Specijalno izdanje povodom Međunarodne godine šuma

Cvjetka u lovu na šumsko blago

Marina Magajne: Cvjetka u lovu na šumsko blago

Izdavač: Udruga za istraživanje i popularizaciju flore ‐

Populus

Uredio: Franjo Magajne

Lektorirala: Marina Bučar

Ilustrirali: Vanja Matas, Iva Mihalić, Luka Škunca i Ana Pasarić

Kompjuterski slog i prijelom: Franjo Magajne

Više o Udruzi na www.udrugapopulus.hr

Pitanja, komentare i prijedloge šaljite na info@udrugapopulus.hr

Zahvaljujemo Stjepanu Željeziću na pomoći prilikom izrade radnih listova.

CIP –

Katalogizacija u publikacijiNacionalna i sveučilišna knjižnica -

Zagreb

UDKMAGAJNE, Marina

Cvjetka u lovu na šumsko blago / Marina Magajne;<ilustracije Vanja Matas, Iva Mihalić,Luka Škunca i Ana Pasarić>.Udruga za istraživanje i popularizaciju flore –

Populus–

Zagreb, 2011.

ISBN 978-953-56604-1-5

IZJAVA O OGRANIČENJU ODGOVORNOSTI I AUTORSKIM PRAVIMA

Iako 

je 

prilikom 

izrade 

slikovnice 

konzultirana 

stručna 

i 

relevantna 

literatura, 

Udruga

Populus

ne 

može 

jamčiti 

za 

točnost 

prezentiranih 

podataka. 

Stoga, 

Udruga 

nije 

odgovorna 

za 

posljedice 

nastale 

upotrebom 

slikovnice 

niti 

za 

eventualnu 

štetu 

koja 

bi 

mogla 

nastati 

zbog 

uporabe 

sadržaja slikovnice. Korisnici su dužni samostalno provjeriti točnost podatka 

i navoda u tekstovima te preuzimaju svu odgovornost za postupke proizašle 

iz 

istih. 

Udruga 

i 

autori 

sadržaja 

ne 

mogu 

se 

smatrati 

odgovornima 

za 

eventualnu 

netočnu 

ili 

nepotpunu 

informaciju, 

niti 

za 

bilo 

kakve 

štetne 

posljedice 

proizišle 

iz 

korištenja 

poveznica 

koje 

se 

nalaze 

na 

ovim 

stranicama. Korisnici mogu raspolagati sadržajima za svoju osobnu uporabu 

te 

distribuirati 

poveznicu 

drugim 

stranama, 

no 

pri 

tome 

ne 

smiju

kršiti 

autorska prava.Tekst, crteži i radni zadaci su vlasništvo 

Udruge Populus i namijenjeni su za 

korištenje 

isključivo 

u 

edukacijske 

svrhe, 

te 

se 

ne 

smiju 

cjeloviti 

ili 

u 

dijelovima 

kopirati, 

distribuirati, 

koristiti 

u 

komercijalne 

i 

promidžbene 

svrhe bez prethodnog odobrenja upravnog odbora Udruge i autora djela.

PRAVILA ZA MALE ISTRAŽIVAČE:

Bez prethodne konzultacije sa odraslom osobom:

1.

Gledaj, ali ne diraj!2.

Ne sakupljaj i ne jedi biljčice i njihove plodove!3.

Zapamti – premda je biljka u nekom obliku ili količini 

ljekovita ili jestiva, pogrešna doza može biti po život 

opasna!4. 

Ne hrani životinje cijelim biljkama ili njihovim 

dijelovima čak ni onda kada znaš

da su jestive za 

ljude. Neke životinje ne podnose jednaku hranu kao 

mi ljudi, pa nikada ne znaš

što im može naškoditi.

Tko je Cvjetka? Cvjetka 

je 

sasvim 

obična 

sedmogodišnjakinja 

s 

pomalo 

neobičnom 

misijom. 

Naime, 

u 

želji 

da 

doprinese 

spašavanju 

ugroženih 

biljnih 

vrsta, počela je učiti o biljkama koje je okružuju. Prošlog 

petka 

na 

sastanku 

izviđača, 

u 

koje 

se 

nedavno 

i 

Cvjetka 

uključila, 

pričalo 

se 

o 

šumama. 

Cvjetka 

se 

nije 

iznenadila 

kad 

je 

saznala 

da 

je 

2011. 

godina 

posvećena 

upravo 

šumama 

– s 

ujnom 

je 

već

podosta razgovarala o tome, no iznenadila se kad je vidjela koliko 

malo njezini prijatelji znaju o važnosti šuma i koliko su one ugrožene. 

Pa oni nisu znali da šume u Hrvatskoj prekrivaju više od pola kopnene 

površine 

države! 

Niti 

da 

se 

naše 

šume 

mogu 

pohvaliti 

vrlo 

visokim 

stupnjem 

očuvanosti, 

što 

je 

posebno 

rijetko 

i 

vrijedno 

na 

europskoj, 

ali 

i 

svjetskoj 

razini. 

A 

kamoli 

da 

u 

šumama 

širom 

svijeta 

živi 

više 

od 

300 

milijuna 

ljudi, 

dok 

o 

njima 

na 

različite 

načine 

ovisi 

više 

od 

1,6 

milijardi 

ljudi! 

Osim 

toga, 

šume 

su 

„pluća 

Zemlje“, 

štite 

nas 

od 

poplava, 

utječu 

na 

plodnost 

tla 

i 

na 

klimu. 

Iz 

šuma 

dobivamo 

hranu, 

gorivo, 

biljke 

od 

kojih 

pravimo 

lijekove, 

građevni 

materijal 

te 

materijal 

za 

proizvodnju 

namještaja. 

Pružaju 

dom 

za 

80% 

svjetske 

kopnene 

bioraznolikosti, 

a 

njihovim 

uništavanjem 

brojne 

biljne 

i 

životinjske vrste našle su se na rubu opstanka ili su već

izumrle, čime 

se 

naš

svijet 

nepovratno 

mijenja 

i 

osiromašuje. 

Nekada 

davno 

šume 

su 

prekrivale 

gotovo 

dvije 

trećine 

kopna, 

no 

do 

danas 

je 

više 

od 

polovice tog bogatstva uništeno. Štoviše, dnevno se u svijetu posiječe 

oko 200 kvadratnih kilometara šuma! Čuvši 

te 

zastrašujuće 

podatke, 

Cvjetkini 

prijatelji 

su 

se 

zabrinuli. 

No 

Cvjetka 

im 

je 

ponudila 

ujnino 

rješenje 

– sada 

su 

premali 

da 

nešto 

ozbiljno 

promijene, 

no 

mogu 

vrijedno 

učiti 

o 

šumama 

te 

biljkama 

i 

životinjama koje u šumama žive. Na taj će način, čim poodrastu, moći 

pripomoći njihovoj zaštiti.

Ukoliko želite saznati nešto više o aktivnostima 

vezanim uz Međunarodnu godinu šuma posjetite 

http://www.un.org/en/events/iyof2011/ili potražite stranice s ovim logotipom: 

Izviđača odredna izlet sad kreće,cilj im je upoznati 

šumsko drveće i cvijeće.

Tu je naša Cvjetkapotkovana pravo,no veseli se šetnji –

planinarenje je zdravo!

JELENJA PAPRAT(Asplenium scolopendrium L.)

Već

je dugo kao lijekkoriste mnogi ljudi,neki su čak vjerovali 

da vječnu mladost nudi.

13

korijenje

podanak

peteljka

list

Spoji točkice označene 

brojevima pravim 

redoslijedom pa oboji sliku ! 

1

2

14

3

4

5

6

7

8910

11

12

15

16

17

18

19

20

2122

2324

25

sorus unutar kojeg 

nastaju spore

SMEĐA SLEZENICA(Asplenium trichomanes L.)

U pukotinama stijena čestoslezenica raste smeđa.U prošlosti je teški kašaljbrzo znala skinut’ s leđa.

korijenje

peteljka

listsorus unutar kojeg 

nastaju spore

podanak

isperak lista

Koji list ima najviše isperaka?

OBIČNA OSLAD(Polypodium vulgare L.)

Staklo pa čak i sapunod pepela je njenog pravljen,

dok je protiv nametnikapodanak mladi slavljen.

korijenje

peteljka

list

sorus unutar 

kojeg nastaju 

spore

podanak

Nacrtaj i ti oslad!

isperak lista

PRESLICA(Equisetum telmateia Ehrh.)

U polusjeni šumeraste od davnina

konjskom repu sličnapreslica silna.

Pronađi pet razlika 

između gornje i donje 

slike!

sterilna, vegetativna 

stabljika – na njoj se 

ne stvara strobilus

listovi pretvoreni u zaštitne 

ljuske (mejofili)

fertilna stabljika – na njoj se 

stvara strobilus

ogranak 

stabljike 

(filokladij)

strobilus –

skupina 

sporofila koji nose 

sporangije sa sporama 

kojima se preslica 

razmnožava

BUKVA(Fagus sylvatica L.)

Ponosna bukva, „majka“

europskih šuma,ovjekovječena na Klimtovim slikama vješto,

koristila se nekad za ulje i ogrjev,a i danas se rabi u drvodjeljstvu često.

list

plod

rastvoreni plod ‐

bukvica

lisni pup

Gladni vepar prevrće 

lišće u potrazi za slasnim 

bukvicama. Koja će 

hrpica bukvica najbrže 

ispuniti njegov želudac?

grančica

JELA(Abies alba Mill.)

Zbog raznih zagađivačašto prijete zraku, tlu i vodi,k’o najugroženije naše drvo

vitka se jela vodi.

iglice (listovi)

U kućice upiši broj ispred opisa karakteristike pomoću 

koje možeš

raspoznati jelu:

1.

Dvije bijele pruge s donje strane iglice.

2.

Iglice izgledaju kao da su raspoređene u dva reda.

3.

Češer je uspravan – raspada se već

na stablu tako 

da ga nećeš

pronaći čitavog ispod stabla.

grančica

češer(ženski cvat)

HRAST(Quercus

sp.)

Vremešan i gord „otac šuma“keltski je bog proljeća i života,

a slavne slavonske hrastove šumejedna su od naših prirodnih ljepota.

listgrana

Među listovima raznih vrsta* hrastova pronađi par:

* vrste slijeva nadesno: Quercus cerris L. (cer), Quercus petraea (Mattuschka) Liebl. 

(kitnjak), 

Quercus 

pubescens 

Willd. 

(hrast 

medunac), 

Quercus 

robur 

L. 

(lužnjak), 

Quercus ilex

L. (česmina, crnika), Quercus rubra L. (crveni američki hrast)

plod ‐

žir

JAVOR(Acer sp.)

Od javorovine se pravila koplja ubojita,Stradivari je stvarao violine slavne,

ukuhavan je sirup za palačinke slasnete su rađene elise za zrakoplove davne.

list

plod 

(kalavac)

grana

Što sve možemo dobiti od 

javora?Neka ti crteži pomognu!

BRŠLJAN(Hedera helix L.)

Simbol vjernosti i privrženosti nježnešto vječno živi i nepromijenjena traje,

ta vazdazelena penjačica, melem  za oči,uz to i ljekovite sirupe daje.

plodovi 

(bobe)

list

stabljika

Kod bršljana je karakteristična 

HETEROFILIJA: na istoj biljci 

pojavljuju se listovi različitih 

oblika.Pronađi parove!

BLJUŠT(Tamus communis L.)

Crvene bobe bljušta:sjajne, sočne, privlačne,no treba bit oprezan jer vrlo su otrovne.

Nastavi niz!

stabljika

list

cvijet

plodovi (bobe)

cvat (grozd)

BIJELA ŠUMARICA(Anemone nemorosa L.)

Glasnice vjerne vjetra Anemosa,šumarice bijele lelujaju sneno, 

šapuću o čudima dalekih zemalja,o mirisima, bojama ćaskaju lijeno.

cvijet

list

stabljikapodanak

korijenje

Razigrani Anemos 

dočarao vam je naša tri 

nacionalna parka: 

Kornate, Krku i Risnjak. 

Prepoznaješ

li ih na 

slikama? 

VOLUJSKO OKO(Hacquetia epipactis (Scop.) DC.)

Ta štitarka malenašto šumski pod je prekrila,

za razliku od rođaka,štitac svoj je sakrila.

ovojni listovi, NISU LATICE

glavica sastavljena od 

više cvjetova

glavičasti štitac

list

stabljikapodanak

korijen

Po uzoru na lijevu, oboji desnu sliku volujskog oka!

MALI ZIMZELEN(Vinca minor L.)

Simbol jedinstva za seljačke bune,sastojak ljubavnih napitaka davnih,sramežljiv polugrm što brzo rasteljubičasti je dragulj vrtova javnih.

uspravna, cvjetna (fertilna) 

grana

cvijet

list

stabljika

korijenjePopuni praznine označene 

brojevima ponuđenim 

sličicama!

KOKOŠKA(Neottia nidus‐avis (L.) Rich.)

Sama ne može stvarati hranupa živi na račun malene gljive,no ta lijenost ne sprečava ljudeda se njenom izgledu dive.

cvijet

stabljika

list

podanak

korijenje

Pomozi hifi gljivice da 

pronađe sjemenku 

kokoške!

hifa gljivice

sjemenka kokoške

ČETVEROLISNI PETROV KRIŽ(Paris quadrifolia L.)

Liječi trovanje arsenom i živom,no pri upotrebi mudar treba biti,jer premda liječi i još

neke boljkeprevelika doza može i ubiti!

cvijet

list

stabljika

podanak

korijenje

Što TI misliš

kako je četverolisni 

petrov list dobio ime? Napiši i/ili 

oslikaj kratku priču, pošalji je na udruga@udrugapopulus.hr

i možda baš

ona bude objavljena 

na našoj web stranici!

Prokrstarili su šumom,upoznali se sa svime,svakom stablu, cvijetunaučili su ime.

Sad umorni idu kući,no sjaje im se oči,s nadom da će uskorou šumu opet poći.

Zagreb, 2011.