credit agricole banka srbija a.d. novi sad … izvestaji... · rukovodilac racunovodstva vera...

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD

KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2016.

I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D.NOVI SAD

Konsolidovani finansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra 2016.

Sadržaj

Izveštaj nezavisnog revizora 1

Konsolidovani bilans stanja

Konsolidovani bilans uspeha

Konsolidovani izveštaj o ostalom rezultatu

Konsolidovani izveštaj o promenama na kapitalu

Konsolidovani izveštaj o tokovima gotovine

Napomene uz konsolidovane finansijske izveštaje 2-89

IZVESTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Akcionarima Credit Agricole banka Srbija a.d. Novi Sad

Izvrgili smo reviziju priloienih konsolidovanih finansijskih izvegtaja Credit Agricole banka Srbija a.d. Novi Sad (u daljem tekstu "Banka") i njenog zavisnog drugtva (u daljem tekstu "Grupa") koji ukljueuju konsolidovani bilans stanja sa stanjem na dan 31. decembra 2016. godine i konsolidovani bilans uspeha, konsolidovani izvegtaj o ostalom rezultatu, konsolidovani izvegtaj o promenama na kapitalu i konsolidovani izvegtaj o noveanim tokovima za godinu zavrgenu na taj dan, pregled znaeajnih raennovodstvenih politika i druge napomene uz konsolidovane finansijske izvegtaje.

Odgovornost rukovodstva za konsolidovane finansijske izvegtaje

Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje ovih konsolidovanih finansijskih izvegtaja u skladu sa Medunarodnim standardima finansijskog izvegtavanja, kao i za interne kontrole za koje rukovodstvo smatra da su neophodne za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izvegtaja koji ne sadrie materijalno znae'ajno pogregno prikazivanje nastalo usled pronevere ili gregke.

Odgovornost revizora

Naga odgovornost je da na osnovu izvrgene revizije izrazimo migljenje o ovim konsolidovanim finansijskim izvegtajima. Reviziju konsolidovanih finansijskih izvegtaja izvrgili smo u skladu sa Zakonom o reviziji i propisima u oblasti revizije vaieeim u Republici Srbiji. Ova regulativa zahtevaja da postupamo u skladu sa naeelima profesionalne etike i da planiramo i izvrgimo reviziju na naein koji nam omogueava da steknemo razumno uverenje da konsolidovani finansijski izvegtaji ne sadrie materijalno znaeajno pogregno prikazivanje.

Revizija podrazumeva primenu postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima sadrianim u konsolidovanim finansijskim izvegtajima. Izbor postupaka zavisi od revizorskog prosudivanja, ukljueujuei procenu rizika od nastanka materijalno znaeajnog pogregnog prikazivanja u konsolidovanim finansijskim izvegtajima, nastalog usled pronevere iii gregke. Pri proceni ovih rizika revizor ceni interne kontrole relevantne za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje konsolidovanih finansijskih izvegtaja Grupe u cilju izbora adekvatnih revizorskih postupaka u datim okolnostima, a ne za potrebe izraZavanja migljenja o delotvornosti internih kontrola Grupe. Revizija takode obuhvata ocenu adekvatnosti primenjenih raeunovodstvenih politika i prihvatljivosti raeunovodstvenih procena koje je izvrgilo rukovodstvo, kao i ocenu opgteg prikaza konsolidovanih finansijskih izvegtaja.

Verujemo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljan i adekvatan osnov za izraiavanje migljenja.

Migljenje

Prema nagem migljenju, prilo‘Zeni konsolidovani finansijski izvegtaji u svim materijalno znaeajnim aspektima prikazuju realno i objektivno finansijski poloiaj Grupe sa stanjem na dan 31. decembra 2016. godine, rezultate njegovog poslovanja i noveane tokove za godinu zavrgenu na taj dan, u skladu sa Medunarodnim standardima finansijskog izvegtavanja.

J 010 1 Rd-Weil:4W lteLIZ-6*) A. to . . rt.& PricewaterhouseCoopers d.o.o. Beograd sa Todorovic

Licencirani revizor

Beograd, 25. april 2017. godine

PricewaterhouseCoopers d.o.o., Omladinskih brigada 88a, 11070 Beograd, Republika Srbija T: +381 11 3302 100, F: +381 11 3302 tat, www.pwc.rs

Rukovodilac RaCunovodstva

Vera Tasevska — Carlos De Corioue

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

KONSOLIDOVANI BILANS USPEHA ZA GODINU ZAVRSENU 31. DECEMBRA 2016. GODINE

(u Ktadama RSD)

POZICIJA Napomena 2016. 2015.

Prihodi od kamata 5 3.946.859 3.997.149

Rashodi od kamata 5 (616.317) (956.539)

Neto prihod po osnovu kamata 5 3.330.542 3.040.610

Prihodi od naknada i provizija 6 1.637.706 1.628.131

Rashodi naknada i provizija 6 (440.332) (460.326)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 6 1.197.374 1.167.805

Neto gubitak po osnovu zaStite od rizika (18) (8.310)

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 2.767

Neto rashod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 7 (48.667) (20.872)

Ostali poslovni prihodi 8 63.243 44.093

Neto rashodi po osnovu obezvreidenja finansijskih sredstava i kreditno rizionih vanbilansnih stavki 9 (412.354) (285.795)

UKUPAN NETO POSLOVNI PRIHOD 4.132.887 3.937.531

Tro§kovi zarada, naknada zarada i ostali lioni rashodi 10 (1.978.375) (1.862.858)

TroSkovi amortizacije 11 (238.522) (210.344)

Ostali rashodi 12 (1.660.478) (1.647.288)

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 255.512 217.041

Porez na dobitak 13 (13.947) (14.349)

Gubitak po osnovu odlo2enih poreskih obaveza 13 (35.167) (61.246)

DOBITAK NAKON OPOREZIVANJA 206.398 141.446

Dobitak Koji pripada mationom entitetu 206.398 141.446

Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji (u RSD) 27 32 22

U Novom Sadu, 31. mart 2017. godine

flan lzvitnog odbora Pre sednik lzvrtnog odbora

4-61t A a, (2:7

1 -72r,_ eliko Obradovid

z l'ik M

pp: PV6V

6191414

.wry

-e-itos De Cordoue


KONSOLIDOVANI IZVE STAJ 0 OSTALOM REZULTATU ZA GODINU ZAVIRS. ENU 31. DECEMBRA 2016. GODINE

(u hiljadarna RSD)

POZICIJA 2016. 2015.

DOBITAK PERIODA 206.398 141.446

Ostali rezultat perioda

Komponente ostalog rezultata koje ne mogu biti reklasifikovane u dobitak Ili gubitak:

Povedanje revalorizacionih rezervi po osnovu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 2.067

Aktuarski dobici (Napomena 25) 6.108 8.104

Ukupan pozitivan ostali rezultat perioda 8.175 8.104

UKUPAN POZITIVAN REZULTAT PERIODA 214.573 149.550

Ukupan pozitivan rezultat perioda koji pripada matronom entitetu 214.573 149.550


Rukovoditao Raounovodstva Clan lzvitnog odbora

ft" JC°1114414-;:fs

N4 III

Vera Tasevs

Pre sedfik lzvitnog odbora

eljko Obradovio

arlos De Cordoue

Rukovodilac Raeunovodstva Clan lzvr§nog odbora Pi dsed k lzvr'Snog odbora

Vera Tasev ka Zeljko Obradovia


KONSOLIDOVANI BILANS STANJA NA DAN 31. DECEMBAR 2016. GODINE

POZICIJA

AKTIVA

Napomena 31.12.2016.

(LI htijadama RSD)

31.12.2015.

14 Gotovina i sredstva kod centralise banke 11.068.675 9.450.342

Finansijska sredstva kola se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 2.767

Finansijska sredstva koja se drze do dospeoa 15 462.001 2.456.429

Krediti i potra2ivanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 16 5.532.162 6.559.620

Krediti i potrabvanja od komitenata 17 62.848.625 54.665.978

Nematerijalna ulaganja 18 124.249 150.698

Nekretnine, postrojenja i oprema 19 1.503.266 1.458.966

lnvesticione nekretnine 20 139.618 136 698

TekuCa poreska sredstva 227

Odlo2ena poreska sredstva 13 91.145 126.312

Ostala sredstva 21 396.174 367.765

UKUPNA AKTIVA 82.168.909 75.372.808

PASIVA

Obaveze

Depoziti i ostale obaveze prema bankama i drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

22 21.869.597 21.624.165

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 23 48.158.207 41.843 418

Subordinirane obaveze 24 2.483.767 2.447 899

Rezervisanja 25 142.118 117.897

Tekuoe poreske obaveze 13 458 2.679

°stale obaveze 26 718.166 727.361

UKUPNO OBAVEZE 73.372.313 66.763.419

Kapital

Akcijski kapital 27 8.420.500 8.420.500

Dobitak 27 346.026 166.994

Rezerve 27 30.070 21.895

UKUPAN KAPITAL 8.796.596 8.609.389

UKUPNO PASIVA 82.168.909 75.372.808

U Novom Sadu. 31. mart 2017. godine

6 2eljko Obradovie Carlos De Cordoue


KONSOLIDOVANI IZVE§TAJ 0 PROMENAMA NA KAPITALU ZA GODINU ZAVRtENU 31. DECEMBRA 2016. GODINE

Akcijski Emisiona premija Ostale rezerve Revalorizacione Zadriana dobit/

(Akumulirani

(u hiliadama RSD)

Ukupno POZICIJA kapital rezerve gubitak)

Podetno stanje na dan 1. januara 2015. godine 13.122.105 1.523.079 111.500 13.610 (6.313.991) 8.456.303 Dobitak tekuoe godine 141.446 141.446 Ukupan ostali rezultat perioda 8.104 8.104 Raspodela dobiti — pokriae gubitka (4.701.605) (1.523.079) (114.855) 6.339.539 Ostalo — poveaanje 3.355 181 3.536

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 8.420.500 21.895 166.994 8.609.389

Podetno stanje na dan 1. januara 2016. godine 8.420.500 21.895 166.994 8.609.389

Dobitak tekuCe godine 206.398 206.398 Ukupan ostali rezultat perioda 8.175 8.175 Ostalo - smanjenje (27.366) (27.366)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 8.420.500 30.070 346.026 8.796.596


Rukovodilac Raounovodstva

Clan lzvrtnog odbora

Predsednik lzvrSnog odbora

Predsedn lzvrnog odbora

Carlos De Cordoue


KONSOLIDOVAN1 IZVESTAJ 0 TOKOVIMA GOTOVINE ZA GODINU ZAVRSENU 31. DECEMBRA 2016. GODINE

(u hiljadama RSD)

POZIC1JA 2016. 2015.

TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 5.535.096 5.537.478 Prilivi od kamata 3.796.075 3.612.086 Prilivi od naknada 1.629.183 1.636.591 Prilivi po osnovu ostalih poslovnih aktivnosti 72.476 263.253 Priliv od dividendi i udetda u dobitku 37.362 25.548 Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (4.717.026) (5.067.091) Odlivi po osnovu kamata (653.622) (903.104) Odlivi po osnovu naknada (412.347) (433.062) Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih licnih rashoda (2.076.734) (1.787.438) Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih daibina na teret prihoda (117.117) (110.320) Odlivi po osnovu drugih troSkova poslovanja (1.457.206) (1.833.167) Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povecanja iii smanjenja u plasmanima i depozitima 818.070 470.387 Smanjenje plasmana i povecanje depozita i ostalih obaveza 11.418.962 8.645.156 Smanjenje kredita i potrazivanja od banaka, drugih finansijskih organizacija. centralne banke i komitenata 1.409.456 103.410 Povedanje depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnoj banci i komitentima 10.009.506 8.541.746 Povecanje plasmana i smanjenje uzetih depozita i ostalih obaveza (15.514.681) (6.472.663) Povedanje kredita i potra2ivanja od banaka, drugih finansijskih organizacija. centralne banke f komitenata (11.599.506) (3.806.968) Smanjenje depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnim bankama i komitentima (3.915.175) (2.665.695) Neto odliv/priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit (3.277.649) 2.642.880 Pladeni porez na dobit (15.534) (80.799) Neto odliv/prifiv gotovine iz poslovnih aktivnosti (3.293.183) 2.562.081

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 2.914.072

Prilivi od ulaganja u investicione hay 2.914.072 Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (1.178.938) (1.709.032) Odlivi po osnovu ulaganja u investicione hov (922.411) (1.456.429) Odlivi za kupovinu nernaterijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme (256.527) (252.603) Neto priliv/odliv gotovine iz aktivnosti investiranja 1.735.134 (1.709.032)

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 2.229.172 1.644.254

Prilivi po osnovu uzetih kredita 2.229.172 1.644.254

Odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (2.344.322) (1.488.869) Odliv gotovine po osnovu subordiniranih obaveza (87.435) (90.838) Odliv gotovine pa osnovu uzetih kredita (2.256.887) (1.398.031) Neto odliv/prifiv gotovine iz aktivnosti finansiranja (115.150) 155.385

SVEGA NETO PRILIVI GOTOVINE 22.097.302 15.826.888 SVEGA NETO ODLIVI GOTOVINE (23.770.501) (14.818.454) NETO POVECANJE GOTOVINE 1.008.434 NETO SMANJENJE GOTOVINE (1.673.199) Gotovina i gotovinski ekvivalenti na pooetku godine 9.277.089 8.284.556 Pozitivne kursne razlike 3.850,998 6.993.725 Negativne kursne razlike (3.896.775) (7.009.626) Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda (Napomena 33) 7.558.113 9.277.089


Rukovodifac Rai unovodsty*Y 4c.donS7006 Clan lzvrSnog odbora 0 O.

V ra Tase ska " DWISIV

Zeljko Obradovie


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31. decembra 2016. (svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno)

2

1. OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE

Priloženi finansijski izveštaji i napomene uz finansijske izveštaje predstavljaju konsolidovane finansijske izveštaje Grupe. Credit Agricole banka Srbija a.d. Novi Sad ( u daljem tekstu: „Banka“) je matično pravno lice Grupe i kao takva je u obavezi da u skladu sa zahtevom Zakona o bankama pripremi konsolidovne finansijske izveštaje na dan i za godinu koja se završila 31. decembra 2016. godine. Konsolidovani finansijski izveštaji uključuju i finansijske izveštaje njenog zavisnog društva CA Leasinga d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: Društvo).

Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad je osnovana 15. avgusta 1991. godine pod nazivom Yuco – Bank a.d. Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodne banke Jugoslavije od 19. februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u Novom Sadu 3. marta 1992. godine. Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom Meridian Bank a.d. Novi Sad, u skladu sa Odlukom Privrednog suda, u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13. marta 2006. godine rešenjem broj 110567-2006 Agencije za privredne registre Republike Srbije Banka je izvršila promenu naziva u Meridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo Novi Sad i promenu skraćenog naziva u MEBA – CA GROUP AD NOVI SAD. Na osnovu Rešenja br. BD 137033/2009 Agencije za privredne registre od 04.09.2009. godine Banka je promenila naziv iz MERIDIAN BANK – CREDIT AGRICOLE GROUP u CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA, odnosno puno poslovno ime glasi: CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKO DRUŠTVO NOVI SAD, BRAĆE RIBNIKARA 4-6. Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Banka je postala deo Credit Agricole S.A. Paris, jedne od najvećih evropskih grupacija. Akcionar Banke na dan 31.decembar .2016. godine je Credit Agricole S.A. Paris sa 100% učešća.

CA Leasing d.o.o. Beograd Društvo CA Leasing Srbija d.o.o. osnovano je pod nazivom Meridian Leasing d.o.o. Beograd, Odlukom o osnivanju privrednog društva od strane Meridian bank – Credit Agricole Group a.d. Novi Sad, na Skupštini akcionara Meridian bank – Credit Agricole Group a.d. Novi Sad od 10. maja 2007. godine. Društvo je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije broj 8725 od 12. jula 2007. godine kojom se daje saglasnost na Odluku skupštine Credit Agricole Banke Srbija a.d. Novi Sad o osnivanju Društva. Osnivanje Društva upisano je u registar Agencije za privredne registre Republike Srbije pod brojem BD78002/2007 od 20. jula 2007. godine. Registrovani, upisani i uplaćeni osnivački kapital iznosi EUR-a 1.000.000, 00, u dinarskoj protivvrednosti ( RSD 78.666.700,00). Društvo je Odlukom Skupštine od 14. februara 2011. godine promenilo naziv i upisano u Ageniciji u privredne registre pod novim nazivom CA Leasing Srbija d.o.o. 23. marta 2011. godine U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavlja sledeće poslove:

1. depozitne poslove (primanje i polaganje depozita), 2. kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita), 3. devizne, devizno-valutne i menjačke poslove, 4. poslove platnog prometa, 5. izdavanje platnih kartica, 6. poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.), 7. brokersko-dilerske poslove, 8. izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao), 9. kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.), 10. poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, 11. poslove za koje je ovlašćena zakonom i 12. druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tačke 1. do 11. ovog stava, a u skladu

sa Osnivačkim aktom i Statutom Banke.



3

1. OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE (nastavak) Organi Banke su: Skupština Banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori. Banka obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade, Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i posebnu organizacionu jedinicu Odeljenje za upravljanje rizicima. Predsednika i članove Upravnog odbora Banke imenuje Skupština Banke na period od četiri godine, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika i članove Izvršnog odbora Banke. Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i u 82 filijale u svim većim gradovima Srbije (31. decembar 2016. godine – 82 filijale), a za poslove lizinga preko sedišta u Beogradu na adresi Milentija Popovića 5A i dva ogranka (ogranak CA Leasing Novi Sad i ogranak CA Leasing Čačak). Grupa je na dan 31. decembra 2016. godine imala 952 zaposlenih (31. decembar 2015. godine – 941 zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matični broj Banke je 08277931. Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za godinu koja je završena na dan 31. decembra 2016. godine su odobreni od strane Skupštine Banke, na sednici održanoj 24. februara 2017. godine.



4

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1 Osnova za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za 2016. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne Banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka.

Banka kao matično pravno lice Grupe, je sastavila i prezentovala i poseban set pojedinačnih finansijskih izveštaja.

Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za sledeće stavke koje se vrednuju po fer vrednosti: hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, derivate, ostala finansijska sredstva i obaveze namenjene trgovanju, finansijska sredstva i obaveze po fer vrednosti preko bilansa uspeha.

Iznosi u priloženim konsolidovanim finansijskim izveštajima Grupe iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Konsolidovani finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Grupa nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja u sladu sa MSFI podrazumeva upotrebu procena i pretpostavki koje utiču na iznose sredstava i obaveza o kojima se izveštava i na obelodanjivanje uslovnih finansijskih obaveza na datum finansijskih izveštaja i iznosa prihoda i rashodi o kojima se izveštava tokom izveštajnog perioda. Iako se ove procene rukovodstva zasnivaju na najboljem znanju o tekućim događajima i aktivnostima, stvarni rezultati se naposletku mogu razlikovati od procena. Oblasti koje podrazumevaju viši stepen prosuđivanja ili složenosti, ili oblasti gde su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje obelodanjene su u Napomeni 4.

Grupa je u sastavljanju priloženih konsolidovanih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 3.

Osnova za konsolidaciju

Konsolidovani finansijski izveštaji uključuju finansijske izveštaje Banke i društva nad kojim Banka ima kontrolu. Kontrola postoji ako Banka ima moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama društva tako da ostvari koristi od njegovih aktivnosti.

Konsolidacija zavisnog društva otpočinje kada Banka stekne kontrolu nad zavisnim društvom i prestaje kada Banka izgubi kontrolu nad zavisnim društvom. Sredstva, obaveze, prihodi i rashodi zavisnog društva koje je stečeno ili otuđeno u toku godine su uključeni u konsolidovane finansijske izveštaje od trenutka kada je Banka stekla kontrolu do trenutka kada je Banka izgubila kontrolu nad zavisnim društvom.

Finansijski izveštaji zavisnog društva po potrebi se usklađuju na način da se njegove računovodstvene politike usaglase sa onima koje koristi Banka kao matična kompanija u okviru Grupe. Sve transakcije, sva stanja, svi prihodi i rashodi unutar Grupe eliminišu se konsolidacijom.

2.2. Uporedni podaci

Uporedni podaci u ovim konsolidovanim finansijskim izveštajima predstavljaju podatke iz revidiranih konsolidovanih finansijskih izveštaja Grupe koji su sastavljeni za godinu koja se završila 31. decembra 2015. godine.



5

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (nastavak)

2.3. Novi i izmenjeni standardi i tumačenja

Pregled standarda, izmena i dopuna, i tumačenja standarda koji važe za godišnje periode koji počinju nakon 1. januara 2016. godine a koji nisu imali materijalno značajan uticaj na Banku:

MSFI 14 – Regulatorni računi razgraničenja (objavljen u januaru 2014. i primenjuje se za periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016.).

Izmene MSFI 11 – Zajednička ulaganja (donete maja 2014. godine i počinju sa primenom za periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016.).

Izmene MRS 16 – Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 38 – Nematerijalna ulaganja (donete maja 2014. godine i počinju sa primenom za periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016.).

Izmene MRS 16 i MRS 41 – Poljoprivreda (donete u junu 2014. i počinju sa primenom za periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016.).

Izmene MRS 27 – Metod udela u Pojedinačnim finansijskim izveštajima (donete avgusta 2014. godine i počinju sa primenom za periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016.).

Izmene MSFI iz 2014. (donete septembra 2014. godine i počinju sa primenom za periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016.).

Izmene MRS 1 - obelodanjivanje (donete decembra 2014. godine i počinju sa primenom za periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016.).

Ulaganja u entitete: Izuzetak pri konsolidaciji MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28 (donete decembra 2014. godine i počinju sa primenom za periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016.).

o

2.4. Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu

IFRS 9, 'Finansijski instrumenti' (objavljen jula 2014. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine). Osnovna obeležja novog standarda:

o Finansijska sredstva se klasifikuju u tri kategorije načina odmeravanja, i to kao: sredstva koja se naknadno odmeravaju po amortizovanoj vrednosti, sredstva koja se naknadno odmeravaju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u izveštaju o ukupnom ostalom finansijskom rezultatu (engl. FVOCI), i kao sredstva koja se naknadno odmeravaju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha (engl. FVPL).

o Klasifikacija dužničkih instrumenata vrši se u skladu sa poslovnim modelom za upravljanje finansijskim sredstvima, kao i prema tome da li ugovorni tokovi gotovine predstavljaju priliv gotovine koji se ostvaruje isključivo po osnovu otplate glavnice i kamata (engl. SPPI). Ako se dužnički instrument drži radi naplate ugovorenih novčanih priliva, može da se knjiži po amortizovanoj vrednosti, ukoliko takođe ispunjava uslov SPPI (tj. ostvaruje priliv gotovine isključivo po osnovu otplate glavnice i kamata). Dužnički instrumenti koji ispunjavaju uslov SPPI, i koji se drže radi naplate ugovorenih novčanih priliva i radi prodaje sredstava, mogu da se klasifikuju u kategoriju sredstava koja se naknadno odmeravaju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha (FVOCI). Finansijska sredstva koja ne ostvaruju priliv gotovine isključivo po osnovu otplate glavnice i kamata odmeravaju se po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha (FVPL) (npr. derivati). Ugrađeni derivati se više ne odvajaju od finansijskih sredstava (ne obračunavaju zasebno) već se uključuju u procenu da li finansijsko sredstvo ostvaruje priliv gotovine isključivo po osnovu otplate glavnice i kamata.

o Ulaganja u instrumente kapitala uvek se odmeravaju po fer vrednosti. Međutim, rukovodstvo ima pravo da se opredeli da promene u fer vrednostima prikaže u ukupnom ostalom finansijskom rezultatu, pod uslovom da se instrument kapitala ne drži radi trgovanja. Ako se instrument kapitala drži radi trgovanja, promene u fer vrednostima prikazuju se u bilansu uspeha.

o Najveći broj zahteva u MRS 39 koji se odnose na klasifikaciju i odmeravanje finansijskih obaveza prenet je u neizmenjenom obliku u MSFI 9. Osnovna izmena ogleda se u tome da je pravno lice u obavezi da efekte promena u vlastitom kreditnom riziku finansijskih obaveza klasifikovanih po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha prikaže u Ukupnom ostalom finansijskom rezultatu.



6


2.4. Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu (nastavak)

o MSFI 9 uvodi novi model za priznavanje gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti sredstava - Model očekivanih kreditnih gubitaka (ECL model). Model podrazumeva pristup koji se sastoji iz „tri faze“, zavisno od promene stepena kreditnog rizika od momenta inicijalnog priznavanja sredstava. U praksi, novi propis podrazumeva obavezu društava da iskažu neposredni gubitak, koji je jednak očekivanom gubitku tokom perioda od 12 meseci, u momentu inicijalnog priznavanja finansijskih sredstava kod kojih nije došlo do umanjenja vrednosti po osnovu kreditnog rizika (model očekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda trajanja sredstva za potraživanja od kupaca). Ukoliko postoji materijalno značajno povećanje kreditnog rizika, umanjenje vrednosti se odmerava primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda trajanja sredstva, a ne primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda od 12 meseci. Model uključuje praktična pojednostavljivanja kod zakupa i potraživanja od kupaca.

o Zahtevi u pogledu računovodstva zaštite izmenjeni su i dopunjeni sa ciljem da se

računovodstvo zaštite i upravljanje rizicima usklade u većoj meri. Standard predviđa računovodstvenu politiku po kojoj društva imaju mogućnost da se opredele ili za primenu računovodstva zaštite u skladu sa MSFI 9 ili za nastavak primene MRS 39 na svaki vid zaštite od rizika, budući da se standard trenutno ne bavi pitanjem računovodstvenog obuhvatanja makro delovanja zaštite od rizika

Banka trenutno vrši procenu uticaja novog standarda na finansijske izveštaje.

MSFI 15, Prihod od ugovora sa kupcima (objavljen 28. maja 2014. godine, važeći za periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine). Novi standard uvodi glavno načelo po kome se prihod priznaje u iznosu cene transakcije onda kada se roba odnosno usluge isporuče kupcu. Kod paketa proizvoda ili usluga (koji se mogu jasno razgraničiti) svaki pojedinačni proizvod odnosno usluga priznaje se zasebno, i svaki popust odnosno količinski rabat na ugovornu cenu se po pravilu raspodeljuje na pojedinačne elemente. Kada cena proizvoda/usluge varira po bilo kom osnovu, priznaju se minimalni iznosi ukoliko ne postoji materijalno značajan rizik od njihovog ukidanja. Troškovi obezbeđenja ugovora se kapitalizuju i amortizuju u periodu tokom kojeg se troše koristi od ugovora. Banka trenutno vrši procenu uticaja novog standarda na finansijske izveštaje.

Izmene MSFI 16 – Lizing (objavljen u januaru 2016. i koji stupa na snagu za periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2019. godine). Novi standard određuje principe za priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje lizinga. U svim poslovima lizinga sadržan je i element finansiranja jer korisnik stiče pravo na korišćenje sredstva na početku lizing perioda, a plaćanje vrši tokom perioda. U skladu sa tim, MSFI 16 isključuje klasifikaciju lizinga na operativni i finansijski lizing kao što nalaže MRS 17 i umesto toga, uvodi u računovodstvo jedinstveni lizing model. Korisnik lizinga je obavezan da prizna: (a) sredstva i obaveze za sve vrste lizinga sa rokom dužim od 12 meseci, osim ako je osnovno sredstvo male vrednosti i (b) umanjenje vrednosti sredstva lizinga odvojeno je od kamata na lizing u bilansu uspeha. MSFI 16 naknadno unapređuje računovodstvene zahteve za davaoca lizinga u MRS 17. Shodno tome, davalac lizinga nastavlja da klasifikuje lizing kao operativni i finansijski, i da različito obračunava ova dva tipa lizinga. Banka trenutno procenjuje uticaj novog standarda na svoje finansijske izveštaje.



7


2.4. Objavljeni standardi koji još nisu stupili na snagu (nastavak)

Inicijativa za obelodanjivanjem – Izmene MRS 7 (objavljen u januaru 2016. i koji stupa na snagu za periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2017. godine). Izmene u MRS 7 zahtevaće obelodanjivanje usaglašenih kretanja obaveza iz finansijskih aktivnosti. Banka će predstaviti ovo obelodanjivanje u finansijskim izveštajima za 2017. godinu.

Pregled tumačenja koja neće imati bilo kakav materijalni uticaj na Banku kada se usvoje:

o Prodaja sredstava između entiteta i njegovih pridruženih pravnih lica ili zajedničkih ulaganja – Izmene u MSFI 10 i MRS 28 (objavljen u septembru 2014. i koji stupa na snagu za periode koji počinju na dan ili posle datuma određenog od strane odbora za međunarodne računovodstvene standarde).

o Priznavanje odloženih poreskih sredstava za nerealizovane gubitke – Izmene u MRS 12

(objavljen u januaru 2016. i koji stupa na snagu za periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2017. godine).

o Izmene u MSFI 15, Prihodi iz ugovora sa kupcima (objavljen u aprilu 2016. godine, stupa na snagu za periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2018. godine).

o Izmene u MSFI 2, Plaćanja akcijama (objavljen u junu 2016. godine, stupa na snagu za periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2018. godine)

o Primena MSFI 9 Finansijski instrumenti sa MSFI 4 Ugovori o osiguranju – Izmene MSFI 4 (objavljen u septembru 2016. godine i stupa na snagu, u zavisnosti od pristupa, za periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2018. godine za entitete koji odaberu primenu opcije privremenog izuzeća ili kada entitet već primenjuje MSFI 9 koristi se pristup preklapanja.

Osim ako gore nije drugačije navedeno, ne očekuje se da će novi standardi i tumačenja imati značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.



8

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Funkcionalna i izveštajna valuta

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

Iznosi u priloženim konsolidovanim finansijskim izveštajima Grupe iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

3.2. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u konsolidovane finansijske izveštaje Grupe odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kojem Grupa posluje (funkcionalna valuta). Konsolidovani finansijski izveštaji su prikazani u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi ili rashodi od kursnih razlika u okviru pozicije „neto prihodi / rashodi od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule“. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja. Devizni kurs utvrđen na međubankarskom tržištu primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan 31. decembar 2016. godine kao i na dan 31. decembar 2015. godine, za date valute iznosi:

31.12.2016. 31.12.2015.

EUR 123,4723 121,6261

USD 117,1353 111,2468

CHF 114,8473 112,5230 3.3. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionih odnosa, koji su definisani ugovorom između Grupe i komitenta.

Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Kada se računa efektivna kamatna stopa, Grupa procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred), ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Obračun uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte.



9

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.4. Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. 3.5. Prihodi od dividendi Prihodi od dividendi se priznaju kada se ustanovi pravo Grupe na priliv po osnovu dividendi. 3.6. Finansijski instrumenti Početno vrednovanje finansijskih instrumenata Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji se mogu direktno pripisati nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze evidentiraju se u bilansu stanja Grupe, od momenta kada se Grupa ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na „uobičajeni način“ priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata zavisi od njihove klasifikacije (Napomena 3.7). Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko je:

• došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili • Grupaa prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu

primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu; i

• Grupa je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

Kada je Grupa prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je zaključila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Grupa angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Grupe, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, vrednuje se u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Grupa morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. Finansijske obaveze Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.



10

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.6. Finansijski instrumenti (nastavak)

3.7 Klasifikacija finansijskih instrumenata

Rukovodstvo Grupe vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Grupa je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:

a) Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Grupe evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost se obračunava uzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja i naknade i troškove koji su integralni deo efektivne kamatne stope. Amortizacija se uključuje u prihode od kamata u bilansu uspeha. Gubici od obezvređenja se priznaju u okviru neto rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava u bilansu uspeha.

Grupa sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit.

Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od kursnih razlika i po osnovu efekata ugovorene valutne klauzule. b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru ostalog ukupnog rezultata, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređenja. Kad se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru ukupnog ostalog rezultata se prenose u bilans uspeha.

Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti se priznaju u bilansu uspeha u okviru prihoda od kamata, metodom efektivne kamatne stope.

Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koje su ostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po tržišnoj vrednosti i iskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti. Dividende stečene tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju su uključene u ostale poslovne prihode i učešća u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividende.



11

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.7 Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (nastavak) Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Grupa na dan bilansa stanja vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. U slučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivne dokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti. Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni dobitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene i tekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodno priznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanje fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka priznavanja sredstva c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Grupa ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatne stope i iskazuju se u okviru prihoda od kamata. Grupa vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja, iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashod indirektnih otpisa plasmana po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava. Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekog događaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodno priznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha. d) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti.



12

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.7 Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) d) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (nastavak) Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazuju se u bilansu uspeha. U okviru redovnog poslovanja Grupa zaključuje ugovore o derivatnim finansijskim instrumentima u svrhu upravljanja valutnim rizikom, rizikom likvidnosti i kamatnim rizikom, stoga se ti finansijski instrumenti drže prvenstveno radi trgovanja. Na dan 31. decembra 2016. godine, Grupa nije imala finansijske derivate u svom portfoliju. Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana i rezervisanja za rizike U skladu sa internom politikom Grupe, na svaki izveštajni datum Grupa procenjuje da li postoje objektivni dokazi obezvređenja (umanjenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi obezvređenja, koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoće da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova, koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Grupa prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna.



13

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.7 Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) d) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (nastavak) Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana i rezervisanja za rizike (nastavak) Ukoliko Grupa utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Grupa svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja. Objektivnim dokazima obezvređenja Grupa smatra:

Značajne finansijske probleme emitenta ili dužnika

Kršenje ugovornih obaveza, kao što je kašnjenje u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate

Ukoliko Grupa učini zajmoprimcu iz ekonomskih ili pravnih razloga koji se odnose na finansijske probleme zajmoprimca, ustupak koji zajmodavac inače ne bi razmatrao

Ukoliko postaje verovatno da će nad zajmoprimcem biti pokrenut stečajni postupak

Nestanak aktivnog tržišta za konkretno finansijsko sredstvo zbog finansijskih problema

Dostupne podatke koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova gotovine od neke grupe finansijskih sredstava od početnog priznavanja tih sredstava, iako se to smanjenje još ne može povezati sa pojedinačnim finansijskim sredstvima u toj grupi, uključujući nepovoljne promene u statusu zajmoprimca u grupi u pogledu plaćanja ili nacionalne ili lokalne ekonomske uslove koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza po osnovu sredstava u Grupi.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali) diskontovanih po originalnoj efektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva koje je obezbeđeno kolateralom, pored redovnih priliva iz poslovne aktivnosti, reflektuje i tokove gotovine koji mogu nastati po osnovu realizacije instrumenata obezbeđenja. Metodologije i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se prate i koriguju na godišnjoj osnovi kako bi odslikale stvarnu procenu kreditnog rizika i smanjile razliku između procenjenih i ostvarenih iznosa po osnovu gubitka. Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava vrednovanih po amortizovanoj vrednosti i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki se priznaju kao rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava. Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena, kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Grupu. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti.



14

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.7 Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) d) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (nastavak) Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana i rezervisanja za rizike (nastavak) Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka. U svrhe procene obezvređenja na grupnom nivou, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Grupa koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrsta plasmana, industrija, geografska lokacija, vrste kolaterala, postojanje dospelih potraživanja i ostale relevantne faktore. Reprogramirani krediti Kada je u mogućnosti, Grupa se radije opredeljuje da reprogramira kredite nego da realizuje sredstava obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja, pri čemu se nakon izmene nekih od uslova kredita on više ne smatra dospelim. Grupa kontinuirano prati i kontroliše reprogramirane kredite, kako bi se osiguralo buduće plaćanje, ali se i dalje vrši individualna ili grupna procena obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope. 3.8. Finansijske obaveze Finansijske obaveze Grupe obuhvataju obaveze po osnovu depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i komitentima kao i ostale obaveze iz poslovanja Grupe. a) Depoziti banaka i komitenata Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se inicijalno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti. b) Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, umanjenoj za nastale transakcione troškove. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope. Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava klasifikuju se kao tekuće obaveze, osim ukoliko Grupa nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma izveštavanja.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji je verovatno da će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnog povlačenja kredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kredita verovatno, naknada se kapitalizuje kao avans za likvidnost i amortizuje se u toku perioda na koji se kredit odnosi.



15

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.8. Finansijske obaveze (nastavak) c) Obaveze iz poslovanja Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti. 3.9. Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza. 3.10. Poslovi kupovine i ponovne prodaje hartija od vrednosti (Reverzni repo poslovi) Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti su priznati u bilansu stanja kao krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i priznaje se tokom trajanja ugovora primenom metode efektivne kamatne stope. 3.11. Zakup /Lizing a) Finansijski lizing – Grupa kao zakupac Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano: da se ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga prenosi na Grupu kao korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, da se pravo svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima određenim u ugovoru, period trajanja lizinga je približno jednak korisnom veku upotrebe sredstava i vrednost ugovora o lizingu približno je jednaka nabavnoj vrednosti sredstava. Finansijski lizing, kada je Grupa zakupac, priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Kapitalizovana sredstva uzeta pod lizing se amortizuju tokom perioda trajanja lizinga. Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata.



16

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.12. Zakup /Lizing (nastavak) b) Operativni lizing – Grupa kao zakupodavac i zakupac Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Grupa uglavnom zaključuje ugovore o poslovnom zakupu. Ukupna plaćanja po osnovu poslovnog zakupa terete rashode u bilansu uspeha na osnovi proporcionalnoj periodu zakupa. Kada se poslovni lizing okonča pre isteka perioda zakupa, svaka se isplata koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje kao rashod u periodu u kome se desio prestanak zakupa. c) Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Grupa priznaje finansijska sredstva data u finansijski lizing u svom bilansu stanja i prikazuje ih u iznosu koji je jednak neto ulaganju u lizing. Grupa prenosi rizike koji su svojstveni vlasništvu, tako da se potraživanja za lizing rate smatraju otplatom glavnice i prodadajućeg dela finansijskog prihoda. Priznavanje finansijskog prihoda zasniva se na obrascu koji odražava konstantnu periodičnu stopu prinosa na neizmireni iznos neto ulaganja po osnovu finansijskog lizinga. Lizing rate koje se odnose na obračunski period, izuzimajući troškove za usluge, iskazuje se na teret bruto ulaganja u lizing kao smanjenje glavnice i nezarađenog finansijskog prihoda. Na svaki dan bilansa stanja Grupa procenjuje da li postoje objektivan dokaz umanjenja (oezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Umanjenje vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Grupa neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja. Značajne finansijske poteškoće kupca, verovatnoća da će kupac biti likvidiran ili finansijski reorganizovan, propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja se smatraju indikatorima da je vrednost potraživanja umanjenja. Iznos rezervisanja predstavlja razliku između knjiogovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova diskontovanih efektivnom kamatnom stopom. Kada postoji obezvređenje potraživanja po osnovu finansijskog lizinga, knjigovodstvena vrednost se umanjuje preko računa ispravke vrednosti, na teret neto rashoda od obezvređenja potraživanja po osnovu finanijskog lizinga i finansijskih sredstava. d) Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja Prilikom vremenskog raskida ugovora o finansijskom lizingu, predmet lizinga se oduzima a vrednost finansijskog plasmana se preknjižava na zalihe. Nadalje, vrednovanje oduzetog predmeta lizinga evidentiranog na zalihama utvrđuje se po procenjenoj neto prodajnoj vrednosti. Procena vrednosti oduzetog predmeta lizinga vrši se redovno od strane ovlašćenog procenitelja, pri svakoj promeni vrednosti usled značajnih promena cena na tržištu ili promene fizičkog stanaj tog predmeta, a najmanje jednom u periodu od godinu dana od prethodne procene. Prilikom procene uzimaju se u obzir tržišni faktori, amortizacija, ako i tehničko stanje predmeta lizinga. Za iznos razlike između finansijskog plasmana po osnovu ugovora o finansijskom lizingu (neamortizovana vrednost) i procenjene vrednosti predmeta lizinga formira se potraživanje za naknadu štete u grupi ostalih kratkoročnih potraživanja, za koje se vrši ispravka vrednosti u istom iznosu. 3.12. Gotovina i gotovinski ekvivalenti U Izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novčana sredstva na žiro računu Grupe i računima blagajne (dinarske i devizne) i devizna sredstva na računima kod domaćih i stranih banaka sa originalnom ročnošću do tri meseca.



17

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.13. Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava. Nematerijalna ulaganja Grupe najvećim delom čine licence za računarske softvere, koje imaju ograničen vek upotrebe. Licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih prilikom sticanja i stavljanja u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe i perioda na koji su licence izdate. Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Grupa i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Amortizacija se obračunava na nabavnu vrednost nematerijalnih ulaganja po proporcionalnom metodu, primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u toku korisnog veka trajanja. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu. Korisni vek trajanja u 2016. godini : Softver 5 godina Licence i ostala nematerijalna ulaganja 5 godina Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravaju najmanje jednom godišnje.



18

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.14. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine a) Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i opremu čine građevinski objekti, oprema, ostala osnovna sredstva i ulaganja u tuđa osnovna sredstva radi obavljanja delatnosti. Nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstava ili priznaju kao posebno sredstvo, kako je prikladno, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomske koristi od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja evidentiraju se na teret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem nastaju. Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom se nabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva. Obračun amortizacije počinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu. Korisni vek trajanja u 2016. godini : Opis Građevinski objekti 40 godina Kompjuterska oprema 3 - 7 godina Nameštaj i druga oprema 5 - 7 godina Putnička vozila 5 godina Nekretnine, postrojenja i oprema se isknjižavaju iz evidencije po otuđenju, zbog tehničke zastarelosti ili kada se ne očekuje buduća ekonomska korist od upotrebe. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa osnovnog sredstva (utvrđeni kao razlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda. b) Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Grupa drži radi ostvarivanja prihoda od izdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog. Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti. Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost. Nakon početnog priznavanja, naknadno vrednovanje investicione nekretnine vrši se primenom metode nabavne vrednosti umanjene za ukupnu obračunatu amortizaciju i obezvređenje. Amortizacija se obračunava po stopama koje obezbeđuju nadoknađivanje vrednosti investicionih nekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja. Razlika između knjigovodstvene vrednosti i prodajne vrednosti investicionih nekretnina prilikom prodaje priznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je prodaja izvršena, a potraživanje po osnovu prodate i razmenjene investicione nekretnine inicijalno se vrednuje u visini fer vrednosti.



19

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.14. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (nastavak) b) Investicione nekretnine (nastavak) Ako postoje bilo kakve indicije da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Grupa procenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednosti kroz bilans uspeha. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadne promene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva. Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim izdacima pripasti Grupi i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja terete troškove perioda u kome nastanu. Kada investicionu nekretninu koristi Grupa kao vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenja i opremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena zatečena vrednost koja će se nadalje amortizovati. 3.15. Obezvređenje nefinansijskih sredstava Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan izveštavanja, rukovodstvo Grupe analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Grupe. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda. Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti. 3.16. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Rezervisanja se priznaju i vrše kada Grupa ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Grupa vrši rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, za potencijalne odlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina i druge potencijalne obaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u Napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 32), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.



20

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.16. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva (nastavak) Grupa ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan. Grupa vrši rezervisanja na teret rashoda za stavke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama do nivoa potrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane. 3.17. Primanja zaposlenih a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Grupa obračunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Grupa ima zakonsku obavezu da izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Grupa nije u obavezi da zaposlenim isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Grupa nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu. b) Otpremnine prilikom odlaska u penziju Grupa nema sopstvene penzione fondove i po tom osnovu nema identifikovane troškove na dan 31. decembra 2016. godine. U skladu sa Zakonom o radu i internim Pravilnikom o radu Grupa je dužna da zaposlenom isplati otpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini dve bruto zarade po zaposlenom, isplaćene u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Grupa nema preuzetu obavezu isplate jubilarnih nagrada. Rezervisanja za otpremnine formirana su korišćenjem izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 25). Aktuarski dobici, nastali na osnovu efekata promena u demografskim, finansijskim i iskustvenim pretpostavkama koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju, evidentirani su u korist ostalog rezultata.



21

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.18. Tekući i odloženi porez na dobit a) Tekući porez Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Grupa tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu Poreske prijave za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica, za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit pravnih lica od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom obveznika poreza na dobit pravnih lica. Zakon o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije, obvezniku koji je izvršio ulaganja u osnovna sredstva zaključno sa 2013. godinom, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda najviše do limita od 33%, ali ne duže od 10 godina. Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza na dobit plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina (poreski gubici nastali do 2009. godine se mogu preneti u periodu od 10 godina, odnosno do 2019. godine). b) Odloženi porezi Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza, prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa poreza na dobit, na dan bilansa stanja, korišćena je za obračun iznosa odloženih poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, koja nije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati, i verovatno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit, ili gubitak, ili na odbitne privremene razlike u vezi sa investicijama u zavisna društva, pridružena društva i zajedničke poduhvate, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je verovatno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti, i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.



22

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.19. Tekući i odloženi porez na dobit (nastavak) b) Odloženi porezi (nastavak) Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja, i umanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje je postalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope poreza na dobit za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih, ili suštinski usvojenih, na dan bilansa stanja. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret ostalog rezultata se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist ostalog rezultata. c) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda. 3.19. Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobitka koji pripada akcionarima, vlasnicima običnih akcija Grupe, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku izveštajnog perioda. 3.20. Poslovi u ime i za račun trećih lica Sredstva i prihodi nastali po osnovu poslova u ime i za račun trećih lica, gde Grupe ima ulogu agenta, nisu uključeni u bilansne stavke Grupe. 4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Grupe korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.



23

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE (nastavak) 4.1. Utvrđivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja se bazira na kotiranim tržišnim cenama ponude i tražnje, bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova. Fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjem odgovarajućih tehnika vrednovanja, koje obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sa sličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele. Kada tržišni inputi nisu dostupni, oni se određuju procenjivanjima koja uključuju određeni stepen rasuđivanja u proceni „fer“ vrednosti. Modeli procene oslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili nakon datuma merenja. Stoga se tehnike vrednovanja revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove. 4.2. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti Grupe procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoje objektivni dokazi o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena u statusu zajmoprimca u Grupi, u pogledu plaćanja obaveza prema Grupi ili nacionalnim/lokalnim ekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza. Grupa razmatra dokaze obezvređenja na individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajna finansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi na individualnoj osnovi. Sva značajna sredstva za koja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju se na grupnoj osnovi kako bi se utvrdilo obezvređenje koje se desilo, ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja nisu individualno značajna, a koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se po osnovu sličnih karakteristika rizika. Kada je reč o proceni gubitaka po osnovu obezvređenja kredita, Grupa vrši pregled kreditnog portfolija, u slučaju da se radi o rezervisanjima na grupnoj osnovi (bez obzira da li se nalaze u statusu neizmirenja obaveza ili ne) najmanje jednom mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. Individualna procena ispravke vrednosti se radi u skladu sa promenama pretpostavki za obračun budućih novčanih tokova, a njihovo revidiranje najmanje jednom kvartalno. Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Grupa koristi statističke modele istorijskih trendova verovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Rukovodstvo Grupe vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlika između procenjenih i ostvarenih gubitaka. Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova diskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom. Gubici se priznaju u bilansu uspeha i odražavaju se u promenama ispravke vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.



24

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE (nastavak) 4.3. Rezervisanja po osnovu sudskih sporova Grupa je uključena u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Grupa rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom (Napomena 25). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. 4.4. Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske gubitke i/ili poreske kredite do mere do koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski gubici i/ili poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Grupe je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 13). 4.5. Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog

odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 25 uz finansijske izveštaje. 4.6. Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje veka trajanja. Uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati značajan uticaj na finansijski položaj Grupe, kao i na rezultate njenog poslovanja. Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Grupe analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema Grupe. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadiv iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.



25

5. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

2016. 2015.

Prihodi od kamata Banke i druge finansijske organizacije 153.943 173.601 Javna preduzeća 50.232 41.160 Druga preduzeća 1.109.288 1.244.627 Preduzetnici 90.512 103.838 Javni sektor 67.251 104.950 Stanovništvo 2.291.529 2.305.806 Strana lica 25 228 Drugi komitenti 184.079 22.939

Ukupno: 3.946.859 3.997.149

Rashodi od kamata Banke i druge finansijske organizacije 254.465 270.689 Javna preduzeća 2.562 12.210 Druga preduzeća 188.407 311.102 Preduzetnici 2.502 7.577 Javni sektor 1.495 10.342 Stanovništvo 146.243 284.642 Strana lica 14.179 30.062 Drugi komitenti 6.464 29.915

Ukupno: 616.317 956.539

Neto prihod po osnovu kamata 3.330.542 3.040.610



26

5. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA (nastavak) Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata:

2016. 2015.

Prihodi od kamata Po osnovu plasmana komitentima 3.505.187 3.491.008 Po osnovu plasmana bankama i drugim finansijskim organizacijama 16.122 8.865 Po osnovu reverznih repo poslova 68.290 49.985 Po osnovu hartija od vrednosti 63.349 96.355 Po osnovu dinarske obavezne rezerve 60.635 92.737 Po osnovu depozita viškova likvidnih sredstava kod NBS 7.444 22.014 Kamate po ostalim plasmanima 4.555 10.314 Prihodi po osnovu kamata finansijskog lizinga 221.277 225.871

Ukupno: 3.946.859 3.997.149

Rashodi od kamata Po osnovu depozita komitenata 354.101 676.954 Po osnovu kredita od banaka i drugih finansijskih organizacija 222.118 247.535 Po osnovu depozita bankama i drugim finansijskim organizacijama 40.098 32.050

Ukupno: 616.317 956.539

Neto prihod po osnovu kamata 3.330.542 3.040.610

Ukupni priznati prihodi pd kamata na obezvređene kredite na dan 31. decembar 2016.godine iznose RSD 92.998 hiljada.

6. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA Prihode i rashode od naknada i provizija čine:

2016. 2015.

Prihodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 711.727 659.656 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 129.243 125.257 Poslovi kupovine i prodaje deviza 237.470 293.686 Kreditni poslovi 70.840 96.804 Poslovi sa platnim karticama 266.123 247.373 Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 115.374 121.779 Prihodi po osnovu naknade zastupanja u osiguranju 82.359 55.966 Ostali prihodi od naknada i provizija 24.570 27.610

Ukupno: 1.637.706 1.628.131

Rashodi od naknada i provizija Poslovi kupovine i prodaje deviza 105.297 163.823 Poslovi platnog prometa u zemlji 28.049 27.024 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 62.075 47.274 Kreditni poslovi 25.826 17.176 Naknade Udruženju banaka 27.264 19.301 Provizije za primljene devizne garancije i jemstva 54.399 59.417 Rashodi naknada iz poslova sa platnim karticama 100.860 84.172 Rashodi po osnovu zastupanja u osiguranju 6.202 6.976 Ostali rashodi od naknada i provizija 12.771 15.510 Rashodi po poslu lizinga 17.589 19.653

Ukupno: 440.332 460.326

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1.197.374 1.167.805



27

7. NETO (RASHOD) OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

2016. 2015.

Pozitivne kursne razlike: - po osnovu deviznih potraživanja i obaveza 2.084.347 4.178.779 - po osnovu ugovorene valutne klauzule 1.753.533 2.797.934 po osnovu finansijskog lizinga 143.188 283.875

Ukupno pozitivne kursne razlike: 3.981.068 7.260.588

Negativne kursne razlike: - po osnovu deviznih potraživanja i obaveza (2.664.331) (4.378.623) - po osnovu ugovorene valutne klauzule (1.223.779) (2.613.989) - po osnovu finansijskog lizinga (141.625) (288.848)

Ukupno negativne kursne razlike: (4.029.735) (7.281.460)

Neto rashod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (48.667) (20.872)

8. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2016. 2015.

Prihodi od smanjenja obaveza 9.766 4.318 Prihodi po osnovu prefakturisanja troškova 3.749 7.505 Prihodi od zakupnina 3.777 5.093 Naplaćeni sudski i advokatski troškovi 10.362 10.422 Dobici od prodaje osnovnih sredstava 12.245 4.220 Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za sudske sporove (Napomena 25) 4.783 91 Dobici od prodaje nepokretnosti stečene naplatom potraživanja - 2.067 Ostali poslovni prihodi 18.473 10.346 Dobici po osnovu prodaje predmenta lizinga 88 31

Ukupno ostali poslovni prihodi 63.243 44.093



28

9. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

2016. 2015.

Prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava: - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (Napomena 16) 47 48 - Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 17) 649.057 1.103.595 - Ostala sredstva (Napomena 21) 34.608 20.472

Ukupno prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava: 683.712 1.124.115

Rashodi obezvređenja finansijskih sredstava: - Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 17) (1.056.677) (1.506.499) - Ostala sredstva (Napomena 21) (42.209) (27.557)

Ukupno rashodi obezvređenja finansijskih sredstava: (1.098.886) (1.534.056)

Neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava: (415.174) (409.941)

Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke:

- (Napomena 25) 16.538 134.027

Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke: (Napomena 25) (19.194) (10.601)

Ukupno rashod / prihod od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke: (2.656) 123.426

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 6.015 794 Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (539) (74)

Ukupno prihod od naplaćenih otpisanih potraživanja 5.476 720

Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki: (412.354) (285.795)

10. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2016. 2015.

Troškovi zarada i naknada zarada 1.290.753 1.212.810 Troškovi poreza i doprinosa na zarade 643.833 608.148 Ostali lični rashodi i naknade za privremene poslove 38.716 33.779 Rashodi od promene u rezervisanjima za otpremnine (Napomena 25) 5.073 4.765 Rashodi od promene u rezervisanjima za ostala primanja zaposlenih - 3.356

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 1.978.375 1.862.858

11. TROŠKOVI AMORTIZACIJE 2016. 2015.

Amortizacija nematerijalnih ulaganja (Napomena 18) 104.372 98.355 Amortizacija nekretnina i oprema (Napomena 19) 130.083 108.371 Amortizacija investicionih nekretnina (Napomena 20) 4.067 3.618

Ukupno troškovi amortizacije 238.522 210.344



29

12. OSTALI RASHODI

2016. 2015.

Zakup 296.834 310.288 Premije osiguranja 216.483 209.552 Troškovi materijala 184.996 178.973 Održavanje osnovnih sredstava 113.056 128.307 Održavanje softvera i licenci 122.889 103.956 PTT i telekomunikacione usluge 93.251 95.380 Tehnička asistencija matična banka 85.746 89.862 Reklama i propaganda 86.097 79.046 Advokatske usluge 47.885 45.500 Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove (Napomena 25) 34.906 43.238 Prevoz i dnevnice 43.039 41.383 Troškovi taksa 36.289 36.014 Profesionalne usluge 29.085 32.273 Sudski troškovi 37.519 28.088 Transport i pratnja novca 19.657 23.655 Čišćenje prostorija 23.822 23.524 Troškovi razvoja projekta i projektne dokumentacije 26.756 20.808 Obuka kadrova 24.766 19.848 Obezbeđenje objekata 17.901 15.568 Doprinosi i porezi na zarade na teret poslodavca 16.383 15.151 Reprezentacija 18.741 15.533 Održavanje bankomata 9.721 9.393 Osiguranje opšte i tehničke odgovornosti 8.215 9.273 Finansiranje zarada invalidnih lica i solidarna pomoć 5.393 6.065 Materijalni troškovi zaposlenog osoblja 6.669 6.951 Troškovi telekomunikacija – Rojters 6.850 6.294 Porez na imovinu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta 7.680 6.124 Manjkovi i štete 162 5.984 Hotelski smeštaj i ishrana na službenom putu 4.839 5.336 Službeni listovi i časopisi 5.542 5.021 Troškovi ostalih poreza 9.811 4.326 Donacije i sponzorstva 3.167 3.306 Komunalne i elektroinstalaterske usluge 3.166 3.009 Članarine udruženjima 2.798 2.464 Transportne usluge 2.863 2.848 Rashodi po osnovu promene vrednosti finansijskih obaveza 952 1.069 Rashodi po osnovu prodaje i otpisa osnovnih sredstava 5 889 Troškovi penala po osnovu raskida ugovora - 701 Reinstalacija SW ATM softvera 540 690 Ostali rashodi 6.004 11.598

Ukupno ostali rashodi 1.660.478 1.647.288



30

13. POREZI I ODLOŽENI POREZI (a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

31.12.2016. 31.12. 2015.

Tekući porez na dobit (13.947) (14.349) Gubitak po osnovu odloženih poreza (35.167) (61.246)

Ukupno (49.114) (75.595)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope

31.12.2016. 31.12. 2015.

Dobit pre oporezivanja 293.086 242.589

Obračunati porez po stopi od 15% (46.963) (36.388)

Poreski efekti prihoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 29.797 26.494 Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (28.574) (23.908) Poreske olakšice po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih godina 28.568 19.142 Poreski efekti gubitaka iz tekućeg perioda po osnovu kojih nisu priznata odložena poreska sredstva - - Gubitak po osnovu odloženih poreza (35.167) (61.246) Poreska olakšica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 225 311

Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha (49.114) (75.595)

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Grupoe u vezi sa poreskim bilansom 2016. godine. Ova očekivanja mogu biti korigovana do predaje konačnog poreskog bilansa do 28.juna 2017. godine, u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica kada je rok za predaju konačnog poreskog bilansa. Odložena poreska sredstva se odnose na oporezive privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove u 2016. godini, dok iz prethodnog perioda Grupa ima odložena poreska sredstva po osnovu poreskog gubitka i poreskih kredita.

31.12.2016. 31.12. 2015.

Odložena poreska sredstva 91.145 126.312 Odložene poreske obaveze - -

Neto odložena poreska sredstva 91.145 126.312



31

13. POREZI I ODLOŽENI POREZI (nastavak) (b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobitak iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre

oporezivanja i propisane poreske stope (nastavak) Kretanja na odloženim poreskim sredstvima i obavezama data su u sledećoj tabeli:

Prenosivi poreski

gubici/krediti

Privremena razlika na osnovnim sredstvima

Ostala odložena poreska sredstva

Ukupno odložena poreska sredstva

Stanje na dan 1. januara 2015. 141.272 46.193

93

187.558

U korist (teret) bilansa uspeha (56.614) (4.678)

55

(61.246)

Stanje na dan 31. decembra 2015. godne 84.658 41.506

148

126.312

U korist (teret) bilansa uspeha (31.538) (3.619)

333

(35.167)

U korist ostalog rezultata

Stanje na dan 31. decembra 2016. 53.120 37.887

481

91.145

Grupa ima na raspolaganju prenosive poreske gubitke i kredite koji su nastali u ranijim godinama i mogu se koristiti u narednim fiskalnim godinama kao što je prikazano u sledećoj analizi. 31.12.2016. 31.12. 2015.

Prenosivi poreski gubici - do jedne godine 1.003.372 - - od jedne do pet godina 3.040.466 4.243.155 - preko pet godina - -

Ukupno prenosivi poreski gubici: 4.043.838 4.243.155

31.12.2016. 31.12. 2015.

Prenosivi poreski krediti - do jedne godine 141.172 249.788 - od jedne do pet godina 26.954 55.113 - preko pet godina 11.236 13.941

Ukupno prenosivi poreski krediti: 179.362 318.842



32

14. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE Gotovina i sredstva kod centralne banke obuhvataju:

31.12.2016. 31.12.2015.

U dinarima Žiro račun 4.190.236 4.036.952 Gotovina u blagajni u dinarima 814.118 908.405

Ukupno gotovina: 5.004.354 4.945.357

U stranoj valuti. Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 4.878.424 3.487.881 Gotovina u blagajni u stranoj valuti 1.185.897 1.017.104

Ukupno sredstva kod centralne banke: 6.064.321 4.504.985

Ukupno gotovina i sredstva kod centralne banke 11.068.675 9.450.342

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 3/2011, 31/12, 57/12, 78/12, 87/12, 107/12, 62/13, 125/14, 135/14, 4/15, 78/15 i 102/15), koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopama od :

- 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno do 730 dana,

- 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana.

Grupa je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarima na žiro račun Grupe. Obračunata dinarska obavezna rezerva za obračunski periodu od 18. decembra 2016. godine do 17. januara 2017. godine iznosila je RSD 3.591.113 hiljada. Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske obavezne rezerve, u toku 2016. godine bila je 1,75% na godišnjem nivou. Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike

Srbije“ br. 3/2011, 31/12.57/12, 78/12, 87/12, 107/12, 62/13,125/14, 135/14, 4/15, 78/15 i 102/15) koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od:

- 20% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno 730 dana,

- 13% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana,

- 100% na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom za sve ročnosti.

Izdvojena devizna obavezna rezerva za obračunski period od 18. decembra 2016. godine do 17. januara 2017. godine iznosila je EUR 39.510 hiljada (RSD 4.878.424 hiljada). Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.



33

15. FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE DRŽE DO DOSPEĆA Finansijska sredstva koja se drže do dospeća predstavljaju: 31.12.2016. 31.12.2015.

Dugoročne kuponske obveznice Ministarstva Finansija 450.000 1.400.000 Trezorski zapisi Ministarstva Finansija - 1.001.207 Razgraničena kamata po finansijskih sredstvima 12.001 55.222

Ukupno finansijska sredstva koja se drže do dospeća 462.001 2.456.429

Grupa na dan 31. decembra 2016. godine ima dugoročne kuponske amortizacione obveznice Ministarstva Finansija Republike Srbije sa varijabilnom kamatnom stopom (referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije + 1,15%). 16. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA 31.12.2016. 31.12.2015.

U dinarima Reverzni repo plasmani kod Narodne Banke Srbije 4.002.232 2.801.361 Dati krediti 1.647 2.770

Ukupno dinari: 4.003.879 2.804.131

U stranoj valuti Sredstva na deviznim računima kod drugih banaka 1.367.862 3.314.627 Krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) - 289.245 Dati krediti 3.296 3.009 Dati depoziti 161.679 153.209

Ukupno strana valuta:

1.532.837

3.760.090

Bruto krediti i potraživanja

5.536.716 6.564.221

Ispravka vrednosti na dan (4.554) (4.601)

Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 5.532.162

6.559.620

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 31.12.2016. 31.12.2015.

Stanje na početku godine 4.601 4.649 Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (47) (48)

Ispravka vrednosti na dan 4.554

4.601

Potraživanja po revernim repo transakcijama u iznosu od RSD 4.000.000 hiljada na dan 31. decembra 2016. godine odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokom dospeća 7 dana i sa kamatnom stopom 2.87% na godišnjem nivou, a iznos od RSD 2.232 hiljada se odnosi na razgraničenu kamatu u periodu od 30. do 31. decembra 2016. godine.



34

17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA a) Pregled po vrstama korisnika kredita

31.12.2016. 31.12.2015.

U dinarima kratkoročni dugoročni ukupno kratkoročni dugoročni ukupno

Javna preduzeća 12.045 1.598.642 1.610.687 12.408 - 12.408

Druga preduzeća 3.294.239 2.372.507 5.666.746 1.326.444 3.079.399 4.405.843

Preduzetnici 262.255 128.426 390.681 115.162 191.523 306.685

Javni sektor 384 974 1.358 519 - 519

Stanovništvo 2.240.202 8.111.548 10.351.750 1.595.606 6.706.257 8.301.863

Drugi komitenti 411.590 798.762 1.210.352 195.380 459.009 654.389

Ukupno u dinarima 6.220.715 13.010.859 19.231.574 3.245.519 10.436.188 13.681.707

U stranoj valuti

Javna preduzeća 105.817 3.051 108.868 145.358 718.355 863.713

Druga preduzeća 3.393.646 16.620.701 20.014.347 3.282.780 15.507.240 18.790.020

Preduzetnici 73.005 889.792 962.797 16.732 794.278 811.010

Javni sektor - 107.206 107.206 - 220.767 220.767

Stanovništvo 84.942 26.291.467 26.376.409 59.846 23.284.669 23.344.515

Drugi komitenti 196.580 672.669 869.249 407.454 1.139.105 1.546.559

Ukupno u stranoj valuti 3.853.990 44.584.886 48.438.876 3.912.170 41.664.414 45.576.584

Bruto krediti i potraživanja

10.074.705 57.595.745 67.670.450

7.157.689 52.100.602 59.258.291

Ispravka vrednosti potraživanja

- - (4.821.825)

- - (4.592.313)

Stanje na dan 31. decembar

10.074.705 57.595.745 62.484.625

7.157.689 52.100.602 54.665.978

b) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2016. 31.12.2015.

Stanje na početku godine 4.592.313 4.205.016 Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 1.056.677 1.506.499 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 9) (649.057) (1.103.595) Otpis na teret ispravke vrednosti (118.585) (27.897) Unwinding (92.998) - Neto kursne razlike 33.475 12.290

Ispravka vrednosti na dan 4.821.825 4.592.313



35

18. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Licence i softver

Sredstva u

pripremi

Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2015.

Nabavna vrednost 502.775 407 503.182

Ispravka vrednosti (351.515) - (345.635)

Neotpisana vrednost 151.260 407 151.667

Godina zavšena na dan 31. decembar 2015.

Početno stanje neotpisane vrednosti 151.260 407 151.667

Nove nabavke 1.559 95.827 97.386

Prenosi 95.827 (95.827) -

Amortizacija (Napomena 11) (98.355) - (98.355)


Na dan 31. decembar 2015. godine




Godina završena na dan 31. decembar 2016.

Početno stanje neotpisane vrednosti 150.291 407 150.698

Nove nabavke 1.598 76.325 77.923

Prenosi 76.325 (76.325) -

Amortizacija (Napomena 11) (104.372) - (104.372)


Na dan 31. decembar 2016.




Neto sadašnju vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2016. godine najvećim delom čine licence i softveri.



36

19. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA Promene na nekretninama, postrojenjima i opremi :

Građevinski

objekti

Oprema i ostala

sredstva

Osnovna sredstva uzeta u

finansijski lizing

Ulaganje u iznajmljeni poslovni prostor

Osnovna sredstva u pripremi

Ukupno nekretnine, postojenja i

oprema


Nabavna vrednost 1.572.774 1.213.131 - 138.900 - 2.924.805 Ispravka vrednosti (336.280) (1.006.785) - (132.127) - (1.475.192)

Neotpisana vrednost 1.236.494 206.346 - 6.773 - 1.449.613

Godina zavšena na dan 31. decembar 2015.

Početno stanje neotpisane vrednosti 1.236.494 206.346 - 6.773 - 1.449.613 Nove nabavke - 754 - - 117.634 118.388 Prenosi - 117.634 - - (117.634) -

Otuđenja (139) (449) - (76) - (664)

Amortizacija (Napomena

11) (39.336) (66.507) - (2.528) - (108.371)

Obezvredjenje - - - - - -



Nabavna vrednost 1.572.562 1.197.954 - 135.168 - 2.905.684 Ispravka vrednosti (385.543) (940.176) - (130.999) - (1.446.718)



Početno stanje neotpisane vrednosti 1.197.020 257.778 - 4.169 - 1.458.967

Nove nabavke - 1.785 - - 181.578 183.363 Prenosi 4.320 166.717 - 10.541 (181.578) - Otudjenja - (8.980) - - - (8.981) Amortizacija (Napomena 11) (39.360) (88.740) - (1.984) - (130.083)



Nabavna vrednost 1.576.882 1.187.196 - 144.649 - 2.908.727

Ispravka vrednosti (414.902) (858.636) - (131.923) - (1.405.461)


Na dan 31. decembra 2016. godine, Grupa ne poseduje odgovarajuće vlasničke listove za građevinske objekte čija sadašnja vrednost iznosi RSD 211.633 hiljada (2015: RSD 241.412 hiljada). Rukovodstvo Grupe, kao i stručne službe, preduzimaju sve neophodne mere za uknjižavanje ovih nepokretnosti.

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 229.840 hiljada koji se odnose na zakup nekretnina uključeni su u bilans uspeha.

Na dan 31. decembra 2016. godine, Grupa nema tereta na osnovnim sredstvima. Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2016. godine najvećim delom čine računarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj



37

20. INVESTICIONE NEKRETNINE

Ukupne

investicione nekretnine


Nabavna vrednost 122.987

Ispravka vrednosti (20.163)

Neotpisana vrednost 102.824


Početno stanje neotpisane vrednosti 102.824

Nove nabavke 69.448

Otudjenja (31.956)

Amortizacija (Napomena 11) (3.618)







Početno stanje neotpisane vrednosti 136.698

Nove nabavke 13.198

Otudjenja (6.211)

Amortizacija (Napomena 11) (4.067)






Investicione nekretnine čine stambeni i poslovni prostor koji je generisao u 2016. godini prihode od zakupa u iznosu od RSD 5.525 hiljada (2015: RSD 7.005 hiljada). Tržišna vrednost nema značajnih odstupanja od vrednosti iskazanih u poslovnim knjigama Grupe.



38

21. OSTALA SREDSTVA 31.12.2016. 31.12.2015.

Sredstva stečena naplatom potraživanja 241.284 226.396 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 53.174 46.230 Prelazni računi 71.314 38.957 Razgraničeni ostali rashodi 25.340 34.117 Potraživanja za naknade i provizije 38.625 38.074 Dati avansi 7.913 17.003 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 18.435 17.241 Potraživanja u obračunu 3.724 5.655 Ostala učešća u kapitalu 569 569 Razgraničeni rashodi kamata 10 223 Potraživanja od zaposlenih 64 103 Potraživanja po osnovu više plaćenog poreza 5 7

Ukupno ostala sredstva 460.457 424.575

Ispravka vrednosti (64.283) (56.810)

Ukupna ostala sredstva 396.174 367.765

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 31.12.2016. 31.12.2015.

Stanje na početku godine 56.810 50.287 Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 42.209 27.557 Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (34.608) (20.472) Otpis na teret ispravki vrednosti (158) (572) Neto kursne razlike 30 10

Ispravka vrednosti na dan 64.283

56.810



39

22. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

31.12.2016. 31.12.2015.

Depoziti i ostale finansijske obaveze: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni

Ukupno

Domaće banke - - - - 225 608.131 - 608.356 Druge finansijske organizacije 290.516 1.376.039 - 1.666.555 181.730 1.023.849 8.514 1.214.093 Matična banka 88.991 4.947.370 311.841 5.348.202 66.658 5.473.176 307.178 5.847.012 Obaveze po osnovu kamate i naknade 100 - - 100 2.231 - - 2.231

UKUPNO 379.607 6.323.409 311.841 7.014.857 250.844 7.105.156 315.692 7.671.692

Primljeni krediti Overnight Kratkoročni Dugoročni

Ukupno Overnight Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Evropska investiciona banka - 116.799 4.575.577 4.692.376 - 115.045 4.861.624 4.976.669 Ostale finansijske institucije - - - - 9.471 - - 9.471 Matična banka - 1.975.577 8.149.174 10.124.751 - 1.155.448 7.784.072 8.939.520 Obaveze po osnovu kamate i naknade - 37.613 - 37.613 - 26.813 - 26.813

UKUPNO - 2.129.989 12.724.751 14.854.740 9.471 1.297.306 12.645.696 13.952.473

Ukupni depoziti i ostale obaveze prema bankama 379.607 8.453.398 13.036.592 21.869.597 260.315 8.402.462 12.961.388 21.624.165

Kratkoročni oročeni depoziti u dinarima od finansijskih organizacija deponovani su na periode od tri meseca, šest meseci i na godinu dana uz kamatne stope u rasponu od 2.25%-3.50% za dinarske depozite do 0,40%-0,50% za depozite u valuti.

U okviru kratkoročnih obaveza u stranoj valuti prema matičnoj banci Credit Agricole S.A. Pariz najznačajnije učešće beleže obaveze po osnovu uzetih depozita u stranoj valuti i to depozita uzetih na period od 181 do 365 dana u iznosu od EUR 22.000 hiljada odnosno RSD 2.716.391 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od -0,23% do -0,30% na godišnjem nivou, obaveze po osnovu uzetih depozita na period od 91 do 180 dana u iznosu od EUR 18.000 hiljada odnosno RSD 2.222.501 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od -0,22% do 0,31% na godišnjem nivou, kao i obaveze po osnovu uzetih depozita na period od 31- 90 dana u iznosu od AUD 100 hiljada odnosno RSD 8.478 po kamatnim stopama koje iznose 2%.



40

22. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM

ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak) Tokom 2013. i 2014. godine, Banka je započela saradnju sa Evropskom investicionom bankom i na dan 31. decembra 2016. godine, ima EUR 38,003 hiljada odnosno RSD 4,225,212 hiljada primljenih kredita, sa kamatom od -0,314% do 1,44% i rokom dospeća od 2018. godine do 2023. godine. Banka na dan 31. decembra 2016. godine ima primljene kredite od matične banke Credit Agricole S.A. u iznosu od EUR 86.000 hiljada odnosno RSD 10,124,751 hiljada. Banka je kredite primila tokom 2013., 2014., 2015., i 2016. godine po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od -0,28% do 1,807% sa rokom dospeća od 2017. godine do 2026. godine 23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA Na transakcione depozite stanovništva u dinarima i valuti Grupa ne plaća kamatu. Oročeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 0,50% do 2,75 % godišnje, a u stranoj valuti od 0,00% do 0,90% godišnje u zavisnosti od perioda oročavanja i valute. Kratkoročni i dugoročni oročeni depoziti fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 0,50% do 1,00% godišnje, odnosno od 0,10% do 1,00% godišnje, u zavisnosti od valute i perioda oročavanja.



41

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak)

31.12.2016.

31.12.2015.

Depoziti i ostale finansijske obaveze u dinarima:

Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno


javna preduzeća 201.205 28.642 - 229.847

312.868 27.642 - 340.510

druga preduzeća 6.596.662 3.896.446 103.515 10.596.623

3.829.107 3.667.042 109.370 7.605.519

preduzetnici 1.109.283 28.735 3.542 1.141.560

888.137 11.970 7.685 907.792

javni sektor 43.179 14.000 - 57.179

32.554 62.406 - 94.960

stanovništvo 2.063.925 142.330 15.345 2.221.600

1.444.612 129.965 37.543 1.612.120

strana lica 34.887 709 - 35.596

47.964 - 200 48.164

drugi komitenti 280.607 108.766 400 389.773

287.694 424.329 1.250 713.273

UKUPNO u dinarima 10.329.748 4.219.628 122.802 14.672.178

6.842.936 4.323.354 156.048 11.322.338

Depoziti i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti:



javna preduzeća 232.958 - - 232.958

131.100 - - 131.100

druga preduzeća 4.221.958 4.115.870 626.838 8.964.666

2.792.650 1.535.244 906.711 5.234.605

Preduzetnici 148.012 5.570 24.377 177.959

90.822 22.802 3.832 117.456

javni sektor 23.615 - - 23.615

101.047 - - 101.047

Stanovništvo 8.622.404 2.936.396 7.333.307 18.892.107

5.986.193 1.543.945 10.422.366 17.952.504

strana lica 2.051.528 312.293 438.800 2.802.621

3.053.890 73.035 722.691 3.849.616

drugi komitenti 129.570 - 2.577 132.147

65.811 - 3.736 69.547

UKUPNO u valuti 15.430.045 7.370.129 8.425.899 31.226.073

12.221.513 3.175.026 12.059.336 27.455.875

31.12.2016. 31.12.2015.

Primljeni overnight krediti

U dinarima

U valuti

Ukupno

U dinarima

U valuti

Ukupno

javna preduzeća

39.275 - 39.275

4.617

-

4.617

druga preduzeća

2.011.364 156.881 2.168.245

2.755.677

200.324

2.956.001

preduzetnici

18.351 - 18.351

20.228

-

20.228

javni sektor

10.204 - 10.204

1.357

-

1.357

stanovništvo

- - -

-

-

-

strana lica

- - -

-

-

-

drugi komitenti

23.881 - 23.881

83.002

-

83.002

UKUPNO

2.103.075 156.881 2.259.956

2.864.881

200.324

3.065.205

Ukupno depoziti i ostale obaveze prema komitentima

48.158.207

41.843.418



42

24. SUBORDINIRANE OBAVEZE 31.12.2016. 31.12.2015.

Subordinirane obaveze 2.483.767 2.447.899

Ukupno subordinirane obaveze 2.483.767 2.447.899

Grupa ima primljeni subordinirani kredit od matične banke Credit Agricole S.A. uzet 2009. godine sa inicijalnim uslovima: EUR 40.000 hiljada sa kamatom od EURIBOR 3M plus 3,805% i datumom dospeća 31.marta 2017. godine. Aneksom od 06.decembra 2013. godine uslovi za subordinirani kredit su promenjeni tako da je datum dospeća 28. aprila 2023. godine i sa kamatnom stopom EURIBOR 3M plus 3,679%. Subordinirani kredit nije obezbeđen kolateralom, sve obaveze koje proističu iz ugovora se smatraju subordiniranim, odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Grupe, otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalim poveriocima.

25. REZERVISANJA 31.12.2016. 31.12.2015.

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama 11.346 8.618 Rezervisanja za sudske sporove 94.781 71.923 Ostala rezervisanja 8.645 8.850 Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 27.346 28.506

Ukupno rezervisanja 142.118

117.897

Promene na rezervisanjima bile su sledeće: Rerervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 31.12.2016. 31.12.2015.

Stanje na početku godine 8.618 132.791 Nova rezervisanja (Napomena 9) 19.194 10.601 Ukidanje rezervisanja (Napomena 9) (16.538) (134.027) Neto kursne razlike 72 (747)

Stanje na dan 11.346 8.618

Rezervisanja za sudske sporove 31.12.2016.

31.12.2015.

Stanje na početku godine 71.923 30.284 Nova rezervisanja (Napomena 11) 34.906 43.238 Ukidanje rezervisanja (Napomena 8) (4.783) (91) Korišćenje rezervisanja- plaćanja (7.265) (1.508)

Stanje na dan 94.781

71.923

Ostala rezervisanja 31.12.2016. 31.12.2015.

Stanje na početku godine 8.850 9.237 Korišćenje rezervisanja- plaćanja (205) (387)

Stanje na dan 8.645

8.850



43

25. REZERVISANJA (nastavak) Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 31.12.2016. 31.12.2015.

Stanje na početku godine 28.506 32.079 Nova rezervisanja (Napomena 10) 5.073 4.765 Korišćenje rezervisanja – plaćanja (125) (234) Aktuarski dobici (6.108) (8.104)

Stanje na dan 27.346 28.506

Pretpostavke koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju:

- podaci o zaposlenima, - ukupan radni staž na dan 31.05.2016. godine, - godina rođenja i pol, - broj godina do starosne odnosno pune penzije, - tablice mortaliteta za Republiku Srbiju 2010-2012, - kamatna stopa 6%, - prosečna bruto zarada u Republici Srbiji u periodu januar-maj 2016. godine i - pretpostavljeni rast zarada od 2% godišnje.

Promene na rezervisanjima za otpremnine prikazane su u tabeli u nastavku: Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2015. 28.506

Troškovi usluga a. Troškovi tekućeg rada 1.402 b. Troškovi minulog rada 1.539 c. Trošak kamate 2.132 d. Plaćanja (125) Aktuarski dobici/ gubitci proizašli iz: a. promena u demografskim pretpostavkama - b. promena u finansijskim pretpostavkama (4.668) c. promena u iskustvenim pretpostavkama (1.440)

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2016. 27.346



44

26. OSTALE OBAVEZE 31.12.2016. 31.12.2015.

Obaveze prema dobavljačima 55.824 112.849 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 154.761 140.204 Obaveze za poreze 10.591 14.021 Obaveze u obračunu 8.192 6.244 Primljeni avansi 38.576 12.406 Ostale obaveze 43.442 38.130 Prelazni računi 25.125 19.250 Pasivna vremenska razgraničenja: Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 62.684 68.915 Razgraničeni prihodi kamata 281.642 277.404 Razgraničeni ostali prihodi 34.560 36.895 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 2.769 1.043

Ukupno ostale obaveze 718.166 727.361

27. KAPITAL 31.12.2016. 31.12.2015.

Akcijiski kapital – obične akcije 8.420.500 8.420.500

Kapital 8.420.500 8.420.500

Rezerve 30.070 21.895 Dobitak prethodne godine 102.054 - Dobitak tekuće godine 243.972 166.994

Ukupno kapital 8.796.596

8.609.389

a) Akcijski kapital

Akcijski kapital Grupe formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija. Upisani i uplaćeni kapital Grupe na dan 31. decembra 2016. godine iznosi 6.477.307 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji odnosno RSD 8.420.500 hiljada (2015.: 6.477.307 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji odnosno RSD 8.420.500 hiljada). Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31. decembra 2016. godine je sledeća:

Broj običnih akcija Učešće

Credit Agricole S.A. 6.477.307 100.00% Grupa nema otkupljenih sopstvenih akcija.



45

27. KAPITAL (nastavak) b) Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine.

2016. 2015.

Dobit raspoloživa akcionarima 243.972 141.446

Ponderisan prosečan broj običnih akcija izdatih tokom godine 6.477.307 6.477.307

Osnovna zarada po akciji (izražena u RSD po akciji) 31,86 21,84

c) Rezerve Rezerve u iznosu od RSD 29.816 hiljada na dan 31. decembra 2016. godine (2015.: RSD 21.688 hiljada) se sastoje od aktuarskog dobitka nastalog na osnovu efekata promena u demografskim, finansijskim i iskustvenim pretpostavkama koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju. 28. VANBILANSNE POZICIJE

31.12.2016. 31.12.2015.

a) Poslovi u ime i za račun trećih lica 521.697 555.788 Garancije i ostale preuzete buduće obaveze 24.159.153 23.532.874

Stanje na dan 31. decembra 24.680.850 24.088.662

a) Poslovi u ime za račun trećih lica

31.12.2016. 31.12.2015.

Kratkoročna potraživanja 7.655 8.779 Dugoročna potraživanja 514.042 547.009

Stanje na dan 31. decembra 521.697 555.788

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica najvećim delom se sastoje od kratkoročnih i dugoročnih kredita odobrenih iz sredstava primljenih od Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od RSD 6.140 hiljada (2015.: RSD 43.640 hiljada), dok se iznos od RSD 514.459 hiljada odnosi na sredstva primljena od Nacionalne korporacije za obezbeđenje stambenih kredita (2015.: RSD 510.961 hiljada) kao i iznosa od RSD 1.097 hiljada (2015.: RSD 1.187 hiljada) koji se odnosi na prijem menica.



46

28. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) b) Garancije i ostale preuzete buduće obaveze

31.12.2016. 31.12.2015.

Garancije Izdate plative garancije za otplatu kredita 3.401.529 3.154.040 Činidbene garancije 3.988.889 4.808.361

Ukupno plative i činidbene garancije 7.390.418 7.962.401

Nepokriveni akreditivi i dati avali 1.374.521 961.370

Neiskorišćene preuzete obaveze 15.394.214 14.609.103

Stanje na dan 31. decembra 24.159.153 23.532.874

Neiskorišćene preuzete obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksne datume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći pre povlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoreni iznos ne predstavlja neophodno buduće gotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetih obaveza. 29. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA U skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu Grupa je obavila usaglašavanja potraživanja slanjem izvoda otvorenih stavki svim svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2016. godine. Ukupan iznos overenih IOS-a kojima su potvrđena potraživanja Grupe iznosi RSD 18.781.900 hiljada. Na osnovu razmenjenih IOS obrazaca sa klijentima. ostala su neusaglašena sledeća potraživanja i obaveze: Ukupan iznos nerešenih IOS-a iznosi RSD 500.681 hiljada. Osnovni razlog nerešenih IOS-a je zbog netačne adrese (RSD 127.299 hiljada); zatim zbog jednog dela poslatih IOS-a koji su bili overeni na mestu „osporeno“ bez navođenja komentara razloga osporavanja; nepotpisanih IOS obrazaca za potraživanje pri čemu Grupa smatra da iznos nerešenih IOS-a u navedenom iznosu nije od materijalnog značaja.


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31. decembra 2016.

(svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno)

47

30. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA Efekti transakcija sa povezanim licima Grupa ulazi u poslovne odnose sa matičnom bankom Credit Agricole S.A Pariz i sa ostalim članicama Credit Agricole Grupe. Sledeće tabele prikazuju stanja potraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode po osnovu poslovnih odnosa sa povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

2016. Credit

Agricole S.A. Paris

CA CIB CA CIB Sweden

CA CIB Indija

Cariparma CA Cards

& Payments

Silca

Progica

Lesica

CA CIB London

CA DU Morbihan

Krediti i potraživanja 1.231.754 - - - - - - - - - -

Investicije u zavisna društva

- - - - - -

- -

-

-

-

Ostala sredstva 2.078 510 - - - - - - - - -

Ukupno aktiva 1.233.832 510 - - - - - - - - -

Depoziti i ostale obaveze

15.478.596 - - 5 -

- -

-

13.513

-

Subordinirane obaveze

2.483.767 - - - -

- -

-

-

-

Ostale obaveze 52.742 1.944 - - - 370 - 436 - - 5

Ukupna pasiva 18.015.105 1.944 - - 5 370 - 436 - 13.513 5

Prihodi od kamata 8.212 - - - - - - - - - -

Prihodi od naknada 3.941 31.734 1.001 25 54 - - - - 25 -

Neto prihodi od kursnih razlika

- 1.706 - - - -

- -

-

-

-

Ostali prihodi 214 - - - - - - - - - -

Ukupni prihodi 12.367 33.440 1.001 25 54 - - - - 25 -

Rashodi kamata 167.713 - - - - - - - - - -

Rashodi od naknada 116.838 40.272 - - - - - - - - 24

Neto rashodi od kursnih razlika

185.340 - - - - 7

5 11 6

-

-

Ostali rashodi 90.535 - - - - 5.409 4.349 2.909 3.078 - -

Ukupni rashodi 560.426 40.272 - - - 5.416 4.354 2.920 3.084 - 24




48

30. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak) Efekti transakcija sa povezanim licima

2015. Credit

Agricole S.A. Paris

CA CIB CA CIB Sweden

CA CIB Indija

Cariparma CA Cards

& Payments

Silca

Progica

Lesica

Krediti i potraživanja 3.487.847 - 152 - - -

-

-

-

Investicije u zavisna društva

- - - - - -

-

-

-

Ostala sredstva 105 734 - - - -

-

-

-

Ukupno aktiva 3.487.952 734 152 - - -

-

-

-

Depoziti i ostale obaveze

14.801.661 402 - - - -

-

-

-


2.447.899 - - - - -

-

-

-

Ostale obaveze 56.849 307 - - - 331

541

881

-

Ukupna pasiva 17.306.409 709 - - - 331

541

881

-

Prihodi od kamata 810 - - - - -

-

-

-

Prihodi od naknada 2.986 32.918 1.174 - 59 -

-

-

-

Neto prihodi od kursnih razlika

- - - - - 6.615

4

-

3

Ostali prihodi 197 - - - 9 -

-

-

-

Ukupni prihodi 3.993 32.918 1.174 - 68 6.615

4

-

3

Rashodi kamata 170.324 - - - - -

-

-

-

Rashodi od naknada 100.681 33.344 - 48 - -

-

-

-

Neto rashodi od kursnih razlika

136.323 26.123 - - 1 -

-

13

-

Ostali rashodi 95.385 - - - - 6.501

3.243

2.965

2.790

Ukupni rashodi 502.713 59.467 - 48 1 6.501

3.243

2.978

2.790




49

30. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak) Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem Grupa ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja koji su bazirani na uobičajenim tržišnim uslovima. Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli:

Stanje na dan 31. decembra

2016. Stanje na dan 31. decembra

2015.

Plasmani i potraživanja 26.361 26.104 Depoziti 124.643 82.350 Naknade članovima Upravnog i Izvršnog odbora, iskazane u bruto iznosu, u toku 2016. godine i 2015. godine, prikazane su u sledećoj tabeli:

Stanje na dan 31. decembra

2016.

Stanje na dan 31. deembra

2015.

Zarade članova Izvršnog Odbora 123.237 120.758 Naknade članovima Upravnog Odbora 5.759 4.867 Obračunata druga primanja 40.134 23.390

Ukupno 169.130 149.015




50

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA 31.1. Uvod Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Gupe i svaki pojedinac u Grupi je u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Grupa je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. Grupa je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Grupa prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja. Grupa je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla. Struktura upravljanja rizikom Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Grupa je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika. Upravni odbor i Izvršni odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima. Odbor za reviziju Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Grupi. Sektor za upravljanje rizicima Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Kreditni odbor

Kreditni odbor odlučuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrđenim aktima banke i obavlja druge poslove utvrđene aktima Grupe.




51

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.1. Uvod (nastavak) Odeljenje kontrole rizika Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u Grupi. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama Grupe kao i sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Grupe. Interna revizija Proces upravljanja rizikom u Grupi se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura kao i usaglašenost Grupe sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Grupe i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama. a) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Rizici Grupe se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neočekivane gubitke. koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka. prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Grupa takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Grupe, kao i nivo rizika koji je Grupa spremna da prihvati. Dodatno, Grupa prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima. Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odborou, Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Grupe kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Grupa izložena. Za svaki nivo u Grupi sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama. Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Grupe o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.




52

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.1. Uvod (nastavak) b) Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Grupe na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje. Kako bi se izbegla prekomerna koncentracija rizika, politike i procedure Grupe sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolija. Shodno tome, Grupa kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika. 31.1. Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Grupe neće biti potpuno naplaćena pod uslovima pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da izmiri svoje obaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima bilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Grupi. Jednim dužnikom smatraju se sva povezana lica u smislu člana 2. Zakona o bankama. Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka o plasmanima Grupe;

2) Grupa utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikom podrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Grupa prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnom politikom Grupe;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenih ugovora isključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Grupe utvrđena je u skladu sa njihovom kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od strane Grupe. Ovi kriterijumi, osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni su i sa standardima i kriterijumima Credit Agricole Grupe. Metodologija kreditne procene dužnika se zasniva na analizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućih planova i očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava obezbeđenja; 5) nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta menadžmenta klijenta, konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); 6) kvalitetu i broju jemaca plataca koji garantuju vraćanje kredita, itd. i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a kasnije i prilikom praćenja i vraćanja kredita. Svi jemci-platci po svakom potraživanju Grupe, prolaze isti proces procene kreditne sposobnosti, kao i osnovni dužnik. U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne Banke Srbije, u Grupi su formirane organizacione jedinice za zaštitu od rizika kao i odeljenje za podršku korisnicima koje je zaduženo da obaveštava klijente o njihovim obavezama prema Grupi, tekućim dospećima, mogućim kašnjenjima i otvorenim pitanjima. Ovo odeljenje sprovodi i postupak prinudne naplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta u skladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne radnje u cilju naplate.




53

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.1.Kreditni rizik (nastavak) Rizici po potencijalnim obavezama srodni kreditnom riziku Grupa izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Grupa ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Grupa se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama. Rizik koncentracije plasmana Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Grupe određenoj grupi dužnika ili pojedinačnom dužniku. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada istoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike, izloženi su istim faktorima koji utiču na prihode i rashode komitenata što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Da bi se i ostvario i održao sigurniji kreditni porfolio i da bi se minimizirao rizik koncentracije, ustanovljavaju se mere bezbednosti definisanjem maksimalnog nivoa izloženosti i kreditnih limita kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita. U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 112/08, 45/11, 94/11, 119/12, 123/12, 23/13, 43/13, 92/13, 33/15 ,61/15 i 61/16) velika izloženost Grupe prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica predstavlja izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala.




54

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

31.2. Kreditni rizik (nastavak)

Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost Grupe kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

31.12.2016. 31.12.2015.

Klase finansijskih sredstava

Maksimalna bilansna

izloženost kreditnom

riziku

Ispravka vrednosti

od čega grupna procena

Neto bilansna izloženost kreditnom

riziku

Maksimalna bilansna

izloženost kreditnom

riziku

Ispravka vrednosti

od čega grupna procena

Neto bilansna izloženost

kreditnom riziku

Sredstva kod Centralne Banke

9.068.662 - - 9.068.662 7.524.832 - - 7.524.832

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

2.767 - - 2.767 - - - -

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 462.001 - - 462.001 2.456.429 - - 2.456.429

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

5.536.716 4.554 4.554

5.532.162

6.564.221 4.601 4.601

6.559.620

Krediti i potraživanja od komitenata 67.670.450

4.821.825 1.596.075 62.848.625

59.258.291

4.592.313 1.577.813 54.665.978

Ostala sredstva 341.404 64.283 45.996 277.121 326.611 56.810 35.684 269.801

Stanje na dan 31. decembra 83.082.000 4.890.662 1.646.625 78.191.338 76.130.384 4.653.724 1.618.098 71.476.660

Plative i činidbene garancije

7.390.418 9.213 5.052 7.381.205 7.962.401 4.310 46 7.958.091

Nepokriveni akreditivi i dati avali 1.374.522 10 10 1.374.512 961.370 6 6 961.364

Neiskorišćene preuzete obaveze 15.394.214 2.122 2.122 15.392.092 14.609.103 4.301 4.301 14.604.802

Stanje na dan 31. decembra 24.159.154 11.345 7.184 24.147.809 23.532.874 8.617 4.353 23.524.257

UKUPNO

107.241.154 4.902.007 1.653.808 102.339.147

99.663.258 4.662.341 1.622.451 95.000.917




55

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.1. Kreditni rizik (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak) Maksmimalna izloženost kreditnom riziku Grupe sa stanjem na dan 31. decembra 2016.godine i na dan 31. decembra 2015. godine, preuzimanja u obzir sredstava obezbeđenja može se analizirati kroz sledeća geografska područja, po klasama finansijskih sredstava.


Ukupno 2016.

Srbija Ostalo

Beograd

Vojvodina Ostatak

Srbije Evropska

Unija Ostatak

sveta

Sredstva kod centralne banke

9.068.662 - - - - 9.068.662


- - - 2.767 - 2.767

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

462.001 - - - - 462.001


4.007.998 - 4.114 1.231.754 292.850 5.536.716

Krediti i potraživanja od komitenata 28.078.019 26.242.045 13.350.386

-

- 67.670.450

- od toga: Privreda 11.406.979 11.012.922 3.257.132 - - 25.677.033 - od toga: Stanovništvo 14.024.220 14.637.362 9.424.051 - - 38.085.633 - od toga: Javni sektor 1.611.660 108.447 108.031 - - 1.828.138 - od toga: Ostali komitenti 1.035.160 483.314 561.172 - - 2.079.646 - od toga: Strana lica - - - - - 0 Ostala sredstva 37.396 274.203 29.317 437 51 341.404

Bilansna aktiva 41.654.076 26.516.248 13.383.817 1.234.958 292.901 83.082.000

Potencijalne i preuzete obaveze 12.703.665 7.415.784 3.190.358 848.034 1.313 24.159.154

od toga: plative i činidbene garancije

3.917.973 1.764.577 1.228.938 477.617 1.313 7.390.418

od toga: nepokriveni akreditivi 290.034 697.172 16.899 370.417 - 1.374.522 od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 8.495.658 4.954.035 1.944.521 - - 15.394.214

Maksimalna izloženost kreditnom riziku na dan 31. decembar 2016.

54.357.741 33.932.032 16.574.175 2.082.992 294.214 107.241.154

Kategorije bilansne aktive i vanbilansnih stavki kod kojih je Grupa izložena kreditnom riziku na dan 31. decembar 2015. godine prikazane su u narednoj tabeli.


Ukupno 2015.

Srbija Ostalo

Beograd

Vojvodina Ostatak

Srbije Evropska

Unija Ostatak

sveta

Sredstva kod centralne banke 7.524.832

-

-

-

-

7.524.832

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 2.456.429

-

-

-

-

2.456.429

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2.807.912

14

4.077

3.485.801

266.417

6.564.221

Krediti i potraživanja od komitenata 26.046.371 21.754.492 11.457.428 - - 59.258.291

- od toga: Privreda 11.583.849 9.214.514 2.461.948 - - 23.260.311

- od toga: Stanovništvo 12.654.076 11.775.160 8.322.602 - - 32.751.838

- od toga: Javni sektor 871.035 221.290 167.522 - - 1.259.847

- od toga: Ostali komitenti 937.411 543.528 505.356 - - 1.986.295

- od toga: Strana lica - - - - - -

Ostala sredstva 44.790 254.285 27.221 291 24 326.611

Bilansna aktiva 38.880.334 22.008.791 11.488.726 3.486.092 266.441 76.130.384

Potencijalne i preuzete obaveze 13.777.580

6.062.307

2.942.432

746.813

3.742

23.532.874

od toga: plative i činidbene garancije 4.377.206 2.128.292 1.071.226 381.935 3.742 7.962.401

od toga: nepokriveni akreditivi 462.343 11.669 122.480 364.878 - 961.370

od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 8.938.031

3.922.346

1.748.726

-

-

14.609.103

Maksimalna izloženost kreditnom riziku na dan 31. decembar 2015.

52.657.914 28.071.098 14.431.158 4.232.905 270.183 99.663.258




56



Analiza finansijskih sredstava Grupe za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembar 2016. godine, koje se klasifikuju po industrijskim sektorima pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja prikazana je u sledećoj tabeli: Klase finansijskih sredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo Ukupno

Sredstva kod Centralne banke

9.068.662 - - - - -

- -

-

- 9.068.662


2.767 - - - - -

- -

-

- 2.767


462.001 - - - - -

- -

-

- 462.001

Krediti i potraživanja od banaka

5.536.716 - - - - -

- -

-

- 5.536.716

Krediti i potraživanja od komitenata

5.910 36.658.640 10.254.715 8.092.644 976.003 3.590.775 1.078.545 4.127.491 134.875 2.750.852 67.670.450

od toga: Privreda 5.423 - 8.962.865 6.908.910 892.449 3.521.516 673.741 2.350.722 80.238 2.281.169 25.677.033 od toga: Stanovništvo 480 36.658.640 253.042 660.796 76.983 58.848 39.923 118.304 43.815 174.802 38.085.633

od toga: Javni sektor - - 105.988 12 820 401 41 1.610.748 57 110.071 1.828.138

od toga: Ostali komitenti 7 - 932.820 522.926 5.751 10.010 364.840 47.717 10.765 184.810 2.079.646

od toga: Strana lica - - - - - -

-

-

- - -

Ostala sredstva 248.128 31.474 13.256 14.687 2.502 1.234 3.967 7.250 4.683 14.223 341.404

Bilansna aktiva 15.324.184 36.690.114 10.267.971 8.107.331 978.505 3.592.009 1.082.512 4.134.741 139.558 2.765.075 83.082.000

Potencijalne i preuzete obaveze 1.149.101 1.344.131 6.373.552 8.773.218 112.176 966.148 2.358.123 1.716.165 43.132 1.323.408 24.159.154


547.454 21.371 1.066.962 3.266.772 6.504 53.132 1.120.908 782.829 4.034 520.452 7.390.418

od toga: nepokriveni akreditivi i avali

370.417 - 708.344 111.039 - - - 184.722 - - 1.374.522

od toga: neiskorišćene preuzete obaveze

231.230 1.322.760 4.598.246 5.395.407 105.672 913.016 1.237.215 748.614 39.098 802.956 15.394.214

Stanje na dan 16.473.285 38.034.245 16.641.523 16.880.549 1.090.681 4.558.157 3.440.635 5.850.906 182.690 4.088.483

107.241.154




57

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.2. Kreditni rizik (nastavak) Analiza finansijskih sredstava Grupe za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembar 2015. godine. koje se klasifikuju po industrijskim sektorima pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja je prikazana u sledećoj tabeli: Klase finansijskih sredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo Ukupno

Sredstva kod Centralne banke 7.524.832 - - - - - -

-

-

- 7.524.832

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 2.456.429 - - - - - -

-

-

- 2.456.429

Krediti i potraživanja od banaka 6.564.221 - - - - - -

-

-

- 6.564.221 Krediti i potraživanja od komitenata 162.396 31.394.951 9.318.791

8.416.836 664.449 3.101.046 908.139 2.980.424 109.098 2.202.161 59.258.291

od toga: Privreda - - 7.935.898 7.407.103 590.946 2.992.023 515.104 2.167.071 57.351 1.594.815 23.260.311 od toga: Stanovništvo - 31.394.951 292.939 599.990 67.828 62.312 25.646 119.872 38.976 149.324 32.751.838 od toga: Javni sektor 162.396 - 165.842 0 18 34.179 298 667.362 279 229.473 1.259.847 od toga: Ostali komitenti - - 924.112 409.743 5.657 12.532 367.091 26.119 12.492 228.549 1.986.295

od toga:Strana lica - - - - - - -

-

-

-

- Ostala sredstva 235.975 28.206 11.765 12.381 2.497 1.176 1.903 4.567 4.479 23.662 326.611

Bilansna aktiva 16.943.853 31.423.157 9.330.556 8.429.217 666.946 3.102.222 910.042 2.984.991 113.577 2.225.823 76.130.384

Potencijalne i preuzete obaveze 515.405 1.613.967 5.145.155 9.958.642 104.299 1.355.842 2.334.203 1.163.114 41.430 1.300.817 23.532.874

od toga: plative i činidbene garancije 457.486 32.184 1.222.909 3.664.259 2.363 101.069 1.299.971

453.349

4.080

724.731

7.962.401

od toga: nepokriveni akreditiv - - 364.878 154.641 - - -

440.882

969

-

961.370

od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 57.919 1.581.783 3.557.368 6.139.742 101.936 1.254.773 1.034.232

268.883

36.381

576.086

14.609.103

Stanje na dan 17.459.258 33.037.124 14.475.711 18.387.859 771.245 4.458.064 3.244.245 4.148.105 155.007 3.526.640

99.663.258




58

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.2. Kreditni rizik (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Osnovni tipovi kolaterala su sledeći:

za komercijalne kredite: depoziti, garancije, hipoteke na nekretninama, zaloge na pokretnim stvarima i zaloge na potraživanjima, depoziti, jemstva drugih lica,

za plasmane stanovništvu: depoziti, hipoteke na nepokretnostima, zaloge na pokretnim stvarima, a po stambenim kreditima i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana. Restruktuirani plasmani komitentima Restrukturiranje plasmana komitentima podrazumeva: redefinisanje dužničko–poverilačkih odnosa banke i dužnika tj. odobravanje dodatnih ustupaka klijentu zbog pogoršanja njegovog finansijskog stanja koji ne bi bili odobreni da dužnik nije u poteškoćama, bez obzira na to da li je određeni iznos potraživanja dospeo, da li je to potraživanje obezvređeno i da li je za njega nastupio status neizmirenja obaveza. Restruktuiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Grupa preduzima. a kojima se menjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraživanje prema komitentu inicijalno odobreno. To obuhvata promenu ročnosti za vraćanje glavnice ili kamate, smanjenje kamatne stope, promenu datuma dospeća rata, promenu iznosa rate, usvojen plan reorganizacije, kao i druge promene kojima se olakšava položaj dužnika u odnosu na uslove koj i bi bili u trenutku promene uslova odobreni drugom dužniku sa istim ili sličnim nivoom rizika. U slučaju pogoršanja finansijskog položaja dužnika restruktuiranje takvog potraživanja moguće je vršiti samo pod uslovima i na način opisan u Kreditnim standardima banke. Restruktuiranje potraživanja u ovom slučaju moguće je samo ako će novo – restruktuirano potraživanje omogućiti da klijent redovno servisira svoje obaveze prema Grupii i pod uslovom da klijent i dalje bez obzira na pogoršanje svoje finansijske pozicije ima mogućnost da generiše prihode koji će omogućiti normalno servisiranje duga. Bez obzira da li je komitent fizičko lice, preduzetnik, poljoprivrednik ili pravno lice u slučaju pre donošenja odluke o restruktuiranju neophodna je poseta komitentu uz izradu izveštaja o finansijskom monitoringu njegovog poslovanja ili prihoda. Svako restruktuiranje potraživanja podleže prethodnom odobrenju Odeljenja kreditnog rizika u Direkciji Grupe. Restrukturiranje potraživanja se radi uz primenu odgovarajućih mera restukturiranja koje podrazumevaju promenu originalno ugovorenih uslova i načina otplate potraživanja pri čemu su novi uslovi i način otplate prilagođeni novonastalom risk profilu klijenta. Prilikom analize fajla se procenjuje da li je restrukturiranje plasmana prema dužniku ekonomski održivo i opravdano i za dužnika i za banku što podrazumeva detaljnu analizu razloga koji su doveli do finansijskih poteškoća dužnika, projekciju budućih novčanih tokova, a u skladu sa internim procedurama za odobravanje plasmana komitentima Grupe.




59

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.2. Kreditni rizik (nastavak) U tabelama ispod su prezentovana ukupna restrukturirana potraživanja Grupe na dan 31. decembra 2016. godine i na dan 31. decembra 2015. godine, kao i tržišne vrednosti sredstava obezbeđenja do nivoa potraživanja koji služe kao sredstvo obezbeđenja tih plasmana. Podaci o restruktuiranim potraživanjima prikazuju takođe njihovo kretanje u periodu od godinu dana kao i strukturu prema merama restruktuiranja.

Sledeća tabela pretstavlja podatke o restruktuiranim potraživanjima na dan 31. decembra 2016. godine.


Bruto vrednost ukupnih

potrazivanja

Akumulirane ispravke vrednosti ukupnih

potrazivanja

Bruto vrednost restruktuiranih

potrazivanja

Od toga:

problematicna potrazivanja

Akumulirane ispravke vrednosti

restruktuiranih potrazivanja

%


Vrednost sredstava obezbedjenja



5.536.741

4.553

-

-

-

-

-

Krediti i potraživanja od komitenata 62.906.117

4.761.608

2.595.556

2.509.436

1.306.355

- 886.501

od toga: Privreda 21.303.933 1.926.467 1.893.838 1.880.718 826.514 8.93% 522.617

od toga: Stanovništvo 37.698.895 1.353.537 56.599 43.708 2.018 0.15% 51.282

od toga: Javni sektor 1.825.077 41.793 106.841 106.841 41.108 5.85% 105.817

od toga: Ostali komitenti 2.078.212 1.439.811 538.278 478.169 436.715 25.90% 206.785

Ostala sredstva 335.299 64.283 110 110 94 0.03% 55

Bilansna aktiva 68.778.157 4.830.444 2.595.666 2.509.546 1.306.449 - 886.556

Garancije 7.390.418 9.213 - - - - -

Akreditivi 1.374.521 10 - - - - -

Neiskoricene obaveze 15.394.214 2.122 - - - - -

Potencijalne i preuzete obaveze 24.159.153 11.345 - - - - -

Stanje na dan 31. decembra 2016.godine 92.937.310 4.841.789 2.595.666 2.509.546 1.306.449 - 886.556

Sledeća tabele predstavlja podatke o promenama restruktuiranih potraživanja na dan 31. decembra 2016. godine

Klase finansijskih sredstava Bruto vrednost na pocetku godine

Potrazivanja koja su restruktuirana

u toku godine

Potrazivanja koja su u toku godine

prestala da se smatraju

restruktuiranim

Uticaj kursa Druge promene*

Bruto vrednost na kraju godine

Neto vrednost na kraju godine

Krediti i potraživanja od komitenata 2.598.167 146.064 145.075 50.865 (54.467) 2.595.556 1.289.201

od toga: Privreda 1.969.261 72.313 96.383 40.854 (92.207) 1.893.838 1.067.324

od toga: Stanovništvo 3.148 12.619 1.297 1 42.127 56.599 54.581

od toga: Javni sektor 145.357 1.023 34.160 2.977 (8.357) 106.841 65.733

od toga: Ostali komitenti 480.401 60.109 13.235 7.033 3.970 538.278 101.563

Ostala sredstva 104 5 5 - 6 110 16

Ukupno 2.598.271 146.069 145.080 50.865 -54.461 2.595.666 1.289.217

Sledeća tabela predstavlja podatke o strukturi restrukturanih potraživanja prema merama restruktuiranja na dan 31. decembra 2016.


Smanjenje kamatne stope

Produzenje roka otplate

Moratorijum Kapitalizacija Refinansiranje Delimican otpis

Pretvaranje duga

Druge mere**

Ukupno u 2016


658.730 1.148.409 - - 778.091 - - 10.326 2.595.556

od toga: Privreda 275.644 829.777 - - 778.091 - - 10.326 1.893.838

od toga: Stanovništvo 43.709 12.890 - - -

-

-

-

56.599

od toga: Javni sektor 1.024 105.817 - - -

-

-

-

106.841

od toga: Ostali komitenti 338.353 199.925 - - -

-

-

-

538.278

Ostala sredstva 28 82 - - -

-

-

-

110

Bilansna aktiva 658.758 1.148.491 - - 778.091 - - 10.326 2.595.666




60

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.2. Kreditni rizik (nastavak) Sledeća tabela predstavlja podatke o restruktuiranim potraživanjima na dan 31. decembra 2015. godine.


Bruto vrednost ukupnih

potrazivanja

Akumulirane ispravke vrednosti ukupnih

potrazivanja

Bruto vrednost restruktuiranih

potrazivanja

Od toga:

problematicna potrazivanja

Akumulirane ispravke vrednosti


% restruktuiran

ih potrazivanja




6.564.234

4.669

-

-

- -

-

Krediti i potraživanja od komitenata 55.304.552 4.538.415 2.598.167 2.535.889 971.139 - 786.968

od toga: Privreda 19.738.771 1.841.536 1.969.261 1.908.172 487.073 9.97% 496.431 od toga: Stanovništvo 32.328.569 1.346.530 3.148 1.959 503 0.01% 1.002 od toga: Javni sektor 1.251.022 69.397 145.357 145.357 49.898 13.35% 145.357 od toga: Ostali komitenti 1.986.190 1.280.952 480.401 480.401 433.665 24.19% 144.178 Ostala sredstva 324.231 51.810 104 104 93 0.03% 56

Bilansna aktiva 62.193.017 4.594.894 2.598.271 2.535.993 971.232 - 787.024

Garancije 7.962.401

4.310

-

-

- -

-

Akreditivi 960.401

6

-

-

- -

-

Neiskoricene obaveze 14.609.103

4.301

-

-

- -

-

Avali 969

-

-

-

- -

-

Potencijalne i preuzete obaveze 23.532.874

8.617

-

-

- -

-

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine

85.725.891

4.603.511

2.598.271

2.535.993

971.232 -

787.024

Sledeća tabele predstavlja podatke o promenama restruktuiranih potraživanja na dan 31. decembra 2015. godine

Klase finansijskih sredstava Bruto vrednost na pocetku godine

Potrazivanja koja su restruktuirana

u toku godine

Potrazivanja koja su u toku godine

prestala da se smatraju

restruktuiranim

Uticaj kursa Druge promene*



Krediti i potraživanja od komitenata 1.382.577 1.566.591 110.080 6.847 (247.766) 2.598.167 1.627.027

od toga: Privreda 860.743 1.532.048 58.911 4.589 (369.208) 1.969.261 1.482.187

od toga: Stanovništvo 8.101 383 3.448 (51) (1.837) 3.148 2.645

od toga: Javni sektor 158.308 34.160 47.721 576 35 145.357 95.459

od toga: Ostali komitenti 355.424 - - 1.733 123.244 480.401 46.736

Ostala sredstva 105 - 2 - - 104 11

Ukupno 1.382.682 1.566.591 110.082 6.847 (247.766) 2.598.271 1.627.038

U okviru potraživanja restruktuiranih u toku 2015 godine, najveći deo iznosa se odnosi na restruktuirane plasmane za klijente Victoriaoil i Sojaprotein. Sledeća tabela predstavlja podatke o strukturi restrukturanih potraživanja prema merama restruktuiranja na dan 31. decembra 2015.


Smanjenje kamatne stope

Produzenje roka otplate

Moratorijum Kapitalizacija Refinansiranje Delimican otpis

Pretvaranje duga

Druge mere**

Ukupno u 2015


631.449 1.126.144 - - 829.403 - - 11.171 2.598.167

od toga: Privreda 310.863 818.023 - - 829.203 - - 11.171 1.969.261

od toga: Stanovništvo 1.094 1.855 - - 200 - - - 3.148

od toga: Javni sektor 34.160 111.197 - - - - - - 145.357

od toga: Ostali komitenti 285.332 195.069 - - - - - - 480.401

Ostala sredstva 34 68 - - - - - 2 104

Bilansna aktiva 631.483 1.126.212 - - 829.403 - - 11.173 2.598.271

U okviru podataka o promenama restruktuiranih potraživanja u okviru drugih promena prikazane su promene za restruktuirane partije koje su nastale kao posledica naplate odnosno pada izloženosti. Vezano za podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja, u okviru drugih mera se nalazi produženje grace perioda u okviru iste ročnosti restruktuiranog potraživanja.




61

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.2. Kreditni rizik (nastavak) Kvalitetom finansijskih sredstava Grupa upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskih sredstava koje su izložene kreditnom riziku na dan 31. decembar 2016. godine. Prezentovani iznosi su u bruto iznosu bez umanjenja za ispravke vrednosti: Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen

kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta

Sub-standardni

stepen kvaliteta

Dospeli neobezvređeni Obezvređeni

Ukupno 2016

Sredstva kod Centralne banke 9.068.662 - - - - 9.068.662


2.767 - - - - 2.767


462.001 - - - - 462.001


5.375.433

156.769 4.514 5.536.716


11.891.478 46.026.546 674.357 1.920.658 7.157.411 67.670.450

od toga: Privreda 5.185.286 16.354.772 401.410 171.298 3.564.267 25.677.033

od toga: Stanovništvo 6.704.534 27.947.689 171.860 1.475.394 1.786.156 38.085.633

od toga: Javni sektor 1.124 1.720.879 - 67 106.068 1.828.138

od toga: Ostali komitenti 534 3.206 101.087 273.899 1.700.920 2.079.646

od toga: Strana lica - - - - - -

Ostala sredstva 247.891 25.728 1.499 8.114 58.172 341.404

Bilansna aktiva

27.048.232

46.209.043

675.856

1.928.772

7.220.097

83.082.000

Potencijalne i preuzete obaveze

12.355.832 10.592.878 1.092.735 58.850 58.859 24.159.154


822.349 5.780.213 686.189 45.210 56.457 7.390.418

od toga: nepokriveni akreditivi i avali

376.144 998.378 - - - 1.374.522

od toga: neiskorišćene preuzete obaveze

11.157.339 3.814.287 406.546 13.640 2.402 15.394.214


39.404.064

56.801.921

1.768.591

1.987.622

7.278.956

107.241.154

U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i kolektivno ispravljeni:

Klase finansijskih sredstava Obezvređeni

Ukupno obezvređeni Indivualno Kolektivno


- 4.514 4.514

Krediti i potraživanja od komitenata 5.299.296 1.858.115 7.121.972

od toga: Privreda 3.220.238 344.028 3.564.266

dd toga: Stanovnistvo 361.325 1.424.831 1.786.156

od toga: Javni sektor 105.859 210 106.068

od toga: Ostali komitenti 1.611.874 89.046 1.700.920

od toga: Strana lica - - -

Investicije u zavisna društva - - -

Ostala sredstva 18.432 39.740 58.172

Bilansna aktiva 5.317.728 1.902.369 7.220.097

Potencijalne i preuzete obaveze 50.444 8.415 58.859

od toga: plative i činidbene garancije 50.444 6.013 56.457

od toga: nepokriveni akreditivi - - -

od toga: neiskorišćene preuzete obaveze - 2.402 2.402

Ukupno 5.368.172 1.910.784 7.278.956




62

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.2. Kreditni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskih sredstava koje su izložene kreditnom riziku na dan 31. decembar 2015. godine: Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen

kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta

Sub-standardni

stepen kvaliteta

Dospeli neobezvređeni Obezvređeni

Ukupno 2015.

Sredstva kod Centralne banke 7.524.832 - - - - 7.524.832 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 2.456.429 - - - - 2.456.429 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6.411.251 148.369 - - 4.601 6.564.221 Krediti i potraživanja od Komitenata 10.855.424 37.576.996 1.053.227 2.369.527 7.403.117 59.258.291 od toga: Privreda 4.963.510 13.512.320 592.928 279.247 3.912.306 23.260.311 od toga: Stanovništvo 5.654.243 23.303.229 189.479 1.819.076 1.785.811 32.751.838 od toga: Javni sektor 162.396 674.606 221.204 1.265 200.376 1.259.847 od toga: Ostali komitenti 75.275 86.841 49.616 269.939 1.504.624 1.986.295 od toga: Strana lica - - - - - - Ostala sredstva 228.439 34.859 8 9.727 53.578 326.611

Bilansna aktiva

27.476.375

37.760.224

1.053.235

2.379.254

7.461.296

76.130.384

Potencijalne i preuzete obaveze 13.386.121 9.082.912 992.707 20.474

50.660

23.532.874

od toga: plative i činidbene garancije 2.018.243 5.418.323 465.776 12.076

47.983

7.962.401

od toga: nepokriveni akreditivi 365.847 583.854 11.669 - - 961.370 od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 11.002.031 3.080.735 515.262 8.398

2.677

14.609.103


40.862.496

46.843.136

2.045.942

2.399.728

7.511.956

99.663.258

U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i kolektivno ispravljeni:

Klase finansijskih sredstava Obezvređeni

Indivualno Kolektivno Ukupno

obezvređeni

Sredstva kod centralne banke - - - Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - -

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih institucija - 4.601 4.601 Krediti i potraživanja od komitenata 5,584,364 1.818.753 7,403,117

od toga: Privreda 3,553,532 358.774 3,912,306

dd toga: Stanovnistvo 421,302 1.364.509 1,785,811

od toga: Javni sektor 199,868 508 200,376

od toga: Ostali komitenti 1,409,662 94.962 1,504,624

od toga: Strana lica - - - Ostala sredstva 16.284 37.294 53.578

Bilansna aktiva 5,600,648 1,860,648 7,461,296 Potencijalne i preuzete obaveze 47.589 3.071 50.660

od toga: plative i činidbene garancije 47.589 394 47.983 od toga: nepokriveni akreditivi - - - od toga: neiskorišćene preuzete obaveze - 2.677 2.677

Ukupno 5,648,237 1,863,719 7,511,956




63

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.2. Kreditni rizik (nastavak) Kategorija nedospelih i neobezvređenih finansijskih sredstava koji su prezentovani u prethodnoj tabeli prikazuje performing potraživanja bez kašnjenja po sledećim pozicijama:

visokog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja kod kojih nema docnje, potraživanja koja nemaju ispravku vrednosti i nisu u statusu doubtful);

standardnog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja koja nemaju docnju, imaju kolektivnu ispravku vrednosti i nisu u statusu doubtful).

substandardnog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja koja nemaju docnju, a koja imaju kolektivnu ispravku vrednosti, nisu u statusu doubtful. ali imaju status underwatch ili watch).

Dospela neobezvređena finansijska sredstva obuhvataju potraživanja koja imaju docnju od jedan do 90 dana, uključujući 90 dana kašnjenja, imaju kolektivno obračunatu ispravku vrednosti i nisu u statusu doubtful, kao i pojedinačno potraživanja u statusu doubtful koji se nalaze u individualnoj proceni i nemaju ispravku vrednosti. Obezvređeni plasmani su potraživanja preko 90 dana docnje, koja imaju oznaku doubtful i imaju ispravku vrednosti koja može biti individualno ili kolektivno obračunata. U tabeli ispod su prikazana dospela neobezvređena finansijska sredstva razvrstana prema intervalima docnje, u skladu sa internom metodologijom Grupe za obračun ispravke vrednosti na dan 31. decembar 2016. godine i na dan 31. decembar 2015.godine. Dospela neobezvređena finansijska sredstva razvrstana prema intervalima docnje na dan 31. decembar 2016. godine:

Od 1 do 30

dana Od 31 do 60

dana Od 61 do 90

dana Više od 91

dana Ukupno 2016.

Krediti i potraživanja od banaka - - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata 1.302.379 250.597 93.885 273.797 1.920.658 -od toga: Privreda 167.681 2.731 836 50 171.298 -od toga: Stanovništvo 1.134.439 247.866 93.037 52 1.475.394 -od toga: Javni sektor 55 - 12 - 67 - od toga: Ostali komitenti 204 - - 273.695 273.899

-Ostala sredstva 4.566 3.476 72 - 8.114

Bilansna aktiva 1.306.945 254.073 93.957 273.797 1.928.772

Potencijalne i preuzete obaveze 56.582 2.268 - - 58.850

-od toga: plative i činidbene garancije

45.210 - - - 45.210

-od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 11.372 2.268 - - 13.640

Ukupno 1.363.527 256.341 93.957 273.797 1.987.622

Dospela neobezvređena finansijska sredstva razvrstana prema intervalima docnje na dan 31. decembar 2015. godine:

Od 1 d o 30

dana Od 31 do 60

dana Od 61 do 90

dana Više od 91

dana Ukupno 2015.

Krediti i potraživanja od banaka - - - - - Krediti i potraživanja od komitenata 1.703.165 291.092 104.826 270.444 2.369.527 -od toga: Privreda 255.086 23.071 1.068 22 279.247 -od toga: Stanovništvo 1.447.758 267.077 103.747 494 1.819.076 -od toga: Javni sektor 321 944 0 - 1.265 - od toga: Ostali komitenti - - 11 269.928 269.939

-Ostala sredstva 9.318 151 193 65 9.727

Bilansna aktiva

1.712.483

291.243

105.019

270.509

2.379.254

Potencijalne i preuzete obaveze 17.337 2.771 366 - 20.474

-od toga: plative i činidbene garancije 11.971 106 - - 12.076 -od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 5.367 2.665 366 - 8.398

Ukupno 1.729.820 294.014 105.385 270.509 2.399.728




64

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.2. Kreditni rizik (nastavak) Procena obezvređenja plasmana Prilikom određivanja postojanja objektivnog dokaza umanjenja vrednosti Banka koristi sledeću listu potencijalnih objektivnih dokaza obezvređenja koja je definisana Internim uputstvom za obračun ispravki vrednosti potraživanja Grupe:

Interni rejting dužnika ukazuje na to da je dužnik u statusu neizmirenja obaveza;

Dužnik kasni u izmirenju obaveza prema državi, drugim poveriocima, zaposlenima (ovaj objektivni dokaz umanjenja se prati putem blokade računa klijenta);

Evidentno je smanjenje poslovnih prihoda u prethodne dve godine ili u kraćem vremenskom periodu >50%;

Kapital dužnika je značajno smanjen usled gubitka u prethodna dva perioda izveštavanja - >50%;

Tekući pokazatelj kapaciteta servisiranja duga (DSCR racio) je ispod zadovoljavajućeg nivoa <1.1;

Docnja u materijalno značajnom iznosu >90 dana po osnovu bilo kog plasmana;

Plasman ima status default prema kriterijima definisanim u Odluci o klasifikaciji;

Grupa je bitno promenila uslove otplate plasmana usled finansijskih poteškoća dužnika u odnosu na prvobitno ugovorene;

Nad dužnikom je pokrenut predstečajni postupak;

Nad dužnikom je pokrenut stečaj;

Nad dužnikom je pokrenuta likvidacija;

Dužnik je obrisan iz APR-a;

Postoji dokaz da je FL preminulo na osnovu statusa tekućeg računa u CAS, uz dodatni podatak o tome da li postoji pristupilac dugu ili ne;

Postoji dokaz da je potraživanje klijenta stavljeno na prinudno dospeće.

Grupa određuje visinu ispravke vrednosti na pojedinačnoj osnovi zа sve individualno značajne klijente / grupe povezаnih licа zа koje postoji objektivаn dokаz umаnjenjа vrednosti potraživanja čija je ukupna izloženost veća od 4 milionа RSD na dаn procene vrednosti, kao i za sve izloženosti koje se knjiže vanbilansno, a nа osnovu sаdаšnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokovа. Umаnjenje vrednosti potraživanja na individualnoj osnovi se vrši primenom metode amortizovanog troška korišćenjem originalne efektivne kаmаtne stope (EKS).




65

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.2. Kreditni rizik (nastavak) Procena obezvređenja plasmana (nastavak) Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir očekivana buduća naplata iz redovnog poslovanja klijenta ili naplata iz kolaterala uz primenu hair cut-a u skladu sa Internom metodologijom banke za obračun ispravki vrednosti na individualnoj i kolektivnoj osnovi. Ukoliko se klijent suočava sa finansijskim poteškoćama takođe se sagledava mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja, kao i realna vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne fisnansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine, Procena obezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću pažnju i učestaliju procenu.

Kolektivna procena ispravki vrednosti

Obračun ispravke vrednosti na grupnom nivou (kolektivna procena) se primenjuje na:

Klijente/grupe povezanih lica čija je ukupna izloženost manja od 4 milliona dinara,

Klijente/grupe povezanih lica, na nivou potraživanja koja ne pripadaju grupi malih potraživanja, tj. čija je izloženost veća od 4 miliona dinara, a za koje ne postoji objektivan dokaz umanjenja vrednosti i nisu uključeni u individualni obračun ispravki vrednosti potraživanja.

Obračun kolektivnih ispravki vrednosti se vrši kod fizičkih lica i SBE kijenata na osnovu podele u grupe potraživanja sa sličnim karakteristikama i po danima kašnjenja svrstanih u korpe / buckete, a za potraživanja Corporate klijenata se uzima u obzir kombinacija dana docnje i ANADEFI ocene. Procenti koji se primenjuju na izloženost u svakom bucket-u su dobijeni na osnovu istorijskih podataka za određene grupe potraživanja sa sličnim karakteristikama, pri čemu se koristi vintage analiza. Formula za određivanje % ispravki vrednosti za svaki bucket:

% kolektivnih ekonomskih provizija = prosečna vrednost PD % * prosečna vrednost LGD %

Grupe potraživanja sa sličnim karakteristikama su definisane za svaki segment na sledeći način: Corporate (LC, SME, Agro SME):

1. Dozvoljeni minusi (dozvoljeni minus (iskorišćeni deo) + neiskorišćeni deo + nedozvoljeni minus) 2. Krediti (Kratkoročni krediti + Dugoročni krediti + Ostali krediti + Treasury line) 3. Garancije pale na teret Grupe 4. Agro krediti 5. Revolving krediti 6. Kreditne kartice (kreditne kartice (iskorišćeni deo) + neiskorišćeni deo).

Procena obezvređenja plasmana (nastavak)

SBE (SBE Small, SBE Enterpreneurs, SBE Micro, Agro SBE, Agro PI): 1. Dozvoljeni minusi (dozvoljeni minus (iskorišćeni deo) + neiskorišćeni deo + nedozvoljeni minus) 2. Krediti (Kratkoročni krediti + Dugoročni krediti + Ostali krediti + Treasury line) 3. Garancije pale na teret Banke 4. Agro krediti 5. Revolving krediti 6. Kreditne kartice (kreditne kartice (iskorišćeni deo) + neiskorišćeni deo)

Fizička lica: 1. Dozvoljeni minusi (dozvoljeni minus (iskorišćeni deo) + neiskorišćeni deo + nedozvoljeni minus) 2. Kreditne kartice (kreditne kartice (iskorišćeni deo) + neiskorišćeni deo) 3. Stambeni krediti 4. Potrošački krediti (potrošački krediti + ostali krediti) 5. Gotovinski krediti 6. Auto krediti 7. Garancije pale na teret Banke




66



Sledeća tabela prikazuje podatke o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru kreditiranja i kategorijama potraživanja na dan 31. decembra 2016. godine:



Depozit

Hartije od vrednosti

Stambene

nepokretnosti

Druge

nepokretnosti

Zaloge na robnim zapisima i

zivotinjama

Ostala

sredstva

Garancije izdate od strane:

Drzave Banke Lice povezano sa duznikom

Drugih lica


- - - - - - - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata 1.638.321 - 17.146.151 10.815.713 91.026 - - 147.126 - 31.365

od toga: Privreda 883.620 - 551.303 7.027.995 86.625 - - 147.126 - 11.525

od toga: Stanovništvo 481.006 - 16.389.563 3.121.214 4.401 - - - - 19.840

od toga: Javni sektor - - - 105.817 - - - - - -

od toga: Ostali komitenti 273.695 - 205.285 560.687 - - - - - -

Ostala sredstva 124 - 144 1.825 - - - - - -

Bilansna aktiva 1.638.445 - 17.146.295 10.817.538 91.026 - - 147.126 - 31.365

Garancije 427.771 - 147.315 1.462.959 - - - 486.438 - -

Akreditivi 370.417 - - 19.845 - - - - - -

NeiskorisceneObav 415.554 - 45.333 902.217 - - - - 400.000 -

Potencijalne i preuzete obaveze 1.213.742 - 192.648 2.385.021 - - - 486.438 400.000 -


2.852.187 - 17.338.943 13.202.559 91.026 - - 633.564 400.000 31.365




67


31.2. Kreditni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje podatke o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru kreditiranja i kategorijama potraživanja na dan 31. decembra 2015. godine:



Depozit

Hartije od vrednosti

Stambene

nepokretnosti

Druge

nepokretnosti

Zaloge na robnim zapisima i

zivotinjama

Ostala

sredstva

Garancije izdate od strane:

Drzave Banke Lice povezano sa duznikom

Drugih lica


- - - - - - - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata 1.736.740 - 14.591.879 9.239.486 88.230 - - 158.066 - 16.550

od toga: Privreda 921.147 - 603.352 6.014.997 88.230 - - 158.066 - -

od toga: Stanovništvo 542.717 - 13.752.590 2.549.385 - - - - - 16.550

od toga: Javni sektor - - - 199.804 - - - - - -

od toga: Ostali komitenti 272.876 - 235.937 475.300 - - - - - -

Ostala sredstva - - 15 66 - - - 150 - -

Bilansna aktiva 1.736.740 - 14.591.894 9.239.552 88.230 - - 158.216 - 16.550

Garancije 645.122 - 190.512 1.618.253 - - - 406.548 825.966 -

Akreditivi 364.878 - - 11.669 - - - - - -

NeiskorisceneObav 770.127 - 31.140 846.201 - - - -

400.000 -

Avali 969 - - - - - - - - -

Potencijalne i preuzete obaveze 1.781.096 - 221.652 2.476.123 - - - 406.548 1.225.966 -


3.517.836 - 14.813.546 11.715.675 88.230 - - 564.764 1.225.966 16.550




68


31.2. Kreditni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje fer vrednost kolaterala samo za obezvređene kredite na dan 31.decembar 2016. godine.


Maksimalna izloženost kreditnom riziku za

obezvređena potraživanja

Neto izloženost

2016.

Fer vrednost kolaterala

Depozit Hipoteke Garancije Ostalo Suma

kolaterala

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4.514 - - - - - 4.514

Krediti i potraživanja od komitenata 7.121.972 2.780 2.652.580 145.427 - 2.800.787 4.321.185

od toga: Privreda 3.535.784 - 1.368.412 145.427 - 1.513.839 2.021.945

od toga: Stanovništvo 1.779.200 2.780 472.488 - - 475.268 1.303.932

od toga: Javni sektor 106.068 - 105.817 - - 105.817 251

od toga: Ostali komitenti 1.700.920 - 705.863 - - 705.863 995.057

od toga: Strana lica - - - - - - -

Ostala sredstva 58.172 38 1.915 - - 1.953 56.219

Bilansna aktiva 7.184.658 2.818 2.654.495 145.427 - 2.802.740 4.381.918

Potencijalne i preuzete obaveze 58.859 1.366 50.444 - - 51.810 7.049

od toga: plative i činidbene garancije 56.457 998 50.444 - - 51.442 5.015

od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 2.402 368 - - - 368 2.034

Stanje na dan 31. decembar 2016. 7.243.517 4.184 2.704.939 145.427 - 2.854.550 4.388.967




69


31.2. Kreditni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje fer vrednost kolaterala samo za obezvređene kredite na dan 31. decembar 2015. godine.


Maksimalna izloženost kreditnom riziku za

obezvređena potraživanja

Neto izloženost

2015.

Fer vrednost kolaterala

Depozit Hipoteke Garancije Ostalo Suma

kolaterala

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4.601 - - - - - 4.601

Krediti i potraživanja od komitenata 7.303.678 7.106 2.691.019 157.514 - 2.855.639 4.448.039

od toga: Privreda 3.828.531 30 1.375.390 157.514 - 1.532.934 2.295.597

od toga: Stanovništvo 1.770.252 7.076 480.751 - - 487.827 1.282.425

od toga: Javni sektor 200.376 - 199.804 - - 199.804 572

od toga: Ostali komitenti 1.504.519 - 635.074 - - 635.074 869.445

od toga: Strana lica - - - - - - -

Ostala sredstva 53.578 - 81 - - 81 53.497

Bilansna aktiva 7.361.857 7.106 2.691.100 157.514 - 2.855.720 4.506.137

Potencijalne i preuzete obaveze 50.660 1.197 47.589 - - 48.786 1.874

od toga: plative i činidbene garancije 47.983 312 47.589 - - 47.901 82

od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 2.677 885 - - - 885 1.792

Stanje na dan 31. decembar 2015. 7.412.517 8.303 2.738.689 157.514 - 2.904.506 4.508.011




70


31.2. Kreditni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje podatke o potraživanjima koja su obezbeđena nepokretnostima prema vrednosti LTV pokazatelja na dan 31.decembar 2016. godine

Vrednost LTV pokazatelja*

Vrednost potrazivanja koja su obezbedjena hipotekom

na nepokretnostima

Ispod 50% 7.079.245 Od 50% do 70% 7.289.847 Od 70% do 90% 9.749.345 Od 90% do 100% 2.976.145 Od 100% do 120% 1.549.842 Od 120% do 150% 1.340.837 Preko 150% 3.132.805

Ukupno 33.118.066

Prosecan LTV pokazatelj za 2016. godinu 74.54

*LTV pokazatelj predstavlja odnos bruto vrednosti potraživanja i tržišne vrednosti nepokretnosti kojom je to potraživanje obezbeđeno. Sledeća tabela prikazuje podatke o potraživanjima koja su obezbeđena nepokretnostima prema vrednosti LTV pokazatelja na dan 31.12.2015.

Vrednost LTV pokazatelja*

Vrednost potrazivanja koja su obezbedjena hipotekom

na nepokretnostima

Ispod 50% 6.874.569

Od 50% do 70% 6.910.778

Od 70% do 90% 7.789.051

Od 90% do 100% 1.644.148

Od 100% do 120% 1.461.100

Od 120% do 150% 1.101.262

Preko 150% 3.266.294

Ukupno 29.047.202

Prosecan LTV pokazatelj za 2015. godinu 80.38

*LTV pokazatelj predstavlja odnos bruto vrednosti potraživanja i tržišne vrednosti nepokretnosti kojom je to potraživanje obezbeđeno.




71


31.2. Kreditni rizik (nastavak) Pod problematičnim potraživanjima (NPE) Grupa svrstava svako potraživanja koje ispunjava jedan od sledećih kriterijuma:

Partija je u stečaju/likvidaciji

Partija je utužena

Partija je u materijalno značajnoj docnji većoj od 90 dana.

Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, i datum plasmana partije nije stariji od godinu dana od momenta kada se ispituje NPE

Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, nalazi se u probnom periodu I na dan izveštavanje se nalazi u materijalno značajnoj docnji >30 dana

Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja i u toku probnog perioda su učinjeni dodatni ustupci (2.restrukturiranje)

Partija ima redni broj restruktuiranja ≥ 3

Partija ima oznaku "Real objective evidence" (objektivan dokaz obezvređenja vrednosti u skladu sa CAQ3RZ7523)

Postoji druga NPE partija klijenta - pravilo infekcije za pravna lica. Status problematičan (NPE) se dobija na nivou klijenta dok se kod fizičkih lica status određuje na nivou partije, a ne klijenta. Fizička lica su klijenti koji pripadaju sledećim internim segmentima banke: 3, 1201, 12061 i 12064. Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama problematičnih potraživanja na dan 31.decembar 2016.


Bruto vrednost

na pocetku godin

Nova problematicna Smanjenje

Uticaj kursa

Ostale promene



Od toga kupljeno:

Od toga: naplaceno

Od toga: prodato

Od toga: otpisano


4.627 11 - 293 293 - - 104 65 4.514 -


7.596.158 399.053 - 543.239 425.637 - 117.602 113.269 (247.843) 7.317.398 2.590.242

od toga: Privreda 3.888.730 124.332 - 204.994 173.443 - 31.550 68.711 (338.200) 3.538.579 1.626.651

od toga: Stanovništvo 1.732.607 273.263 - 183.370 179.680 - 3.691 17.647 (143.037) 1.697.110 362.672

od toga: Javni sektor 200.376 1.038 - 41.627 41.627 - - 3.804 (56.496) 107.095 65.733

od toga: Ostali komitenti 1.774.445 420 - 113.248 30.887 - 82.361 23.107 289.890 1.974.614 535.186

Ostala sredstva 284.598 2.922 - 42.185 41.135 - 1.050 - (187.526) 57.809 543

Bilansna aktiva 7.885.383 401.986 - 585.717 467.065 - 118.652 113.373 (435.304) 7.379.721 2.590.785

Garancije 133.828 56.762 - - - - - 232 (122.836) 67.986 58.825

Neiskoricene obaveze 572.747 754 - - - - - - (572.747) 755 754

Potencijalne i preuzete obaveze 706.575 57.516 - - - - - 232 (695.583) 68.741 59.579

Stanje na dan 31. decembra 2016.godine 8.591.958 459.502 - 585.717 467.065 - 118.652 113.605 (1.130.887) 7.448.462 2.650.364




72


31.2. Kreditni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama problematičnih potraživanja na dan 31.decembar 2015.


Bruto vrednost na pocetku godin

Nova problematicna Smanjenje

Uticaj kursa

Ostale promene


Neto

vrednost na kraju godine

Od toga kupljeno:

Od toga: naplaceno

Od toga: prodato

Od toga: otpisano


4.644 26 - 3 - - 3 (99) 58 4.627 26


6.286.592 2.080.825 - 498.605 471.350 - 27.256 20.277 (292.929) 7.596.158 3.104.308

od toga: Privreda 1.740.735 1.635.267 - 132.966 131.227 - 1.739 4.397 641.298 3.888.730 2.060.018

od toga: Stanovništvo 1.510.017 360.576 - 119.433 114.279 - 5.154 (2.938) (15.615) 1.732.607 416.368

od toga: Javni sektor 219.555 34.177 - 21.421 21.421 - - 909 (32.844) 200.376 131.547

od toga: Ostali komitenti 2.816.285 50.805 - 224.785 204.423 - 20.363 17.909 (885.768) 1.774.445 496.375

Ostala sredstva 51.033 234.584 - 2.258 1.690 - 568 - 1.239 284.598 233.127

Bilansna aktiva 6.342.269 2.315.435 - 500.866 473.040 - 27.827 20.178 (291.632) 7.885.383 3.337.461

Garancije 15.044 123.020 - - - - - - (4.236) 133.828 133.828

Neiskoricene obaveze 10.835 572.747 - - - - - - (10.835) 572.747 572.677

Potencijalne i preuzete obaveze 25.879 695.767 - - - - - - (15.071) 706.575 706.505

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 6.368.148 3.011.202 - 500.866 473.040 - 27.827 20.178 (306.703) 8.591.958 4.043.966

Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja na dan 31.decembar 2016.

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanja Stambene nepokretnosti Druge nepokretnosti Finansijska sredstva Ostala sredstva stečena naplatom

Ukupno

Bruto vrednost na dan 01.01.2016. 25.288 199.973 - 459 225.720

Stečena u toku perioda 14.900 13.493 - - 28.393

Prodata u toku perioda - - - - - Stavljena u funkciju u toku perioda (npr. Osnovno sredstvo ili investiciona nekretnina)

11.958 872 - - 12.830

Reklasifikovana u sredstva namenjena prodaji - - - - -

od čega: prodata u toku perioda - - - - -

Bruto vrednost na dan 31. decembra 2016. 28.230 212.594 - 459 241.283

Akumulirana ispravka vrednosti - - - - -

od čega: ispravke vrednosti u toku perioda - - - - -

Neto vrednost na dan 31. decembra 2016. 28.230 212.594 - 459 241.283




73



Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja na dan 31. decembar 2015.

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanja Stambene nepokretnosti

Druge nepokretnosti Finansijska sredstva Ostala sredstva stečena naplatom

Ukupno


Stečena u toku perioda 59.240 80.306 - 0 139.546

Prodata u toku perioda 2.227 1.863 - 430 4.520 Stavljena u funkciju u toku perioda (npr. Osnovno sredstvo ili investiciona nekretnina)

33.883 3.408 - - 37.291

Reklasifikovana u sredstva namenjena prodaji - - - - -

od čega: prodata u toku perioda - - - - -


Akumulirana ispravka vrednosti - - - - -

od čega: ispravke vrednosti u toku perioda - - - - -

Neto vrednost na dan 31.12.2015. 25.288 199.973 - 459 225.720




74

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.3. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti je rizik da Grupa neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Rizik likvidnosti proizilazi iz neusklađenosti novčanih priliva i odliva (rizik strukturne likvidnosti), odnosno nemogućnosti prodaje/konvertovanja finansijskih instrumenata/aktive u novčani oblik, u prihvatljivom roku i po adekvatnoj ceni (rizik likvidnosti finansijskih instrumenata). Grupa na dnevnoj osnovi mora da, bez ograničenja, obezbedi dostupnost novčanih sredstava po osnovu tekućih računa i dospelih depozita klijenata kao i povlačenja kredita. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Grupe nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati buduće novčane tokove i dnevnu likvidnost Grupe. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćena za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva. Svojom imovinom i obavezama Grupa upravlja na način koji joj obezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze i da njeni klijenti raspolažu svojim sredstvima u skladu sa ugovorenim rokovima. Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, kreditne linije odobrene Grupi, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Grupe koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za praćenje rizika likvidnosti, upravljanje rizikom likvidnosti i predlaganje Izvršnom odboru mera i aktivnosti za održavanje likvidnosti, usklađivanje ročne strukture, plan rezervi finansiranja i drugih mera od značaja za finansijsku stabilnost Grupe. Grupa prati portfolio visoko likvidnih hartija od vrednosti i drugih sredstava koja mogu brzo biti konvertovana u gotovinu u slučaju nepredviđenih fluktuacija u novčanim tokovima. Grupa takođe ima kreditne linije koje su na raspolaganju u slučaju potrebe za dodatnom likvidnošću. Pored toga, Grupa održava dinarsku i valutnu obaveznu rezervu u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Izloženost riziku likvidnosti Grupa prati na nivou eksterno i interno propisanih limita.




75

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.3. Rizik likvidnosti (nastavak) Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti što predstavlja eksterni limit izloženosti riziku likvidnosti i isti iznosi:

- najmanje 1.0 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu, - ne manje od 0.9 duže od tri uzastopna radna dana, - najmanje 0.8 kada je obračunat za jedan radni dan.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Sl. Glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12, 123/12, 23/13, 43/13, 92/13, 33/15, 61/15, 61/16 i 103/16), Grupa je u obavezi da prati uži pokazatelj likvidnosti koji iznosi:

- najmanje 0.7 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu, - ne manje od 0.6 duže od tri uzastopna radna dana, - najmanje 0.5 kada je obračunat za jedan radni dan.

Pokazatelj likvidnosti, Grupa obračunava svakog dana i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja Narodnoj banci Srbije – dnevne o pokazatelju likvidnosti. Pored limita i mera izloženosti riziku likvidnosti koji su definisani eksternim propisima, Grupa takođe definiše sopstvene interne limite izloženosti riziku likvidnosti i iste prati kroz interne izveštaje o dinarskoj i deviznoj likvidnosti Grupe koji se dostavljaju rukovodstvu Grupe na dnevnom nivou. Grupa ne ograničava raspoloživost novčanih sredstava da bi uredno servisirala finansijske potrebe svojih klijenata. Rukovodstvo Grupe smatra da se minimalni nivo reinvestiranja dospelih sredstava može sa sigurnošću predvideti. Obezbeđenje usaglašenosti, odnosno kontrolisane neusaglašenosti ročne strukture aktive i pasive Grupe je od fundamentalnog značaja za rukovodstvo Grupe u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za banke nije uobičajeno da postoji potpuna ročna usklađenost budući da neusaglašena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka. U skladu sa politikom upravljanja likvidnošću Grupe, propisani su način, dinamika i odgovornosti merenja istog, određivanje limita, kao i izveštavanje o izloženosti riziku likvidnosti, sve u cilju njegovog smanjenja na najmanju moguću meru. Jedan od ključnih prioriteta Grupe je da osigura da se sve dospele obaveze izmiruju na vreme i da u isto vreme u potpunosti ispunjava regulativu koju propisuje Centralna banka. S tim u vezi Grupa je obezbedila adekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje imovinom i obavezama sa gledišta finansijskih tokova, novčanih tokova i sa gledišta njihove koncentracije, a sa ciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih potreba za likvidnim sredstvima imajući u vidu anticipaciju promena u ekonomskim, političkim i zakonskim uslovima poslovanja. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategija upravljanja imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Grupe za novčanim prilivima. U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja pokazatelja likvidnosti i GAP-ova likvidnosti u skladu sa usvojenim limitima, po valutama (RSD i EUR), po segmentima, po proizvodima, po mesečnim kamatnim stopama, pri čemu podaci korišćeni za analizu strukture bilansa stanja Grupe obezbeđuju takođe i osnovu za uspostavljanje indikatora strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti.




76

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.3. Rizik likvidnosti (nastavak) Pokazatelj likvidnosti tokom 2016. i 2015. godine je bio sledeći:

2016. 2015.

Prosek za period 1,20 1,20 Maksimalan za period 1,47 1,41 Minimalan za period 0,96 1,04 Na dan 31. decembra 1,40 1,20 Uži pokazatelj likvidnosti tokom 2016. i 2015. godine je bio sledeći:

2016. 2015.

Prosek za period 1,01 1,05 Maksimalan za period 1,29 1,23 Minimalan za period 0,79 0,89 Na dan 31. decembra 1,26 1,04 Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Grupe prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2016. godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate. Grupa očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom, dok sledeća tabela ne reflektuje očekivane gotovinske tokove na osnovu istorijskih iskustava Grupe o zadržavanju depozita.

Do mesec dana Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Od 1 do 5 godina

Preko 5 godina

Ukupno 2016.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke

3.399.314

1.468.548

2.252.633

2.115.398

709.810 9.945.703

Reverzni repo plasmani

4.000.000

-

-

-

- 4.000.000


2.119

4.238

454.238

-

- 460.595

Nosto račun kod ino banaka

1.367.861

-

-

-

- 1.367.861


13.261.028 3.910.918 13.754.085 28.216.990 17.440.804 76.583.825

Ukupna finansijska sredstva

22.030.322 5.383.704 16.460.956 30.332.388 18.150.614 92.357.984

Do mesec dana Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12 meseci Od 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno 2016.

Depoziti prema bankama

1.517.617 1.953.844 5.381.731 9.420.627 2.467.859 20.741.678

Depoziti prema komitentima

33.424.276

5.188.235

6.070.014

5.138.801

70.359 49.891.685


6.935

13.871

62.415

332.881

2.552.667 2.968.769

Ukupno finansijske obaveze

34.948.828 7.155.950 11.514.160 14.892.309 5.090.885 73.602.132




77

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.3. Rizik likvidnosti (nastavak) Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Grupe prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate.

Do mesec dana Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Od 1 do 5 godina

Preko 5 godina

Ukupno 2015.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke

1.832.926

1.244.147

2.460.059

2.680.685

268.008 8.485.825

Reverzni repo plasmani

2.800.000

-

-

-

- 2.800.000


9.206

267.505

1.726.191

460.594

- 2.463.496

Nosto račun kod ino banaka

3.314.629

-

-

-

- 3.314.629


13.398.219

3.730.054

11.984.406

24.011.595

14.533.718 67.657.992

Ukupna finansijska sredstva

21.354.980 5.241.706 16.170.656 27.152.874 14.801.726 84.721.942

Do mesec dana Od 1 do

3 meseca

Od 3 do 12 meseci Od 1 do 5 godina Preko 5 godina

Ukupno 2015.

Depoziti prema bankama

3.326.525

3.508.603

5.355.832 7.249.583

1.996.051 21.436.594

Depoziti prema komitentima

27.954.343

3.151.911

6.211.419

6.140.659

73.043 43.531.375


7.318

14.636

65.861

351.256

2.608.151 3.047.222

Ukupno finansijske obaveze

31.288.186 6.675.150 11.633.112 13.741.498 4.677.245 68.015.191

Sledeća tabela prikazuje garancije, akreditive i ostale preuzete neopozive obaveze Grupe prema ugovorenim rokovima dospeća na dan 31. decembra 2016. godine i na dan 31. decembra 2015. godine:

Do mesec dana

Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Od 1 do 5 godina

Preko 5 godina

Ukupno 2016.

Potencijalne obaveze 501.046 1.062.936 4.687.443 2.519.063 13.664 8.784.152 Preuzete neopozive obaveze i akreditivi 4.167.945 - 135 13.963 54.914 4.236.957

Ukupno na dan 31. decembra 2016. 4.668.991 1.062.936 4.687.578 2.533.026 68.578 13.021.109

Do mesec dana

Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Od 1 do 5 godina

Preko 5 godina

Ukupno 2015.

Potencijalne obaveze 1.083.709 1.459.085 4.323.286 2.083.047 3.649 8.952.776 Preuzete neopozive obaveze i akreditivi 3.597.146 - 284.000 15.861 29.382 3.926.389

Ukupno na dan 31. decembra 2015. 4.680.855 1.459.085 4.607.286 2.098.908 33.031 12.879.165




78

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.4. Tržišni rizik Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Grupa nije izložena riziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta, Grupa nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija. a) Rizik promene kamatnih stopa Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Grupe je utvrdio limite kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na dnevnoj bazi da bi se osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrđenim limitima. Rizik kamatne stope utvrđuje se kao stepen izloženosti bilansnih pozicija Grupe negativnom efektu promena kamatnih stopa na tržištu, posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Grupe (primarno, neto finansijski rezultat) i adekvatnost nivoa kapitala Grupe . Dakle, osnova za formiranje kamatnih stopa su tržišne kamatne stopa, na osnovu čijih kretanja se i kamatne stope Grupe redovno usklađuju. Rezultat promene kamatnih stopa može biti povećanje ili smanjenje kamatnih marži. Svrha upravljanja rizikom kamatne stope, kao segmentom upravljanja aktivom i pasivom, je da odredi optimalnu kamatnu stopu, a samim tim i prihod Grupe , uzimajući u obzir uslove na tržištu i konkurentno okruženje, a da istovremeno kamatnu stopu usklađuje sa aktivom i pasivom Grupe . S obzirom na ovaj cilj, veoma je bitno da se proceni osetljivost prihoda prema naglim promenama kamatne stope na tržištu. U cilju zaštite izloženosti riziku kamatne stope, Grupa ugovara varijabilnu kamatnu stopu, usklađuje strukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstva upravljanja rizikom kamatnih stopa. Grupa upravlja kamatnim rizikom tako što:

a) adekvatno utvrđuje nivo kamatne marže, odnosno usklađuje visinu kamatnih stopa na pozicijama kamatno osetljive aktive i pasive, uz istu ročnost i vremenski interval u okviru koga se ponovo utvrđuje visina kamatne stope; i/ili,

b) obezbeđuje ročnu usklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrđena fiksna kamatna stopa) odnosno usklađuje rok (vremenski interval za ponovno utvrđivanje kamatnih stopa u slučaju kada se primenjuje promenljiva kamatna stopa).

Pregled izloženosti Grupe riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2016. godine, pripremljen je u skladu sa praksom Grupe da, iako ugovara pravo promene ugovorenih kamatnih stopa na plasmane klijentima, osim kod kredita kod kojih je ugovorena promenljiva kamatna stopa vezana za EURIBOR, ovo pravo ne koristi pre ugovorenog roka dospeća odnosno pre zaključenja novog ugovora.


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31. decembra 2016. (svi iznosi su izraženi u 000RSD osim ako nije drugačije naznačeno)

79

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.4. Tržišni rizik (nastavak)

a) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Grupe riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2016. godine i na dan 31. decembra 2015. godine. Finansijska sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri do šest meseci

Od šest

meseci do godinu dana

Preko jedne godine

Nekamatonosno Ukupno 2016.

AKTIVA

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 4.190.236 - - - - 6.878.439 11.068.675

Finansijska sredstva do dospeća - - 462.001 - - - 462.001

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4.004.389 - - - - 1.527.773 5.532.162

Krediti i potraživanja komitenata 441.256 657.442 92.073 8.590.577 52.754.752 312.525 62.848.625

Ukupno finansijska sredstva 8.635.881 657.442 554.074 8.590.577 52.754.752 8.718.737 79.911.463

OBAVEZE

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, DFO i Centralnoj banci 207.138 258.822 2.826.141 5.160.802 13.036.592 380.102 21.869.597

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 13.281.280 4.320.940 725.225 4.277.194 8.542.938 17.010.630 48.158.207

Subordinirane obaveze - - - - 2.483.767 - 2.483.767

Ukupno finansijske obaveze 13.488.418 4.579.762 3.551.366 9.437.996 24.063.297 17.390.732 72.511.571

Neto izloženost kamatnom riziku na dan: 31. decembar 2016. godine

(4.852.537) (3.922.320) (2.997.292) (847.419) 28.691.455 (8.671.995) 7.399.892



80


31.4. Tržišni rizik (nastavak)

a) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Do mesec

dana

Od mesec do tri meseca

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Preko jedne godine

Nekamatonosno

Ukupno 2015.

AKTIVA Gotovina i sredstva kod Centralne banke 4.036.951 - - - - 5.413.391 9.450.342 Finansijska sredstva do dospeća 57.836 - - 998.593 1.400.000 - 2.456.429 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3.242.674 3.465.304 6.707.978 Krediti i potraživanja komitenata 975.109 546.259 178.388 5.185.984 47.391.563 388.675 54.665.978

Ukupno finansijska sredstva 8.312.570 546.259 178.388 6.184.577 48.791.563 9.267.370 73.280.727

OBAVEZE Depoziti i ostale obaveze prema bankama. DFO i Centralnoj banci 1.446.126 689.204 3.881.955 3.892.036 11.575.140 139.704 21.624.165 Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 12.022.937 1.234.980 1.375.916 1.840.606 12.217.359 13.151.620 41.843.418 Subordinirane obaveze - - - - 2.447.899 - 2.447.899

Ukupno finansijske obaveze 13.469.063 1.924.184 5.257.871 5.732.642 26.240.398 13.291.324 65.915.482

Neto izloženost kamatnom riziku na dan: 31. decembar 2015. godine

(5.156.493) (1.377.925) (5.079.483) 451.935 22.551.165 (4.023.954) 7.365.245



81

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.4. Tržišni rizik (nastavak) a) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Grupa je izložena promenama u nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijsku poziciju i tokove gotovine. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća ili smanji, Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Grupa ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Grupe. Komitet za upravljanje aktivom i pasivom upravlja ročnom usklađenošću aktive i pasive na osnovu: makroekonomskih analiza i predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti, kao i analize i predviđanja trendova kamatnih stopa na tržištu za različite segmente aktive i pasive. Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane. U upravljanju kamatnim rizikom Grupa koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopa i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. Rizik promene kamatnih stopa se takođe prati analizom senzitiviteta – scenario analizama, odnosno posmatranjem uticaja promene kamatnih stopa na prihode i rashode Grupe. Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Grupe na razumno moguće promene kamatnih stopa (4% za RSD i 2% za EUR) uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Senzitivnost bilansa uspeha predstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata u jednoj godini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na kamatnim stopama na dan 31. decembar 2016. godine i na dan 31. decembar 2015. godine.

Valuta

Promena u procentnom

poenu

Senzitivnost na bilans uspeha

2016.

Promena u procentnom

poenu

Senzitivnost na bilans uspeha

2015.

Povećanje procentnih poena RSD 4% 82.095 4% 121.569 EUR 2% 100.364 2% 612

Smanjenje procentnih poena RSD 4% (81.195) 4% (146.989) EUR 2% (87.611) 2% 61 b) Devizni rizik Devizni rizik predstavlja rizik od gubitka po otvorenim pozicijama koji proizilazi iz fluktuacije deviznog kursa i posledično promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Grupa ima plasmane i obaveze. Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlika koje se evidentiraju u bilansu uspeha. Grupa upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Grupa je ustanovila adekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno, mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa) i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija.



82

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.4. Tržišni rizik (nastavak) b) Devizni rizik (nastavak) Tokom 2016. godine, Grupa je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem međubankarskom deviznom tržištu i koristila upravo mogućnosti tog tržišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom. Kako bi se smanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Grupa je dnevno pratila i merila devizni rizik i vršila usaglašavanje devizne pozicije. Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Grupe na dan 31. decembra 2016. godine:

Pozicija EUR USD CHF

Ostale valute Ukupno

Neto spot pozicija Devizna imovina 53.714.479 869.417 622.403 94.555 55.300.854 Devizne obaveze 53.757.818 870.732 621.731 82.313 55.332.594 Duga otvorena pozicija - - 672 12.242 12.914 Kratka otvorena pozicija 43.339 1.315 - - 44.654 Neto otvorena pozicija 44.654 Kapital 8.502.240

Pokazatelj deviznog rizika 31. decembra 2016. godine 0.53

Pokazatelj deviznog rizika 31. decembra 2015. godine 1.86

Devizni podbilans osim sredstava i obaveza denominiranih u stranoj valuti uključuje i sredstva i obaveze u dinarima sa valutnom klauzulom. U upravljanju deviznim rizikom Grupa koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanih promena deviznih kurseva na profit banke, a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene. Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2016. godine:

Valuta Promena

deviznog kursa

Uticaj na bilans uspeha u 000

RSD Promena

deviznog kursa


RSD

EUR -15% (6.501) 5% 2.167 USD -15% (197) 5% 66 CHF 15% 101 5% (34) Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2015. godine:

Valuta Promena

deviznog kursa


RSD Promena

deviznog kursa


RSD

EUR -15% 21.238 5% (7.079) USD -15% 384 5% (128) CHF 15% 26 5% (9)



83

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.4. Tržišni rizik (nastavak) c) Operativni rizik Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Operativni rizik može da naruši ugled Grupe , može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Grupa ne može očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Grupa je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju. d) Rizici ulaganja Rizici ulaganja Grupe obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Grupa prati visinu ulaganja i visinu regulatornog kapitala. U skladu sa svojoj strategijom Grupa je definisala obim i dinamiku ulaganja. Grupa investira u osnovna sredstva u skladu sa svojim poslovnim potrebama. Strategija Grupe je samo ulaganje u osnovna sredstva neophodna za podršku poslovanju Grupe . Takođe, strategija je da se ograniče ove investicije u odnosu na nivo kapitala Grupe i da budu u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Osim toga, Grupa nema strategiju da investira u druge entitete u finansijskom i nefinansijskom sektoru. e) Rizik zemlje Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Grupa izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Grupe da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Pravnim licima koja nisu finansijske institucije, Grupa plasira sredstva samo onim licima koja su registrovana u Republici Srbiji. U slučaju lica sa sedištem, odnosno prebivalištem van Republike Srbije, Grupa ne može da posluje sa zemljama čiji je rejting ispod rejtinga Republike Srbije. f) Reputacioni rizik Reputacioni rizik je rizik gubitka tekućeg ili budućih prihoda i kapitala zbog negativnog javnog mišljenja o načinu poslovanja Grupe. Grupa limitira izloženost ovom riziku kroz konstantne interne politike upravljanja ovim rizikom. 31.5. Upravljanje kapitalom Ciljevi Grupe u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja, su:

da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije,

da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana,

da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama i

da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Grupe.



84

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.5. Upravljanje kapitalom (nastavak) Grupa upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Grupe. Rukovodstvo Grupe redovno prati pokazatelje adekvatnosti kapitala Grupe i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama i drugim relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim članom Odluke o upravljanju rizicima („Službeni glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12 ,123/12, 23/13, 43/13, 92/13, 33/15, 61/15, 61/16 i 103/16) i Odlukom o adekvatnosti kapitala („Službeni glasnik RS“ br. 46/11, 6/13 i 51/14). Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala, utvrđuje se način izračunavanja kapitala Grupe i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Ukupnan kapital Grupe sastoji se od osnovnog i dopunskog kapitala i definisanih odbitnih stavki, dok se rizična aktiva i vanbilansna aktiva utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. Osnovni kapital Grupe definisan je pomenutom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Grupe . Pokazatelj adekvatnosti kapitala Grupe jednak je odnosu kapitala Grupe i zbira aktive ponderisane kreditnim rizikom, kapitalnog zahteva u vezi sa deviznim rizikom koji je pomnožen recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala (propisanih 12%), kapitalnih zahteva u vezi sa ostalim tržišnim rizicima koji su pomnoženi sa recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala i kapitalnog zahteva u vezi sa operativnim rizikom koji je pomnožen recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala. Grupa sprovodi i proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP), utvrđuje raspoloživi interni kapital i vrši njegovu raspodelu, te razvija strategiju i plan upravljanja kapitalom u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke. Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“. br. 94/11, 57/12, 123/12, 43/13,113/13, 135/14, 25/15, 38/15, 61/16, 69/16 i 91/16), Banka vrši rezervisanje za procenjene gubitke za bilansnu i vanbilansnu aktivu prema kriterijumima definisanim u navedenoj Odluci. Prema odredbama ove Odluke utvrđeni su uslovi pod kojima je Banka dužna da obračuna rezervisanja za

procenjene gubitke koja se obračunavaju kao zbir: 0% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A; 2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B; 15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V; 30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G; 100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D;

Krediti, plasmani i druga izloženost Grupe klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja dužnika i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja.



85


31.5. Upravljanje kapitalom (nastavak)

Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije (nastavak)

Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrđene internom metodologijom, koja obuhvata primenu MRS 39. Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala Grupe u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banaka („Službeni glasnik RS“. br. 46/11, 6/13 i 51/14). Grupa je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je Grupa izložena i da se pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije ispod 12%.

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadržanog u kreditnom portfoliju Grupe , obračunava se u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“. br. 94/11, 57/12, 123/12, 113/13, 135/14, 25/15, 38/15, 61/16, 69/16 i 91/16). Na dan 31. decembra 2016. godine, potrebna rezerva za procenjene gubitke iznosi RSD 2.367.372 hiljada (2015: RSD 2.488.491 hiljada).

Grupa je dužna da utvrdi iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, koji predstavlja zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa ovom Odlukom i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika.

Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala banke u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke.

Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala Grupe, kao i obračun adekvatnosti kapitala.

31.12.2016. 31.12.2015.

Osnovni kapital: Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih 8.420.500 8.420.500 Neraspoređena dobit iz ranijih godina 102.054 - Nematerijalna ulaganja (124.249) (150.698) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama (2.367.372) (2.488.491)

6.030.933 5.781.311

Dopunski kapital: Deo revalorizacionih rezervi 1.860 - Subordinirane obaveze 2.469.447 2.432.523

2.471.307 2.432.523

Kapital na dan 31. decembra (1) 8.502.240 8.213.834



86

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.5. Upravljanje kapitalom (nastavak) Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije (nastavak) 31.12.2016. 31.12.2015.

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva: Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja / isporuke po osnovu slobodnih isporuka 6.356.236 5.600.332 Kapitalni zahtev za devizni rizik 5.358 18.313 Kapitalni zahtev za operativni rizik 654.400 618.925

Ukupno kapitalni zahtevi (2) 7.015.994 6.237.570

Adekvatnost kapitala (Kapital / Ukupno kapitalni zahtevi)*12 14,54 15,80

Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije Grupe je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona, na dan 31. decembra 2016. godine, Grupa je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima. Ostvareni pokazatelji poslovanja Grupe na dan 31. decembra 2016. godine i na dan 31. decembra 2015. godine, bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanja Propisana vrednost

Ostvarena vrednost

2016.

Ostvarena vrednost

2015.

Ulaganje banke u osnovna sredstva i lica koja nisu u finansijskom sektoru

maksimum 60% 19,32% 19,43%

Zbir velikih izloženosti banke maksimum

400% 59,61% 59,37% Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti: – u prvom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1,11 1,21 – u drugom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1,25 1,21 – u trećem kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1,09 1,17 – u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1,25 1,22

Pokazatelj deviznog rizika maksimum

20% 0,53% 1.86% Izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica

maksimum 25% 19,80% 14,51%

Adekvatnost kapitala minimum 12% 14,54% 15,80%



87

31. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 31.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Grupe je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. Fer vrednost nekog finansijskog instrumenta prikazana po njegovoj nominalnoj vrednosti približno je jednaka njegovoj knjigovodstvenoj vrednosti. Ovo uklјučuje keš, kao i potraživanja i obaveze bez definisane dospelosti ili fiksne kamatne stope. Za ostala potraživanja i obaveze, budući očekivani tokovi gotovine diskontuju do njihove sadašnje vrednosti koristeći tekuće kamatne stope. Imajući u vidu da su varijabilne kamatne stope ugovorene za većinu finansijske aktive i obaveza Grupe, promene u tekućim kamatnim stopama vode do promena u ugovorenim kamatnim stopama. Kotirajuće tržišne cene se koriste za hartije kojima se trguje. Fer vrednost ostalih hartija se računa kao neto sadašnja vrednost budućih očekivanih gotovinskih tokova. Fer vrednost neopozivih kreditnih obaveza i potencijalnih obaveza su iste kao i njihove knjigovodstvene vrednosti. Grupa koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata.

Nivo 2: Komparativni pristup - koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finansijskog instrumenta i

Nivo 3: Mark to model pristup - koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednosti instrumenta.

U narednoj tabeli prikazane su fer vrednosti finansijskih instrumenata po navedenoj hijerarhiji: Finansijska imovina na 31. decembra 2016. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke - - 11.068.675 11.068.675 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - 462.001 462.001 Krediti i potraživanja od banaka - - 5.536.741 5.536.741 Krediti i potraživanja od komitenata - - 51.548.941 51.548.941

Ukupna finansijska imovina - - 68.616.358 68.616.358

Finansijske obaveze na 31. decembra 2016. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Depoziti i ostale obaveze prema bankama i finansijskim organizacijama i centralnoj banci - - 17.322.214 17.322.214 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 42.904.417 42.904.417 Subordinirane obaveze - - 2.483.767 2.483.767

Ukupne finansijske obaveze - - 62.710.398 62.710.398



88


31.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak)

Finansijska imovina na 31. decembra 2015. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke - - 9.450.342 9.450.342 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - 2.456.429 2.456.429 Krediti i potraživanja od banaka - - 6.564.234 6.564.234 Krediti i potraživanja od komitenata - - 48.594.382 48.594.382

Ukupna finansijska imovina - - 67.065.387 67.065.387

Finansijske obaveze na 31. decembra 2015. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Depoziti i ostale obaveze prema bankama i finansijskim organizacijama i centralnoj banci - - 17.873.085 17.873.085 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 32.234.995 32.234.995 Subordinirane obaveze - - 2.447.899 2.447.899

Ukupne finansijske obaveze - - 52.555.979 52.555.979

33. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING a) Obaveze po osnovu operativnog lizinga Grupa ima zaključene ugovore o operativnom lizingu.

Buduća minimalna plaćanja neotkazivih obaveza po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao što sledi:

2016. 2015.

Do 1 godine 321.415 267.412 Od 1 do 5 godina 1.900.000 1.500.000

2.221.415 1.767.412

b) Potraživanja po osnovu operativnog lizinga Buduća minimalna potraživanja po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao što sledi:

2016. 2015.

Do 1 godine 7.260 6.240 Od 1 do 5 godina 29.000 25.000

36.260 31.240

c) Sudski sporovi

Grupa vodi sudske sporove protiv trećih lica samo radi naplate svojih potraživanja. Na dan 31. decembra 2016. godine, Grupa vodi 1.295 sporova (2015.: 1.584) radi naplate svojih potraživanja u kojima najveća vrednost glavnog potraživanja iznosi RSD 869.000 hiljada (2015.: RSD 869.000 hiljada).

(C; Vera Ta evska spire ei2eljko Obradovid

g

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE za godinu koja se zavitava 31. decembra 2016. (svi iznosi su izraieni u 000RSD osim ako nije drugadije naznadeno)

32. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING (nastavak)

c) Sudski sporovi (nastavak)

Protiv Grupe se vodi 99 sporova dija je ukupna vrednost RSD 623,463 hiljada (2015.: 101 sporova vrednosti RSD 672.635 hiljada). Rezervisanja po sudskim sporovima prikazana su u okviru pozicije rezervisanja (Napomena 25). Rukovodstvo Grupe procenjuje da nede nastati materijalno znadajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku, iznad iznosa za koje je izvrteno rezervisanje.

d) Poreski rizik

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena.

U Republici Srbiji poreske obaveze ne zastarevaju u periodu ad 5 godina. U razliditim okolnostima poreski organ mogu imati razlidite pristupe odredenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Grupe smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloienim finansijskim izvettajima iskazane u skladu sa vaiedom zakonskom regulativom.

33. DODATNE INFORMACIJE 0 TOKOVIMA GOTOVINE

31.12.2016. 31.12.2015. Gotovina 2.000.015 1.925.509 tiro radun 4.190.236 4.036.952 Nostra raduni 1.367.862 3.314.628

Stanje na dan 7.558.113 9.277.089

Obavezna rezerva u stranoj valuti kod Narodne banke Srbija nije raspoloiiva za svakodnevne poslovne transakcije Grupe i iz tog razloga nije deo tokova gotovine (Napomena 14).

34. DOGADAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA

Nije bilo znadajnih dogadaja nakon datuma bilansa stanja koji bi zahtevali obelodanjivanje u Napomenama uz finansijske izvetaje Grupe za 2016. godinu.


Rukovodilac Radunovodstva

Clan lzvr§nog odbora Predsednik lzvrtnog odbora

/2

Carlos de Cordoue

89

credit agricole banka srbija a.d. novi sad … izvestaji... · rukovodilac racunovodstva vera...

Documents