CVETI U TAKOVU

Tri ličnosti obeležile su

najteže vreme u istoriji

Srbije:

1) Stanoje Glavaš-nakon pada

Srbije se vratio hajdučiji,predao

Turcima i bio imenovan

nadzornikom Carigradskog

druma. Hajdučka krv mu u to

vreme kao ni 1804. nije

dopustala da bude prva srpska

licnost u Pašaluku. Turci su ga

ubili po naredbi beogradskog

vezira 15. februara 1815.

2) Hadži Prodan Gligorijević

(oko 1780.-oko 1825.)-

Zvanje vojvode stekao 1806.

godine. Tokom Prvog

srpskog ustanka bio je

potčinjen Obrenovićima.

Učestvovao je i istakao se u

borbama 1806. godine.

Posebno se istakao u

voždovom pohodu na

Rašku. Posle propasti

ustanka održao se sa svojim

odredom jos oko mesec

dana u Mučnju. Predao se

Turcima i naselio u

manastiru Trnava kod

Čačka.

3) Miloš Obrenović-bio je najznačajnija ličnost u

Beogradskom pašaluku posle pada ustaničke

države. Bio je glavni na jugoistočnom frontu i pružao

žestok otpor bosanskoj vojsci na Drini. Naposletku

se predao Ali-agi Serčesmi. Čim je postavljen za

obor kneza Rudničke nahije,Turcima se odmah

predali Lazar Mutap,Milić Drinčić i Arsenije Lomo.

Vezir Sulejman-paša Skopljak našao je

u Milošu prvog saradnika,zvao ga posinkom

i postavio za baš-kneza triju nahija:

Kragujevačke,Rudničke i Čačanske.

Posle toga Miloš Obrenović je postao

najznačajniji,najugledniji i imao je najvišu

funkciju u Beogradskom pašaluku.

Hadži Prodanova buna

Prva srpska pobuna iz 1814. protiv turskog terora. Na čelu bune bio hadži Prodan Gligorijević.

Buna završena pobedom Turaka,a veliku ulogu u njenom gušenju je imao Miloš Obrenović.

Izbila je iznenada,bez prethodne pripreme u požeškoj nahiji kao reakcija na namete i mere koje su Turci pojačavali.

Milošu Obrenoviću ponuđeno vođstvo koje je odbio,međutim ponudio je Sulejman-paši svoju pomoć za gušenje bune.

Zajedno sa Ašim-begom,Miloš ugušio bunu, uz

veći otpor u kragujevačkoj nahiji.

Posle sukoba kod Knića,gde su ustanici izborili

pobedu,ali se potom razišli kućama,hadži Prodan

je pobegao u Austriju.

Posle smirenja bune nije poštovano vezirovo

obećanje dato Milošu Obrenoviću.

Iz pobunjenih nahija pokupljeno oko 300 istaknutih

ljudi i odvedeno u Beograd gde su pogubljeni,ili

nabijani na kolac. Kao primer nabijen na kolac

začetnik ustanka iguman Pajsije.

Takovski sabor

Drugi srpski ustanak

Obraćanje Prote Mateje Nenadovića i drugih Srba

predstavnicima Bečkog kongresa bilo je bez rezultata.

Rusija tražila od Kongresa prestanak turskog terora u

Srbiji ( 1815)

Kada je vezir zadržao samo Obrenovića u

Beogradu,izgubio je poverenje u Turke.

Kao i za Prvi ustanak,pripreme za Drugi obavljene

užurbano i sa manje učesnika.

Sastanak starešina-u Rudovcima i Vreocima ( Iguman

Avakum,Arsenije Lomo,Milutin Garašanin,Nikola

Katić,...). Oba sastanka bez Miloša Obrenovića

Došavši u Crnuć,gde je Miloš prethodno

stigao,starešine tražile da im on bude predvodnik.

Drugi ustanak počeo na Lazarevu subotu u

Gruži,ubistvom poreždžije.

Na Cveti 1815. godine,11/23. aprila,narod se sakupio

na Saboru u Takovu. Izdvojili se Miloš

Obrenović,Jovan Obrenović,Lazar Mutap,Nikola

Lunjevica,..

Zamolili su Obrenovića da im bude vođa i on je

pristao pod uslovom da mu budu verni i prestanu sa

medjusobnm sukobima.

Osetivši odlučnost i nepokolebljivost Srba u

sukobu,Miloš je izjavio da im borba jedino i preostaje

Borbe

Dok su se Karađorđevi ustanici borili protiv dahija

(1804) i Gušanac Alije ( do 1807), Miloševi ustanici su

ratovali protiv turske vlasti i beogradskog vezira

Sulejman-paše Skopljaka.

Čim je Porta saznala za ustanak izdala je ktil-ferman

kojim je buntovnike lišila svih prava.

Dve vojske (s podrucja Carstva i iz Beogradskog

pašaluka),predvođene trojicom vezira,imale su da

izvrše sultanovu zapovest.

Ktil-ferman=krvnička naredba

Obrenović je iz Crnuća uputio Jovana i Mutapa u

Dragačevo i Moravu da sakupljaju vojsku za opsadu

Čačka.

Kod Rudovaca Turci potukli Miloševu četu i on se

povukao u manastir Moravce.

Obrenović ostavio kod Čačka brata Jovana,Drinčića i

Dobraču,pa je krenuo s vojskom na Palež (

Obrenovac)

Srbi izvršili juriš na Turke i pobedili ih maja 1815.

godine.

Posle bitke mnoge ustaničke vojvode prelaze u

Srbiju: Pavle Cukić,Petar Moler,Stojan Čupić,Sima

Katić,Sima Nenadović i prota Nikola Smiljanić.

Iz Paleža Miloš se uputio ka Valjevu koje je Pavle

Cukić držao u opsadi i zajednički ga oslobodili. Zatim

Miloš raspoređuje predvodnike na mesta sukoba,a on

sa Pavlom i Simom ide ka Čačku.

Sutradan Turci napadju Ljubić. Ustanici ih odbijaju

preko Morave.

Turci 6. juna opkolili ustaničke šančeve na levoj obali

Morave.

Na bojištu sam ostaje Tanasko Rajić i tu umire.

Ishod bitke odredila slučajnost- Vasa Tomic iz Knića

ubio je Imšir-pašu,posle čega su Turci napustili Čačak

(11. jun)

Turci su se učvrstili u Karanovcu,Kragujevcu,Batočini

i Požarevcu. Pošto je srpska vojska proterala Turke iz

Kragujevca i Batočine pošla je za Požarevac.

Turci pružali žestok otpor Srbima. Kada su prešli u

napad,Srbi počeli da se povlače,ali ih Obrenović

zaustavlja. 7. jula 1815. Turci napuštaju Požarevac.

Bosanski vezir deo vojske ulogorio na Dublju pod

komandom Ibrahim paše. Ustanici izvršili juriš na

turski šanac 26. jula 1815. godine.

Bitkom na Dublju okončano srpsko-tursko ratovanje.

Rat odneo oko 21% stanovnika. To je bila prva od 3

demografske katastrofe srpskog naroda u 19. i 20.

veku.

HVALA NA PAŽNJI