7/30/2019 Danas specijalni dodatak 5. oktobar

1/7

5oktobar10 G O D I N A

u t o r a k , 5 . o k t o b a r 2 0 1 0 .

Neki su poverovali da je 5. oktobarkraj na{eg puta, da smo stigli na cilj.

Da je tako, bilo bi pravedno, jer tosmo kao zemlja i kao narod zaslu`ili,posle tragi~nog 20. veka i posleu`asnih poslednjih deset godina. Ali,

5. oktobar je po~etak na{eg puta. Onodo ~ega nam je istinski stalo, a to jena{e trajno mesto u modernoj Evropi,taj cilj mo`emo ostvariti samo veomaozbiljnim promenama u na{oj zemlji,na nama samima.

Ponegde mo`emo postati ~lan na

osnovu uva`avanja i zasluga. Ali uvrstitise u moderne zemlje mo`emo samo tako{to }emo stvoriti moderne ustanove,druga~ije odnose, mentalitet, vrednosti.

To je dug put, ali to je put na{egvlastitog usavr{avanja i pobolj{avanja.

To je istorija u pozitivnom smislu.

Demokratskim promenamauklonili smo prepreke za na{ razvoj.Ono {to nam sada predstoji je dasvakodnevno koristimo svoje {anse,da koristimo svoje potencijale i dabudemo sli~ni najboljima.

Izborili smo istorijsku {ansu za

novi po~etak Srbije. Posle dugogperioda stagnacije, a potomdesetogodi{njeg propadanja, na{azemlja je po~ela da se kre}e. [ta godko ka`e, mi se kre}emo, polako, ali svesigurnije.

I shvatite ovo kao golu ~injenicu: ili}emo iskoristiti ovu {ansu i izvu}ina{u zemlju iz vekovnih kriza, ili}emo se ponovo izgubiti nastranputici, u sva|ama,samodestrukciji i porazima.

Iz zaostav{tine Zorana \in|i}a

Neki su poverovalida je 5. oktobar kraj na{eg puta

\in|i}eva pismaBu{u, Bleru, Putinu i Savetu bezbednostio Kosovu Strane II-III Strana II

neobjavljeno

Foto: Predrag Miti} / Sa samostalne izlo`be u beogradskoj Galeriji 73

7/30/2019 Danas specijalni dodatak 5. oktobar

2/7

Po{tovani Predsedni~e,Znam da ste trenutno zaokupljenigim problemima, ali tako|e znamimate veoma efikasan tim koji je unju da istovremeno re{ava vi{eli~itih problema.@elim da skrenem Va{u pa`nju naan problem koji mu~i

mokratsku vladu u Beogradu, agao bi u bliskoj budu}nosti daozi te{ko uspostavljenu stabilnost

okupnog Balkana.Poga|ate, radi se o problemusova.Rezolucijom Saveta bezbednostiiji su oduzete sve nadle`nosti nasovu i predate me|unarodnimgama (KFOR i UNMIK). Ideja jese normalizuje situacija, pa da sele nekoliko godina defini{e krajnji

us, koji treba da bude neka vrstampromisa izme|u Srbijegoslavije) i kosovskih Albanaca.minju}i to krajnje re{enje,zolucija 1244 govori o su{tinskojonomiji.Me|utim, ono {to se u prethodnepo godine doga|alo na Kosovu, i

se nastavlja, jeste de factono{enje atributa suvereniteta na

ukture Kosova kao potencijalnoavisne dr`ave. Tu nema ni govoraekom kompromisu sa Srbijomgoslavijom). Verovatno }e jedinimpromis biti u tome da se

nezavisno Kosovo pritiskom naPri{tinu i Beograd ugura u zajedni~kudr`avu sa Srbijom. I vuk sit, i ovce nabroju, ka`e jedna na{a nacionalnaposlovica.

Me|utim, ovo re{enje, ma kolikoizgledalo elegantno, predstavljatempiranu bombu. Ne samo {to }edovesti do porasta ekstremizma uSrbiji i sigurnog poraza reformskihsnaga, nego }e destabilizovati ceoBalkan, a pre svega BiH iMakedoniju, a verovatno dodatno iSrbiju (imaju}i u vidu centrifugalnetendencije na jugu i na severurepublike).

Mogu}a su re{enja kojapredstavljaju kompromis i kojaobezbe|uju stabilnost regiona.Glavna prepreka za diskusiju o tim

re{enjima jeste oportunizamme|unarodne zajednice. Niko ne `elida preuzme inicijativu i da otvoriraspravu o neprijatnim temama.

Ono {to bih `eleo da Vas zamolim,imaju}i u vidu ogromnu podr{kukoju ste na{oj Vladi do sada pru`ali,

jeste da Vi svoja razmi{ljanja otvoriteza neku novu koncepciju re{avanjakosovskog problema.

Vi znate iz prethodne dve godineVlade u Beogradu da sam ja politi~arkoji te i re{avanju problema itra`enju stabilnih re{enja, a nezadovoljavanju mitskih ambicija,

nekih vanvremenih prava, apogotovo ne podila`enju ukusima

javnog mnenja. Utoliko, moj trud okore{avanja kosovskog problema nemanikakve veze sa bilo kakvimistorijskim ideologijama ili politi~kimrejtingom. Radi se isklju~ivo ointeresu da uspostavimo stabilanporedak u regionu, kao uslovekonomskih reformi i evropskeintegracije.

Va{u Vladu i Va{u zemljusmatram glavnim saveznikom uovom istorijskom poslu. Pomogli stenam da uspostavimo demokratiju uSrbiji. Pomozite nam da postavimozdrave temelje za budu}i razvoj. Zapo~etak, dovoljno je da u memorijuzabele ite da postoji ozbiljanpotencijalni problem u vezi saKosovom, da postoje odre|enakompromisna re{enja kojima se nedaje {ansa, a da se implementirare{enje koje problem pomera ubudu}nost, sa velikim rizikom da ubudu}nosti eksplodira.

IIID A N A S | u t o r a k , 5. o k t o b a r 2010 .u t o r a k , 5. o k t o b a r 2010 | D A N A S

5oktobar10 G O D I N A 5oktobar10 G O D I N A

Takostvaristoje,isvakoodnastrebadaihbeziluzijaprihvatikao~injenicu.Ili}emosabratisvuna{usnaguiodlu~nostiobavitiistorijskizadatak,ili}emose predatidoga|ajima,pustitidanasoninose iizgubitina{ubudu}nost.

Direktnost,energi~nost,{tojebilo-mora,trebadase transformi{euvrlinu.PR kampanja.

Inspirisatiljude govore}io njihovim{ansama

inavode}iprimere.PlasteniciuLeskovcu.Majdanpek.Branjevi{anjauGrockojitd.

Posmatrajmo prethodna dva veka kao na{u

pripremu za ono {to je danas pred nama, kaoveliki izazov i veliki zadatak: osposobiti Srbijuza 21. vek i za modernu Evropu.

Nikonemo`edanasoptu`idasmoodgovorniza slabostina{ezemljei zaprethodne

godinepropadanja.Nemana{eodgovornostizapro{lost,aliutolikojeve}a na{aodgovornostzabudu}nost.Nikonamne smetainikonas nesputava,osimakotonebudemomisami,na{anedisciplina,povr{nostinedostatakvolje.

[iriti atmosferu urgentnosti, aktivizma,optimizma.

Snaga karaktera i nepresu{na energija.Ono {to nam treba je kretanje (Tolstojeva

pripovetka o ~oveku koji }e umreti ako stane).Srbija je kao bicikl. Ako stane, pa{}e.

Imamo ono {to naciji ovog trenutka najvi{etreba, a to je odlu~nost da se re{avaju problemi.Neumorno, bez kompromisa, umesto mlako iuz odlaganja.

Akomora{daproguta{`abu,nemojmnogodajeposmatra{,uraditoodmah.Akomora{daproguta{nekoliko`aba,najve}uprogutajprvo.

Iskoristiti li~ni odnos sa va`nimdr`avnicima, Bler, [reder, Berluskoni, [isel.

Moramo da dobijemo bitku u svojoj fabrici,na svakoj njivi, u svakoj u~ionici. Promene }ebiti prave i done}e trajne rezultate samo akokroz promene dru{tva i ekonomijepromenimo sami sebe, i to svi mi, u stvarigra|ani Srbije. (...)

\in|i}/nastavaksastraneI

Niko ne mo`eda nas optu ida smoodgovorni zaslabosti na{ezemlje i za

prethodnegodinepropadanja.Nema na{eodgovornostiza pro{lost, aliutoliko je ve}a

na{aodgovornostza budu}nost

TekstjeautografZorana\in|i}akojise

~uvaunjegovojZaostav{tiniu

ArhivuSrbije.Nemadatumanastanka.

\in|i}eva pisma o Kosovu Bu{u, Bleru, Putinu i Savetu bezbednosti

Uva`eni Predsedni~e,Uveren sam da ste upoznati sa

komplikovanom situacijom na Balkanu.Neobi~na dr`avna tvorevina BiH, veomanetipi~na federacija Srbije i Crne Gore,potpuno otvoren problem odnosa Srbije iKosova, nestabilna Makedonija. Mnogodr`avnih eksperimenata na malo prostora.

Svaki pogre{an potez mogao bi da ozbiljnougrozi ovu krhku stabilnost, do koje se do{lovelikim trudom i velikim `rtvama. Mislim dame|unarodna zajednica u re{avanjukosovskog problema ulazi u ogroman rizikupravo jedne takve opasne gre{ke.

SpontanoklizanjeKosovakanezavisnosti,uzodlu~noodbijanjedaSrbijaiJugoslavijaimajubilokakavuticajnadoga|ajenadelusvojeteritorije,svetovodivrloeksplozivnojsituacijiubliskojbudu}nosti.

Zbogtogamislimdajetrenutakdase,posletrii pogodineboravkame|unarodnihsnaganaKosovu,ozbiljnopromislikoncepcijatrajnogre{avanjatogproblema.Frazada}e ofinalnomstatusuKosovabitiraspravljanokasnijesasvimjeneuverljiva,po{tosesvakodnevnodonoseodlukekojesu{tinskiprejudicirajukrajnjistatus,i tou pravcunezavisnosti.Ni{tane menjastvarito{to }eme|unarodnazajednicainsistiratidatakvo,nezavisnoKosovo,ostaneusastavuzajedni~ke

dr`avesaSrbijom.Time}e,formalno,bitisa~uvanprincipnepromenljivostigranica,aliuzdvostrukoka`njavanjeSrbije:najpreoduzimanjembilokakvoguticajanaKosovu,apotomstavljanjeuulogutaocaistogtog,sadanezavisnogKosova.

Na{ predlog je da se odmah krene utra`enje kompromisa koji bi zadovoljio obestrane, i srpsku, i albansku. Takvo re{enje jemogu}e, jer mi u Srbiji nemamo nameru daube|ujemo ili prisiljavamo kosovske Albanceda ive u zajednici sa nama.

Ono {to `elimo je da sa~uvamo dr`avniinteres Srbije, odbranimo prava srpskezajednice na Kosovu i obezbedimo za{tituna{ih verskih i kulturnih spomenika. To jemogu}e u~initi uz puno uva`avanje interesaalbanske nacionalne zajednice, sve do podeleKosova, ako druga~ije nije mogu}e.

Svrha ovog li~nog obra}anja je da Vaszamolim da iskoristite svoj velikime|unarodni autoritet da se problem Kosovapokrene sa mrtve ta~ke, i da se pokrene upravcu trajnog i stabilnog re{enja.

Ako `elite detaljne informacije o tome kakomi u Beogradu vidimo mogu}a re{enja zatrajni status Kosova, rado Vam stojim naraspolaganju za svaku vrstu kontakta.

U prilogu Vam {aljem pismo za ~lanove SBUN.

Premijeru V. Britanije Toniju Bleru

Uzmite Vi inicijativu

Po{tovana gospodo,Iskreno zabrinut razvojem doga|aja na

Kosovu, a sa `eljom da zajedni~kidoprinesemo uspostavljanju trajne stabilnostiregiona, uz puno uva`avanje svih prava, ipotpuno sprovo|enje me|unarodnihrezolucija i standarda, `elim da Vas upoznamsa nekim dilemama i problemima koje se uvezi sa ovim pitanjem postavljaju preddemokratsku vladu u Beogradu.

1) Rezolucijom 1244 utvr|eno je da:- organi me|unarodne zajednice

preuzimaju svenadle`nosti na Kosovu dok sene prona|e finalno re{enje,

- nazna~eno je da }e se to finalno re{enjesastojati u su{tinskojautonomiji Kosova,

-potvr|enje suverenitetSrbijeiCrneGorenacelojsvojojteritoriji,uklju~uju}iKosovo,

- kao prioritet je postavljenovra}anjeproteranih lica i

- najavljen je povratakkontingentabezbednosnihsnagaSrbijei CrneGore.

2) Ono {to se na terenu doga|a nije uskladu sa konceptom Saveta bezbednosti ipreti da svojim posledicama destabilizujeSrbiju i Balkan.

Me|unarodne organizacije (KFOR iUNMIK), nadle`nosti koje su Rezolucijom1244 oduzete Srbiji i Jugoslaviji i predatenjima, postepeno prenose na lokalnestrukture, sa krajnjim rezultatom da }e jednogtrenutka organi Kosova imati sve nadle`nosti

jedne nezavisne dr ave, osim me|unarodnogpriznanja. Tu vi{e nema ni govora o bilokakvoj autonomiji, nego samo o okolnostimapod kojima }e biti konstatovana nezavisnost.Ako se suverenitet jedne dr`ave izra`ava presvega u strukturama bezbednosti (vojska,granica), onda ono {to se sprovodi na Kosovupotpuno ukida suverenitet Srbije i Crne Gore.Vojne nadle`nosti se prenose na Kosovskiza{titni korpus, policijske na lokalnu policiju, anema ni pomena da bi organi Srbije i CrneGore bili nadle`ni za dr`avne granice Kosovaprema susednim dr`avama.

Nema ni namere, ni plana da se ispuni stavRezolucije o povratku kontingentabezbednosnih snaga Srbije i Crne Gore.

Zbog svega toga, povratak proteranih Srbaje onemogu}en (za tri i po godine vratilo semanje od 2%), po{to ih Albanci ne `ele u svojojbudu}oj nezavisnoj dr`avi, a i sami Srbi nesmatraju bezbednim povratak na teritorijukoja mo`e postati nezavisna albanska dr`ava.

3)Posledica ovakvog razvoja doga|aja jenajpre gubitak kredibiliteta kakodemokratskog sveta, tako i demokratske vlastiu Beogradu. Ako se na terenu doga|aju stvarikoje su direktno suprotne najva`nijimme|unarodnim dokumentima, onda ja~ajuone snage koje tvrde da je me|unarodnazajednica neprincipijelna i jednostrana. Toslabi poziciju reformskih snaga u Srbiji, kojeneprekidno insistiraju na po{tovanjume|unarodnih obaveza i integraciji na{e

zemlje u me|unarodnu zajednicu.[ta re}i o autoritetu me|unarodnezajednice ako nijedan njen zahtev koji se ti~eprava dr`ave Srbije i Crne Gore nije ostvaren:ni re{avanje problema Kosova putemautonomije, ni vra}anje proteranih Srba, nivra}anje kontingenta vojske i policije, niafirmacija suvereniteta Srbije i Crne Gore?

Nijeslu~ajnoda sunaposlednjimpredsedni~kimizborimauSrbiji(sept.2002)ekstremni nacionalisti dobilipreko30%glasova,{toje bilonezamislivoposleoktobarskihpromena 2000-te.

Opravdani prigovor koji se me|ugra|anima ~uje jeste da demokratska Srbijanema bolji me|unarodni tretman okore{avanja kosovskog problema nego {to ga jeimala kada nije bila demokratska.

Uzto,pre}utnoklizanjeKosovakanezavisnostipretidadestabilizujeceoregion.SituacijauBiHiMakedonijimo eozbiljnodabudeporeme}enauslu~ajutakvogscenarija,koji

jedanas,na`alost,jedinikomesepru`a{ansa.

4)Zbog toga, poslednji je trenutak da se ovoozbiljno prejudiciranje krajnjeg re{enja

zaustavi, da se vratimo konceptu Rezolucije1244 i da iznova defini{emo put ka njenomautenti~nom sprovo|enju.

Prviuslovzaovojestedaodmahotpo~nuozbiljnirazgovoriouklju~ivanjuSrbijeiSrbijeiCrneGoreusveva`neodlukekojeseti~ubudu}egstatusaKosova,akojesedonoseve}sada.Tosepresvegaodnosinapitanjabezbednosti(vojskaipolicija,kontrolagranice),pravnogiekonomskogporetka,odnosacentralnevlastiuBeograduivlastiuPri{tini,odnosa Pri{tinepremasrpskojzajednicinaKosovu,odnosa BeogradapremasrpskojzajednicinaKosovuitd.

Neophodnoje utvrditidatum vra}anjabezbednosnog kontingentamati~ne dr`ave,predvi|enogRezolucijom1244,jerto jegestnakomeseu Srbijii Jugoslavijimeriiskrenost

me|unarodnezajednice.Osimtoga,taj~inbipredstavljaopsiholo{ko ohrabrenjezamalobrojnepreostaleSrbenaKosovu,ibezsumnje,ubrzao povratakproteranih Srba.Po{topostoje}apravaSrbaiostalognealbanskogstanovni{tvasadr`anauPrivremenomustavnomokviru,nisudovelado povratkaproteranih,anidove}egose}anjabezbednostimalobrojnihSrba kojinisu proterani,o~igledno

jedata pravatrebapoja~atiiu~initiefikasnijima.Zbogtoga,smatramneophodnimdase SrbimanaKosovupriznastatusnacionalnezajednice,kojasvojapravaostvarujeprekosvojesamouprave,uklopljene upravno-politi~kiporedakKosova,alisaefikasnimkolektivnimpravima,ane samoindividualnim.

Podse}am da su ovakva re{enja i ina~eimplementirana na mestima gde postojeetni~ki problemi povezanisateritorijalnimpravima(BiH, Makedonija, Ju`ni Tirol,Olandska Ostrva...). Ta~nije, na svim mestimaosim na Kosovu i Metohiji.

Uostalom i u mirovnom konceptu izRambujea je predvi|eno takvo re{enje, a na tajkoncept se eksplicitno poziva Rezolucija 1244kada govori o finalnom statusu Kosova.

Znam da }e ovi predlozi biti do~ekani saprigovorom da albanska strana ne}e na njihpristati. Me|utim, pitanje je da li se prire{avanju te{kog problema Kosova smeuva`avati volja samo jedne strane? I kakve toposledice po stabilnost regiona mo`e da ima?

Slo i}ete se, stabilno i trajno }e biti samoono re{enje koje uva`ava interese obe strane.

Po{tovana gospodo,Veoma sam zabrinut onim {to se doga|a

u vezi s Kosovom i Metohijom, i jo{ vi{e,

onim {to vidim da }e se u neposrednojbudu}nosti doga|ati.Gre{e svi koji misle da to mo`e pro}i bez

dramati~nih posledica. Moj osnovni interes,kao i interes reformske vlade u Beogradu,

jeste da o~uvamo stabilnost regiona,efikasnu za{titu ljudskih prava, da bismomogli uspe{no re{avati nagomilaneekonomske probleme, da bismo umanjiliogromno siroma{tvo na{eg stanovni{tva i da

bismo {to pre ispunili uslove za evropskuintegraciju. Svi ovi ambiciozni ciljevi mogu dabudu poni{teni ako se u pogledu re{avanjaproblema Kosova bez odlaganja ne krene utra`enje zdravog kompromisa, koji }euva`avati i legitimne interese Srbije i Srbije iCrne Gore, i srpske nacionalne zajednice naKosovu i Metohiji.

Zbog velikog zna~aja koje ovo pitanje imaza ceo Balkan i za me|unarodnu zajednicu,o~ekujem Va{u pa`nju i podr{ku.

redsedniku SAD D`ord`u Bu{u

Tempirana bombaPredsedniku Rusije Vladimiru Putinu

Odmah ka kompromisuDragiPrimeministerBlair,Znamdaste trenutnozao-

kupljenidrugimproblemima,ali`eleobih daVa{upa`njuskrenemnapotencijalnukrizukojabi,ako jojne pristupimoodlu~noikonsekventno,mo-gladaugrozikrhkustabilnostBalkana,patimei Evrope.

RadiseoproblemuKosova.Obra}amse posebnoVa-

ma, jer sam impresioniranVa{ompolitikom,kojupra-timve} skorodesetgodina.Tako|e,posle na{egsusretapro{legodine,uverensam daspadateme|uretkesvetskeli-derekojiimajuhrabrostida

seupusteu re{avanjete{kihikomplikovanihproblema.

Kao{to znate,Kosovopo-stepenoklizika nezavisnosti.Ume|unarodnojzajednicinecirkuli{e nijedan ozbiljankonceptkoji bipredstavljaoalternativuza ovore{enje.Zanajve}ibrojsvetskihpoliti~a-rato jetemao kojojnajra|enerazmi{ljaju,nadaju}iseda}edo re{enjado}iprirodnimrazvojemdoga|aja.

Op{ta, mada implicitna,pretpostavkajeda }ezaneko-likogodinainstitucijeKosovapreuzetisve bitnenadle`no-sti,uklju~uju}igarancije zaprava nacionalnihmanjina.To }e se zvatimultietni~koKosovo, mada }ena njemuostatisamo simboli~an brojne-Albanaca,ako uop{tebilokoostane.Oozbiljnijempo-vratku proteranih ne mo`ebitinigovora.

Takvom,de facto nezavi-snomKosovu,verovatno ne-}e bitidopu{teno formalnoosamostaljivanje,nego}e sevr{iti pritisak na Beograd iPri{tinudau|uu nekuvrstukonfederacije.

Prividno to je elegantnore{enje,a ustvari jetempira-nabomba.

Kaoprvo,~injenicadaSr-

bija,~ijajeKosovo pokrajina,ne}eimati nikakvogformal-noguticajanatojteritoriji,bi-}eu srpskojjavnostiprepo-znatokaoporazSrbije,a tozna~i,kaoporazdemokratskeireformskevlade.

Kaodrugo,zadr`avanjeta-kvogKosovaula`nomsavezusa Srbijom }e onemogu}itievropskuintegracijuSrbije,jer}eona zavisitiodharmoniza-cijeunutra{njegtr`i{taSrbijeiKosova,{tojeuovojkoncepci-jimissionimpossible.

Obaovaelementavode ja-~anjuekstremizmai slablje-njudemokratskih,proevrop-skihsnaga,sadalekose`nimopasnostimapostabilnostSr-bije,ai~itavogregiona.Trebasamozamisliti{ta}ese de{a-vatiuBiH iMakedoniji!

[tajere{enje?Najpre,dasesvaova pita-

njaneodlo nopokrenu,i to

na merodavnomnivou.BiobihVamveomazahvalanakobiste Vi imali inicijativu utompostupku.

Mogu}ejepostavitinekoli-koopcijakojebi predstavljalekompromisizme|u interesaSrbije i albanskepopulacijenaKosovu.Nave{}uihkaote-meza razmi{ljanje,ne vode}ira~unaodetaljima.

Prvo,opcija federalizova-njaKosova,gdebi AlbanciiSrbiimalisli~an statuskojiimajuMuslimanii HrvatiuFederaciji(BiH).

Ovore{enjedalobidovolj-noformalnih garancijaSrbi-

ma dakroz samoupravu naKosovuostvarujusvojaprava.TakvomKosovuSrbijabipri-znalaasimetri~nistatus,vi{eodpokrajine,manje odfede-ralne jedinice(kojapojugo-slovenskomUstavuimapravonaotcepljenje,kaoC.Gora).

Drugaopcija,u slu~ajudaovaprvane funkcioni{e,jestekiparskimodel,sateritorijal-nimrazgrani~enjem,aliunu-tarnepromenjenihgranica.Utomslu~aju,Srbibi verovatnoorganizovalisvoj`ivotprete-`nou severnomdeluKosova.

Podrazumeva se za{titapravamanjinakojebiostalekaoenklaveili pojedincinateritorijina kojojje upravapodkontrolomdrugenacije,iza{tita verskih i kulturnihspomenika.

Tre}aopcija,ako oveprvedvene funkcioni{u,jestespo-razumnapromenagranice.Utomslu~aju,srpskaetni~kaza-jednicabiimalasvoj deoteri-torije.Po me|unarodnimpro-cenama,pravljenimu vremeparlamentarnihizborapredvegodine,Srbajena Kosovupredolaskame|unarodnihsnagabilooko18%,uzodre|enuko-rekcijunaosnovuimovinskihpravanazemlji{te.

Oveopcijetrebalobi testi-

ratikorakpokorak,sauzima-njemdovoljnovremenada seproverinjihovasprovodivost.

Me|utim,ve} sadatrebahrabropogledatiistiniu o~i,iuzetiuobzir inajdramati~ni-juopciju,tj.ovu poslednju.

Dragig.Blair,Za naskao demokratsku

vladukojaseprete`nobavite-{kimekonomskimproblemi-mai reformama,najgoraop-cijajedasestvaride{avajubezna{egu~e{}a,auzna{uobjek-tivnuodgovornost.Tojesigu-ranputukrizu.Akodanasbi-ramolak{iput,da bismo sesutrasuo~ilisanere{ivimpro-blemima,toje oportunizamkojija ne prihvatam. Po{toznamdastei Viprotivopor-tunizma,azaodlu~nare{enja,o~ekujemVa{esimpatijeiVa-{upodr{ku,kaoidosada.

UpriloguVam{aljempi-smoza ~lanoveSBUN.

neobjavljeno>>>

^lanovima SB: Dramati~ne posledice

Konceptipisamanalazese uZaostav{tiniZorana\in|i}auArhivuSrbije.

Nastalisuu februaru2003.

7/30/2019 Danas specijalni dodatak 5. oktobar

3/7

VDANAS | u t o r ak , 5. o k t o ba r 2010 .

5oktobar

10 G O D I N A

u t o r ak , 5. o k t o ba r 2010 | DANAS

5oktobar

10 G O D I N A

nacionalnemegalomanijei siroma{tvarealnog`ivota.Odlu~nostSrbijedau|euEvropskuunijunije ubedljiva.PoslednjapreprekajeKosovo,{tonezna~ida}eonoibitiposlednja.RatomibombardovanjemSrbijajeizgubilasuverenostnaKosovuizanjutamovi{enijepostojalonekodobrore{enje.Paipak,zavremeprveKo{tuni~inevlade(2004-2007),svestranke-iopozicijeivlasti-donelesuUstav2006.godineiunjemuzapisaleda jeKosovoneodvojivdeoSrbije.Ponovojeo`ivljenkosovskizavet,tajoprobanimetodsvihvlastidasepodignenacionalnatemperaturaaSrbijaponovozaustavii dovedeusukobsazapadnimzemljama,EUi SAD.Skup{tinaje donelaRezolucijukojomseSrbijinedozvoljava~lanstvou NATO,{tojejo{ jedansiguranpokazateljdaseizstarihformulanijeiza{lo.Odr`avanjedvostrukogkoloseka-kosovskogievropskog- odr`avase, kaoinedoku~ivotraganjezaRatkomMladi}em.I poredsvihzaklinjanjaproevropskevlastimo`dajeionjo{

jednosrceSrbijekojesemora ~uvati.Drugiuzrokjeobnovapartijske

dr`avekaoposebnogoblikabezdr`avlja.Nikadanijebilote`eodreditigdeobitava

javniinteresnegodanas.Za~etakovogoblikabezdr`avljazapo~eojeu vremenuDOS-akadasusesveodlukedonosilenanjegovimsastancima,{toje neodoljivopodse}alona sedniceCentralnogkomiteta.Zaokretkavi{epartijskojdiktaturidesiose zavremeKo{tuni~inevlade,kadajesvakastrankau vladaju}ojkoalicijidobilasvojta~noodre|enikomadvlastiskojimje samostalnoi bezikakvekontroleupravljalaasvojeparcelevlastidelilasvojimpartijskimdrugovima,ro|acima,ifinansijerima.Partijskafeudalizacijavlastijeodsvojihprvihza~etakado danaspoprimilatolikoizopa~eneforme(tuspadajui famozneblankoostavkekojeposlanicimorajupotpisati)da jepluralisti~ka partijskadik taturapost alaglavniizvorkorupcije,privilegija,podrivanjavladavinepravaistvaranjapoliti~kihklikakojese bavegotovoisklju~ivoli~nimi klika{kiminteresima.Otomesegotovosvezna,aliseni{tanemenjajerstrankei njihovifinansijeri(tajkuni)nemajuinteresadasesamonormirajuipodvrgnupravilimarazdvajanjadru{tvenihuloga,neutralneadministracijeisamostalnogfunkcionisnja dru{tvenih podsistema.

Tre}iuzroksunetransformisaniaparativlasti.VidelismodajeDOSdo{aonavlastuzpomo}tajnihslu`biidr`avnemafije.Tada{njeafere(aista je

stvarisa sada{njima)signaliziralesudasucivilnevlastisrastalesaaparatimarepresijestvaranjemnetransparentnihi

neformalnihcentaramo}i.Tajneslu`besui daljerezervisanidomenatakavnjihovpolo`ajnajboljesvedo~io tomedasediskontinuitetsa

Milo{evi}evomvla{}unikadanijeodigrao.Slu`benikadanisureformisane,sa~uvav{istari,politizovanikarakter.Pozadinskestrukturedanasdelujukaopaukovamre`akoja

prekrivasvakurupus nameromdase onemogu}iartikulacijadru{tva.

Demokratijajepostalafasadna.Spregaslu`bi,biznisai partijskihvrhovanavlastispre~avaformiranje

nezavisnog pravosu|a,slobodnihmedijai nezavisnihinstitucija.Otudaovaneprijatnati{inakojanas ~ininostalgi~nimzavremenima5.oktobrakadasusedaniprovodilina ulicama.

susednimzemljamanisutakvidasemo`egovoritioprijateljstvuipomirenju.Ekonomijajeukolapsu,akvalitet ivotajeudramati~nompadu.Dru{tvoserascepilonadvadelaotprilikeisteveli~ine:naslojevekoji`iveoddr`aveionekojisunezaposleni,prepu{tenigazdamailisamimasebi.Tosudvasveta,izme|unjihnemakomunikacije.

Postavljasepitanjeza{toSrbija stojipredistimpreprekamakaoipredesetgodina?Za{tojepobediokontinuitetiu~emuseonsastoji?Za{tojeSrbijazadesetgodinapostalatolikoiscrpljenaiponovosena{lapredzidomkojineznakakodapomeri?Za{tosudinami~kiprocesiumrtvljeni,aljudskiresursiretkiiisce|eni?

Najva`nijeuzrokenere{enih starihpitanjasvelabihnatri.Prviseodnosinaopozicijukoja je5. oktobrapreuzelavlast.Onaidanasvlada.Sti~eseutisakdaonanijeuspela daiza|e iztraumati~nogkrugaukojijezapalajo{osamdesetihgodinakadajeostalabezsvojeautenti~nepolitikeuodnosunaMilo{evi}evuvlast.Oovomproblemu jeubedljivo pisalaistori~arkaDubravkaStojanovi}.Opozicijanijeumeladana|eizlazizMilo{evi}evenacionalneiratnepolitikekojajenjegaizbacilaiu~vrstilanavlasti.Njenasu{tinska transformacijapodrazumevalaje diskontinuitetsasamomsobom ,napu{tanjem sopstvenihprogramakojisuinjui celuzemljudesetgodinadr`aliuagoniji.Pitanjeideolo{ketransformacijeopozicijejepitanjekoliko

jeSrbijauspeladaiza|eizsvojenacionalisti~kematricekojajeizazvalanenadoknadive{tetedrugimnarodimainjojsamoj.Taopozicijaasada{njavlastnijeseoslobodilaMilo{evi}evihisopstvenihzabluda.Jo{ uvek

zjapiprazninaizme|u

I posle deset godina te{ko je spouzdanjem zaklju~iti okarakteru 5. oktobra:revolucija, pu~, ili smenavlasti? Svi su ti oblici biliprisutni i ostavili su svojetragove koji se i danas moguidentifikovati.

Najta~nijejere}idasepetooktobarskarevolucijapretvorilauratu komeje

jednastranabranilapro{lostiposebanputSrbije, adrugajehteladaseSrbijamenjai integri{eu Evropu.Me|utim,iakoveomava`an,nijeideolo{kisukobpotopioobe}anjakojasubiladatagra|animaokorenitimpromenama.Barjo{ dvarazlogasubilajednakova`na.Prvijebiotaj{toujedinjenaopozicijanijebilasposobnadadelujekaojedinstvenipoliti~kisubjektkojibibioustanjuda dekonstru{estarisistemigradinovi.Onatajkapacitetnijeimala.DOSjezavr{iouraspaduine~injenju,tj.ni{taseubiv{emsistemunijemenjalo.DrugirazlogjeoslanjanjeDOS-ana pu~istekojisuizdaliMilo{evi}aidoveliopozicijunavlast.Pu~istisubiliMilo{evi}evadr`avnamafijaizraslaiz ratova,sankcija,{verca,zlo~inaiorganizovanogkriminala.Njihjepoprirodistvarisu{tinskiuznemiravalamogu}nostda}edo}ipodudarHa{kogtribunala.Kadje\in|i}izru~ioMilo{evi}aHa{komtribunalunastaojejazkojisevi{enijemogaopremostiti.Uzpomo}opozicije,dr`avnamafijajekrenulaunapadprotivvlade, {to

jekulminiralou oru`anojpobunicvenihberetki.TrulikompromiskojijevladaZorana\in|i}anapravilasaCrvenimberetkamasjednestrane,izlo}udnapodr{ka kojusu dr`avnikriminalcidobiliukabinetu predsednikaKo{tunice, sdrugestrane, predstavljalojekona~niporaz5.oktobra.

Danasjejasnodajepetooktobarskarevolucijapropala.Alijo{uvek imasmislazapitatisekolikosmoseodtogporazaodmakliipribli ilivizijikojajeizgubilabitkufizi~komlikvidacijomnjenognosioca

-premijeraZorana\in|i}a.Iz dana{njeperspektive,5. oktobarjesteomogu}ionekakvu,makarsporovoznuevoluciju,sapunolutanja,zastojaigubljenjavremena.Onadanaspostojiaondanijepostojalajer

jedr`avabilapodzidomsankcija,izolovanaiodmetni~ka.Sporovoznostpotvr|ujestarepreprekekojesudanasne{tomanje,alisujo{uvektu.SrbijanizadesetgodinanijeuspeladanormalizujesvojeodnosesaEU,jerda

jeste,onabidanasbilananjenompragu,anemajo{nistatuskandidata.Srbijanijezavr{ilasaradnjusHa{kimtribunalom.Srbijanijeuspeladare{isvojedr`avnopitanjeiodredisvojegranice,itakostavita~kuna(ve~ito)re{avanjenacionalnogidr`avnogpitanja.Kosovosejo{uvektretirakaonere{enproblem.Odnosisa

B ilo je to te{ko za Socijalisti~-partiju Srbije, ali je na kraju ispalo ibro, jer da nismo tada pali, ne bismoo rano ponovo ustali, ovako Ivica Da-vo|a socijalista, govori na desetogo-

njicu odlaska s vlasti Slobodana Milo-i}a.Premanezvani~nojverzijiistorije,5. oktobra 2000, Da~i} se kao portpa-Milo{evi}eve stranke, sklonio kodatelja iz studentskih dana Tahira Ha-

novi}a, biznismena i funkcionera jed-od stranaka DOS, i te{ko da se u timnucimamogaonadatida }ese SPSve}z ~etiri godine vratiti na vlast - 2 004.

dr`avaju}i manjinsku vladu Vojislava{tunice, a ve} 2008. imati zamenikamijera i vi{e ministarskih mesta u

di DS.Upravo po ovim periodima, socioloziagorka Golubovi}) mere i o~ekiva-

gra|ana, tvrde}i da su otprilike do05. ljudi bili uglavnom sigurni u pro-ne u Srbiji i postavljali mahom pita-njihove brzine. Od sredine decenije,|utim, gra|ani sve vi{e po~inju da

mnjaju u promene, preispituju}i i toli su uop{te mogu}e. Banalni primerivakodnevnog`ivota,kao{tosunesta-e ulja i mleka, ali i glavna politi~ka te--Kosovo,paiprisustvoujavnostili~-ti nekad bliskih Milo{evi}u, predsta-ju elemente za stav da se osim vlasti,petooktobarskog prevrata, malo toganog izmenilo.Srbija je pre{la veliki put od jednepuno uni{tene i izolovane do moder-

civilizovanedr`aveukojojsenormal-ivi, ne sjajno zbog ekonomskih pote-}a, ali ona danas deli sudbinu svih

opskih zemalja, za raz liku od tog vre-na kada smo delili sudbinu ratom za-

hva}enih afri~kih zemalja i to dovoljnogovori,tvrde,me|utim,izvladaju}eDe-mokratske stranke, kroz usta portparol-ke Jelene Trivan.

Uprilogpore|enjusaafri~kimzemlja-masvedo~ipodatakdaje5.oktobra2000.godine prose~na plata zaposlenog gra|a-nina Srbije iznosila 2925 dinara ili 97,5nema~kih maraka, dakle bila je ni`a oddana{njih 50 evra. Deset godina kasnije,u avgustu 2010, prose~na plata je 33.955dinara, ili oko 330 evra, {est i po puta vi-{e.Srbijaje2000.imalauknji`enih12mi-lijardi dolara spoljnog duga, a ekonomi-stinavodedasusvijavnifondovibilipra-zni. U analizi Evropske komisije, javnidugSrbijejepo~etkom2010.iznosio10,5milijardi evra. Me|utim, od ovih nov~a-nih pokazatelja, mnogo su drasti~niji onikoji nisu u sferi ekonomije. Pre deset go-dinabiojerecimonezamislivnastupsrp-skogpredsednikau UN,poputnedavnoggovoraBorisaTadi}ana zasedanjuGene-ralne skup{tine, posve}ene takozvanimMilenijumskim ciljevima, budu}i da ze-mlja u ~ijem je okviru bila Srbija - SR Ju-goslavija, nije ni bila ~lanica UN.

SRJ je 31.oktobra 2000. primljena u~lanstvo UN po{to je posle Petog oktobranapu{tena politika kontinuiteta sa SFRJ.Do petoktobarskog prevrata prema Srbi-

jijepostojaovrlostrogre`imsankcijaZa-pada, {to je donekle palo u zaborav mno-go pre pro{logodi{njeg ukidanja viza zaevropske zemlje, i aktulenog licitiranjadatuma o kandidaturi Srbije za prijem uEU. Kako obja{njava u svojoj analizi Mi-lica Delevi}, {efica Kancelarije za evrop-ske integracije, od strane EU. najo{trijazabrana usledila je u aprilu 2000, kada suzabranjene finansijske transakcije sasvim preduze}ima iz Srbije {to nisu na li-sti koju je odobrila Komisija EU. Na po-~etkudecenijedakle,kakonavodiDelevi-}eva ilustruju}i izolaciju Srbije, SRJ nijeuklju~ena ni u Proces stabilizacije i pri-dru`ivanja,regionalniokvirosmi{ljenodstrane EU za uspostavljanje ugovornihodnosa sa zemljama jugoisto~ne Evrope.SRJ je, kao jedina zemlja dotad, udaljenaiz redova OEBS.

Ali, kako pi{e Delevi}eva, nakon sme-ne Milo{evi}evog re`ima, ve}ina eko-nomskih ograni~enja, na primer embar-go na uvoz nafte i zabrana letova u SRJ,ukinutisuodmah.EUjezadr`alasankci-

je usmerene na Milo{evi}a i njemu bliskeosobe, a Amerika je dozvolila finansijsketransakcije i otvaranje novih ra~una uSAD, kao i ameri~ke investicije u SRJ, nepovla~e}i, dodu{e, u potpunosti ranijeuvedene uredbe, kada je re~ o dodeli po-mo}i. Obnavljaju se odnosi sa SAD, Veli-kom Britanijom, Nema~kom i Francu-

skom, prekinutim zbog NATO bombar-dovanja, a popravljaju sa Slovenijom,BiH i Hrvatskom, ve} krajem 2000.

Samo nekoliko meseci ranije, u leto2000,me|utim,takavraspletnijeniizda-

leka izgledao siguran. Kolale su glasine otomedajeMilo{evi}sanajbli`imokru`e-njem, pre svega sa suprugom MirjanomMarkovi}, i njenom strankom JUL, spre-man na latino-ameri~ki diktatorski sce-nario.Tvrdilosedapostojespiskoviopo-zicionih lidera, ali i vi|enijih pristalicaopozicije, kao i novinara, koji }e, odmahpo zatvaranju bira~kih mesta, na save-znim izborima 24. septembra, biti uhap-{eni i sa kojima }e se dalje postupati zavi-sno od situacije. Pominjali su se i stadio-ni, koji }e poslu iti kao mesto za dr`anjeuhap{enika.Takvojatmosferidoprinosi-la su hap{enja lidera pokreta Otpora, ko-

jisuprivo|enizbogpisanjagrafita,leplje-nja plakata i no{enja majica sa logom sti-snutepesnice.Odpoliti~arare`ima,une-prijateljstvu prema Otporu, naro~ito seisticao Branislav Ivkovi}, tada{nji pred-sednik Vra~arskog odbora SPS i osniva~nevladine organizacije Fonas, koji je sta-

jao iza nekoliko premla}ivanja otpora{a

na Vra~aru.[irom Srbije, akcije ovog pokreta za-

branjivanesuiliprekidaneprimenomja-ke policijske sile. Tada{nji ministar za vi-{e i visoko obrazovanje Jevrem Janji} je

zbog protesta koji je organizovao Otpor~akobustavionastavui zabraniookuplja-nje na fakultetima. Porastu tenzija znat-no je doprineo napad radnika diskotekeMadona,uvlasni{tvuMilo{evi}evogsinaMarka,uPo`arevcunadvaotpora{a.Ne-davno je Marko Milo{evi} oslobo|en op-tu`nicezajedanodnapada,zbogzastare-losti slu~aja. Osloba|anje se vremenskipoklopilo sa hap{enjem slikara Bogolju-ba Arsenijevi}a Makija, zbog su|enja ko-

je nije zastarelo, a odnosi se na Arsenije-vi}evsukobsapolicijom1999.uprotestuprotiv Milo{evi}a. Javnost je burno rea-govala, Tadi} je predsedni~kim pomilo-vanjem oslobodio Arsenijevi}a iz zatvo-ra, a u medijima je otvorena, dosad naj-ve}a polemika o dostignu}ima petookto-barskog prevrata. Osamnaestog oktobra2008, ubrzo po formiranju zajedni~kevlade, SPS i DS potpisali su Deklaraciju opomirenju, objasniv{i da se pro{lost nemo`e promeniti, ali da se mo`e graditi

zajedni~ka budu}nost. A 17. jula ove go-dine, na proslavi dvadesetogodi{njice odosnivanja SPS, ~estitaju}i koalicionimpartnerima, Tadi} je objasnio da istorij-ski kompromis dve stranke po~iva na

ji},ministaruvi{evlada,biozadu`enzasa-radnjudr`avesaHa{kimtribunalom,osni-vapartiju socijaldemokratskeorijentacije.PredsednikReformistaVojvodineMiodragIsakovbio jeambasadorSrbijeuIzraelu,aobjaviojei knjiguo DOS.DragoljubMi}u-novi}jesvojDemokratskicentarkolektiv-novratiouDSinedavnojeproslavioosam-desetiro|endan.Biv{isindikalniliderDra-ganMilovanovi}, posleodlaskasa vlasti,osnovao jeLaburisti~kupartiju,pripisujemuseipokretanjejednogdnevnoglista,alisezanjegainjegovustrankuodizbora2003.godinevi{enije~ulo.

^edomirJovanovi},zbogneslaganjasapartijskimstavovimaDS-a, formiraoje Li-beralno-demokratskupartiju. Sanjime su

ukoalicijibiliadvokatVladanBati},pred-sednikDHSS,kaoi @arkoKora},predsed-nikSDU,ikriloGSSukomesuiVesnaPe-{i}i Nata{aMi}i},prva `enapredsednicaparlamenta,poslepada Milo{evi}a.Nenad^anak,liderLSV,naizborima2008.nastu-piosaDS,sakojomjenavlastiuVojvodini.

DraganVeselinov,nekada{nji{efKoali-cijeVojvodina,podneojeostavkunafunk-cijuministra poljoprivrede2003. podveli-kimpritiskomjavnosti,nakon{tojenjegovvoza~usmrtiodevojkuu centruBeograda.Biv{iministarpolicijeDu{an Mihajlovi}povukao seiz politikei nastavio davodipreduze}eLutra, objaviovi{etomne me-moarePovlenskemagleividici.LiderSVMJo`efKasa,funkcijujeprepustioI{tvanuPa-

storu.Goran Svilanovi},nekada{njipredsednikGSSiministarspoljnihpo-slovaSRJ,kojije osimpobrzompo-vratkuzemljeu me|unarodnuzajed-nicuupam}enkaoministarkoji nijekoristioslu`beniauto,sadaje koordi-natorOEBSzaekonomskei ekolo{keaktivnosti.

Tada{nji{efPokretazademokrat-skuSrbiju Mom~iloPeri{i}optu`en jeuHaguzaratnezlo~ine,a izpoliti~kog`ivotaiza{aojepretogazboghap{enjaisumnjedajeu~estvovaou{pijunskojaferisaameri~kimdiplomatom.Nje-govkolega i liderSocijaldemokratijeVukObradovi}preminuojepo~etkom2008.godine.

Zoran\in|i},premijerSrbijei liderDS,ubijenjeuatentatu2003.VojislavKo{tuni-ca,predsednikDSSibiv{ipredsednikJugo-slavijei premijerSrbije,sadaje uopoziciji.Nekada{njiliderG17plusMiroljubLabuspovukao se iz javnosti nakonobavljanjafunkcijevicepremijeraVladeSrbijezbog,kakojetadarekao,neispunjenihobe}anjauvezisa evropskimintegracijama.Neboj{a^ovi},liderDAipotpredsednikuvladiZo-rana\in|i}a,bavisebiznisom,dokjeVeli-mirIli},kojijepredvodiokolonu^a~ana5.oktobra,posledvaministarskamandata,fo-teljuzamenioposlani~komstolicom.Do i-veojeidaganaskupustrankefizi~kinapad-negra|anin,kojijezbogtogaosu|en.LiderSand`a~kedemokratskepartije RasimLja-

njegovoj saglasnosti sa Da~i}em o~lanstvuuEUio~uvanjusuvereniteta.Izbacivali ste me nekada, kao posla-nika DS, iz poslani~k e klupe, ne`no isa aplauzom, kao {to ste me danas do-~ekali, rekao je Tadi}.

Nesklonodobravanjuove saradnjedeo javnosti smatra da su propu{ta-njemdase izvr{ilustracijaonihkojisuse ogre{ili o zakone i ljudska prava uMilo{evi}evom re imu, kao i da seotvoredosijeipoliti~kihneprijatelja,aliida seistaknutijeobele`avaPetiokto-bar,kaoistorijskidan,otvorena{iromvratasvimnaknadnimreinterpretaci-

jamaovogdoga|aja,aliinajnovijeisto-rijeSrbije.Utomkontekstu,kaojedinanesporna tekovina Petog oktobra naunutra{njem planu, uzima se smenji-vostvlastinaizborima.Me|utim,naja-vedabiubliskojbudu}nostiTadi}pu-tinizirao Srbiju, bilo tuma~enjemUstavapokomeimapravonajo{jedan

petogodi{njipredsedni~kimandat(Ta-di} je izabran 2004, reizabran po no-vomUstavu2008),bilopreme{tanjenafunkcijupremijera,mogutu tekovinudadoveduupitanje.

Danas je jasnoda je petooktobarskarevolucija propala

PE[I]

Demokratijaje postalafasadna.Sprega slu`bi,biznisa i

partijskihvrhova navlasti

spre~avaformiranjenezavisnog

pravosu|a,slobodnihmedija inezavisnihinstitucija.

VesnaPe{i}predsednicaje

Politi~kogsavetaLDP.Tekstkoji

donosimozaklju~nasurazmatranja

obimnijegnau~nograda.

Dan kada se

Da~i} sklonio

od Tahira

Hasanovi}a

samnaestog oktobra 2008,rzo po formiranjujedni~ke vlade, SPS i DStpisali su Deklaraciju omirenju, objasniv{i da seo{lost ne mo`e promeniti,da se mo`e graditi

jedni~ka budu}nost. Pi{esmina Luka~

Kako}epamiti5.oktobar

BorisTadi}:Mislimda}emoimatimnogovi{e{ansenego{tosmoimalidosadaida}emoimatimnogovi{eisku{enjanegostosmoih imalidosada.

MilanSt.Proti}:Bi}epotrebnovremenaigodinada shvatimokolikosmobiliprivilegovaniikolikosmobiliizabranikaopojedincidau~estvujemoujednomtakosudbonosnomivelikomdoga|ajukakavjepadkomunizma.

GoricaGajevi}:Taj5.oktobaro~iglednomnogirazli~itodo`ivljavaju.Onjeste zamenebiojednavrsta pu~a,nepotrebnog,jerje SPSuvek

po{tovalarezultateizborai nijeimalanikakvograzlogazabilokakvonasiljeitojeono{tomenekao~ovekaboli- svatairacionalnamr`nja.

\in|i} ubijen,Mihajlovi} upenziji, Peri{i}u Hagu...Gde su sada lideri DOS

Zaboravljenvi{eoddrugihzaboravljenih:GuvernerDragoslav

Avramovi},~i~aAvram(naslicisaZoranom \in|i}em)

Foto:

Stefana

Savi}

7/30/2019 Danas specijalni dodatak 5. oktobar

4/7

VIIVI

5oktobar10 G O D I N A u t o r a k , 5. o k t o b a r 2010| D A N A S 5oktobar10 G O D I N A

Odavdejesvekrenulo-doveonasjepreneki danAleksandar-AcaKari}predbarakunakojojpi{ekantina,neda-lekoodkapijegdeseulazinaKolubarinpovr{inskikopTamnava-isto~nopoljekodLazarevca.Nikosenijesetioni tabludapostavi,dananjojpi{e-odavdejepo~e-loru{enjeMilo{evi}a-pokazivaonamje

neugledniulazsamalimstepenicamagdejepre ta~nodesetgodinagovoriorudari-makao jedan od vo|a{trajkaradnikaKolubarekojijebio uvertiraza petook-tobarskiprevrat.Nosiojetadanarand`a-stiCesidovka~ket1+1=2,sedamdanaskorodanijespavao.Se}ase daje jednogdananaTV mre`iCNNonsa timnaran-d`astimka~ketomispredteofucanebara-kebioprvavest.Odmahposleemitovanjeizve{tajo javnomsu~eljavanjuameri~kihpredsedni~kihkandidataD`ord`aBu{aiAlaGora.Tihdana,pre deceniju,Kolu-barajebilava`nijaodizborazapredsed-nikaSAD.Odatleje,naime,po~eopadjed-nogre`ima.

- Mi smo slomili Milo{evi}a, te{ko dabi bilo 5. oktobra da to nismo uradili -ka`e Aca, biv{i rudarski poslovo|a, da-naszaposlenuBeogradputu.Pamtidasu tad, kada su neki govorili da }e Srbija2006. godine biti ravnopravan ~lan EU,oni u toj baraci skakali i vikali: Idi, bre,kakva 2006, to je daleko.

-O~ekivalismoda}emnogobr`ebitibolje.Ipak,nismod`abakre~ili-mi smo

danas slobodna zemlja, moja `ena i }erkasuprenekidani{lenakoncertGunsNRo-ses, dolaze nam strane grupe, otvorenismo.Danepri~amooonomeostalom,re-cimo,da1994.kadsemoja}erkarodilani-

jebilomlekau radnjama- pri~aAca.Kilometar dalje, duboko na kopovima

Tamnave, ogroman kopa~ uglja glodarka{ikama razgr}e crnu zemlju. Duga~ketrake prevoze na dalju obradu veliko gru-menje.Rudarskiposlovo|aZoranStanisa-vljevi} zvani Vule si{ao je malo da se od-mori, skinuo {lem.

-Bio samba{utoj smenikojaje zausta-vilaKolubaru.Nekakomije mnogolep-{e bilo tad. Bio sam mla|i, imao sam vi{eelana za promene. Sad ga nemam, a i ni-sam zadovljan ovim promenama, misliosmada}ebr`etobiti,ulazaku Evropu,dase iskoreni kriminal i ostale stvari. Motivmi je bio da stvarno do|e demokratija... -Vuletajeprekinuopozivprekoradio-vezedazavr{ipauzuivratisenaposao.

Predrag Videnovi}, danas PR Koluba-re, se}a se da je pre 10 godina pri~a o{trajku rudara izgledala u tom trenutkupotpuno iracionalno.

-Mi smobilisredinaukojojserelativnodobro`ivelo.Ljudisuredovnoprimaliso-lidneplateinije postojaosocijalnipritisak.DOSjetada pozvaodastanupozori{ta,fil-harmonija,alijepitanjebilokoliko}etopo-

goditire`im.Jerpozori{tasu mogladabu-duzaustavljenaigodinudanabezefekta.Amismoimali{tadazaustavimo.Ovdeseproizvodi76postougljau Srbijiod kogasepravipreko50postostruje-ka`eVidenovi}.

Svejepo~elo,se}ase,kadajeDOSuLa-zarevcupotpunoneo~ekivano24.septem-bra 2000. dobio lokalne izbore i pobediodo tada neprikosnovene socijaliste.

-Petdanakasnije,spremalismoslavljenatrguuLazarevcu,a MarinkoMari},koordi-natorDOS-a,oti{aojena sastanaksaNeboj-{om^ovi}emuBeogradradidogovoraoor-ganizovanjugra|anske neposlu{nostiposlenepriznavanjarezultatapredsedni~kihizbo-ra.Rekaoimjetamoda miuLazarevcune-mamo{tadrugodazaustavimosemKolu-bare.Na{tase ^ovi}samonasmejaoi re-kao:Malosutra}eteto!-se}aseVidenovi}.

Sa dozom inata Mari} je iz Beogradadojurio u Lazarevac, direktno u kafanuKruna,gdesu seskupljalitada{njiopozi-cionari. Sve se de{ava u petak 29. septem-bra 2000, u Sidneju upravo traje Olimpija-da, na kojoj su odbojka{i Jugoslavije pret-hodne no}i osvojili zlato.

- Na televizoru je i{la repriza utakmice,mismosvisedeliigledalikadjeMari}utr-~ao i rekao: Gasite TV! Deset minutasmo se najpre usagla{avali da li da ga uga-simo.Mari}namjeondarekao{tajebilouBeogradu,iljudisupo~elidaiznosesvaka-kve egzoti~ne ideje kako da blokiramoKolubaru - ka`e Videnovi}.

Najradikalnije mi{ljenje bilo je da trebablokirati autobusku stanicu, kako bi spre-~ili radnike da idu u drugu smenu. Krenu-li su ka stanici.

-Nekomuhodujepalonapametdabinajboljeipakbilodali~noodemonakopoveipoku{amodaubedimoljudedaobustaverad.Ulazareva~komDOSve}inanasjeradi-lauKolubari,takodasmosepodelili,sva-kastrankajeimalanekeljudeoduticajaisva-kojeoti{aodazaustavisvojepolje.Jasamoti-{aou Tamnavuisto~nopolje.Do{lismonas~etvoricaokopetsatipopodne,udispe-~erskicentar,javililjudimanaterenudaza-ustavljamoproizvodnju. Poslepola minuta

javljalisuse ljudisa bagera:Staojedan,staodrugi...Ibukvalnoza20minutasveje stalo.U18 ~asovastalaje celaKolubara.Danaskadrazmi{ljam,mislimdasmoi samisebeiznenadili.Jer,Kolubaraje~uvalasocijalnimirMilo{evi}u,imalismodostaboljeplateoddrugihradnikauSrbiji,polovinazaposle-nihje bilazaMilo{evi}a,delovaloje tokaonemogu}amisija-obja{njavaAca.

Prvi politi~ar koji je {trajka~e te ve~eriposetiobiojeBorisTadi}.Vra}aose satri-bine u Obrenovcu, te je do{ao na kopove~uv{i {ta se de{ava.

-On sepopeona gazovd ipi obrationamsepozvav{inasdaistrajemo.Poslenje-ga,isteve~eri,do{lisuNeboj{a^ovi}iVladanBati}{tonamjebilojakozna~ajnojernamjetrebalabilokakva podr{ka.Kasnijesu po~elidasepojavljujusvi-ka`eZoranLu~i},tako-|ejedanodvo|a{trajka,danaspredsednikOODSLazarevcairukovodilacuKolubari.

Udvano}u2. oktobraiznenadaih jepo-setiotada{njina~elnikGeneral{tabaNeboj{aPavkovi}.KolubaracZoranCvetanovi},ko-

jijepregovaraosageneralom,mislidaje tobioprelomnitrenutakpo{tosushvatilidajeMilo{evi}uigruubacioposlednjiadut.Cve-tanovi}jesarudarimabiouPoljuDuMe-do{evcu,ulazisubiliprepre~enibarikadama,kadasuodstra`aradobiliinformacijudaseuno}ipojavilakolonavojnihvozila.

- Iza{li smo da vidimo to ~udo. Grupaoficirakrenulajeka nama.VideosamPav-kovi}a.Biosam {okiran,nisammogaodaverujem.Uskome{alismose,sko~ili,nastao

je haos. Naoru`anja je bilo sa obe strane,upla{iosam seda nedo|edo ne~ega.Pav-kovi}jetra`iosastanaksa {trajka~kimod-borom.Oti{lismodosalezasastanke.Prvo

jerekao:Paovojepoliti~ki{trajk.Mismorekli:Panaravnodaje politi~kii i}i}emodokraja,ni{tane mo`edanas spre~i.On

jeonda zapretio:Da liste svesni{taradi-te!?Jelviznatedaja svevasiva{ema{inemogudaspr`im?Mismorekli:Znamo!Jedan od njegovih generala po~eo je ondadaprovociraradnikegovore}i:Ma dajdaidemoudrugikrug.NamignuojePavko-vi}u,u stilu,evo,vidi {taim radim.Rekaosammubesno: Kakotinije sramota,bre.[tasepona{a{kokafanskapevaljka.Sveusvemusastanakse zavr{iobezuspe{no,ot-pratio sam ih do bornih kola, Pavkovi} sepozdraviosamnom,ipodigaopesnicupre-maradnicimauznakpozdrava.Jagapitam:Jesi i ti postao ~lan Otpora? On je ne{toopsovao. U{ao je u kola i oti{ao - se}a seCvetanovi}dramati~neno}ina kopovima.

Ume|uvremenu,dr`avnimedijisupo-krenuli i pri~u da }e kolubarci rasturitienergetski sistem zemlje i ~ak pobiti bebeu porodili{tima.

-Se}amsedaseiKo{tunicazbogtihla-`nihvestimnogozabrinuo-ka`eDragoljubGane\or|evi},jedanod{trajka~kihliderai~ovekkojijeprviprekoRadioLazarevcaja-vioSrbijii svetudaje Kolubarastala.U

jednomtrenutku~akjebilodogovorenodaKolubarapo~nedaradisa minimumomkapaciteta,jer nasje Ko{tunicaubedio dapokrenemo sistemna Tamnavi.Rekaonamjedajeva`nodaugaljide,daSrbijaneostanebezstruje.[trajkbipropaodasmotouradili- obja{njava\or|evi},kojije poslepromenajednovremebiodirektorlazare-va~kogradija,a danasspadaugrupurazo-~aranih:Samopetnaestakminutaprene-go{tosudemonstrantiupaliuzgraduSave-zneskup{tine,kaojedan odlidera{trajka,obratiosamse prisutnimauBeogradu.Ta-dasu meslavilikaoheroja,a danaszbogmogpisanjaunovinamao kra|amau rud-nikuKolubara,sedimpokazniumemlji-vojprostorijidvasa dva.O meniodlu~ujuoniprotivkojihsamseborio,pasu mine-davnonazahtevzapromenuradnogmestaodgovorilidanisamnigdepo`eljan. Nikadnisamtra ioosvetu,alimijeneshvatljivodasupovratkomSPS-anavlast uKolubarirehabilitovanidirektoriprotivkojih suseradniciborili.DirektoriizDSSkojisu do{liposle5. oktobraoplja~kalisu Kolubaru~akvi{enegoonipre njih-tvrdi\or|evi}.

Deset godina kasnije, nagnut nadsvojim uspomenama, gledam ukovitlac doga|aja poku{avaju}i daprona|em odgovor. [ta je starije,koko{ka ili jaje? Septembar 24. ili5. oktobar? Ili mo`da 7. oktobar?Da nije bilo briljantno odigraneizborne utakmice, ne bi se dogodionarod deset dana kasnije. Ali danije do{lo do formalnogustoli~enja novog predsednika,7. oktobar pojeo bi 5. oktobar idanas bi se mnogi sa tugomprise}ali neuspele revolucije,verovatno ugu{ene u krvi.

^etvrtak,5.oktobar. No}.Zoran\in|i}sediu~eluduga~kogradnogstolakabinetagradona~elnika,na prvomspratuStarogdvora.OkonjegalideriDOS-a.Kaodasediusvomradnomkabinetu,kaodagaodatle,trigodineranije,nisunajurilitada{njikoalicionipartneri.Poku{avamdana njegovomlicudoku~imdaliseionuovommomentutogasetio,dalirazmi{ljadai sada,zaistimstolom,sedineko ko}ega izdati.Kabinetsesvevi{e puniljudimakojimajunekeva`neinformacije,svakog~asa

obazbe|enjepredvratimapropustiponekogkomoradavidiZorana.Od `ivotneva`nosti,govore.Upravojavljajuda63. padobranskaizNi{akre}ekaBeogradu.7.bataljonsezmestiouGeneral{tab,znatelivikoje7.

bataljon?!Brigadamilicijena Banovombrdukre}ekagradu.U Institutubezbednostimalo~assu sepopalilasvasvetla!Milo{evi}jepreme{tenu bunker.

UholuSkup{tinegradajo{uvekmiri{enasuzavaci paljevinu,mnogoljudikojenikadaranijenisamvi|aou blizinilideraDOS-asadau`urbanoulazei izlazeizkancelarijaotvorenonose}ipi{toljei automatskepu{ke.Sti~eseutisakstihije,nedostatkaobjedinjenekomande.Nekivi~ujedninadruge,drugise grle,sviimajunekipredlog{tadalje,aliipakstrpljivo~ekajudaonajodozgosaop{tiplan.Onsigurnoimaplan.

Milicija je na na{oj strani, re~e Zoran. Svini i oficiri su uz nas, ali vojni vrh jo{ uvek nijeprelomio. Slede}ih deset sati su najopasniji, naulicama je sve manje ljudi. Ujutru, izme|u tri ipet, osta}e samo par hiljada najupornijih ilionih koji nemaju kud. To ne smemo dadozvolimo, ovde se mora ne{to de{avati ~itave

no}i. Sazva}emo i odr`ati konstitutivnu sednicuSkup{tine grada i izabrati gradona~elnika. Sviideri DOS-a moraju se naizmeni~no obra}atijudima sa terase Dvora. Ono {to je najva`nijeeste da {to pre organizujemo Vojino

krunisanje, Ko{tunica mora polo iti zakletvu.Tek tada smo pobedili.

Svi se sla`u, uzbu|eno govore ponovo uglaskao da su malo~as iza{li iz zapaljene Skup{tine.

Gde da odr imo sednicu? pitam. Saveznaskup{tina je demolirana.

Svi, opet, imaju neki predlog. Jedni predla`uda to bude u Republi~koj skup{tini, ali tootpada, jer je kontroli{u socijalisti. Mo`da uSkup{tini grada? Suvi{e malo prostora. Domusindikata? Zar da Ko{tunica polo i zakletvu ubioskopu?! Na trgu Republike? Suvi{e je jeftino.Sava Centar? Saglasni!

TahirHasanovi}dabrineo protokolu,Sini{adaorganizujeadministraciju,krunisanjeusubotu!

Priprema zajedni~ke sednice oba domaSavezne skup{tine posao je koji uklju~uje skorostotinu administrativaca, gomilu pisanogmaterijala, razno{enja po{te i obave{tavanjasvakog pojedina~nog poslanika. Uigrani timsavezne administracije, pripremao se

uobi~ajeno dve nedelje za takav doga|aj. Ovogaputa, radilo se o jednoj od najva`nijihkonstitutivnih sednica koje su ikada odr`ane nasaveznom nivou, koju }e pratiti u ivo desetinenovinarskih redakcija iz ~itavog sveta, sa preko400 novinara, i koja se mora organizovati za24 sata! I na drugom mestu, naravno . Skoronemogu}a misija u redovnim okolnostima.U ovim, takore}i oslobodila~kim, sve je moglo!

Petak,6.oktobar. Godinama izolovanomesto, simbol re ima koji je upropastio ivotneprilike mnogim generacijama, Savezniparlament, jo{ uvek se dimio kroz polupaneprozore. Kompjuteri, kopir aparati, telefoni ifaks ma{ine, le`ali su razbijeni i razbacani pokancelarijama i hodnicima. Svi zaposleni sunapustili zgradu nekolliko dana ranije i trebaloih je prona}i, pozvati i organizovati za sutra{njidoga|aj. Na moje veliko iznena|enje, neshvataju}i kako su doznali, mnogi su se sami

javljali i nudili pomo}. Neprestano samodgovarao na pozive nepoznatih ljudi,obja{njavao i davao instrukcije koje suumnogome prevazilazile nadle`nosti {efakabineta jednog, jo{ uvek aktuelnogopozicionog lidera. Kako su znali moj broj?Javljali su se urednici televizijskih i radio stanicasa pitanjima {ta mogu da emituju, ~elnikegradske ~isto}e interesovalo je kad }e mo}i da seodvozi |ubre, nadle`ni iz elektrodisribucije supredlagali da uli~no osvetljenje du`e budeupaljeno. Jedan poziv je bio posebno zanimljiv.Da li je to gospodin Nikoli}? Ja sam, ko jeto? Ovde komandir milicije pograni~ne

jedinice Aerodrom Beograd Izvolite. Prepola sata sleteo je avion iz Londona. U njemu senalazi i jedna ekipa ameri~ke TVstanice. Da? Niko od njih nema vizu za ulazak u na{uzemlju. I? [ta da radimo? U normalnimokolnostima, odgovor bi bio: Otkud ja znam?Odgovorio sam: Pu{taj ih sve! Razumem! re~e odse~no komandir.

Grupa radnika Savezne skup{tine koja je zavreme izbora servisirala rad Savezne izbornekomisije i koja je potajno bodrila ~lanove teKomisije iz redova DOS-a, okupila se u Savacentru. Trebalo je napisati i od{tampatimaterijal za sutra{nju sednicu, obavestiti sveizabrane poslanike, obezbediti stenografisanje itonsko snimanje, odrediti mesto sedenjapredsedavaju}ih, poslanika, pomo}nog osoblja,novinara, odrediti pravce ulaska i kretanja,postaviti obezbe|enje, toliko toga... Jedna starijagospo|a, koja je mislila da nikada ne}e do iveti

da priprema sednicu jednom demokratskiizabranom predsedniku, plakala je svakih polasata, u strahu da ne}emo uspeti sve dazavr{imo, da }e sva ona narodna energija od prenekoliko dana da propadne. Ne brinite

gospo|o, rekoh joj. Oni {to sutra treba dado|u ovde, toliko su uzbu|eni da ne}e niprimetiti da nisu u zgradi Savezne skup{tine.

Subota,7.oktobar. Sava centar je po~eo dase puni od podneva. Policijsko obezbe|enjekoje je stajalo na ulazima i du hodnikaunezvereno je gledalo oko sebe. Nije se znalo kosme da u|e, gde ko mo`e da ode i ko se od koga~uva. Poslanici u odelima, pripadnici Otpora ufarmerkama i duksevima, novinarske ekipe sametrima kablova oko sebe, namr{teni momci u{u{kavim jaknama i skrivenim rukama.Devetnaest lidera DOS-a i skoro toliko ekipanjihovog li~nog obezbe|enja. Iznenada, ispredglavnog ulaza zaustavio se ogromni Ikarbusovautobous. Na op{te zaprepa{}enje, iz njega supo~eli da izlaze svi oni koje smo toliko godinapre toga gledali kako izlaze iz crnih limuzina uzpomo} momaka sa slu{alicama u u{ima. GoricaGajevi}, Milutin Mrkonji}, Milomir Mini},Nikola [ainovi}, Baki An|elkovi} i ostaliposlanici na listi SPS-a u{li su u Sava centar imirno ~ekali da ih neko uputi kuda dalje.Potpuno nadrealno. Ubrzo za njima, uslu`benim vozilima, do{li su poslanici sa listeJUL-a Milovan Bojovi}, Ljubi{a Risti}, GoranMati}, ali ne i Mira Markovi}, koju su straninovinari uporno tra ili po holovima.Crnogorska delegacija, gotovo svi u istimodelima i sa sli~nim kravatama, stajala jeizolovano. Atmosfera je postala napeta. Saveznaizborna komisija je zasedala na spratu iznad i

jo{ uvek se nije znalo kako izgleda kona~na listaVe}a gra|ana. U hodnicima je bilo sve manjeprostora i momci sa oru jem pod jaknamabivali su sve nervozniji, odmeravaju}i jednidruge. Gurkali su se ramenima i dobacivali krozzube. I kada se ~inilo da samo jedna varnicamo`e upaliti ~itav Sava centar, na vratima sepojavio patrijarh srpski gospodin Pavle.Njegova pojava je toliko iznenadila sve prisutneda su u pola re~enice prestali svi razgovori, ljudisu stali, a jednom pripadniku obezbe|enja, koji

je izvadio ruke iz d`epova, ispao je iz jakneogromni pi{tolj.

Sednica Ve}a gra|ana po~ela je u trzavicamai me|usobnim prebacivanjima. Stigla je vest daSavezna izborna komisija ne mo`e da proglasiregularnim izbore u Prokuplju i Vranju, te dase, samim tim, ne}e verifikovati 19 mandata nakoje su ra~unali socijalisti. Ta vest izazvala jepravu buru u sali. Milomir Mini}, koji jepredvodio socijaliste bio je jako besan, pretio jeda }e socijalisti napustiti sednicu. Sednica je

prekinuta na sat vremena. I Zoran \in|i} je bioljut. Tra io je da se ne pravi kompromis okomandata po cenu i da socijalisti odu. Neki lideriDOS-a su predlagali odlaganje sednice.

Miodrag Rankovi}, {ef sindikata i{trajka~kog odbora pre 10 godina, a da-nas, posle kra}e pauze, ponovni pred-sednik kolubarskih sindikalaca, pri~ada u Kolubari posle revolucije jeste bi-lo povratka starih kadrova.

- Dosta je bilo me|u smenjenim di-rektorima i dobrih ljudi i mnogi su se ume|uvremenu vratili. Velika ve}ina njihse vratila jo{ u vreme Ko{tuni~ine vlade,alisutostru~nikadrovi.Onikojinisubi-li za to da se puca u rudare, mogu uvekda se vrate - ka`e Rankovi}.

Prvi me|u sindikalcima se}a se da suu ovo vreme pre deceniju imali najve}eplateuSrbijiibilinajzadovoljnijaradni~-ka klasa, te je njihov {trajk upravo zbogtoga bio no u le|a re imu. Danas, pla-tesunamzamrznute,jersmopodvedeni

javni sektor, iako mi punimo bud`et.Prose~na plata rudara je 52.000 dinara ine menja se ve} du`e, razmi{ljali smo i o{trajku,ka`eRankovi}.Sadrugestrane,obja{njava, tajkuni koji su oja~ali poslepromena, a kojima se nisu nadali kadasu danono}no {trajkovali, ne pla}ajustruju, ono od ~ega njihova mati~na fir-ma EPS ivi. Nama samo velike firmeduguju 70 miliona evra. Recimo Tr`nicentar U{}e ne pla}a struju, da ne pri-~amoDeltiidrugima.Natonismora~u-nalionomad,alipolitikaje~udo,ai `ivot

je~udo.@ivimodesetgodinana veresiju,ovo je za~arani krug, \in|i} je jedinomogao ne{to da uradi, ali na`alost nisuga razumeli. Siguran sam, pak, kako bi-smo, da je ostao onaj Milo{evi}ev re im,

danas bili Koreja- ka`e Rankovi}.Zoran Cvetanovi} veruje da bi se i bez

njih u Srbiji sigurno kad-tad desile nekepromene, ali, veli, uz jedan fini gra|an-ski rat koji bi trajao par godina.

- @ivimo u relativno sre|enoj dr`avi,tuvidimne{toza{tasmosemiborili.Oddvehiljadite nismo imali izbore koji supokradeni. Kolubara i Lazarevac su iz-gubili mnogo, `estoko smo ka`njeni, iz-gubili sve mogu}e ingerencije, skresannamjebud`et.Setimse,tako,uvekjedneopaske Milana St. Proti}a koji je kazao:Kad do|emo na vlast mora}emo prvovas da poskidamo. Vi }ete biti na{a naj-ve}a pretnja - pri~a Cvetanovi}.

Aca Kari}, opet, pamti jedan intervjusajapanskomTV,uonojbaraci,sa onimka~ketom, kadgaje novinarupitao-ko-liko ministarskih mesta o~ekujete?

-A mizaistanismoni{tao~ekivali.^i-sta srca ru{ili smo Milo{evi}a - pri~a Acana platou u Tamnavi gde se pre decenijupisala istorija. I ne o~ekuje u budu}nostini{ta sli~no: Valjda nema vlasti koja bibila tako lo{a kao ona.

Milo{evi}a smo ru{ili ~ista srca

JedanestradnikaKolubarekaoiBorisTadi}iNeboj{a^ovi},bili sutihdanaoptu`enii zaru{enjeustavnogporetka,aliih jespasao,kako danas

ka`uvo|e{trajka,sudijaNeboj{aSi-meunovi},~ijakasnijasmrtnikadni-jerazja{njena.

-Simeunovi}nije daonalogzana{ehap{enje, iakosu onimedijskikrenuli,ipoternicuza nama~ak pu-{talinaRTS-u.Onjeparmesecikasni-jena|enmrtavurecii mismoube|e-nidajeubijen,alitonikadanijera{~i-{}eno.Itada{njina~elnikpolicijeuLa-zarevcuMilivojeStevanovi}Tr{abaciojependrekna{efalokalnihsocijalistairekaomu:Evoti,paiditituciradni-ke.Jatone}u.Na`alostitaj~ovekjekrajem2000.godine umrood sr~a-nogudara.Li~nomislimdamujesr-~aniudarprouzrokovanodljudi kojisugatihdanatolikomu~ilidasrceni-jeizdr`alo-ka`eAcaKari}.

[efsindikataKolubareMiodragRankovi}tvrdidajesudijaSimeunovi}li~nomhrabro{}uspre~iogra|anskirat.

-Onisugazatoiubili.MirudariKolubaremolimosvedaotkrijukojeubio sudijuSimeunovi}a, jasamrazgovaraoi sapoliti~arima,ali nesmenikodaotvoritupri~u- obja-{njavaRankovi}.

Ko je ubio sudijuNeboj{uSimeunovi}a?

Nikad nismo tra`ili osvetu,ali je neshvatljivo da surehabilitovani direktori protivkojih su se radnici borili.Direktori iz DSS koji su do{liposle 5. oktobra oplja~kali suKolubaru ~ak vi{e nego onipre njih, ka`u sagovornicireporterima Danasa urudniku koji je pre 10 godinaobustavio rad kako bi sesru{io Milo{evi}ev re`im.Pi{e Dragoljub Petrovi}

Fotografije:

StefanaSavi}

Sini{a Nikoli}

Krunisanje Ko{tunice

StranaVIII

Danaskadrazmi{ljamo,mislimodasmo isamisebe iznenadili:ZoranCvetanovi},AcaKari},ZoranLu~i}i PredragVidenovi}(sleva)

u izdanju Danasa

VILIJEM MONTGOMERI

Kad veselje utihneBorba sa demokratskom tranzicijom

Se}anja ambasadora SAD u Beograduna prelomne doga|aje u kojima je bio svedok i u~esnik

>>> uskoro

7/30/2019 Danas specijalni dodatak 5. oktobar

5/7

IXD A N A S | u t o r a k , 5. o k t o b a r 2010 . 5oktobar10 G O D I N AI u t o r a k , 5. o k t o b a r 2010 | D A N A S

5oktobar10 G O D I N A

On nije hteo ni da ~uje. Ko{tunica mora danas polo itizakletvu! vikao je. [ta }e ovi novinari da prenesu sve tu, da lise ovde desila smena vlasti ili de~ja igra!? Nekoliko ljudi izDOS-a, Jovanovi}, Vesi}, Hasanovi}, i{li su iz sale u saluprenose}i poruke socijalistima i vra}aju}i se sa odgovorima.

inilo se da nema popu{tanja. Ukoliko odu socijalisti, zanjima bi mogli da po|u i njihovi doskora{nji partneri iz CrneGore. Mandat novom predsedniku ne bi bio formalnopotvr|en, bio bi to prvi poraz DOS-a svega nekoliko dananakon pobede na izborima. U situaciji kada SPS i JUL jo{ uvekimaju potpunu vlast na republi~kom nivou, ovakva slabostmogla bi DOS pretvoriti u zmaja od papira.

Doksami{aokrozhodnikeipoku{avaodanaslutim{tatrebadastojiuskup{tinskommaterijaluokome}e poslaniciglasati

kakobihpreneoporukuadministraciji,nekome uhvatiza ruku.Ispredmenejestajaomomakkogasamvi|aotolikoputaudnevnicimaRTS-aikojijebio metana{ihopozicionihletakaiplakata.Urednoobu~en,osmehnut,ispredmeneje stajaoIvicaDa~i}.Hteosamda sepredstavim,re~eonpru`aju}iruku,IvicaDa~i}.Znam,rekoh,Sini{aNikoli}.Ihteosamdavamjo{jednom~estitamnapobedi.Hvala,moramre}idanisamo~ekivao.Pobedu?upitaon.Ne,odgovorih,va{e~estitke.Sva{tasmomislilijedniodrugima,akakostvaristoje,tonijebilodobroniza nasniza dr`avu,re~eIvica.

O}emo li danas krunisati Voju? upitah. Molim, zbunise on. Mislim, da li Ko{tunica pola`e zakletvu? Naravno,nismo se valjda d`abe vozili autobusom ~ak dovde, nasmejaose Da~i}.

Nedugo zatim, uz saglasnost socijalista da se mandati 19poslanika verifikuju naknadno, na zajedni~koj sednici obave}a Savezne skup{tine, sede}i zavaljen u prvom redu velikesale, Zoran \in|i} je odahnuo. Stoje}i pred njim, VojislavKo{tunica, prvi demokratski izabrani predsednik, izgovarao jezakletvu: Zaklinjem se da }u po{tovati i sprovoditi Ustav SRJi savezne zakone, da }u ~uvati suverenitet, nezavisnost iintegritet SRJ, da }u doprinositi ostvarivanju sloboda i prava~oveka i gra|anina...

Peti oktobar je ipak pobedio ovaj sedmi.

Autorjebio {efKabinetaZorana\in|i}a,sadaadvokat uBeogradu

Urednoobu~en,osmehnut,ispred mene jestajao IvicaDa~i}.

O}emo lidanaskrunisati

Voju?,upitah.Molim,zbuni se on.

Mislim, da liKo{tunica

pola`ezakletvu?

Naravno,nismo sevaljda d`abevoziliautobusom~ak dovde.

Nikoli}/nastavaksastraneVI

Pobeda DOS na septembarskimorima, kao i odbrana te pobede nacama Beograda koju su izvojevali|ani nezadovoljni Milo{evi}evomegodi{njom ratnom politikom, jeste bilaga|aj u odnosu na koji i danas merimome u Srbiji, dakle, to jeste bilakretnica. Me|utim, sve nade gra|anaije nisu ni izbliza ispunjene. Naprotiv,}anja su pome{ana i me|u u~esnicima,iocima promena. Razo~arenje stanjemojem se Srbija danas nalazi je veliko.

Ono {to doprinosi razo~arenju je i na{aoravnost. Zaboravljamo da je promenarbiji bila jedino mogu}a kada su se okoideje okupili i oni koji su od po~etka i

tinski bili protivnici nacionalne ratneitike koju je vodio Milo{evi}, ali i onii su samo bili nezadovoljni {to jeiveo poraze, pa su se nadali da }e

govom smenom do}i drugi koji }e bitie{niji u nastavku te politike, kao i onii su samo zaklju~ili da je dalja njegovast postala za njih li~no preskupa. Teko okupljeni uspeli smo da dobijemoe od pedeset odsto glasova za izbordsednika SRJ. Ho}u da ka`em da su sveazlike u oceni nasle|a bile vidljive krozli~ita o~ekivanja od toga koju politikuva vlada treba da vodi.

Srbija je za vlade Zorana \in|i}ao~ela proces promena i ekonomskih i

politi~kih i sasvim je jasno definisalapolitiku koja bi je vodila ka ~lanstvu u EU iNATO, ulasku u Svetsku trgovinskuorganizaciju, pomirenju sa susedima ipunoj saradnji sa Tribunalom u Hagu, dabi se krivica za zlo~ine individualizovala.

Ubistvo prvog demokratskog premijeraje usporilo proces promena, ali u izvesnojmeri i promenilo pravac. Danas je Srbijagotovo u potpunosti odustala od NATO-a,ali je i dalje okrenuta saradnji sa EU i nadase ~lanstvu. Me|utim, pridru ivanje EU}e, zbog zastoja u unutra{njimpromenama sistema, pre svega zbogsporog menjanja bezbednosnog aparata,zbog zakasnele promene pravosudnogsistema, zbog velike korupcije, monopola iuspostavljanje partitokratskog sistemaupravljanja, biti dugotrajan proces.

I pored zna~ajne pomo}i, i poredzna~ajnog napretka koji su sve vlade ume|uvremenu ~inile, ekonomska isocijalna situacija je veoma te{ka i to jo{vi{e dolazi do izra`aja u periodu velikesvetske ekonomske i finansijske krize.

Nakon ubistva premijera \in|i}a,politi~ari u Srbiji nisu bili u stanju daupravljaju vremenom i o~ekivanjimagra|ana. Upla{eni zbog te{kih odluka kojemoraju da budu donete, a koje se odnosena status Crne Gore i Kosova, i saradnju saTribunalom, umesto da u tim procesimau~estvuju i da na njih uti~u, odlu~ili su dasamo ne veruju da }e se dogoditi ono {to sedoga|a i da pori~u da se dogodilo ono {to

svi vide da se dogodilo. Time su stalnopodizali o~ekivanja gra|ana i sada su podpritiskom tih o~ekivanja. Politikaneu~estvovanja i poricanja je najvi{euticala da zastoj Srbije bude tako veliki.

Ono sto je sigurno rezultat Petogoktobra, to je da je ratna politikaokon~ana. Nestao je svaki potencijal zaozbiljnu destabilizaciju Balkana. Raspadradikalnih nacionalisti~kih stranakarezultat je kona~nog poraza nacionalnepolitike koju su podr`avale, tokomMilo{evi}evog vremena, ali i posle toga,svih ovih deset godina. Osim toga, mislimda je predsednik Tadi} uspeo da ujediniveliki deo politi~kih stranaka, podr`anihod vi{e od dve tre}ine gra|ana, iza idejepune saradnje sa EU u procesupridru ivanja, i to je mo`da najve}apobeda demokrata u poslednjih nekolikogodina. Ona obe}ava da }e narednihgodina biti sve manje vra}anja unazad, asve vi{e ozbiljnog anga`ovanja Srbije uregionu. Najve}i izazovi bi}e i dalje u vezisa unutra{njim sistemskim reformama.

GoranSvilanovi},jedanodlideraDOS iprviministarspoljnihposlovaSRJposlePetog

oktobra,sadakoordinatorOEBSzaekonomskeiekolo{keaktivnosti,sasedi{temuBe~u

Vesna Pusi}: Petioktobar odjeknuo jeu Hrvatskoj ja~e negobilo gde u svetu

-PetooktobarskepromeneuSrbijiimalesuuhrvatskojjavnostiapsolutnovelikiodjek,ve}inego bilogdedru-gdeu svetu.Susedisu,kakosmojo{ tadaznali,prvali-nijapo va`nostiume|unarodnimodnosima.Jer, bezsre|ivanjasopstvenogdvori{tanemanapretkau regi-onu-ka`eurazgovoruzaDanasVesnaPusi}kojajeuvremepadare`imaSlobodanaMilo{evi}abilapredsed-nicaHrvatskenarodne strankei zastupnicauHrvat-skomsaboru.VesnaPusi}idanasjevrloaktivnanapo-liti~kojsceniHrvatske,alinajodgovornijiposaokojimsetrenutnobavijesterukovo|enjeNacionalnimodbo-romza pra}enjepregovorao pristupanjuHrvatskeEvropskojuniji.Osvedo~eniliberal,Pusi}evaje ipot-predsednicaEvropskeliberalno-demokratskeirefor-misti~kepartije.

Promeneu Srbijizna~ilesu otvaranjemogu}nostiiperspektivesrpsko hrvatskihodnosa,isti~ena{a sa-govornica.Pre nego{tosuse dogodile,podse}a,nijebilotemeljaza normalizacijuodnosa.Dvostrukije,premanjenimre~ima,zna~ajpetooktobarskihprome-nazaSrbiju:jedanje usamoj~injenicida susedogodi-le,a drugijeto {toje 5.oktobarpokazaoda postojidruga~ijitippoliti~kevoljeuodnosuna onukojaje dotadasprovo|ena.

VesnaPusi},me|utim,ukazujena razlikekojepo-stojeizme|umomentakadadolazidopromenesamogre`imai vremenanakonnjih.

-Velike promenei prekretnice,utrenutkukada sede{avaju,uvekizgledajulep{e iidealisti~nijenego re-alnostnakonnjih.Onesu,datakoka`em,blesakbu-du}nostikojimotivi{edru{tvonapromene- komentarjePusi}evena sumnjekojepostojekada segovorio is-trajavanjuSrbijenapoliticiinaugurisanojpredesetgo-dina.UbistvopremijeraZorana\in|i}a2003.bilo je,kakoka`e,velikatragedijanesamozaSrbijuve}iza~i-tavregion.

Srbija je za njegovevlade,isti~ePusi}eva, imalaogromnu{ansu,bilaje lider,aposle togajoj jetrebalonekovremedaseoporavi.Ona,ipak,neverujedabipoliti~kiprocesiuSrbijimoglidanasda krenune`elje-nimtokom.

-Mojemi{ljenjejeda seSrbijasada,mo`dasama-njevelikimi manjeidealisti~kimpotezimauodnosunaone izprvihgodinaposle5. oktobra,polakokonso-lidujena evropskojorijentaciji.Dana{njevo|stvoSr-bijeje,izna{eperspektive,apsolutnoproevropsko-ka-`eVesnaPusi}.

Upitanadalise mo`epovu}iparalelaizme|upro-cesadetu|manizacijeuHrvatskoj,zapo~etognakonsmrtiprvoghrvatskogpredsednika1999.ipromenauSrbiji,Pusi}evaka`edaje Hrvatskaoktobra2000.bilanapo~etkudrugogkorakautranziciji,predvodilajujeprva postautoritarna,nehadezeovskavlada,dok seSrbijana{lanapo~etku.

-ISrbijaiHrvatskaimalesurazdobljeobele`enora-tovimaitranzicijomu vi{estrana~kisistemkoji,kao{tosepokazalo,nijenu`nodemokratskogkaraktera.Srbi-jije bilote`eutoliko{to suratovipo~eliod SlobodanaMilo{evi}a.Nositisestimiiza}iiztakvesituacijeuvekjenajte`e.To jei pitanjesazrevanjadru{tva.[to jesu-o~avanjesapro{lo{}ute`e,du`etraje.Kakoje rekaoVaclavHavel,lo{apolitikaivlastsukaozaga|iva~i,po-liti~aripoputMilo{evi}aodlaze,ali dru{tvoose}apo-sledice-zaklju~ujeVesnaPusi}.

Onanagla{avadabezpetooktobarskihpromenanebibilo ni{taod putaSrbijeka Evropskojuniji.Name-tanjeorijentacijekojusvizovemoEvropaili putkaEvropi,ka`esagovornicaDanasa,mnogoje vi{eunu-tra{njanegospoljnapolitika,i uvelikoj meripredsta-vljapitanjepoliti~kekulture.

-SmisaosvihharmonizacijasastandardimaEvrop-skeunijeisprovo|enjereforminijenaprvommestuupromenizakona,ve} upravoupromeni politi~kekul-ture.Promenepoliti~kekulturepodrazumevajuiuva-`avanjeinstitucija,{tou na{imdr`avamanema dugutradiciju-navodiPusi}eva.

M.Mitrovi}

Dousponaikona~nepobedeDOSdo{lojeposledesetogodi{njeborbeprotivre`ima SlobodanaMilo{evi}a.TekjeDOSuspeodasru{iMilo{evi}evre`imkojijeprviputozbiljnouzdrmannalokalnim izborima1996. godine,posebnopobedomkoalicijeZajednouBeogradu.Tokomgodinasakupiloseprevi{etogaprotivMilo{evi}a:hiperinflacija,sankcije, ratovii izbornekra|e.To susvesegmentikojisuobjedinjeninu`novodilipadutogre`ima.Kadajere~ oneuspehuDOSinjegovomodlasku sapoliti~ke scene,klju~nastvarutomesu sukobiDemokratskestranke iDemokratskestrankeSrbije.Testranke,umestodasuradilena reformisistema,vodilesu

besomu~nuborbuzapoliti~kuvlastina`alostutoj borbivrlo~estosekoristileostacimaMilo{evi}evog re`ima,zasnovanogna nacionalizmu,agresivnostii primitivizmu.Onjenapraviopoliti~ki, ekonomski,kulturniokvirkojiidanasbitnouti~enana{`ivot.Period Milo{evi}evevladavineostaviojeznatantragna politi~kukulturuSrbije,takodasui onikojisudo{liposlenjegasmatralidaako imaju

vlast,trebadaimajusve- ka`ezaDanasOgnjenPribi}evi}, biv{ipomo}nikministraspoljnih poslova,ambasadorSrbijeu Berlinui autorknjigeUsponipadDOS-a,kojajenedavnoiza{laiz{tampe.

DSiDSSimalesu razli~itpristupkadajere~otomekakotrebareformedasesprovedu.

-Sjednestrane,postojaojerevolucionarnipristupkojijesmatraodajetonepromenljivsistem,daje nemogu}eostvaritipromenu unutarMilo{evi}e vogustavaizakona,dokjedrugastranasmatraladatrebapostoje}ezakonekoristitiipostupatiuskladusanjima.Mislimdajebilaupravuprvakoncepcija,a potpunoneodr ivadruga.Usu{tinito subiladvapristupakojasubila razli~itaikoja nisuuspelani moglada na|udodirnuta~ku,svedrugojebilomarginalno,kaouostalomitezada sumalepartijeuticalena raspadDOS-a.Ulogatih stranakajeraslakadasusedvaosnovnapravcarazilazila,tunemanikakvedileme.Ali,DOSjebionapravljenokoovedveklju~nestranke,atekkadasusedveosnovneorijentacijerazilazile,ondasumalestrankedobijaleveliki,presvega

ucenjiva~ki potencijal.

Tvrditeuknjizida jepotrebnojo{dvadesetgodinadase politi~kaidru{tvenasituacijastabilizuje.Naosnovu~egaiznositetakvotvr|enje?

-Nedavnojejedan~lanvladeupitaodokle}ese zasveovo {tosedanasde{avaoptu ivatiMilo{evi}evre`im.Na tomogudaodgovorim- jo{samodvadesetakgodina.U trenutkukadajesvetnapu{taokomunisti~kuideologijuSrbijasevra}alamarksizmui lenjinizmuzahvaljuju}iMilo{evi}uinjegovojsupruzi,uvremenukadaseceosvetotvarao,Srbijasezatvarala.Dabisetoprevazi{lopotrebnojedapro|e~itavajednageneracija,alijase nadamda}euSrbijitajperiodbitikra}i.ZatojeEUzanasklju~nainesmemnidapomislim{tabibilodanemaEU.

Nakon5.oktobra dobijalismosignale imnogipoliti~arisunas ohrabrivalida}emopristupitiEUmnogobr`e.[tasutubilegre{kevlasti,a{tajeEU propustiladauradi?

-Jednaodnajva`nijihstvarikojaje

propu{tenadaseuradijestereformasistemadr`avnebezbednosti.Dajenavremeura|ena,mislimdabismobilimnogobli`izavr{etkusaradnjesaHa{kimsudom.S drugestrane,EUnije razumelate`inupozicijeSrbijekojajeve}imalavelikiproblemsKosovom.Utrenutkukadajetrebalo ubrzanoi}iu pravcudemokratijemiimamoproblemsavelikimseparatisti~kimpokretom. Utakvimuslovimajeveomate{ko uspe{nose bavitidemokratizacijom,jersesuo~avates ne~im{tomoratere{itipre,atojeproblemdr`ave,njenihgranica,teritorije.EUnijeimaladovoljnorazumevanja zate probleme,uslovljavalanasjemisle}idasesvemo`eposti}itim putem.

Kakoviditedana{njusituaciju?- Sre}om stvari se menjaju nabolje.

Prvo i najva`nije, nema ratova, nemapoliti~kih ubistava i demokratija je postala

jedina igra u gradu. To su klju~ne stvari.Ti argumenti su dovoljni da ka`emo da seSrbija su{tinski promenila. Srbija idepolako napred, ona se umirila i politi~kiumerila.

Tvrditedaje zaumirivanjesrpskepoliti~kescene najzaslu`niji predsednikBorisTadi}.Jedandeoopozicionihpartijatvrdidaonvladaautokratski.

-Klju~nojeda sepoliti~ki`ivotumerioiumirio.Drugoje pitanjetehnikevladanja.Akoporedimodana{njevremeiperiodspo~etka2000.va`napromenajeuspostavljanjedosta{irokogpoliti~kogidru{tvenogkonsenzusaoko klju~nihnacionalnihidr`avnihpitanja,kao{to suKosovoiMetohijaiEU.Tomeje najvi{edoprineopredsednikBorisTadic.Kadajere~otehnicivladanja,prirodnojeda Tadi}budecentarodlu~ivanjajerjeizabrannaneposrednimizborimai jerjeznatnopopularnijiodsvojestranke.Problemje isistemskeprirode.Srbija,kaoi Francuskaimapolupredsedni~kisistemkoji,kadaje{efdr`aveistovremenoi{ef strankekoja

formiravladuprakti~noprerastaupredsedni~ki.Pitanjeje daliSrbijitrebatakavsistemiliklasi~anparlamentarnipoputonihuNema~kojiliItaliji.

Pomenulistedaje postignutkonsenzusova`nimdr`avnimpitanjima,aliznamolimi{tajeuop{tedr`avnapolitikakadajere~oKiMiEU?

-Va`nojedajeciljokoEUjasnodefinisanidaizanjegastojinegdeoko70odstogra|anakojisuza pristupanjeSrbijeUniji.[toseti~eKosovatojete`akproblemnasle|eniz pro{losti,a Milo{evi}

jeuni{tioi onomalo{ansida sene{topostigne.Prebacivatikrivicuzakosovskiproblemnabilokog lideraod2000.naovamojebesmisleno.U tomsmisluvodimorealnuijedinomogu}upolitiku.Odlukadasepred Generalnuskup{tinuUNiza|esa rezolucijomkojaje usagla{enasastavovimaEUrealnajei hrabra.

^inisedaje rezolucijaoKiMdonetapodvelikimpritiscima?

-Udana{njemsvetubitnajeekonomskamo} -ko `elidabude lidermoradaimanosa~ aviona,najsavremenijukompjuterskutehnologiju,Koka-KoluiliLejdiGaguitusepri~azavr{ava-svetjetakavijedino{tomo`emojesteda`ivimouskladustimsvetomidavidimo{tamo`emounjemuda u~inimozaljudekojiovde`ive.Svedrugonasvra}audevedesetegodinei potpuneglupostikojesuunazadileovajregioniovuzemlju.Pri~eotomedasmominekakavliderpotpunasuzabluda,jernezaboravitedasamouNema~kojimapedesetakfirmikojesuekonomskija~eod Srbije.

NekompromitujeliseSNS time{topoku{avadanapravipoliti~kisavezsaDSSkojajejasnau opredeljenjudaSrbijanetrebadase priklju~iEU?

- Svakako da se kompromituje njihovanova, pro-EU orijentacija.

Oja|en {to posle svega {to nam se de{avalo prote-klih deset godina n isam u Beogradu, u rano pre-

podne 5. oktobra 2000, iz deska Radio-SlobodneEvrope u Pragu, gledam Vaclavske namjesti oba-vijenemaglom.Satovinaziduporedmogstolane-umitno otkucavaju sekunde i minute preostale do

pola deset, do po~etka emisije namenjene slu{ao-cima u Srbiji koju ure|ujem i vodim, a ja uporno

preslu{avam neverovatan snimak telefonskog raz-govora koji mi iz Sofije {alje bugarski dopisnikRSE. Na pitanje o drugom krugu predsedni~kih iz-bora izvesni Milutin Srdi}, glasom vi{e pijanimnego pospanim, tvrdi da je savezni Ustavni sud

prethodne no}i poni{tio predsedni~ke izbore u SRJte da }e, naknadno, biti raspisani novi. Em zvu~ineverovatno, em je, sude}i po glasu, veseli Srdi}

probdeo besanu no} u veselom dru{tvu, em vremeprolazi...

Ali,koje uop{tetaj Srdi}?Predsedniksaveznogustavnogsuda,predstavljaga sagovorniknasnim-ku.Predsednikajazanjeganikad~uo!Dasvebu-de jo{ bolje, o Srdi}u i odluci njegovog ustavnogsuda,pojmanemani nekoliko lideraDOS-akoje,razbacanepo kolonama{tose kre}ukaBeogradu,izPragajedvadobijam.Kona~no,tri-~etiriminuta

prepo~etkaemisije,svedilememirazre{avaSlobo-danVu~eti},tadapravniekspertG17.

- Da, Srdi} jeste predsednik saveznog ustavnogsuda, ali niko nije ~uo da su poni{tili izbore, ka`emi `ure}i na beogradske ulice.

Dovoljno!Gotovotr~e}iule}emustudio,sa~ekam{picuinajavimvestdanakojanamsti`eizSofije....

Vestotome kakosu veselipredsednikiveselodru{tvo,veselogsaveznogustavnogsuda,sveu nameridaraz-veselei ute{evoljenogsaveznogpredsednika,veselo

poni{tilisavezne predsedni~keizbore.Be{eimibe{emukasno,zbog~eganionnionine}ebitijedinio`a-lo{}enidoga|ajimatoga danau BeograduiSrbiji.

- Milo{evi} je pao uz samo dve slu~ajne `rtve imnogi misle da su Srbi opet dobro pro{li, `alio je usvom komentaru Nenad Peji}, direktor i glavniurednik RSE na ju`noslovenskim jezicima.

-KolikobimrtvihSrbatebeli~nozadovoljilo,pi-taosamga,predla`u}imu datosvakakosaop{tiusvomnarednomobra}anjuslu{aocimanaBalkanu.

Nijemitadaodgovorio.Nasvojoriginalanna~iniuz podr{kujo{ nekih,5.oktobromo`alo{}enihsaovihprostora,u~ini}etokojugodinukasnije.

Srbi su opetdobro pro{li,samo dve`rtve5. oktobar 2000. u Pragu

Pi{e:RadeRadovanovi}

Nedovr{enarevolucija inezadovoljenapravda

Knjiga Ognjena Pribi}evi}aUspon i pad DOS-a.Razgovor vodio Igor @ivanovi}

povodom>>>

Jedna odnajva`nijihstvari koja je

propu{tena dase uradi jestereformasistemadr`avnebezbednosti.Da je navremeura|ena, bilibismo mnogobli i zavr{etkusaradnje saHagom.

StranaXFoto:

Beta

Foto:

Danas

Goran Svilanovi}

Upla{eni lideri

7/30/2019 Danas specijalni dodatak 5. oktobar

6/7

XID A N A S | u t o r a k , 5. o k t o b a r 2010 . 5oktobar10 G O D I N Au t o r a k , 5. o k t o b a r 2010 | D A N A S

5oktobar10 G O D I N A

Trnje i zvezdeStipe Sikavica

Iako su neki delovi Vojske pod pu-nom ratnom spremom ~ekali da izzasedezasko~epetooktobarskere-volucionare i spre~e ih da zauzmupozicije vlasti koje su osvojili naseptembarskim izborima dvehilja-dite, to se nije desilo dobrim delomzahvaljuju}i spretnosti tada{njegna~elnika General{taba Neboj{ePavkovi}a koji je sa autokratskeobaleSlobodanaMilo{evi}a,uzpo-mo} koluta za spasavanje koji mu

je bez predomi{ljanja dobacio nje-gov novi vrhovni komandant drVojislav Ko{tunica, lako preplivaona demokratsku obalu.

Pavkovi}jeudemokratskomde-lusvogmandatapotro{iodvamini-straodbranetada{njeSRJugoslavi-

je (jer je u to vreme Ministarstvo inadalje slu ilo samo kao logisti~kaslu{kinjaGeneral{taba):SlobodanaKrapovi}a (ministarsku palicu, jo{garavuodbarutaizDrugogkosov-skog boja, preuzeo je iz ruku rat-nog ministra |enerala DragoljubaOjdani}a)kojije ostaoupam}enje-dinopotome{tojeusredzasedanjatada{njeg saveznog parlamentazviznuo{amar~inuVojislavu[e{e-lju,u tovreme ~etni~komvojvodii{efusrpskihradikala;iVelimiraRa-dojevi}akojije,ni~im izazvan,ras-klimatanu Vojsku Jugoslavije, voj-sku sa te{kom ratnom hipotekom,proglasioklju~nimfaktorommiraibezbednostinaBalkanu!

Pa, ako je ta Vojska, posle svihratnih pora`avaju}ih glavinjanja,imala ikakvu nameru da se na naj-efikasnijina~inpoka`eu svojojmi-rotvora~koj ulozi na unutra{njembezbednosnom polju, onda boljupriliku nije mogla ni da po`eli odone kada je tada{nji gospodin pu-kovnikLegija,kakosu tomzlo~in-cu tepali i dr`avni ~inovnici najvi-{eg ranga - izvr{io mini dr`avniudar,demonstriraju}isiluna ulica-ma glavnog grada. Da je tada Pav-kovi} digao u vazduh samo dvamiga i zapretio Ulemeku da }e sena}ipodmitraljeskimrafalimaakopodhitnonevratiubazusvojebe-retke, malo je verovatno da ta ju-na~ina ne bi podvila rep. Te{ko jepretpostaviti da bi general Pavko-

vi} tako {ta uradio pa sve da mu jeglavnokomanduju}i i izdao sli~nonare|enje. Na`alost, Vojislav Ko-{tunica je Legijinu skandaloznu ipo dr`avu i dru{tvo veoma opasnuavanturu posmatrao kroz sasvimdruga~iju optiku.Vremenska dis-tanca od tog neverovatnog poni a-vanja dr`ave, Vojske i njene ko-mandne garniture do ubistva pre-mijerabilajerelativnokratka,a put

je bio trasiran, i bez prepreka.Izme|ute opakesvinjarijeipro-

jektilakojeje uteloZorana\ini|i}afizi~kiispalioubicaizdresiranupa-covskomgnezduMiloradaUleme-ka,projektilakojegjeizdubokepo-zadine politi~kim instrumentimavodilaruka~ijiidentitet,opet na`a-lost, ni do danas nije otkriven kao{to nije otkriven ni Ratko Mladi} -smestilasu sedva generalskaskan-dalakojasuitekakosrozalatada{njiionako nizak ugleddoma}eoru`a-

nesile:prviseodnosinadugotrajnoodupiranjeNeboj{ePavkovi}adasepovu~es~ela General{taba,adruginahap{enje generalaMom~ila Peri-{i}apodoptu`bomdaje{pijuni iz-dajnik.SvedokKo{tunicanijeuveouigrusvog omiljenoggeneralaAcuTomi}a,Pavkovi}je u`ivaoKo{tu-ni~inopoverenjekoje,posvemusu-de}i, nije bilo manje od poverenjakojejegeneralu`ivaokodSloboda-naMilo{evi}a.Me|utim,naprasnaodluka tada{njeg predsednika tzv.saveznedr`aveda smeniPavkovi}a-gotovodajenajavnostdelovala{o-kantno.Nemanje{okantnodejstvoimalajeivestdajepolovinommar-ta2002.u jednojdrumskojmehanivojnapolicijauhapsilageneralaPe-ri{i}aijednogslu`benikaameri~keambasadeu Beogradu.Indikativno

je to da je i u ovom slu~aju glavnuuloguimaogeneralTomi},komejepredsedavaju}itada{njegVrhovnogsaveta odbrane pove rio funkciju -{efatajnevojneslu`be!

Posle \in|i}evog odlaska, voj-najeistorijadobilaposebnoubrza-nje. Najve}ma pod pritiskom me-|unarodnih~inilaca,anahronizamdaGeneral{tabbudenadre|enMi-nistarstvuodbranemoraojeda uz-makne i u Beogradu. Sve do tadasrpski su generali bili na mestu na-~elnika General{taba, dok je mestoministra odbrane po principu rav-nopravnosti bilo rezervisano zaCrnogorce. Me|utim, sada, po{to

je General{tab imao da bude in-korporiran u Ministarstvo, Srbija

je na obe funkcije instalirala svojekadrove: Borisa Tadi}a na mini-starsku,ageneralaBrankaKrgunageneral{tabnu.

Urazdobljujedvane{tove}emodgodinedanakaona pokretnojtracismenjivalisu se ministri odbrane:umestoTadi}ainstaliranjePrvoslavDavini},ekspertiz skromneka-drovskebazeG17plus,anjega}evr-lobrzozamenitifri{kopenzionisanigeneralZoranStankovi}, Ko{tuni~inizbor.Zarazlikuod ovogpotonjeg,koji}emo`daostatiupam}enjedinopotome{to senije previ{eme{aousvojposao,zaPrvoslavaDavini}asemo`ere}idajeuministarskufoteljuseou zao~as:za njegovakratkogmandataVojskui Ministarstvopo-tresalesu brojneafereme|ukojima

je, uzSatelit,najpoznatijaona ukojojsu, po~etkomoktobra2004.godine,utop~iderskojkasarni,tra-gi~noizgubili`ivotdvojicagardista,Dra`enMilovanovi}iDraganJako-vljevi},~ijamisterioznasmrtni dodanasnijerasvetljena.(Ina~e,kata-strofalanje podatakda jeizme|u2002.i2006.u Vojscievidentiran121smrtnislu~aj,od kojegsebroj47odnosio nasmrtmladi}aiz re-grutnepopulacije!)

Uporedosatako ~estimsmena-maministaraodbraneodvijalesuseu istom periodu i ~este smene namestuna~elnikaGeneral{taba:me-sto Branka Krge zauzeo je generalDraganPaska{koji }ebitivrlo brzosmenjennajve}mazato{to jeiza-{aou susretmolbiAmfilohija,ali-

jasRistaRadovi}a,mitropolitacrno-gorsko-primorskog,te jehelikop-terskimdesantom prebaciolimenucrkvicuizpodno`janavrh Rumije,gdejeinstalirana.Tek{tojegeneralLjubi{aJoki}biozauzeo~elnipolo-`aju General{tabu,usledioje crno-gorski referendum, nakon ~ega se

Ve}ina otpora{a se povukla iz

javnog `ivota, ali je deo osni-va~a pokreta ostao u politici, i

touglavnomuDemokratskojstranci-Nenad Konstantinovi}, predsednikAdministrativnog odbora Skup{tineSrbije, Sr|an Milivojevi}, poslanik uSkup{tini Srbije, Slobodan Homen,dr`avisekretaru Ministarstvupravde,Sr|a Popovi}, savetnik za odr ivi raz-voj kod ministra Bo`idara \eli}a ipredsednikekolo{kogfondaEcotopia.Milo{ Gagi} je predsednik Izvr{nogodbora pokrajinskog odbora DS i po-slanik u pokrajinskom parlamentu, aVlada Pavlov je u Ministarstvu spolj-nih poslova, sa slu`bom u AmbasadiRepublikeSrbijeuKanadi.Potrebnojespomenuti i Jovana Ratkovi}a, koji jesada u kabinetu predsednika SrbijeBorisa Tadi}a, zadu`en za odnose saEU i NATO.

Od ostalih, koji nisu u DS, Ivan An-dri} je poslanik LDP u Skup{tini Srbi-

je, a Dejan Ran|i} je predsednik beo-gradskogogrankaovestrankei{efod-borni~ke grupe LDP u Skup{tini Beo-grada. Iz javnog ivota su se odavnopovukliMiljaJovanovi},koja`iviuBe-ograduibavisedizajnom,BrankoIli},koji se posle 5. oktobra preselio uAmeriku gde se bavi muzikom, IvanMarovi} tako|e ivi u SAD, gde je di-zajnirao video igricu, koja se bavi stra-tegijamaru{enja diktaktorskih re ima.Aktivno pi{e i blog na sajtu B92.

Lista onih koji su van politike na-stavlja se sa Vuka{inom Petrovi}em,koji je bio zadu`en za odnose sa me-dijima u Otporu, a kasnije sekretarNezavisnog udru`enja novinara Srbi-

je. Prema informacijama nedeljnikaVreme, Petrovi} tako|e `ivi u SAD.

Predrag Le~i}, u Otporu zadu`en zadistribuciju propagandnog materija-la, bavi se preradom drveta, dok jeSlobodan \inovi} jo{ 2000. osnovaofirmu Media Works (sada{nja OrionTelekom), koja je bila prvi provajderbe`i~nog interneta u Srbiji. On je bioaktivan i u Centru za nenasilnu akci-

ju, koji je 2007. godine izdao knjiguNenasilna borba (pored \inovi}apotpisuju je i otpora{i Sr|a Popovi} iAndrej Milivojevi}).

Otpor je na vrhuncu svoje slaveimao preko 70.000 aktivista.

Svojevremeno je Njujork tajms pi-saodaje Otporfunkcionisaozahvalju-

ju}i velikom prilivu novca, prvenstve-no iz SAD. Samo jedna od ameri~kihorganizacija je za ru{enje Milo{evi}aodvojila 25 miliona dolara. Od toga jeOtpor, kako ka`u, potro{io nekolikostotina hiljada dolara samo u jednojgodini.^lanoveOtporasu Milo{evi}e-vi istomi{ljenici nazivali i {pijunima,instrumentom CIA.

SlobodanHomen,dr`avnisekretaru Ministarstvu pravde, ka`e za Danasdasumuoptu`beovevrsteveomaza-bavne,pogotovo{tomnogedr`ave,patakoiSrbija,zaviseodstranihkredita.

-Tada{njavlast,na~elusaSloboda-nomMilo{evi}emosetilajedagubiuti-caj u dru{tvu i zbog toga su po~eli dadiskreditujuOtporida pri~ajuda smomiagentiCIAi drugihme|unarodnihorganizacija-obja{njavaHomen.

Otporje inspirisaobrojnenarodnei omladinske organizacije isto~neEvrope,kaoiu Gruziji,Ukrajini,Alba-niji,oblastiObronauRusiji,Uzbekista-nu,Libanu,Hrvatskoj.Nekisu imda-valiinadimakizvoznicirevolucije.

Slobodan Homen to komentari{ere~ima da je upravo najve}i kvalitetOtpora bilo nenasilno delovanje.

-Svedocismoda seu mnogimze-mljamaubijaju, maltretirajui prebijajuopozicionilideri.Voleobihdanenasilnodelovanjeprotivnekogre`ima,kao{to

jetobioslu~ajsOtporom,postanestan-dardusvetu-navodina{sagovornik.

Kako isti~e, njegovi utisci o pokre-tu Otpor i 5. oktobru su podeljeni, jer

jedvegodinevladindr`avnik,aliipaksmatram da je ivot gra|ana sada bo-lji nego pre 10 godina.

NenadKonstantinovi},predsednikAdministrativnog odbora Skup{tineSrbije i ~lan DS, obja{njava za Danasda je sve ono {to je Otpor uradio bilo ucilju promena, kako bi se izborila {an-sa stvaranja demokratskog dru{tva,{to smo dobili 5. oktobra.

- Sa ove distance, ni{ta ne bih me-njao. Uloga Otpora je bila dragocena

jersuse sviujediniliu jedinstvenfront.Otpor je objedinio sve one koji su bilinezadovoljnire`imomSlobodanaMi-

lo{evi}a,kaoina~inomnakojisu`ive-li - ukazuje Konstantinovi}.

Na{ sagovornik podse}a da je Ot-por nastavio sa kontrolisanjem tada-{njevlastinakonpetooktobarskerevo-lucije i smatra da nije bilo razloga zaopstanak Otpora kao politi~ke stran-ke,jer,kakonavodi,nijedobrokadajepoliti~ka scena rascepkana na deseti-ne partja, a i politi~ki program Otpo-ra se u potpunosti poklopio sa progra-mom DS.

S druge strane, Sr|an Milivojevi},poslanik DS u Skup{tini Srbije i autor~uvenog slogana Gotov je, obja{nja-va za Danas da je {teta {to se Otpor ni-

je odr`ao kao stranka, jer je mogao dabude opozicija Ko{tunici.

-Ne smatramto kaogre{ku,alimi-slimdabizaSrbijubilomnogoboljedase~lanoviOtporaidaljebavepolitikom.Ipak,99odstopristalicai~lanovaOtpo-raje samozanimalokakoda sru{eMi-lo{evi}evre`im-isti~eMilivojevi}.Pre-manjegovommi{ljenju,5. oktobarjenajveli~anstvenijidatumunovijojsrp-skojistoriji,jersmo togdanapostaviliprincipsmenjivostivlastinaizborima.

- Ta koli~ina pozitivne energije kodnarodajesuvi{elakopotro{enaite{koda }e se okupiti ponovo oko neke ide-

je - zaklju~uje Sr|an Milivojevi}.[irom Srbije policija je poku{avala

da suzbije aktivnosti Otpora, a vi{e od2.000 aktivista je hap{eno.

UPo`arevcu,rodnomgraduSlobo-danaMilo{evi}aiMirjaneMarkovi},po-kretOtporjeposebnobiona metipoli-cijei drugihpristalicatada{njeg re ima.

Mom~iloVeljkovi},aktivistaOtpo-ra iz Po`arevca, ka`e za Danas da bipokret kao {to je Otpor trebalo da po-stoji kako bi ukazivao na gre{ke vlasti,ali i kontrolisao je.

- Otpor je izrastao protiv jednogsveop{teg zla. Kada je sru{en re`imMilo{evi}a, misija Otpora se zavr{ila.Mi smo `eleli da promenimo stanjestvari. Ipak, kada gledam iz dana{njeperspektive, ne bih i{ao glavom krozzid, ve} bih neke stvari radio promi-{ljenije - isti~e Veljkovi}.

MladenKrsti},kojijevodiootpora-{euAleksincu,ka`ezana{listdajeza-dovoljansituacijomuSrbijinakonpe-tooktobarskerevolucije,iakostandardivota gra|ana nije odgovaraju}i.

- Ni{ta ne mo`e da se promeni pre-ko no}i. Ako bi vreme moglo da sevrati,sigurnobihopetpro{aosaOtpo-romsvekaoipre10godina-isti~eKr-sti}, koji se sada bavi agronomijom.

Novosadski otpora{ Stanko Lazen-di} radi u Gra|evinskoj inspekciji, aosniva~ suboti~kog Otpora BranimirNikoli} Bran~i ubio se 29. marta ovegodine.Uopro{tajnompismuporu~io

je da revolucija jede svoju decu.

i o~ajni~ki poku{avaju da prona|uiti~ki prostor i saveznike, jer ta

anka ima problem pro{irenja svogalicionog potencijala. ini mi se daret Ko{tunice i Nikoli}a nije{ao najslavnije i propra}en je

ntradiktornim izjavama.

koviditeu~e{}eSPSu vlasti?slitelidajemogu}eubliskojdu}nostizamislitinekuvladubezSiIviceDa~i}a,kojisepokazaokaoanodnajperspektivnijihiti~ara?- Istakao bih zna~aj Deklaracije omirenju koji su potpisali Tadi} i~i}. Time se SPS pozicionirala uzk proevropskih stranaka. Pitanjeamo na koje }e se bira~ko telo ta

anka u budu}nosti orijentisati, jerada ve}ina stranaka bori za sli~no

a~ko telo. Ono {to je negativnote to {to u toj Deklaraciji nemaedne re~i osude zlo~inao{evi}evog re ima. Predsednik

S ka`e da svako ba{tini svojele|e ne govore}i nista o zlo~inimako se vra}amo na po~etak, na

dovr{enu revoluciju iadovoljenu pravdu. Ali, treba

ati na umu da bez te deklaracije nemo imali ovu vladu i izgubilo bi sevih ~etiri-pet godina.

avilesuse spekulacijedajegu}akoalicijaDSiSNS.KolikoimaislapravitivelikukoalicijupoorunaNema~ku?- Mo`e se desiti da to bude jedinalna opcija nakon narednih izbora.kva koalicija, me|utim, nije dobraza jednu ni za dr