ЧУЛНИ

ОРГАНИ

Чулни органи откривају промене у спољашњој средини-промене електромагнетне и механичке енергије, енергије хемијских агенаса

Ове енергије стимулуса рецептори претварају у акционе потенцијале који се путем сензитивних неурита преносе до ЦНС-а где се обрађују и препознају ( ШИФРЕ ОБЕЛЕЖЕНИХ ЛИНИЈА )

КОЖА КАО ЧУЛНИ ОРГАН

ТЕРМОРЕЦЕПТОРИ

за хладно-Краузеова телашца (испод епидермиса)

топло-Руфинијева телашца (у дермису)

Надраживање (ексцитација) терморецептора укључује промене метаболизма ћелија рецептора под утицајем промењене температуре -(промена брзине хемијских реакција које се одвијају у рецепторним ћелијама)

КАКО РАЗЛИКУЈЕМО ИНТЕНЗИТЕТ БОЛА ?

На температури око 40о Ц реагују рецептори за топло

На температури од 20о Ц реагују рецептори за хладно

На високим температурама реагују и рецептори за бол

Терморецептори се након извесног времена адаптирају на драж

NOCIOCEPTORI (RECEPTORI ZA BOL)

Слободни нервни завршеци смештени унутар тела или на телу или при површини

Региструју боцкање, жарење, тупи бол

Постоје: механосензитивни рецептори за бол, хемосензитивни рецептори за бол и термосензитивни рецептори за бол

RECEPTORI ZA PRITISAK-PAČINIJEVA TELAŠCA

специфичан нервни завршетак који је окружен капсулом испуњеном течношћу

повећањем притиска око капсуле сигнал се преноси прво на течност, па на нервни завршетак који ствара импулс

Receptor za bol

Receptor za hladnoKrauzeovo telašce

Receptor za pritisakFater-Pačinijevotelašce

Receptor za toplotuRufinijeva telašca

MAJSNEROVA TELAŠCATaktilne draži

ČULO UKUSA

граде хеморецептори који се налазе у устима, на језику, али и у другим деловима усне шупљине и у појединим деловима ждрела -фаринкса

Хеморецептори на језику су смештени у пупољцима или квржицама осим њих у квржицама су и ћелије од којих настају нови рецептори (рецептори трају 10 дана) и потпорне ћелије

slatko

kiselo

gorko

slano

ČULO MIRISA

Чулни органи за мирис-олфакторни органи-садрже хеморецепторе способне да из атмосфере детектују присуство различитих испарљивих материја

Хеморецептори су примарне биполарне чулне ћелије, нервне ћелије од којих се пружају микровили или цилије у мукозни мирисни слој

Мирисна област човека има око 5 цм2

Постоји адапатација рецептора и то је разлог што након извесног времена не осећамо свој парфем !!!!!

Molekuli isparljive supstance

Receptor na membrani cilije

Мирисни путеви из булбуса се преносе до хипоталамуса, таламуса, хипокампуса

Из чула укуса импулси се преносе до можданог стабла,таламуса и доње ивицепостцентралне вијуге

ЧУЛО СЛУХА РАВНОТЕЖЕ

ФОНОРЕЦЕПЦИЈА -способност пријема информација насталих таласним кретањем ваздуха или воде и претварање звучних дражи у нервне импулсе

Тимпанални органи-проширене трахеје са једном или две мембране

Diptera i Coleoptera - Џонсонови органи у антенама

Мало занимљивости -како чују инсекти ?

Како чују :

ВОДЕНИ КИЧМЕЊАЦИ -бочна линија, кожа и лабиринт

РЕПТИЛИ -осетљиви на звучне фреквенције од 70-2900 Hz

ПТИЦЕ И СИСАРИ -чулни орган ухо: спољашње, средње и унутрашње

Ušna školjka

Spoljašnji slušni kanal

Bubna opna

Puž

Polukružni kanali

Slušne koščice :čekić, nakovanj i uzengije

Eustahijeva tuba

UHO ČOVEKA

GRAĐA PUŽA +5 mV

+80 mV

+7 mV+80 mV

Састоји се од унутрашњих и спољашњих ћелија са цилијама чије су базе повезане са мрежом завршетака слушног нерва

Изнад ћелија са цилијама је покровна мембрана која или директно належе на њих или је у вези са длачицама преко желатинозне масе

Кортијев орган – рецепторски део чула слухана базиларној мембрани

Због резонатног кретања базиларне мембране цилије рецепторних ћелија Кортијевог органа тару се о покровну мембрану

Савијање цилија у једном смеру доводи до деполаризације у ћелијама којима припадају и надраживања завршетака слушног нерва

КАКО ЧУЈЕМО ?

Организми који живе у води најбоље разликују звуке ниских фреквенција : ајкуле проналазе плен који ствара звук између 50 и 500 Хз, ражеиспод 120 Хз помоћу звучних рецептора коже ибочне линије

Еволуција органа чула слуха након изласка из воде очигледно је текла у правцу стварања способности да се чују високе фреквенце

Човек чује звучне таласе од 20 до 20 000 Хз

Деца 20 000 Хз

Особе средње старосне доби 15 000 Хз

Старе особе 5 000 Хз – не чују високе тонове

POLUKRUŽNI KANALI

AMPULE sa ispupčenjem-kristom i iznad kupulom od želatinozne mase

TREM- utrikulus i sakulus sa makulama prekrivenim želatinoznim slojem i otolitima- kristali CaCO3

KOHLEARNINERV

ČULO RAVNOTEŽE

Орган равнотеже кичмењака чине трем и три три полукружна канала

Центри за равнотежу смештени у трему реагујуна промене положаја тела при кретању у вертикалној равни

У полукружним каналима је део центра за равнотежу који реагује при кретању у односу на хоризонталну раван

Унутрашњост полукружних канала и трема је испуњена ендолимфом

Епител који их облаже чине потпорне и чулне ћелије са цилијама

TREM

ЧУЛНЕ ЋЕЛИЈЕ СА ЦИЛИЈАМАИ ПОТПОРНЕ ЋЕЛИЈЕ

ЦИЛИЈАРНЕ ЋЕЛИЈЕ-СТЕРЕОЦИЛИЈЕСТИМУЛИСАНЕ СУ ПРИ САВИЈАЊУКА КИНОЦИЛИЈИ, А ИНХИБИСАНЕ САВИ-ЈАЊЕМ ОД ЊЕ

Приликом померања главе или тела померају се отолити и желатинозна маса и мења сеположај длачица чулних ћелија што даље доводи до промене фреквенције АП који се шаљу у центре малог мозга и повра-тном информацијом до ретикуларне формацијеможданог стабла и кичмене мождине и укилико је потребно долази до корекције положаја тела или главе

ПОЛОЖАЈ ЧУЛНИХ ДЛАЧИЦА КАДА ЈЕ ГЛАВА ПРАВО ПОСТАВЉЕНА

KUPULA

KRISTA

ПОЛОЖАЈ ЧУЛНИХ ДЛАЧИЦА КАДА ЈЕ ГЛАВА ОКРЕНУТА БОЧНО

POLOŽAJ KUPULE

ПОЛОЖАЈ ЧУЛНИХ ДЛАЧИЦА КАДА ЈЕ ГЛАВА САВИЈЕНА НАПРЕД

TREM

POLOŽAJ ŽELATINOZNE MASE I OTOLITA

ČULO VIDA

Фоторецептори су примарне или секундарне чилне ћелије које на електромагнетне таласе разних таласних дужина “одговарају“ променом мембранског потенцијала

OKO KIČMENJAKA

NA MREŽNJAČI OKA SE FORMIRA OBRNUT I UMANJEN LIK

ДЕЉЕЊЕ ОЧНИХ НЕРАВАИ ЊИХОВО УКРШТАЊЕСУ РАЗЛОГ ШТО ВИДИМОЈЕДАН ПРЕДМЕТ А ИМАМОДВА ОКА КОЈА САМОСТАЛНО ФОРМИРАЈУ ЊЕГОВЕ СЛИКЕ

IZGLED DELA MREŽNJAČE

Постоје два типа чулних ћелија у мрежњачи ока:

Штапићи – омогућавају виђење при ниском интензитету светлости

Садрже видни пигмент-родопсин изграђен од беланчевине-опсина и пигмента ретинала

štapić

čepić

После апсорпције светлости долази до фотоактивације електрона у ретиналу и он се одваја од опсина

Претпоставља се да су се очи копненихорганизама развиле од очју водених организама за које је стимулус била сенка грабљивице изнад њих

Еволуција очију је текла у другом правцуфаворизујући више присуство светлости него његово одсуство

Чепићи посредују у виђењу при јакој светлости

Садрже видни пигмент –родопсин, али је разлика у грађи опсина у односу на шатапиће, што доводи и до разлике у функцији

У чепићима постоје три различите врсте пигменташто омогућава апсорпцију светлости у различитимталасним дужинама и виђење у боји

Apsorpcioni spektri pigmenata oka čoveka