Brioni Raj,

PakaoTito Rankovi

Kardelj

Leka Rankovi je bio rtveni jaracMomilo orgovi, autor knige Uspon i pad Titove Jugoslavije i Rankovia na Brionima

Za inteligentno drutvo je vano da sve ono to je nepoznato treba da se otvori i da se sazna. Zato bi neto ostavljali u mraku i o tome razmiljali na dogmatian nain - kae Momilo orgovi, autor knige Uspon i pad

Titove Jugoslavije i Rankovia na Brionima, koja je upravo izala u izdanju Dan grafa.

Knjiga Momila ogovia Uspon i pad Titove Jugoslavije i Rankovia na Brionima demistifikuje dogaaje koji su promenili nae ivote

# Kaete u uvodu da je inspiracija za knjigu dola kada ste putovali na pozorini festival na Malim Brionima i videli Velike Brione. Koji su uopte motivi da napiete ovakvu knjigu?

Mene taj Brionski plenum nikada nije interesovao. I kada se dogaao mnogo su mi bili vaniji Bitlsi i Rolingstonsi. Mada sam video naslovne strane Politike, sa ogromin naslovima, znao sam da se neto znaajno deava u zemlji, ali normalno nisam obraao panju na to. Kasnije, bavei se novinarstvom, putujui po Jugoslaviji, poela je da me kopka ta pria. Onda sam u razgovoru sa nekim ljudima, naroito sa Dobricom osiem, poeo da se interesujem, a kad sam proao pored Velikih Brijuna, javila se neka muza. Poeo sam da preispitujem sebe, ta ja znam o tom Brionskom plenumu. Video sam da je to gomila nekih politikih optubi i kvalifikacija. Taj Brionski plenum je neka prekretnica u Jugoslaviji, ali ne zbog toga to se dogaalo na njemu ve zbog jednog smiljenog plana koji 1966. godine nije bio vidljiv, a koji nam je sada mnogo jasniji. I od tog Brionskog plenuma napravila se jedna kletva, jedna psovka, koja se prenosila sa generacije politiara na sledeu generaciju. I to me nagnalo da zaronim u knjige i arhive.

# Vi ste ovo pisali kao putopis u 30 dramatskih slika.

Osetio sam da su ti Brioni neko mitsko mesto na kojima je nastajala druga Jugoslavija i gde je u osnovi i umrla. Bilo je tu karika koje nedostaju, a nije postojao faktografski materijal ili ja nisam mogao da doem do njega, te je bilo neminovno da to upotpunim nekom imaginacijom. Mislio sam da jednom imaginativnom tvorevinom i literarnom priom pre mogu da dam naznake ta se stvarno dogodilo, nego nekim istraivanjem.

# Je l u knjizi ima vie fikcije nego nekih autentinih stvari?

Zavisi koliko fikcije ima u autorima koje sam itao. Recimo, stenogrami sa etvrtog plenuma postoje. To je Tanjug izdao. I to su falsifikovani stenogrami. Oni su selekcionisani i skraeni. Ne odgovaraju niti atmosferi niti onome to se stvarno prialo na Brionskom plenumu. Ja sam proitao te autentine stenograme i oni su bar u mojoj mati bili mnogo uzbudljiviji. Recimo, ta kljuna scena koju ja nazivam rtvovanjem jarca je gotovo potpuno autentina. S tim to sam ja izaao iz tih oficijelnih stenografskih beleaka i na neki nain malo restaurirao, dao neki drugi ritam, dinamiku... Da pomognem u interpretaciji tog dogaaja.

# Pisano je kao drama. Jeste li imali ambicije da od toga nastane pozorina predstava?

Imao sam ambicije, ali mi se to otelo, nisam mogao da zatvorim u ta tri-etiri ina koliko treba da ima drama. Odmah mi se nametnulo da to treba da ima taj dramatski stil. Ali mislim da tekstovi Eena Joneska uopte ne lie na dramu. To su pre neke ire eksplikacije. Tako da sam time bio malo ohrabren. Naroito me je motovisalo i podstaklo delo Harolda Pintera. Ali ja sam hteo da kaem sve. Neki ljudi iz pozorita su ga itali i dopala im se ta irina. I rekli su da bi to moglo da se izvede. Bez obzira to bi trajalo pet sati.

# Oni koji su itali knjigu kau da je to rehabilitacija Aleksandra Leke Rankovia?

Ne slaem se. Prema svim likovima gledao sam da zauzmem distancu, prema svima sam bio apsolutno dobronameran ili gledao da istaknem njihovu ljudsku dramu - jer svako od njih ima neku ljudsku dramu. Naravno, sem uesnika na Brionskom plenumu koji su se ponaali ideololi katapultirano. I oni nisu mogli da odustanu ni kada su im protivnici bili na kolenima. Posle toliko godina jasno je da je Rankovi, jednostavno, rtva. Pre svega, ja ne mogu da ga rehabilitujem. Ja njega otvaram kao rtvu i smatram da te optube koje se piu protiv njega na Brionskom plenumu jednostavno nisu stajale. Nijedna. Prislukivanje nije on organizovao, to je jasno. Ti ureaji su bili postavljeni u vreme Prve konferencije nesvrstanih i oni su tada prislukivali svoje goste. Ta paranoja oko prislukivanja koja je stalno prisutna i do dana dananjeg u Beogradu jeste zbog toga to je svako od njih imao putera na glavi. Sa druge strane, u trenutku kada se Rankovi obara on je daleko od tih bezbedonosnih organa. A optuba za nacionalizam isto tako ne stoji jer Rankovi nije bio srpski nacionalista. Poznato je da je on upravo pre tog plenuma imao nekoliko govora koji su bili protiv srpskog nacionalizma. Govorim uslovno, jer ta je mogao biti srpski nacionalista u uslovima jedne komunistike drave. Ubeen sam da Rankovi nije bio protiv Tita. Mislim da je Titu bio potreban jedan spektakl, ritualno da ga rtvuje jer su ga hukali funkcioneri iz drugih republika, plaei se navodnog srpskog nacionalizma i mogunosti da Rankovi nasledi Tita. I taj spektakl je bio Brionski plenum.

# Nekako se ini, itajui knjigu, da je meu tim visokim funkcionerima partije i drave postojala paranoja, intrige, da su se oni plaili jedni drugih. I da je bila velika uloga ena.

Svi su oni bili pre svega ljudi. Ma koliko pokuavali da to maskiraju nekim ideolokim motivima. Naravno, sva mogua surevnjivost je postojala. Mi sada saznajemo nove detalje o Jovanki Broz, ali meu enama je postojao konflikt, isti kao meu drugovima. Oni su bili jedno zatvoreno drutvo, svi upueni jedni na druge, i kriterijum njihove vrednosti je na neki nain bio lini.

# Jednu od bitnih uloga u knjizi ima Dobrica osi koga pominjete u vie njegovih ivotnih perioda. Moglo bi se rei na kraju da on jeste neki negativac.

Ne mislim da je Dobrica negativac. Ne znam zato to ne bi bio i Krlea. Samo ta dva jugoslovenska pisca su bili u situaciji da vode takve razgovore sa visokim funkcionerima, koje ja rekonstruiem na osnovu onoga to su oni priali u svojim intervjuima ili dnevnicima. Nije tano da je to Dobriino lanstvo u partiji prestalo, nego je ono obrmulo kao to je obrmula i partija. Dobrica kasnije jedno komunistiko stanovite menja za nacionalno. Ja njega pominjem zato to je kao jedini pisac u ovom delu raspadnute Jugoslavije, jednim tekstom u knjizi Promene, otvorio Josipa Broza, i na neki nain artikulisao celu tu kampanju, tanije - dao teze za kampanju protiv Tita. Tu se naroito istie taj luksuzan ivot Broza i injenica da je on korumpirao drutvo. Iz onoga to sam ja video na Brionima, ne mislim da je Tito iveo u luksuzu. To je bila jedna normalna materijalna pozicija velikog dravnika.

Dananji bogatai raspolau sa mnogo veim luksuzom nego to je on ikada imao.

# Iz detaljnih opisa u knjizi ini se da ste obili lokacije na Brionima koje pominjete. Recimo, hotele Neptun i Istra.

Da, naravno. Brionski plenum se dogaao u Istri, odmah do Neptuna, u jednoj vrlo maloj, tesnoj sali. I danas mi je udno kako je tu moglo da sedne 145 ljudi, lanova CK SKJ. Tu su bili i gardisti, ubaeni oficiri sa pitoljima koji su bili spremni da interveniu ukoliko nastane neka frka. Meni su novinari, kolege koje su bile tada prisutne na Brionima, govorili da je ceo taj obraun odigran tu, na krajnjoj taki zapadne granice Jugoslavije, jer je Tito mogao potpuno da se obezbedi vojskom. Pet kilometara odatle amcima su, opet, bile NATO vode. A ta mala sala je bila vrlo zgodna. Ja sam pokuavao da zamislim koja je to usijana atmosfera bila, gde su svi upirali prstom u krivce. To je psiholoki bilo uasno za Rankovia i eu Stefanovia.

D. Petrovi

Momilo orgovi je poznati novinar, urednik, publicista i izdava. Pisao je za Trei i Drugi program Radio Beograda, bio novinar u Borbi, nekoliko godina dopisnik zagrebakog nedeljnika Danas, pa urednik Nedeljne Borbe (nagrada za ureivanje Zlatna plaketa Borbe). Sa Slavkom uruvijom 1994. pokree nedeljnik Telegraf i dnevne novine Dnevni telegraf, od 1996. nastavlja sam sa izdavanjem Nedeljnog telegrafa, koji prodaje 2009. Knjigom razgovora sa Milovanom ilasom Vernik i heretik (1989) razbio medijsku i politiku izolaciju oko ovog komunistikog buntovnika i vratio ilasa u javnost. Na engleskom mu 2007. izlazi knjiga East of West, West of East Reports from the storm of Serbian politics insajderska pria o politikom ivotu u Srbiji od 1997. do 2007. Objavio je i politiko istorijski roman Srpki valcer.

Zapis ovaj je osvrt na knjigu gore navedenu umesto prikaza koji zahteva iru raspravu, a mi se bavimo jednim momentom u knjizi.Podnaslov je moda vaniji, a glasi Politiki putopis u trideset dramskih slika. Ozbiljan italac je uostalom u iskuenju da ovo orgovievo delo nazove i dramom jer su strogo potovani principi jedinstva mesta radnje i konflikta koji otkriva dramsku ideju. Moe se naravno delo orgovievo doiveti i kao matoviti dramolet, sa didaskalijama koje su poseban i velik izazov. Nije delo podeljeno na inove i s razlogom - drama jo nije okonana. Bez epiloga je u istorijskom smislu, iako sve slike govore de su za sada samo prolog. Likovi su izvan svake fikcije odnosno istorijski i prepoznatljivi, u ovom dramskom ansamblu njih ima mnogo, a sigurno su glavni Tito, Kardelj, Rankovi i Dobrica osi meu piscima iako je vano mesto ipak dato Miroslavu Krlei. Sa osiem se ovaj dramolet i zavrava i tu je najvea tajna pieve zamisli. Tu drama traje. Didaskalije su takoe velika novina - ono to junaci izgovaraju je bez navodnika, a sve to izgovaraju je autentino i moe se rekonstruisati iz zapisa koje su istoriari u obilju ponudili, koristei svedoenja samih orgovievih junaka koji na dramskoj sceni a to su Brioni - vode dijaloge pune istinske dramske napetosti. Scena je oblikovana nekako ekspirovski, iako na sceni nema mrtvih - to e doi kasnije i uivo i u imaginaciji. Mi emo se u ovom zapisu baviti posebno jedanaestom slikom, i to neim u njoj to je reeno, i posebno onim to nije doreeno iako orgovi zna dobro o emu se radi. Tu - jedino tu - imamo u iskazu koji pripada Titu takice koje govore o neem to je moda i najvanija taka jugoslovenske drame, odnosno taka jednog zapleta sa posledicama koje znamo.U ovoj slici su politiki monik J.B. Tito i pisac M. Krlea, kao nesumnjivo najvee ime u knjievnosti ne samo Balkana - scena je divna.Tito sluti o nekoj zaveri i zabrinuto to obrazlae dok mu Krlea istoriosofskim reminiscencijama pomae da shvati ono to e neminovno doi posle smrti Titove. Tu na Brionima se sreu latinski Zapad i balkanske politike igre bez granica. To je razgovor o smrti, u senci smrti. Tito je okruen socijalistikim boanstvima. U senci scene su Kardelj i Rankovi, a poznato je da Srbi svoje kraljeve ubijaju. Scena die istorijskom napetou koja see do paroksizma. Kardelj neumorno pie svoje utopije, a sve u kontekstu koji Krlea naglaava - A Rankovi pokuava da nacionalistu i teroristu Apisa pretvori u srpskog naprednog socijalistu i revolucionara. To je Krleina replika. Scena postaje jo napetija. Tito odmahuje rukom i dodaje To su mu podmetnuli, on to ne zna.... Ove takice imaju posebno mesto u ovom dramskom zapletu. Krlea zna o emu govori, a zna i Tito ali dodaje da je to bezmalo podmetnuto Rankoviu, a zna sigurno da mu to nije podmetnuto. Iz replika koje slede jasno se vidi da Tito zna ali nije siguran u kraj drame u istorijskom smislu - iako je sluti. Stoga emo ovde uneti i neke napomene, vane za razumevanje drame i Titove i Jugoslavije.Drama ima svoj prostor ali i svoju scenu koja se pomera i napred i nazad prema razvoju zbivanja o tome ovo to sledi.Godine 1953. u Beogradu se pojavila knjiga, Borivoja Nekovia - ako to neto znai to je brat ondanjeg predsednika srpske Vlade Blagoja Nekovia Istina o solunskom procesu. Izvrena je rekonstrukcija procesa u Solunu 1917. kada je kralj Aleksandar sa N. Paiem osudio na smrt Apisa i kazna je izvrena. Decenijama je stajala senka da je to nameten proces i on je to i bio, i rekonstrukcija je bila na mestu da se izvri istorijska pravda i to je uraeno u Beogradu 1953. Krajem prole godine - itamo u uvodu drug Aleksandar Rankovi je dobio pismo koje je major Vulovi, osuen solunskom procesu, napisao svom prijatelju. To je tano. I nema sumnje namere su bile plemenite i uraeno je kako je to drug Rankovi zahtevao. Cilj je bio da se razotkriju mahinacije dvora i Nikole Paia koje su nevine ljude ubile. Na osnovu nareenja druga Rankovia Vrhovni sud Narodne republike Srbije je doneo oslobaajuu presudu. Apis i Vemi su rehabilitovani kao heroji borbe za osloboenje balkanskih naroda. Sudom je predsedavao sudija Svetolik Lazarevi. Ostalo znamo iz knjige koja nudi dokumentaciju, ubice kralja Aleksandra Obrenovia i kraljice Drage su revolucionari i asni ljudi. Nisu se svi istoriari sloili s ovim - a proces je bio nameten naravno - ni danas se ne slau, ali uraeno je po nareenju A. Rankovia. Rankovi je revizijom postigao dva cilja: prvi je da je uspeo da raskrinka Karaorevie koji su Solunski proces montirali, a drugi je rehabilitacijom Apisa otvarao put obnavljanja srpske hegemonistike ideje... za kasnije ratove iz 1990-ih. Nema potrebe dalje o knjizi B. Nekovia jer ona govori za sebe.Otvorilo se jedno pitanje, i danas je otvoreno, o tome da li su Apis i drugovi ubice i teroristi ili revolucionari.Krlea je ovde jasan, i jasan je i Tito iako su njegove replike prekinute onim takicama. I danas je za jedne Apis terorista, a za druge revolucionar koji se rtvuje za osloboenje junoslovenskih naroda. Neemo navoditi taj spor odnosno to smo inili u ranijim nekim zapisima. Nisu neosnovana poreenja izmeu Majskog prevrata i ubistva premijera inia kojim je obeleena stogodinjica krvavog ina 1903. I time se u ovom osvrtu neemo ire baviti jer smo to davno uinili - a mnogi bolje od nas, svakako istoriari. Ko sve nije zazivao Apisa i ko sve to danas ne ini. Godine 2004. pojavio se praunuk pukovnika Vemia multimedijalni umetnik Zoran Vemi koji je traio jo jednu rehabilitaciju i Apisa i svog pradede. On je poloio cvee na zdanju Dvora u Beogradu i traio da se jedna beogradska

Drama naeg sunovrataMomilo orgovi Uspon i pad Ttitove Jugoslavije i Rankovia na Brionima Dangraf, Beograd. 2013,

Josip Broz Tito / Jovanka Broz / Aleksandar Rankovi / Slavka Rankovi / Moa Pijade / Edo Brajnik / Edvard Kardelj / Pepca Kardelj / Stane Kavi / Ivan Maek / Krcun / Stane Dolanc / Nikola Ljubii / Petar Stamboli / Matija Bekovi / Stanka Veselinov / Jovan Veselinov / Miroslav Krlea / Dobrica osi / Franjo Tuman / Amerikanac / Novinar / Ivan Gonjak / Lord Tomson / Dejvid Holden / Slava uki / Boica osi / lanovi CK SKJ / Prvi policajac / Drugi policajac / Josip Broz Tito / Jovanka Broz / Aleksandar Rankovi / Slavka Rankovi / Moa Pijade / Edo Brajnik / Edvard Kardelj / Pepca Kardelj / Stane Kavi / Ivan Maek / Krcun / Stane Dolanc / Nikola Ljubii / Petar Stamboli / Matija Bekovi / Stanka Veselinov / Jovan Veselinov / Miroslav Krlea / Dobrica osi / Franjo Tuman / Amerikanac / Novinar / Ivan Gonjak / Lord Tomson / Dejvid Holden / Slava uki / Boica osi / lanovi CK SKJ / Prvi policajac / Drugi policajac / Josip Broz Tito / Jovanka Broz / Aleksandar Rankovi / Slavka Rankovi / Moa Pijade / Edo Brajnik / Edvard Kardelj / Pepca Kardelj / Stane Kavi / Ivan Maek / Krcun / Stane Dolanc / Nikola Ljubii / Petar Stamboli / Matija Bekovi / Stanka Veselinov / Jovan Veselinov / Miroslav Krlea / Dobrica osi / Franjo Tuman / Amerikanac / Novinar / Ivan Gonjak / Lord Tomson / Dejvid Holden / Slava uki / Boica osi / lanovi CK SKJ / Prvi policajac / Drugi policajac / Josip Broz Tito / Jovanka Broz / Aleksandar Rankovi / Slavka Rankovi / Moa Pijade / Edo Brajnik / Edvard Kardelj / Pepca Kardelj / Stane Kavi / Ivan Maek / Krcun / Stane Dolanc / Nikola Ljubii / Petar Stamboli / Matija Bekovi / Stanka Veselinov / Jovan Veselinov / Miroslav Krlea / Dobrica osi / Franjo Tuman / Amerikanac / Novinar / Ivan Gonjak / Lord Tomson / Dejvid Holden / Slava uki / Boica osi / lanovi CK SKJ / Prvi policajac / Drugi policajac / Josip Broz Tito / Jovanka Broz / Aleksandar Rankovi / Slavka Rankovi / Moa Pijade / Edo Brajnik / Edvard Kardelj / Pepca Kardelj / Stane Kavi / Ivan Maek / Krcun / Stane Dolanc / Nikola Ljubii / Petar Stamboli / Matija Bekovi / Stanka Veselinov / Jovan Veselinov / Miroslav Krlea / Dobrica osi / Franjo Tuman /

Momilo orgovi

USPON I PAD TITOVE JUGOSLAVIJE I RANKOVIA NA BRIONIMA

Politiki putopis u trideset dramatskih slika

TITO: A kako se krade!... Trebalo je sjei odmah... to je kupleraj, moj Krlea, javaluk... Orijent... preprodavaju poslovne tajne, zapoljavaju roake i one koji su ve sueni za privredni kriminal, rasipaju devize, zatvaraju trite u lokalne i republike granice, svuda lokalizmi i provincijalizam...

Tito ustaje i koraa

Trae naslednika! Ko e naslediti Tita pitanje je sada! Trae vlast! Prestar sam, kau... Moda bi trebalo pustiti te mlae...KRLEA (Moleivo): Nikako! Broz ne! Da nemam artritina kolena kleknuo bih pred tebe da te molim nikako se ne odrii vlasti! Molie da te poalju u pakao ako dozvoli da ti podreeni budu efovi!

TITO: Ali, sve je stalo! Partija nikada masovnija, kongresima se ore aplauzi, a nas dre samo krediti, ovdje niko nee da radi. (Srdito i oajno) Ne mogu vie sluati njihove lai!... Naslednik, naslednik... samo o tome priaju i apuu... ostario, ostario...

KRLEA: Naslednik bi nas nasukao im bi se uhvatio za kormilo. Ne bi taj ni u navigacione karte pogledao, a bogami ni u zvijezde... Instantno bi sve raskomadali, a tebe bi odmah svezali i bacili na dno neke kace kao najveu tetoinu!

NARUDBENICAKnjigu moete poruiti na telefon 011/2436-233 ili na e-mail: prodaja@danas.rs, u knjiarama KRUG KOMERC, JUGOISTOK TERAZIJE, DELFI KNEZ, DELFI SKC i drugim bolje snabdevenim knjiarama i kioscima dnevne tampe. cena 750 din

Izdav

a D

angr

af

ulica nazove imenom Crne ruke i njegovog pradede Vemia. To je dobilo irok publicitet u beogradskoj Politici. I u drugim listovima u Beogradu. Znali su dakle i Krlea i Tito ta Rankovi radi, no i tome se moe posebno pisati. orgovievo delo je bogato i u umetnikom i u istorijskom smislu. U njegovim slikama sa naglaenim dramskim nabojem stoji poruka o svetu u kojem smo ovde i sada. O drugim piscima-junacima bi se moglo posebno govoriti, ali je najvaniji D.osi o ijim se dijalozima sa suprugom zavrava knjiga. Ima u njegovom delu i ljupkih ljubavnih scena sa politikom pozadinom - posebno mesto zauzima drama mladog crnogorskog pesnika sa biblijskim imenom kao ljubavnika revolucionarne legende Stanke Veselinov. Ova dramska siika zapoinje u krevetu a zavrava se raspletom - ako to nije novi zaplet - u lovitu Moroviu. Tu su i Tito i svi drugi, i naravno i Rankovi i Kardelj. orgovieve dramske slike se vezuju u novi zaplet, jo dinaminijeg naboja i Titova se drava ljuljala na talasima kao Jadran pod nogama Titovim i Krleinim. Bonaca se zavrila nokturnom kako govori neukrovi spiritus movens u

ovim slikama M. Krlea. Istorijske injenice su autentine i sve ih nisu zanat, pieve imaginacije kojem se mora odati pohvala. Svaka slika ovoga politikog putopisa zasluuje poseban osvrt i sve se spliu u dramu Jugoslavije. Ako je ono na poetku prolog ono na kraju sa replikama D. osia je epilog ili neto blisko tome - drama Balkana traje i u njoj Srbija deluje kao svea na vetru. Dobrica osi i danas hoda kao otac nacije u znaku Rankovieve ideje ... On nosi panagiju kao vladika s likom ne Bogorodice, ve Rankovia...Ko je kriv za raspad Jugoslavije to nam pisac ne namee ali nije ipak nejasno. Retko se dogaa da u politikoj publicistici stvaralaka imaginacija deluje ovako sugestivno to je jo jedna vrlina orgovievog dela.

Mirko oreviObjavljeno na - http://www.autonomija.info