D`on Lok i ideja vlade koja poivana saglasnosti

Sredinje mesto u Dve rasprave o vladi D`ona Loka zauzimastav da niko ne mo`e da bude potinjen politikoj vlasti drugoga bezvlastite saglasnosti, odnosno da se legitimnom mo`e smatrati samoona vlada koja poiva na saglasnosti. U emu je smisao ove Lokovetvrdnje da osnov politike obaveze, odnosno du`nosti lanova dru-tva da se pokoravaju, le`i u saglasnosti? Na ta se saglasnost pripad-nika jednog drutva odnosi? ta je pravi predmet te saglasnosti? Gdele`e granice saglasnosti? U kojem obliku saglasnost mo`e biti data?Da li je neophodno da lanovi drutva izriito daju svoju saglasnostili to oni mogu da uine i preutno? Kada se mo`e govoriti o postoja-nju preutne saglasnosti? Da li je Lokova ideja vlade koja poiva nasaglasnosti samo jedna uspela metafora, ili se radi o ideji koja je zna-ajna zbog velike analitike vrednosti? Poto je ideja saglasnosti sa-stavni deo ugovorne teorije drutva i politike, teorije koja je uprethodna dva veka pod udarom kritike uglavnom izgubila svoje po-bornike, da li ideja vlade koja poiva na saglasnosti deli sudbinuugovorne teorije? Da li je valjanost shvatanja o vladi koja poiva nasaglasnosti ograniena samo na Lokovo vreme, ili je pak re o jednojideji iji je znaaj trajniji? Mogu li se i danas, kao i u Lokovo doba,razliiti politiki poreci razumeti i razvrstati prema tome da li poi-vaju na saglasnosti lanova drutva?

Ideja vlade koja poiva na saglasnosti sastavni je deo ireg Loko-vog shvatanja o drutvenom ugovoru. Prvobitni, izvorni ugovor

63

kojim, po Loku, pojedinci naputaju prirodno stanje i u cilju ouvanja`ivota, slobode i imovine stvaraju graansko drutvo, zasniva se nasaglasnosti svih lanova jednog drutva. Dopunski ugovor izmeulanova drutva i vlade o potonjem obliku vlasti (o tome ko e raspo-lagati vrhovnom zakonodavnom vlau), kao i sve druge zakonodav-eve odluke zasnivaju se na saglasnosti veine. Tako, prema Loku,bez saglasnosti nije moguno ni stvaranje graanskog drutva nitiuspostavljanje vlade, odnosno donoenje odluka na nivou vlade.

Sam prelazak od saglasnosti svih, koja je neophodna prilikomstvaranja drutva, ka saglasnosti veine, koja je potrebna za donoe-nje ostalih odluka, Lok je objanjavao time da su se ve pojedinci,saglaavajui se da stvore zajednicu, u stvari saglasili da od nje stvo-re telo ovlaeno da dela kao jedno telo. Ono to dela kao jedno telo,odnosno zajednica, samo je saglasnost pojedinaca koji tu zajednicutvore, a da bi to telo ilo u jednom pravcu nu`no je da ono ide onimputem kojim ga vodi vea sila, koju predstavlja saglasnost veine.I u zajednicama u kojima ovo pravo nije pozitivnim zakonom datoveini, veina ga ima, smatrao je Lok, po zakonu prirode. Akt veinesadr`i vlast celine ne samo zato to iza akta veine stoji vea silanego i zato to je zbog razliitosti mnjenja i suprotnosti interesa ne-mogue imati saglasnost svakog pojedinca. Zato Lok i zakljuuje dase za bilo koje ljude koji su se iz prirodnog stanja sjedinili u zajedni-cu mora pretpostaviti da su svu vlast, nu`nu za ciljeve zbog kojih suse sjedinili u drutvo, predali veini zajednice, sem ako se nisu izrii-to saglasili sa nekim brojem koji je vei od veine.1

I na ovako sumaran nain izlo`ena Lokova zamisao o vladi kojapoiva na saglasnosti upuuje na glavnu tekou. Ako Lok pie da jejedini osnov za pokoravanje lanova drutva vladi njihova sagla-snost, onda bi izalo da veina pripadnika drutva nije obavezna dase pokorava vladi, jer se sa ovim nikada nije izriito saglasila. Ovupoetnu i glavnu tekou svojeg shvatanja o vladi koja poiva na sa-glasnosti Lok je pokuao da rei uvodei pojam preutne saglasno-sti. Postavljajui pitanje ta se mo`e smatrati dovoljnom izjavomovekove saglasnosti da bi ga uinila podanikom prema zakonima

64

1 John Locke, Dve rasprave o vladi, Beograd, Mladost, 1978, knj. II, 95-99.

neke vlade2 Lok odgovara da pored izriite, to mo`e biti i preutnasaglasnost. Preutna saglasnost je ona spasonosna pretpostavkakoju Lok uvodi zato to ljudi uglavnom ne iznose izriito svoju sa-glasnost sa poretkom u kojem `ive. Preutna saglasnost odnosi se nasluajeve nepostojanja izriite saglasnosti, mada sutinski sagla-snost sa jednom vladom postoji.

Ako najveu slabost izriite saglasnosti kao osnove za pokora-vanje lanova drutva vladi predstavlja to to je ona u stvarnostiretka i praktino nepostojea, onda glavni nedostatak preutne sagla-snosti le`i u tome to je ovu teko odrediti. Kada se mo`e rei zapojedinca koji nije izriito dao saglasnost i potinio se vladi da je sa-glasan, odnosno da je preutno izrazio svoju saglasnost? Na tekoeu utvrivanju ta se mo`e uzeti kao preutni znak davanja saglasno-sti ukazivao je pre Loka Hobs piui da su preutni znaci ugovoranekad posledica rei, nekad posledica utanja, nekad posledica rad-nji, nekad posledica uzdr`avanja od radnje. I uopte reeno, preutniznak za neki ugovor je sve ono to dovoljno pokazuje volju ugovara-a.3 Svoje izlaganje o preutnoj saglasnosti Lok zapoinje upravoukazivanjem na dvosmislenost i neodreenost ovoga pojma: Teko-a je u tome ta treba smatrati preutnom saglasnou i u kojoj meriona obavezuje, tj. u kojoj e se meri za nekoga smatrati da je dao sa-glasnost i time se potinio nekoj vladi, kada uopte nije ni na koji na-in izrazio tu saglasnosti.4

U savremenoj politikoj filozofiji razmatrana je valjanost Loko-vog (i ne samo Lokovog) pojma saglasnosti i preutne saglasnosti.Svrha je ovih razmatranja, naravno, da se utvrdi znaenje pojma pre-utne saglasnosti, kao i uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se mo-glo rei da su pripadnici drutva preutno izrazili svoju saglasnost ispremnost da se pokoravaju vladi. U svim ovim razmatranjima polazise od stava da preutna saglasnost nije drugojaijeg znaaja i va`nostiod izriite saglasnosti. Preutna saglasnost ne bi trebalo nita manjeda obavezuje od izriite saglasnosti. Saglasnost je preutna kada sedaje na takav nain da onaj koji daje saglasnost to ini utke, odnosno

65

2 Locke, Dve rasprave o vladi, knj. II, 119.3 Tomas Hobs, Levijatan, Beograd, Kultura, 1961, gl. XIV, str. 116.4 Locke, Dve rasprave o vladi, knj. II, 119.

uzdr`ava se od injenja. Preutna saglasnost nije ni izriita, ni nepo-sredna; ona nije izra`ena odreenom radnjom, ve nju ba karakterieproputanje odreene radnje. Ali i preutna saglasnost je u izvesnomsmislu data ili izra`ena. Zbog toga kada govorimo o preutnoj sagla-snosti ukazujemo na poseban oblik, nain izra`avanja saglasnosti.

Da bi se samo utanje, odnosno neinjenje uzelo kao izraz sagla-snosti moraju biti ispunjeni izvesni prethodni uslovi. AnalizirajuiLokov pojam preutne saglasnosti D`on Simons u svojoj knjiziMoralna naela i politike obaveze te uslove svodi na sledee:5 Prvo,onaj koji daje saglasnost mora biti potpuno svestan okolnosti u koji-ma to ini, kao to mora biti svestan i znaenja i domaaja svoga ina.Drugo, mora postojati jedan srazmerno dovoljno dug period u kojemlica koja se izjanjavaju mogu eventualno izraziti i svoje neslaganje.Ova licamoraju biti upoznata sa sredstvima i nainima na koje semo-`e izraziti nesaglasnost u ovom roku. Tree, momenat od kojeg se iz-ra`ena nesaglasnost vie ne mo`e uzeti u obzir, odnosno prihvatiti,mora biti sasvim odreen i uinjen jasnim. Ova tri uslova zajednouzev jame da je utanje pojedinca koji se izjanjava znaajno, odno-sno upuuju na to da njegovo utanje nije ni posledica njegove nespo-sobnosti da shvati karakter situacije i svojih postupaka, niti je rezultatneshvatanja procedure, odnosno pogreno shvaenog roka u kojem jedu`an da se izjasni. Odsustvo bilo kojeg od ova tri uslova znai da seutanje pojedinca ne mo`e tumaiti kao znak njegove saglasnosti. Si-mons takoe smatra da se, naroito kada je re o politikoj primeniovakvog modela preutne saglasnosti, moraju postaviti jo dva uslo-va. etvrti uslov, prema njemu, svodi se na zahtev da sredstva za izra-`avanje nesaglasnosti moraju biti razumna i da moraju biti srazmernolako primenljiva. Najzad, peta pretpostavka preutne saglasnostipodrazumeva da posledice izra`avanja nesaglasnosti ne smeju biti iz-uzetno kodljive po pojedinca koji izrazi svoje neslaganje. Kao i kadaje bilo rei o prva tri uslova, tako i kada je re o ova dva poslednjauslova, mo`e se rei da njihovo odsustvo dovodi u pitanje karakterdate saglasnosti. Ako lice koje treba da se izjasni uti usled straha ilizbog prinude, onda se mo`e govoriti o saglasnosti koja ne obavezuje,

66

5 A. John Simmons,Moral Principles and Political Obligations, Princeton, Prince-ton University Press, 1979, str. 79-83.

odnosno o odsustvu saglasnosti. Simons na taj nain u svojem izlaga-nju podvlai intencionalnost preutne saglasnosti. Shvatanje sagla-snosti kao osnove politike obaveze zadr`ava svoju vrednost iuverljivost jedino ako se strogo ostane pri pomiljenom karakterupreutne saglasnosti. Ideja saglasnosti zadr`ava svoju vrednost samoako sam nain izjanjavanja, odluivanja titi pojedinca od toga da sepolitiki obave`e iz neznanja ili protiv svoje volje.

ta otkrivamo ako pokuamo sada da primenimo ovaj modelpreutne saglasnosti na Lokovu zamisao? Lok smatra da je svako koima neki posed, preuzima naslee svojih predaka ili se nalazi na teri-toriji jedne vlade, dao svoju saglasnost i izrazio spremnost da se po-korava postojeoj vladi. Lok hoe da ka`e, drugojaije reeno, da suse ljudi preutno saglasili sa jednom vladom i potinili joj se time tosu ostali u okvirima njene teorije. Jedino naputanje celokupne imo-vine i teritorije vlade, dakle emigracija, oslobaa pojedinca od oba-veze pokoravanja vladi na ijoj teritoriji `ivi. Lok na taj nain dovodiu vezu prebivalite pojedinca i njegovu preutnu saglasnost. Istu za-misao izrazie posle Loka jo sa`etije, u obliku jedne formule, Ruso:Kada se dr`ava ustanovi, saglasnost se daje s prebivalitem. Nasta-niti se na nekom podruju znai podrediti se suverenosti.6 Naravnoni Lok ni Ruso nisu ovde bez prethodnika. U zamiljenom dijalogu uPlatonovom Kritonu zakoni saoptavaju Sokratu da ostajanje