darvin teorija evolucije vajnert

7/26/2019 Darvin Teorija Evolucije Vajnert

1/8

4 Darvinova revolucija

(...) Darvin je evoluciju pretvorio iz nagaanja u izvodljivu nauku(...). [Gould, Evolutionary Theory(2002), 23]

Darvin nijebio tvorac teorije evolucije. Evolucionistiki pokuaji objanjenja raznovrsnosti ivota vesu ostavili trag na intelektualnoj sceni Evrope. Lamarkova teorija nije bila uticajna, ali nije bila nizaboravljena. Darvin je bio svestan svojih prethodnika. U kasnijim izdanjima njegove knjige iz 1859.godine, dodao je, u formi predgovora, istorijsku skicu ranih devetnaestovekovnih gledita o porekluvrsta. On pronalazi 34 autora koji su izrazili svoje verovanje u modifikaciju vrsta. Darvin je takoepravio sopstvena znaajna posmatranja u vezi sa promenljivou vrsta. Tokom putovanja na broduBigl,Darvin je otkrio zapanjujue varijacije zeba i fosilizovanih kostiju izumrlih velikih sisara u Argentini ).Kada je kasnije pisao Poreklo oveka(1871), mnogo se koristio empirijskim materijalom koji se tiestarosti oveka. Taj materijal se protee od tridesetih do sedamdesetih godina XIX veka. Darvin jemoda pre Kepler, a ne Kopernik, biologije. Kepler je prihvatio kopernikansku hipotezu ali je odbaciopojam uniformnog krunog kretanja. Koristio je Braheove, kao i sopstvene empirijske podatke da biformulisao matematike zakone kretanja planeta. Kepler, meutim, nije mogao da na odgovarajuinain objasni zbog ega planete ostaju na svojim orbitama. Darvin je prihvatio evolucionistiku takugledita. Meutim, odbacio je lamarkovski mehanizam nasleivanja steenih karakteristika. ZaDarvina, mehanizam je bila prirodna selekcija. Ona deluje na varijacije u prilagoenosti jedinki.Darvin, meutim, nije razumeo genetski mehanizam nasleivanja koji je omoguio promenljivostjedinki. Knjiga u kojoj iznosi svoju teoriju zove se Poreklo vrsta. Objavljena je 24. novembra 1859.Pun naslov knjige mnogo otkriva, jer ukratko izraava sr Darvinovih ideja: O poreklu vrstaposredstvom prirodne selekcije, ili ouvanje boljih rasa u borbi za ivot.Trebalo bi, kao istorijsku primedbu o viestrukim otkriima, dodati to da je Darvin bio prisiljen daobjavi svoje delo. Darvin ga je zamislio samo kao saetak potpunijeg dela o evoluciji koje jenameravao da napie kasnije. Na objavljivanje je nateran zbog toga to je primio spis izvesnog AlfredaVolasa, u kojem je autor izneo ideje o evoluciji veoma sline Darvinovim. Spis je nosio naslov: "Osklonosti varijeteta ka neodreenom odmicanju od poetnog tipa" i objavljen je 1858. godine. uznemirilo Darvina, jer je on ve do 1838, posle petogodinjeg putovanja na Bigl-u, razvio svoju

teoriju evolucije, ali je nikad nije objavio. Niko ne voli da ga prestignu. Tako da, iako je Darvin prviizloio proverljiv mehanizam evolucije, Volas je do iste ideje doao nezavisno od njega, ali 20 godinakasnije. Ve1855. godine, Volas je objavio lanak u kojem je "postepeno izumiranje i nastanak vrsta"povezao sa postepenim promenama u ivotnoj sredini. [Wallace 1855] On je ak tvrdio da bi geolokebarijere, kao na ostrvima Galapagos, dovele do nastanka razliitih vrsta. Udaljavajui se od Lamarka,Volas je napomenuo da on ne iznosi teoriju progresa, veteoriju postepene promene. Ovaj raniji spis jepredstavio teoriju evolucije, ali nije ponudio mehanizam kojim bi evolucija bila voena. Tek unjegovom spisu iz 1858. su ponovljene mnoge od Darvinovih najcenjenijih ideja. U tom kasnijem spisuVolas je insistirao na znaaju borbe za opstanak kao "mone prepreke dramatinom irenju vrste."Veliko prisustvo ili oskudnost vrste, smatrao je Volas, zavisili su od manjeg ili veeg stepena "savreneprilagoenosti uslovima ivota." Vrste se suoavaju sa trostrukim izazovom: zalihe hrane, prirodnineprijatelji i klimatski uslovi. U ovoj borbi, korisne varijacije e imati tendenciju da uveaju brojjedinki koje ih poseduju, dok e nepotrebne varijacije imati tendenciju da ga umanje. Ako je postojalarazlika izmeu Darvina i Volasa, to je bila samo razlika u naglasku. Volas je eksplicitno izjavio da se ne

mogu izvesti korisni zakljuci o divljim ivotinjama na osnovu domaih. Zakljuivanje sa vetake naprirodnu selekciju bilo je jedna od Darvinovih najznaajnijih ekstrapolacija. Uz to, Volas je vie biousredsreen na vrste nego na jedinke, koje su vie interesovale Darvina. Konano, Volas je ljudeiskljuio iz domena uticaja prirodne selekcije.


2/8

Alfred Volas (1823-1913)

4.1 Darvinistiko gledite o ivotu

Osnovna indicija u otkriu prirodne selekcije bilo je shvatanje da bioloke grupe mogu formiratipopulacije ili jedinice interakcije u prirodi. [Ghiselin, The Triumph of the Darwinian Method (1969),56]

Veoma gruba i pogrena ideja o teoriji evolucije tvrdi da je evolucija preivljavanje najprilagoenijih.Zanimljivo je istai da Darvin, u prvom izdanju Porekla vrsta, ne upotrerbljava ni izraz "evolucija", nitiizraz "preivljavanje najprilagoenijih". Filozof Herbert Spenser je bio taj koji je evoluciju povezao sapreivljavanjem najprilagoenijih. Darvin je imao uticajne protivnike ijim interesima je odgovaralopovezivanje evolucije sa nekim oblikom nunog progresa ka viim oblicima ivota. To je pogrenorazumevanje darvinizma. Ne postoji nuni progres. Meutim, to ubeenje je postojalo pre Darvina. Toje bilo ubeenje u teleologiju. To je bilo uverenje u to da postoji dizajn, uverenje koje je Darvin napao.Ipak, retko se deava to da nauna revolucija odjednom i u potpunosti eliminie ustanovljene ideje. akni revolucionarne ideje ne dovode do entuzijastinog preobraanja, naglog gestaltpreokreta. Uzmite,na primer, jednog od tienika ora Kivjea i Aleksandra fon Humbolta: Luja Agasiza (1807-73).Agasiz je roen u vajcarskoj ali je 1846. emigrirao u Boston. Kao profesor zoologije na Univerzitetu uHarvardu, imao je strahovit uticaj na bioloko razmiljanje u Americi, a kao naunik imao je svetskureputaciju. Posmatrali su ga kao amerikog fon Humbolta. Objavio je znaajne studije o lednicima i biojedan od naunika koji su otkrili ledeno doba. Agasiz je uz to bio i vatreni protivnik teorije porekla.

Insistirao je na tome da su vrste "kategorije misli utelovljene u individualnim oblicima ivota," i da je istorijaprirode na kraju krajeva "analiza misli Kreatora univerzuma, kao to se pokazuje u ivotinjskom i biljnomcarstvu."1

Portret Luja Agasiza (1807-73)

Agasiz je jako eleo da srui hipotezu "razvoja," za koju je smatrao da je inkompatibilna sa "velikim

istinama o moralu i otkrivenoj religiji." Sa zadovoljstvom je doekao objavu Hju Milerovih TragovaTvorca(1849, 1861). Hvalio je to delo zbog "njegove uspene kombinacije hrianskih doktrina i istonaunih istina." [Miller 1861, 135; Ellegrd 1958, 3367] Agasiz je eleo da sauva dizajn nasuprotDarvinovoj mehanikoj koncepciji prirode. Darvinovi savremenici su ideju o prirodnoj selekcijismatrali toliko neubedljivom da su se ponovo pojavile lamarkovske ideje o nasleivanju steenihkarakteristika. ak je i Darvin zadrao svoje sumnje. U Poreklu oveka(1871) izrazio je aljenje zbogtoga to je ranije u potpunosti odbacio Lamarkovo meko nasleivanje. Bilo je vidno potresen zbogmanjka entuzijazma za njegov princip prirodne selekcije.Zbog ega Darvin izbegava izraz evolucija? Kao to smo vevideli, taj izraz je imao jaku asocijaciju saLamarkovom progresivnom promenom. Oznaavao je progres u razvoju od nerazvijenog do zrelogstanja ili stanja potpunosti. Taj izraz je uz to imao i donekle tehniko znaenje u embriologiji. Albrehtfon Haler, profesor medicine i botanike, sredinom osamnaestog veka je predavao da embrioni rastu izunapred uoblienih homunkula zatvorenih u jajnu eliju ili spermatozoid.Darvin govori o poreklu koje ukljuuje promene. Sila odgovorna za poreklo koje ukljuuje promene

jeste prirodna selekcija. Pod tim on misli na ouvanje povoljnih varijacija u individualnimorganizmima. Ako je varijacija pogodna za preivljavanje u odreenoj sredini, onda postoji tendencija

1 Citirano u Menand [2001], 128. Za neto vie o Agasizu vidi Browne [2003]; Gould [2002]; takoe u nekrologuobjavljenom u asopisuNature19 [1879], 5736.


3/8

da se ona odri. Darvin primeuje da je Spenser ideju o odranju pogodnih varijacija izrazio terminom" preivljavanje najprilagoenijih." Meutim, on brani nain na koji on sam koristi taj termin, iakoizgleda da termin sam po sebi veimplicira svestan izbor jer proizvoenje domaih rasa posredstvomovekove moi selekcije povezuje sa prirodnim opstankom varijacija i vrsta u prirodi. [Vidi Crombie1994, Vol. III, 1751]Darvin nije smatrao da se evolucija organskog ivota moe prikazati kao nuna progresija od "niih" ka"viim" oblicima. Za Darvina, evolucija je oznaavala samo bolje prilagoavanje organizama njihovojprirodnoj ivotnoj sredini. Za vreme tog procesa moe se dogoditi evolucija u kompleksnije oblike.Postoje crvi, a postoje i jazavci. To bi se moglo objasniti delovanjem prirodne selekcije, ili se barDarvin tome nadao. Evolucija ne sledi nikakve planove. Ona nije usmerena ka cilju. Ipak, ona nijevoena slepom sluajnou. Ona mora da odri povoljne karakteristike. Ona deluje posredstvomkumulativne selekcije. U veoma umesnoj frazi Fransoa akoba, evolucija je sporadini proces, a nedelo nadarenog inenjera.2Kao to je i predvidljivo, darvinisti su se sa najveim izazovom suoili kadsu primenili ideju prirodne selekcije na ljude, stvorenja sposobna za vie oblike svesti. Prigovor je, kaoto emo videti, bio taj da prirodna selekcija ne moe objasniti vie mentalne funkcije ljudskih bia.Darvinisti nikad nisu osporili superiorno mesto ljudi u lestvici organskog ivota. Ipak, kljunu razlikupravi to da li je superiorno mesto shvaeno u prostornom smislu, kao u Velikom Lancu Bia, ili uvremenskom smislu, kao u teoriji evolucije. [Wendorff 1985, 403] Stoga teorija evolucije ima znaajneimplikacije po filozofiju duha: kako objasniti nastanak viih mentalnih funkcija iz nervnih aktivnostimozga.

4.1.1 Principi evolucijeEvolucija se odvija kao popravljakoji milionima godina preoblikuje svoje delo (...). [Jacob, Le Jeudes Possibles (1981), 66; autorov prevod]

Pre nego to se latio porekla oveka, Darvin se bavio poreklom vrsta. Njegov naslov Poreklo vrstadovodi u zabludu. Namera knjige nije da objasni poreklo ivota od poetka vremena, veda objasnikako nastaju nove vrste. Njegova teorija pokuava da prui naturalistiko objanjenje odranja imodifikacije organskih bia koji su se dogodili u skorijoj prolosti i sadanjosti. Umesto da, kao

Lamark, tvrdi da je niz vrsta teio nekom vidu savrenstva - kulminirajui u nastanku ljudskog roda -Darvinova ideja je da organske promene rezultiraju lokalnim adaptacijma u skladu sa promenama uivotnoj sredini. Adaptacije na uslove sredine dovode do raznovrsnosti. Taj proces moe voditievoluciji unutar evolutivne putanje (anageneza) ili grananju evolutivne putanje (kladogeneza) (within alineage (anagenesis) or to the splitting of a lineage (cladogenesis)). Neka stvorenja postajukompleksnija od drugih. Kapacitet lobanje se kod ljudi upadljivo uveao kada su iz homo habilisevoluirali u homo sapiens. Meutim, nije re o nunom koraanju ka savrenstvu. Organizam moeizgubiti funkciju vida ako se prilagodi uslovima ivota u mranim peinama. Tako da najprilagoenijinisu najbolji u apsolutnom smislu. Jednostavno postoje organizmi sa najadekvatnijom prilagoenoulokalnoj sredini. Biolozi navode mnoge primere modifikacije delova tela: od nestanka spoljanjih iunutranjih uiju, do nestanka prednjih udova kod zmija, od pojednostavljenja oiju kod zmija(nestanak onih kapaka) do gubitka vida kod peinskih riba. [Raff 1996, 2079; Gould 2002, 2034,2189]Da biste razumeli glavne ideje o evoluciji, zamislite tri nivoa: nivo vrsta, nivo individualnih

organizama i nivo gena.Na nivou vrsta, Lamark je izneo linearno, progresivno shvatanje evolucije. Priroda stvara sve

2 Jacob [1977], 1161. Upotrebljavajui nemaki izraz Handlanger, Fric Miler je veiskoristio akobov izraz u svomspisu Fr Darwin [1864], 259.

Comment [Slobodan1]: Moram da promislim da moze ovako


4/8

kompleksnije nizove ivotnih oblika. Niz se zavrava ljudima, krunom kreacije. Darvinisti suodgovorili granajuimshvatanjem evolucije. Potrebe za opstankom guraju organizme u ekoloke nie.Te nie nameu ogranienja morfologiji i strukturi organizama. Adaptacije proizvode aroliku paletuivota.Volas je bio usredsreen na ekspanziju i nestanak vrsta. To ga je, ve1855. godine, podstaklo na novumetaforu: granajue drvo organskog ivota. Iz ptije perspektive, evolucija za vrste znai lokalnaprilagoavanja uslovima sredine koji se menjaju. Rezultat toga je velika razliitost vrsta. Iz drvetaivota niu mnoge grane i granice. T. H. Haksli, pionir popularizacije nauke, saeo je sutinu promeneu metafori:

Umesto da iva bia posmatramo kao da su poreana stepenasto, moderna istraivanja nas primoravaju da ihrasporedimo kao da su granice i grane drveta. Vrh svake granice predstavlja jedinku, najmanje grupe granicapredstavljaju vrste, dok vee grupe predstavljaju rod; glavna grana predstavljena je zajednikim planomstrukture. [Huxley 1888, 300]

to se vrste vie menjaju, vie iskoriavaju resurse koje im nude lokalne ekoloke nie. Okolina

funkcionie kao ogranienje. Koale su ekstremni primer nivoa raznolikosti, jer se oslanjaju samo najedan izvor hrane. Ova studija o raznolikosti zove se makroevolucija. Na tom nivou, evolucija ima dvasutinska svojstva: (a) specijacija: razdvajanje loze i evolucija novih vrsta;3 (b) morfolokorazlikovanje loza: vrste menjaju svoj izgled i unutranju strukturu sve dok ne postanu nesposobne zaukrtanje. Taj proces je Darvin nazvao poreklo koje ukljuuje promene. To je prikazano jedinimdijagramom drveta u Darvinovom Poreklu vrsta. Sledei ove naznake, jedan od Darvinovih najvernijihsaveznika, Ernst Hekel, uveo je genealoka drveta da bi prikazao poreklo sa modifikacijom. [Slika 2.6]Ipak, napustimo ptiju perspektivu i spustimo se na nivo individualnog organizma. Kako evolucijaizgleda sa ove take gledita? Na ovom nivou se odvija borba za ivot. Da bi objasnio tu borbu zaivot, Darvin uvodi odreene eksplanatorne principe. Prvo, roeno je mnogo vie jedinki nego tomoe da preivi.4Oni se od svojih roditelja razlikuju neznatnim varijacijama. Ovo je princip nasledne,izotropne varijacije. Meu potomstvom, neki e biti roeni sa pogodnim varijacijama, drugi satetnim varijacijama. Bilo koja data sredina moe da izdrava samo ogranien broj jedinki odreenihvrsta. To za ishod ima stalnu borbu za opstanak. U datoj sredini, jedinke sa malom predno u nad

drugima imaju vee anse za preivljavanje i razmnoavanje svoje vrste. Jedinke sa varijacijama kojesu makar malo tetne imae tendenciju da budu eliminisane. To je princip prirodne selekcije:odranje pogodnih varijacija i odbacivanje tetnih varijacija. Veina prilagoavanja sledi iz borbe zaivot: ne samo preivljavanje jedinke, ve i uspeh u ostavljanju potomstva. "Ne moete dobitiadaptivnu kompleksnost bez prirodne selekcije." [Ruse 2003, 333]Do sad smo se spustili sa evolucije vrsta na preivljavanje jedinki. Ako je tano to da se neke jedinkeraaju sa pogodnim, a neke sa manje pogodnim karakteristikama, prirodno je upitati: "ta uzrokuje ovevarijacije u jedinkama?" Moderni odgovor glasi: nasumine genetske mutacije. Ovo nam omoguavaidentifikaciju treeg niova, niova gena.

Slika 2.6 Genealoko drvo ivota.Izvor: E. Haeckel,Last Words on Evolution [London 1910], 32

3 Vidi Raff [1996], 59; Mayr [2001], Part III; Ridley [1997], Part E. Postoje dve glavne vrste specijacije: alopatrikaspecijacija (koja nastaje zbog geografske izolacije) i simpatrika specijacija (kod nastaje zbog sparivanja koje nijenasumino ili zbog biranja partnera), vidi takoe Williams [1973].

4 Moderni biolozi prave distinkciju izmeu uspeha u reprodukciji - stvaranja potomstva - i genetskog uspeha(preivljavanja gena izvan ivotnog veka bilo koje jedinke): uspeh u prenoenju gena odreene jedinke na buduegeneracije. Sveukupna sposobnost jedinke da prenese gene na budue generacije naziva se ukljuujua prilagoenost.Proces evolucije koji maksimizira sposobnost da se drugi tretiraju prema genetskoj slinosti koju s nekim imaju nazivase selekcija na osnovu srodnosti. Vidi Williams [1996], 437, 4751 za ovu terminologiju i za poseban primer koji seodnosi na pele.


5/8

Ova tri nivoa pruaju jedinstvo evolucije, selekcije i varijacije. [Slika 2.7]

Vrste su jedinica evolucije. Individualni organizmi su jedinica selekcije. Geni su jedinica varijacije.

Slika 2.7 Tri nivoa evolucije

Darvin je u pogledu jedinice varijacije mogao da ponudi samo nagaanja. On esto govori o "naem"neznanju uzroka svake pojedinane varijacije (u jedinkama). Darvin nije imao znanje Mendelovihzakona, ali je pretpostavljao da promenljivosti ili plastinosti potomstva najvie doprinose " poremeajiu reproduktivnom sistemu," kako je on to formulisao. [Darwin 1859, 173]Prema Darvinu, proces evolucije je neizmerno sporo dogaanje, koji dovodi do sitnih, neopaljivihpromena. To se esto naziva gradualizam. (Gould [2002] rapravlja o Darvinovoj posveenostigradualizmu i kritikuje je.)

Ne vidim nikakav problem u tome da prirodna selekcija stvori najizvrsniju strukturu, ako se do takve strukturemoe stii gradacijom. [Darwin 1859, 435, 153]

Prirodna selekcija moe takoe i spreiti sporu promenu vrsta kroz hiljade generacija. Prirodnaselekcija tada "probira odstupanja od trenutno najoptimalnijeg razvoja" odlika organizma. Na primer,Herman Bampas je 1899. otkrio da su vrapci, ija krila su odstupala od norme, ginuli u oluji u veembroju nego oni sa prosenim rasponom krila. Prednost posedovanja meukoraka u razvojukarakteristike (duina krila, boja) naziva se normalizujua ili stabilizujua selekcija. [Williams 1996,324]

4.2 Poreklo oveka

Vie je ovek nalik gorili nego to je gorila nalik lemuru. [Huxley, Collected Essays, II: Darwiniana(1907), Essay II, 61]

Vesmo pominjali otkrie ljudskih fosila. To je bilo u vezi sa pitanjem o starosti oveka. Darvinovodelo je prastaru potrebu za teleologijom zamenilo mehanizmom prirodne selekcije. U samo jednojreenici u Poreklu vrsta Darvin pominje ljude: "Bie baeno svetlo na poreklo oveka i njegovuistoriju." [Darwin 1859, 458] Dvanaest godina nakon objavljivanja Porekla vrstaDarvin se konanolatio pitanja porekla oveka u knjizi pod nazivom Poreklo oveka (1871). Meutim, Darvinovisavremenici nisu ekali toliko dugo. im je Darvin objavio svoju prvobitnu ideju, koja je zdruila idejuo evoluciji sa mehanizmom prirodne selekcije, njegovi savremenici su brzo izvukli zakljuke o porekluoveka. Za vreme ezdesetih godina XIX veka, vie znaajnih tekstova objasnilo je ono to se upopularnoj tampi nazivalo teorijom majmuna. Godine 1863. objavljeno je delo Tomasa S. HakslijaEvidencija s obzirom na ovekovo mesto u prirodii delo arlsa Lajela Geoloka evidencija o starostioveka. Za njima je usledilo delo Edvarda Tajlera Istraivanja o ranoj istoriji oveanstva i razvoju

civilizacije(1865) i kasnije njegova Primitivna kultura(1871) iAntropologija(1881). U kontinentalnojEvropi, Fridrih Rol objavio je Der Mensch, seine Abstammung und Gesittung im Lichte derDarwinschen Lehre (1865, 1870). Ta knjiga je predstavila niz otkria ljudskih fosila i braniladarvinistiko gledite o poreklu ljudske vrste iz ranijih ovekolikih oblika. Karl Vogt je objavio svojedelo Vorlesungen ber den Menschen (1863), prevedeno kao Predavanja o oveku [1864]. Vogt je


6/8

objasnio poreklo rasa povezujui ga sa poreklom razliitih ovekolikih predaka. Veina darvinista jeodbacila ovo poligenetsko stanovite. Oni su sve rase shvatali kao da imaju poreklo od istogzajednikog pretka. [Browne 2003; Scientific American 289, 2003, 507; Menand, 2001] Ernst Hekelje objavio svoje dvotomno delo Generelle Morphologie der Organismen(1866), za kojim je uslediloNatrliche Schpfungsgeschichte(1868). Hekel je bio jedan od najodlunijih i najvatrenijih branilacadarvinistike vere. On je spojio naunu otroumnost sa filozofskim uvidom. Pretvorio je darvinizam ushvatanje sveta. Ono to je bitno u vezi sa ovom bujicom objavljenih radova o pitanju ljudskog poreklajeste njeno uporite u darvinistikoj teoriji. Kao to smo veuoili, preispitivanje biblijske hronologijenije predstavljalo pravu pretnju po tradicionalno gledite. est hiljada godina nije bilo bitno ubukvalnom smislu. To bi mogla da bude metaforina mera vremena. Ono to je bilo bitno jesufundamentalne pretpostavke nasleene iz Velikog Lanca Biai argumenta na osnovu dizajna. Ljudi sejasno i oigledno razlikuju od drugih ivotinja. Njihovo poreklo ne moe imati iste korene. Meutim,Darvinova teorija porekla otvorila je konceptualni prostor u kojem se pitanje ljudskog porekla moglopovezati sa mehanizmom prirodne selekcije.

Dulija Pastrana, ena-gorila, bila je kuriozitet ezdesetih godina XIX veka. Darvin je nije smatrao za dokaz

majmunskog porekla ljudi

Pitanje ljudskog porekla bilo je veoma osetljivo, jer je postojala duga tradicija pretpostavljanjaovekove jedinstvenosti. Ta pretpostavka, meutim, nije nuno bila vezana za neevolucionistikimodel, iako je bila zasnovana na teleologiji jer je, recimo, bilo teko zamisliti da je ljudski mozakmogao da evoluira na isti nain kao i drugi organi. inilo se da su postojanje ljudskog uma i fenomensvesti postavljeni van domaaja naturalistikih objanjenja za sva vremena. Isto kao to se i Grcimainilo prirodnim da pretpostave jedinstvenu poziciju Zemlje, tako se i veini predarvinistikih biologainilo prirodnim da pretpostave jedinstveno mesto ljudi u prii o kreaciji. Postojalo je jako opiranjeprihvatanju kontinuiteta izmeu svih stvorenja. Predarvinistiki mislioci bili su usredsreeni na to dasauvaju fenomene jednako kao i grki astronomi. Ono to je bilo potrebno da bi se oslobodili toga bilaje promena perspektive. Kopernik je svojim nepoverljivim savremenicima rekao da sagledaju plesplaneta i zvezda iz perspektive rotirajue, a ne nepokretne Zemlje. Iz evolucionistike perspektive,darvinisti su preporuili razmatranje ljudskog mozga kao prirodnog organa, koji je sedite ljudskog

uma.5

Ne posmatrajte ljudsku inteligenciju iz boanske perspektive, zamislite je kao proizvodevolucije.

Slika 2.8 Poreenje stopala i ake oveka i impanze.Izvor: Tyler,Anthropology [1881], p. 42

Prirodno je prigovoriti da je ljudski mozak daleko superiorniji od bilo kog drugog organa i da stogane moe biti proizvod evolucije. On nije prilagoen u smislu u kojem su drugi organi ili organizmiprilagoeni. Uporedite samo ljudsku ruku i ljudski mozak, savetuje Volas svoje itaoce. Volas jeusvojio dualistiku taku gledita, podseajui time na Tiha Brahea. Brahe nije mogao da prihvatigubitak fizike centralnosti Zemlje koji sledi iz kopernikanizma. On je zadrao Zemlju na njenojcentralnoj aristotelijanskoj poziciji i postavio da se Mesec i Sunce okreu oko centralne Zemlje. Drugeplanete se, meutim, kreu po orbitama oko Sunca. Volas je ljudsko telo povinovao delovanjuevolucionistikih principa. Za stvaranje ljudskog umastipulirao je boanski izvor. Darvinisti su elelida odbace takvo dvodelno gledite u istoj meri u kojoj su kopernikanci odbacivali dvosferni univerzum.

Ako ljudi moraju da ustanove svoje poreklo sve do ranijih ivotinjskih oblika ivota, onda nastanak imozga i uma moraju da budu podloni evolucionistikim objanjenjima. Ovo je ponovo pitanje

5 Tylor [1881], Poglavlje II opisuje mozak kao organ uma. Vidi takoeNature16 [1877], 21 [187980], 22 [1880],29 [188384].


7/8

izvoenja.Naravno, lake je bilo poeti u okvirima tela. Odatle su darvinisti i poeli. Ranija generacija je veizvela zakljuak o starosti ljudskog ivota na Zemlji. Sada je izazov bio ustanovljenje kontinuitetaizmeu telesnog okvira ljudi i ovekolikih majmuna. Jednom kad je to ustanovljeno, moe da sepokua da se prui objanjenje koje e ljudski um tretirati kao da je nastao iz ljudskog mozga. Stoga suse darvinisti premestili iz biologije u filozofiju, iz evolucije u filozofiju duha.Opta strategija je bila da se naglasi kontinuitet izmeu ivotinjskog i ljudskog sveta. U to vreme nisubila dostupna genetika prouavanja koja bi nas obavestila o tome da ljudi i impanze dele 95procenata svog genetskog materijala. Za darviniste, embriologija, anatomija i paleontologija prenosilesu istu poruku. Prouavanje embriona razliitih vrsta otkrilo je da, barem u prvoj fazi njihovog razvoja,jedva da je mogue razlikovati oveka od pileta. [Slika 2.3] Anatomija nas je informisala darviniste oslinostima u telesnoj strukturi izmeu ljudi i drugih primata. Od glave do pete, skeleti ljudi i majmunapokazali su iznenaujue slinosti. Oblik modanih vijuga u mozgu ljudi i ovekolikih majmuna je isti,kao i struktura miia na nozi [Slika 2.8] Raspored organa u abdomenu im je slian. Postoji i velikaslinost kutnjaka.

Portret Tomasa Hakslija (1825-95)

Istraivanje starosti oveka ve je otkrilo fosile kao to je neandertalski ovek, koji se razlikovao odizgleda modernog oveka. Darvinizam je sada postavio naroit naglasak na istorijska objanjenja. Potosu organizmi, prema Darvinovom evolucionistikom gleditu, povezani poreklom, nije nategnutoizvoenje zajednikog porekla organizama iz njihovih anatomskih slinosti. Prouavanje ivota ugeolokoj prolosti otkrilo je poreklo koje donosi promene. U delu ovekovo mesto u prirodi(1863),Haksli je taj zakljuak savreno razjasnio kada je ilustrovao anatomsku vezu izmeu razliitih primata.Njegova skica uporeuje skelete gibona, orangutana, impanze, gorile i oveka. [Slika 2.9] Svrhatakvih detaljnih prouavanja bila je da se pronae evidencija u prilog teoriji porekla. To je takoe bionain da scenario o kreaciji doe na lo glas. Teorija porekla tvrdila je da moe da prui objanjenjesvih ovih fenomena pomou jednog eksplanatornog principa. Princip prirodne selekcije je doveo doujedinjenja. Darvinisti su jako eleli da naglase to da modani kapacitet ljudi nije toliko razliit odivotinjskog. Razlika je bila samo u stepenu, ne i u vrsti. Na kraju devetnaestog veka, mnoge knjige su

se bavile pitanjem ivotinjske inteligencije. Loder Lindzi je objavio Um kod niih ivotinja (1879).Dord Roman je objavio knjiguMentalna evolucija kod ivotinja(1883). R. K. Lojd Morgan izloio jesvoja gledita u delu ivot i inteligencija ivotinja (1890-1). asopis Nature je objavio zabavneanegdote, oigledno da bi prikazao koliko su ivotinje pametne. [Nature 29 [188384], 336; vidi Tabelu2.2]

Slika 2.9Anatomska veza izmeu gibona, orangutana, impanze, gorile i oveka prema T. H. Haksliju.Izvor:Tyler,Anthropology [1881], p. 39

Tabela 2.2 ivotinjska inteligencijaIzvesni F. D. Faradej, iz Manestera, ponudio je itaocima asopisa Nature sledee anegdote, kaosvedoanstvo o ivotinjskoj inteligenciji.Riba se, u nemogunosti da zgrabi komadihrane koji je leao u uglu izmeu prednje strane stakla i

dna akvarijuma, podigla u iskrivljen poloaj, glave okrenute navie, dok je donja strana tela bilaokrenuta ka hrani, i, maui perajima, izazvala strujanje vode koje je podiglo hranu pravo u njena usta.U jezero je baena zemika koja je pala pod odreenim uglom, van domaaja medveda. ivotinja jeodmah zatim poela da mea vodu apom, tako da je postigla rotaciono strujanje, koje je na krajudovelo zemiku na mesto odakle moe da je dohvati.


8/8

Jedan od prigovora koji su ponavljali darvinisti bio je taj da teorija kreacije, da bi pruila objanjenjeraznovrsnosti ivota, mora da se poziva na brojne akte posebnih kreacija. Ja ne verujem u bezbrojneakte kreacije, izjavio je Darvin. Organizmi imaju mnoga svojstva, a neka od njih nisu adaptacije i nedoprinose opstanku direktno. Darvin postulira drugu vrstu selekcije - seksualnu selekciju - koja nezavisi od borbe za ivot, veod borbe za osvajanje enki. [Darwin 1859, 136; Darwin 1871, Ch. 8]Darvin je poreklo svojstava koja izgledaju kao da su irelevantna ili tetna u borbi za ivot - rogovijelena, perje paunova - objasnio kao sredstva za vei uspeh u parenju:

Kada mujaci i enke ivotinja imaju iste opte ivotne navike, ali se razlikuju u strukturi, boji ili ari, takverazlike su uglavnom uzrokovane seksualnom selekcijom. [Darwin 1859, 137; Gould 1987, 46]

Iako je Darvin smatrao da je seksualna selekcija odvojen proces od prirodne selekcije, mnogi modernibiolozi je smatraju za posebnu kategoriju selekcije za drutveni status. Ona je vrsta prirodne selekcije.[Williams 1996, 2831] Darvin takoe smatra da je prirodna selekcija glavno, ali ne i jedino sredstvo

modifikacije. [Darwin 1859, 69] Ovo posmatranje pokazuje svoj pravi znaaj u darvinistikomobjanjenju pitanja o prirodi mentalnog.Stoga vidimo da su se darvinisti istovremeno bavili i naukom i filozofijom, biolokim pitanjima ifilozofskim pitanjima. Jer, za naunika nije dovoljno da sakuplja empirijske podatke. Podaci se morajupostaviti u koherentno ureenje. Evolucionistiko gledite darvinista o ivotu suoilo se sa rivalima,ega su oni i bili u potpunosti svesni. Lamarkovo linearno shvatanje evolucije, sa insistiranjem nanasleivanju steenih karakteristika, nikad nije bilo mnogo uticajno. Tano je da je ono odbacilokonstantnost vrsta. Ipak, ono je bilo predano teleologiji, koju je delilo sa kreacionistikim scenarijima.Teorije kreacije su izbegavale promenljivost vrsta. ak iako je ideja evolucije postala opteprihvatljiva, Darvinov princip prirodne selekcije ostao je sporan. Godine 1859, Darvinova knjiga ulaje u konceptualni prostor koji je prihvatao nekoliko rivalskih koncepcija o poreklu vrsta koje su seklatile na prilino slaboj empirijskoj osnovi. Darvinizmu je bila potrebna i empirijska i filozofskapotpora. Okrenimo se sada filozofskim pitanjima da bismo pokazali da je darvinizam nasledio odreenepretpostavke iz filozofske tradicije. To je rezultiralo optubama za nepotovanje ustanovljenih naunih

metoda, optube za materijalizam i za nemoralnost.

darvin teorija evolucije vajnert

Documents