danica draskovic - necu da cutim.pdf

8/16/2019 Danica Draskovic - Necu da cutim.pdf

1/382

Даница Драшковић - НЕЋУДАЋУТИМ

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

323(497.1) „1994/1999"

ДРАШКОВИЋ, Даница Нећу да ћутим / Даница Драшковић.

Београд : Српска реч, 2002 (Шабац :Драган Srni}). - 762 str.; 21 cm. -(Библиотека Српске речи)

Тираж 1000.

ISBN 86-491-0046-5

а) Југославија - Политичке прилике -

1994-1999 COBISS-ID 101725708

СРПСКА РЕЧ


2/382

БИБЛИОТЕКАСРПСКЕ РЕЧИ Даница Драшковић

УредникЉИЉАНА ШОП

НЕЋУДАЋУТИМ

Текстови објављени у „Српској речи" од31. januara 1994 do 18. marta 1999.

ISBN 86-491-0046-5

Copyright © 2002. by „Srpska re_" & Danica Dra{kovi}Ова публикација у целини или у деловима не сме се умножавати, пре-штампавати или преносити у било којој форми или било којим средствомбез дозволе аутора или издавача нити може бити на било који начин илибило којим другим средством дистрибуирана или умножавана без одо-брења издавача. Сва права за објављивање ове књиге задржавају аутор и издавач по од- редбама Закона о ауторским правима. БЕОГРАД ♦ 2002.


3/382

Мом брашу Веселину, са којим је отишао и део мене,

мојим саборцима Звонку, Гаги и Вучку, и свим жртвама палим у нашој дугој борби за добро у временима комунистичког зла.

Нећу eac заборавити, нећу им опростити.


4/382

TO JE TO, БРАЋО СРБИ

Погинуло је шесторо деце у Сарајеву. Пре двадесет

дана, у време празника, петоро. Њихова беживотна ли-

ца видела сам на страној телевизији. На нашој тогаHe-

MaНаши владари знају зашто. Можда би се над тим

дечијим мртвим погледом поколебао неки „патриота"

и помислио: „Да ли се овако ратује?"

Сакрити, слагати, заборавити, то је наша свакодне-

вица. Heзнам како други, али мој грч у срцу не попушта.

Heмогу и нећу да ћутим. Ко је убио ту децу, ко свако-

дневно убија цивиле и руши зграде по Сарајеву? Па ми.

Ја, ви, сви који живимо овде, знамо све и ћутимо о све-

му. Да кренемо конкретно.

Та граната која је убила шесторо деце мора да је

баш из „Крушика" у Ваљеву, који ради двадесетчети-

ри сата дневно, производи средства за убијање и шаље

их преко Дрине. И сви се праве луди. И радници који

то раде, и шефови који то шаљу у рат, и наш владар

ј " ђ ј С

ј


5/382

це, жене, срушене градове као залог за нашу бољу бу-дућност. Нећу „слободу", како кажу прекоДрине, наовај начин. И не знам какву слободу. Од кога, ко им јеодузео, где и када? Јесу ли то учинила ова мртва деца,они небројени старци и цивили погинули у кућама, наулицама, у редовима за храну и воду?

Сви треба да се стидимо. На наше очи, пред камерама целог света, у наше име

„наша браћа" ратују са цивилима, зградама, мостови-ма, џамијама, са децом и „све то јуначки и храбро" уби- јају и руше а ми овде ћутимо.

Нико се не буни. Нигде ни реч. Ништа. Значи ли тода је то и наша борба, да и ми то радимо, да ћемо ту„победу" и ми да славимо?

Све исто као у Немачкој пре педесет година. Када су ужаси рата прошли, када су логори отворе-

ни, лешеви пребројани, већина Немаца је рекла: „Ни -смо знали". За годину, две, три, када све ово прође имноги Срби ће рећи: „Нисмо знали". Слагаће да умиресавест јер - знали смо, господо!

Ово је век телевизије. Видели смо, чули смо и одљуди који отуда беже. Знали смо све. Нико није невин.Ни они који пуцају ни они који ћуте. Све што могу даучиним је да им кажем - господо, браћо, не радите то умоје име, ја вас не подржавам. Мој непријатељ никаданије била пет стотина година стара џамија у Бања Лу -ци коју су сви ратови поштедели. Мој непријатељ ника-да није био град, стамбена зграда, приватна кућа, људина улици који иду на посао и деца која се санкају. Нимоји ни ваши преци против тога нису ратовали.

Кад све прође, видећете да су и ова деца погинулаи све се порушило само зато да би Радован био председ-

ник неке државе, јер без тога никада не би био; да би ион, Буха, Младић, Кољевић, Крајишник купили стано-ве у Београду, што никада не би могли; склонили децуи породице са огромним новцем да живе како никада неби могли; да би Биљана Плавшић живела на Дедињу иорганизовала Светосавски бал ове године у најскупљемхотелу у Њујорку, „Ваддорф Асторији", што никада не

— 8 —

би могла. To је то, браћо Срби, и ви који правите грана-те у Србији, и ви који их бацате на децу која се санка - ју уСарајеву.

И уопште не знам зашто сте и започели. Нико васније дирао. Све сте измислили.

Неко то ипак мора да вам каже.

Пре неко вече, на првом каналу наше славне ТВ Ба-стиље, добила сам значајан простор. Посветили су миприлог од скоро десет минута Хвала господо са ТВ, иако ја то заслужујем. Ја ипак радим неки јавни хуманитар-ни посао, веома важан за хиљаде Београђана и другихграђана у унутрашњости Србије који добијају конкрет-ну помоћ, конкретно у руке, да преживе ово тешко вре-ме од наше хуманитарне организације „СПОНА". Висте то лепо приказали, као и моју борбу да земље Запа-да шаљу помоћ „СПОНИ" која даје у руке народу, а неЦрвеном крсту Србије и Југославије који не даје. Го-

спођа Груден се ту нешто љутила. Као, сада због менестоје конвоји у Енглеској, Шведској, ко зна где.

Лепо је бити тако моћан али није тачно. Шта ја ту могу, госпођо, па у вашим новинама, на ва-

шој телевизији, ваши људи говорили су о томе да се 75посто помоћи коју добијате губи, нестаје без трага и данајвећи део иде у Босну. To ви расправите унутар ва-ше партије. И објасните такође како то да ни на једнојопштини у Београду где је опозиција добила власт оп -штински одбори Црвеног крста неће да укључе у радпредставника опозиције, неће да поднесу општини из-вештај о пословању.

Ви знате да опозиција у овим општинама представ-ља две трећине бирача а Социјалистичка партија Срби- је којој ви припадате - само једну трећину. Шта крије-те, госпођо? To желимо да знамо и ми из опозиције а бо-гами и Швеђани, Енглези и сви који вам шаљу помоћ.Није то ваљда организација СПС-а? Или јесте? To викажете, јер ви водите Црвени крст у Србији.

— 9 —


6/382

А на Косову, као што знате, води га Богдан Кецман.Прави човек за хуманитарне послове. Зато, госпођо, недобијате помоћ. He због мене.

Кажете још да „пишем нека писма около" амбасада-ма, против Црвеног крста. He, госпођо. Није тачно. Ни-сам писала та писма. Тек ћу да их пишем. Званично ћу,као председник хуманитарне организације „СПОНА",да тражим од свих влада западних земаља, и источних,

које вам шаљу помоћ, да вам је ускрате. Зато што је Цр-вени крст Југославије и Србије чисто политичка а нехуманитарна организација. На челу те организације сувисоки функционери Социјалистичке партије Србијекао што сте ви, господин Кецман и други. To je очиглед-но политички а не хуманитарни рад. Јер, да није тако, утој организацији би били и представници других стра-нака, све би било јавно, помоћ не би нестајала без тра -га, и ви и ја госпођо вероватно бисмо сарађивале, јер јето логично према пословима којима се бавимо. Овако,госпођо и господо из СПС-а, написаћу то писмо - захтевда вам се не шаље помоћ и рећи ћу ко све стоји на челу

Црвеног крста у Србији. После тога, надам се да ће тупомоћ добијати „СПОНА" и друге невладине хумани-тарне организације.

Надам се да ће моја омиљена ТВ Бастиља и у буду -ће дати публицитет мојим писмима и уопште мом раду,онако како је то до сада чинила. Ја сам веома задовољ-на јер су ми омогућили да комуницирам са онима са ко- јима ја желим, a TO су оне две трећине грађана Србијекоји не гласају социјалисте и немају прилику да видешта радим, осим у оваквим емисијама.

Оно што се не свиђа социјалистима, њима се свиђа. Па тако, док је нама Милијане, сићи ће социјалисти

и ниже од једне трећине гласова. Видећете.

(31. januar 1994. godine)

— 10 —

Ј У Н А Ц И У Б И Ј А Ј У И П А К Е Т И М А

Раскомадани људи на сарајевској пијаци целом све-ту су зауставили дах. He верујемо, тражимо кривце,очајање и стид што смо савременици таквих злочинане напуштају нас. Можемо ли учинити нешто више одмолбе да све што би требало учине они који могу? Честопожелим да сам чаробњак и да могу да све вратим каонекада што је било, да оживим све мртве, да подигнемсве рушевине, куће, цркве, џамије, онако као у бајци,

чаробним штапићем. To, на жалост, не могу, али могу ихоћу да желим најгору казну за оне који то раде.

Многи од тих људи на пијаци били су они којима ша-љемо пакете из Београда и Србије да не умру од глади,и који их не добијају. Педесет хиљада пакета хране жи-вота стоји на Палама и не долази у руке полумртвихСарајлија, јер не да Радован. Чак су били донели одлу-ку да се ти пакети поделе борцима за Божић. У право -славном духу. Нама који шаљемо остаје да се питамокоји су то људи, да ли су људи уопште, и каква смо мито браћа кад се толико разликујемо. Ратују наши јуна -ци пакетима. Кад не убијају гранатама и снајперима

цивиле, они убијају пакетима. И то много успешније, јер од тих педесет хиљада пакета, који нису стигли, одглади је умрло много више људи него и од граната ко- је падају свакодневно. А метод је „чистији", не види се,не буни се свет. Све је то Радован лепо смислио и про-студирао јуначки док се коцкао у десетине хиљада ма- рака или давио у вину и печењу. Знам да то неће вра-

— 11 —


7/382

тити у живот умрле Сарајлије, али мени је у очајањуутеха да Бог све види и да ће се Радовану и свим Радо-ванима све вратити.

НЕПРИЧАЈТЕ БАЈКЕ

Читам трактат госпође Марковић о моралу и поли-

тици, о њеним бившим друговима, који прихватају „ла-ко и без бола све што захтева политика", која њима омо -гућава да буду на власти, „све је једноставно и допуш -тено и као да није сукобљено са моралом" и пита се ка-ко су они за годину дана могли да о Шешељу, на при -мер, мењају мишљење од тога да је безначајни прими-тивац, затим патриота и логичан човек и на крају фа-шиста. Па, све то, драга госпођо, мужу свом реците, а не„друговима". Све то чини Ваш муж.

Да би се одржао на власти мења партију, мишље -ње, пријатеље. Он је Шешеља обожавао да би га садамрзео. Имајте бар мало поштовања према народу, не

причајте бајке о себи и свом мужу, не причајте да су засве криви неки други људи, а да Ви „нисте одавде". За-што не пишете мало о Сарајеву и како се осећате кадагледате мртве људе на пијаци, са располућеним глава-ма, разнетим ногама, просутим стомаком, да ли сте мо-жда плакали док су их трпали на камионе као врећепеска, са свим њиховим судбинама, надама и љубави-ма. Пишите о томе, много нас више интересује него ва-ши ручкови са друговима. Ваше баште и остале глупо-сти. Зар не мислите, госпођо, да и Ваше руке покрећугранате бачене на пијацу у Сарајеву? To је реалност, aсве друго су бајке.

Да ли је морално да Ви пишете о моралу док у зем -љи којом неограничено влада Ваш муж, и која није у рату, гину младићи на неким ратиштима, све војне фа-брике производе оружје у огромним количинама и ша-љу у рат и за рат, док се шаље неограничена помоћ ухрани и новцу преко Дрине, јер без тога не би могли ра -товати ни два дана? Да ли је морално о томе ћутати и

— 12 —

изигравати крвавог миротворца и љубазног вампира?Ако сте заиста искрено против ових злочина, убиставанедужних цивила, рушења читавих градова и села, он-да - зауставите то, госпођо. Кажите јавно и јасно: не по-државам вас, браћо преко Дрине, ни речима ни делом.Нећете добити ништа већ од сутра, ни за какве циљевене дамо помоћ да њоме убијате људе на улици и пија -ци, децу на санкању, да гађате ред за хуманитарну по -

моћ. Рецито то јавно, пробајте, добићете подршку наро-да, земље којом владате. И моју. He варајте ни себе нинас ко то ради, јер знамо и Ви и ја ко то није учинио. Панећете ваљда злочинце бранити и подржавати само за-то што су из нашег народа?! Немојте рећи да не можетеништа учинити. Можете! Исто тако како сте могли ме-не и Вука без икаквог разлога злочиначки претући идржати у затвору, учините то са разлогом онима одго-ворнима за злочине у Сарајеву и целој Босни. To Вам је, уосталом, и дужност, када већ пишете, а све друго јеуправо неморално. Зато, отворите у Вашој кући најпрестранице златне књиге - морал и политика.

МОРБИДНИ СВЕТОСАВЦИ

Жириновски, Аркан, Јовић, Шешељ и Патријарх.Лепо друштво, али не за Патријарха. Дошао човек сапретњама страхом, смрћу, хвали се новим оружјем,којим је, каже, већ дванаест муслимана убио и затимиде код Патријарха. О чему су разговарали? Каква јето црква у којој убице и људи зла имају почаст и по -штовање? На Светосавској академији ове године госпо-дин Калезић, декан Богословског факултета, на крају

је тражио од публике посебан поздрав и аплауз за ге -нерала Младића. И диже се човек у униформи, са ка -пом на глави, оружјем за појасом и доби аплауз и по-штовање на Академији посвећеној Светом Сави. Тајаплауз чујем док гледам крваву пијацу у Сарајеву ивидим да је то све заједнички ђаволов плес. Многоброј-ни гости из страних амбасада и других цркава су сигур-

— 13 —


8/382

но само учврстили слику о нама, jep, ето, и на цркве-ним светковинама мржња, рат и зло добијају почасти.Држи ме нада да то није традиција ни мог народа ницркве и да је педесетогодишње време зла завршило по-сао и у цркви. Господо владике и остали, ако не мири-те - бар не свађајте.

тују своје бираче и не дају ништа што не морају. А видајете и много више него што вам траже. Ако уђете уте владе, одборе и потпредседнике, ви више нисте опо -зиција, ви сте само декорација. Мој глас за то немате имене у тим телима не представљате. И многе бираче,моје познанике. А видећемо се на новим изборима.

ДА ЈУ И ШТО ИМ СЕ HE ТРАЖИ

У Скупштини Србије све како треба. Нејединственаопозиција, Шешељ држи реч и договор сат-два, Ђин-ђић се мучи због одлагања колаборације коју је обећаоСлоби. Није издржао и каже: „Није важно, два сата ра-није или касније". Можда њему није важно, али нама упублици јесте. Сваки сат и минут отпора и борбе за де-мократију је важан. Но, шта можемо, Томић каже: „По-бедила је демократија". За њега је крађа, подвала, ку-повина гласова, уцена - демократија. Он је тако схвата,тако су га учили у партијама у којима је боравио и не

пада му на памет да се стиди што је крађом постао пред-седник. За нас из публике он је прљави председник ине може нешто добро донети. На превари се не градитолеранција и компромис.

А како они схватају компромис? Једноставно. Кажу опозицији - даћемо вам минимално, колико

се мора, а ви прихватите, иначе сте против народног је -динства. Ево, имамо једну трећину гласова бирача, 49%мандата, али у влади хоћемо 70% места и сва важнаминистарства, у свим одборима хоћемо већину тако даможемо да вас надгласамо, а ви будите потпредседници

Скупштине. И гле чуда! Опозиција хоће, прихвата, гу- рају се у одборе, у владу, не питају ништа - него „дајшта даш"!

Господо из опозиције, и ја сам вам дала глас, али дага поштујете, иначе тешко ћете добити и ове гласове наследећим изборима ако их не умете користити. Ако незнате како се користе, учите од Биџе и Раке. Они пош -

— 14 —

ПИШИ, ГЛИШО

У последњем НИН-у, партијском листу Демократ-ске странке, кажу, има текст о мени. Тражим текст, алинема. Прво Ђинђић, па Ђинђић, па опет Ђинђић. Попу-ларан, омиљен, паметан. Добро, човек платио па добио.А шта сам ја добила? Нађем текст пијаног Глишића ко- ји за две-три флаше вискија, добијене од Ђинђића, на-прави колаж од свега негативног што је писано о мени.Добро је успео. Мени се свиђа, јер волим да сам моћна- како он тврди - и волим да ме не воле, а нарочито уНИН-у.

Жао ми је Глише и хоћу да верујем да пије збогмртвих у Сарајеву, због диктатуре у Србији, због стра-ха да то каже ономе коме треба и како треба. Зато и пи-ше о мени. To је потпуно безбедно и профитабилно.

Што се тиче дилеме да ли је била пивска флашаили флаша са киселом водом, Глишо, када већ пишешмоју биографију, да знаш - била је винска Бели крстач.Пуна. Ти најбоље знаш колика је то штета. За вино, на- равно. А биће и туче. Тебе сигурно нећу, иако си заслу-жио. Да не прљам руке.

И пиши Глишо, пиши.

(14. februar 1994. godine)

— 15 —


9/382

К О М У Н И С Т И ,

М А Ј К У B A M Ч Е Т Н И Ч К У

У цркви Светог Петра у Риму осећам се потпуно бе-значајно и недостојном лепоте коју гледам и газим. Раз-мишљам о људима који би могли ово срушити као штосу код нас рушили и џамије и цркве, препуне прошло -сти и лепоте. Како ли би Младић и Караџић са задовољ-ством гађали ову цркву као легло „ватиканске завере",само да могу. A y Римској базилици, најстаријој од свиху Риму, гледам икону Христа запањујуће лепоте и све -

тлости, за коју кажу да је из Русије, као и многе у тојбазилици. Питам се да ли би било могуће да у некој на-шој цркви стоји икона из Рима или Ватикана? He, TO јенезамисливо. Ми волимо само наше јер нам је, кажу,све најлепше, најбоље, најсветије. Искључивост је коднас врлина, а не мана.

Иначе, у овом другом свету, где људи живе, раде,купују, путују, одмарају, језиво изгледају слике из на-ше стварности. Све италијанске телевизије и новинепреносе изјаву генерала Миловановића, коју је и Кара-џић потврдио, а који каже да ће у случају бомбардовањасви странци, војници, новинари, радници Црвеног крста

и других хуманитарних организација бити српски тао-ци, а могућ је и масакр над њима. У том свету то је шо-кантно, застрашујуће и осећате да то даје потврду њи-ховом мишљењу о нама као недовољно цивилизованоми примитивном свету, кога се ваља клонити и који битребало онемогућити. Сви просто желе да се то дивља-штво у суседству прекине. И у праву су. А код нас ка-

— 16 —

жу, „антисрпска завера", „шире лажи о Србима" док миморамо да ширимо истину. Па ево, генерали Миловано-вић и Караџић, управо оваквим изјавама шире истинуо Србима и не знам шта би после овога могла да буделаж о нама.

На телевизији гледам колоне српских тенкова и дру-гог наоружања како напуштају Пале. Нису прихватилиултиматум, кажу, него као неки „руски предлог".

Није него. Повлачи се Радован „к'о бела лала", по ултиматуму,

и тек сада видимо колики су то ешалони смрти који суубијалиСарајево. Непрегледна колона одлази негде aсваки од њих ко зна колико зграда је срушио и животауништио. И данас и пре питам се, са киме су се они бо- рили, шта су горе радили, од кога су се бранили?

Надам се да ће Радован и компанија то моћи да об - јасне на суђењу у Хагу.

Често водимо разговоре са такозваним „патриота-ма" на тему зашто су почели пуцати са Пала на град.Они, неуверљиво и нервозно, на крају кажу: „Па они су

нам убили свата на свадби. Први су почели". По тој ло-гици, за сваког убијеног војника Унпрофора у Босни,НАТО је имао разлога за бомбардовање.

To сасвим личи на хрватску причу о Јасеновцу. Ка-да би Срби питали за разлоге Јасеновца, Хрвати би увекпотезали убиство Радића у Скупштини, као оправдањеза све злочине. Култ смрти уместо култа живота, то јесуштинска разлика између нас и цивилизованог света.

УРиму много нашег света. Срећемо их на улици,прилазе срећни што нас виде, питају где је крај, кадаће све проћи. Желе да се врате. Вук се осећа нелагод-но, као кривац за њихове судбине. Објашњава, обећава,

а сви заједно осећамо да нема много наде. У хотелу гуж-ва, долазе многи да се виде са нама, пријатељи, новина- ри, дипломате. Бугари нас зову на вечеру, само нашихиз амбасаде нема. Њих ми не интересујемо. Они су ам-басада Социјалистичке партије Србије, а не амбасадаЈугославије. Стара прича у нова времена. Нама нијемного важно, али њима би требало да буде важно да се

— 17 —


10/382

промене, да прихвате да држава није само Социјалисти-чка партија Србије него и ми остали који смо део наро -да кога би они требало да представљају. To je опет до-каз за слику примитивне и једнопартијске државе, ка -ко нас свет и види.

ОПАЛИ, ЗОРАНЕ

На повратку слушамо вести на радију. Биће бомбар-довања, неће бити бомбардовања... Демократска стран-ка позива присталице да иду у недељу на Пале, да са„својим народом" сачекају истицање ултиматума.

Просто не верујем својим ушима. Као да читам рубрику у „Политикином забавнику":

„Веровали или Не". Хоће Ђинђић мало на брдо. Мора да јечитао Његоша и ону причу „Ко на брду чак и малостоји, више види но онај под брдом".

Али Зоране, није то то брдо. Овде би много више видео да одеш испод брда, у Са-

рајево. И тамо би био са „својим" народом, али за то јепотребно мало више храбрости. Питамо се сви, шта сето догађа с Демократском странком? Обузима их ратни-чки дух на крају рата. To je исто као када би неки пар-тизани 1945. одлазили у четнике. Да ли је Ђинђић не-обавештен, да ли губи компас или живце? Или простохоће да оде, да и он опали насумице коју гранату на Са- рајево, као што су радили Перчевић, Калајић, Ного, Ли-монов, Црнчевић и многи други посетиоци Пала?

Опали Зоране, не боли то сада. Болеће касније. Поштено.

гом за српски народ, за историЈски тренутак спаЈањасрпских земаља и тако то.

Читајући писмо сетила сам се мог дивног пријатеља,покојног Веселина Савића. Боравећи у Америци 1988.године, у цркви у Чикагу држао је предавање нашимемигрантима. На самом почетку им је рекао: „Четници,мајку вам комунистичку..." Настала је гужва, вика и накрају, уместо предавања, била је само свађа са докто -

ром Савићем. Многи су нам телефонирали из Чикага да нас пита-

ју ко је тај човек и зашто је то рекао, a ja заиста нисамзнала да објасним. Одбила сам то на његову лудост ижељу да прави скандале у којима је уживао. Међутим,сада ми је сасвим јасно да је његова дијагноза била пра-ва. Цела наша емиграција данас пева у комунистичкомхору, подржава комунистички режим у Београду, ко-мунистичке генерале и њихов рат са народом и градо-вима, подржавају све оно од чега су побегли у свет, aнападају и мрзе земљу у којој живе и која им је пру -жила уточиште. Сви су фанатични борци за „српску

ствар", али само вербално, писмом, телефоном и кад за-треба богами и телефаксом - на скуповима, протести-ма, уз високе плате и пензије земље у којој живе.

И ништа више од вербалног. Желе људи да на телевизији, у својим удобним ста-

новима, лепо гледају увече како се ми овде боримо и не -стајемо ради остварења неких њихових снова, док њи-хова деца и не знају где је Србија нити говоре српски језик. Савић је ипак био у праву. „Комунисти, мајку вамчетничку".

Ne. Obratno. У ствари, свеједно је.

СНОВИ ИЗТЕЛЕФАКСА

Када сам се вратила затекне ме писмо из Америке.На шест-седам страна пише ми неки стари емигрант ка-ко је изненађен мојим антисрпским деловањем, небри-

— 18 —

БУЛАТОВИЋМОЖЕ, ТУЛЕНЕМОЖЕ

Читам у „Времену" Како моји Црногорци бију стар-це, Муслимане и траже им да предају оружје које не -мају.

— 19 —


11/382

Витешки, нема шта. Чудим се да нису до сада то радили и копирали во-

ђу из Србије који по Косову млати, хапси, претреса,пребија па и убија кад затреба Албанце да би их сми - рио и умирио. Сада то ради и по Санџаку са Муслима-нима.

Срам вас било, Црногорци! Ви који сте јавно делили оружје свим Црногорцима

као и Срби Србима у Новом Пазару, Пријепољу и сву -где, сада оружје тражите од Муслимана којима га ни-сте ни дали. Да се разумемо, ја јесам за одузимање ору-жја, али свима а не само онима који га и немају! Добросе сећам када је један мој земљак, Булатовић, пропали-ца, пијанац и беспосличар, прошле године бацио бомбуна кућу угледног грађанина Тула Међедовића у Бије-лом Пољу. Срећом нико није убијен, али ни Булатови -ћу се ништа није десило. Он може слободно да има и rootоружје а Туле Међедовић не може и не сме, него илинека се сели из Бијелог Поља или нека седи и чека, пашта буде!

А обојица су, наводно, равноправни грађани ЦрнеГоре. Немојте ми само причати да је то зато што Мусли -

мани набављају оружје да би напали Србе или Црно -горце. Сви добро знамо да је то лаж, да су они мањинаи да за тако нешто немају никакве шансе, све и да хо -ће. Оставите људе на миру. He почињите опет крвавеприче под притиском Србије.

Нико вам не верује ништа и нећете успети. Као ни до сада.

(28. februar 1994. godine)

— 2 0 —

М О С К О В С К И Ш И Б И Ц А Р И

Рађа се нова влада. Народног јединства, кажу, a yњој сами комунисти. Додуше, они су јединствени. Менивлада пре личи на владу мафијашког јединства и томафијаша из руског лобија; наводних „бизнисмена",власника „Холдинг компанија", a y ствари трговаца измосковског подземља, бар према првим именима којасу објављена. Шта мислите, где је Радуловић из Демо-кратске странке био на путу баш сада, када треба да га

„избаце" из странке због учешћа у влади? Па у Моск -ви, наравно. Купује, ваљда, америчку „вегету" или ру-ски кавијар као „стручњак за источно тржиште". Вла-да ће очито бити обједињавање и легализација полити-чке мафије и њеног огромног непоштено стеченог бо-гатства. Све бос до боса. Откуд у њој демократе и Новадемократија, питају многи? Па, треба легализовати ра-зне „Лутре" и трговине на велико руским дијаманти-ма да би чланови ових странака, „бизнисмени", билиблизу власти, да нањуше законе пре доношења, да ви-де да ли да мењају марке у јене, јене у фунте и где даулажу туђе паре. А прича да су то стручњаци, успеш -

ни пословни људи, прича је за наивне. Какви холдинзии бакрачи, све су то бивши власници кафића, као првогстадијума до „холдинга", бивши директори друштве-них фирми које су купили без пара. Ти људи у битикомпромитују приватно предузетништво својим тран-ге-франге подземним пословима, као они под најлон-тезгама у Булевару револуције. А Ђинђић, као узорни

— 21 —


12/382

примерак тих наших стручњака, хтео је само да будешеф мафије. Нису му дали. Зато је он њима дао двоји-цу првих које ће, кобајаги, „избацити" из странке, алине и из свог бизниса.

МАНДАТАР ФИНАНСИЈЕР

Недавно, у Америци, Клинтон је предложио Конг- ресу именовање новог начелника Пентагона. Међутим,предложени начелник је одустао од именовања, јер јеморао проћи конгресну комисију која би га питала о све-му, па и о утајених 7.000 долара пореза. Поштено. Са-мо замислите који би од предложених потпредседникаВладе и министара, од Соколовића до Цветковића, мо-гао изаћи пред сличну комисију, коју због тога и нема -мо. Ниједан... А да не говоримо о мандатару Марјанови-ћу, о његовим руским везама и пријатељству са Бреж -њевом и сином, највећим мафијашима Русије, са про-цењеном имовином од преко 40 милиона долара. Чиме

је Марјановић заслужио ово место, поред овог значајног руског пријателЈСтва? Несумњиво тиме што је организо-вао и финансирао „балван револуцију" у Книну, финан-сирао изборе СПС, успоставио српски лоби у Москви,организује и финансира побуне против Јељцина и по-вратак комуниста у Кремљ, о чему сања у Толстојевој33 свако вече, у „топлој соби поред камина". Посебна му је заслуга што je y изборној кампањи поштено облатиоопозицију, односно СПО као пету колону, плаћенике,издајнике, у ватреном говору на трибини у Старом Гра-ду. Значи, заслужио је пуно поверење.

СОКОЛОВИЋА НЕМАНИКО

Драги моји министри, тобожњи привредници или,модерно, „бизнисмени". He будите сигурни да ће вамвлада много помоћи у легализацији мутних послова инепоштено стечене имовине, јер све је пролазно. И Чау-

— 2 2 —

шеску је мислио да је најмоћнији баш онога дана када јеубијен. И не причајте да улазите у владу због народа ињеговог интереса, нико вам не верује. Да вам је до наро-да, не бисте му толико отимали. Као директори друш-твених фирми и као чиновници, што сте сви били, ни -сте могли стећи капитал за приватне фирме, нити имо-вину већу од двособног стана и „стојадина". Све осталосе свуда у свету зове пљачка, крађа, а не „бизнис" или

„холдинг компанија". Ви јесте стручњаци и биће то вла-да стручњака, али стручњака за нешто друго. А какво вам је то народно јединство, када сте сами?

Нова демократија глуми странку, а и народ који је гла-сао за ДЕПОС, за њу сигурно није. СК-ПЈ, чији је чланмандатар Марјановић, као што знате није добио ништана изборима. Нема народ. Значи, ипак само „јединствомафије" и „стручњака за источно тржиште". Рускаприча. Биће нам као и Русима.

Џеј је за њих велемајстор, јер он шибицари у Бечуи Минхену а они у Москви.

Свиђа ми се нарочито што је Соколовић остао у Вла-

ди и то на свом месту. Без њега би било досадно. Зами-слимо да га је заменио неко млад, паметан, образован,правник који зна језике и модерно изгледа. Таман по-сла. Па то има свака демократска земља. Ово што миимамо нема нико. Треба то поштовати и чувати. По то-ме нас зна цео свет. А ако и наш драги Ђумић буде ми-нистар информација, то је тек пун погодак. Човек уоп-ште не говори српски, мислиће свет да смо неки другинарод. Лукаво и мудро.

УЖИВАЊЕ ШЕШЕЉА

У Савезном парламенту - права представа. Шешељнапада, Божовић бесни, крешти и прекида седницу.Контић негодује у клупи, а публика ужива. Социјали-сти протестују и кажу да Шешељ уличари у парла -менту, вређа посланике и недолично се понаша. На оп-тужбе Контић неће да одговара и говори само што он

— 2 3 —


13/382

жели. Богами, Контићу, да си председник францускеили енглеске владе, одговорио би на сваку оптужбу иобјаснио све што било који посланик пита. Оно што со -цијалисти зову уличарењем и недоличним понашањем,на западу се зове демократија.

У енглеском парламенту, на пример, госпођу Тачерсу питали, док је била премијер, одакле јој новац да ку-пује ципеле у скупој лондонској радњи и по неколико

пари одједном. Мислите да је могла да не одговори и дакаже да је то уличарење и увреда у парламенту? Нијемогла. Морала је да објасни и образложи, и то тачно. Епа, Контићи, Божовићи, Марјановићи, Милошевићи,Томићи, Соколовићи и сви ви на власти, ако заживи де -мократија мораћете да објасните све куће, станове, ви-кендице, рачуне у банци, аутомобиле, приватне фирмеваше и ваше деце. И кад неки Шешељ покаже фото -графију са вечере са Дафином - кажете народу шта стетамо радили, о чему сте разговарали и колико сте скри-вили највећу народну пљачку за коју нико није одгова- рао. To није ни уличарење ни увреда, него је то ваш по-

сао и обавеза. На жалост и већина опозиције се мрштина оваква питања у Скупштини о злоупотребама вла-сти, пљачки и привилегијама, о свему што је у демок - ратским земљама прво и стално питање у парламенту.Шешељ то ради изванредно, мада је морално питањезашто то није радио прошле године. Тада је увесељаваосоцијалисте који су срећни аплаудирали када је гово- рио да су лидери опозиције плаћеници Запада, Ватика-на, јавно саопштавао спискове новинара за прогон и ли-квидацију, наручивао са скупштинске говорнице уби-ства Гишке и Белог, а социјалисти извршавали, профе-соре и студенте Београдског универзитета проглаша-

вао слугама међународне реакције, потезао пиштољ набеоградске студенте пред Скупштином, тукао гладнепрофесоре у штрајку, пуцао на таксисте демонстранте,проповедао етничка и идеолошка чишћења по Србији,чинио ратне злочине са својим добровољцима, пљачкао,убијао, тражио бомбардовање Лондона и Рима. Све тоније било уличарење тада, јер вас није дирао. Заборав-

— 2 4 —

љате да ми нисмо заборавили све то и сада желимо дами мало уживамо. Све се враћа - све се плаћа.

Оборена су четири авиона у Босни. Требало је. Билочији да су, нека су оборени. Ми знамо чији су. Сада самсигурна да ће брзо мир, јер нема више некажњеног бом-

бардовања и убијања народа и градова. Неки моји поз-наници, тврђе српске линије, кажу ми: „Зашто мораш оСарајеву стално да пишеш, прескочи мало, има и дру-гих ствари". За мене нема других ствари, ја само о то -ме мислим: Сарајево, Босна, рат и убијање невиних љу-ди разорили су ми живот, променили све. Осећам кри-вицу јер сам недовољно учинила да помогнем, осећамкривицу и као део народа који је у Србији мирно, рав-нодушно и без икакве побуне већ две године живео нор-мално, док су у Сарајеву, ту поред нас, свакодневноумирали, док су им рушили куће, убијали децу, стар -це и жене, силовали и пљачкали. Овде нису рекли ни-

шта чак ни они који се са тим нису слагали, јер нисусмели. He знам шта ће бити када се све ово заврши икада сви злочини изађу на видело. Страх ме је од вре -мена.

Каже Караџић да у Сарајеву има око 60.000 Србакоји су таоци Муслимана и он се, каже, бори за њих.Нешто нисам чула ни видела Србина који је у Сарајевуда се жали на Муслимане. Сви се жале на Караџића ињегове гранате. Они који су се жалили, отишли су наПале, али их је мало. Од српских интелектуалаца уСарајеву, на Палама нема никог. Караџић, Кољевић,Тохољ и Дутина, петог не знам. Други су остали у Са -

рајеву и тамо заједно са Муслиманима чекају крај оп-саде. Главни и одговорни уредник листа „Ослобођење"(кога овде зову „муслимански") је српкиња ГорданаКнежевић, као и преко 60 посто чланова редакције.Први заменик команданта босанске војске је Србин Јо-ван Дивјак, а у самој војсци је преко тридесет посто Ср-ба. Босанску делегацију на преговорима по свету увек

— 25 —


14/382

чине: Харис Силајџић, министар иностраних послова,Мирослав Лазовић, председник Скупштине БиХ и ИвоКомшић, члан Председништва, а на нашој ТВ чујете са-мо: „Муслиманска делегација на челу са Силајџићемборавила је...". He помињу друге чланове делегације. Toшто их не помињу не значи да не постоје, a TO што по-стоје нада је да није све изгубљено.

Споразум у Вашингтону је коначно почетак краја

приче о три државе у Босни. Кантони, Венс-Овеновплан, једна држава, томе се надамо. Хоћу да кажем оношто знам: да многи Срби у Србији мисле а не смеју ре-ћи - не дај Боже да се ујединимо са Србима из Босне!Далеко им лепа кућа! Када би то питање било реша -вано референдумом у Србији, али слободним, не би зауједињење гласало ни десет посто.

Ни социјалисти то не желе, само не знају како то даизведу а да се не види. Није луд Милошевић да увезеовде оне са Пала који су му смели и хтели у лице рећимноге ствари које у Србији није доживео. Поготову штоони певају „Боже правде", крсте се (иако од скора), при-

чају о монархији са Томиславом, певају о Св. Сави ко-га Мира не воли и ружне песме о Слоби у десетерцу. Aи бројке му нешто говоре. Када би дошло до уједиње-ња, он сигурно губи власт, јер они из Босне њега гласа -ти неће. За њих је Караџић - бог, а Шешељ божанствои ту Слобда нема шта да тражи. Један и по милион би - рача у Србији - то је његов максимум, a ca уједињењемШешељ и Караџић имају све гласове избеглица у Срби - ји и већину гласова из Босне, што је већ преко два ми-лиона. Срби из Босне који не подржавају Караџића, ни рат, а њих је око четрдесет посто у Босни, поготову He-he гласати Милошевића јер је то грађанска, демократ-

ска варијанта. Значи, Слоба губи у сваком погледу. Зато се ја неплашим уједињења, неће то Милошевић дозволити ивећ тражи начин да их остави тамо где јесу, као што јеоставио Србе у Крајини.

Ја ћу га у томе свакако подржати.

— 2 6 —

ТУШИРАЊЕ

Госпођа Марковић, председникова супруга, изгледаводи дневник у „Дуги" да би нам се два пута месечнонаругала из ограђене и чуване туђе куће на Дедињу, сакамином и цвећем које расте у тамној ноћи. Љубичасто.У време рата који њен муж води, финансира и одржа-ва, време глади и свеопште беде у држави којом она

влада, време у које огромна већина деце у Србији не -мају ни шољу млека, ни парче хлеба да поједу, она нампише о свом сину који вози двеста педест километарана сат, тушира се четири пута дневно и пејџером јој јавља да је воли, а Боже, неко хоће да му наметне тогдосадног Св. Саву из прошлости који није имао пејџер.

Драга госпођо, немају сва деца пејџере, ни кола, ог- ромна већина нема ни купатило, а ни мајку да воле, за-хваљујући вашем мужу и његовој политици. И ви степоследња особа која би смела да прича о богатом делународа који све то има. Па забога, зар ви нисте комуни-ста?! Зар ја треба да се бринем о сиромашној деци, а ви

да седите поред камина и чекате пејџер? Зато вам је ипропао комунизам. Причали сте о једнакости, а затимсве отели, узели туђе, обогатили се и обезбедили кому-низам само за себе, прогањајући успут оне који то видеи буне се. Зар ви заиста ни о чему другоме не размиш-љате осим о својој кући, сину, цвећу и туширању? По-слаћу вам нека писма из Србије, сиротињска, нека изСарајева, очајничка, па учините нешто и за њих. Омо-гућите им да се туширају и једу бар једном дневно.

Наравно, знам да је све узалуд. Ви живите у свомсвету и не може вас померити ничија беда, несрећа, ни-чији бол. Знајте само да се над овим што пишете згра-

жава већи део читалаштва и шаље вам непријатне ре -чи. He брините. Толстојевој 33 не могу прићи док је жи-вог Соколовића.

Приметила сам у вашим текстовима много прича охигијени, туширању. Да ли покушавате да нас убеди-те да сте чисти од прљавштине у Србији коју сте доне-ли када сте дошли на власт? Неће моћи ни десет туши-

— 2 7 —


15/382

рања дневно то опрати. A TO што ваши дневници мења- ју мишљења и људе, најбоље сведочи о вашој прљавојСрбији.

НЕМА

Светска српска заједница у свим местима широм

света, у недељу, у дванаест часова, организовала је про-тестне митинге због неправедних санкција и новог ме-ђународног поретка.

He знам ко то води у другим градовима света, алиу Београду је светски Србин Радомир Смиљанић. Сви-ђа ми се ова организација јер је назив оригиналан, aпретензије веома скромне. Највећи и најбољи народ насвету заслужује да има такву заједницу. Шта мислите,зашто нема светске руске заједнице, светске америчкезаједнице, светске француске заједнице? To би билобесмислено јер тако безначајни и никакви народи немогу имати светску заједницу. Његош нам је рекао: „Из

грмена великога лафу изаћ трудно није, међ великимнародима генију се гнездо вије". Из тог грмена је нашгрмаљ Радован Смиљанић, грмаљи Момо Капор, ГојкоЂого, Рајко Ного и славни грмаљ Драгош Калајић. Он је прави светски човек из те светске заједнице. Кажепре неки дан, да је уживао док је горело Сарајево. To jeто. Као Нерон у Риму, као Хитлер у Петрограду. Свет-ски и српски. Само не знам зашто се љути Калајић ка-да после таквих речи, а и пратећих дела, кажу за Србеда су злочинци и да их треба изоловати. He мисли ваљ-да да треба пустити Караџића да запали и Беч ради ње-говог уживања.

А други славни из те светске заједнице, Гојко Ђого, рече недавно да је на дан истицања ултиматума мораобити на Палама, јер где би друго могао бити, па да гасутра унуци питају: „Деда, зар ти ниси био тамо?". Емој Гојко, тебе ће унуци сигурно супротно питати: „Де -да, зар си и ти био тамо?", и стидеће се тебе. И због то-га, а и због затвора у који си стрпао песника Владими-

— 2 8 —

ра Среброва, уз коментар „И затвор је за људе". Ниситако мислио када си ти био у њему и са правом очеки-вао да те пусте. Сви су устали да те одбране и избаве.А ти данас гураш људе, пријатеље, песнике у затворзбог исте кривице и кажеш да је то исправно. Мени тоне можеш објаснити никаквом причом, а унуцима ћеш још теже.

(14. mart 1994. godine)

— 29 —


16/382

Ј А Б И Х Ш Т О M А Њ У С Р Б И Ј У

Офанзива српских комуниста је у току. Седма, осма,девета, да ли је и последња? Надам се и миришем Бу-курешт. Исто овако, као жена нашег председника Ре-публике, и госпођа Елена Чаушеску је била у офанзивипре почетка краја. И она је била „професор универзи-тета" који је заузимао пола ТВ-дневника, као да у зем-љи других професора нема, нити шта раде; и она је во-дила светску битку за опстанак идеологије и система у

коме све то може, у којем нема других партија и миш -љења и у којем све припада Њој и Њему. Мало вишеЊој. Да не би плакала кад се чешља.

Све је толико сулудо и невероватно да мора да јеблизу крај.

Но, они не мисле тако. Нису скинули петокраку ни-где у институцијама власти, већ три године немамо хим-ну државе јер се чека повратак петокраке уРусији иовде. До сада се радило тајно на томе, а сада већ јавно.Захтеви комуниста које у нас испоставља њихов најути-цајнији представник, госпођа Мирјана Марковић, суп- руга Председника државе, су максималистички. Без об-

зира на резултате избора и на потпуни пораз левих сна-га. Тражи мораторијум на демократију, странке, друга-чије мишљење. Да им не сметамо као до сада. А све токао због националног интереса, што значи да демократ-ски процеси шкоде нацији а комунисти су спасоноснилек и терапија. Уз све то, причају и причу о обнови Ју-гославије.

— 3 0 —

Ја мислим да неће дуго чекати да им са Запада за-врну уши и кажу „но, но". Нема тога више. Ако хоћетекомунизам, онда имате и санкције а и дебелу границуса цивилизованим светом коју нећете проћи. Вашинг-тонски споразум то наговештава. Подела која је њименаправљена није само нова Јалта, како се говори, већбалкански зид и бекство Европе и света од агресора,злочинаца и примитиваца, како нас они доживљавају.

Комунисти и нуде тај зид да се ограде и затворе од це-лог света како би могли овде да раде шта хоће и да вла -дају вечно уз руску подршку, ако успеју да и тамо по -вампире авети комунизма. На томе раде свакодневно.

До пре годину дана Јељцинови противници долази-ли су у Београд и били примани код Председника Ре -публике. Данас, Председник шаље своју жену у Москвуда Јељцину говори како води ретроградну политику.Примили су је сви Јељцинови противници, па и сам ру-ски патријарх. Откуда она, убеђени комуниста и ате-иста, код патријарха?

Па једноставно је.

Међу њима нема неке разлике. Православна рускацрква се од Петра Великог није променила и све што је ново, прогресивно и долази са Запада, за њу је зло и јерес и не сме ући у Русију. Сећамо се да је руска Црк-ва проклела и анатемисала Петра Великог зато што јеувео политичке институције са Запада, устројство вој-ске, судство, земљишне књиге, бродоградњу, начин оде-вања. Калуђери су се самоспаљивали у знак протеста,а Петар Велики је створио јаку Русију без њихове по -дршке, и никада му нису опростили што је она створе-на на западним темељима.

Од те бољке болује данашња руска Црква.

Пострадавши од комунизма, сатанске западне иде- је, руска Црква је ту идеју прихватила као своју и бра-ни је заједно са руским комунистима. Зато они сада са -танизују Јељцина, а руски свештеници са црвеним ко-мунистичким заставама демонстрирају против Јељци-на подржавајући Руцкоја и Хазбулатова. To само можеу Русији.

— 31 —


17/382

Замислимо сада да супруга Бориса Јељцина дође уБеоград, да је приме академици, патријарх и да она уБеограду изјави како је политика Слободана Милоше-вића ретроградна и антицивилизацијска. To je, нарав-но, незамисливо, јер је примитиван и неваспитан посту-пак раван дипломатском скандалу. To могу само сестреСрпкиње.

Нама десница остаје да се надамо и да кажемо: „Не-

ћете проћи". Доћи ће неки нови Девети март који ћевас опет сатерати у мишју рупу и коначно одувати изСрбије. Иако се чини да сте ојачали, то је само привид.Букурешт је близу. Призива се баш таквим бахатим по-нашањем, игнорисањем народне воље.

Ми чекамо.

ТРИ ПИТАЊА ДУШАНУ МИХАЈЛОВИЋУ

Изабрана је нова комунистичка влада. Није важношта је опозиција говорила о министрима, није важно

што су сви они умешани у разне афере и пљачке, одМарјановића до Соколовића. Ни на једну оптужбу ни-су одговорили, па изгледа да je y овој држави то препо- рука за високу функцију. Ако хоћеш да будеш мини -стар, посланик СПС-а, директор Телевизије или нештослично, мораш бити што више послушан, што мање об- разован и што више корумпиран да би са тобом и тобомлакше владали.

Баш такви су и министри, и мандатар, и потпред -седници.

Социјалистичка партија - Покрет за СК, вратила јегоспођи Марковић и њеној партији „отето и проклето"

гласове и тако су њени љубимци ушли у владу. А да ли је то „отето и проклето" од народа који је гласао опози-цију, видећемо. На крају свега, када је било гласање,128 гласова ЗА владу је обесмислило тродневну борбуопозиције против владе и комунисти су протрчали по -часни круг. Тек тада смо могли схватити сву дубину из-даје Душана Михајловића и Нове демократије. Да није

— 3 2 —

било тих 128 него 123 гласа, све би другачије било. Имандатар би био други и другачији, и министри, па иНова демократија би добила боље министарство од Ми-нистарства екологије. Дивно би то било, јер би се кому-нисти савијали и превијали, разговарали и преговара-ли и, наравно, нудили и дали много више. Зашто су тоурадили, зашто су им дали гласове тако лако и јефтинозаиста нема објашњења, осим да су били њихови људи

у нашим редовима. Да се разуверим у то, помоћи ће мигосподин Михајловић ако одговори на ова три питања: Прво, шта је радио у Државној безбедности пре до -

ласка на место председника општине Ваљево, али да некаже да су то били послови анализа или у пасошкомодељењу, као што говоре сви бивши удбаши.

Друго, шта је радио као потпредседник у влади Ср-бије и вођа делегације „Дани Србије у Израелу" пре че-тири године, када је убијен један директор Беобанкепод још неразјашњеним околностима и када су уговоре-ни сви прљави послови данашње Србије, од Дафиментбанке до трговине оружјем?

Треће, којим капиталом је отворио своје приватнопредузеће „Лутра" које се, поред осталог, бави и трго-вином на велико руским дијамантима преко Израела?Али да не каже да је добио наследство од тетке из Аме - рике.

Знам да су ова питања могла и раније бити постав -љена, али оних пет гласова за владу, и не само за вла -ду него за учвршћавање власти која ће појести Србијунајозбиљније су осветлили везу која није кидана. Мо-гли смо до сада да сумњамо, сада знамо.

Да издаја не би била баш очигледна, стручњаци изДушковог бившег одељења Државне безбедности су ра-зрадили план увлачења Вуковог брата Родољуба у це-лу игру. To им није било много тешко - бар у Срба бра-та против брата су они умели окренути и окретали су упоследњих педесет година непрестано! Заједнички мут-ни послови, лична сујета и неостварене амбиције, а исенка великог брата, олакшали су им посао. Родољуб јепостао политичар. На Студију Б је рекао да је његов и

— 3 3 —


18/382

Вуков циљ исти, али да су путеви различити. Драги мојРодољубе, ни циљ ни путеви никада вам неће бити исти.Залутао си ти предалеко.

Посланици Српског покрета обнове су били сјајни.To је то. Први пут права екипа у опозицији. Уживаласам док су говорили све што мислимо и видела сам бу-дућност. He може се то угушити никаквом диктатуромни рестаурацијом комунизма. He могу се ућуткати све

Сандре, Чотрићи, Росићи, Влаовићи, Јакшићи, Борови-ћи, Мутавџићи и остали. Биће тешко, све теже. Њима,наравно, не нама.

Што се савезних посланика тиче, подсетила бих Ра-китића и Кастратовића да сам била у праву. Гласали суза буџет, као што сам и предвидела и гласаће они свешто треба, само да остану посланици.

ПАШИЋ, АНИЈЕЗАКЛАН, ДАЈЕГОЛОВЕ

Професор Слободан Витановић пре неко вече наСтудију Б рече како је Никола Пашић 1919. године го-

ворио да Југославију коју смо створили неће разбити ниХрвати ни Словенци, него пречански Срби, мислећи наСрбе преко Дрине. Јер, ако хоћеш да се бавиш полити-ком, говорио је, мораш целу ноћ држати главу у буна- ру хладне воде а не као они на врелом угљевљу. Сведо-ци смо истинитости ових Пашићевих речи. Растурилису је наши пречани вреле главе, Караџић и Милоше-вић, и то тако темељно да нема тога ко ће је саставитипоново. Можда када пречани оду, а на власт у Србијидођу они хладне главе.

Један такав Србин, Предраг Пашић, јуче на утак-мици у Сарајеву између Сарајлија и Унпрофоровацазабио је два гола - не Унпрофору, него пречанима. Ка-кве ли кнедле гутају Милошевић и Караџић када Ср -бин игра за екипу Сарајева а није заклан, како нас ониовде већ две године убеђују! Како ће објаснити његовеголове онима који верују да је Караџић гађао СарајевоМилошевићевим гранатама да би спасио Србе од гено-цида? Можда ће рећи да је издајник, слуга непријате -

— 3 4 —

ља и слично. Но, ни то више „не пије воду", тешко про-лази.

Ја Пашићу у Сарајеву шаљем дивљење и захвал -ност што постоји, што је тамо и што је нада нама овде,заточеницима исте опсаде у Србији, иако лакше. Јер, засада нема граната. Опстао је у том паклу, дао им два го -ла и усрећио навијаче у Србији којих има много. А по-казао је истовремено да има европејских Срба, али на-

жалост, само у Сарајеву. Опсадом Сарајева Караџић јеубрзао претврање Сарајева у европски град, град свет-ског мишљења, дизајна, понашања. Тај град и људи уњему морају победити, а Срби из тог града су доказ занашу причу да нисмо сви исти и да нас свет не сме каз -нити балканским зидом и комунизмом. Зато постоје Па-шићи. Ја им се дивим.

ГДЕ СРБИ НАЈБОЉЕ ЖИВЕ?

Синоћ, у Дневнику, прилог о српским земљама. Ка-

да се уједине, кажу, биће европска сила. И територи - јално, и привредно, и пољопривредно. Задовољни уред-ник Јевђевић и егзалтирани репортер причају народубајке о бољем будућем животу, само да неко не ометесрећу. Као 1945. године, када су причали о једнакостиза све, сваком према потребама и сличне глупости. Aобичан, неписмени српски сељак, може да им постависамо једно питање које руши све њихове теорије и обе-ћања: где данас Срби најбоље живе? И не само данас,него и јуче. У српским земљама, у Србији? He. У Аме- рици, Француској,Немачкој, Енглеској... Значи, ван Ср-бије и српских земаља. А сељаку не требају земље Hero

живот. Да ми изборимо и малу Србију па да у њој жи-вимо као Срби у Америци и Немачкој, на пример. За туидеју биће више добровољаца него за велику, празну,бедну и гладну Србију. Ја бих што мању, богатију ислободнију од комуниста. Од велике Србије до сада смоимали само рат, беду и глад. Нека је не буде никада ви-ше. Ни у идеји, ни у стварности. Верујем да тако мисли

— 35 —


19/382

већина у Србији и није далеко од стварности покрет замалу и богату Србију.

МОМИРОВО ШИРЕЊЕ

Питам се зашто свет уводи санкције Србији и Срби-ма када рат воде Црногорци. Милошевић, Караџић и

Булатовић, сви с

danica draskovic - necu da cutim.pdf

Documents