014. godine i 2013godine, prikazane su u sledećoj tabeli:

Stanje na dan31.12.2014.

Stanje na dan31.12.2013.

Zarade članova Izvršnog Odbora 91.421 75.335Naknade članovima Upravnog Odbora 4.414 3.341Obračunata druga primanja 22.703 20.819

Ukupno 118.538 99.495

34. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

34.1. Uvod

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnogidentifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesiupravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Bancije u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti itržišnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikomne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju,tehnologiji i industriji. Banka prati overizike kroz proces strateškog planiranja.

Banka je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznomriziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije),riziku trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla.

Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka jeuspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i zaodobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci.

Odbor za upravljanje rizicima

Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima iimplementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanjurizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik.

Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik,čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.



59

34. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

34.1. Uvod (nastavak)

Odeljenje kontrole rizika

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitimadefinisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošćuza nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizikakoji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđujekompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao isveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnostBanke.

Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, kojaispituje adekvatnost procedura kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizijadiskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima ipreporukama.

a) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja

Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnimokolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkimmodelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako daodražava trenutno ekonomsko okruženje. Banka takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogudesiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode.

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavajuposlovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati.Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnuizloženost svim tipovima rizika i aktivnostima.

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali ikontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru,Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnuizloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia likvidnostii promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednostiplasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sveneophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena.

Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sveposlovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama.

Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Banke oiskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.



60


34.1. Uvod (nastavak)

b) Prekomerna koncentracija rizika

Koncentracija rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskompodručju, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovihugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ihjednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene kojepogađaju određenu industriju ili geografsko područje.

Kako bi se izbegla prekomerna koncentracija rizika, politike i procedure Banke sadrže specifičnesmernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolija. Shodno tome, Banka kontroliše i upravljaidentifikovanim koncentracijama kreditnog rizika.

34.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Banke neće biti potpuno naplaćena pod uslovimapod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da izmiri svojeobaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje imabilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Banci. Jednim dužnikom smatraju se sva povezana lica u smislučlana 2. Zakona o bankama.

Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka oplasmanima Banke;

2) Banka utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikompodrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Banka prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnompolitikom Banke;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenihugovora isključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Banke utvrđena je u skladu sanjihovom kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od straneBanke. Ovi kriterijumi, osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni su i sastandardima i kriterijumima Credit Agricole grupe. Metodologija kreditne procene dužnika se zasniva naanalizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućihplanova i očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava obezbeđenja;5) nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta menadžmenta klijenta,konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); 6) kvalitetu i broju jemaca plataca koji garantuju vraćanjekredita, itd, i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a kasnije i prilikompraćenja i vraćanja kredita.

Svi jemci-platci po svakom potraživanju Banke, prolaze isti proces procene kreditne sposobnosti, kao iosnovni dužnik.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne Banke Srbije, u Banci su formirane organizacionejedinice za zaštitu od rizika kao i odeljenje za podršku korisnicima koje je zaduženo da obaveštavaklijente o njihovim obavezama prema Banci, tekućim dospećima, mogućim kašnjenjima i otvorenimpitanjima. Ovo odeljenje sprovodi i postupak prinudne naplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta uskladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravneradnje u cilju naplate.



61


34.2. Kreditni rizik (nastavak)

Rizici po potencijalnim obavezama srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezuda izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, kojise mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Banke određenoj grupi dužnika ilipojedinačnom dužniku. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada istojindustriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike, izloženi su istimfaktorima koji utiču na prihode i rashode komitenata što može biti od uticaja na izmirivanje njihovihugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ihjednako pogađaju. Da bi se i ostvario i održao sigurniji kreditni porfolio i da bi se minimizirao rizikkoncentracije, ustanovljavaju se mere bezbednosti definisanjem maksimalnog nivoa izloženosti i kreditnihlimita kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 112/08, 45/11, 94/11,119/12, 123/12, 23/13, 43/13 i 92/13) velika izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupipovezanih lica predstavlja izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala.



62



Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost Banke kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita,maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze. U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji od RSD 871 hiljada neopozivih i RSD 11.440.229hiljada opozivih obaveza (2013: RSD 951.679 hiljada opozivih i RSD 11.105.838 hiljada neopozivih obaveza).

31.12.2014. 31.12.2013.

Klase finansijskih sredstava

Maksimalnabilansna

izloženostkreditnom

rizikuIspravka

vrednosti

od čegagrupna

procena

Netobilansna


riziku

Maksimalnabilansna


rizikuIspravka

vrednosti

od čegagrupna

procena

Neto bilansnaizloženostkreditnom

riziku

Sredstva kod Centralne Banke 12.234.143 - - 12.234.143 10.026.727 - - 10.026.727Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 1.074.584 - - 1.074.584 - - - -Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - - - 93.914 71 71 93.843Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 842.198 4.649 4.649 837.549 4.494.250 2.306 104 4.491.944Krediti i potraživanja od komitenata 51.832.085 4.147.112 1.501.151 47.684.973 47.580.365 4.412.336 1.345.527 43.168.029Investicije u zavisna društva 78.667 - - 78.667 78.667 - - 78.667Ostala sredstva 103.084 50.501 35.473 52.583 91.795 53.024 33.986 38.771

Stanje na dan 31. decembra 66.164.761 4.202.262 1.541.273 61.962.499 62.365.718 4.467.737 1.379.688 57.897.981

Plative i činidbene garancije 8.243.429 130.380 41 8.113.049 8.293.626 2.935 52 8.290.691Nepokriveni akreditivi i dati avali 919.363 3 3 919.360 773.668 2 2 773.666Neiskorišćene preuzete obaveze 11.441.100 2.409 2.409 11.438.691 12.057.517 2.646 2.646 12.054.871

Stanje na dan 31. decembra 20.603.892 132.792 2.453 20.471.100 21.124.811 5.583 2.700 21.119.228

UKUPNO 86.768.653 4.335.054 1.543.726 82.433.599 83.490.5294.473.320

1.382.38879.017.209

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine i na dan 31. decembra 2013. godine, pre uzimanja u obzir sredstavaobezbeđenja može se analizirati kroz sledeća geografska područja, po klasama finansijskih sredstava. U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji odRSD 871 hiljada neopozivih i RSD 11.440.229 hiljada opozivih obaveza.



63



Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Klase finansijskih sredstavaUkupno

2014

Srbija Ostalo

Beograd Vojvodina Ostatak

Srbije Evropska

Unija Ostatak

sveta

Sredstva kod centralne banke 12.234.143 - - - - 12.234.143Finansijska sredstva koja se drže dodospeća 1.074.584 - - - - 1.074.584Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 12.707 44 4.118 809.223 16.106 842.198Krediti i potraživanja od komitenata 21.089.978 18.597.374 12.012.245 - 132.488 51.832.085- od toga: Privreda 7.592.746 6.960.514 3.352.363 - - 17.905.623- od toga: Stanovništvo 11.137.849 9.778.188 7.883.650 - - 28.799.687- od toga: Javni sektor 1.293.654 436.255 200.543 - - 1.930.452- od toga: Ostali komitenti 1.065.729 1.422.417 575.689 - - 3.063.835- od toga: Strana lica - - - - 132.488 132.488Investicije u zavisna društva 78.667 - - - - 78.667Ostala sredstva 36.162 40.388 26.405 101 28 103.084

Bilansna aktiva 34.526.241 18.637.806 12.042.768 809.324 148.622 66.164.761

Potencijalne i preuzete obaveze 12.135.638 5.568.434 2.084.597 815.223 - 20.603.892

od toga: plative i činidbene garancije 4.891.674 2.386.878 754.446 210.431 - 8.243.429od toga: nepokriveni akreditivi 187.790 106.267 20.514 604.792 - 919.363od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 7.056.174 3.075.289 1.309.637 - - 11.441.100Maksimalna izloženost kreditnomriziku na dan 31. decembar 46.661.879 24.206.240 14.127.365 1.624.547 148.622 86.768.653

Kategorije bilansne aktive i vanbilansnih stavki kod kojih je Banka izložena kreditnom riziku na dan 31.decembar 2013. godine prikazane su u narednoj tabeli. U 2013. godini iznos od RSD 12.057.517 hiljadase sastoji od RSD 951.679 hiljada neopozivih i RSD 11.105.838 hiljada opozivih obaveza.



64



Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak)

Klase finansijskih sredstavaUkupno

2013

Srbija Ostalo

Beograd VojvodinaOstatak

SrbijeEvropska

UnijaOstatak

sveta

Sredstva kod Centralne banke 10.026.727 - - - - 10.026.727Finansijska sredstva raspoloživa zaprodaju - - - 68.842 25.072 93.914Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 3.905.628 3.163 47 536.657 48.755 4.494.250Krediti i potraživanja od komitenata 20.078.112 16.627.719 10.763.976 - 110.558 47.580.365od toga: Privreda 7.672.982 6.912.976 2.637.186 - - 17.223.144od toga: Stanovništvo 9.569.374 7.708.519 7.272.054 - - 24.549.947od toga: Javni sektor 1.420.251 473.011 209.726 - - 2.102.988od toga: Ostali komitenti 1.415.505 1.533.213 645.010 - - 3.593.728od toga: Strana lica - - - - 110.558 110.558Investicije u zavisna društva 78.667 - - - - 78.667Ostala sredstva 38.817 24.569 28.303 95 11 91.795

Bilansna aktiva 34.127.951 16.655.451 10.792.326 605.594 184.396 62.365.718

Potencijalne i preuzete obaveze 11.161.081 6.628.056 2.602.607 733.066 - 21.124.810

od toga: plative i činidbene garancije 5.050.595 2.169.122 914.052 159.855 - 8.293.624od toga: nepokriveni akreditivi 132.488 46.475 21.495 573.211 - 773.669od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 5.977.998 4.412.459 1.667.060 - - 12.057.517Maksimalna izloženost kreditnomriziku na dan 31. decembar 45.289.032 23.283.507 13.394.933 1.338.660 184.396 83.490.528



65



Analiza finansijskih sredstava Banke za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembar 2014. godine, koje se klasifikuju po industrijskim sektorima preuzimanja u obzir sredstava obezbeđenja prikazana je u sledećoj tabeli:

Klase finansijskihsredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo UkupnoSredstva kod Centralnebanke 12.234.143 - - - - - - - - - 12.234.143

Finansijska sredstva kojase drže do dospeća 1.074.584 - - - - - - - - - 1.074.584

Krediti i potraživanja odbanaka 842.198 - - - - - - - - - 842.198

Krediti i potraživanja odkomitenata 271.037 27.706.516 8.171.797 7.936.801 99.524 2.564.374 856.693 2.679.444 111.249 1.434.650 51.832.085od toga: Privreda - - 6.971.369 6.606.723 93.883 2.483.195 430.965 646.271 53.017 620.200 17.905.623

od toga: Stanovništvo - 27.706.516 244.313 674.986 - 2.421 21.148 25.829 42.432 82.042 28.799.687

od toga: Javni sektor 138.549 - 164.915 49 4 63.696 6.645 1.107.523 230 448.841 1.930.452

od toga:Ostali komitenti - - 791.200 655.043 5.637 15.062 397.935 899.821 15.570 283.567 3.063.835

od toga:Strana lica 132.488 - - - - - - - - - 132.488Investicije u zavisnadruštva 78.667 - - - - - - - - - 78.667Ostala sredstva 23.648 27.548 10.876 11.931 2.687 1.174 1.892 4.553 3.991 14.784 103.084

Bilansna aktiva 14.524.277 27.734.064 8.182.673 7.948.732 102.211 2.565.548 858.585 2.683.997 115.240 1.449.434 66.164.761Potencijalne i preuzeteobaveze 336.755 1.436.353 6.211.420 8.185.348 143 1.098.500 1.380.044 1.181.051 42.366 731.912 20.603.892

od toga: plative i činidbenegarancije 224.554 17.344 1.990.000 3.800.713 - 218.326 862.101 648.390 1.850 480.151 8.243.429

od toga: nepokriveniakreditivi - - 676.441 40.355 - - - 184.424 18.143 - 919.363

od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 112.201 1.419.009 3.544.979 4.344.280 143 880.174 517.943 348.237 22.373 251.761 11.441.100

Stanje na dan 14.861.032 29.170.417 14.394.093 16.134.080 102.354 3.664.048 2.238.629 3.865.048 157.606 2.181.346 86.768.653



66



Analiza finansijskih sredstava Banke za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembar 2013. godine, koje se klasifikuju po industrijskim sektorima preuzimanja u obzir sredstava obezbeđenja je prikazana u sledećoj tabeli:

Klase finansijskihsredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo UkupnoSredstva kod Centralnebanke 10.026.727 - - - - - - - - - 10.026.727Finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju 93.914 - - - - - - - - - 93.914Krediti I potraživanja odbanaka 4.494.250 - - - - - - - - - 4.494.250Krediti i potraživanja odkomitenata 438.474 23.355.027 8.942.340 6.629.127 6.278 2.618.248 902.314 3.533.100 107.164 1.048.293 47.580.365od toga: Privreda - - 7.453.660 5.081.372 630 2.228.238 525.937 1.487.309 30.564 415.434 17.223.144od toga: Stanovništvo - 23.355.027 278.343 703.862 8 2.171 47.523 23.612 58.018 81.383 24.549.947od toga: Javni sektor 327.916 - 156.248 80 26 79.683 13.035 1.052.042 190 473.768 2.102.988od toga:Ostali komitenti - - 1.054.089 843.813 5.614 308.156 315.819 970.137 18.392 77.708 3.593.728 od toga:Strana lica 110.558 - - - - - - - - - 110.558Investicije u zavisnadruštva 78.667 - - - - - - - - - 78.667Ostala sredstva 3.292 27.439 12.504 11.959 3.486 3.685 1.893 5.003 3.087 19.447 91.795

Bilansna aktiva 15.135.324 23.382.466 8.954.844 6.641.086 9.764 2.621.933 904.207 3.538.103 110.251 1.067.740 62.365.718Potencijalne i preuzeteobaveze 392.153 1.612.092 6.457.602 8.297.348 42.682 783.051 1.155.275 1.206.859 673.932 503.816 21.124.810od toga: plative i činidbenegarancije 199.956 12.704 2.058.855 3.947.730 1.116 182.834 768.820 818.217 1.300 302.092 8.293.624od toga: nepokriveniakreditivi - - 591.758 39.417 - - - 125.297 17.197 - 773.669od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 192.197 1.599.388 3.806.989 4.310.201 41.566 600.217 386.455 263.345 655.435 201.724 12.057.517

Stanje na dan 15.527.477 24.994.558 15.412.446 14.938.434 52.446 3.404.984 2.059.482 4.744.962 784.183 1.571.556 83.490.528



67



Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta.

Osnovni tipovi kolaterala su sledeći:

· za komercijalne kredite: depoziti, garancije, hipoteke na nekretninama, zaloge na pokretnimstvarima i zaloge na potraživanjima, depoziti, jemstva drugih lica,

· za plasmane stanovništvu: depoziti, hipoteke na nepokretnostima, zaloge na pokretnim stvarima,a po stambenim kreditima i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenihkredita.

Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladusa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikompreispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.

Restruktuirani plasmani komitentima

Restruktuiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Banka preduzima, a kojima semenjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraživanje prema komitentu originalno odobreno. To obuhvatapromenu ročnosti, kamatne stope, promenu datuma dospeća rata, promenu iznosa rate i sl.

U slučaju pogoršanja finansijskog položaja dužnika restruktuiranje takvog potraživanja moguće je vršitisamo pod uslovima i na način opisan u Kreditnim standardima banke. Restruktuiranje potraživanja uovom slučaju moguće je samo ako će novo – restruktuirano potraživanje omogućiti da klijent redovnoservisira svoje obaveze prema Banci i pod uslovom da klijent i dalje bez obzira na pogoršanje svojefinansijske pozicije ima mogućnost da generiše prihode koji će omogućiti normalno servisiranje duga. Bezobzira da li je komitent fizičko lice, preduzetnik, poljoprivrednik ili pravno lice u slučaju pre donošenjaodluke o restruktuiranju neophodna je poseta komitentu uz izradu izveštaja o finansijskom monitoringunjegovog poslovanja ili prihoda.

Svako restruktuiranje potraživanja podleže prethodnom odobrenju Odeljenja kreditnog rizika u DirekcijiBanke.



68



U tabelama ispod su prezentovana ukupna reprogramirana i restrukturirana potraživanja Banke na dan31. decembra 2014. godine i na dan 31. decembra 2013. godine, kao i procenjeni iznos adekvatnihsredstava obezbeđenja koji služe kao sredstvo obezbeđenja tih plasmana:

Restrukturirani plasmani komitentima

31.12.2014. 31.12.2013.

Ukupnirestrukturirani

plasmani

Iznosadekvatnih

sredstavaobezbeđenja

restrukturiranihplasmana

Ispravkavrednosti

Netoizloženostkreditnom

riziku

Ukupnirestrukturirani

plasmani

Iznosadekvatnih

sredstavaobezbeđenjarestrukturira

nih plasmanaIspravka

vrednosti


rizikuKrediti ipotraživanjaodkomitenata 1.383.602 2.485.741 648.231 735.371 1.830.514 3.205.065 889.468 941.046

Reprogramirani plasmani komitentima

31.12.2014. 31.12.2013.

Ukupnireprogramirani

plasmani

Iznosadekvatnih

sredstavaobezbeđenja

reprogramiranih plasmana

Ispravkavrednosti


riziku

Ukupnireprogramirani

plasmani

Iznosadekvatnih

sredstavaobezbeđenjareprogramiranih plasmana

Ispravkavrednosti


rizikuKrediti ipotraživanjaodkomitenata 298.527 914.801 2.561 295.965 474.813 277.532 6.179 468.634

Naplata potraživanja u kašnjenju i obezvređenih potraživanja prodajom instrumenata obezbeđenja

U skladu sa politikama Banke preuzeta sredstva obezbeđenja se prodaju u uobičajenom toku poslovanja.Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata. Uobičajeno, Bankane koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja.



69



Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabelaprikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskih sredstava koje su izložene kreditnom riziku na dan31. decembar 2014. godine. U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji od RSD 871hiljada neopozivih i RSD 11.440.229 hiljada opozivih obaveza (2013: RSD 951.679 hiljada opozivih i RSD11.105.838 hiljada neopozivih obaveza). Prezentovani iznosi su u bruto iznosu bez umanjenja zaispravke vrednosti, ali umanjeni za razgraničene naknade:

Nedospeli i neobezvređeni

Visokstepen

kvaliteta

Standardnistepen

kvaliteta

Sub-standardni

stepenkvaliteta

Dospelineobezvređeni Obezvređeni

Ukupno2014

Sredstva kod Centralne banke 12.234.143 - - - - 12.234.143Finansijska sredstva koja sedrže do dospeća 1.074.584 - - - - 1.074.584Krediti i potraživanja od banakai drugih finansijskih organizacija 833.798 13 - 3.743 4.644 842.198Krediti i potraživanja odkomitenata 7.292.425 34.382.735 778.847 2.667.311 6.710.767 51.832.085od toga:Privreda 2.187.762 12.122.709 618.762 573.563 2.402.827 17.905.623od toga: Stanovništvo 4.878.704 20.412.361 143.847 1.802.153 1.562.622 28.799.687od toga: Javni sektor 138.549 1.555.075 16.203 7.680 212.945 1.930.452od toga: Ostali komitenti 87.410 160.102 35 283.915 2.532.373 3.063.835od toga: Strana lica - 132.488 - - - 132.488Investicije u zavisna društva 78.667 - - - - 78.667Ostala sredstva 14.219 29.757 10 6.625 52.473 103.084

Bilansna aktiva 21.527.836 34.412.505 778.857 2.677.679 6.767.884 66.164.761

Potencijalne i preuzeteobaveze 12.149.592 7.142.116 422.870 45.080 844.234 20.603.892od toga: plative i činidbenegarancije 2.522.867 4.537.324 308.959 31.427 842.852 8.243.429od toga: nepokriveni akreditivi 604.791 314.572 - - - 919.363od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 9.021.934 2.290.220 113.911 13.653 1.382 11.441.100

Stanje na dan 31. decembar 33.677.428 41.554.621 1.201.727 2.722.759 7.612.118 86.768.653

U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i kolektivno ispravljeni:

Klase finansijskih sredstava Obezvređeni

Indivualno KolektivnoUkupno

obezvređeniSredstva kod centralne banke - - -Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - -Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih institucija - 4.644 4.644Krediti i potraživanja od komitenata 4.987.974 1.722.793 6.710.767od toga :Privreda 2.036.720 366.107 2.402.827dd toga:Stanovnistvo 305.989 1.256.633 1.562.622od toga:Javni sektor 212.507 438 212.945od toga:Ostali komitenti 2.432.758 99.615 2.532.373od toga:Strana lica - - -Investicije u zavisna društva - - -Ostala sredstva 15.212 37.261 52.473Bilansna aktiva 5.003.186 1.764.698 6.767.884Potencijalne i preuzete obaveze 842.852 1.382 844.234od toga: plative i činidbene garancije 842.852 - 842.852od toga: nepokriveni akreditivi - - -od toga: neiskorišćene preuzete obaveze - 1.382 1.382Ukupno 5.846.038 1.766.080 7.612.118



70



Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskih sredstava koje su izložene kreditnomriziku na dan 31. decembar 2013. godine:

Nedospeli i neobezvređeni

Visokstepen

kvaliteta

Standardnistepen

kvaliteta

Sub-standardni

stepenkvaliteta

Dospelineobezvređeni Obezvredjeni

Ukupno2013

Sredstva kod Centralne banke 10.026.727 - - - - 10.026.727Finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju - 93.914 - - - 93.914Krediti i potraživanja od banakai drugih finansijskih organizacija 4.491.886 58 - - 2.306 4.494.250Krediti i potraživanja odkomitenata 6.928.843 30.954.076 1.280.304 1.212.828 7.204.314 47.580.365od toga:Privreda 2.190.775 11.637.136 947.597 307.831 2.139.805 17.223.144od toga: Stanovništvo 4.371.415 17.639.534 327.757 617.750 1.593.491 24.549.947od toga: Javni sektor 362.386 1.525.966 4.950 12.967 196.719 2.102.988od toga: Ostali komitenti 4.267 40.882 - 274.280 3.274.299 3.593.728od toga: Strana lica - 110.558 - - - 110.558Investicije u zavisna društva 78.667 - - - - 78.667Ostala sredstva 721 28.807 7 6.218 56.042 91.795

Bilansna aktiva 21.526.844 31.076.855 1.280.311 1.219.046 7.262.662 62.365.718

Potencijalne i preuzeteobaveze 10.478.399 7.663.768 2.952.117 17.223 13.303 21.124.810od toga: plative i činidbenegarancije 2.026.249 5.235.613 1.010.466 10.523 10.773 8.293.624od toga: nepokriveni akreditivi 583.942 171.179 18.548 - - 773.669od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 7.868.208 2.256.976 1.923.103 6.700 2.530 12.057.517

Stanje na dan 31. decembar 32.005.243 38.740.623 4.232.428 1.236.269 7.275.965 83.490.528

U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i kolektivno ispravljeni:

Klase finansijskih sredstava Obezvređeni

Indivualno KolektivnoUkupno

obezvređeniSredstva kod centralne banke - - -Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - -Krediti i potraživanja od banaka i dr.finansijskih institucija 2.202 104 2.306Krediti i potraživanja od komitenata 5.632.872 1.571.442 7.204.314od toga :Privreda 1.923.705 216.100 2.139.805dd toga:Stanovnistvo 338.524 1.254.967 1.593.491od toga:Javni sektor 196.434 285 196.719

od toga:Ostali komitenti 3.174.209 100.090 3.274.299od toga:Strana lica - - -Investicije u zavisna društva - - -Ostala sredstva 19.691 36.351 56.042Bilansna aktiva 5.654.765 1.607.897 7.262.662Potencijalne i preuzete obaveze 10.108 3.195 13.303od toga: plative i činidbene garancije 10.108 665 10.773od toga: nepokriveni akreditivi - - -od toga: neiskorišćene preuzete obaveze - 2.530 2.530Ukupno 5.664.873 1.611.092 7.275.965



71



Kategorija nedospelih i neobezvređenih finansijskih sredstava koji su prezentovani u prethodnojtabeli prikazuje performing potraživanja bez kašnjenja po sledećim pozicijama:

· visokog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja kod kojih nema docnje,potraživanja koja nemaju ispravku vrednosti i nisu u statusu doubtful);

· standardnog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja koja nemaju docnju,imaju kolektivnu ispravku vrednosti i nisu u statusu doubtful),

· substandardnog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja koja nemaju docnju,a koja imaju kolektivnu ispravku vrednosti, nisu u statusu doubtful, ali imaju status underwatch iliwatch).

Dospela neobezvređena finansijska sredstva obuhvataju potraživanja koja imaju docnju od jedan do 90dana, uključujući 90 dana kašnjenja, imaju kolektivno obračunatu ispravku vrednosti i nisu u statusudoubtful, kao i pojedinačno potraživanja u statusu doubtful koji se nalaze u individualnoj proceni i nemajuispravku vrednosti.

Obezvređeni plasmani su potraživanja preko 90 dana docnje, koja imaju oznaku doubtful i imaju ispravkuvrednosti koja može biti individualno ili kolektivno obračunata.



72



U tabeli ispod su prikazana dospela neobezvređena finansijska sredstva razvrstana prema intervalimadocnje, u skladu sa internom metodologijom Banke za obračun ispravke vrednosti na dan 31. decembar2014. godine i na dan 31. decembar 2013.godine.

Dospela neobezvređena finansijska sredstva razvrstana prema intervalima docnje na dan 31. decembar2014. godine:

Od 1 Do 30dana

Od 31 do60 dana

Od 61 do90 dana

Više od91 dana

Ukupno2014.

Krediti i potraživanja od banaka 3.743 - - - 3.743Krediti i potraživanja od komitenata 1.951.410 297.696 134.290 283.915 2.667.311-od toga: Privreda 556.553 15.834 1.176 - 573.563-od toga: Stanovništvo 1.393.829 281.862 126.462 - 1.802.153-od toga: Javni sektor 1.028 - 6.652 - 7.680- od toga: Ostali komitenti - - - 283.915 283.915-Ostala sredstva 6.408 129 83 5 6.625

Bilansna aktiva 1.961.561 297.825 134.373 283.920 2.677.679

Potencijalne i preuzete obaveze 43.374 1.679 27 - 45.080

-od toga: plative i činidbene garancije 31.427 - - - 31.427-od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 11.947 1.679 27 - 13.653

Ukupno 2.004.935 299.504 134.400 283.920 2.722.759

Dospela neobezvređena finansijska sredstva razvrstana prema intervalima docnje na dan 31. decembar2013. godine:

Od 1Do 30dana

Od 31 do60 dana

Od 61 do90 dana

Više od91 dana

Ukupno2013.

Krediti i potraživanja od komitenata 640.702 199.767 98.395 273.964 1.212.828-od toga: Privreda 243.587 61.783 2.461 - 307.831-od toga: Stanovništvo 396.891 137.892 82.967 - 617.750-od toga: Javni sektor - - 12.967 - 12.967-od toga: Ostali komitenti 224 92 - 273.964 274.280 -Ostala sredstva 5.932 27 259 - 6.218

Bilansna aktiva 646.634 199.794 98.654 273.964 1.219.046

Potencijalne i preuzete obaveze 14.824 2.365 34 - 17.223

-od toga: plative i činidbene garancije 10.417 106 - - 10.523-od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 4.407 2.259 34 - 6.700

Ukupno 661.458 202.159 98.688 273.964 1.236.269



73



Procena obezvređenja

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanjekašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti utokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslovadefinisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na pojedinačnoj i grupnoj osnovi u zavisnosti odtoga da li postoji objektivan dokaz umanjenja vrednosti plasmana.

Banka određuje visinu ispravke vrednosti na pojedinačnoj osnovi zа sve klijente / grupe povezаnih licа zаkoje postoji objektivаn dokаz umаnjenjа vrednosti potraživanja čija je ukupna izloženost veća od 4milionа RSD na dаn procene vrednosti, kao i za sve izloženosti koje se knjiže vanbilansno, a nа osnovusаdаšnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokovа.

Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir očekivana buduća naplata iz redovnogposlovanja klijenta ili naplata iz kolaterala. Ukoliko se klijent suočava sa finansijskim poteškoćama takođese sagledava mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljšarezultate poslovanja, kao i realna vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovirealizacije kolaterala, raspoloživost alternativne fisnansijske podrške komitentima, mogućnost naplatedospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja sevrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogoveću pažnju i češću procenu.



74



U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji od RSD 871 hiljada neopozivih i RSD 11.440.229 hiljada opozivih obaveza. Sledeća tabela prikazujemaksimalnu izloženost kreditnom riziku prema klasama finansijskih sredstava sa fer vrednosti kolaterala na dan 31. decembra 2014. godine:


Maksimalnaizloženostkreditnom

riziku

Fer vrednost kolateralaNeto iznoskolaterala

Netoizloženost

2014.Depozit Garancije Hipoteke OstaloSuficit

kolaterala

Sredstva kod Centralne banke 12.234.143 - - - - - - 12.234.143Finansijska sredstva koja se drže dodospeća 1.074.584 - - - - - - 1.074.584Krediti i potraživanja od banakai drugih finansijskih organizacija 842.198 - - - - - - 842.198Krediti i potraživanja od komitenata 51.832.085 1.743.244 575.560 27.219.038 64.042 8.382.868 21.219.016 30.613.069od toga: Privreda 17.905.623 915.461 571.753 8.608.474 46.124 3.490.500 6.651.312 11.254.311od toga: Stanovništvo 28.799.687 518.473 3.807 15.903.921 17.918 4.000.437 12.443.682 16.356.005od toga:Javni sektor 1.930.452 11.104 - 407.275 - 178.866 239.513 1.690.939od toga: Ostali komitenti 3.063.835 298.206 - 2.299.368 - 713.065 1.884.509 1.179.326od toga:Strana lica 132.488 - - - - - - 132.488Investicije u zavisna društva 78.667 - - - - - - 78.667Ostala sredstva 103.084 - - 207 - 125 82 103.002

Bilansna aktiva 66.164.761 1.743.244 575.560 27.219.245 64.042 8.382.993 21.219.098 44.945.663

Potencijalne i preuzete obaveze 20.603.892 2.237.222 3.197.650 3.107.848 - 2.555.018 5.987.702 14.616.190

od toga: plative i činidbene garancije 8.243.429 586.349 2.107.813 2.481.549 - 1.818.312 3.357.399 4.886.030od toga: nepokriveni akreditivi 919.363 604.792 - 15.293 - - 620.085 299.278od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 11.441.100 1.046.081 1.089.837 611.006 - 736.706 2.010.218 9.430.882

Stanje na dan 31. decembar 2013 86.768.653 3.980.466 3.773.210 30.327.093 64.042 10.938.011 27.206.800 59.561.853

U tabeli je prikazana fer vrednost kolaterala nakon primene hair cut-a kao i suficit kolaterala (iznos kolaterala iznad nivoa potraživanja).



75



U 2013. godini iznos od RSD 12.057.517 hiljada se sastoji od RSD 951.679 hiljada neopozivih i RSD 11.105.838 hiljada opozivih obaveza.

Sledeće tabele prikazuju maksimalnu izloženost kreditnom riziku prema klasama finansijskih sredstava sa fer vrednosti kolaterala na dan 31. decembra 2013.godine:


Maksimalnaizloženostkreditnom

riziku

Fer vrednost kolaterala

Neto iznoskolaterala

Netoizloženost

2013.Depozit Garancije Hipoteke OstaloSuficit

kolaterala

Sredstva kod Centralne banke 10.026.727 - - - - - - 10.026.727Finansijska sredstva raspoloživa zaprodaju 93.914 - - - - - - 93.914Krediti i potraživanja od banakai drugih finansijskih organizacija 4.494.250 2.293 - - - 1.403 890 4.493.360Krediti i potraživanja od komitenata 47.580.365 1.474.040 357.918 25.597.767 48.398 9.249.701 18.228.422 29.351.943od toga: Privreda 17.223.144 775.407 346.841 7.197.873 42.929 2.869.176 5.493.874 11.729.270od toga: Stanovništvo 24.549.947 418.874 11.077 13.669.921 5.469 3.626.995 10.478.346 14.071.601od toga:Javni sektor 2.102.988 - - 327.967 - 131.255 196.712 1.906.276od toga: Ostali komitenti 3.593.728 279.759 - 4.402.006 - 2.622.275 2.059.490 1.534.238od toga:Strana lica 110.558 - - - - - - 110.558Investicije u zavisna društva 78.667 - - - - - - 78.667Ostala sredstva 91.795 - - 1.348 - 1.262 86 91.709

Bilansna aktiva 62.365.718 1.476.333 357.918 25.599.115 48.398 9.252.366 18.229.398 44.136.320

Potencijalne i preuzete obaveze 21.124.810 2.083.366 3.129.669 2.405.628 - 2.013.056 5.605.607 15.519.203

od toga: plative i činidbene garancije 8.293.624 391.054 1.835.792 2.039.348 - 1.185.722 3.080.472 5.213.152od toga: nepokriveni akreditivi 773.669 573.211 - 35.983 - 21.738 587.456 186.213od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 12.057.517 1.119.101 1.293.877 330.297 - 805.596 1.937.679 10.119.838

Stanje na dan 31. decembar 2013 83.490.528 3.559.699 3.487.587 28.004.743 48.398 11.265.422 23.835.005 59.655.523

U tabeli je prikazana fer vrednost kolaterala nakon primene hair cut-a kao i suficit kolaterala (iznos kolaterala iznad nivoa potraživanja).



76



Grupno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditne kartice,stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima) kao i pojedinačno značajnih kreditaza koje ne postoje objektivni dokazi o umanjenju vrednosti. Procena obezvređenja se vrši svakog datumabilansa stanja i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavlja specifičnu grupukredita i plasmana sa sličnim karakteristikama.

Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliu Banke ipored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovuobezvređenja se procenjuju uzimajući u obzir sledeće informacije: istorijski poznate gubitke nastale nanivou kreditnog portfolia, važeće ekonomske uslove, kao i približno kašnjenje od trenutka kada je gubitaknastao do trenutka kada se identifikuje potreba za individualnom procenom obezvređenja, do trenutkakada će obezvređeno sredstvo biti naplaćeno ili povraćeno.

34.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Rizik likvidnostiproizilazi iz neusklađenosti novčanih priliva i odliva (rizik strukturne likvidnosti), odnosno nemogućnostiprodaje/konvertovanja finansijskih instrumenata/aktive u novčani oblik, u prihvatljivom roku i poadekvatnoj ceni (rizik likvidnosti finansijskih instrumenata). Banka na dnevnoj osnovi mora da, bezograničenja, obezbedi dostupnost novčanih sredstava po osnovu tekućih računa i dospelih depozitaklijenata kao i povlačenja kredita. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Banke nastoji dadiversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati budućenovčane tokove i dnevnu likvidnost Banke. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanjevisoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćena za osiguranje dodatnih finansijskihsredstava, ukoliko se to zahteva. Svojom imovinom i obavezama Banka upravlja na način koji jojobezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze i da njeni klijenti raspolažu svojimsredstvima u skladu sa ugovorenim rokovima.

Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog idrugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije,potraživanja u postupku realizacije, kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzii ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenogroka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za praćenje rizika likvidnosti, upravljanjerizikom likvidnosti i predlaganje Izvršnom odboru mera i aktivnosti za održavanje likvidnosti, usklađivanjeročne strukture, plan rezervi finansiranja i drugih mera od značaja za finansijsku stabilnost Banke.

Banka prati portfolio visoko likvidnih hartija od vrednosti i drugih sredstava koja mogu brzo bitikonvertovana u gotovinu u slučaju nepredviđenih fluktuacija u novčanim tokovima. Banka takođe imakreditne linije koje su na raspolaganju u slučaju potrebe za dodatnom likvidnošću. Pored toga, Bankaodržava dinarsku i valutnu obaveznu rezervu u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije.

Izloženost riziku likvidnosti Banka prati na nivou eksterno i interno propisanih limita.



77


34.3. Rizik likvidnosti (nastavak)

Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti, što predstavlja eksternilimit izloženosti riziku likvidnosti i isti iznosi:

- najmanje 1,0 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,- ne manje od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana,- najmanje 0,8 kada je obračunat za jedan radni dan.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Sl. Glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12, 123/12,23/13, 43/13 i 92/13), Banka je u obavezi da prati uži pokazatelj likvidnosti koji iznosi:

- najmanje 0,7 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,- ne manje od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana,- najmanje 0,5 kada je obračunat za jedan radni dan.

Pokazatelj likvidnosti, Banka obračunava svakog dana i mesečno i u propisanim rokovima i na propisaninačin dostavlja Narodnoj banci Srbije – dnevne i mesečne izveštaje o pokazatelju likvidnosti.

Pored limita i mera izloženosti riziku likvidnosti koji su definisani eksternim propisima, Banka takođedefiniše sopstvene interne limite izloženosti riziku likvidnosti i iste prati kroz interne izveštaje o dinarskoj ideviznoj likvidnosti Banke koji se dostavljaju rukovodstvu Banke na dnevnom nivou.

Banka ne ograničava raspoloživost novčanih sredstava da bi uredno servisirala finansijske potrebe svojihklijenata. Rukovodstvo Banke smatra da se minimalni nivo reinvestiranja dospelih sredstava može sasigurnošću predvideti.

Obezbeđenje usaglašenosti, odnosno kontrolisane neusaglašenosti ročne strukture aktive i pasive Bankeje od fundamentalnog značaja za rukovodstvo Banke u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za bankenije uobičajeno da postoji potpuna ročna usklađenost budući da neusaglašena pozicija potencijalnopovećava profitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka.

U skladu sa politikom upravljanja likvidnošću Banke, propisani su način, dinamika i odgovornosti merenjaistog, određivanje limita, kao i izveštavanje o izloženosti riziku likvidnosti, sve u cilju njegovog smanjenjana najmanju moguću meru.

Jedan od ključnih prioriteta Banke je da osigura da se sve dospele obaveze izmiruju na vreme i da u istovreme u potpunosti ispunjava regulativu koju propisuje Centralna banka. S tim u vezi Banka je obezbedilaadekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje imovinom iobavezama sa gledišta finansijskih tokova, novčanih tokova i sa gledišta njihove koncentracije, a saciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih potrebaza likvidnim sredstvima imajući u vidu anticipaciju promena u ekonomskim, političkim i zakonskimuslovima poslovanja. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategija upravljanja imovinom iobavezama kako bi se osigurale potrebe Banke za novčanim prilivima.

U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja pokazateljalikvidnosti i GAP-ova likvidnosti u skladu sa usvojenim limitima, po valutama (RSD i EUR), posegmentima, po proizvodima, po mesečnim kamatnim stopama, pri čemu podaci korišćeni za analizustrukture bilansa stanja Banke obezbeđuju takođe i osnovu za uspostavljanje indikatora strukture iindikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti.



78



Pokazatelj likvidnosti tokom 2014. i 2013. godine je bio sledeći:2014. 2013.

Prosek za period 1,17 1,18Maksimalan za period 1,34 1,30Minimalan za period 1,00 1,06Na dan 31. decembra 1,09 1,22

Uži pokazatelj likvidnosti tokom 2014. i 2013. godine je bio sledeći:2014. 2013.

Prosek za period 1,05 1,07Maksimalan za period 1,23 1,19Minimalan za period 0,88 0,96Na dan 31. decembra 0,97 1,10

Analiza finansijskih obaveza prema dospeću

Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sastanjem na dan 31. decembra 2014. godine, i zasnovana je na ugovorenim iznosima otplate. Bankaočekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom, doksledeća tabela ne reflektuje očekivane gotovinske tokove na osnovu istorijskih iskustava Banke ozadržavanju depozita.

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2014.

Gotovina i sredstva kodCentralne banke 6.200.460 732.766 2.945.074 2.805.896 370.843 13.055.040Finansijska sredstva koja se držedo dospeća 15.271 263.840 285.588 509.885 - 1.074.584Nostro računi ino banke 825.329 - - - - 825.329Krediti komitentima 12.415.119 2.983.993 11.659.437 20.155.920 13.065.728 60.280.197

Ukupno finansijska sredstva 19.456.179 3.980.598 14.890.099 23.471.701 13.436.571 75.235.150

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2014.

Depoziti prema bankama 1.549.683 1.557.743 3.488.469 4.887.384 2.434.680 13.917.959Depoziti prema komitentima 25.923.889 2.047.277 7.899.336 5.878.962 30.447 41.779.911Subordinirane obaveze 7.600 15.200 68.402 364.810 2.692.775 3.148.788

Ukupno finansijske obaveze 27.481.172 3.620.220 11.456.207 11.131.156 5.157.902 58.846.658



79



Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sastanjem na dan 31. decembra 2013. godine, i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosimaotplate.

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2013.

Gotovina i sredstva kodCentralne banke 3.432.798 1.331.250 3.041.992 2.915.192 230.847 10.952.079Reverzni repo plasmani 3.900.000 - - - - 3.900.000Nostro računi ino banke 585.412 - - - - 585.412Krediti komitentima 13.784.054 2.663.250 9.631.880 17.533.376 11.722.287 55.334.848

Ukupno finansijska sredstva 21.702.265 3.994.500 12.673.872 20.448.568 11.953.134 70.772.339

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2013.

Depoziti prema bankama 2.005.091 2.540.007 1.562.647 3.257.588 2.470.402 11.835.835Depoziti prema komitentima 22.548.335 2.205.219 8.215.250 5.292.875 35.751 38.297.429Subordinirane obaveze 7.490 14.980 67.410 359.518 2.742.240 3.191.637

Ukupno finansijske obaveze 24.560.915 4.760.206 9.845.307 8.909.980 5.248.393 53.324.804

Sledeća tabela prikazuje garancije, akreditive i ostale preuzete neopozive obaveze Banke premaugovorenim rokovima dospeća na dan 31. decembra 2014. godine i na dan 31. decembra 2013. godine:

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2014.

Potencijalne obaveze 2.064.146 1.840.114 3.471.195 1.806.216 - 9.181.671Preuzete neopozive obaveze iakreditivi 4.618.287 - - 1.694 12.287 4.632.268Ukupno na dan 31. decembra2014. 6.682.433 1.840.114 3.471.195 1.807.910 12.287 13.813.939

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2013.

Potencijalne obaveze 940.762 1.047.542 2.729.868 3.445.849 946.547 9.110.568Preuzete neopozive obaveze iakreditivi 2.047.838 - 457.009 - 700.668 3.205.515Ukupno na dan 31. decembra2013. 2.988.600 1.047.542 3.186.877 3.445.849 1.647.215 12.316.083



80



Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na osnovu ugovorenihuslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza određeni su na osnovu preostalogperioda na dan bilansa stanja u odnosu na ugovoreni rok dospeća. Ročna struktura sredstava i obavezana dan 31. decembra 2014. godine, prikazana je kako sledi:

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3meseca do

12 meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina Ukupno 2014.

AKTIVAGotovina i sredstva kodCentralne banke(Napomena 15) 13.850.517 - - - - 13.850.517Finansijska sredstva do dospeća(Napomena 17) - 538.797 35.787 500.000 - 1.074.584Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih organizacija(Napomena 18) 837.549 - - - - 837.549Krediti i potraživanja komitenata(Napomena 19) 4.079.680 579.127 8.116.071 17.821.994 17.088.101 47.684.973

Ukupna finansijska sredstva 18.767.746 1.117.924 8.151.858 18.321.994 17.088.101 63.447.623OBAVEZEDepoziti i ostale obaveze premabankama. DFO i Centralnoj banci(Napomena 25) 3.826.350 50.000 376.218 3.827.467 5.797.924 13.877.959Depoziti i ostale obaveze premakomitentima (Napomena 26) 24.903.347 2.092.613 7.259.208 5.774.771 31.047 40.060.986Subordinirane obaveze(Napomena 27) 15.441 - - - 2.419.167 2.434.608

Ukupne obaveze 28.745.138 2.142.613 7.635.426 9.602.238 8.248.138 56.373.553

Ukupno kapital - - - - 8.415.649 8.415.649

Ukupno pasiva - - - - - 65.692.745Ročna neusklađenost na dan:-31. decembar 2014. godine (9.977.392) (1.563.486) 480.645 9.294.340 502.981

-31. decembar 2013. godine (4.682.819) (3.632.692) 118.628 4.167.578 4.779.324



81


34.4. Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenatafluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izloženariziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta,Banka nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija.

a) Rizik promene kamatnih stopa

Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticatina buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdiolimite kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na dnevnoj bazi da bise osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrđenim limitima.

Rizik kamatne stope utvrđuje se kao stepen izloženosti bilansnih pozicija Banke negativnom efektupromena kamatnih stopa na tržištu, posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Banke(primarno, neto finansijski rezultat) i adekvatnost nivoa kapitala Banke. Dakle, osnova za formiranjekamatnih stopa su tržišne kamatne stopa, na osnovu čijih kretanja se i kamatne stope Banke redovnousklađuju. Rezultat promene kamatnih stopa može biti povećanje ili smanjenje kamatnih marži.

Svrha upravljanja rizikom kamatne stope, kao segmentom upravljanja aktivom i pasivom, je da odredioptimalnu kamatnu stopu, a samim tim i prihod Banke, uzimajući u obzir uslove na tržištu i konkurentnookruženje, a da istovremeno kamatnu stopu usklađuje sa aktivom i pasivom Banke. S obzirom na ovajcilj, veoma je bitno da se proceni osetljivost prihoda prema naglim promenama kamatne stope na tržištu.

U cilju zaštite izloženosti riziku kamatne stope, Banka ugovara varijabilnu kamatnu stopu, usklađujestrukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstva upravljanjarizikom kamatnih stopa.

Banka upravlja kamatnim rizikom tako što:

a) adekvatno utvrđuje nivo kamatne marže, odnosno usklađuje visinu kamatnih stopa na pozicijamakamatno osetljive aktive i pasive, uz istu ročnost i vremenski interval u okviru koga se ponovoutvrđuje visina kamatne stope; i/ili,

b) obezbeđuje ročnu usklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrđena fiksna kamatnastopa) odnosno usklađuje rok (vremenski interval za ponovno utvrđivanje kamatnih stopa uslučaju kada se primenjuje promenljiva kamatna stopa).

Pregled izloženosti Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2014. godine,pripremljen je u skladu sa praksom Banke da, iako ugovara pravo promene ugovorenih kamatnih stopana plasmane klijentima, osim kod kredita kod kojih je ugovorena promenljiva kamatna stopa vezana zaEURIBOR, ovo pravo ne koristi pre ugovorenog roka dospeća odnosno pre zaključenja novog ugovora.



82


34.4. Tržišni rizik (nastavak)

a) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2014. godine i na dan 31. decembra 2013. godine. Finansijskasredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

Do mesec danaOd mesec do tri

mesecaOd tri do šest

meseciOd šest meseci

do godinu danaPreko jedne

godine Nekamatonosno Ukupno 2014.AKTIVAGotovina i sredstva kod Centralne banke(Napomena 15) 5.842.852 - - - - 8.007.665 13.850.517Finansijska sredstva do dospeća (Napomena 17) - 538.797 35.787 - 500.000 - 1.074.584Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 18) - - - - - 837.549 837.549Krediti i potraživanja komitenata (Napomena 19) 1.145.218 193.324 91.045 5.396.198 40.352.218 506.970 47.684.973

Ukupno finansijska sredstva 6.988.070 732.121 126.832 5.396.198 40.852.218 9.352.184 63.447.623

OBAVEZEDepoziti i ostale obaveze prema bankama, DFO i Centralnoj banci(Napomena 25) 938.149 478.018 1.816.374 120.000 9.931.609 593.809 13.877.959Depoziti i ostale obaveze prema komitentima (Napomena 26) 11.045.729 1.425.218 962.986 6.167.489 9.148.829 11.310.735 40.060.986Subordinirane obaveze (Napomena 27) - - - - 2.434.608 - 2.434.608

Ukupno finansijske obaveze 11.983.878 1.903.236 2.779.360 6.287.489 21.515.046 11.904.544 56.373.553

Neto izloženost kamatnom riziku na dan: (4.995.808) (1.171.115) (2.652.528) (891.291) 19.337.172 (2.473.693) 7.152.737

-31. decembar 2014. godine - - - - - - -

Do mesec danaOd mesec do tri

mesecaOd tri do šest

meseciOd šest meseci

do godinu danaPreko jedne

godine Nekamatonosno Ukupno 2013.AKTIVAGotovina i sredstva kod centralne banke(Napomena 15) 5.022.626 - - - - 6.647.316 11.669.942Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 16) - - - - - 93.843 93.843Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 18) 3.900.000 - - - - 591.944 4.491.944Krediti i potraživanja komitenata (Napomena 19) 2.497.690 152.969 241.981 7.902.645 31.825.211 565.533 43.168.029

Ukupna finansijska sredstva 11.402.316 152.969 241.981 7.902.645 31.825.211 7.898.636 59.423.758OBAVEZEDepoziti i ostale obaveze prema bankama, DFO i centralnoj banci(Napomena 25) 961.265 317.321 1.397.106 2.059.274 8.222.761 511.709 13.469.436Depoziti i ostale obaveze prema komitentima (Napomena 26) 9.854.055 2.838.114 714.806 6.264.976 8.278.997 8.559.532 36.510.480Subordinirane obaveze (Napomena 27) - - - - 2.316.433 - 2.316.433

Ukupno finansijske obaveze 10.815.320 3.155.435 2.111.912 8.324.250 18.818.191 9.071.241 52.296.349Neto izloženost kamatnom riziku na dan: -31. decembar 2013.godine 586.996 (3.002.466) (1.869.931) (421.605) 13.007.020 (1.093.938) 7.206.076



83



a) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Banka je izložena promenama u nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijskupoziciju i tokove gotovine. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća ili smanji.Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnostupravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišnekamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Komitet za upravljanjeaktivom i pasivom upravlja ročnom usklađenošću aktive i pasive na osnovu: makroekonomskih analiza ipredviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti, kao i analize i predviđanja trendova kamatnihstopa na tržištu za različite segmente aktive i pasive.

Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnihkamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih ipasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

U upravljanju kamatnim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopai projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. Rizik promene kamatnih stopa se takođe prati analizomsenzitiviteta – scenario analizama, odnosno posmatranjem uticaja promene kamatnih stopa na prihode irashode Banke.

Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Banke na razumno moguće promene kamatnihstopa (4% za RSD i 2% za EUR) uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Senzitivnost bilansa uspehapredstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata u jednojgodini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na kamatnim stopama na dan 31. decembar2014. godine i na dan 31. decembar 2013. godine.

Valuta

Promena uprocentnom

poenu

Senzitivnost nabilans uspeha

2014.

Promena uprocentnom

poenu

Senzitivnost nabilans uspeha

2013.Povećanje procentnihpoenaRSD 4% 81.367 4% 304.703EUR 2% 118.556 2% 82.845Smanjenje procentnihpoenaRSD 4% (105.375) 4% (353.739)EUR 2% (118.997) 2% (81.622)

b) Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik od gubitka po otvorenim pozicijama koji proizilazi iz fluktuacije deviznogkursa i posledično promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Banka ima plasmane iobaveze. Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlika koje se evidentiraju ubilansu uspeha.

Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu saočekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka je ustanovilaadekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno,mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa), i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu odneprihvatljivih deviznih pozicija.



84



b) Devizni rizik (nastavak)

Tokom 2014. godine, Banka je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem međubankarskom deviznomtržištu i koristila upravo mogućnosti tog tržišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom. Kakobi se smanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Banka je dnevno pratilai merila devizni rizik i vršila usaglašavanje devizne pozicije.

Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 31. decembra 2014. godine:

Pozicija EUR USD CHFOstalevalute Ukupno

Neto spot pozicija 164.563 715 45 12.556 177.879Devizna imovina 41.726.687 764.029 422.621 58.709 42.972.046Devizne obaveze 41.562.124 763.314 422.576 46.153 42.794.167Duga otvorena pozicija 164.563 715 45 12.993 178.316Kratka otvorena pozicija - - - 437 437Neto otvorena pozicija - - - - 178.316Kapital - - - - 8.051.538Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2014. godine 2.22Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2013. godine 1.07

U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznihkurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticajočekivanih promena deviznih kurseva na profit banke, a da su pritom sve ostale varijable ostalenepromenjene.

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2014. godine:

ValutaPromena

deviznog kursa

Uticaj na bilansuspeha u 000

RSDPromena

deviznog kursa


RSD

EUR -15% 24.684 5% (8228)USD -15% 107 5% (36)CHF 15% 7 5% (2)

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2013. godine:

ValutaPromena

deviznog kursa


RSDPromena

deviznog kursa


RSD

EUR -15% 10.020 5% (3.340)USD -15% 1.215 5% (405)CHF -15% (19) 5% 6



85



b) Devizni rizik (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku na dan 31. decembra 2014. godine. U tabeli su uključena sredstva i obaveze po njihovimknjigovodstvenim vrednostima:Na dan 31. decembra 2014. godine EUR USD CHF Ostale valute Ukupno devizni podbilans Dinarski podbilans UkupnoAKTIVAGotovina i sredstva kod centralnebanke (Napomena 15 ) 6.997.320 181.594 47.199 31.226 7.257.339 6.593.178 13.850.517Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 16) - - - - - - -Finansijska sredstva koja sedrže do dospeća (Napomena 17) - - - - - 1.074.584 1.074.584Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih organizacija(Napomena 18 ) 164.038 389.549 254.480 22.149 830.216 7.333 837.549Krediti i potraživanja od -komitenata (Napomena 19) 33.522.420 132.432 - - 33.654.852 14.030.121 47.684.973Investicije u zavisna društva(Napomena 20) - - - - - 78.667 78.667Nematerijalna ulaganja(Napomena 21) - - - - - 150.781 150.781Nekretnine, postrojenja ioprema (Napomena 22) - - - - - 1.426.927 1.426.927Investicione nekretnine(Napomena 23) - - - - - 122.178 122.178Odložena poreska sredstva(Napomena 14) - - - - - 187.210 187.210Ostala sredstva (Napomena 24) 12.223 4 2 12 12.241 267.118 279.359Ukupna aktiva 40.696.001 703.579 301.681 53.387 41.754.648 23.938.097 65.692.745PASIVADepoziti i ostale obaveze premaBankama, drugim finansijskimorganizacijama (Napomena 25) 12.066.526 2.272 528 - 12.069.326 1.808.633 13.877.959Depoziti i ostale obaveze premakomitentima (Napomena 26) 25.953.008 760.669 419.388 46.153 27.179.218 12.881.768 40.060.986Subordinirane obaveze(Napomena 27) 2.434.608 - - - 2.434.608 - 2.434.608Rezervisanja (Napomena 28) 130.200 3 - - 130.203 88.614 218.817Tekuće poreske obaveze(Napomena 14) - - - - - 10.091 10.091Odložene poreske obaveze(Napomena 14) - - - - - - -Ostale obaveze (Napomena 29) 65.477 370 - - 65.847 608.788 674.635Kapital (Napomena 30) - - - - - 8.415.649 8.415.649Ukupna pasiva 40.649.819 763.314 419.916 46.153 41.879.202 23.813.543 65.692.745Vanbilansne stavke 118.381 60.450 118.280 5.322 302.433 - -

Neto devizna pozicija na dan 31. decembra 2014. 45164.513 715 12.556 177.829



86

34. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)34.4. Tržišni rizik (nastavak)b) Devizni rizik (nastavak)Devizni podbilans osim sredstava i obaveza denominiranih u stranoj valuti uključuje i sredstva i obaveze u dinarima sa valutnom klauzulom.Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku na dan 31. decembra 2013. godine. U tabeli su uključena sredstva i obaveze po njihovimknjigovodstvenim vrednostima:Na dan 31. decembra 2013. godine EUR USD CHF Ostale valute Ukupno devizni podbilans Dinarski podbilans UkupnoAKTIVAGotovina i sredstva kod centralnebanke (Napomena 15) 6.148.857 131.564 34.177 52.448 6.367.046 5.302.896 11.669.942Finansijska sredstva raspoloživaza prodaju (Napomena 16) - - - - - - -Finansijska sredstva koja sedrže do dospeća (Napomena 17) - 93.843 - - 93.843 - 93.843Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih organizacija(Napomena 18 ) 109.029 91.649 342.450 47.937 591.065 3.900.879 4.491.944Krediti i potraživanja od -komitenata (Napomena 19) 33.712.713 132.242 - - 33.847.955 9.320.074 43.168.029Investicije u zavisna društva(Napomena 20) - - - - - 78.667 78.667Nematerijalna ulaganja(Napomena 21) - - - - - 170.389 170.389Nekretnine, postrojenja ioprema (Napomena 22) - - - - - 1.461.477 1.461.477Investicione nekretnine(Napomena 23) - - - - - 126.469 126.469Odložena poreska sredstva(Napomena 14) - - - - - 195.619 195.619Ostala sredstva (Napomena 24) 14.669 - - - 14.699 92.990 107.659Ukupna aktiva 39.985.268 452.298 376.627 100.385 40.914.578 20.649.460 61.564.038PASIVADepoziti i ostale obaveze premabankama. drugim finansijskimorganizacijama (Napomena 25) 12.681.614 3.559 324 - 12.658.497 783.939 13.469.436Depoziti i ostale obaveze premakomitentima (Napomena 26) 24.128.691 544.146 373.789 96.444 25.143.070 11.367.410 36.510.480Subordinirane obaveze(Napomena 27) 2.316.433 - - - 2.316.433 - 2.316.433Rezervisanja (Napomena 28) - - - - - 112.268 112.268Odložene poreske obaveze(Napomena 14) - - - - - 14.087 14.087Ostale obaveze (Napomena 29) 145.196 309 - - 145.505 559.962 705.467Kapital (Napomena 30) - - - - - 8.435.867 8.435.867Ukupna pasiva 39.271.934 548.014 374.113 96.444 40.290.505 21.273.533 61.564.038Neto devizna pozicijana dan 31. decembra 2013. 713.334 (95.716) 2.514 3.941 624.073

Devizni podbilans osim sredstava i obaveza denominiranih u stranoj valuti, uključuje i sredstva i obaveze u dinarima sa valutnom klauzulom



87



c) Operativni rizik

Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka,pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da narušiugled Banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne možeočekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem iodgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Kontrola uključujeefektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i procesnadgledanja, uključujući i internu reviziju.

d) Rizici ulaganja

Rizici ulaganja Banke obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva.

U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Banka prati visinu ulaganja i visinu regulatornog kapitala.U skladu sa svojoj strategijom Banka je definisala obim i dinamiku ulaganja. Banka investira u osnovnasredstva u skladu sa svojim poslovnim potrebama. Strategija Banke je samo ulaganje u osnovna sredstvaneophodna za podršku poslovanju Banke. Takođe, strategija je da se ograniče ove investicije u odnosuna nivo kapitala Banke i da budu u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Osim toga, Banka nemastrategiju da investira u druge entitete u finansijskom i nefinansijskom sektoru.

e) Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju senegativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Banke danaplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika uzemlji porekla tog lica.

Izloženost Banke ovom riziku je niska jer Banka nema u svom kreditnom portfoliu plasmane fizičkimlicima koja nisu rezidenti. Pravnim licima koja nisu finansijske institucije, Banka plasira sredstva samoonim licima koja su registrovana u Republici Srbiji. U slučaju lica sa sedištem, odnosno prebivalištem vanRepublike Srbije, Banka ne može da posluje sa zemljama čiji je rejting ispod rejtinga Republike Srbije.

f) Reputacioni rizik

Reputacioni rizik je rizik gubitka tekućeg ili budućih prihoda i kapitala zbog negativnog javnog mišljenja onačinu poslovanja Banke. Banka nije izložena ovom riziku zbog konstantne interne politike upravljanjaovim rizikom.

34.5. Upravljanje kapitalom

Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog ubilansu stanja, su:

· da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije,· da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana,· da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i

koristi drugim zainteresovanim stranama i· da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.



88


34.5. Upravljanje kapitalom (nastavak)

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti kapitala Banke i druge pokazateljeposlovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije oostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da bankemoraju da održavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra premazvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturusvog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim članom Odluke o upravljanju rizicima(„Službeni glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12 ,123/12, 23/13, 43/13 i 92/13) i Odlukom o adekvatnostikapitala („Službeni glasnik RS“ br. 46/11, 6/13 i 51/14).

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima irizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. U cilju da održi ili prilagodi strukturu kapitala, Banka možekorigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, izvršiti povraćaj kapitala akcionarima ili emitovatiodgovarajuće hartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu naprethodnu godinu.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom od strane Narodne banke Srbije(„Službeni glasnik RS“ br. 46/11, 6/13 i 51/14), utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke ipokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Osnovni kapital Banke definisan je pomenutom odlukom i mora daiznosi najmanje 50% kapitala Banke.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke jednak je odnosu kapitala Banke i zbira aktive ponderisanekreditnim rizikom, kapitalnog zahteva u vezi sa deviznim rizikom koji je pomnožen recipročnom vrednošćupokazatelja adekvatnosti kapitala (propisanih 12%), kapitalnih zahteva u vezi sa ostalim tržišnim rizicimakoji su pomnoženi sa recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala i kapitalnog zahteva uvezi sa operativnim rizikom koji je pomnožen recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala.

Banka sprovodi i proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP), utvrđuje raspoloživi interni kapitali vrši njegovu raspodelu, te razvija strategiju i plan upravljanja kapitalom u skladu sa Odlukom oupravljanju rizicima.

Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodnebanke Srbije

U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“, br. 94/11,57/12,123/12, 43/13, 113/13 i 135/14), Banka vrši rezervisanje za procenjene gubitke za bilansnu ivanbilansnu aktivu prema kriterijumima definisanim u navedenoj Odluci.

Prema odredbama ove Odluke utvrđeni su uslovi pod kojima je Banka dužna da obračuna rezervisanjazaprocenjene gubitke koja se obračunavaju kao zbir:

0% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A;2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B;15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V;30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G;100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D;

Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenomnaplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskogpoložaja dužnika i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja.



89



Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodnebanke Srbije (nastavak)

Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive irezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrđene internom metodologijom, koja obuhvataprimenu MRS 39. Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkamapredstavlja odbitnu stavku od kapitala Banke u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitalabanaka („Službeni glasnik RS“, br. 46/11, 6/13 i 51/14). Banka je dužna da u svakom trenutku održavakapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je Banka izložena i da se pokazateljadekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije ispod 12%.

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadržanog u kreditnom portfolijuBanke, obračunava se u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeniglasnik RS“. br. 94/11, 57/12, 123/12, 113/13 i 135/14). Na dan 31. decembra 2014. godine, potrebnarezerva za procenjene gubitke iznosi RSD 2.494.222 hiljada (2013: RSD 2.850.475 hiljada).

Banka je dužna da utvrdi iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, koji predstavlja zbir pozitivnihrazlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa ovom Odlukom i utvrđenog iznosaispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika.

Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama predstavlja odbitnustavku od kapitala banke u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke.

Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala Banke, kaoi obračun adekvatnosti kapitala.

31.12.2014. 31.12.2013.Osnovni kapital:Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih 13.122.105 13.122.105Emisiona premija 1.523.079 1.523.079Rezerve iz dobiti 96.458 96.458Gubici iz prethodnih godina (6.385.601) (6.417.717)Nematerijalna ulaganja (150.781) (170.389)Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnojaktivi i vanbilansnim stavkama (2.494.222) (1.425.238)

5.711.038 6.278.298Dopunski kapital:Deo revalorizacionih rezerve - 71.844Subordinirane obaveze 2.419.167 2.292.843

2.419.167 2.364.687Odbitne stavke od kapitala:Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskomsektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica 78.667 78.667Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnojaktivi i vanbilansnim stavkama banke u skladu s tačkom 427. stav 1Odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala Banke - 1.425.238

78.667 1.503.904

Kapital na dan 31. decembra (1) 8.051.538 7.589.081



90



Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodnebanke Srbije (nastavak)

31.12.2014. 31.12.2013.Rizična bilansna i vanbilansna aktiva:Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne stranei rizik izmirenja / isporuke po osnovu slobodnih isporuka 4.961.869 4.676.144Kapitalni zahtev za devizni rizik 21.398 9.779Kapitalni zahtev za operativni rizik 563.545 518.742

Ukupno kapitalni zahtevi (2) 5.546.812 6.278.298

Adekvatnost kapitala (Kapital / Ukupno kapitalni zahtevi)*12 17.42 17.50

Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljimaposlovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantim odlukama Narodne banke Srbije donetim naosnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2014. godine, Banka je usaglasila sve pokazateljeposlovanja sa propisanim vrednostima.

Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2014. godine i na dan 31. decembra2013. godine, bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanjaPropisana

vrednost

Ostvarenavrednost

2014.

Ostvarenavrednost

2013.

Ulaganje banke u osnovna sredstva i lica koja nisu ufinansijskom sektoru

maksimum60% 19,24% 20,92%

Izloženost prema licima povezanim s bankommaksimum

20% 3,30% 2,16%

Zbir velikih izloženosti bankemaksimum

400% 85,21% 112,81Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:– u prvom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,24 1,17– u drugom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,14 1,18– u trećem kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,11 1,20– u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,17 1,18

Pokazatelj deviznog rizikamaksimum

20% 2,21% 1,07%Izloženost banke prema jednom licu ili grupipovezanih lica

maksimum25% 18,43% 22,50%

Izloženost banke prema licu povezanom sa bankom maksimum 5% 3,26% 2,15%Adekvatnost kapitala minimum 12% 17,42% 17,50%



91


34.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za kojupostoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvenevrednosti.

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine iprodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakomtrenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima, kada se oceni da vrednost po kojoj se imovinavodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana, vrši ispravku vrednosti.

Finansijski instrumenti Banke iskazani po amortizovanoj vrednosti uglavnom imaju kratkoročna dospećai/ili nose varijabilnu kamatnu stopu koja odražava tekuće tržišne uslove. Shodno tome, Banka smatra davrednost po kojoj su navedeni finansijski instrumenti iskazani odgovara njihovoj tržišnoj vrednosti.Inicijalno (u momentu sticanja) valutni forwardi se priznaju po ugovorenoj vrednosti, zbog činjenice da uSrbiji ne postoji aktivno tržište derivata, ali se njihova vrednost usklađuje sa tržišnom vrednošću na krajusvakog meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti evidentira u bilansu uspeha kao pozitivna(povećanje fer vrednosti) ili negativna (smanjenje fer vrednosti) nerealizovana kursna razlika. Takođe,pozitivna fer vrednost derivata se prikazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obavezau bilansu stanja. Metodologija koju Banka primenjuje za određivanje fer vrednosti derivata konzistentna jesa opšteprihvaćenim metodologijama na tržištu i u najvećoj mogućoj meri inkorporira tržišne faktore(srednji zvanični kurs, tržišne kamatne stope). Izvršenjem ugovorenih prava i obaveza po derivatu,odnosno razmenom ugovorenih gotovinskih tokova, prestaje njegovo priznavanje kroz bilans stanja ibilans uspeha. Krajnji efekat kursnih razlika se u tom trenutku evidentira na računu realizovanih kursnihrazlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene kroz nerealizovane kursne razlike sestorniraju.

Fer vrednost kredita i plasmana komitentima približno je jednaka njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti,umanjenoj za ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja. Hartije od vrednosti raspoložive za prodajuobuhvataju akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju seiskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućimcenama ponude. Depoziti banaka i komitenata su uglavnom po viđenju ili kratkoročni sa ugovorenimvarijabilnim kamatnim stopama i stoga rukovodstvo Banke smatra da vrednosti po kojima su isti iskazaniu bilansu stanja odgovaraju njihovoj tržišnoj vrednosti.

Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima približno odražavaju fervrednost koja je, u datim okolnostima, najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

Finansijski instrumenti, kao što su hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, se vrednuju po fervrednosti baziranoj na dostupnim tržišnim informacijama, odnosno korišćenjem kotirane tržišne cene nadan izveštavanja. Ukoliko su ove informacije nedostupne koriste se druge tehnike.



92


34.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak)

Banka koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata.

Nivo2: Komparativni pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugimtržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finansijskog instrumenta i

Nivo 3: Mark to model pristup, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene naosnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednosti instrumenta.

U narednoj tabeli prikazane su fer vrednosti finansijskih instrumenata po navedenoj hijerarhiji:

Finansijska imovina na 31. decembra 2014. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kod Centralnebanke - - 13.850.517 13.850.517Finansijska sredstva koja se drže dodospeća - - 1.074.584 1.074.584Krediti i potraživanja od banaka - 825.328 12.221 837.549Krediti i potraživanja od komitenata - - 47.684.973 47.684.973

Ukupna finansijska imovina - 825.328 62.622.295 63.447.623

Finansijske obaveze na 31. decembra 2014. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoDepoziti i ostale obaveze premabankama i finansijskimorganizacijama i centralnoj banci - - 13.877.959 13.877.959Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima - - 40.060.986 40.060.986Subordinirane obaveze - - 2.434.608 2.434.608

Ukupne finansijske obaveze - - 56.373.553 56.373.553

Finansijska imovina na 31. decembra 2013. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kod Centralnebanke - - 11.669.942 11.669.942Finansijska sredstva raspoloživaza prodaju - - 93.843 93.843Krediti i potraživanja od banaka - 585.413 6.531 591.944Reverzni repo plasmani - 3.900.000 - 3.900.000Krediti i potraživanja od komitenata - - 43.168.029 43.168.029

Ukupna finansijska imovina - 4.485.413 54.938.345 59.423.758



93


34.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak)

Finansijske obaveze na 31. decembra 2013. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoDepoziti i ostale obaveze premabankama i finansijskimorganizacijama i centralnoj banci - - 13.469.436 13.469.436Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima - - 36.510.480 36.510.480Subordinirane obaveze - - 2.316.433 2.316.433

Ukupne finansijske obaveze - - 52.296.349 52.296.349

35. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING

a) Obaveze po osnovu operativnog lizinga

Banka ima zaključene ugovore o operativnom lizingu.

Buduća minimalna plaćanja neotkazivih obaveza po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao štosledi:

2014. 2013.

Do 1 godine 436.827 403.209Od 1 do 5 godina 2.124.760 2.133.077

2.561.587 2.536.286

b) Potraživanja po osnovu operativnog lizinga

Buduća minimalna potraživanja po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao što sledi:

2014. 2013.

Do 1 godine 6.500 6.800Od 1 do 5 godina 28.000 30.000

34.500 36.800



94

35. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING (nastavak)

c) Sudski sporovi

Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica samo radi naplate svojih potraživanja. Na dan 31. decembra2014. godine, Banka vodi 3.736 sporova (2013: 3.069) radi naplate svojih potraživanja u kojima najvećavrednost glavnog potraživanja iznosi RSD 881.903 hiljada (2013: RSD 927.771 hiljada).

Protiv Banke se vodi 127 sporova čija je ukupna vrednost RSD 607.393 hiljada (2013: 99 sporovavrednosti RSD 527.020 hiljada). Rezervisanja po sudskim sporovima prikazana su u okviru pozicijerezervisanja (Napomena 28). Rukovodstvo Banke procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubicipo osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku, iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje.

d) Poreski rizik

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena.

U Republici Srbiji poreske obaveze ne zastarevaju u periodu od 5 godina. U različitim okolnostima,poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obavezezajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreskeobaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima iskazane u skladu sa važećom zakonskomregulativom.

36. DODATNE INFORMACIJE O TOKOVIMA GOTOVINE

31.12.2014 31.12.2013Gotovina 1.616.372 1.643.215Žiro račun 5.842.853 4.437.214Nostro računi 825.329 585.412

Stanje na dan 8.284.553 6.665.841

Obavezna rezerva u stranoj valuti kod Narodne banke Srbije nije raspoloživa za svakodnevne poslovnetransakcije Banke i iz tog razloga nije deo tokova gotovine (Napomena 15).

credit agricole banka srbija ad novi sad finansijski ... · pdf file· mrs 39...

Documents