cs06ra640 - iaea

CS06RA640

KA NUKL KAUKH "BOHIS

Nada MilaSin

IBVE^TAJ0 POSETI SACLAYU

U VBZI PHOJHKTA VISA-213.XI - 13.XII 1961.

II<r-o2.o-ol4o-1962

- RKOGRAD

fobpuar 1962.

Laboratorija 0825.XII 1961.

Z.V g š T A J

u S a e 1 e y - u

Nada

*' v o d ctr.

Horavol: u Odeljeaji' naaatorijRlc tchBOlo&hog scrvina 2

Horavak u Odoljenju xa nofinionvkcrami&u l^

v vn<doj iRhoratorijl zakonDtrvkcione Matorijaic 24

4o

0 STAŽU H SACLAY-u

(u trnjartju od 4 nedolje)

U v o d

Od t&upno četiri nedclje koliko $e tragao ovaj otaS,

prva nedelja je protekla u sastancima mešovite radne grupe u

vezi projekta VISA-2, dok au preostale tri nedelje provedene

u labcratorijama Saclay-a.

Na saetancima radne grupe diakutovan je veliKi broj

tehniBkih probleoa u vezi sa ozraoivaagima predvidjaaim po

projektu VISA-2* Pošto o ovome postoji obiman matarijal (za-

pienici aa eastanaka, aneksi i redigovane tehni8ke note), u

ovom izveutajv. Hcdomo ponavljati diskutovane probleae.

Ostatak vranena od tri nedclje zamiaijon je od stra-

no Francvza kao inforaativni staž, tokom kojoga treba da upo*

znam prdbleme kojima <se bavi njihovo odcljeage za koaatmR-

cione Raterijale, opremu, zatim vruću laboratoriju za lspi—

tivanja oara3eBih tizorakas kao i da prodiekutujea niz pitanja

u vesi ea Metaiur&RiM delon programa VISA-2. PoBto jo8 nisno

inali oarodnika po pltanjina keranike iz naBeg inatituta, re-

Beno je da jedau od tri nodolje provedem o aervisu za hamijv

čvpstog atanja, kako bi u najopMtijem vldu stekla sliku o

problenaticl i uredjajima koji se tamo kori&te.

?to so tiče pripreme metalur&kih uzora&a za ozraBiva-

nje, tu se ne postavljaju gotovo nikakvi problemi (3to nlje

slucaj kod keramlke i grafita), "itava priprema materijala

aa ozracivanje aastoji se u izradi epruveta, koju obavljaji*

lapitivanja na neozracenim matorijalima vrBe pe

kada i na ozraoenim i na istim mašinama (ea izu-

zetkom k^daHce za koju imaju dubler), prama tome, priprema

ekaparimenta earačivanja saetaji ae pretežno u.

tehničkih pitanja u vezi aa osra$lva&jem, Sto a$ rađi u

saradnji ea eksperlmaBtalnom ^rupcm velikih reaktcva

(ppoblemi mereHja fiukaa; mat$rljala Rogi ee unoai u rea-

ktor - uticaj aa vasaR raakti'mosti, zsvarivaaja ttrmopa-

rova, generjgaae toplote? itđ^). Po8to 86 sva pitanj* r*s-

3iate, ond& se priatupa reallnaciji, tj. p&avl e* ČaMrs,

zavaru^R tergoparovi, vrše ispAtiv&nja hanmtti&noeti i al.,

Sto ia preta&ap &bavljajn đrngtt inHtitaoij* van Saclay-a

ili r&za& serviei R s&<?iay-u. Nj^Rova ulega u ovoj fazi j*

pf+tečao orgaaisatoraka, a ea aâpeplmeatalnia r*đom poSinja

kada au uzorci osraceni. Hedjutim, %reâ napomenutl d* ov*j

prlpremni periođ traje veoTaa duga.

BORAVAK U ODBLJEHJU 3& KOHSTRUKCtOKE MATBKIJALE

TB3N0L0&K03 SBRVISA

(ppoblemi razvoja pojedlnih konstrti?aioa*Ha aaterijal*za Đjlhove bugiadć reaktora'

i* Mehanieka ispitivanâ kohstrMkcJt,qai\ stateridaia

(LEHSET^.

Uposn&li atA me, R opžtjLm ^rtama, aa

ma mehaîčkih o3obiKa nefiBienih m?tala prlje

(izuzetak čina nekoliko eksperi&eâta aa urancm, ali

Imaju za Ciij prvenatveno re9avaija pr^blema veze uran—

i aran ceJ,lapitivaaja koja ae

a) Probe^^j^^Jô_i^n3gnjje_j(ê^^. Ove.pro

be rađe na magReaijunnA i njegovim legura%& (prvenstvejio

Mg-O,6%Kr), zattM na nirkonijumu i legurncnt (cirkalog),

nerđjajućem Č&iikn i mraiiR i njegovim legurama (U-Mo,

U-Co). Preba na trajpo izđu&enje koo ovih m^tala au

phodae, obyirom <?a ae rađi o konstrukcipnim

z& enargetake reaktore, t.j. za rad na viaokim

'&) Prpbejna^zateaanê. lapituju. se isti materi--

jali Kao * pođ a), a tim što se iapituja još i niako-legi-

ra^- čellct (Mn-Mo šelici) kaji s§ upotrebljavaju za reak-

torake auć-ive pod prltiakon*

' &ilavoap. 3ilavost 1 promene prelazne tempe-

pa.tura iepituju kođ Mn-Mo $3lika i kod oirkaloj*.

d) S!bp„,^ P.Pi*- Rađa 3e lcođ Mn-Mo Belika i

otrkaloja*

UKratko, ovde se rađe mehaniSke osabiBe svih

nefisioniR metala, izunev berilijuma koji ae radi a poseb-

nim uslovina.

06 pomenRtih materijala većina se koristi za

košuljice gorivnih elemenatas Mg i njegovo legure, Zr i Zr

legure, nerdjajudi 3elik, dok je R!n-Mo čelik predstavnik

konstrukci&aih čelika za reaktorake suđove.

Za tcajno i&du,žanja i7naju veliki broj

na kojima mere:

a) Brzinu trajnog izduênâ aa đ^tu teaperaturu,

b) Vreme p&trebno da đođje dc iomu ^sl^d trajnog

, pri raznim temperaturama. (Sl. 1 i 2).

Veličina lAZoraka za trajno izdužeaje; 1*20 mm,

Probe na zatezanje kod konatrukclonih matarija-

la rađe aa IHSTRON kidalicl od 5 t, aa opaezima od 500

3o 5000 kg. Ova kiđalica omogućuje da aa rad* probe ma

zatezanje, pritiaak, torziju, zatim rad st KaatP0liaaao3

atapaferl, na dafinisanim temperaturstaa, pci raanim bar-

aiaaa* **t+3*nj*, ltć. Uraa iapttag* H* lAM&Si ed 35 t.

žilavoet iepituga aa 6harpy-3*vtE S&atnom koje

ima opaege 15 i 30 mkg. Ovde ogredgajn i teBperature pre-

laza iz plaati&nog u krti lom*

Za zamor imaju više maBiaa, koje daju različit

broj glkluaa u jedinici vremeaa. Zamor rađe kako v elae-

tičnom, tako i u plastičnom pođraSgu.

Kod euđova pođ pritiskom Rao glavnl probltm

tragu pitaaje ponaSanja vara. Odredjivall av

1 vpeme potretmo za uklanjsaje napoaa proasTOkovanih n

zavarivanja

Osnovna literatura aa me&aai&hA

laia Plnnie and Rilliam H. Hellar: Creep of engi-

neerlng materials, McGraw Hill Book Comp., Ine* Ney Yovk

1959.

Prancea Hurd Clark: Metale at high tampeBaturee,

BookDivision Reihholđ Publiahing Corporatioa 330 W$*t

Porty-becond st., New York, 1950.

6.V, Kurdjumov: Phenomaaa oeouriag ta the

qaanch&Bg aađ tempering of gteele, J* Iroa and Steal laat.

Vol. 195, Part 1, may 1960. (Ova refarenea j& poaebno va%-

na za Ma-Mo čellke).

Sympoalam on effect of cycliag heating and etrea-

sdmg OB netals at elevateđ temperaturea, AnRual meeting,

society for testing naterjLale, Chieago, Illinoia,

juae 27, 1959* ASTM special techaical publication No.165,

publishcd by American Soclcty for Testing materials, 1916

3ace St., philađelphia 3, Pa.

Sympos3.um on inpact testing, Preaented at the

Fifthyeight Annual Meeting, Amerlcan Society for Testing

materials, Atlantic city, r.j., June 27, 1955. ASTTT Spe-

cial Technical Publication ??o 17$, publiahtd by the Ame-

ricea Scci$ty for Teoting ratorlals, i916 !&ce st., PMla-

delphia 3* Pa.

Pranciss J. claMost An exam&aatioB of high-

taaperature strees-rupture correlatlng parsneters, Ameri-

CSR Society for Testing naterialc, Proceedings 1960,

p.905* Takodje vlčeti i Transactiono od 1956., g#e se

govori o molibdeBtt!

Kanual of fatigne testing, prepared by Conittee

H-9 on fatdgRe, Americcn Society for Teating Hateriale,

1949* Special tec&nical publication ??o.91+

D.Sćfćrian* 'Mtallvrgie de la aoudure, Dnnod,

Baris 1359.

Fored poaeRute literatHre, nnago se korieti i

Saeopis Transactions of the netallurgie&l society of AIMB.

2. Broblemi cevi pođ pritiskom pd cirkalpja.(HONPORAT)*

2a cevi pod pritiskom M reaktarv EL-4 upotreb-

Ijava se cirkaloj-2* (C±rkaloj-4 Ima bolgu otpornost na

korozijv, taXo da ce on u principu koristi za rad na vičim

tenperatMpsma). ra cirkalo3M^2 oni aami nigta me rade po&to

aisa u patanjn nsu3no-istra,Kiva3ki probl*a&,ved ieMjuBivo

fabriRacija i koctrola gotovih proizveda. cv* problene re-

Bavaju im Sitav Bi3 preduzeća i Mgtanova 3 FBaacuekoj, a

rezultati svih evih icpitivanja cadrSani &c n tehniokoj

- 6 -

dokumantaciji u.

Šematskl isgleđ gorivnog elementa kod koga se

risti cirkaloj za oevl kroa koje prolazi CO-, pod pritiakom

... ,od 60 kg/cm^ dat je aa sl. 3.

Temperatura teške vođe je oko 60-&0°C, a tempera-

tura sa strane topiotne iKolaeije oko 100 C.

Clrkaloj je legura. eirkonijuma 3a 1,5% Sn i ppm.

količinama Cr$ Ni i Fe. Dlmeaaije cevt eu % = 100 mm,

: 3-4 mm. Toleraacijas 0 = 100 mm + t<)=3t5 mm * j^*^ *

R a č j L n f a b r i k a c i j e o e v i

Početnl materijal 3u. ingoti cirkaloja, % = 35Omm.

ingoti B@ kuju aa vruće pri eemu &e đobijaju oblice

) prečnlka 200 mm. Ovi se zatim buge po osi, ek-

atruđuju na vruće, pri 5ewu ae dobljaju cevi ne§to debljih

zidova od finalnog prođukta. Na kraju, cavi ae aa hlađno iz-

vlače do konačaih đimenzija.

I s p i t i v a n j e c e v i

a) Probe„R.a zatezanje. Uzorci se uzimaju od zida

cevi, prl četnu je debljina uaorka jednaka đebljini cevi. Du-

žina uaorka, 1 = 150 mm* Temperature na kojima ee vrše pro-

te na zatezanje: 20, 50 i 80^c. Pored longitudihalnih, uzl-

mall su i probe po obodu cevi u obliku pratena (transvarzal-

ne), koja aisu atanđardne, tako da je trebalo adaptirati ki-

dalicu za ovu vrstu ispitivanja. Izgled nzoraka dat ma 8l.

4 i 5.

VrcdnoBti đobijene za zateanu Čvratoću ne razlikuju

se bitno za dva tipa azoraka (^43 kg/mm ).

b)žilavost. I probe na žilavost (Charpy) uzlmane

u. oba pravca: longituđinalno i traneverzalno. Uzorct ^

au bili *auh-sl%9", aa zarezom kogi 3* uvak bio n* apolj-

njog atrani cevi. Probe n trangverzalaam pravcu. takođj*nis* bila atajtidardne; ajihav isgleđ da* je.na al. 6.

Zarez: 9,3 i 0,2 mm* Sli&ae vređnoati za

žilavost dobijaae eu u oba pravca.

c) Tr§jnp iisduženje. Vrgeni sii ppiti na 80°C

aa ietim ugcrcima kao i kođ prob* n* zšêaanje, ali

đ)

e) Probe na eksploz^j& . Pamoda

longitudiKalna komponeatA prltiaka s*

tsko da oataie aamo tangeneijalnp* Prilikom prsKanja dcbi-

jaju ae uzduBne pukbtirei ^ -/ r*

Cevi isđr%avaju većl pritisak na zattzaRje neg&

na aabijanje.

Vrednost pritiska po formBii Lame**-* za cevi

tankih

Ova formnla približno va%i i v aomaatu kidamj*,

ako se za % azae atv&rni preenik i za # atvsrna debljin*

zid*.(OvK poale&nja je vric tegko odrediî)*

Probe sa ozra5eniia uzercima joč niau22po&to J* ozračtvanje u toku. OsraSivaće aa flakau 3.0 mvt.

Poal* ozraSivaRja ispitivače gateznu čvrstodu i žilmvoat.

Trajno izduženje nije kritično obzdrom na niake radne tem

perature, a probe na eksploaiju posle ozraćivanja, ne ra.de

aa zbog dimanziga uacraka. koji au z& jvo potrebai.

3* Pr;&bJLemi i rađ na beriliûmt^. (j?0MB).

Za koŠRljAce SL-4 pređvidjena je upotreba

Xnoxa (a+rdjajuči čeiik} a početka, a %Rt*M berilijuma,Biject raevogu se a r.- ^-ii. &tavHl problem ja pitanja

8 -

mat<33?i3ala ea ietim hemiekim

(rađi ae o berilijumu vrlo vieoke 8iato<6e) i pitanje

tilaostl. TaKođge dolagi i đo bubrenja ualed aukltarnih

reakcij* u kojima ae etvara helijum, međjutlm maanjeaje

guattna nije krltlSno jar iznoai maanje <td 0,2%.raakcije berllijUHa M3

H$

pokaz&je nagloSije mehaniSke oaobln*

aa 600**C, tako đ* a* većiaa ispitlvanja vrše na evoj tempe-

Taićodj* pokazuje anizotropaaat, ttaied Baga napr. lz-

u longitvdinalacnH pravau lanoai 5%),* M traaevtrzal*

0,5%. Cepanje kristala đogadjp ee po ravaiaa (0001) 4

(1O?O), 6ok 93 klizanje dPgadja po (1C&0) 1

*) rob ,,, ,n& jaatenan e, . Ove probe ae vr§e po-

eie raaličitih termiBklh tretiranja berilijuma. I ovde ee,

poređ uoMčajenih, rade probe sa uzorclma u obliktt pratena.

Širina pratena 5 mm. Kidalica INSTRON. ^

Zateaaa gvrstoća (u ovom slu8aju. obele&avaju j+

aa R) iŽRosl:

gde je:

b - žirtna prstena (u njlhovom Hlw8aju 5 mm)

' M - momenat ^avijanja (0,318)

Žemataki izgled prstuna u ođnosu aa kidalioa đat j[a na sl.8.

b) I^p^t^vanê poveânâ Mrečnika w>d

vritićka. 6±lj ovog eksperimenta je 3a Ispita

izdr&ljivoet košuljice pod đejatvom unutra&hjag

đo koga moBe đa dodje usleđ širenja goriva. U tone cilja

ti cev od berilijuma aâvi se jeđan cllindar od bakra, kojl

se zatlm aa kiđaiici deformiže pritiskom i n.a taj načln

izazivaju naprezanja u koBuljlci do njenog prakanja. Isto-

vremeno se merl spolgnjl prešnik cevl, 8to daje dljagram

na al. 9. Na al. 10 i 11 đati s* razni tipevl uredjaja za

ostvarivanje unMtta&Rjsa pritiska.

Cevl pr&ve firme Brash i Peehia*y.

o)

đ)

e) TermiBko ciklira^ê. Cilj ovog ekaperlmea-

ta je da almullpa termiKka naprezanja kojima je izloBene

gorivo u râktora. U tome cilju berilijumska cev se napunl

aa cllindrima od Selika i aavari na krajeviaa. Pritisak oko

oevi iznoai 60 atm. argona, temperatura eksperimenta 600**C.

Čelični cllinđrl reprodukuju pritiaak goriva u reaktoru.

Posle zagrajavanja cev sa hladi aa vazćuhu. PoBle Ma#viBe

20 ćo 60 ciKlMea đolazl do prakactja cevi, Bto ne pruža za-

dovo^javajučA rezultat.

Lsgure berilijuma koje e* iepitujtit .

Ba-Pe-Al

Be-Al-8i

- .. Be-Pe ' \ -

letovremeno sa i^pitivanjlma tehnolo&tih karak-

teriatika, rađe se i ekeperimenti fundamentalaog karaktera,

čiji je oilj da obgasne utica^ pojediaih primeaa u berilijumu.

na ngagove mehahičke osobine* Za sada va&i pravilo da berili*-

jum veće gistode ima balja kara^teristiks.

ObiĆla 3aai laboratariju u kojoj ae vrSe pomenuta

ispitivanja berilijuma, gde au mi pokazani avi

- .?<*'.

10

U toku iatcg daaa aapravila eaat i jegau kraću poaetu reak-

toru BL-3*4. Naâ t$h;.ička p^tapâ osraBivaaâ. (OURTILA)

Konatrukeionl matarijalla) BerilijMm (ezračivaaje u toku u EL-2)b) Cirkoaljuai i l^gura Zr-Sa(ozračivaaje

c) MagpezijtMa i legara Mg-Zf (ozna&ivanje aavrganp

d) Nerdjajući čelik (ozračivange M totnt HR-3).

Ma-Mb čelike jo8 Ri#a ozrašivali.

Na BR-3 ozraaivanja vrSe a đva koavartera za

neutroaa (aapravljena ođ BOp)* Sematakl prikaa vpadjaga

dat je na sl. 12.

9$ u jednom ttoavepter!* MMHčKje nardja-

BeilK i gvoBćje (?), a u drugom Ba (?). Btrilijum aa

inače ozračuje u EL-2 u fluksu termalnih naatPOBa. Pri ozpa-

Hivaajn čelika grajač je isključen (pogto ae gaaaiiSa vtli-

ka koliBina tpplote), & CO- hladi uredjag. Temperatura wzo-

raka aa 12 MW j$ oko 400^0, đok se aa 18 MW popaa iaaad

. Regalacija temperature je aatoâtgka* Tohom

vanja regiatraje ae temperatura uzoraka, kontajnev*, ^

kao i pritiaak COg* Svi kontyo3LRi iRstrumanti nalaza se a

po3mnam zgpad* rea^tora. Alarmnl urtdjaji aigpaiiztraju

epaaaoat gedlao u alučajv neđezvoljaaog poviSeng* tampara-

tpr*. Cmogućena mi ge poaeta proatorijama 3%$ eu aaaBteni

inatramentl za regRatracajn teaperatara i pritiaka OOp u

konvarterima.

Sa LBMAIR3-0N aa% takodje imala niz razgovora

u vezi aa raznim problemima ozr^51vanja, pošto an vukovodi

odČLjenjem za rad sa ozračeniH matepljalima+ Prvenatvano

ae radilo o praclziFRHju programa VISA-2, o 8#mM ć$ vlS*

gpvera blti u iaveStaju ko^t SR3 Lamaira i â piaall za

Saclay, a 3ije ć@ kopije biti đoatavljene i našem Insti-

tutu.

Lemalre mi je đao jegnu šemu (očigleđno nepot-

puau.) meta3.ur§kog đepartmana, kog* ima eledtći izgled:

ODELJBNJB ZA METALUR8IJU

Šef! SalesaeZam. Pheline

TEHNOLOSKI SERTISŠeftStohr

SERVIS ZA HEMIJU ČVRSTOG STANJA

ODELJENJE ZA K0N3TRUKCI0NE MAIBRIJALEŠ$f: BemarđZam. Bouđa?eacques

JMBOZRAČBNI*MA%BaiJALISaftW$iaz

OZRACEKI KATBRIJALI

ProbiemiZr. (Polge)(Combes)

9rajno Ka^itacij* Vruć* delij* Te&nlČkiizđug. (Lamaire) (Ciboia) problemi(Lehret) ozraBlv*

(Curtil*)

aav9đ$negy ođeljenje aa kćhatrukciene

matarijale ima u avome eaatavu i slađeće grupe:

Nadestrukttvna ispitlvanja a&terijala (Prot)

Izolacionl materijali za EL-4 (Rozeahotc)

Broblemi zavarivanja (Thome*)

Cevi pod pritiskem (Honaorat),

4. Probieaa aatepijala za %rafitne reaktore (BOUDAHBCC^UES)

PRE6KBD GBAFITNIH RSAKTORA U RABB I U IZ3RADMJI

Naztv peaktora Mbderator Tank Sorlvo Košuljica Temperatutra R&ahladjivaČ

(horiKentalni)

$ 2(horizoatalni)

G 3(horiacntaini)

EDF 1(vertikalni)

Grafit

Grafit

Graflt

Beton t

Betoa 1&-

Ceitk(120 mm)

uran

- tretiran

Mg-Zr

„.,r

Mg-Zr

^ - c

38d°c

400^0

VHBdUh(Btm,pritisak]

15 kg/cm

CO

15 Rg/om

proiavodaja Pu

proiavođRja Pui 9l. energija

Proigvodnja Pui ei. energijs

Siektri&aaenergija (1962)

BDF 2(vwtik&i.nl) Grafit

25 kg/'cm'

BDF 3 CO,Orafit Betaa U+1% No Mg-Zr-H? 450 C g j , 2

NAPOMENA: Za EDP 2 i BBF 3 se predviđjaju košuljice od grafita.

ElektrlSnaenergij* (1963)

(L965)

- 13 -

1% điekuaije sa Bouđareaequ.es--om o probleaima

msterijala sa gr&fitne reaktore:

- Glavni problem pređstavlja rađijaciano ošteće-

nja goriva (bu&yanje).

- Sa košuljicom nerna problema, poSto ae mehaniB-

ke osoblne pogorgavaju. tek oko 5OO^0y a projeKtovani reaK-

tori ne idn iznad 450. Kođ kožuljice, medjutim, vrlo je oz-

biljan problem-g&bri&acija. Legura koja oni Roriat* (Mg-

%r) j* otporaa na radijaoiono ogtećenje* Do pajave krtosti

dolazi, all n neznatRoj

-Do 45Q**C ne paatcji Ri problem koroztje,. dok n*

C dolazi do sublHaacije legure Mg-Zr. Calov da ne do**

dje do korozija je đa Co^ bude potpuRO au.v.

- Probleml suđova. pođ pritisKom:

6to ee cane ti5e nema velikih razlika izm&Sgu

betona i Selika. Neđestatct čelika au: teškoće oko proizvod

aje, zavariv&Hja, aatim postog&nje prelazne temperatur* iz

plaatičaoati n trtcst, Kod batona probla^ je tensičk* izo-

lacija, vi*$aost (edn. korozija Belikajfsa kogim 3$ beton ar-

mirsa). Keagut&m betOR je daleko lakSi za proizvodnju nego

* Od materijala za košuijicM u Prancuakoj se naj-

viBe Mpotreblgava legura Mg-0,6% Zr-20 ppm Hn, z* razliku

od Magnoxa (Mg-Al-Be) koji ae koristi u Enaleskog. Oni sma-?

trajn da ngihova Lag^ra iaa gobre osobiae ispod 500^0, dok

je temperatura Inflamacije magnoxa viša. Magnox ae bolje po-

aaBa u vazdubu, a Mg-Zr u 00^.

- Legara Magzan (Mgr%r^0tl% Mn), engleake proiz&od

nje, ima dobra otpomost na trajno izdažeaje na poviSenim *

pa ee upotrebljava &a čepov* na tehnologkimkamalima, alt je p^pogođaa aa proazvođ j n, a abog mangana

visok efikaaai pressk* Legura je tek u fazl razvoja

i lsprpbavanja* Rađna temperatura 520-330 C.

- Legura Mg-2r-H se ispitnje za BBF 4. Ima dobr*

osobine u pogleđa tra^nog izđužeaja na 500**0, aii je krta.

- B BDP i i EDF 2 čepovi au ođ legpr* Mg+1,2% Mn.

lata legar* ae kariati i u engleskia reaKtafim*.

- EI 4t 60 atm. cOp, koSa&jice ed inaza (doeaij*

ed beril&3aaa), taplotna izolaciâ gae iii NgrM%&. (ain-

terovan a*gRe*ijHm, otporan na trajBo lada&enge).

Ba Xr*jn, aoj utisak a* oanovu oaoga Bto aam

vide&a 3$ d* a* oni bave iaklâčivo naterijallma koji ae

kpriat* u poetojećim reaksrlâ ili su predvićjeni za neke

cd badućih, t.j. da su đire*tao veaani z* prcgram razvoja

rea&ôra* 1 onga kađa se ra6i o fvndameBtalaim iatraživanji-

ma, predmet lstraživanja su reaktorsxi materij*ii prcdvidjt-

nl pa Mjihov* buđKČe reaktore (napr. berllijum). Mialim d*

bi a* večlaa raćova koji se u ovom od*l$n3a obavIjtg^Haog-

3.1 oKv*Hflkov6ti kao pceicvi rasvojno-tahni&ke prirod*,

kegi ae pogto ovde hu3u reženi - pradtgu Imđaatriji a*

rttlizacigu. Maaji procaaat radova pripada Čletia funda-

maattlnlm

Tokom boravka u odeijenju ža naozračen* ma-

terijale, ti3.a aam primljena od strćne g. Bemar&*f 8*3*

odeljenja z* koaatrukcioae materijale, koji mi j* u kratkim

ertaa* izloBlo aktivnoat ođsljenga, intereapvao a* za pro-*

kojoa a$ bavim, itđ* Takođge, to%e* ev$ prve n$-

prlmlo me ja g. Saleeae, k*o 1 g+ Phelin*

koji* aaa imala viša eusreta i razgoveca u veat a* paa-

n* VISA-2 i đr.

-* 15 -

BOHAVAK U ODBLJBNJU ZA REFISIONU KERAMIKP

1. ppšte napomene o problematici kojom se bavi odeljenj*

(BLSTON r §*?

U ovom ođeljenju ispltuju ae okaiđi

koji se koriate kso toplotai iaolatorl V

peaktorima. i okaid terilijuma koji s$ koriati kato modern-

tor i reflektor.

Oaaovni problsmi u rađu sa keramtkom:

a) Dobro definisan materijal, aa poznatim istori-

jatom.

b) Rađ na pean&toj temperaturi. RezH&tsti zavise

u velikoj meri ođ temperature,

Merenja koja se vrše na materijgliaa pre i po-

ale ozračlvaaja:

- Guetina

- Dimeazije

- Ren&genska struktuma analiza (traži ae korela-

cija Izmedju makro-promena i promena parametarm r$8$tke).

- Mikroskopska posmatranja: obiBni i elaktronski

mikroskep. Za poHtaatranje preloma ae koristi teimika replika.

- Fizičke i aehaničke oaobiae u funkciji promena

krlstalne reBetke.

- Aapitiva^je tankih slojava pomoćM vltravtolet-

nog zračeaj*.

*. Mehaničke osobine: zatezaa čvratoda, čvratoća

na pritiaak, torzija, modul elasti&nostl, itđ.

-Vignerova energija.

Važni3& literatura iz oblastl keramike:

W.D. Klngery: Property Meaaurements at high tempe-

ratures, Jahn Wiley anđ Sbns, New York, 1959.

Kingery: Introduction to ceramica*

16

C.A. Janannet e4ramique gtaćfale, Rotion* de

Physico-chimie, Tom I i II, Paris,

ćditeur-imprimeur-libraire, 55t Qwai 3ea

55, 1960.

J.R. Tinklpaugh: CermetB, T-593.

2. Mereaja toplotne i slektri&ne provodljivoati (MIHAILOVIĆ)

K*r*mHa KOja ae koristi k*o topiotBi izoiator

u reaktoru treba da ispuni 3leđ<a<3$ najvažntje uslove;

a) B* j* dobar izolator toplote

b) Da ima dobre mehaai&ke oaobine

o) Ba ne menj* oaobiae pođ đejatvom zraSenj*

Merenje, toplotne i elektriBae provodljlvosti se

obavljaju sa oiljHMi

a) Dobjjaajs pođat&ka o ponašanju materijala u

raaktoTu. 0?o ge nmroBito eđnoai aa merenje toplotne provod-

ljivoati keramika koje se koriate k*o izoiatori,

ili reflektori.

b)?unđameata3.nih igtražlvanj*, koja tr*ba da

jaaoe meaanizaa procesa koji se ođigpavaju. Boaebno j* u

ovom pogledu *OT&sn* met&da mereaja elektri&aa

ati (odaosmo otpora), pogto se za iati teMparatRTaki

val đobi^aju đaleko vede promene u e3.ektričnoj nego & top-

lotnog provođljivostit

Matarijali na kojima se vr8e merenja topiotne i

eieKtrične provodljivoati: MgO, AlpO^, BeO.

lOređjaji koji 3e koriste:

a) Toplotaa provođljivoat za SSd* B$ aeri ravno-

težnom (atatičkom) met&dom, Post&je uredjagi *a tri. opaag*

temparatura*

ođ 400- 1.500^0

b) Aparature za merenje električna provodljlvosti

au tek u montaži*

Sl8tem za marenje toplatne provodljivoati aaatcji

ae ia slededeg: topli lavor, aaorak, v*f*r$ntai

hlađnl izvor. Poatoji enetoda Kod koje mo&e đa 8*

vi referentni &2orak - u ovom slu&aju topli iavor igra

iatovremeno uloga referentaog azcrka* U optaamoiB

aiatemu smeStani su terMoparovi a& dobpo đefiaia&nim raato-

janjima. Tenaoparovi kcji es upotrebljavaju:

Do 1000^0 chromel-alumel

od 1000 - 13OO°3 Pt-PtRh(10%)

. U slučajevima kađa se želi doblti aamo ređ veličine

tcpiotne provodljivosti i o^llk Krive do 500 C, merenjs

&o2@ đa 69 vr3i bez toplotnia ekrana. Naauprot tome, kad

precizaih meraaja (6ak i do 500 C) upotrebljava se

3. to:

a) Sam ekraa kaa teralčk$ izoiacija (&ađ& ae radi

do 500<*c)

b) Bkran sa električDias namotajima, izaađ 500**C.

Zagrijavanjem preko tmmotaja aaiulira a* tempe-

raturaki građijent lnmedju ekrana i aa^rKa.

K&o temperatura na kc,)oj je marana toplotna provođ-

Ijivoat uziaa ae erednja t<?i8peratura dobijena narenjen sa

Rva tepMopara k6ji ae nala&e aa pp^ethu A kraju m:orka(sl.3.3

ra e*raaa takodjp 93 aeri poaodu termopara*

je amtomatska pomoću servomotora.

bl ae poboljšao KantnKt RznKđjU UKOtka 1 toplog,

- 18 -

foilje. Bebljina folija je nekoliko atotih mm.

Projekte uredjaja rade sami, a proizvode ih.

razne fabrike, kao napr, UMG^ Pbyaim§cs i dr. Ceas ure-djaja za opsag ad 100 - 500^0 je 22.000 NP. (Cvo j* naj-

intereeantniji opoag tetnperatura aa gledlšt* posaaatraaja

radijacionog oštedenja).

IaB$rmaeati za regietrovanje teaptratuve au

EpI, aa 8 ili 12 knsala.

Ppedjaj rađi poa vakvMmoa 10* - 10 zbog to-

da B* izhagna prenoga&j* toplote kaavekcijom ili int*a-

karamiRe aa prlautnlm gaeom. U c&M&ajH. joB večeg

VKkuuma đo81o bi đo preno§enja toplote gra8enjem, pa ae

to izbegava. Kapacitet pumpe je 10 m / h . Zvono pod kojim

ee radi Ima duple aldove i hlađi a* vodom. Temperttura

hladnog tzvora ođr&ava ge clrkalaclgom vođe Iz jednog termo.

stata.

Bksperinantalna teškoće:

a) Oetvarange đobro^ koatakta iznećiu toplog

H i hladacg iavera aa uzorkom i

3j Rontaht ternuoparov* aa uzarROB.

fati tip uraćjaja Kori,8tl aa k&ko a* iapitl-vanja keramike, tako i metala<

Ukratko o teoriskim oanavama meranja*

Kao oanova merenja sluZi Fourier-ov z*kon z&

ravnotežno preno8enje toplote provodjenjem;

- 19 - ' .

gde je:

q. - toplotai fluks

k - koeficijent toplotne provodljivosti

A - površina kroa koju se prenosi toplota

(nortaalna na pravac fluksa)

- Razllka u temperaturi iznedju đve tačke

na azorku

- Rastojanja pvih tačakn

Uzimajudi da js

Usimajudi materijal sa poanatim k (hemiski čisto

gvoždje - 99^99) i merenjem ostalih v%li3ina dobija se k .

(Uređjaj za teaperaturp do 1600 C referisan je

H Ženevi - 3/1153).

Opšti obllk kriva zavisnosti k i $ za keramiku

je aa al.l4^K*o 8to ae viđi k, opađa sa temperaturom do iz-

v6sne granice, s aatim postaje konstagtno* Ova mlnlmain*

je proporcionalna panratnetrinn kristalne regetke.

M e r e n j a e 1 e k t r i 5 n e p r o v o d 1 j i-

- . v ^ % t i ' - ' . . .

Kod poluprovoonika i izolatora važi sledeća

jećaačina:

- K = K ^ + K -, " ' - ' " . '< 'pnon ćA.

gde je;K - ukupna toplotaa pr^vođljivoat

K r Provodljivost koja potiče.96 oscilacija

u rešetci

K * - Hlaktrioita provodljivost

vaSi:

33 gruge strane

gde je

(3- elektricna provodljivost

T - apsolutna temperatura

L - Lorenzov broj %2 -Sg-); - k - Bolzmanova koaet

Opšti oblik zavisnoeti struge od Konesntracije

aosilaca naelektrisanja dat je na sl+15.

Postoje dve, principijelno razliBite, netode

marenja elektriSne provodljivosti:

&) irerenje inteaziteta atruje koja prolazi

KT93 uaorak: ^

b) T'erenje pađa napona kroz uzorak. ova metoda

je KoapliKcvanija. (Potre&aa je precizan milivoHanetar:

1/10 do l/loo RV).

Rezvltati se prikazuju n obliku dijagraaa

—y-, gde je T apBolutna temperatura (81.16).

Ova kriva pruža nogućRost proraBuna energija

akttvacije vezanih za olektriSnu provodljivOBt, a ngena

analiza daje predstavo o prirodi noailaca BaeleRtriaanja*

%a prvu metodn (u slučaju izolatora) potpebni

su ampliflkatori ko^i &ogu da mere lo do lo"* X* u—4 —14opsegu 10 do 10 ampera« Kod izolatora ae pojavlju-

je i zapreminska polariaacija (saviai od Rapona,

stoda, tempenatvre i defekata), koja se kompenzuje

upotretom naizmenične struje visokih frekvanci.

' - 21 - -

U aluSa^u metala mereRje a$ vrBt nultom

Prlbli&ne cene uregjaja:

Vitatoaov nost - 1.500 NP (tačnoat 1/iOOOR)

* - 8.000 NF ( " 1/lOOOOOp

TaŠaoat ođ l/iooooapatrebna. j+ napr* kod m*-

r*aj* provodljivoeti moaoRriatala.

P*6i* So 1.200^0, inđu9%*i***+ Kaatalev

a* t*rmoregul*torom - 1.500 HF. .

Važnija l&teratura tz ove oblastit

B.G. Halmer and A*3,3uarr*H,t The phyaicai

azaminatioa of metala, Edward Arnold (publishera) iimited,

London 1960.

A.F. Ioffe; Phyatoa of aemicon&uctora, 1960 by

Infosearch Ltd.

' 3. 0g3&jenJg_za^Mikr6g^^3tl^^j,33ISBY). U ovom odelje-

njn a* optiČklR aeteđima iepituju povr&iR* waorwK*t

i al. Pored eMBnih mikrankopa iaaj& i 6va tlsktroaska

razolucije 25, ođnosno 10^ ), zatlm uredjMj %a

đifrakciju, kao i vieokoteoperaturaki mikroekop. Odaljenje

3* d$e herni e čvrstog stan3&, odnosno ieđan od servls* hemi-

je Čvretog stanja,

Svl problemi kojl se trotlraju imaju ss cilj

prvaastveno reSavanje praktičnih pitanja u vezi ea ponaŠ*-

njem matarijala iA radnim aslevima, dok a* fHBdamantalna iatra-

Bivaaja rađe u taanjoj meri.

Eadi &e aa fisionim i nefleiOBim okeid^ma i u

atanjoj meri na aetaliRa*

Metodom elekčronske difrakcij* iapttuju povrgln-

ake pojava (napr. kor^zlj^ 3aii&& i magnegijuMa pođ Rticajent

CO-, i al.). Pređnost metođe je u tome gta ragiatruje aam

poRetak ppjave (napr. okaidaaiju poviSine), tako d* nljepotrebaa dug vramenski inteival da bi se doSlo do ztkljugka.

Pem&ću elektrenskeg taikroaKop* mo^li sru.

da vtvrd* aaeâjaRê mehnrova helljmaa & Ba9 poala t*p-

miSkog tratiraaja (rađi se o osračenom BeO), aatim prelaz

ia intragranularKog u intargtanulami lom kad BeO 3.

p&.sle aara6lvanj&9 itđ.

4* Iapitivaaâ êha&iSklh pspblaa. U ovcm od*JLj$njt&

eam imala priltke da. viđim sleđeće uredjaje na kojima ae

ISpltuju MgO, AlpO- i SiCp (iste mašine n* koriate z* i.8pi-

tlvaaje uzoraka pra i posle ogmSiv&Rja):

- Ualverzalna kidaliea ođ 20 t, na kojoj se rada

probe ns zatezaaje i pritieaR (&M^Ča8će?)+ Rz

gmnja ktđalica za preciznija merenja

zateane Švrstade i savijaKja, Nalaai ae m boksu.

- Dva gilat&metra: jađan %a keramiku (preclzniji)

i drugi aa metale (manje precizaa). Diiatometri rađe do

lOOO^C. Ovaj opeeg temperatura je dovoljan obzirom da ae

karamika u reaktorn aal&Bi na tamperatMya&& znatno iapcd

l&OO^C. Međjutim, u prlpremi inaju i jed&n dliatomntar dp

1*509 0. 0&i*3eni i neoar&5eni uz&rei sa zagrejavaju

lelno i meri im se đilataoija. ŽarenjeM a'ar&SaHi uaora^ mp-

že đa povrati đimenzije koje je imao pre zraČćDla, ali ne 1

osoblne.

- Gusttnu. mere Arhimeđovom meteđom.

- Dlmenzije p.aaraka mera mikpometrom, sa preciz-

no&ču 2 x 10*" mm<.

, - - Za ;Hl.aV'r'H3 s<e k^rt^t^ ^*lo'Gh^rpy-jevg klatno.

23

Mgp i AigOi iepituju %e kao toplotai izolatori

koji se koriate u raaktoru, BoO kao moderator, * S&O- K*o

materljal ga suđevg koji se koriate aa proizvođnju radio-

isotopa. SiOg 9* pođ dejetvom aračenga jako izduZMg* (do

2%j,z* razHita ođ ostalih, 5ije izdngeaj* a* srelazl neko-

i*ko hilgaditih od procenta^

U ldboratoriji postoje i pedi za ttrmiBko

tretiranje uzoraka. Uzorci sa tretiraju na tamp*r$tursBa

bilakim onima koje ae ogekuju u reaktoru, * za.tim.im a*

iapituju oaobine* Takodje ae vr8l i tar ii%ko tretlraaja oz-

raSeaih uzoraka.

Uzoroi koji se koriste niau etaBdardaih di-

aaaa&ja. Jedini atandardnl ugorak u keraaici je kub $x5x59*

ali ovaj j* SMvig* valik z& ozračivanj*.

psobiae Reozračenlh q#or*ka M*P* a$ iatevra-

aeao k*da, i oaobine ozrašenia, a tim 9to a* naozračeni ma-

re i u po$etku (t.j, pre stavljanja paralel#e eerije oa oz-

ra31vaaje) i istovremeno sa ozračeaim, pošto 8* đogadja d*

se tokom 1-2 gpdiae stajaaja đogode izvesne promeHe i na

cima van reaktora*

Po pravilM,.osobiae okeida jako zaviaa od nji-hovog porekia.

Imaju nekoliko rentgea-apanata, aa kojiaa iapi-

tuju paramatre rešetka cksiđa pre i posle teratBkog tyetlya-

nja, ođaosno pre i peela ozx^5iv&nja. Kod BeO su aapr. aata-

aovlll vellku anizotr piju? parametar o ppvećava se 10 pata,

dok 96 parametar a povečava &aiae nennatno, ato ae ogieda i

m povećaaju. makro^atmensi^a uzoraka.

- 26 -

6. ^oseta radioRici aa izr^dM uzoraKp okalda.

H ovo3 radioalci ae obrađjuju uaorci avlh oksiđa koji ee

iapituja. Međjutim, pogto ae međju njima nalazl i BeO, me-

re pređoatrožnoeti eu one koje se koriate pri radu aa BeO:

akafađeri, ventilacija, aanitarni propuanlct, itd.

III

BORAVAK U VRUĆOJ LAB03AT0BIJI ZA KONSTRUKCIONEMATERIJALB

Skioa laboratorije đata je na al. 17.

Prednoetf^Kbncepcije vručih deiija: ćellđama

mo%e da ae pridje sa svih strana (ili najmanje aa tri wtra#e)

2& razlika od betonakih, ove ćelije iaaju prozore na avim

ziđovima kroz koje moBe da se posmatra unutra&njoat ćelije.

Neđoatatcl: aktlvna i neaktivna zoaa au ispreple-

tene, Bto atvara teškoće u pogleđu sigtinaoeti i zaštite na

poalu, a prilikom đekontamlnaeije ma koge od čelija poatoji

opasnost zagađgenja Čitave laboratorlje.

Sva merenga, kako na neozračenim, tako i na oz-

račenim uzorcima rada ee aa iatim maginama, **m kiđanja,

gde poatoji dubler. Razlog za ovo je taj Bto eu dobijani

rezultati ma ovaj na&in najpouzdanljl.

Povoljnija l novija koncepcija izgra.dgje vrućih

laboratorija je data na alici 18.

Tipovl manipulatora u njihovim ćelijama:

a) Arg&n type M7 (lli engleskl manipulatori

fivme HOBSON, koji au sličHl argonskim). ' .

b) TMB 3 (liceRca CEA)< Nedoatatak: da bl ae

ovi panipulatofi đemontiralt (napr. u slučaju kvara) potrebr

no je ulaziti u ćellju, Sto nija slučaj Ba Argoa type M7.

c) Ručni manipMlatpi'i sa kugiom. Obl&ao 8$

koriate uz maater aleava manipulatare, ali au u ntkim de-

lijama v upotrebl i Rez master sloave manlpuiator*. (mere-

nje tvrđo<3e, žllavosti).

Firma kođ koje kup&ju olovna ataklan

Jenatr ei&swerk Sohott und 693*, Malnz, All*-

maga* Occiđantale.

O p i p v r ^ ^ i h ć o l i j ^

1. 6*]Llja sa kiđalicoa INpT^ON (

U avoj ćaliji ae nalazi kidalica Inatron od

5 t, ea dublerom i komandnim tablama Van Ć63.ij*. Kldallca a

ćeliji nije koaatruisana apecljalao za daljinaki rad, nagp

au oni aami i&vršili potrebae adaptacije (&ao Bto j+ n*pr.

prepravka g&av$ sa hvatanje uzoraka i đf*). Ispitivsnja

koja moga da ae vr8e na kiđalici:

a) Zatezaaje

b) Pritlaak

c) aavljanja

d) Clkliranje (variranje opterećenja na

uzorku izmeđju dve zađane graKlce iađu&enja)*

Poređ toga re*onstrukcije koje em sami iz7ra*i-

11 omogudavajK im rad na povišenlm temperaturama koje se

mere pomočR termoparova. i antomateki regull&K. Zagrejavange

uzoraka se obavlja u peđi koja se "navuBe" preko azorka.

meravaju da iavrše i druge ađaptacije, kojt bi im omogućil*

i rad na aiakia teaperatnrama aa istoj wa%la%. ?ri aadaB-

njoj k&natpukciji Mašine, pisač regiatruje ept+redtnje K

funkciji vreaena, gto patogu3&va da e$ pri datoj tpy&&i

Bwma vrednost izduženja. Međjuttm, ani s@ noae miSljM da

KonatruiSv. ekatenzometar koji bi im davao direktno atvamn

26 -

S& ove ađaptaoije, nmravno, đaiako je pro-

atlje izvearti na Kigalici van ćelija, Bego aa onoj a deliji.

Rake npr. đ$ M kalibrisali mašina van deiij$, omi jadnost&v-

no opteret* maBiau aa tegcvima poznate teg&na 1 žatim izvr&e

kallbraeiju, Hedjutim, u 8eliji au marali đa naprave jad*n

vrio kompiikovsn slatem đa bl ovo iato mo%3Li da arađai blok

oiova težiae tačno 50 kg pomoĆM jađnog *l*Znog* agorka za-

R.a61 ee na -pa8iBl, izvrgi kalibracija, satim ea o&ovo spuati

na pod dalija, ućalji poslaga kojom j* bile podignuto itđ.,

korlataći z* ov$ operaeige motor kejim ae upravija van ćelije*

InaSe, ruKovanê mašinom 3$ m viaokom atepenu

*Btoa*t4a#V*ao, taku 6a ee gotovo sve opepacij* i ragiatro-

vaaja faaHl-$$.t& pbavljaju autcsataki, ea kaMandse tabla,

êlija 3@ ođ elovnih cigaia, dablg&ne 10 cm*

n onom đtiu gđe as nalase prczorl, aanipulatori, prol*zi raa-

ne apojeve i al., đok gernji đeo ćelije predgtavlja uatvari

jednu "kutiju* od gvo%dja (debljine aiđa 8 vm), puajenu

olovom. Iznvtra je delija efarbana belam bojom, bez ikakva

začtitn# prevlake, aem što je radaa površina preKrivana po-

livâilSkom foiigom. Dekontamiaacij* delije vr3* aa taj na&ia

što aajpra pc&odti spećijaâeg ualBaBa (koji aa RbaeMj* Kroz

olovao "ČKre" na bo&Kom giđu čeiije) izvuka jedan đao

vitata, a s*tim pomoû vate namočene tt aIK#&Ol (tli

eti§.#a) aa, ngnipMlatorima lavrša pranja. Ka&u da 3* poale

ovakvog tretpana aituacija u pc&ladu aktiviteta aadovoijava-

juća. j

Na deltji su isaster-aleave aaaipuiatori, a

porad njih za razne pom&ćne operaclje glu&e i dva maaipulato-

ya aa kugiaaa. Poatoji i trean kugLa kroz koju prolazi *cev"

pvnjana, naizmenl&HO olovaim etakiom i atakiOM za

Okreta&jem kagle ova cev mo2e da se upari prena nekom

predmetu u ćeliji koji se 3eli boljo videti* Tako npr*

ovo im aluži 2a aitanje podeoka na mikroaetru prilikom

tazoraka<, uvećanje je 6x.

na deliji je od Pb etakia, pravougao-

dblika.

JPered kidallce, u ćeliji se nalaze razni sitni

pomočni uredjaji, koji slnže za:

a) otvaranje kontejnera, odvsptaa^e navrtki(je*-

daa tip uzaraka ima navrtku**oni se ozraČMJM u defo&nlaa—

aom atanju; ovaj tip useraka koristi se kođ legore Mg-Zr).

c) pronemi hvataljki na aaaipulatorima i al.

Ka boSmlR atranasa Koaore naiaze ae proangeci

cd olova sa "bnpagiaa", preko kojih se vrai ubaoivanje uzo-

u RcnorR; kroz "bure" prola2i otvor koji povesuje ko-

83 okolnia prostorom kada je bure u odredjenen polo-

Žaju* Kada se "bure" okrene sa neki ngao koaora jo zatvo-

reaa. Na ovaj Mredjaj nožc da se pripcjl valiM oloval

kontejner za transport uaoraka i da se zatim, otvaranjem

"bnreta", uzorci ubace u koiBoru* Diaenzije kcmore:

1800 x 1850 cn (prednji i bocni zid).

2. Čelija za seSenje kapsvla (BEC09PASE)

3 ova <$el±jM dopremaju ae uzaccl bilo iz reo&-

tcra, bilo iz ćelije za visoku aRtivaoet (LSSI). Ovde ae

vade iz kontejnera i calobađjaju iz kapavia. 2a se&enje kap-

sala služi sledeći urcdjaj: Ka podu ćeilge postavljeae su

"geljusti" aa Betiri Rvatača, koji se pemoĆa jednog toSka

van delije mogM priblišavati, odnoaao ttdal3avati,uzav3.ano-

ati bd dinenzija kapsulc icoju trebn da drže. Ma visimi gd$

ee kapstsla že2± preaeči, ova se naslanja n& Rva nepcRična

3 megji* njima je 29 am), * tradi, poaiSai

ee pribliBava do kapsala & satita pngt* n jf*6 HOtO*) taji

dhrće te&ak (noZ) i seSa kapaulu. Eapapia a* pri tome ta-

kodje obrće. Ma.$iB& tma elektriEne komande apol^a, * sve

oparaeije moga đa ae prate pomodu koeo poptsvijenog ogied*-

la n ćoliji. Ća&ija tma, pored ceatralnog i gedan oievni

prozor aa đeane etrane (postavlgan na vedoj vlaiai $4 c*n-

trslnog), kroz koji se poaaatra og&edaio, eđaoaoa 3*3 wa-

*in# za a*8enj* ktpsula. Na ovoj deligi a* ma&aa* aanipa-

ittori fRancaaka proisvođRje (T8B 3), iteji a* tptaatno $

!nrajra+ InaBt, ovi maalpulatori moga đa potoriju v+13,m radnm

3* jedan prototip 3BA Roji 6*

Ove je jađina čelija keja je h*rmet4Sna,

a* eaatra da je K njdj najveća mogudaoat Ronzam&nacig*, ob-

zirca aa to da avde dolaze uaorei ia reaktora, da s* a*k&

kapsule i da krOz ajn prolazi najvedi br<?3 vaoraha. H*va$ti3-

moat 3* oatvareBa jeđndm oblogom od pieka&gl*** m ct&vj

anntraSajosti đelijv, s*m radne povrŠlRa, &og* g* od nerdj*-

jud*g Be&lSE*. Na maaipRlaterima sn harmoatk* od BVC. 3pr*3

veliklh maaipulatora, ćeiija iaa aa pradhje **maa* jedan wa-

nlpt&ator aa kug&om, a takedje i aa aađnje strana, Mato i

jedan Pb prozor a& zađaja atrane, Deblgiaa zida dellj* i$ cw*

Pb+

Na bo&noj strani delije nalnze ao dva "bvreta" aa

ubacivanje uaoraka: jegao horisontalno i đrugo vertikalaa.

Horizoatalni uredjaj ja praktičniji za ru&ovangc, ali tra%i

v*liki prostor za prilaz ko3.ica aa olovai* ttoatejneraa i

xa abaćivaaj* uzorak* (oko 3 m ) , đok je vertikalmi wr*dj*j

aanja pra&tičaa, ali prtxž& n3teđK a proatarn.

Iz ove <$QT.lje jeđan transportni kaaal yogi a

Poređ opieanog, n ćeliji poatoje raznl pomoć-

mi uredâgii kaos

&) Kvka pomoću kcje ae podi&u konttjaari i

Sa&ju napolge (Kako bi se izbeglo aepotrebno opt$r*6ivanj*

aanipalator*). Kontajnerl se atavljaj* u jtđnu metainu

"korpa", kojt a* zatim zaksBi na kuku i po4&Č* a* pĆtrttHM

vieinu.

h) Lnpa za čitanje oaiaaha aa aaoreiaa.

o)Malo og9L9đalo poaoću kog* mogn lakBe d* s$

n*djM predaeti koji se izgube a ćeliji (uzorci koji Aapadnu

i el.).

d) Meag63.e ga hvatange raznih pr*dm*ta.

3. 3*lija aa atokiranje (STOCA^B)

Ovo je ustvari najadnoetavnij* delij*. P n3oj.

a* uzorei ato&iv*ja n fijokama koge imaju dođatn* atgtita

od olova. C*li3* 39 saabđevena saao 3*dni* pFOZOTO* s* pp*d-

njw atrsne i 2$daia snanipuiatoroM s* KMg9Lo*. B* dtaaoa unu<*

tidn au priđvrSćdaa leaišta ea đv+ raa&i&it* hvat*-*

. Krez deiiju prolaai traaspcrtai !canai* DeBtjin* sida

15 cm*r 3?b, čađatna zagttâ fijoka 10 cm Pb.

4* .ćeîj*.%*, termičko tretiranjefTR&ITBggKT $H$SMIQUB}

U d$liji ee n&lazi 6 pedi aa teradčko tretiranje

uaoraka, Sa Satiri pećl &pgn đa ea poetignM taaperattur* do

1000 0, CA dve pedi do ^3^0 C. Vaimmm Id6 do 10^ wn 9g<

j* takodje i rad ti koatrolisanoj atnsoeferi (apgpa 1 dr.).

0

Be<3i imajR aatomatska ragulaciju- temparatura. '

Komatadae table za temperaturu 1 vakuuat Balaae ae epvlj*,

kao i iaetrumenti aa automatsku regiatraciju vakuuma i tetd-

perature*

Pump* (rotaciane i ćifuzione) aa SHe<*en* iepod

pod* ćelige 1 priatup je vrio lak?ea prtdnj* etmana 3* plo-

06 Tl*keig&*aa, 3ako đa se cela pumpaa iaetalacij* W d i .

, na ahdngem zidu ćalije nal&ze sa o&otni 3+pevi ko-

ji OBOgud$vaja d* se u elučaju nekog Kvara 3* ttraoptrovia*

Itroz avzj otvor izvrSi ppravka*

Glsvnl problemi prillkem montaže ove ćalij* blli

9U: bermetičnoat peči i keaksljainoat raznih dalov* hoji 9&a-

ze a peć. OtvsraHge peći se vr8i pomoću točka koji a# nalazi

a aj&jnjem zida deHja. Peći sn poetavljena horizontaino. N*

$$pu koji zatvtra deliju pričvršćeae aw glpk* koja noa* tac-

nicu a& Bzoađtom.

Sa predaje i zađaje atrane padi (tsao gS* ** aal*-

ze zaptivni gmaeai. pratenovi koji obezbedjagu h$Haati%Bost),

oirkuliBe voSa koja hlađi ova meeta, keko ne bi doSio do pra-

goravanj* ovih pretaaova. leto vodeno kolo aluži i g* hladgt-

nje difKzionlh pumpl, U alučaju prekiđa aovodjeaja voda,

automataki uređj&j iaitljučuje i grejanje peći.

ćeiija ima đva simetrično poatavijana prozora, pd

kojih avaki alaži za posoatranje trl pedl. Izmedju njih,

no na eređlBd ćelije, nalazi se maaipulator aa kug&on

aiužl a* atavlganje i vadjeaje naoraka a tranaportal **nal,

* a* atraa* stt dva. Hobsoa-ova ^anipulatora. Zidovi 4*lij*

aa dabaii 15 cm.Zbog odvođjenja topletč kc^a sa aalobađj* kad* au

pedi u. ra3M, đallja iaa jaku v

- 31 -

Sa apolâjs atrane delije (gpra) malam* a* nato-aMtOHAtakia ia*lju6iv*aj$n peći po iateRa vr**WB* t*P-tretirsnja.

Svak* ped čini potpuao nezavisnn jedinle*, sa, **-aabala puatpama, kontrolcm temparatare i đr. 8vi oredj*3i *Rnedjmao&no iati, tako 3a u sluSaju potreba aoga dA a* vrSi

Kao 3to se iz ialcženeg vi3i+ 6wH3* No 2,3, i 4opZtn na*$aa i aisu apeeifiSn* aa n**m ođradâzm

P 4*liji s* aalaze dve na&ine za iepitivanj* tvr-dećat

b) Za mikrotvrdodn

*) 2* aHcrotvrdoĆK se korteti(Otta Wolpa*t W*rke, Luđvigahafen A+Rh.) Bojl a*aartahi, t*3. Bi3* apaeigalao koaatru&asa ** 4*l31*sKi x*d.Oai m aaai igvrgili potrabna ađaptacigt, ita&at b& aog&i d*H* Bartsta U dtlijaaa. Ove adaptaelja bil* aa agltmaa* sl*-

jednog produžnog dala("aanchon")t3* omogućio da slika dobiju napolju, t.g. 6a *kvan postav*

n* saa zid čelije, a da pri topte po3tolje aa uz&fko* &ad* do-voljno ud*13*no od zida čelije; kako M mo#li đ* koriat* dbič-aa aaaipMlAtvr* aa kuglom* Ovaj proda&etak aorali a* oâ&atia* olovnim Katmao*, k3ko zraBenje koj* dolaaA *d 9**>*k* a*t& padale na 3p*p*tor&. (Dobili smo crta& ov* aa&in$ i poio-Za%* a cdEaosa a* zid čeHge)^ Ovaj pro u%*tat ai3*

aa epta$kt aisteg, jtđino što j* dabiâa* v*d*

na etranm, tako đst au iaradili novi lenjir aa merenje otia-

*** '.

- Prenogenje Komanđi za stavlganje tereta i &i*

r&nje opterećenja van ćelije. Ovo je izveđeno mehaničklm

patem.

- Za pođizanje i spuštaaje rađaog stola Ugradjen

j3 motpr kojim ae upravlja spol$a.

- Izvršene su iavesne rekonatrukcije leBiSta s*

prizma 1 napravljen pomoćnti alat, pomoću koga mo&e da e*

vršl zamena p:isme s* manipulatorima.

- Izbor metođe (Ro^kwall, Viekera, Brinell) vrSl

a* ta!to33* spo&j*.

- S* 3*đae atrana na maŠiBi je prlvr&ćen* kuti-

3* aa IeZi8tf-*a, za prisme, ođakle se ove lako uztmaju pomo-

du maaipulatora*

- Za promenu pbjektiva i njagovo centpiranje,

kao i za zamenu lampe mora đa se ulazi u. delijR* Oni smatra-:

ju da je ovo vrlo teško rešitl, Ča& i pomoću boljlh manipu-

latora. Koriste uvećanje od 140x i izbegavaju zamenu obgak-

tlva. NajBeRće vrČ6 ođredjtvanje tvrđoće po Vio&$reu.

Ova mašina po konstrukcijl veoma.mnogo potae-

ća aa Fr&akot&et koji mi inataG,

b) Uredjaj ga mikrotvrđoda $w tlp* THKON i

iaporaBuja ae Rao tip specijaiô prilagodjen aa raR u vru-

dim kOMorama. Sv§ operacije su automatizovane i obavljaju

ae aa komandnog atola van <5elije. Pošto je optički aietem .

ovcg imikroskopa takav da poćraHumeva binoknlar, Sto nije

mogače koriatiti u vrućoj komori, za posmatranê alik* fir-

aa predvidga korišdanje televizora. Medjutim, ani &a sma-

trali da ja to suvlSa akupo 1 iasi&niijL su Čitavu optlku,

po&tsvivai 2$ a& Isti prlnoip na kome pcgiva i Rod vrađâja

za aa&rotvrdoda. Ta&p su uap$n da i ovde otlsak &obiju aa

kojl ae n*iszi a* epaijajâ zigu 6*^39. c izaen*

- 33 -

izvršila im je jeđna francnske. finna koja se bavi specijal-

ao optičkim uredjajima. Pored ostalog, morali au đa stave i

gačii lampa, obzirom na đuži put gvetlosnog anopa. Velika pred

aoat kod pvog uredjaja je to što sa tri objeRttva aalaze na

obrtnom noea5&, tako da se jedaostavaim okretan^em M r a ob-

jekttv aa KojRm se Želi ragiti.

Jedna providna taena odvaja gomjl deo mikrosko

ya (aa uaorkom) ođ donjeg, vsr&vatno aato da bi ea đonji dea

aaBtitio od nepotrebne konta^inaeije.

čelija ima tri manipulatora sa kuglom i tri

mala olovna prozora. Iznad prozora nalazl ae neka vrata

"aaatre83.ee" i aa njoj Sipka aa crnim zaetorom kaji ae pri

rađu navuče, kako bi se dobio boljl koatraBt za Bltanje otis-

Na sadnjem ziđu ćelije nalazi se pomočnl atvor

aa olotnats čepont.

6. Čelija za iapitivanje žilavosti (RESILIBKCB)

Ovo je vellka ćelija u kojog 3U emeštena dva

Charpy-3eva klatna Amslerove proizvodnje: jedno o% 3 ađcgi

drugo od 30 mkg. Cmi sa aacti adaptirali klatna za vruće 6e-

lije.

Uhutra&aaoat kcnaore vidi ee aa svih atrana, t.j.

ma svim sidovioa naiaze se olavna stakla: dva ae pređaj* atrane

(plv* jedaa otvor aa olovnlta čepam kraa kogl vade napolje n6-

ozraBene uzorke), po gedao aa bočnih atraaa 1 trl aa aadnje

etrane. Ba prednjoj 1 zađMjoj strani čelije imajn po dva

manipulatpra ea kuglom, a na bočnim stranama po jedan. Zapra-

vo, ovde tegko i može đa. ee govori o "prednjoj" i *zadnjoj"

strani ćelije, pošto su gotovo simetrične.

3 jeđnotB đalu delije smeBteno je malo klatno,

u. drugom veliko* Svakc ođ đva klatna im& S& jeđne atrane

- ( a odaoau aa Rgorak) uređjaj aa rad aa aai&enim teaper*-

' tnrama, a sa druge strane peć aa nađ na poviB$Bim te&papa

.; turama* Na prednjem îgu ć^lije su komandne tab&e z& peći

- 'a na aađnjetn aa rashlađne nredjaja.

Peći mogn đa ae aagrevaju do 800 C i tempera-

tura ee reguliae autamataki. N&ranjč temperature uzorak&

:. iavoći ae preko 4 termopara, koji se postavljajR tačao na

aređinu uaorka, aa svakoj strHKiai paraleloptpeda po jedsa.

ZagFejavanje maajih uzoraka traje 7 minuta, vedih 19 mi-

avta. Pomo<$u apeoijalne hvataljke ugorak se Igvadi iz peći

- i paatavi u svoje ležišê u vaoma kratkcna vremenu (delovi

eakMHđe) i u iatom momeatu p^sti Kiatno. Iz&ad pećl aaiazi

se ventilacija za odvođjenje toplote ksja aa oslobadja dok

je pe<$ u padu.

Ža-hladjeaje usoraka kerieti ae petro&etaar,

ohladjea do potrebne teNperature pomodu tečnog azota. Ovo

hlađjeaje petrol-etra obavlja ae van čeiije. Tamperatura 3$

regaliSe automRtaki, aa jedne strane brzinom protoka azota,

a aa druge atrane brainout okretanâ tnegalice?. Sa ovim a&-

stemon mogu da iđu <3o"3.20 C*

Citanje skale kod vaiikog klataa vrSi sa preko

pariakopakog sietema, &axp bi &e izbegê natačaosti Maied

deflekcije (pćgto je ekala vrlo đugačka,). Xo& aalog t&atna

čttaaja ae vpši pomodu 3Lu.ps koja prolazi kroz olcvnu kuglM

slično kao kođ čelije sg Instron maginom.

Mašine se kalibrišu apolâ. Motar za poSiaaaje

klatna ae nalaai apolja, a takođja i kontra-teg.

Ugorci lavađ.jani iz kontejnera t&aneport&jv se

jednim ianBaalnt sistewom da speeijaiKOg hv&taČa koji ih uba-

u ia%i§te. I u ovoj <5eli,):. peateji *mlin" za otvaranje

kao i ^^livtnilsk^ iclija koja prekrlva rađau.

- 35

Ra kidalici od 3 Mkg rađe u aluSa,3evima kada mo--

đa upotrebe male uaorke (napr. azorci vaeti od ziđova

eevi ođ cirkaloja i el.). Međjutim, rezuitati dobijenl aa

jeđnom i drugpm aagiRom ne alažu pe.

7. Ćelije sa ^ra^RU ćefornaciJK (PLUAIBB)

- ? ćelija *?

Od ovih dellja u šeat ae nalaze uredjajl ča is-

pitivanje trajnog izdnženja, a u ptvoj se vrBi aaao navrta-

nje glava, koje omogudavaju da ae uzorci stavljaja u ma9inu

aa daljinakia apravljaajem.(Razlog z* ovo le&t R tome Sto oni

yada aa atandardalm uzorclma aa kojiaa ae radi i u oatalim

odaljenjia* tehmo&68kog servisa, a ti uzorci ae BčvrSćuju u

*ML*dnim" aa&tnama pomodu zavejaice). Na svakoj aaSini iato-

vramemo se iepitt*3n po đva uzorka. Merenja traju aeki put i

do 1900 Baaova.

Jadan manipulator ee keriati za opslu&tvaaje svlh

sedam ćelija. On se kreče po jeđaoj 3inl, Ćellje a& g p m j * atma-

aa iaaju otvore aa oiovnim čepovima, takc da a* aanip&iator

preaa potrebi atavlja u odredjenu ćeliju. Za vram* w * opeva-

cije prabaeivanja manipHiatora,deIija nlje izolovaBa u

na oltoiinu. Sve ćetije au medjuaobno vezane tvaaaportnia

lom.

HaBiae v avi^ đeiijama am iđaatičae* avaka iw*

avoiu komaađati tablu (aa osvetljenje, ventilact&t, zagrevanje

paći, Itd.) van delije. Sintem ssa etavljaaje tereta takodje

je izveden van delije i vrlo je jeđnoatavan, dok bi M alučajn

Rjegovog postavljihja unutar ćelije montaža i rukovanje blle

daleko komplikovanije.

Oni eu đo sađairađilt samo jeđau eeriju Berenjn

neozračenih čelika i, uopšte uzev, ove ćelij* se malo koriata

obzirom da jo$ niaa paeS^žćena pitaaja u vezi aa vrvgnogdv

podataka za tTajno izdažen^e, dobijenih poaie ozraSivanja.

d e l i j a u

1. 6eli3a sa đilatometroa* U dellji <Se biti sme8t$n

đ^latometar klaeičaog tipa? ea automatskia regiatrevanjam

dllatoMetaraKih krivih van elije. Maater altav* mamlpalatorl

Dtbijiaa ziAova 3.0 cm Pb+

ćtliji 6e ** vrSiti iapitivanja elaatlBnesti. Rt3e aHa&%#V$-

oa običnia maniputatortma &a Rnglaaa.

3. Badna ćeli^a. U ovoj deiiji aalazlće se frez-

aaSina i obavljaće se neke od operacija kaje aa a$ do aać&

obavljale u LESI, Rao Sto je napr. aegčeaje Rapgula, ptmih

profi&a i dr. Glava magine imaće "oklop" 06 pltkeiglaea, knko

bi se epreBilo raaipanje opiljaka po ce&oj daligi* Ovde po

pian* traba da e* aaku i kapauie u kojim* će a+ ozzaBivati

tMMMfci u naSaa **aktara (VISA-2). Ovde će a* tatodla aoćl

pnavitt aamjt* asopoi od pojeđinih krapnijlh dtlev*

tavađjtnog lz reatctora (oevi, košuljic*, deiovi

patlji i al.). Debljina ziđa 15 cm olova.

4. C^l^a aa mikroakopom. Izgrađnja cva ć$Uja talt

ee planira. MikroeKop de bitl Reićhert-ov TBLAT08.

5. M+trploška čeii.ia. Ova ćellja biče oprea&jeaa

inatrument*,ma za precizna merenja aimeazi&a uzovaka. DebljAna

zida 10 em Pb.

6* %!*^,j* ,aa "evarkin^" ma5^R0§. 0V$ a*#iB*, *&j*

joS ai$a Haat&ptaa, alu&ić* da a? u japao^ opezvciji dobij*

3*13*ni oBHh Hgapka, aećeRjem pomoće e&*ktpl$a*#iMK*. Ovv

ja aaro&ito ZBaSajno %a uzorke kvji au t*S*i z* ehHhd*

(loaljlvi), hao Sto je napr. slučaj sa bevilijw*oa, ko#a 3* i

nam*Rjana ova mašina. re^ljina aiđa 15 cm Pb.

?* Ćellja aa tri pair-magine i jedni* pp

Ovde bi Be vrgllo i, nagrizanja10 cm Fb.

O p š t e n a p o m e a e i z a p a ž a n j a

Vellka prednost ove latoratorije J* a tome Sto

su oai ćelije građiii prama nredjajima, tako 3a #a blii u

situaciji da na uredjajima vrše samo najneopbodnije rekon-

strukcije. Kod nas je medjutita obmuto: mi imamo čellje i

da bi K njih postavili Kređjaje potrebne aa vellke preprav-

ke kako eantih ćelija, tako i Magiaa koje trtba R njih 6a

Od kadrova, oni na ćelijama Imaja 3*%BO& In&inje-

ra-m$taT.Mrga (žeaa), koja je 8ef laboratorij*, ali ne u

SBieiu i&građaj* iaboratorije i aredjaja, nega tt smialu 3$*-

ne ehaplcataci^e i interpretiranja đobijanih podataka. Kao

opMatori rada tri tehniBara, keji vjedao vrS$ ave potTa&a*

rekonstrukcije ill adaptacije aređjaja, opremaju nove komo-

re itđ. Pored ngih u fazi montaže aovih komora rade i tri

viaoko-kvallfikovana majstora, dok ae taj broj avođi aa avega

jednog kada teSe normalan. ra.d.

SmatraMt da bi bilo veama korisne d* jedaa n*B

tehnlčar 1 jedaa majator proveđu izveaao vr*m* na poslu u

ovoj iaboratoriji i 3a vlđe kako se reg&va %tt*V nlz praktlČ-

nih pitanja i datalja u vezi sa iEonBtru&eiJom i fcnkcioniaa-

njem koaam. Mo&da takođje ne M bilo suviBa* *a u fasi aon-

ta&a gređjaja a naSim komoraNa njihav n*3ia*maai3& ta&ničar

(SA6O) #ođje aa neko vreme kod aaa i pomegae oko raBavaBja

BaSth problema,

Sto ae tiče međicinske %aštite i aigaalizacije

ppaanoati, regenja eu veoma pogođna. U samog laboratoriji eu

poetavljeno Betiri joaiaacione komore za gaga zračanje koje

daju aignale Ea centralnoj đjKlmetarakoj taUti tt

prekoračenja đoae, a po zidovlica sa nalaze sva&nlct

kojih se vrSi Rpazoravanje na opasnoat i ai. U Bitavoj

laboratoriji p^stoje tri %0R6n Heaktivaa,awmiaktivna 1

aktivna. 0 aktivnoj aonl evi imaja bele kombinezon* a*

crvenim trakama i Siame. Po evim prostorijaaa postoje

šignalai uredjaji, Dozimetrl: pemkaia i filmovi.

Na pltaaje kakav ja kritertjum priiikom bira-

aja zaštlte za delije ođgovorili au sleđede: Ma oanova

ajihovog iBkRatva, u siučajn kada je potrehna zaštita dk-

Vivalentma debljini olovnog zida do 15 cm, najboije j*

uzeti olovo. Prednosti? zid je taajl, prama toase ćtilja

zauzima manje proatara, razni vođovl i apojavi koji prola-

ze kroz ztd dellje se na ovaj naBia akradnju, preBnik ku$-

li za manlpvlatore sa kuglom j@ mtmji. Dal$e, fiekaibiinlj*

*u, tako da ukoliko ae tokom montaže iapostavi da ne&to

a$ ođgcvara (napr. vtsina prozora, poločaj radnog atola,

manipulatora, itd.) moguće je bez vellkih tečkoča izvrBi-

ti izmeae. Ako je potrebno više od 15 cm olova, onda je

preporučljtvije uaeti 5@lični liv, obzirom da je sa oiovoa

preko ove đebljine teže rtiđiti. Iznad ekvivalentne debljin*

od 30 ca. olpva preporu8uje ae upotreba betonskih dslija.

(NapoTaena: zaštiti od 25 cm olova odgovar* otprilik* 40 ea

Selika).

Sa debljiMom ziđa od 10 em alova imajn zaAti-

tu za 10 Kirija, iako ani amatraju. da aogu da rade 1 p*

večlm aktlvitetima. Mečtjubim, obzirom aa relativno aalu

aktivnost uzoraka i takoćje na njihove male dimensije, ovo

je aasvim dovoljna zaštita.

I&meiizije u.oraka sa kojima cni rade au % 4ma.

3a ovim prečaikoia uaoraka mi bi ee nalaaili upravo negde i

3a gaksimalnom opteredenju kiđalice od 1.500 kg. Drhg%

^aključak: akp je za uzorke % 4 mm dovoljna aagtita od 10c*.

Pb, onda 3e pogotovo dovoljna za jo8 manje uzorke.

Probiemi manipulatora -Manipul&tori engleeke

firme HOBSON ne razlikuju se mnogo od maeter sieave ArgOB-

type 7y a cona im je povoljnija. Kao 8to se iz đosada&njih

apiaa ćelija moglo viđeti^ aa master-sleave manipulatorima

su opremljene 6elija.sa Instron mašinom, ćelija za eečenje

epruveta 1 za termičko tretiranje, dok os-tale imaju aamo

manlpuiatora sa kaglama.

" ' U celbj'hali! u kojoj še nalaze^vru&eTdeH^* vlaRa

podpritia&k, a u čelijama podprltiaak je joč v$6i. Svaka

komora Ima zasebnu ventilaciju, koja ae zatim pripaja

zajedniSkoj.

lapitlvanja hlaćnih i vrućth u%oraka vr$e ae na

iatim ma&inama, ili na iđentičnim (Žilavoat napr. na latim,

kidanje na identi8nim) i to po mogudstvu. istovremeno ili u

malom vremensKom raamaku, zbog reproduktlvnoatl rezultata.

Napominjeta đa je ovc vruda laboratorija aa kOBetruk-

gione materljale* a đa pored nje poetoji jo8 1 LE8I (Labo-

ratoire d*Etuđea de Combustibles Irrad&H^tgde ae yade fislo-

ni materijali. Imala sam prilike đa napravim jeđnv kratku

posetu LBSI i $HA (laboratorija xa vlaoku aktivncst). Mi-

alim da poređ ovoga postoje i vruće labo&ator±3$ za rsđ na

keramioi i drvge.

0 programu azraSivanja po VISA-2 detaljno se govo-

rl u đokunasntacijl sa aastanaka radne grupe, kao i u, zapis-

niku 6 avom stažu koji je đat Saclay-u, tako 3a amatram da

aema pctrebe ponavljati to 1 na ovom meatu.

c ?

I I

\ /

n t—

r

cs06ra640 - iaea

Documents