crteŽ ljudske figure1

8/17/2019 CRTEŽ LJUDSKE FIGURE1

1/31


2/31

Savremena dijagnostička baterija

sastavljena je iz tri grupe testova: Testovi inteligencije i drugih kognitivnih

sposobnosti Upitnici i inventari

Projektivne tehnike

Crtež ljudske fgure kao projektivnutehniku uvela je ahoverova !"#"$

Posmatraju%i crteže dece dobijene pritestiranju inteligencije zapazila je znatneindividualne razlike bez obzira na isti &'


3/31

(aren ahover )!"*+,!""-.


4/31

U svojoj studiji ahoverova je iznela:

teorijsku osnovu individualnih razlikacrteža ljudske fgure/ defnicije eksplanatornih koncepata/ tehniku testiranja i analize i

niz primera kliničke dijagnostičkeinterpretacije$

T zauzima jedno od prvih mesta upogledu učestalosti primene me0uispitanicima svih uzrasta$


5/31

1a2to je ahover tehnika tolikopopularna3

!$ T je postupak koji iziskuje vrlo malovremena/ koji nailazi na odaziv kodispitanika i koji ne predstavlja

nikakvo optere%enje za ispitivača$+$ 4avio se u vreme kada su dinamičko,psiholo2ke interpretacije bile izuzetno5avorizovane u kliničkom radu$

6konomičnost i uklopivost upsihodinamske interpretacije/ verovatnosu doprinele da T bude izdvojena izmno2tva drugih tehnika koje su tako0enudile slične pogodnosti$


6/31

7$ Specifčnost T je personolo2kaprovokativnost samog crteža$ T se nudi

kao projektivna tehnika sa dubokimzahvatom u ličnost$ Primena same tehnike ne traje dugo/ a otpor je

neznatan$

8ačin obrade je izložen u standardizovanompriručniku/ ali je relativno komplikovan i nemamnogo mogu%nosti da se protivurečniparcijalni sudovi izravnaju i integri2u$

Procena crteža i interpretacija ličnosti %e biti

klinički impresionistička &pak/ ova tehnika je ve% pola veka u bateriji

psihodijagnostičkih tehnika i spada me0unajprimenjivanije postupke u kliničkojpsihologiji$


7/31

#$Crtež ljudske fgure ima primarnuizražajnu vrednost $ Pod primarnim se podrazumeva nezavisnost

izražajnosti od odre0ene teorijeličnosti i odre0enog metodolo2kogsistema ocenjivanja/ analize iklasifkacije$

Crtež ljudske fgure ima univerzalnuizražajnost i razumljivost/ nezavisnuod specijalističke obuke$


8/31

Crtež ljudske fgure zahvata i izražava bitnekarakteristike ličnosti crtača$ 9n/ u ve%inislučajeva/ predstavlja proizvod koji je slabokontrolisan u onim aspektima gra5omotornog izraza

koji se klinički ocenjuje$

Crtež je za ve%inu kliničara manje cenzurisani izraznego verbalizacija$ C4; nije ikata$

C4; ne prikazuje realni svet/ pa ni umetnikovdoživljaj čoveka/ ve% crtačev doživljaj sebe$ Crtež uokviru T defnisan je kao «subjektivna slikasubjektivnog sveta».

&nteresuje nas da li je bilo nekih ometanja ugra5omotornoj produkciji crteža/ crtež posmatramokao izraz ometenosti/ poreme%aja/ sukoba iliblokova u interpersonalnom polju i nivoima ličnosti$

9snovna ideja ahoverove ? crtež nosi izvesnaobeležja ? specifčnosti i gre2ke koje korespondirajusa posihodinamičkim 5enomenima$


9/31

STIMULUS

Stimulus je kombinacija praznog lista hartije/ olovke

i instrukcije$ Sam list hartije/ ne kazuje skoro ni2ta/ne provocira adolescente i starije da se spontanogra5omotorno izraze kao 2to je slučaj sa decom$

&spitaniku se daje prazan list regularnog 5ormata

)+"@+*/A cm. presavijen na pola$ &nstrukcija glasi:=8acrtajte na ovom listu hartije jednu ljudskufguruB=$

Po2to se u izvesnom broju slučajeva javlja sklonostda ne prikažu celu ljudsku fguru ve% samo glavu/bistu ili lik do struka/ instrukcija se može pro2iritidopunom


10/31

artija i olovka imaju tu prednost dasu kao


11/31

ODGOVOR(ao odgovor dobijamo dva crteža suprotnih polova$

8ekada može da se javi otpor crtanju$ Tada trebaohrabriti ispitanika/ objasiti mu da nije važnalepota crteža$ ožemo tražiti da pre crtanja ljudskefgure ispitanik nacrta ne2to drugo npr$ drvo

ada je osnovna postavka o ličnosti od kojeahoverova polazi holistička/ ona je procenucrteža zasnovala na jednom tipičnom analitičkompostupku$

Eavnoteža se održava tako 2to je značenje svakog


12/31

Svaki crteža ljudske fgure u prvj 5azi

procene prolazi kroz detaljnoinventarisanje$ Tako utvr0ujemo FTD jesve prikazano/ koji su se sadržajiizdi5erencirali i gra5omotornomradnjom uklopili u ispitanikovu

zamisao deteta/ mu2karca ili žene$

Sa ove tačke gledi2ta C4; mogu davariraju izme0u


13/31

ista elemenata crteža koji seproveravaju je dosta duga i obuhvata:

crtež kompletanglava kompletnatrup kompletannoge i stopalaustaočibrada

u2iobrvenoskosavrat

ramenastruk 2akaprstigrudizeniceode%a i predmeti:

haljina,odelo

cipele2e2ir2tap


14/31

e0utim/ detalj sam po sebi nema vrednost$9dlučuje jedan drugi momenat/ koji je dalekoteže ustanoviti i objektivizirati/ a to je18DG6846

Uz svako pitanje FTD je prikazano/ koji je

element nacrtan/ obavezno sledi i drugopitanje: (D(93

Hruga serija znakova po kojima se crtežanalizira i ocenjuje potiče iz klasične

gra5ologije$ Po analogiji s rukopisom/ svaki crtež

posmatramo kao fguru na podlozi/ kao stavodnosa prema okolini$


15/31

U listu gra5olo2kih elemenata spadaju:

veličina udaljenost od ivica: leveIdesneJ gornje,donje odnos prema vertikalnoj osi

proporcionalnost elemenata/ npr$ glave/ruke/ stopala stabilnost snaga pritiska na hartiju

simetričnost kvalitet rada )brižljivost/ grubost/ bizarnost. nagla2avanje zona: gornje/ donje/ srednje


16/31

ANALIZA CRTEŽA LJUDSKE

FIGURE (od analize nije predvi0ena nikakava kvantifkacija$Dnaliza je isključivo kvalitativna$

&spitujemo najpre 2ta u crtežu postoji$ 1atim slediprovera strukturalno,5ormalnih/ gra5olo2kihaspekata$

ahoverova je ponudila slede%e kriterijume za

prepoznavanje ometenosti i gre2aka: &zostavljanje unakažavanje brisanje i popravljanje senčenje i mrljanje prozirnost$

Svaki element crteža može da bude indikatorproblema )dijagnostički znak. samo ako jegra5omotornom produkcijom na odre0eni način

izmenjen )iskvaren.$


17/31

PREVAZILAŽENJE ZBRKE (ako za tumačenje odre0enih znakova postoji vi2e

alternativa/ možemo se pomo%i intervjuisanjemispitanika sa ciljem da nam on/ indirektno/ pomogne uizboru alternativa$

Tako0e/ da bismo izbegli zbrku zbog različitihparcijalnih tumačenja koje daje T/ možemo seosloniti na povezivanje ahover tehnike sa drugimprojektivnim tehnikama i ostalim testovima i skalama$

Tre%i način prevazilaženja kon5uzije je davanje

prioriteta C6&8& nad delovima$ Procenjivač upoznaje

ispitanika tokom intervjua i 5ormira o njemu celovitu

impresiju$ U nastavku on proverava svoj koncept

serijom op2tih dijagnostičkh tehnika/ uključuju%i i

ahover tehniku$ Klobalni koncept proverava se

zatim detaljno od tehnike do tehnike$


18/31

DETERMINANTE CRTEŽA (ako je ličnost u vezi sa crtežom3

C4; koji ispitanik daje kao svoj odgovor na zadatakpredstavlja odraz Lintegralne situacije ličnosti”. Crtež

je vezan za opšti doživljaj sebe ili Ja

&zrada C4; uslovljena je i predstavom sopstvenogtela i doživljajima na2eg tela$ C4; je svojstveni odraz

ispitanikovog ja/ koncepta identiteta i doživljaja tela$ (arakteristika crteža je aktuelnost : &spitanik

prikazuje 2ta i kako doživljava u odre0enom vremenui u odre0enoj relaciji$ $ Ma2 zbog toga crtež koji dajeispitanik nije uvek isti$

8erazre2eni kon>ikti razvoja kao i mehanizmi odbranevezani za takve kon>ikte ostavljaju specifčan trag nadoživljajima telesnosti i u 5unkcijama organizma$

Eazlika izme0u izgleda fgure i crta%a ? pojavapotiskivanja i indirektnog LprobijanjaN neprihva%enih

težnji$


19/31

DIJAGNOSTIČKI ELEMENTI Miografja pojedinca ostavlja specifčan profl

libidinoznih kateksija u organima i delovima telakao i u LprodužetkuN tela/ odevnim predmetima$

Shema tela je svojevrsna


20/31

KDOD je prvi element koji podleže analizi$ Tuse izražavaju intelektualne aspiracije/ stavovi/racionalna kontrola i koncept 4a$

(onačni sud o značenju odre0enih elemenatane možemo donositi bez drugih saznanja oličnosti/ jer jedan 5enomen možemo tumačiti narazličite načine$

8pr$ glava koja je proporcionalno velika u

odnosu na telo može se tumačiti kao: izraz visokih intelektualnih aspiracija crtača nastojanje da se suzbiju ikte subjekta u

pogledu slobodnog izražavanja impulsa$


21/31

9G& odaju postavljenost ličnosti prema okolini$

9či koje su 2irom otvorene/ sa izrazom budnogpra%enja/ motrenja/ ukazuju na ranjivost/opreznost/ povredljivost ili paranoičnost$

8aprotiv/ osobe koje se zatvaraju/ izoluju odsveta i izbegavaju kontakte/ crtaju fgure sazatvorenim/ nedovr2enim očima ili crtaju oči bezzenica$

Dko su oči neobično detaljisane/ sa tendencijomda izgledaju lepo/ izražava se potreba da sebude uočen/ da se skrene pažnja na sebe$


22/31

UF& koje su nagla2ene dovode se u vezu sapojačanom osetljivo2%u crtača prema


23/31

USTD su jo2 jedan bitan detalj vezan zaseksualnu tematiku$

8agla2ena usta javljaju se kod dece/alkoholičara/ regresivnih stanja kao i koddepresivnih osoba$

Keneralno nagla2avanje usta stoji u vezi sakon>iktima oralnog karaktera$ Potenciranjeveličine i otvora usta ukazuje na oralnoreceptivne potrebe/ zavisnost i pasivnost$

Stisnuta usta ili nacrtani zubi izražavaju

oralnu agresivnost/ svadljivost/ verbalnudestruktivnost ili sklonost psovanju$

Tanka linija umesto usta može značiti da jeispitanik izabrao %utanje kao re2enje

kon>ikta$


24/31

EU(6 & FD(6 imaju 5unkciju realizatora

potreba ličnosti u odnosu na druge osobe$

(ada su prikazane kao onemo%ale/oklembe2ene uz telo/ interpretira se da seličnost ose%a bespomo%no/ obeshrabreno iporaženo$

&sturene ruke/ sa nagla2enom kruto2%u mogupostavljati aktivnu postavljenost: revolt ili

pretnju$ anje ukru%ene ruke u istom položaju

izražavaju aktivnu težnju da se privuče pažnjai ličnost nametne svojom vredno2%u$


25/31

Posebnu dijagnostičku vrednost imaju ruke kojesu izostavljene/ koje može biti evidentno ili

zamaskirano$9vaj 5enomen dovodi se u vezu da kon>iktima

koji nastaju u procesu realizacije potreba ličnosti$

(ada su prisutna senčenja/ kvarenja/

unakažavanje/ ve%a je verovatno%a teinterpretacije$

U patolo2kim slučajevima/ dovodi se u vezu saSch i H$ Poseban dijagnostički značaj imaju prsti/koji se u interpretaciji najče2%e vezuju zaagresivnost/in5antilnost iliose%anje krivice zbog masturbacije ili agresivnosti$


26/31

IZRAZI PSIHOPATOLOŠKE

IZMENJENOSTI NA CRTEŽU6vo nekih primera gra5omotornihsindroma$

86UE91D mala fgura ali korektno prikazana povučena u ugao )


27/31

H6PE6S&4D mala fgura )neurotična 5orma.

obilno detaljisanje nagla2ena usta ili glava bez usta fgura


28/31

PDED89&H8D )PE946(T&O8D. &G89ST fgura ne2to pove%ana nagla2eno uho

nagla2ene oči velika glava o2tri prsti


29/31

Crteži psihotičnih bolesnika veoma su raznoliki čaki kada se grupi2u po nozolo2kim kategorijama$


30/31

ahoverova je u svojim proučavanjima uočilatendenciju javljanja istopolne fgure kao prve$

Spontano biranje suprotnog pola za prvonacrtanufguru dovela je u vezu sa prihvatanjem odre0enepsihoseksualne uloge$

Dko ispitanik prvo nacrta fguru istog pola

zaključujemo da se identifkovao sa svojompolnom ulogom/ odnosno da je prihvatio polnuulogu sopstvenog pola$

Ukoliko ispitanik prvo nacrta fguru suprotnogpola zaključujemo da ne2to nije u redu saprihvatanjem polne uloge i da je tokom razvojado2lo do poreme%aja u identifkaciji$

& fgura,subjektivni doživljaj sebeJ && fgura,subjektivni doživljaj partnera$


31/31

MOGUĆE NAMENE MAHOVER

TEHNIKE Dnalitička procena izdvojenih

varijabli

Klobalna procena ličnosti Pra%enje promena Posredovanje izme0u tehnika

različitog stepena strukturisanosti (ao stimulus za intervju$

crteŽ ljudske figure1

Documents