Bilblioteka Vigor

Urednik Natalija Mićunović

David Servan Srajber

OZDRAVITI

(stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize)

Prevod: Eleonora Prohić

Stručna redakcija: Dr Neven ka Tadić Lektura i korektura: Slađana Savović

Izdavač:HEDONE, d.o.o. Svetog Save 19, Beograd

Tel-faks:30 88 531

Hedone@eunet.yu

www. hedone. co .yu

za izdavača Velibor Popov

Likovna i tehnička obrada: Ivan Belić

�tampa: BELPAK

Beograd, 2005

Tira� 1000 primeraka

ISBN 86-7812-004-5

David Servan �rajber

OZDRAVITI

(stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize)

prevod: Eleonora Prohić

Sta�istima bolnice �edisajd Univerziteta u Pitsburgu

Da bih njih naučio, morao sam sve ponovo sam da naučim. Preko njih bih �eleo da onima koji svuda u svetu strastveno

poku�avaju da razumeju i lece posvetim ovo delo.

REČ PREVODIOCA

(Uz prevod knjige �Ozdraviti" Davida Servan-�rajbera)

Knjiga koju čitalac ima pred sobom do�ivela je u pro�loj godini veliki uspeh: prevedena na 25 jezika, u Francuskoj prodata u tira�u od pola miliona primeraka.

Autor knjige, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pitsbur-gu (Sjedinjene Američke Dr�ave), takođe predaje na Medicinskom fakultetu u Lionu, i ima 43 godine. Obrazovanje je stekao u rodnoj Francuskoj i Sjedinjenim Dr�avama. Uz mentora, nobelovca Herberta Sajmona, doktor je neurokognitivnih nauka Univerziteta Karnegi Me-lon (Carnegie Mellon), gde osniva prvu laboratoriju neurokognitivnih nauka primenjenu na psihijatriju. Zatim vodi odeljenje za psihijatriju u univerzitetskoj bolnici u Pitsburgu i, sve do 2001. godine, i centar za komplementarnu medicinu u istoj bolnici.

Godine 2000, sa Lekarima bez granica, radi u Kurdistanu, Indiji (sa tibetanskim izbeglicama) i na Kosovu. Nakon dvadeset dve godine američke karijere vraća se u Francusku, predsedava udru�enjem EMDR-Francuska (vidi u prevodu) i pi�e mesečnu hroniku u visokotira�nom �Psiholo�kom magazinu". Njegova knjiga �Ozdraviti" iza�la je 2003. kod pari�kog izdavača Robera Lafona; prodata je u 517.000 primeraka (podatak iz oktobra 2004) i prevedena na 25 jezika.

Autor knjige potiče iz veoma poznate i ugledne francuske porodice, i jedan je od Četiri sina poznatog publiciste, izdavača i au-tora dela �Američki izazov" �aka Servan-�rajbera. Okolnosti pod kojima je knjiga pisana i okru�enje u kome je nastala sam autor opisuje na kraju svoje knjige, a potpisnicu ovih redova koja je neka-da prvi put prevela sa francuskog na srpski jezik eseje Morisa Merlo Pontija (�Oko i duh", Vuk Karad�ić, Beograd, 1967), jednog od najvećih francuskih filozofa dvadesetog veka, posebno impresionira i podatak da je knjiga pisana na imanju na kome je i veliki filozof nekad boravio.

Prirodno, ova knjiga je iz mnogih razloga uzburkala duhove u Francuskoj: shvaćena kao neka vrsta napada na psihoanalitičke metode (sam autor ka�e da psihoanaliza nije u potpunosti dokazala svoju efikasnost) i na usvojene metode preteranog kori�ćenja psihotropa, u kritikama je često navođeno, uz izvesnu dozu sumnje, i američko iskustvo autorovo kao i bojazan da bi ona mogla podstaći verovanje da se te�ke bolesti mogu efikasno lečiti meditacijom, fizičkim radom i omegom-3, sastojkom koji je sad u�ao u proizvodne planove vi�e francuskih farmaceutskih laboratorija utoliko pre �to sam Servan �rajber u Fondaciji Isodis Natura, koja je prva počela da proizvodi ovaj medikament, predsedava naučnim komitetom i ima 10% akcija. Autor se brani daje ovom knjigom samo hteo da prenese poruku �ekolo�ke medicine koja po�tuje i telo i duh".

Kao prevodilac, pretpostavljam da će ova knjiga izazvati pa�nju na�ih čitalaca, kako onih koji tra�e za sebe same odgovore i re�enja, tako i stručnjaka i specijalista, i da će time doprineti kvalitetnijem uvidu u vlastite mogućnosti, o kojima knjiga dovoljno govori.

Na kraju (�last but not least"), posebno bih zahvalila neuropsi-hijatru profesorki dr Nevenki Tadić koja je sirov prevod pročitala i re-digovala na mestima koja su i u terminolo�kom smislu i u iskustvenim asocijacijama zahtevala stručnost izvan kompetencija samog prevodi-oca.

Eleonora Prohić, prevodilac

SADR�AJ

Predgovor za srpsko izdanje .................................................. 11

Napomena............................................................................. 13

1. Kako lečiti osećanja ............. .... ............................................. 15 2. Nevolja u neurobiologiji: ote�ana koordinacija dva mozga ......... 23 3. Srce i razum .......................................................................... 39 4. �iveti srčanu usagla�enost...................................................... 53 5. Samoizlečenje od velikih bolova: neuro-osećajna integracija

očnim pokretima - EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing).................................................................. 67

6. EMDR u akciji ...................................................................... 79 7. Energija svetlosti: podesiti svoj biolo�ki sat ............................. 89 8. Kontrola Čija: akupunktura direktno upravlja osećajnim mozgom

............................................................................................. 97 9. Revolucija omege-3: kako nahraniti osećajni mozak .............. 107

10. Prozak ili Adidas .................................................................. 127 11. Ljubav je biolo�ka potreba.................................................... 139 12. Osećajna komunikacija ........................................................ 151 13. Slu�ati srcem ....................................................................... 165 14. Veza sa drugima .................................................................. 175 15. Odakle početi ...................................................................... 181

Zahvalnica .......................................................................... 187

Bele�ke............................................................................... 191

Bibliografija ........................................................................ 219

Nekoliko korisnih adresa...................................................... 239

Predgovor za srpsko izdanje

Čitaocima ovog izdanja dugujem ispovest koja nema nikakve veze sa aktuelnom situacijom na Balkanu niti sa mojim medicinskim istra�ivanjima. Niz koincidencija me vezuje za Srbiju ma�tom i srcem.

Rođen sam u Francuskoj. Prvi stan u kome sam �iveo bio je na Aveniji Petra Prvog od Srbije, lepoj bur�ujskoj aveniji između VIII i XVI kvarta u centru Pariza. Mi smo se dalje selili van centra grada, ali tu sam adresu zapamtio zauvek. Tako ime Srbija, koje počinje istim slovom kao i moje prezime, bese povezano sa igrama, bajkama i pričama o hrabrim vitezovima sa istoka, odakle sunce izlazi.

Ta privlačnost je mogla i prestati kada smo se iz te avenije pre-selili u novi stan. Međutim, na kapiji nove kuće bila je vrlo lepa mlada �ena po imenu Marica, koja mi se vi�e puta dnevno sme�ila, kad bih po�ao u �kolu i kad bih se vraćao. Ona je radila kao domarka zgrade, ali sam ja verovao daje ona vila, po�to je do�la iz Beograda, odnosno iz Srbije, zemlje koja mije, skrivena tada pod jednim drugim imenom, bila bliska.

Kako sam odrastao i radio daleko od rodne zemlje, te uspomene iz detinjstva su izgubile na sve�ini. Ali, onda su se pojavile druge okol-nosti, jer je, sad već pre deset godina, moj sin, rođeni Amerikanac od majke Beloruskinje, kr�ten prema pravoslavnom ritualu, a prva azbuka koju je naučio bila je ćirilica.

Za Francuze ili Severnoamerikance latinica je oruđe, dok ćirilica postaje neka vrsta dosta preciznog koda koji treba pogoditi, i koji je, sa svojim poetskim i mađijskim aspektima, veoma različit.

Tako su meni, velikom putniku, slike sa glasovima zemlje za koju smo verovali da je izgubljena triput do�le tamo gde nastaju one tajne ne�nosti koje stvaraju čvrsto jezgro koje nad�ivljava mesto u kome se gnezdi �elja za ozdravljenjem, kao i sve �alosti koje se, ponekad tako brutalno, nameću svakoj generaciji.

Svim čitaocima ovog izdanja �elim da s poverenjem povrate onaj deo vlastitog detinjstva iz kojeg se crpu originalnost svakog po-jedinca i snaga jednog naroda. Po mom mi�ljenju, da bi se ozdravilo, mora se i odrasti, otrgnuti se od nesreće, ponovo početi dijalog sa so-bom i sa onima koji, kao ja, izdaleka misle i sećaju se slika i vrednosti koje pokreću jedan jezik i jednu kulturu.

David Servan-�rajber

NAPOMENA

Ideje izlo�ene u ovoj knjizi mnogo duguju radovima Antonia Damasija, Danijela Golmana, Toma Luisa, Dina Omi�a, Borisa Siril-nika, D�udit Herman, Besel Van der Kolk, D�ozefa Ledua, Mihali �iksentmihala, Skota Senona i mnogih drugih lekara i istra�ivača. Učestvovali smo na istim konferencijama, posećivali iste kolege i čitali istu naučnu literaturu. Naravno, postoje brojna proveravanja, reference i ideje koje su zajedničke njihovim raznim knjigama i ovoj mojoj. Po�to sam do�ao nakon njih, mogao sam da se okoristim njihovim načinom izlaganja naučnih radova na koje su se oni pozivali, te im zahvaljujem za sve �to je u ovoj knjizi dobro. Odgovoran sam za ideje sa kojima se oni ne bi slo�ili.

Svi klinički slučajevi, izlo�eni na stranicama koje slede, iz mog su iskustva (osim nekoliko koje su već opisale kolege psihijatri u medi-cinskoj literaturi, i koji su kao takvi i navedeni).

Iz očiglednih su razloga imena i sve informacije koje bi omogućile da se ličnosti identifikuju promenjeni. Na nekoliko mesta sam, na osnovu knji�evnih motiva ili radi jasnoće izlaganja, spojio kliničke simptome različitih pacijenata.

I

KAKO LEČITI OSEĆANJA

� U sve sumnjati i u sve verovati jesu dva jednako komotna re�enja:

oba nas oslobađaju razmi�ljanja "

Anri Poenkare: Nauka i hipoteza

Svačiji �ivot je jedinstven, i svačiji �ivot je te�ak. Mi često zavidimo drugima na njihovim �ivotima: �Ah, da sam lepa kao Merilin Monro"! �Ah, da imam talenat Margerit Dira"! �Ah, kad bih vodio avanturistički �ivot poput Hemingveja"! Istina je da ne bismo imali probleme poput na�ih, ali bismo imali neke druge - njihove.

Merilin Monro, najseksepilnija, najslavnija, najslobodnija �ena, za kojom je �udeo čak i predsednik njene zemlje, topila je tugu u alko-holu i umrla od prevelike doze barbiturata. Kurt Kobejn, pevač grupe Nirvana, koji je preko noći postao svetska zvezda, ubio se pre svoje tridesete godine. Isto je učinio i Hemingvej, koga ni Nobelova nagra-da ni neobičan �ivot nisu po�tedeli dubokog osećanja egzistencijalne praznine. Margerit Dira, talentovana, uzbudljiva, kojoj su ljubavnici laskali, uni�tila se alkoholom. Ni talenat, ni slava, ni moć, ni novac, ni obo�avanje mu�karaca ili �ena ne čine �ivot u osnovi lak�im.

Ipak, postoje srećni ljudi koji skladno �ive. Oni najče�će smatraju daje �ivot velikodu�an. Umeju da cene svoju okolinu i mala svakodnevna zadovoljstva: obroke, spavanje, vedrinu prirode, lepotu grada. Oni vole da stvaraju i grade: predmete, projekte, odnose. Ti ljudi ne pripadaju nikakvoj sekti niti posebnoj religiji. Nalazimo ih svuda po svetu. Neki su bogati, neki nisu, neki �ive u braku, a neki sami, neki imaju poseban dar, a drugi su potpuno obični. Svi su oni upoznali

poraze, razočarenja, te�ke trenutke. Niko to ne mo�e izbeći. Ali, čini se da oni lak�e izlaze na kraj sa te�koćama: na poseban se način suočavaju sa neprijateljstvom, svome postojanju daju neki smisao, odr�avaju blizak odnos sa samima sobom, sa drugima, sa onim �to su odlučili da od svojih �ivota načine.

?Kako se posti�e takvo stanje? Nakon dvadeset godina učenja i primenjivanja medicinskih znanja, posebno na velikim zapadnim uni-verzitetima, pored tibetanskih lekara i američko-indijanskih �amana, otkrio sam neka re�enja koja su se pokazala korisnim kako za moje pacijente tako i za mene samog. Na moje veliko iznenađenje, to su bila re�enja o kojima na univerzitetu ni�ta nisam učio. Nije reč ni o lekovima, ni o psihoanalizi.

PREOKRET

Ni�ta me nije pripremalo za to otkriće. Karijeru u medicini sam počeo preko nauke i istra�ivanja. Krajem studija sam napustio medicin-sku praksu i ostao van nje pet godina. Zainteresovao sam se za način na koji mre�e neurona proizvode misli i emocije. Doktorirao sam u oblasti neurokognitivnih nauka pod mentorstvom profesora Herberta Simona, jednog od retkih psihologa koji je dobio Nobelovu nagradu, i profe-sora D�emsa Klilanda, jednog od osnivača teorije o mre�ama neurona. Glavni rezultat moje teze bio je objavljen u Nauci [Science], časopisu tako značajnom da se svaki naučnik nadao da će u njemu jednom ne�to objaviti.

Posle tog rigoroznog naučnog �kolovanja te�ko sam se vratio kliničkoj praksi u kojoj je trebalo da zavr�im svoju specijalizaciju iz psihijatrije. Lekari pored kojih sam učio zanat činili su mi se suvi�e nepreciznim u svom postupku, suvi�e emipiričkim. Njih je mnogo vi�e interesovala praksa nego naučna osnova onog �to su podučavali. Imao sam utisak da samo učim recepte (za tu i tu bolest napraviti taj test, upotrebiti lekove A, B i C u tim i tim dozama toliko dana). Smatrao sam da je to suvi�e daleko od duha stalnog ispitivanja i matematičke tačnosti koji su mi postali bliski. Ipak, hrabrio sam se time kako učim da lečim bolesnike, i to u Odeljenju psihijatrije koje je smatrano najstro�im i najvi�e okrenutim istra�ivanjima u čitavim Sjedinjenim Dr�avama. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu na�e ode ljenje je

dobijalo od dr�ave vi�e fondova za istra�ivanje nego sva druga, uključujući i presti�no odeljenje transplantacije srca i jetre u na�oj bol-nici. S izvesnom arogancijom smatrali smo se �kliničkim naučnicima" a ne, prosto, psihijatrima.

Nakon kraćeg vremena dobio sam od Nacionalnog instituta za zdravlje i raznih privatnih fondacija sredstva koja su mi omogućila da osnujem istra�ivačku laboratoriju za mentalne bolesti. Budućnost je veoma obećavala. Međutim, za vrlo su kratko vreme neka iskustva potpuno promenila moje viđenje medicine i izmenila moj profesionalni �ivot.

Tome je najpre doprinelo jedno putovanje u Indiju, kuda sam se uputio da bih radio sa tibetanskim izbeglicama iz Daramsale, grada u kome boravi Dalaj Lama. Tu sam na delu video tradicionalnu tibetansku medicinu koja uspostavlja dijagnostiku �neuravnote�enih" dugim pipanjem pulsa oba ručna zgloba i pregledom jezika i urina. Ovi praktičari su lečili samo akupunkturom i biljkama. Činilo se da imaju isto toliko uspeha sa lečenjem brojnih hroničnih bolesti koliko i zapadna medicina. Ipak, postojale su dve glavne razlike: lečenja su imala manje sekundarnih posledica i mnogo su manje ko�tala. Razmi�ljajući o svojoj psihijatrijskoj praksi, učinilo mi se da su moji pacijenti naročito patili od hroničnih bolesti: depresije, anksioznosti, manijakalno depresivnih smetnji, stresa. Prvi put sam se zamislio nad tim prezirom prema tradi-cionalnoj medicini kojem su me godinama na studijama kljukali. Da li je taj prezir bio zasnovan na činjenicama, kao �to sam uvek verovao, ili na neznanju? Zapadna medicina je bez premca kad je reč o zapaljenju pluća, slepog creva ili o prelomima. Međutim, daleko je od uzora kada su posredi hronične bolesti, uključujući strepnju i depresiju.

Jedno drugo, lično, iskustvo nateralo me je da se suočim sa sopstvenim predrasudama. Prilikom jedne posete Parizu prijateljica iz detinjstva mi je ispričala kako se oporavila od depresivne epizode dovoljno ozbiljne da joj uni�ti brak. Odbila je lekove koje joj je lekar propisao i pozvala u pomoć jednu vračaru koja ju je lečila tehnikom opu�tanja sličnom hipnozi, i tako joj omogućila da ponovo pro�ivi stare potisnute emocije. Nekoliko meseci ovog lečenja učinilo je da postane �vi�e nego normalna". Ne samo da vi�e nije bila deprimirana, već se osetila najzad oslobođenom tereta te�kog trideset godina koje je provela ne uspevajući da zaboravi smrt svoga oca koji je umro kada je imala �est godina. Dobila je energiju, lakoću i jasnoću akcije koje

dotad nije poznavala. Bio sam srećan zbog nje i u isto vreme �okiran i razočaran. Tokom svih godina, koje sam proveo proučavajući mozak, misao i emocije, specijalizujući se u naučnoj psihologiji, neuronauci, psihijatriji i psihoterapiji, nijednom nisam video tako spektakularne re-zultate. Nijednom mi niko ni�ta nije rekao o toj vrsti metode. Jo� gore: naučni svet u kome sam se razvijao obeshrabrivao je svaki interes za ove,jeretičke" tehnike. One su pripadale �arlatanima i nisu zaslu�ivale pa�nju pravih lekara, a jo� manje njihovu naučnu radoznalost.

Ipak, ne mo�e se poreći daje moja prijateljica u nekoliko me-seci dobila time mnogo vi�e no �to bi upotrebom lekova ili konvencio-nalnom psihoterapijom. U stvari, da me je kao psihijatra konsultovala, samo bih joj umanjio �anse da do�ivi takvu promenu. Bilo je to za mene i veliko razočarenje i upozorenje. Ako posle toliko godina studi-ranja i pripremanja nisam mogao da pomognem nekome ko mije toliko značio, čemu su onda slu�ile sve te spoznaje? Sledećih meseci i godina sam naučio da svoj duh otvorim prema brojnim drugačijim načinima lečenja, i otkrio sam, na svoje veliko iznenađenje, da su oni bili ne samo prirodniji i jednostavniji već, često, i efikasniji.

Svaki od sedam pristupa koje sada upotrebljavam u vlastitoj praksi istra�uje, na svoj način, mehanizme autolečenja prisutne u ljud-skom duhu i mozgu. Ovih sedam pristupa su bili podvrgnuti strogim naučnim procenama koje pokazuju njihovu efikasnost i predmet broj-nih publikacija, referentnih međunarodnih naučnih časopisa. Oni, ipak, nisu deo arsenala zapadne medicine, niti psihijatrije ili psihoterapije. Glavni razlog ovog zaka�njenja je taj �to se jo� uvek dobro ne shvataju mehanizmi zahvaljujući kojima oni imaju takve efekte. To je značajan nedostatak, mo�da i opravdan, medicinske prakse koja �eli da bude naučna. Pri svem tom zahtevi da se upotrebe metode prirodnog i efika-snog lečenja neprestano rastu. I za to postoje i te kako dobri razlozi.

ČINJENIČNO STANJE

U zapadnim dru�tvima je dobro poznat značaj problema nasta- lih kao posledica stresa: depresije i strepnje. Podaci su uznemirujući. � Klinička proučavanja pokazuju da je između 50% i 70%

svih poseta lekaru uzrokovano pre svega stresom, i da je, �to se tiče smrtnosti, stres ozbiljniji faktor rizika od duvana.

� Većina lekova, koji se najče�će uzimaju u zapadnim zemlja-ma, slu�i lečenju problema povezanih sa stresom. To su antidepresivi, anksiolitici i sredstva za uspavljivanje, antiacidi za stomačne poremećaje i čir, lekovi protiv visokog pritiska i protiv holesterola. � Prema jednom izve�taju Nacionalne opservatorije za Iekove, Francuzi su već godinama među najvećim svetskim potro�ačima an-tidepresiva i umirujućih sredstava. Jedan od sedam Francuza redovno tro�i neki psihotropski lek, tako da Francuska izbija na čelo zapadnih dr�ava u ovom pogledu. Potro�nja je veća čak za 40% u odnosu na Sjedinjene Dr�ave.

Dok se, dakle, problemi vezani za stres, anksioznost i depresiju samo uvećavaju, svi koji sa obe strane Atlantika pate od njih preispituju tradicionalne načine lečenja osećanja: psihoanalizu, s jedne strane, i Iekove, s druge. Godine 1997. jedna harvardska studija je pokazala kako većina Amerikanaca vise ceni takozvane �alternativne i komple-mentarne metode", da bi smanjila svoje patnje, nego Iekove i konven-cionalnu terapiju.

Psihoanaliza gubi teren. Nakon �to je trideset godina vladala psihijatrijom, poverenje u nju se smanjuje kako kod publike tako i kod specijalista po�to se nije dovoljno zalo�ila da doka�e svoju delotvor-nost. Svi mi poznajemo nekoga koje koristio neku analitičku kuru, ali poznajemo i mnoge druge osobe koje su na kaučima već godinama. U odsustvu naučnih, merljivih procena vrlo je te�ko reći određeno paci-jentu koji pati od depresije ili napada strepnje kakve su �anse da mu psi-hoanaliza pomogne. Kako konvencionalni psihoanalitičari često tvrde da tretman mora trajati du�e od �est meseci, ako ne i godinama, i kako ko�ta vi�e od novih kola, razumljiva je rezervisanost potencijalnih paci-jenata.

Bez obzira na to �to su veliki principi ovog �lečenja recima" odista izvan sumnje normalno je da u toj situaciji svako tra�i da upozna i alternative.

Drugi pristup, daleko vi�e primenjivan, jeste nova, takozvana biolo�ka psihijatrija koja uglavnom leci psihotropskim lekovima kao �to su prozak, zoloft, deroksat, ksanaks, litijum, zipreksa, itd.

U medijima i u literarnom svetu psihoanaliza ostaje dominantan sistem referenci, po�to nudi čitavu mre�u tumačenja koja se prilagođava svim ljudskim fenomenima, bilo da im pripadamo ili ne. Međutim, u svakodnevnoj psihijatrijskoj praksi, skoro bez premca, dominiraju

psihotropi, kao �to pokazuje Nacionalna opservatorija za lekove. Da-vanje recepata postalo je uobičajeno, te je svaka pacijentkinja koja plače pred svojim doktorom sigurna da će dobiti recept za antidepresiv.

Ovi lekovi su va�ni i izuzetno korisni. Ponekad su toliko efi-kasni pa su neki autori govorili daje pre reč o transformaciji ličnosti nego o prostom ubla�avanju simptoma. Kao i svi praktičari moje gene-racije, i ja ih često koristim. Međutim, za razliku od antibiotika koji lece infekcije, dobri efekti psihijatrijskih lekova često prestaju čim se pre-kine lečenje. Zato ih većina ljudi uzima du�e od godinu dana. Lekovi, čak i kada su najkorisniji, nisu univerzalni. Pacijenti to znaju i uzimaju ih nerado zbog problema koji su deo svačijeg �ivota, bilo da je reč o bolnom gubitku ili stresu na poslu.

JEDAN DRUGAČIJI PRISTUP

Skoro svuda u svetu rađa se nova medicina osećanja: medicina bez psihoanalize ili prozaka. Tako smo pet godina u bolnici Sedisajd Univerziteta u.Pitsburgu u Sjedinjenim Dr�avama istra�ivali kako da lečjmo depresiju, anksioznost i stres skupom metoda koje se obraćaju pre telu nego jeziku. Ova knjiga opisuje različite delove tog programa, za�to smo ih izabrali i kako smo ih upotrebljavali.

Principi se mogu na sledeći način rezimirati. Unutar mozga nalazi se osećajni mozak, istinski �mozak u

mozgu". On ima drugačiju arhitekturu, različitu ćelijsku organizaciju i, čak, biohemijska svojstva različita od ostatka �neokorteksa" - �najra-zvijenijeg" dela mozga u kome je centar za govor i mi�ljenje. U stvari, osećajni mozak često funkcioni�e nezavisno od neokorteksa. Jezik i spoznaja na njega nedovoljno utiču: jednom osećanju se ne mo�e na-rediti da poraste ili da i�čezne isto kao �to se ne mo�e narediti svom duhu da govori ili da ćuti. � Osećajni mozak, sa svoje strane, kon tro li�e sve �to uprav-

lja psiholo�kom stabilno�ću, kao i velikim delom fiziologije tela: funk-cionisanjem srca, arterijskim pritiskom, hormonima, probavnim siste-mom i, čak, imunim sistemom.

Emotivna uznemirenja su posledica disfunkcije osećajnog mo-zga. Za mnoge izvor ovih disfunkcija jesu bolna iskustva pro�ivljena u pro�losti, bez veze sa sada�njo�ću, trajno utisnuta u osećajni mozak.

Ova iskustva i dalje Često deluju na na�e reakcije i pona�anje, ponekad vi�e desetina godina kasnije.

Glavni zadatak psihoterapeuta je da �reprogramira" osećajni mozak tako da se on, umesto da nastavi da reaguje na situacije iz pro�losti, navikne na sada�njost. U tom cilju često je efikasnije upotre-bljavati metode koje idu preko tela i direktno utiču na osećajni mozak nego računati na jezik i razum za koji je on vrlo malo prihvatljiv.

Osećajni mozak poseduje prirodne mehanizme samoozdrav-ljenja: reč je o unutarnjim sposobnostima da se ponovo nade ravnote�a i stabilnost koji se mogu porediti sa drugim mehanizmima samoozdrav-ljenja tela, kao �to su lečenje o�iljka neke rane ili odstranjenje neke infekcije. Metode koje prolaze preko tela koriste preimućstva ovih me-hanizama.

Metode lečenja koje ću predstaviti na sledećim stranicama direktno se obraćaju emocinalnom mozgu. One skoro u potpunosti preskaču jezik. Efekte posti�u vi�e telom nego mi�lju.

Postoji veliki broj takvih metoda. U svojoj se kliničkoj praksi vi�e obraćam onima koje su naučno vrednovane putem istra�ivanja koja jamče strogost i verodostojnost.

Poglavlja koja slede predstavljaju svaki od ovih pristupa, ilu-strovanih pričama pacijenata čiji je �ivot izmenjen njihovim iskustvom. Isto tako, trudim se da poka�em kako je svaka metoda bila naučno vrednovana a njeni uspesi zabele�eni. Neke među njima su novije i pozivaju se na tehnologije uboda: na primer, metoda �desenzibilizacije i umirivanja putem pokreta očiju" (poznata pre svega po svojim engle-skim inicijalima: EMDR), ili metoda �koherencije srčanog ritma" ili �sinhronizacije hronobiolo�kih ritmova preko ve�tackog svitanja". Druge tehnike, kao �to su akupunktura, hranjenje, afektivna komu-nikacija i metode dru�tvene integracije proiza�le su iz vi�evekovnih tradicija lečenja. Ali, ma kakav im bio izvor, sve počinje sa osećanjima. Najpre treba objasniti kako one zapravo funkcioni�u.

Slika 1: Limbični mozak. U srcu ljudskog mozga nalazi se osećajni mozak. Ove strukture, koje se nazivaju �limbičnim", iste su kod svih vrsta sisara. One imaju drugačiji neuronski sastav od kortikalnog

Cortex dngulaire

mozga koji je odgovoran za jezik i misao. Limbičke strukture preuzimaju na sebe osećanja i reakcije pre�ivljavanja. U najdubljem delu mozga nalazi se mandula, čvor neurona u kome se stiču sve reakcije straha.

II

NEVOLJA U NEUROBIOLOGIJI: OTE�ANA KOORDINACIJA DVA MOZGA

Moramo paziti da od intelekta

ne stvaramo svoje bo�anstvo. Intelekt, naravno,

ima jake mi�iće, ali nema ličnost. On ne mo�e da komanduje; samo slu�i.

Albert Ajn�tajn

�ivot bez osećanja nema smisla. Sta to na�em postojanju daje začin ako to nisu ljubav, lepota, pravda, istina, dostojanstvo, čast i nagrade koje nam oni donose? Ovi osećaji i osećanja koja ih prate su poput kompasa koji nas na svakom koraku vode. Uvek tra�imo vi�e ljubavi, lepote, pravde i �to veću udaljenost od onoga �to im je suprotno. Uskraćeni za osećanja gubimo najosnovnije putokaze i postajemo nesposobni da napravimo izbor u funkciji onoga �to nam je istinski va�no.

Neke mentalne bolesti tumače se gubitkom takvog kontakta. Pacijenti oboleli od njih su kao izbeglice u nekoj osećajnoj, ničijoj zemlji: na primer, Piter, mladi Kanađanin grčkog porekla, koji se na�ao u hitnoj slu�bi moje bolnice dok sam tamo jo� sta�irao. Pre izvesnog vremena Piter je čuo neke glasove. Oni su mu govorili da je sme�an, nesposoban, da bi mu bilo najbolje da umre. Vremenom su glasovi počeli da dolaze odasvuda, a Piterovo pona�anje je postajalo sve čudnije. Prestao je da se pere, odbijao je da jede i ostajao u svojoj sobi vi�e dana zatvoren. Njegova majka, koja je �ivela sama sa njim, veoma se brinula, ne znajući �ta da čini. Uz to, njen jedinac, briljantan student prve godine filozofije, prvi u klasi, uvek je bio malo ekscentričan.

Jednog dana, razdra�en bogzna čime, Piter je napao i udario svoju majku. Ona je pozvala policiju, i tako se on na�ao u hitnoj pomoći. Pod uticajem lekova Piter se prilično smirio. Glasovi su za nekoliko dana i�čezli: govorio je da sada mo�e �da ih kontroli�e". Ali, ipak nije

postao normalan. Posle nekoliko nedelja lečenja (antipsihotički lekovi moraju

du�e da se uzimaju) njegova majka je bila uznemirena isto toliko koliko u početku. �On vi�e ni�ta ne oseća, doktore", govorila mi je s molbom u glasu. �Pogledajte ga. On se vi�e ni za �ta ne interesuje. Provodi dane pu�eći cigarete."

Posmatrao sam Pitera dok je to govorila. On kao da je nije video. Lako pogrbljen, ukočenog lica, praznog pogleda, kao zombi je hodao hodnikom bolnice. On, koji je bio tako briljantan, skoro da vi�e nije reagovao ni na novosti iz spoljnog sveta ni na ljude. Takvo stanje osećajne ravnodu�nosti najče�će vodi sa�aljenju i uznemirenosti kod pacijenata poput Pitera. Ipak, njegove halucinacije i delirijumi, koje su lekovi uklonili, bili su mnogo opasniji za njega i njegovu majku nego ovi sekundarni efekti. Jer, poznato je: nema emocija, nema �ivota.1

S druge strane, osećanja prepu�tena sama sebi ne omogućuju �ivot kao u snu. Ona se obavezno moraju izmeniti racionalnom analizom za koju je zadu�en saznajni mozak, jer svaka odluka doneta �na brzinu" mo�e učiniti opasnom slo�enu ravnote�u na�ih odnosa sa drugima. Bez koncentracije, refleksije i planiranja nama se igraju i zadovoljstvo i frustracija. Ako postanemo nesposobni da kontroli�emo vlastito postojanje, ono će vrlo brzo izgubiti svoj smisao.

OSEĆAJNA INTELIGENCIJA

Termin koji ponajbolje ukazuje na ravnote�u između osećanja i razuma jeste �osećajna inteligencija". Smislili su ga istra�ivači sa Jel univerziteta i Univerziteta Nju Hemp�ir (1), a izraz je postao slavan zahvaljujući knjizi novinara Njujork tajmsa za oblast nauke Danijela Golmana, čija je svetska slava obnovila raspravu u vezi s pitanjem:

1 Danas postoje antipsihotički lekovi koji deluju uravnote�enije i omogućavaju da se kontroli�u halucinacije i delirijumi a da se mnogo ne suzbije osečajni �ivot pacijenata koji ih uzimaju.

��ta je to inteligencija?"(2) Osećajna inteligencija je ideja koliko značajna toliko i jednostavna. Prema početnoj i op�toj definiciji, onoj koja je nadahnula Alfreda Binea, francuskog psihologa sa početka stoleća poznatog po ideji o �intelektualnom koeficijentu", inteligencija je skup mentalnih sposobnosti koje omogućuju da se predvidi uspeh pojedinca. Dakle, ako ste �inteligentniji", tj. ako vam je IQ vi�i, bićete �uspe�niji". Da bi potvrdio ovo predviđanje, Bine je sastavio test koji je postao slavan kao �test za IQ". Test se oslanja pre svega na sposobnosti apstrakcije i fleksibilnosti u tretiranju logičkih informacija. Međutim, primećeno je da je odnos između IQ jednog pojedinca i njegovog �uspeha" u dosta �irokom smislu (dru�tveni polo�aj, plata, bračni status ili ne, imanje ili nemanje potomstva, itd.) najmanje odr�iv. Prema različitim izučavanjima, manje od 20% ovog uspeha moglo bi se pripisati koeficijentu inteligencije. Nameće se sledeći zaključak: drugi faktori, vidljivo va�niji od apstraktne i logičke inteligencije, odgovorni su za uspeh u 80% slučajeva.

Jung i Pija�e su već predlo�ili različite tipove inteligencije. Nema sumnje da neke osobe - kao Mocart - imaju izuzetnu inteligen-ciju za muziku, daje druge imaju za oblik - Rođen, na primer, a treće za pokrete tela u prostoru - Nurejev ili Majki D�ordan. Istra�ivači sa Jela iz Nju Hemp�ira su ukazali na dodatan oblik inteligencije. Izgleda da upravo ta �osećajna inteligencija" najbolje obja�njava uspeh u �ivotu, koji je uveliko nezavisan od koeficijenta inteligencije.

Polazeći od ideje osećajne inteligencije, istra�ivači sa Jela i iz Nju Hemp�ira su definisali �emocionalni koeficijent" koji omogućuje da se ona meri na osnovu četiri bitne funkcije:

1) sposobnosti identifikovanja svog osećajnog stanja i onog kod drugih ljudi; 2) sposobnosti da se razume prirodno razvijanje osećanja (isto kao �to se pion ili lovac kreću, prema različitim pravilima, na �ahovskoj ploči, tako se strah ili bes, na primer, razvijaju različito u vremenu); 3) sposobnosti da se zaključuje kako o sopstvenim emocijama tako i o tuđim; 4) sposobnosti da se vlada svojim emocijama kao i emocijama drugih (3).

Ove četiri sposobnosti su temelj vladanja sobom i dru�tvenog uspeha. One su u osnovi samospoznaje, samokontrole, saosećanja i saradnje i sposobnosti da se sukobi re�avaju. Sve je to bitno. Svi smo

čak ubeđeni da smo izvrsni u ove četiri oblasti. A ipak, daleko smo od

toga. Sećam se, na primer, mlade i briljantne istra�ivačice sa medi-

cinskog fakulteta u Pitsburgu. Ona je prihvatila da učestvuje u jednom eksperimentu moje laboratorije o lokalizaciji emocija u mozgu. U tom istra�ivanju je trebalo da subjekti sme�teni unutar jednog IRM2 skenera gledaju vrlo sna�ne inserte iz filmova, sa često nasilnim elementima. �ivo se sećam ovog iskustva: video sam srčani ritam i kako se arterijski pritisak te mlade �ene strmoglavo penje, stoje bio znak velikog stresa. Smatrao sam to toliko uznemirujućim, te sam joj predlo�io da odustane. Iznenađeno mije odgovorila da se oseća vrlo dobro, da ni�ta nije ose-tila, da slike na nju nisu ostavile nikakav utisak i da ne razume za�to sam predlo�io da sve zaustavimo.

Posle sam saznao da je ova mlada �ena imala vrlo malo pri-jatelja i da je �ivela samo za svoj posao. Nisam shvatao za�to su je članovi moje ekipe smatrali antipatičnom. Da li zato stoje suvi�e pričala o sebi i izgledala ravnodu�na prema ljudima koji su je okru�ivali? Sa svoje strane, pak, ona uop�te nije shvatala zastoje nisu vi�e cenili. Po mom mi�ljenju, bila je primer osobe čiji je IQ vrlo visok a EQ jadan. Izgleda da je njen osnovni nedostatak bio �to nije shvatala sopstvena osećanja i stoje, isto tako, bila �gluva" za tuđa. Nisam mnogo verovao u njenu karijeru. Cak i u najstro�im naučnim disciplinama treba znati raditi u ekipi, stvarati veze, usmeravati svoje saradnike, itd. Bilo kojom aktivno�ću se bavili, uvek se očekuje da sarađujemo sa drugim ljudima. To se ne mo�e izbeći. Na�a dispozicija za ovaj tip odnosa odrećuje du-gotrajnost ličnog uspeha.

Pona�anje male dece dobro ilustruje koliko mo�e biti te�ko ra-zlikovati njihova emotivna stanja. Dete koje plače uglavnom ne zna tačno da li to čini zato �to mu je toplo, stoje gladno, stoje tu�no ili pro-sto zato stoje umorno posle dugog dana igranja. Ono plače ne znajući tačno za�to, i ne zna �ta da učini da bi se bolje osećalo. U takvoj će se situaciji odrasla osoba sa slabo razvijenom emotivnom inteligencijom osetiti preopterećenom zato �to ni ona ne ume da identifikuje detetovo osećanje i da, dakle, odgovori njegovoj potrebi. Druge osobe sa izra-

Skener funkcionalnih slika kroz magnetsku rezonancu koji omogućuje da se utvrde promene aktivnosti neurona u različitim oblastima mozga u funkciji sadr�aja misli i emocija.

�itom osećajnom inteligencijom znaće �ta valja učiniti da bi se dete lako smirilo. Cesto se opisuje Fransoaz Dolto koja je, jednim gestom ili rečju, umela da umiri dete koje je danima plakalo: bila je obdarena osećajnom inteligencijom.

Nesposobnost odrasle osobe da jasno razlikuje različita osećanja nije retka. Konstatovao sam da je to bio slučaj sa nekim sta�istima u mojoj bolnici u Sjedinjenim Dr�avama. Pod stresom od beskonačnog radnog vremena, iscrpljeni noćnim smenama svaki četvrti dan, kom-penzirali su to jedući previ�e. Dok im je telo govorilo �moram malo da se zaustavim i da odspavam", oni su čuli samo ono �moram", i na taj zahtev odgovarali onim �to im je bilo pri ruci: fast-food na raspola-ganju 24 sata u svim američkim bolnicama. U takvoj situaciji pokazati osećajnu inteligenciju značilo je staviti u pogon jedan od četiri stava koje je opisala grupa sa Jela: pre svega, identifikovati stvarno unutarnje stanje (zamor, a ne glad), znati kako se ono razvija (razvija se onda kada suvi�e tra�imo od svog organizma; bez sumnje, kasnije će biti bolje), razmi�ljati o tome (apsolutno ničemu neće poslu�iti da pojedemo jo� jedan sladoled; to će, naprotiv, biti dodatno opterećenje za organizam, a uz to izazvati i krivicu) i najzad ovladati situacijom na odgovarajući način (naučiti odagnati umor ili pauzom za �meditaciju" ili, čak, snom od dvadeset minuta, za �ta se uvek mo�e naći vreme i stoje mnogo bolje za osve�enje od ne znam koje po redu kafe ili pola table čokolade).

Ovaj slučaj mo�e izgledati trivijalno. Međutim, situacija je interesantna upravo zato �to je u isti mah i veoma banalna i izuzetno te�ka da se njome vlada. Većina specijalista za ishranu ili debljinu sla�e se daje lo�e upravljanje osećanj ima jedan od glavnih uzroka dobijanja na te�ini u dru�tvu u kome je stres sveprisutan a hrana obilno upotre-bljavana da se na njega odgovori. Oni koji su naučili da vladaju stresom obično nemaju problema sa te�inom po�to umeju da slu�aju svoje telo, da prepoznaju svoje emocije i da im odgovaraju inteligentno.

Golmanova teza je da posedovanje osećajne inteligencije pre osigurava uspeh nego koeficijent inteligencije. Prema jednoj od najboljih studija o tome �ta omogućava da se predvidi uspeh psiholozi su od 1940.3 posmatrali skoro sto harvardskih studenata.

3 Prirodno, neka svojstva se simultano smanjuju, kao �to su dlakavost, mladalački izraz lica, itd.

^Njihove intelektualne sposobnosti sa dvadeset godina nisu omogućile da se predvidi nivo njihovog budućeg prihoda, njihove produktivnosti ili priznanje njihovih rivala. Oni koji su na univerzitetu imali najbolje ocene nisu imali najsrećniji porodični �ivot ili vi�e pri-jatelja. Obratno, ovo istra�ivanje učinjeno među decom siroma�nog kraja Bostona nagove�tava da �koeficijent osećajnosti" igra va�nu ulogu: ono stoje najbolje predviđalo njihov uspeh kad odrastu nije bio njihov koeficijent inteligencije već njihova sposobnost da, tokom te�kog detinjstva, kontroli�u svoje emocije, smiruju svoju frustraciju i sarađuju sa drugima (5).

S ONE STRANE FROJDA I DARVINA:

TREĆA RE VOLUCIJA PSIHOLOGIJE

Dve velike teorije vladale su psihologijom XX veka: Darvinova i Frojdova. Trebalo je vi�e od sto godina da bi njihovo spajanje dovelo do jedne potpuno nove perspektive u vezi sa ravnote�om osećanja.

Za Darvina razvoj jedne vrste napreduje sukcesivnim dodava-njem novih struktura i funkcija. Prema tome, svaki organizam poseduje fizičke karakteristike svojih predaka, a uz to i druge. Po�to su se čovek i veliki majmun vrlo kasno razi�li u razvoju vrsta, čovek je na neki način jedan �majmun plus". Majmun, pak, deli brojne crte sa svim drugim sisarima koji imaju zajedničkog pretka, i tako dalje du� linije evolucije.

Kao u arheolo�kim istra�ivanjima, ovu sukcesivnu po slojevi-ma evoluciju nalazimo u anatomiji i fiziologiji ljudskog mozga. Duboke strukture mozga identične su onima kod majmuna, a neke, najdublje, čak onima kod reptila. Suprotno tome, strukture skorijeg razvoja, kao stoje predčeoni korteks, na tom razvojnom stupnju postoje samo kod čoveka. Otud izbočeno čelo homo sapiensa razlikuje od majmuna. To stoje Darvin objavio bilo je toliko revolucionarno i uznemirujuće da su konsekvence njegovih stavova bile prihvaćene tek sredinom XX veka: mi smo osuđeni da �ivimo unutar na�eg mozga sa mozgom onih koji su nam prethodili u evoluciji.

Frojd je sa svoje strane podvukao i definisao postojanje jednog dela psihičkog �ivota koji je nazvao �podsvesnim": to je ono �to ne izmiče samo svesnoj pa�nji već i razumu. Po obrazovanju neurolog,

Frojd nikad nije prihvatio ideju da se njegove teorije ne mogu objasniti terminima struktura i funkcija mozga. Međutim, u odsustvu spoznaje o anatomiji mozga (njegove arhitekture) kojom danas raspola�emo, i, posebno, o njegovoj fiziologiji (načinu funkcionjsanja) bilo mu je nemoguće da tim putem napreduje. Njegov poku�aj da integri�e ove dve oblasti (njegov čuveni �Projekat naučne psihologije") zavr�io se neuspehom. On je time bio toliko nezadovoljan daje za �ivota odbio i da ga objavi. To ga nije sprečavalo da stalno na njega misli. Sećam se da sam sreo doktora Vortisa, slavnog psihijatra koga je Frojd analizirao. Imao je 85 godina i jo� uvek bio veoma aktivan u glavnom časopisu biolo�ke psihijatrije Biological Psychiatry koji je i osnovao. Doktor Vortis mi je pričao kako ga je Frojd, koga je početkom tride-setih posetio u Beču da bi se analizirao, iznenadio svojim insistira-njem: �Nemojte se zadovoljiti da upoznate psihoanalizu onakvu kako se danas formuli�e. To je već prevaziđeno. Va�a generacija će videti stvaranje sinteze između psihologije i biologije. Vi treba tome da se posvetite." I dok je čitav svet otkrivao njegove teorije i njegovu terapiju recima, Frojd, uvek pionir, već je tragao dalje.

Trebalo je sačekati kraj XX veka da bi Antonio Dama-sio, veliki američki lekar i istra�ivač portugalskog porekla, ponudio neurolo�ko obja�njenje konstantne tenzije između primitivnog i racio-nalnog mozga - strasti i razuma - na način koji bi Frojda bez sumnje zadovoljio. Damasio je, idući dalje, pokazao u čemu su emocije razumu prosto neophodne.

DVA MOZGA: SAZNAJNIIOSEĆAJNI

Za Damasija je psihički �ivot rezultat neprestanog napora simbioze između dva mozga: s jedne strane, saznajnog mozga, sve-snog, racionalnog, okrenutog prema spoljnjom svetu i, s druge strane, osećajnog mozga, nesvesnog, pre svega zaokupljenog pre�ivljavanjem i povezanog sa telom. Ova dva mozga su relativno nezavisni jedan od drugoga, i svaki od njih na vrlo različit način doprinosi na�em �ivotnom iskustvu i na�em pona�anju. Kao �to je Darvin prethodno tvrdio, ljud-ski mozak obuhvata dva velika dela: u samoj njegovoj dubini, sasvim u centru, postoji nekada�nji mozak, onaj kakav imaju svi sisari i, u i-zvesnim delovima, reptili. To je prvi sloj u evoluciji. Pol Broka, veliki

francuski neurolog XIX veka, prvi gaje opisao i nazvao �limbičnim" (rubnim) mozgom. Oko tog limbičnog mozga, kroz milione godina evolucije, formirao se jedan noviji sloj, �novi" mozak ili �neokorteks", �to na latinskom znači �nova ljuska" ili �novi omotač" (vidi sliku 2).

LIMBIČNI MOZAK KONTROLI�E OSEĆANJA I FIZIOLOGIJU TELA

Limbični mozak čine najdublji slojevi ljudskog mozga. To je u

stvari �mozak unutar mozga". Slika koja je napravljena u mojoj labo-ratoriji neurokognitivnih nauka na Univerzitetu u Pitsburgu omogućuje ilustraciju te ideje (vidi sliku 3). Kada se volonterima ubrizga supstanca koja neposredno stimuli�e deo dubokog mozga, centar za strah (vidi se kako se emotivni mozak aktivira) reaguje kao kad se sijalica upali, dok oko njega neokorteks ne ukazuje ni na kakvu delatnost.

Prilikom istra�ivanja, kada je napravljena ova ilustracija, bio sam prvi kome je ubrizgana supstanca koja direktno aktivira osećajni mozak. Vrlo dobro se sećam čudnog osećaja tom prilikom: bio sam u�asnut, uop�te ne znajući za�to. Bilo je to iskustvo �čistog" straha, straha koji se nije odnosio ni na �ta posebno. Nakon toga, mnogi učesnici u ovom istra�ivanju opisali su isti čudan osećaj intenzivnog i �lebdećeg" straha koji je srećom trajao samo nekoliko minuta.

Organizacija osećajnog mozga je mnogo jednostavnija nego organizacija neokorteksa. Za razliku od onog �to se de�ava sa ovim poslednjim, većina oblasti limbičnog mozga nije organizovana u pravil-nim slojevima neurona koji bi omogućio razradu informacije: tu su neu-roni vi�e spojeni, slepljeni. Zbog te rudimentarnije strukture tretiranje informacije od strane osećajnog mozga mnogo je primitivnije nego ono koje obavlja neokorteks. Ali, on je br�i i usklađeniji sa reakcijama bit-nim za pre�ivljavanje. Iz tog razloga, na primer, u senci �ume parče drveta koje liči na zmiju mo�e izazvati reakciju straha. Pre nego �to smo zaokru�ili analizu i zaključili da je reč o bezopasnom predmetu, osećajni mozak će na osnovu vrlo oskudnih informacija, često netačnih, početi reakciju pre�ivljavanja koja mu se čini umesnom.

I samo tkivo osećajnog mozga razlikuje se od tkiva neokortek-sa. Kada neki virus, kao �to su herpes ili besnilo, napadne mozak, samo je najdublji njegov deo time zara�en, a ne i neokorteks. Zato je prva

manifestacija besnila nenormalno osećajno pona�anje. Limbični mozak je komandno mesto koje kontinuirano prima

informacije od različitih delova tela, i na njih odgovara na pravi način, kontroli�ući fiziolo�ku ravnote�u: disanje, srčani ritam, arterijski priti-sak, apetit, san, libido, lučenje hormona; čak je i funkcionisanje imunog sistema pod njegovim nadzorom. Uloga limbičnog mozga izgleda je ta da odr�i različite funkcije u ravnote�i, u onom stanju koje je otac mo-derne fiziologije, francuski naučnik s kraja XIX veka Klod Bernar, zvao �homeostazom": dinamičnom ravnote�om koja nas odr�ava u �ivotu.

S tog stanovi�ta, na�a osećanja su samo svesno iskustvo �irokog skupa fiziolo�kih reakcija koje neprekidno nadziru i pode�avaju ak-tivnost biolo�kih sistema tela, prema imperativima unutarnje i spoljnje okoline. Osećajni mozak je, dakle, bli�i telu nego saznajnom mozgu. I zato je često lak�e pristupiti emocijama preko tela nego recima.

Marijana je, na primer, dve godine bila na tradicionalnom frojdovskom lečenju. Ispru�ila bi se na kauč i trudila da �slobodno asocira" na teme koje su činile da ona pati, pre svega u vezi sa svo-jom osećajnom zavisno�ću od mu�karaca. Nije imala utisak da stvarno �ivi ako joj neki mu�karac ne bi često govorio daje voli, a odvajanja, čak i vrlo kratka, te�ko je podnosila. Dolazila bi u stanje neke difuzne uznemirenosti, kao devojčica. Posle dve godine analize, Marijana je savr�eno shvatala svoj problem. Mogla je da u detalje opi�e komplikovan odnos sa majkom, koja ju je često poveravala nepoznatim dadiljama, i govorila je sebi da to sigurno obja�njava njen trajni osećaj nesigurnosti. Po�to je bila vaspitana u duhu velike �kole, odu�evila se analizom svojih simptoma i načinom na koji ih je ponovo pre�ivljavala u odnosu sa svojim analitičarem, od koga je, prirodno, postala vrlo zavisna.

Mnogo je napredovala i osećala se slobodnije čak iako u analizi nikada nije mogla ponovo da pre�ivi bol i tugu svog detinjstva. Uvek usredsređena na svoje misli i jezik, ona je sada shvatila da nikada na kauču nije plakala. Na sopstveno veliko iznenađenje, neočekivano je ponovo na�la svoja osećanja kod jedne maserke, u toku sedmice tala-soterapije. Le�ala je na leđima, a maserka joj je ne�no masirala trbuh. Kad bi se pribli�ila određenoj tački, iznad pupka, Marijana je osetila kako joj se jecaj penje uz grlo. Maserka je to primetila i zamolila je da prosto zapi�e staje osetila, a zatim je polako nastavila iste pokrete. Nekoliko sekundi kasnije, Marijanu su obuzeli �estoki jecaji koji su joj potresali čitavo telo. Videla je sebe na operacionom stolu u bolnici,

posle operacije slepog creva, samu sa sedam godina, po�to se njena majka nije mogla vratiti s odmora da se brine o njoj. To osećanje, koje je toliko dugo tra�ila u svojoj glavi, oduvek je bilo tu, skriveno u nje-nom telu.

Zbog njegove uske veze sa telom, uvek je lak�e delovati na osećajni mozak preko tela nego jezikom: lekovi su, naravno, direktno povezani sa funkcionisanjem neurona, ali mogu se pokrenuti i fiziolo�ki ritmovi koji su bitni, kao �to su pokreti očiju povezani sa snovima, prirodne frekvencije srca, ciklus sna i njegova usagla�enost sa ritmom dana i noći, s tim kako se upotrebljava fizička ve�ba ili akupunktura i odnos prema hrani. Kao �to ćemo videti, osećajni odnosi i, čak, odnos prema drugima, preko zajednice u kojoj �ivimo, imaju jaku fizičku komponentu, telesno iskustvo. Ovi putevi telesnog pristupa osećajnom mozgu neposredniji su i često moćniji nego misao i jezik.

MO�DANA KORA KONTROLI�E SAZNANJE, JEZIK I RASUĐIVANJE

Neokorteks, �nova ljuska", jeste vijugava povr�ina koja mozgu daje tako karakterističan izgled. On je i omotač osećajnog mozga. Na-lazi se na povr�ini jer je, sa stanovi�ta evolucije, najnoviji sloj. Sačinjen je od �est različitih slojeva neurona, savr�eno uređenih i organizovanih za optimalan tretman informacije, kao kod mikroprocesora.

To je organizacija koja mozgu poverava izuzetnu sposobnost razmatranja informacije. Dok se jo� i danas mučimo da programiramo kompjutere da prepoznaju ljudska lica u svim uslovima osvetljenja i orijentacije, neokorteks to posti�e bez te�koća u vremenu od nekoliko milisekundi. U oblasti sluha njegove kompleksne sposobnosti tretiranja zvuka omogućavaju mu da razlikuje, čak i pre samog rođenja* maternji i svaki drugi jezik!

Kod čoveka je deo neokorteksa koji se nalazi iza čela, iznad očiju, nazvan �predčeonim korteksom", posebno razvijen. Dok je veličina osećajnog mozga uglavnom ista od vrste do vrste (imajući, naravno, u vidu razlike u veličini), predčeoni korteks kod čoveka predstavlja mnogo veći deo mozga nego kod svih ostalih �ivotinja.

Posredstvom predčeonog korteksa neokorteks preuzima na sebe pa�nju, koncentraciju, inhibiciju impulsa i instinkata, poredak

dru�tvenih odnosa i, kako je to Damasio pokazao, moralno pona�anje. On naročito zasniva planove za budućnost polazeći od �simbola" koji su prisutni samo u duhu, odnosno informacija o njima ne postoji ni pred na�im očima ni u na�im rukama. Pa�nja, koncentracija, refleksija, planiranje, moralno pona�anje: neokorteks, na� saznajni mozak, bitan je sastojak na�e humanosti.

KAD SE DVA MOZGA NE SLA�U

Dva mozga, osećajni i saznajni, informaciju iz spoljnog sveta primaju skoro istovremeno. Počev�i odatle, oni mogu ili sarađivati ili se boriti između sebe za kontrolu misli, osećanja i pona�anja. Rezultat te interakcije - saradnje ili nadmetanja - određuje ono �to mi osećamo, na� odnos prema svetu i na� odnos prema drugima. Različiti oblici nadmetanja čine nas nesrećnim. Međutim, kad se osećajni i saznajni mozak sla�u, kad jedan određuje pravac onoga �to �elimo da pro�ivimo (osećajni), a drugi nas gura tim putem na najinteligentniji mogući način (saznajni), mi onda osećamo unutra�nji sklad - jedno �ovde sam gde �elim u �ivotu da budem" - �to podrazumeva sva trajna iskustva na�e sreće.

OSEĆAJNI KRATAK SPOJ

Razvoj je imao svoje prioritete. Evolucija je pre svega pita-nje pre�ivljavanja i prenosa na�ih gena sa jedne generacije na sledeću. Ma kakvu slo�enost mozga je ona stvorila tokom vi�e miliona godina, ma kakve bile njene čudesne sposobnosti koncentracije, apstrakcije, refleksije o samom sebi, koje bi nas sprečile da primetimo tigra ili neprijatelja, ili da propustimo pojavu odgovarajućeg seksualnog partnera i, dakle, priliku da se reprodukujemo, na�a vrsta bi se ugasila pre mnogo vremena. Na sreću, osećajni mozak je stalno budan. On ima du�nost da iz pozadine nadgleda okolinu. Kada otkrije opasnost ili izuzetnu mogućnost sa stanovi�ta pre�ivljavanja - mogućeg partnera, teritoriju, korisno materijalno dobro - on odmah uključuje alarm koji u nekolko milisekundi poni�tava sve operacije saznajnog mozga i prekida njegovu aktivnost. To mozgu u celini omogućava da se u istom trenutku

koncentri�e na ono stoje bitno za pre�ivljavanje. Kada vozimo kola, taj mehanizam nam omogućava da otkrijemo, nesvesno, kamion koji ide prema nama, čak i kad uveliko razgovaramo sa saputnikom. Osećajni mozak oseti opasnost, a zatim fokusira na�u pa�nju dok opasnost ne prođe. On prekida razgovor između dvojice ljudi na terasi nekog kafea dok neka primamljiva mini.suknja prolazi njihovim vidnim poljem. On ućutka roditelje u parku kada krajičkom oka primete nepoznatog psa koji se pribli�ava njihovom detetu.

Tim Patricije Goldman-Rakić na Jel univerzitetu pokazao je da osećajni mozak ima sposobnost da �isključi" predčeoni korteks, najna-predniji deo saznajnog mozga (engleski termin, kao u informatici, jeste staviti �off-line"). Usled velikog stresa, predčeoni korteks vi�e ne odgo-vara i gubi sposobnost da vodi pona�anje. Odjednom, stvar preuzimaju refleksi i instinktivne akcije. Kako su br�i i bli�i na�em genetskom nasleđu, evolucija im je dala prioritet u urgentnim situacijama, kao da su oni smatrani boljim nego apstraktne refleksije da nas vode kada je posredi pre�ivljavanje. U skoro �ivotinjskim uslovima �ivota na�ih pre-daka ovaj alarmni sistem bio je bitan. Vi�e stotina hiljada godina nakon pojave homo sapiensa on nam je i te kako koristan u svakodnevnom �ivotu. Međutim, kad su nam emocije suvi�e raspaljene, to prvo pravo osećajnog mozga nad saznajnim počinje da dominira na�im mentalnim funkcionisanjem. Onda gubimo kontrolu toka na�ih misli i postajemo nesposobni da delujemo u funkciji svoga najboljeg interesa na dugu stazu. To nam se de�ava kad se osećamo �razdra�ljivim" nakon nekog suprotstavljanja, depresije, ili kao posledica te�e osećajne povrede. To obja�njava �suvi�e osetljiv temperament" ljudi koji su podneli fizičko, seksualno ili osećajno zlostavljanje. U medicinskoj praksi susrećemo dva česta primera ovog ose-

ćajnog kratkog spoja. Prvi se naziva stanjem posttraumatskog stresa - ESPT [srp. SPTS]. Posle te�ke traume - na primer, posle silovanja ili zemljotresa - osećajni mozak se pona�a kao lojalni i savesni stra�ar koji je dozvolio da bude iznenađen. On suvi�e često pokreće alarm, kao da ne mo�e da bude siguran da ne postoji nikakva opasnost. Tako ne�to se desilo jednoj osobi koja je pre�ivela 11. septembar i do�la u na� centar u Pitsburgu da se leci: mesecima posle atentata, telo bi joj se paralizovalo čim bi u�la u neki neboder.

Drugi uobičajeni primer su napadi anksioznosti koji se u psi-hijatriji nazivaju i napadima panike. U razvijenim zemljama vi�e od

jedne osobe od njih 20 patilo je od napada panike. �rtve često imaju utisak da će dobiti infarkt, jer su fizičke manifestacije vrlo upečatljive. Limbični mozak iznenada preuzima kontrolu nad svim funkcijama tela: srce lupa, stomak se grči, ruke i noge drhte, znoj teče na sve strane. U istom trenutku, saznajne funkcije su zbog oslobođenog adrenalina umrtvljene: saznajni mozak ne opa�a nikakve razloge za tako alarmantno stanje; sve dok je pod uticajem adrenalina on nije sposoban da organizuje koherentan odgovor na takvu situaciju. Ljudi koji su do�iveli takve napade dobro ih opisuju: �Mozak kao da mi se ispraznio; nisam mogao da mislim. Jedine reci kojih sam bio svestan bile su - "ti umire�, odmah zovi hitnu pomoć'."

GU�ENJE SAZNANJEM

Nasuprot tome, saznajni mozak kontroli�e svesnu pa�nju i sposobnost da se umere emotivne reakcije pre nego �to postanu ne-srazmerne. Ovo regulisanje osecanja saznajnim osolobađa nas onog �to bi mogla biti tiranija osecanja i jedan �ivot koji potpuno vode in-stinkti i refleksi. Jedno istra�ivanje, obavljeno na Stenford univerzitetu sredstvima cerebralnih slika, očigledno pokazuje ovu ulogu korteksnog mozga. Kada studenti gledaju vrlo mučne fotografije - osakaćena tela i unaka�ena lica, na primer - njihov osećajni mozak odmah reaguje. Ipak, ako učine svesni napor da kontroli�u svoje emocije, onda ćemo videti kako kortikalni delovi vladaju slikama u njihovom mozgu u ak-ciji i kako blokiraju aktivnost osećajnog mozga (13).

Međutim, sečivo spoznajne kontrole osecanja ima dve o�trice: ako se ono suvi�e upotrebljava, na kraju se mo�e izgubiti kontakt sa pozivima u pomoć emotivnog mozga. Cesto se efekti ovog preteranog pritiska mogu videti kod osoba koje su kao deca naučile da njihova osecanja nisu prihvatljiva; tipičan kli�e ove vrste je bez sumnje nalog koji smo toliko puta čuli od ljudi: �Dečak ne treba da plače".

Preterana kontrola osecanja mo�e tako izroditi nedovoljno ,,ose-tljiv" temperament. Mozak koji ne pu�ta da emotivna informacija odigra svoju ulogu suočava se sa drugim problemima. S jedne strane, mnogo je te�e donositi odluke ako ih ne osećamo �iznutra", to jest u srcu i sto-maku, onim delovima tela koji iz utrobe odjekuju na osecanja. Zato često vidimo intelektualce suvi�e obdarene za matematiku - često mu�karce

- kako se gube u beskonačnim razmatranjima detalja kada, na primer, treba izabrati između dva automobila ili čak dva fotoaparata.

U najozbiljnijim slučajevima, kao stoje čuveni primer Finea-sa Gejd�a u XIX veku (14), ili onaj noviji o �E.V.R." pacijentu kojeg su opisali Ajslinger i Damasio (15), neurolo�ka povreda sprečava saznajni mozak da spozna emotivni osećaj. Uzmimo slučaj EVR-a. Taj računovođa obdaren koeficijentom inteligencije 130 �to ga je plasiralo u sloj �superiorno inteligentnih" - bio je cenjen član svoje zajednice. O�enjen godinama, imao je dosta dece, i�ao redovno u crkvu i vodio vrlo sređen �ivot. Jednog dana se morao podvrći operaciji koja je �prekinula vezu" između njegovog saznajnog i osećajnog mozga. Odmah je postao nesposoban da donese i najmanju odluku. Nijedna za njega nije imala �smisla". O odlukama je mogao da razmi�lja samo na apstraktan način. Začudo, testovi inteligencije - koji mere samo ap-straktnu inteligenciju - uvek su upućivali na inteligenciju apsolutno vi�u od osrednje. Uprkos tome, E.V.R. vi�e nije znao �ta da radi po�to su se bez istinskog �unutra�njeg" preferiranja jedne ili druge opcije svi izbori gubili u beskonačnim razmatranjima detalja. Najzad je izgubio posao, zatim mu je brak upao u krizu i počeo je da se bavi sumnjivim poslovima u kojima je izgubio sav svoj novac. Bez emocija, koje bi usmerile njegov izbor, pona�anje mu se potpuno poremetilo, iako mu je inteligencija ostala nedirnuta.

Kod ljudi sa nedirnutim mozgom tendencija ka gu�enju emocija ipak ima te�ke posledice za zdravlje. Razdvajanje saznaj nog od osećajnog mozga dovodi do jedne izuzetne sposobnosti da ne primećujemo male signale za uzbunu na�eg limbičkog sistema. Uvek nalazimo hiljadu do-brih razloga da se zatvorimo u brak ili profesiju zbog kojih u stvari pa-timo po�to svaki dan činimo nasilje nad na�im najdubljim vrednostima. Ali, tuga koja iz toga proističe ne i�čezava ako se pravimo slepi. Po�to je telo glavno polje akcije osećajnog mozga, ovaj ćorsokak se prebacuje na fizičke probleme. Simptomi su klasične bolesti stresa: neobja�njiv umor, visok pritisak, kijavice i često ponavljane infekcije, srčane bole-sti, problemi sa crevima i sa ko�om. Istra�ivači sa Berklija nedavno su sugerisali da je potiskivanje negativnih osećanja od strane saznajnog mozga, a ne sama negativna osećanja, ono �to najte�e opterećuje na�e srce i arterije (16).

�PROTICANJE" I BUDIN OSMEH

Da bi se �ivelo harmonično u dru�tvu ljudskih bića, treba doseći i odr�ati ravnote�u između na�ih neposrednih emocionalnih reakcija (instinktivnih) i racionalnih odgovora koji dru�tvene veze dugo čuvaju. Osećajna inteligencija se najbolje izra�ava kada dva mo�dana sistema, kortikalni i limbički, u svakom trenutku sarađuju. U tom stanju misli, odluke i gesto vi se pokreću i prirodno odvijaju a da im ne obraćamo posebnu pa�nju. U tom stanju mi znamo kakvu odluku u svakom trenutku treba da donesemo, i bez napora sledimo svoje ciljeve, sa prirodnom koncentracijom, jer se na�i postupci ravnaju prema na�im vrednostima. To stanje sreće je ono čemu neprestano te�imo: ispolja-vanje savr�enog sklada između osećajnog mozga, koji daje energiju i pravac, i saznajnog, koji organizuje izvr�enje. Veliki američki psiholog Mihail Siksentmihal (Mihali Csikszentmihalvi), koji je odrastao u haosu Mađarske nakon rata, posvetio je �ivot razumevanju su�tine sreće. To stanje je on krstio prema engleskom izrazu ,,flow" - proticanje (17).

Zanimljivo je da postoji fiziolo�ki vrlo jednostavan znak te ce-rebralne harmonije, čije je biolo�ke osnove Darvin proučavao pre vi�e od jednog veka: osmeh. La�an osmeh - onaj na koji smo naterani iz dru�tvenih obzira - pokreće samo određene (zigomatičke) mi�iće lica koji, kad stisnemo usne, pokazuju zube.

�Pravi" osmeh, naprotiv, pokreće i mi�iće oko očiju. Ali, oni ne mogu da se ste�u voljom, tj. kognitivnim mozgom. Naređenje mora doći iz limbičke oblasti, duboke i primitivne. Zato oči nikad ne la�u: njihovo stiskanje označava da li je jedan osmeh autentičan ili ne. Topao, pravi osmeh omogućuje nam da intuitivno shvatimo da se na� sagovornik u tom trenutku nalazi u stanju sklada između onoga �to misli i onoga �to oseća, između saznanja i osećanja. Mozak ima urođenu sposobnost da dosegne to stanje proticanja. Njegov najuniverzalniji simbol je Budin osmeh.

Cilj prirodnih metoda koje ću se potruditi da predstavim u sledećim poglavljima jeste upravo da se lak�e dođe do tog sklada ili da se on ponovo nađe. Suprotno koeficijentu inteligencije, koji se vrlo malo razvija tokom �ivota, osećajna inteligencija mo�e da se neguje u svim dobima. Nikada nije suvi�e kasno naučiti kako da bolje vladamo osećanjima i svojim odnosom prema drugome.

Prvi ovde opisan pristup je bez sumnje najosnovniji. Reč je o tome da optimalizujemo ritam svog srca da bismo odoleli stresu, da kontroli�emo strepnju i povećamo do maksimuma �ivotnu energiju koja je u nama. To je prvi ključ osećajne inteligencije.

III

SRCE I RAZUM

Zbogom, reče lisica. Evo moje tajne. Vrlo je jednostavna: samo se srcem dobro vidi.

Su�tinu oči ne vide.'

(Antoan de Sent Egziperi: Mali princ)

Herbert fon Karajan je jednog dana rekao da �ivi samo za muzi-ku. Bez sumnje, ni sam nije znao do koje mere je to bilo tačno: umro je upravo one godine kada je oti�ao u penziju nakon trideset godina provedenih na čelu Berlinskog filharmonijskog orkestra. Ali, najvi�e iznenađuje da su dva austrijska psihologa mogla to da predvide. Dva-naest godina ranije proučavali su kako maestrovo srce reaguje na razne njegove aktivnosti. Najveće varijacije su zabele�ili kada je dirigovao posebno osećajan pasa� Betovenove uvertire �Leonora 3". U stvari, bilo je dovoljno da samo ponovo čuje taj pasa� da bi se primetilo isto ubrzanje srčane aktivnosti.

U toj kompoziciji je bilo vi�e pasa�a fizički te�ih za dirigenta. Kod Karaj ana su oni ipak samo slabo povećavali ritam srca.

Izgleda da je Karajan druge aktivnosti manje uzimao k srcu, ako se tako mo�e reći. Njegovo srce nije puno primalo k znanju kad bi pilotirao avionom ili čak jedva izbegao katastrofu. Međutim, kad je napustio muziku, srce to nije podnelo.

Ko od nas nije čuo priču o starijem susedu koji je umro neko-liko meseci nakon smrti svoje supruge? Ili o rođaci koja je umrla nakon sinovljeve smrti? Narodna mudrost ka�e da im je �srce prepuklo". Dugo je medicinska nauka na takve slučajeve gledala sa prezirom, smatrajući ih čistom koincidencijom. Tek od pre dvadesetak godina vi�e ekipa ka-rdiologa i psihijatara su se zamislili nad tim �anegdotama". Otkrili su da

je stres, kad je reč o srčanim bolestima, va�niji faktor rizika nego ciga-rete. Takode smo naučili da depresija bolesnika posle infarkta predviđa smrt pacijenta nakon �est meseci, preciznije od svakog drugog merenja srčane funkcije. Kad se emotivni mozak pokvari, srce pati i iscrpljuje se. Međutim, najvi�e čudi otkriće da je to obostran odnos. Ravnote�a na�eg srca u svakom trenutku utiče na na� mozak. Neki kardiolozi i neurolozi čak govore o nepodeljivom �sistemu srce-mozak".

Ako bi postojao lek koji bi omogućavao da se uskladi taj bliski odnos između srca i mozga, on bi imao blagotvorne učinke na orga-nizam u celini. Usporio bi starenje, smanjio stres i zamor, ugu�io bi strepnju i sačuvao nas od depresije; noću bi nam pomagao da bolje spavamo, a danju da bolje funkcioni�emo svojim kapacitetima koncen-tracije i preciznosti. Naročito, izjednačavajući odnos između mozga i tela, omogućio bi nam da lak�e uspostavimo to stanje �plime" koja je znak zadovoljstva. Bio bi to ujedno antihipertonik, anksiolitik i anti-depresiv. Kad bi postojao, svaki lekar bi ga prepisivao. Kao fluor za zube; vlade bi ga mo�da konačno pu�tale i u pijacu vodu.

Taj čudesni lek, ipak, jo� ne postoji. Umesto toga, odnedavno imamo na raspolaganju jednu prostu i efikasnu metodu, koja je dostupna svima, i koja, izgleda, stvara uslove za harmoniju između srca i mozga. Iako je ova metoda nedavno pronađena, vi�e istra�ivanja je već poka-zalo njene delotvorne učinke na telo i osećanja onih koji njome vladaju, uključujući čak i podmlađivanje njihove fiziologije. Da bismo shvatili kako je to moguće, moramo se pre svega kratko zadr�ati na sistemu funkcionisanja srce-mozak.

SRCE OSEĆANJA

Mi osećanja do�ivljavamo u telu a ne u glavi: čini se da se to barem samo po sebi razume. Već 1890. Vilijam D�ems (William James), profesor na Harvardu i otac američke psihologije, pisao je kako je osećanje pre svega stanje tela, a samo nakon toga percepcija u mozgu. On je svoje zaključke zasnivao na uobičajenom iskustvu na�ih emocija. Zar u stvari ne ka�emo kako osećamo �strah u stomaku", ili �lako nam je pri srcu", kako se �jedimo", ili smo �ranjeni"? Bilo bi pogre�no u tim izrazima videti proste stilske figure. To su dosta precizne predstave onoga �to osećamo kad se nalazimo u različitim emotivnim stanjima. U stvari, već izvesno vreme se zna da utroba i srce imaju sopstvene mre�e

od nekoliko desetina hiljada neurona koje su kao neki �mali mozgo-vi" unutar tela. Ovi lokalni mozgovi mogu imati sopstvene percepcije, menjati svoje pona�anje u njihovoj funkciji i čak se promeniti nakon njihovih iskustava, odnosno na određen način formirati sopstvene uspo-mene.

Osim �to raspola�e vlastitom mre�om polunezavisnih neurona, srce je i mala fabrika hormona. Ono izlučuje sopstvenu rezervu adre-nalina koju oslobađa kada ima potrebu da funkcioni�e maksimumom svojih sposobnosti. Ono luči i kontroli�e oslobađanje i jednog drugog hormona (ANF) koji reguli�e arterijski pritisak. Ono najzad izlučuje i svoju sopstvenu rezervu ocitocina, hormona ljubavi. Ovaj se oslobađa u krvi, na primer, kada majka doji dete, kada se dva bića jedno drugom udvaraju i u toku orgazma (6). Svi ovi hormoni direktno deluju na mo-zak. Najzad, srce poziva na uče�će čitav organizam varijacijama svog �irokog elektromagnetskog polja, koje se mo�e otkriti na vi�e metara od tela, ali čije se značenje jo� uvek ne zna (7). Vidimo, dakle, da značaj srca u jeziku osećanja nije samo slika. Srce opa�a i oseća. I kada se ono izra�ava, to utiče na čitavu fiziologiju organizma, počev od mozga.

Za Mari su ova razmatranja bila daleko od teoretskih. Sa pede-set godina, ona je već godinama patila od naglih napada uznemirenosti koji su je mogli iznenaditi u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Prvo bi joj srce počelo brzo da lupa, veoma brzo. Jednog dana je na nekom prijemu njeno srce iznenada tako zalupalo da se morala osloniti na jed-nog nepoznatog gospodina, a noge su joj se podsekle. Ta konstantna nesigurnost u pona�anju sopstvenog srca vrlo ju je mučila. Počela je da smanjuje svoje aktivnosti. Od te epizode na koktelu izlazila je u dru�tvo samo u pratnji pouzdanih prijatelja ili ćerke. Vi�e nije sama vozila do svoje vikend kuće iz straha da je srce �ne izda", kako je govorila, na autoputu. Mari nije imala nikakvu ideju odakle su kretali ti napadi. Bilo je to kao daje njeno srce odjednom odlučilo da se nečega pla�i, nečega �to ona nije znala; misli su joj postale konfuzne, uznemirene i čitavo telo počinjalo bi da se trese.

Njen kardiolog je dijagnostikovao �spadanje srčanog zaliska", dakle benignu bolest jednog od srčanih zalistaka �to, kako joj je govo-rio, ne treba uop�te da je uznemirava. Prepisao joj je betablokatore da bi odstranio lupanje srca, ali ti su je lekovi umarali i od njih je dobijala ko�mare. Prestala je, po vlastitoj volji, da ih uzima. Kada je kod mene do�la na konsultaciju, upravo sam bio pročitao članak iz American Journal od Psychiatry (Američki časopis za psihijatriju) prema kojem

su neki od ovih pacijenata vrlo dobro reagovali na antidepresive, kao da ta neugodna ubrzanja imaju izvor u mozgu a ne na nivou srčanog zaliska (8). Međutim, moj tretman nije bio ni�ta efikasniji od onog mog kolege kardiologa, a pri tom je Mari bila i vrlo nezadovoljna zbog te�ine koju je dobila uzimajući lekove koje sam joj prepisao. Marijino srce se smirilo tek kada je naučila da ga direktno pripitomljuje. Skoro da sam za�eleo da ka�em: �kad je naučila da mu govori".

Odnos između osećajnog mozga i �malog mozga" srca jeste jedan od ključeva osećajne inteligencije. Učeći da kontroli�emo svoje srce, mi učimo da krotimo svoj osećajni mozak, i obrnuto. Najsna�niji odnos između srca i osećajnog mozga je onaj koji je uspostavljen tako-zvanim �autonomnim periferijskim nervnim sistemom", tj. delom ner-vnog sistema koji reguli�e funkcionisanje svih na�ih organa i u isti mah izmiče i na�oj volji i na�oj svesti.

Autonomni nervni sistem čine dve grane koje ispunjavaju ner-vima svaki od telesnih organa polazeći od osećajnog mozga. Ona grana koja se naziva �simpatičkom"4 oslobađa od adrenalina i noradrenalina. Ona kontroli�e reakcije borbe i be�anja. Njena aktivnost ubrzava srčani ritam. Druga grana, koja se zove �parasimpatička", oslobađa jedan drugačiji prenosnik neurona (neurotransmiter) koji prati stanja relak-sacije i mira.5

Njegova aktivnost usporava srce. Kod sisara su ova dva siste-ma - kočnica i ubrzanje - stalno u ravnote�i. To je ono �to sisarima omogućava da se na izuzetno brz način prilagode svim promenama koje se mogu desiti u njihovoj okolini. Zec, dok neometano �vaće travu is-pred svoje rupe, u svakom se sekundu mo�e zaustaviti, podići glavu, podići u�i koje kao radar skeniraju okolinu i onju�iti vazduh da bi ot-krio prisustvo nekog napadača. Čim opasnost prođe, on se brzo vraća svom obroku. Samo fiziologija sisara ukazuje na takvu spretnost. Da bi se savladali nevidljivi preokreti postojanja, moramo imati u isti mah i kočnicu i ubrzanje; oni moraju savr�eno funkcionisati i biti podjednako sna�ni da bi se uzajamno kompenzovali, ako se takva potreba uka�e (vidi sliku 2).

Termin �simpatička" ima latinski koren koji znači � biti u odnosu , po�to su grane tih nerava u odnosu s mo�danom sr�i du� ćele kičme. Prenosnik neurona parasimpatičkog sistema je acetilholin.

Prvi međurebarni nerv

Slika 2: Sistem srce�mozak. Poluautonomna mre�a neurona koja čini �mali mozak srca" duboko je povezana sa mozgom u pravom smislu reci. Najzad, oni čine istinski �sistem srce-mozak". Usled tog sistema, dva organa međusobno u svakom trenutku utiču jedan na drugi. Među mehanizmima koji povezuju srce sa mozgom autonomni nervni sistem igra posebno va�nu ulogu. Njega čine dve grane: �simpatička" koja ubrzava srce i aktivira osećajni mozak i �parasimpatička" koja koči i jedno i drugo.

Mo�dana ganglija gornja simpatička! Mo�dana ganglija srednja simpatička

Kičmena ganglija

Mo�dano-grudna ganglija

Druga grudna ganglija simpatička

Četvrta grudna ganglija simpatička

Prema američkom istra�ivaču Stivenu Pord�u (Stephen Por-ges) ova tanana ravnote�a između dve grane autonomnog nervnog sistema dozvolila je sisarima da tokom evolucije razvijaju sve slo�enije i slo�enije dru�tvene odnose. Najslo�eniji među njimaje ljubavni odnos i, naročito, posebno delikatna faza zavođenja. Kada nas gledaju čovek ili �ena koji nas interesuju i kad nam srce kao ludo lupa ili pocrvenimo, to znači da je na� simpatički sistem pritisnuo ubrzanje, mo�da malo prejako. Ako duboko udi�emo da bismo do�li sebi i da bismo razgovor nastavili na prirodniji način, mi smo u stvari pritisnuli parasimpatičku kočnicu. Bez ovih konstantnih modulacija ljubavni pristup bi bio mnogo haotičniji i te�i i bio bi predmet mnogobrojnih gre�aka u tumačenju; to se često de�ava kod adolescenata koji jo� uvek te�ko posti�u ravnote�u svog autonomnog nervnog sistema.

Međutim, srce se ne zadovoljava time da trpi uticaj central-nog nervnog sistema: ono vraća u osnovu potiljka nervna vlakna koja kontroli�u aktivnost mozga (9). Uz hormone, arterijski pritisak i mag-netsko polje na�eg tela, �mali mozak" srca mo�e, dakle, da deluje na emocionalni mozak putem direktnih nervnih veza. A kada srce prestane da radi pravilno, ono za sobom povlači i osećajni mozak. To je upravo ono �to je Mari dozi vela.

Direktni odraz ovog prometa između emocionalnog mozga i srca jeste normalna promenljivost srčanih otkucaja. Po�to su obe grane autonomnog nervnog sistema uvek u ravnote�i, one nastavljaju da ubrzavaju i usporavaju srce, te razmak između dva uzastopna otkucaja nikada nije identičan (10). Ta promenljivost je vrlo zdrava postoje znak dobrog funkcionisanja kočenja i ubrzanja i, dakle, čitave na�e fiziologije. Ona nema ničeg zajedničkog sa aritmijama od kojih pate neki pacijenti. Iznenadni udari �tahikardije" (ta brutalna ubrzanja srca koja traju vi�e minuta) ili ona ubrzanja koja prate napade uznemirenosti simptom su jedne abnormalne situacije, gde srce vi�e nije podvrgnuto regulativnom efektu parasimpatičke kočnice. Druga krajnost je kada srce kuca kao metronom, bez i najmanje promene, �to je vrlo ozbiljan znak. Aku�eri su prvi to primetili: kod fetusa, tokom porođaja, to odra�ava mogućnu smrtonosnu bolest koju oni onda izuzetno pa�ljivo prate. I kod odraslog čoveka je to moguće, po�to se zna da srce ne počinje kucati tako pravil-no osim nekoliko trenutaka pred smrt.

HAOS I USAGLA�ENOST

Sopstveni �sistem srce-mozak" otkrio sam na ekranu kompju-tera. Vrh prsta su mi uvukli u mali prsten povezan sa ma�inom. Kompjuter je prosto merio razmak između uzastopnih otkucaja koje je otkrivao na jagodici mog ka�iprsta. Kada je razmak bio ne�to kraći - po�to mi je srce �ivlje kucalo - na ekranu se pojavila plava linija. Kada je razmak bio du�i - moje srce je malo usporilo - linija se pe-njala. Na ekranu sam video plavu liniju kako krivuda odozgo nadole bez uočljivog razloga. Sa svakim se otkucajem moje srce kao na ne�to navikavalo, ali nije bilo nikakve međustrukture između vrhova i do-njih delova, između ubrzavanja i usporavanja. Linija koja se ocrtavala podsećala je na haotičan greben u planinskom vencu. Kucajući čak i 62 otkucaja u minuti, moje se srce moglo odmah popeti na 70 pa sići na 55, a da nisam mogao shvatiti za�to. Tehničarka mi je objasnila: to je bila normalna promenljivost srčanog ritma. Od mene je zatra�ila da napravim mentalni proračun: �Uzmite brojku 1356, smanjite je za 9, a zatim smanjujte za 9 svaki broj koji dobijete."

Lako sam to uradio, iako nije ba� bilo prijatno sve to činiti pred grupom radoznalih posmatrača koji su taj sistem otkrivali u isti mah kada i ja. Odjednom, na moje veliko iznenađenje, trag je postao jo� nepravilniji i haotičniji, a pro�ek mog pulsa se popeo na 72. Deset ot-kucaja vi�e po minuti, samo zato �to sam ne�to brojao! Kako mozak pro�dire energiju! Ilije pak bio posredi stres �to sam računao glasno i javno?

Tehničarka nam je objasnila da je trag postao jo� nepravilniji dok se ubrzavao moj srčani ritam, �to je bilo vi�e znak anksioznosti no prostog mentalnog napora. Ja ipak ni�ta nisam osećao. Zatim je od mene zatra�ila da obratim pa�nju na svoje srce i da se setim nečeg prijatnog i srećnog. To me je iznenadilo. Obično, tehnike meditacije i relaksacije zahtevaju da ispraznimo svoj duh, kako bismo postigli unutra�nji mir, a ne da se sećamo prijatnih stvari. Ali, učinio sam kako je ona zatra�ila i, eto iznenađenja, za nekoliko sekundi trag na ekranu se potpuno promenio: nepravilni i nepredvidljivi preskoci postali su niz lakih malih talasa, pravilnih, finih i elegantnih. Kao da se moje srce sada mirno kretalo između naizmeničnih ubrzanja i usporenja. Poput atlete koji napinje i opu�ta mi�iće pre napora, moje srce je izgleda htelo da.se uveri kako mo�e da uradi oboje, onoliko puta koliko je �elelo.

Prozorčić u dnu ekrana naznačivao je da sam pre�ao sa 100% haosa u mojoj fiziologiji na 80% �usagla�enosti". Bilo je dovoljno samo da se setim nečeg prijatnog da bih dobio ovaj rezultat!

Tokom deset poslednjih godina postojanje ovakvih sprava omogućilo je da opi�em dva karakteristična modusa promene srčanog ritma: haos i usagla�enost. Najče�će, promene su slabe i �haotične"; ubrzanja i kočenja se smenjuju bez reda, raspr�eno i nepravilno. Suprotno tome, kada je promenljivost lupanja srca jaka i zdrava, faze ubrzanja i usporenja pokazuju brzu i pravilnu smenu. To proizvodi sliku skladnog talasa, koji savr�eno opisuje termin �usagla�enost" srčanog ritma.

Između rođenja, kada je promenljivost najsna�nija, i pribli-�avanja smrti, kada je ona najslabija, mi godi�nje gubimo 3% promen-ljivosti (11).

To je znak da na�a fiziologija progresivno gubi svoju finoću, daje njoj sve te�e i te�e da se dobro prilagodi promenama na�e fizičke i osećajne okoline. To je znak starenja. Ako promenljivost slabi, deli-mično je to stoga �to mi ne dr�imo svoju fiziolo�ku kočnicu, tj. ,,to-nus" parasimpatičkog sistema. Mi�ić kojim se ne slu�imo godinama progresivno atrofira. Drugim putem, mi ne prestajemo da se slu�imo na�im ubrzanjem - simpatičkim sistemom.

Tako je nakon desetina godina ovog re�ima na�a fiziologija poput kola koja mogu da idu napred bez kočnica, ili da brutalno ubrzaju ali da, praktično, vi�e nisu sposobna da uspore.

Pad promenljivosti otkucaja srca povezan je sa skupom zdrav-stvenih problema izazvanih stresom ili starenjem: sa hipertenzijom, srčanom insuficijencijom, komplikacijama sa dijabetesom, infarktom, iznenadnom smrću i, čak, rakom. O tome govore vrlo presti�ni i ne-sporni časopisi, kao �to su Lancet ili Cirkulacija (časopisi referentni u kardiologiji): kada promenljivost i�čezne, kada srce skoro vi�e ne od-govara na na�a osećanja i, naročito, kada vi�e ne zna da �koči", smrt je blizu (12).

HAOS

1 mn 2mn 3mn

USAGLA�ENOST

1 mn 2mn 3mn

Slika 3: Haos i usagla�enost. U stanjima stresa, anksioznosti, depresije ili besa promenljivost srčanog ritma između dva otkucaja postaje nepravilna ili �haotična". U stanjima bla�enstva, saosećanja ili zahvalnosti ova promenlji-vost postaje �povezana": naizmeničnost ubrzavanja i sti�avanja srčanog ritma je pravilna. Usagla�enost ubrzava promenu u toku jednog vremenskog ra-zmaka i vodi većoj i zdravijoj srčanoj promenljivosti. (Ova slika je izvučena iz �Freeze-Framer" koji je proizveo Heartmath Institute iz Bolder Krika, Kalifornija.)

�ARLOV DAN

�ari ima četrdeset godina i direktor je velike robne kuće u Parizu. Pre�ao je mnogo stepenica u tom napredovanju i u potpunosti vlada svojom obla�ću. Ali, već mesecima pati od �lupanja srca" koja ga mnogo uznemiravaju i u vezi s kojima je konsultovao mnoge kardio-loge; oni nisu ukazali ni na najmanju bolest. Do�lo je dotle daje prestao da se bavi sportom, po�to se pla�io da ne dobije �napad" koji bi ga ponovo odveo u hitnu pomoć. Pazi i kad vodi ljubav sa svojom �enom, iz straha da suvi�e ne optereti srce. Ističe da su mu radni uslovi �potpu-no normalni" i �ni�ta manje stresni nego drugi". Pri tom, tokom na�ih seansi saznajem da planira da napusti svoje presti�no mesto. U stvari, predsednik grupacije često je prezriv i ciničan. Uprkos tome �to �ivi u agresivnoj sredini, ostao je osetljiv i pogađaju ga neprijatne i ozbiljne primedbe njegovog gazde. Gazdin cinizam, kao �to je to često slučaj, podra�ava čitava hijerarhija, odozgo nadole: Sarlove kolege iz marke-tinga, reklamnog i finansijskog odeljenja, namerno se odnose hladno i sebi dozvoljavaju da zajedljivo prigovaraju jedni drugima.

Prema mojim savetima, Sari je prihvatio da 24 časa meri promenljivost svog srčanog ritma. Da bi se omogućila analiza rezulta-ta, morao je da bele�i u jednoj svesci, krajem svakog dana, �ta je sve radio. Tumačenje traga nije ba� bilo te�ko. Ujutro, u jedanaest časova, miran, koncentrisan i efikasan, on je sedeći u svojoj kancelariji birao neke fotografije za katalog. Njegov srčani ritam pokazivao je zdravu usagla�enost. Zatim, u podne, odjednom, njegovo srce se pretvorilo u haos, sa ubrzanjem od 12 otkucaja po minuti. Ba� u tom trenutku bio je krenuo prema predsednikovoj kancelariji. Minutu kasnije njegovo je srce lupalo jo� br�e i haos je bio totalan. To stanje je trajalo oko dva sata: rečeno mu je daje strategija razvoja koju je pripremao već sedmi-cama bila �nula" i da bi, ako nije u stanju da se bolje organizuje, trebalo da nekom drugom prepusti da se time bavi. Izlazeći iz predsednikove kancelarije, Sarlu je, kao i obično, zalupalo srce zbog čega je, kako bi se smirio, morao da napusti zgradu.

Po podne je imao sastanak. Snimak je pokazao drugu haotičnu epizodu sa vi�e od trideset minuta. Kada sam ga ispitivao, �ari prvo nije mogao da se seti staje to moglo da izazove, ali, kad je razmislio, setk* se kako je direktor marketinga primetio, ne gledajući ga, da se teme kataloga lo�e uklapaju u nov imid� koji je kuća htela da promovi�e.

Kada se vratio u svoju kancelariju, haos je ustupio mesto relativnoj usagla�enosti: u tom trenutku �ari je bio zauzet ponovnim pregledom jednog plana produkcije do koga je mnogo dr�ao. Uveče, u gustom saobraćaju, njegovo nerviranje se direktno prevelo u jednu drugu haotičnu epizodu. Kad je do�ao kući, zagrlio je �enu i decu i usledila je faza usagla�enosti od desetak minuta. Za�to samo deset minuta? Zato �to je nakon toga upalio televizor da pogleda dnevnik.

Razne studije su već utvrdile da negativna osećanja, bes, an-ksioznost, tuga, pa čak i banalne brige, utiču u velikoj meri na pad srčane varijabilnosti i seju haos u fiziologiji (13). Suprotno tome, druga proučavanja su pokazala kako pozitivna osećanja, radost, zahvalnost i, naročito, ljubav, najvi�e unapređuju usagla�enost. Za nekoliko sekundi ova osećanja uvode čitav talas u usagla�enost, �to se odmah mo�e videti na snimku srčane frekvencije (14).

Za Sarla, kao i za sve nas, haotični prelazi na�e svakodnevne fiziologije jesu istinski gubici �ivotne energije. U jednoj studiji, koja obuhvata nekoliko hiljada profesionalaca u velikim evropskim preduzećimaj vi�e od 70% njih su govorili da su �umorni", bilo �većim delom vremena", bilo �praktično sve vreme", a 50% su se izja�njavali kao potpuno �iscrpljeni" (15). Kako su ljudi i �ene, kompetentni i en-tuzijasti, za koje je posao bitan deo lične egzistencije, mogli dotle stići? Nagomilavanjem haotičnih prelaza, koje oni jedva primećuju, ti sva-kodnevni udari njihovoj osećajnoj ravnote�i du�im im dejstvom crpu energiju. Najzad počinjemo da sanjamo o nekom drugom poslu, a u ličnom �ivotu - o nekoj drugoj porodici.

Suprotno haosu, mi �ivimo i trenutke usagla�enosti. Oni nas ne određuju. To su samo umeci ekstaze ili odu�evljenja. U jednoj laborato-riji u Kaliforniji, gde se proučava srčana usagla�enost, dvanaestogodi�nji D�o�, sin jednog in�injera, često je posećivao svog oca i njegovu ekipu. Uvek gaje pratila Mejbel, njegova labradorka.

Jednog dana, in�injerima je palo na pamet da izmere srčanu usagla�enost D�o�a i Mejbel. Razdvojeni, D�o� i Mejbel su bili u poluhaotičnom, polupovezanom stanju, potpuno običnom. Ali, Čim bi ih postavili zajedno, ulazili su u usagla�enost, i iz nje izlazili kada bi ih razdvojili. Za njih je činjenica da su zajedno bila pokretač usagla�enosti. Morali su daje osete intuitivno, po�to su bili neodvojivi. Biti zajedno njima sigurno nije bilo neko izuzetno iskustvo, već ne�to stoje hranilo

njihovo biće u svakom trenutku; ne�to �to imje činilo dobro, ne�to zbog čega se D�o� nikad nije zapitao da li bi mu bilo bolje da ima nekog drugog psa ili da Mejbel ima drugog gospodara. Njihova uzajamnost im je donosila unutra�nju usagla�enost koja je odjekivala u njihovom srcu.

Srčana usagla�enost utiče i na druge fiziolo�ke ritmove. Naročito se prirodna promenljivost arterijskog pritiska i disanja brzo povezuju sa srčanom povezano�ću, i ta tri sistema su sinhroni-zovana.

To je pojava koja se mo�e porediti sa izjednačavanjem �u fazi" svetlosnih talasa u laserskom zraku, koji se i označava imenom usagla�enosti ili �koherencije". Laseru njegovu moć i energiju daje upra-vo ta usagla�enost. Energija koja se neefikasno rasipa u svim pravcima preko sijalice od sto vati dovoljna je da, ako se usmeri ka usagla�enosti u fazi, napravi rupu u metalnoj ploči. Usagla�enost srčanog ritma pred-stavlja istinsku u�tedu energije za organizam. Nema sumnje da se stoga, �est meseci posle jednog dana treninga srčane usagla�enosti, 80% na-vedenih profesionalaca nisu vi�e �alili da su �iscrpljeni". Uz to, bilo je �est puta manje onih koji su patili od nesanice, a osam puta manje onih koji su rekli da su �napeti". Stvarno se čini daje dovoljno zaustaviti ne-potrebno gubljenje energije da bi se ponovo na�la prirodna vitalnost.

Sarlu je nekoliko seansi treniranja srčane usagla�enosti pred kompjuterom omogućilo da kontroli�e svoja lupanja srca. U tome nema ničeg ni magijskog ni misterioznog. Nastojeći pomalo svaki dan da uđe u usagla�enost između seansi koje su omogućavale da proveri svoj napre-dak, Sari je u znatnoj meri ojačao aktivnost svog parasimpatičkog siste-ma, tj. svoje fiziolo�ke kočnice. �U formi", kao trenirani d�oger, njemu je sve lak�e da to koristi. Sa kočnicom koja funkcioni�e i koju on kontroli�e fiziologija ne izneverava čak i kad su spolja�nje okolnosti te�ke. Dva meseca nakon svoje prve seanse �ari je počeo ponovo da se bavi spor-tom, ponovo je vodio ljubav sa svojom �enom sa entuzijazmom koji su njihovi odnosi zaslu�ivali. Naučio je da u odnosu sa svojim �efom i dalje bude koncentrisan na ono stoje osećao u grudima, da bi sačuvao svoju �usagla�enost" i da ne bi dozvolio svojoj fiziologiji da se otme kontroli. U stvari, postao je sposoban da odgovori sa vi�e takta i da lak�e nađe reci koje neutrali�u agresivnost drugih a ne povređuju ih.

UPRA VL JANJE STRESOM

Prema laboratorijskim ispitivanjima usagla�enost omogućava

mozgu da bude br�i i precizniji (16). U svakodnevnom �ivotu to je stanje u kome na�e ideje teku prirodno i bez napora: bez oklevanja nalazimo reci da izrazimo ono �to hoćemo, a na�i gestovi su brzi i efikasni. To je takođe i stanje u kome smo najspremniji da se prila-godimo svemu nepredviđenom, po�to je na�a fiziologija u optimalnoj ravnote�i, otvorena za sve, sposobna da nađe re�enja za ono �to se tra�i. Usagla�enost, dakle, nije stanje opu�tanja u tradicionalnom smislu reci. Ona ne zahteva da se izolujemo od sveta. Ona nipo�to ne zahteva daje okolina statična, čak ni mirna. Naprotiv, to je stanje prihvatanja spoljnog sveta, skoro u ko�tac, ali vi�e u smislu sklada nego sukoba.

Jedna studija, na primer, o deci od pet godina čiji su se roditelji razveli omogućila je istra�ivačima iz Sijetla da poka�u značaj fiziolo�ke ravnote�e za njihov kasniji razvoj. Deca čija je srčana promenljivost pre razvoda roditelja bila mnogo vi�a, i koja su, dakle, imala najsna�niju sposobnost da uđu u usagla�enost, bila su mnogo manje zainteresovana za raspad svojih porodica kada su ih ispitivali tri godine kasnije (17). To su bili oni koji su očuvali najveću sposobnost za ne�nost, saradnju sa drugima i koncentraciju pri učenju.

Selesta mi je vrlo dobro opisala kako se slu�i usagla�avanjem srčanog ritma. Kad joj je bilo devet godina, veoma se pla�ila da prome-ni �kolu. Nekoliko sedmica pre kraja raspusta počela je da grize nokte, odbijala je da se igra sa mlađom sestrom i vi�e puta noću ustajala. Kad su je pitali kad najvi�e grize nokte, bez oklevanja je odgovarala: �Kad mislim na novu �kolu". Vrlo brzo je naučila, kao �to je to sa decom slučaj, da koncentracijom kontroli�e ritam svog srca. Nekoliko dana kasnije mije ispričala daje polazak u novu �kolu vrlo dobro protekao: �Kad se uzbudim, vratim se svom srcu i govorim maloj vili koja je unutra. Ona mi ka�e da će to dobro proći i, ponekad, čak, �ta treba da ka�em i da radim." Sme�io sam se slu�ajući je. Zar ne bismo svi voleli da imamo malu vilu koja bi uvek bila uz nas?

Pojam usagla�enosti srca i činjenica da mo�emo naučiti da ga lako kontroli�emo idu u prilog svim novim idejama o tome kako treba upravljati stresom. Hroničan stres izaziva anksioznost i depresiju. On, takođe, ostavlja dobro poznate posledice i na telo: izaziva nesanicu, bore, hipertenziju, lupanje srca, bol u leđima, probleme sa ko�om, vare-

njem, povratne infekcije, neplodnost, seksualnu impotenciju. Stres najzad napada i na�e dru�tvene odnose i profesionalne sposobnosti: dovodi do razdra�ljivosti, gubitka moći slu�anja, pada koncentracije, koncentracije na sebe samog i gubitka timskog duha. Ovi simptomi su tipični za zamor, koji se mo�e ticati kako posla tako i osećanja bloki-ranosti u afektivnom odnosu, energetske ispra�njenosti. U takvoj se situaciji najče�će usredsređujemo na spolja�nje okolnosti. Ka�emo: �Kad bih samo mogao da promenim svoju situaciju, mnogo bih se bolje osećao u glavi, pa bi mi odmah i telesno bilo bolje." U međuvremenu, ste�emo zube, čekamo sledeći vikend ili raspust, sanjamo o boljim dani-ma, onim �posle". Sve će se srediti �kad zavr�im studije", �kad nađem drugi posao", �kada deca vi�e ne budu kod kuće", �kad napu-stim mu�a", �kad odem u penziju", i tako dalje. Na�alost, retko stvari idu takvim tokom. Isti problemi imaju tendenciju da se ponovo pojave na drugoj ravni, i fantazma o Raju nađenom ipak malo predaleko, na sledećem ukr�tanju, brzo ponovo postaje na� glavni metod upravljanja stresom. Tu�no je da često tako idemo napred sve do dana svoje smrti.

Zaključak koji se mo�e izvesti iz proučavanja preimućstava srčane usagla�enosti je u antipodima: problem treba postaviti drugačije. Umesto �to neprestano nastojimo da postignemo idealne spolja�nje okolnosti, treba da počnemo sa kontrolom unutra�njih, tj. sa sopstve-nom fiziologijom. Gu�eći fiziolo�ki haos i povećavajući usagla�enost, mi se automatski osećamo bolje, i to odmah, i pobolj�avamo svoj od-nos prema drugima, koncentraciju, spretnost, rezultate. Odjednom se stvaraju okolnosti koje smo neprestano tra�ili, ali to je kao neki izve-deni efekat, sekundarna prednost usagla�avanja: od trenutka kada smo prisvojili svoje unutra�nje biće, ono �to se de�ava u spoljnom svetu manje utiče na nas.

Kompjuter koji meri usagla�enost srčanog ritma upotrebljava se za istra�ivanje na sistemu srce-mozak. On mo�e poslu�iti i da poka�e onima koji u to sumnjaju kako njihovo srce odmah reaguje na osećajno stanje. Međutim, sasvim je moguće vratiti se u usagla�enost i bez kompjutera, i osetiti, u svom svakodnevnom �ivotu, dobre po-sledice odmah. Za to je potrebno naučiti �iveti sa usagla�eno�ću.

IV

�IVETI SRČANU USAGLA�ENOST

Ron je bio ono �to se u medicinskom �argonu zove �intenzivista" - specijalista za intenzivnu negu reanimacijom - u bolnici u kojoj sam ja bio �ef psihijatrijskog odeljenja. On me je pozvao da pogledam �efa jedne firme, koji je, sa trideset dve godine, dva dana ranije do�iveo infarkt. Brinula ga je ozbiljnost depresije tog mladog čoveka: hteo je da ga �to pre ispitam, jer je na osnovu medicinske literature znao da bolesnici koji utonu u depresiju imaju slabe �anse da pre�ive. Pri tom, ovaj pacijent je imao vrlo slabu promenljivost srčanog ritma, stoje bio dodatni znak ozbiljnosti njegovog stanja. Za ovo poslednje Ron nije znao ni �ta da preporuči, ni kome da se obrati.

Kao �to je to čest slučaj u ovakvim situacijama, njegov pacijent uop�te nije �eleo da priča sa psihijatrom. Odbio je sve moje poku�aje da evocira okolnosti pod kojima je dobio infarkt ili da govori o svom afek-tivnom �ivotu za koji sam znao daje mučan. Ostao je i vrlo neodređen kad je bilo reci o radnim uslovima. Za njega je stres bio deo njegove okoline; uostalom, i njegove kolege su bile pod istim pritiscima kao i on, a nisu dobili infarkt. U svakom slučaju, jedan psihijatar koji nije, kao on, zavr�io Harvard, ne treba da mu priča kako treba da �ivi.

Uprkos ovom te�kom kontaktu, bilo je nečeg krhkog, čak skoro dečjeg, u izrazu njegovog lica. Bio sam dirnut beskrajnom ambicijom koju je nosio u sebi od detinjstva, i koja gaje sada uni�tavala, kao i njegovo srce. Osećao sam u njemu veliku osetljivost, mo�da čak umetničku, ljubav prema bojama i muzici koja se nikada nije izrazila krijući se iza te tvrde i hladne fasade. On je sutradan iza�ao iz bolnice, protivno mi�ljenju svoga kardiologa, da bi se vratio u kancelariju koja gaje �čekala". Iskreno sam bio nesrećan kad me je Ron �est meseci kasnije obavestio daje umro od drugog infarkta, ne stigav�i ni da dođe do bolnice, nemajući vremena da se otvori prema sopstvenoj osetljivosti. Bio sam očajan �to nisam umeo da mu pomognem. Ni moj kolega ni ja

u to vreme nismo znali daje postojala metoda, i prosta i efikasna, da se poveća promenljivost lupanja srca i da srce ostvari usagla�enost.

Različite etape ove metode razvio je i testirao Hartmat (Heart-math) institut iz Kalifornije, centar koji je posvećen proučavanju i pri-meni srčane usagla�enosti (1). Kao i u tradiciji joge, meditacije i svih metoda relaksacije, prva etapa ve�be se sastoji u skretanju pa�nje na sopstvenu unutra�njost. Prilikom prve primene treba se isključiti iz spolja�njeg sveta, odustati od svake preokupacije nekoliko minuta, prihvatiti da na�e brige dobiju malo na vremenu potrebnom srcu i mozgu da ponovo dođu do svoje ravnote�e i bliskosti.

Najbolji način da se to postigne jeste da dvaput udahnemo polako i duboko. Pre svega, to stimuli�e parasimpatički sistem i pomalo povlači ravnote�u na stranu fiziolo�ke �kočnice". Da bi njegov efekat bio maksimalan, moramo s pa�njom pratiti svoj dah sve do trenutka kad izdahnemo vazduh, zatim napraviti nekoliko sekundi pauze, pre no �to sledeći udisaj sam ne otpočne. Treba se, u stvari, prepustiti izdisaju sve dok se on prirodno ne pretvori u neko bla�enstvo i lakoću.6

Istočnjačke ve�be meditacije upućuju na to da se nastavi praksa usredsređena na najdu�i mogući udisaj, i da se duh isprazni. Ali, da bi se maksimalno povećala srčana usagla�enost, potrebno je, posle deset ili petnaest sekundi ove stabilizacije, svesno skrenuti sopstvenu pa�nju na srce. U toj drugoj etapi najjednostavnije je zamisliti da di�ete kroz srce (ili kroz centralni deo grudi, ako jo� uvek direktno ne osećate srce). Nastavljajući da udi�ete polako i duboko (ali prirodno, bez napora), treba vizualizovati, čak osetiti, svaki udisaj i svaki izdisaj koji prolazi tako va�nim delom na�eg tela. Zamislite da mu udisaj, u prolazu, donosi kiseonik koji mu je tako potreban, a da ga izdisaj oslobađa svih otpadaka koji mu vi�e nisu potrebni. Zamislite lagane i fine pokrete udisanja i izdisanja koji ostavljaju srce da se opere u toj čistoj vodi, koja čisti i smiruje. Zamislite kako koristi taj poklon koji ste mu podarili. Svoje srce mo�ete da zamislite kao dete u kadici mlake vode u kojoj se ono brčka i u�iva, prema svom ritmu, bez prisila ili obaveza. Kao dete koje

6 Dok samJa radio ovu ve�bu, jedna rečenica, koja me je sedamdesetih godina začudila i veoma pogodila, često mije padala napamet Tada se pomalo svuda u svetu govorilo: �Revolucija je nemoguća bez oru�ja ". U oblasti ravnote�e tela � revolucija " - �to će reći postizanje unutra�njeg mira - nemoguća je bez pravilnog disanja.

volite i koje se igra, vi od njega ne tra�ite ni�ta drugo nego da bude ono �to je, u svom prirodnom elementu, jednostavno ga gledate kako se na svoj način razvija, a vi mu donosite prijatan, ne�an vazduh.

Treća etapa vas povezuje sa osećajem topline ili nadimanja koje se razvija u grudima; vi ga pratite i ohrabrujete mi�lju i dahom. Ona je često u početku stidljiva i ispoljava se samo diskretno. Nakon godina osećajnog zlostavljanja, srce je često poput �ivotinje koja je već dugo zamrznuta i gleda prve zrake sunca u proleće. Ukočena i nesigurna, ta �ivotinja prvo otvara jedno oko, zatim oba, i neće poleteti dok ne bude sigurna da blago vreme nije samo privremeno. Srce se ohrabruje meto-dom koja poma�e da se neposredno izazove osećanje priznanja i za-hvalnosti koje će obuzeti grudi. Srce je posebno osetljivo na zahvalnost, na osećanje ljubavi, bilo daje reč o nekom biću, stvari ili, čak, ideji o nekom blagonaklonom svetu. Brojnim ljudima je dovoljno da se sete lica nekog deteta koje vole i koje njih voli, ili neke bliske �ivotinje. Za druge je to slika mira u prirodi koja će sobom doneti unutarnju zahval-nost. Najzad, za neke će ona doći sa uspomenom na sreću u nekoj akciji, kao �to su spust u skijanju, savr�eno bacanje u golfu, jedrenje. Tokom te ve�be ponekad ustanovimo da se osmeh blago javlja na usnama, kao da je rođen u grudima i onda do�ao da obasja lice. To je jednostavan znak daje uspostavljena usagla�enost.

U jednoj studiji, objavljenoj u American Journal of Cardiology (Američki časopis za kardiologiju), istra�ivači sa Hartmat instituta su pokazali da podsećanje na pozitivno osećanje zahvaljujući jednoj uspo-meni ili čak jednoj zami�ljenoj sceni vrlo brzo srčanu promenljivost vodi prema fazi usagla�enosti (2).

Ova usagla�enost ritma srčanih otkucaja brzo se prenosi na osećajni mozak i dojavljuje mu, donoseći mu stabilnost, da je u fizi-olo�kom smislu sve u redu. Osećajni mozak na ovu poruku odgovara jačajući usagla�enost srca. Ovaj promet prouzrokuje sna�an krug koji omogućava, sa malo uhodavanja, odr�avanje tog stanja maksimalne usagla�enosti trideset minuta, čak i vi�e. Ova usagla�enost između srca i osećajnog mozga stabilizuje autonomni nervni sistem -- omogućuje simpatičko-parasimpatičku ravnote�u. Kad se jednom dostigne stanje ravnote�e, suočavamo se sa svim mogućnostima. Istovremeno mo�emo pristupiti mudrosti osećajnog mozga, njegovoj �intuiciji" i funkcijama refleksije, apstraktnog zaključivanja i planiranja saznajnog mozga.

i

/ \

HAOS Ukr�ta se sa kortikalnom delatno�ću

USAGLA�ENOST Olak�ava kortikalnu delatnost

SRCE

Slika 4: Srce olak�ava funkcionisanje mozga. Prema raznim preliminarnim istra�ivanjima, usagla�enost srčanog ritma direktno utiče na rad mozga. Čini se da se faze haosa ukr�taju sa sinhronizacijom cerebralnih funkcija, dok usagla�enost olak�ava pokretanje mo�danih operacija. To se prevodi br�im i preciznijim odgovorima i vi�om performansom pod stresom. (Crte� je inspiri-san jednom prezentacijom Rollin McCratvja, direktora istra�ivanja Hartmat instituta. LLC.)

Talamus sinhronizacija

kortikalne aktivnosti

Mandula (amigdale) kontrola osećanja

Cerebralno stablol ___ arterijski pritisak i regulacija

autonomnog nervnog sistema

�to vi�e upotrebljavamo tu tehniku, lak�e nam je da uđemo u usagla�enost. Kad smo se jednom zbli�ili sa ovim unutra�njim stanjem, postajemo sposobni da, tako da ka�em, komuniciramo neposredno sa svojim srcem, poput Seleste, koja je govorila o maloj vili sa stani�tem u njenom srcu. Mo�e se upitati: �Da li gaja volim u dubini du�e?" Kad jednom uđemo u usagla�enost, sasvim je dovoljno postaviti sebi pitanje i pa�ljivo zabele�iti srčanu reakciju. Ako to pitanje izaziva dodatni talas unutra�nje topline i bla�enstva, onda srce �eli da očuva taj kontakt. Ako ono, naprotiv, malo uzmakne, ako se usagla�enost smanji, znači da vi�e �eli to da izbegne i da svoju energiju posveti nekoj drugoj stvari. To nije nu�no dobro re�enje: konačno, mnogo parova prolaze faze u kojima srce svakoga od njih �eli da bude negde drugde, bar privremeno, pre no �to se pomire i nađu trajnu sreću u svom odnosu. Međutim, vrlo je va�no biti svestan onoga �to srce �eli u svakom trenutku, po�to to sna�no utiče na sada�njost. Zami�ljam da je u tom unutra�njem dijalogu srce most prema na�em �glavnom ja", neka vrsta tumača za osećajni mozak koji je iznenada otvoren prema skoro direktnoj komunikaciji. Ali, bitno je znati da li osećajni mozak usmerava u pravcu koji nismo racionalno izabrali. Ako je to slučaj, treba se potruditi da ga ohrabrimo na dru-gim planovima, da to ne bi dovelo do nekog konflikta sa saznajnim mozgom, do sabota�e na�ih sposobnosti refleksije i, na kraju krajeva, do fiziolo�kog haosa i njegove krajnje posledice - hroničnog gubljenja energije.

Kompjuterski program koji meri promenljivost srca omogućava da se skoro u sekundu vizualizira uticaj na�ih misli na usagla�enost i na haos. Ako koncentri�emo pa�nju na srce i na unutra�nje bla�enstvo, vidimo kako se menja faza i kako usagla�enost dobija sve veću moć u obliku pravilnih i lakih talasa. Ako se, naprotiv, prepustimo negativnim mislima i brigama - �to je normalna tendencija mozga prepu�tenog samom sebi - za nekoliko sekundi usagla�enost se smanjuje i haos zauzima svoje mesto. Ako se prepustimo besu, haos se povećava, a linija na ekranu ocrtava brdovit, skoro preteći predeo. Ovaj bio-feed-back program omogućava da se u trenutku vizualizira njegov nivo usagla�enosti, da se, dakle, ubrza učenje. Ipak, uvek su postojali načini da se usagla�enost postigne bez kompjutera.

Ja sam, na primer, često konstatovao da su moji pacijenti ili poznanici, koje sam na programu testirao praktikujući jogu, lako ula-zili u usagla�enost. Kao da je njihova fiziologija već bila doli mi eno promenjena redovnim ve�bama.

Ima i drugačijih primera: kada sam jednom pokazao ovu meto-du prjatelju čiji je duhovni �ivot bio vrlo intenzivan, on je te�ko posti-gao vi�e od 35% optimalne usagla�enosti. Tada me je zapitao da li bi mogao, umesto �to sledi moja uputstva, da se moli, kao �to je to inače činio. Znao je da je, dok se tako molio, osećao toplinu i bla�enstvo u grudima, za koje mu se činilo da odgovaraju onome �to sam mu ja opi-sivao. Očigledno je moj prijatelj sam na�ao način da uravnote�i svoju fiziologiju, utapajući se u osećanje da je povezan sa svemoćnim i do-bronamernim univerzumom. Za druge, naprotiv, molitva ne vodi ni-kakvoj usagla�enosti. Ponekad čak suprotno. Tu bio-feedback program mo�e biti koristan: on omogućava da se odmeri najefikasniji prelaz ka usagla�enosti fiziologije, naročito na početku.

PREDNOSTI USAGLA�ENOSTI

Manje ima efikasnih načina da sebe uverimo kako mo�emo lako naučiti da kontroli�emo svoju fiziologiju nego da vidimo na kompju-terskom ekranu sopstveno srce kako ulazi u usagla�enost. Kada nakon toga konstatujemo da se pacijenti oslobađaju lupanja srca i napada panike, postajući sposobni da vladaju svojom teskobom, kada treba da promene �kolu ili da javno govore, to samo doprinosi ovom uverenju. Sto se mene tiče, uverila su me eksperimentalna istra�ivanja kliničke korisnosti takvog pristupa, kako za psihijatriju tako i za kardiologiju.

Na univerzitetu Stanford, na primer, doktor Laskin (Luskin) dobio je fondove od Nacionalnog instituta za zdravlje da bi formirao grupu pacijenata koji su patili od ozbiljne srčane insuficijencije. Kao stoje to skoro uvek slučaj, njihovi fizički simptomi - zadihanost, umor, natečenost - bili su praćeni teskobom i depresijom. Posle �est sedmica tretmana, grupa koja je naučila da vlada svojom usagla�eno�ću znat-no je spustila nivo stresa (za 22%) i depresivnosti (za 4%). Njihovo fizičko stanje - sposobnost da hodaju ne zadihav�i se - takođe se ja-sno pobolj�alo (za 14%). Nasuprot tome, za grupu koja je dobila samo uobičajeni tretman za srčanu insuficijenciju, svi ovi pokazatelji su se, prema nivou na početku, pogor�ali.

U Londonu, skoro �est hiljada visokih slu�benika velikih predu-zeća, poput Sela (Shell), Britanskog petroleja (British Petroleum), Hjuli Pakarda (Hevvlett Packard), Unilevera (Unilever) i Hong Kong-�angaj

bankarske korporacije pro�li su kurs za usagla�enost srčanog ritma. U Sjedinjenim Dr�avama su hiljade drugih takođe zavr�ili kurseve na Hartmat institutu, na primer, slu�benici Motorole i Vlade dr�ave Kali-fornije. Rezultat pokazuje da ovi kursevi kod učesnika sprečavaju stres tamo gde se njegov uticaj mo�e osetiti: na fizičkom planu, osećajnom i dru�tvenom.

Njihov je arterijski pritisak, ako se uzme u obzir fizički plan, mesec dana nakon učenja pao toliko kao da su izgubili deset kila i dva-put vi�e nego dijetom bez soli (4). Jedno drugo istra�ivanje upućuje takođe na jasno pobolj�anje hormonalne ravnote�e: posle mesec dana primene te metode u ritmu od trideset minuta dnevno, pet dana u sed-mici, visina DHEA - �hormona mladosti" - povećava se za 100%.

Kod ovih subjekata, u isto vreme, visina kortizola, hormona stresa - uz povi�enje arterijskog pritiska, starenje ko�e i akne, gubitak pamćenja i koncentracije (6) - spustila se za 23%. Predmenstrualni sin-dromi �ena, koje su tokom ovog istra�ivanja posmatrane, znatno su se promenili: smanjili su se razdra�ljivost, depresija i zamor. Takve hor-monalne promene odra�avaju dubinsko popravljanje ravnote�e telesne fiziologije, utoliko impresivnije �to se ono obavlja bez spoljne pomoći lekova i sintetičkih hormona.

Imuni sistem takođe u�iva u prednostima srčane usagla�enosti. Imunoglobulini A (IgA) jesu prva linija odbrane organizma od infek-tivnih činilaca (virusa, bakterija, gljivičnih oboljenja). IgA se nepre-stano obnavljaju na povr�ini mikoza, kao �to su nos, grlo, bronhije, creva i vagina, tamo gde infekcije stalno prete. U jednom istra�ivanju je tra�eno od dobrovoljaca da se sete neke scene koja ih je razbesnela. Samo podsećanje je izazvalo haos, u trajanju od par minuta, u njiho-vom srčanom ritmu. Nakon perioda haosa, IgA se lučio prosečno �est sati, i tako im se smanjivala otpornost na zarazu. U istom istra�ivanju, pozitivno sećanje je uslovljavalo vi�e minuta usagla�enosti, a oni su bili praćeni povećanjem produkcije IgA tokom sledećih �est sati (8).

U jednom drugom ispitivanju, objavljenom pre vi�e od deset godina u New England Journal of Medicine, istra�ivači iz Pitsburga pokazali su da nivo stresa kome je neko izlo�en direktno predviđa verovatnoću da se dobije kijavica (9). Ovaj fenomen je verovatno po-sledica uticaja negativnih osećanja na sistem srce-mozak i na lučenje IgA. Svaki put kad na poslu, ili sa na�om suprugom, Čak i na ulici, imamo neugodnu prepirku, na�a prva linija odbrane od spoljnih napada

umanjuje �est sati na� otpor (osim, čini se, ako umemo da sačuvamo

na�u usagla�enost). Istra�ivanja vođena u preduzećima pokazuju da efekat usagla-

�enosti u domenu fiziologije direktno utiče na smanjenje uobičajenih simptoma stresa: broj rukovodećih slu�benika koji ka�u da im lupa srce �često ili skoro sve vreme" za �est nedelja pada sa 47%(!) na 30%,. a za tri meseca na 25%. Za simptome telesne napetosti brojke prelaze sa 41% na 15%, a zatim na 6%; za nesanicu sa 34% na 6%, za osećanje iscrpljenosti sa 50% na 12%, za različite bolove - uključujući i bol u leđima - sa 30% na 6%. Prema mi�ljenju vi�e učesnika tog istra�ivanja u firmama je mentalni umor postao �normalan" pratilac njihovog rada, pomalo kao �to je fizički umor smatran normalnim u rudnicima i fa-brikama u trenutku industrijske revolucije. Oni rukovodeći slu�benici, koji su naučili kako da ostvare usagla�enost, ka�u sada kako umeju da prekinu konstantno gubljenje energije - naučili su da upravljaju svojim fiziolo�kim odgovorima na neprestane poslovne zahteve.

Na fiziolo�kom planu, statistike su takođe impresivne: srazmera zaposlenih koji ka�u da su �napeti" većim delom vremena u velikim firmama prelazi sa 33% (jedno od troje!) na 5%, a onih koji ka�u da su �besni" sa 20% na 8%. Učesnici opisuju novu sposobnost da vladaju svojim osećanjima. Prema njihovom mi�ljenju, postojanje usagla�enosti omogućilo im je da priznaju kako im stanja besa i negativnosti ni�ta nisu donosila, i da su im dani u kancelarijama bez njih mnogo prijat-niji.

Carls, čiju smo istoriju čuli u prethodnom poglavlju, pre-poznavao se u svemu ovome. Ipak, prelaz je načinjen suvi�e brzo. Razmi�ljajući o vremenu kad je sve uzimao ,,k srcu", pre no �to se izve�bao u usagla�enosti, nije shvatao kako je mogao tako dugo da izdr�i. Sećao se stanja u kome su ga primedbe njegovog direktora sati-ma ostavljale van sebe. Sećao se kako od njih nije mogao da se pribere ni kod kuće, kako se noću bez sna prevrtao u krevetu, ponekad i sedmi-cama. Sada je bio smiren, sposoban da pusti primedbe da �klize" preko njega. Uostalom, direktor je sa svima tako razgovarao. To je bio njegov manir. Bio je to njegov problem, a ne Čarlsov. Naučio je da smiruje svoju fiziologiju, da je sprečava da mu se otima. Uostalom, njegov lekar je bio iznenađen �to mu je arterijski pritisak sni�en i pitao ga da li je počeo neku dijetu.

U pogledu funkcionisanja preduzeća i dru�tvenih odnosa, gru-pe koje su naučile da vladaju svojim unutra�njim odgovorima rade skladnije. U firmama testiranim u Ujedinjenom Kraljevstvu, �est ne-delja i �est meseci posle obrazovanja za usagla�enost, rukovodioci su govorili da im je duh jasniji, da se bolje uzajamno slu�aju i da su im sastanci produktivniji. U jednoj velikoj bolnici u regiji Cikaga, nivo zadovoljstva poslom bolničarki, koje su pro�le takav kurs, povećao se. Istovremeno, i pacijenti o kojima su brinule bili su zadovoljniji negom. Procenat odlazaka bolničarki u godini nakon kursa pao je sa 20% na 4%

(10).

Najzad, jedno istra�ivanje vođeno među američkim gimnazijal-cima koji su morali da ponavljaju po�to su pali na maturi pokazalo je u kojoj meri efikasno upravljanje svojim unutra�njim stanjem mo�e pro-meniti rezultate u uslovima stresa. Posle kursa za usagla�enost, dvaput sedmično tokom osam nedelja, 64% njih polo�ilo je matematiku naspram samo 42% onih koji nisu koristili tu ve�bu. Očigledno da usagla�enost ne menja poznavanje matematike, ali omogućava postojećem znanju da bude savr�eno pristupačno u trenutku ispita (11).

�IVETI USAGLA�ENOST

Fransoaz Dolto je znala bolje od ikoga da priča sa decom koja pate. Izgubljenom detetu, nesposobnom da ka�e �ta ga boli i da se smiri, postavljala je magično pitanje kako bi mu pomogla da se drugačije usme-ri: �Sta tvoje srce oseća?" Sa ovih nekoliko reci je otvarala direktno vrata osećanjima, presecajući svu zbrku mentalnih konstrukcija, ideja o sebi, onih �morao bih", �ne bih smeo". Onom ko je patio pomagala je da uspostavi kontakt sa svojim unutra�njim pokretačima, dubokim �eljama, onim stvarima koje su, na kraju krajeva, uvek određivale nje-gov spokoj ili njegovu nesreću.

Isto zapa�anje va�i i za odrasle, naročito za najracionalnije među njima, sklone da ne opa�aju i ne reaguju, osim posredstvom saznajnog mozga. Onog dana kada unutra�njim okom pogledaju reakcije svoga srca, pred njima se otvara novi svet opa�aja i osećanja. Kada uspostave usagla�enost, često uviđaju da imaju jedno intuitivno ja koje ih je dosad vodilo, iz toga izvlače osećanje samilosti, skoro ne�nosti prema svom unutra�njem biću. Kao �to sugeri�u istočnjačke duhovne tradicije, iz

te samilosti sa unutra�njim bićem rada se samilost prema spolja�njem svetu: mudrost je u nama, činjenica da smo to razumeli omogućuje da

se otvorimo prema drugima. I ja se sam često pozivam na tu intuiciju srca. Sećam se te�kog

slučaja mlade pacijentkinje crnkinje koju je boielo čitavo telo, ali su svi rezultati, vr�eni danima, bili negativni. Lekari su odbijali da naprave dodatna ispitivanja. �elela je da joj se da morfijum, stoje ekipa koja ju je lečila, u odsustvu jasne dijagnoze, odbijala. Kao i obično, u ovakvim slučajevima napetosti, kolege su najzad pozvale psihijatra u pomoć. Mlada �ena je bila besna �to se na taj način moglo sugerisati da njeni problemi potiču �iz glave". Prihvatila je da me vidi samo u prisustvu svoje majke, koja je bila odlučnija od ćerke u zahtevu da se obave do-datni testovi. Sa njihovog stanovi�ta, to odbijanje je bilo očigledan znak rasizma. Ako bolnica nije htela da učini ni�ta vi�e, to je bilo zato �to ona nije bila bela i bogata.

Radni dan mi je bio dug i te�ak, i kada su me one dočekale sa uvredama, ne ostavljajući mi čak ni mogućnost da se predstavim, osetio sam kako u meni raste bes. Hladno sam ih ostavio. U hodni-ku sam konstatovao da sam planuo i primetio u sebi čak �elju da se svetim. Kao profesor koga je razdra�io neki učenik, prvo sam pomi-slio na sve smicalice koje sam im mogao prirediti da plate svoje �lo�e pona�anje". Primetiv�i svoje unutra�nje stanje, dvaput sam uzdahnuo, pustio da uđem u usagla�enost usredsređujući pa�nju na svoje srce i, zatim, misleći na ribolov sa sinom, u vreme zalaska sunca jedne Ietnje večeri u Normandiji. Kad mi se povratio mir i duh rasvetlio, drugačije sam odmerio situaciju.

Nove ideje kao da su dolazile iz nekog drugog dela mene: očigledno je ta �ena uveliko patila kad je počela da oseća takav bes prema ljudima koji su sve činili da je izleče. Mora biti da je u vi�e navrata bila odbačena i neshvaćena. A moj stav nije mogao doprineti tome da ona promeni mi�ljenje o lekarima iz bolnice, skoro sve belci-ma. Nije li konačno moj zanat i bio da poma�em ljudima čija je ličnost te�ka? Ako ja, psihijatar, nisam uspevao da sa njom komuniciram, ko je onda mogao? I kako sam mogao da se bavim tim nezrelim idejama o �revan�u"? To me je stvarno protreslo! Odjednom sam opazio novi ugao za napad. Morao sam da se vratim u sobu i da joj ka�em: �Vi imate prava na najbolju moguću negu i tretman, kako sa moje strane tako i od mojih kolega. Iskreno mi je �ao �to nismo bili na visini zadatka.

Ako mi dozvolite, poku�ao bih da shvatim tačno �ta se desilo ovde i u čemu smo vas razočarali." Kad jednom razgovor krene u tom pravcu, sigurno ću saznati dovoljno toga da bolje uvidim zbog čega je stvarno patila, i onda ću mo�da moći da sugeri�em ne�to efikasnije od dodatnih pretraga, neprijatnih i beskorisnih. Sta sam mogao da izgubim?

Vratio sam se u sobu u tom novom raspolo�enju i ponudio svoj predlog. Njihova prvo zatvorena lica su počela da se ozaruju i mogli smo da razgovaramo. Saznao sam kako su vi�e urgentnih slu�bi vraćale tu mladu �enu, kako ju je jedan lekar uvredio, i malo-pomalo razgovor je postajao sve intimniji. Kada je ona najzad zamolila svoju majku da napusti sobu, mogli smo da razgovaramo o njenoj pro�losti prostitutke i narkomanke. Postalo je jasno da je jedan deo simptoma koje je osećala bio posledica krize zbog nedostatka droge. Time nije bilo te�ko vla-dati, i obećao sam joj da ću joj pomoći da kontroli�e svoj bol u vezi sa nedostatkom droge. Razi�li smo se u najboljim odnosima: ona uverena da će se o njoj najzad brinuti, a ja zadovoljan �to sam svoj posao lekara mogao da obavim. Izlazeći iz sobe, zadrhtao sam pri pomisli da sam i ja iz besa mogao daje izbacim iz bolnice.

Kristina, koja je takođe naučila da posti�e unutra�nju usagla-�enost, do�ivela je sa petogodi�njim sinom Tomasom skoro isto za vreme svog razvoda. Predlo�ila mu je da ga povede u zoolo�ki vrt u subotu ujutro, ali se on nije ni pomakao da nađe svoje cipele. �ureći da stigne, u glavi je čula glas svoje najbolje prijateljice: �Ako sad ne uspe� da savlada� neposlu�nost svog sina, biće samo jo� gore. Čekaj samo kad postane adolescent!" Počela je jetko da prebacuje sinu njegovu hroničnu nesposobnost da sređuje svoje stvari, zbog čega su uvek ka-snili. Tomas je reagovao tako stoje seo na zemlju, skrstio ruke i počeo da se pona�a kao dete koje tuku i ne razumeju, na ivici nervne krize. To je bilo previ�e: Kristina, i sama napeta zbog porodične situacije, odlučila je da izađe sama, da se ne preda jo� jednom pred osećajnim manipulacijama svog sina.

Kad je stigla do kola, odmerilaje svoje unutra�nje stanje. Bila je besna i napeta, jo� vi�e sad kad je shvatila da su joj, zbog ovako katastrofalnog početka, pokvareni ostatak dana i čitav vikend. Upotre-bila je svoje znanje kako da uđe u usagla�enost, i kada je uspostavila unutra�nji mir, drugačije je shvatila sve: mo�da Tomasovo ka�njenje i dezorganizacija tog jutra nisu bili njegov uobičajeni nedostatak, već izraz očaja zbog razvoda roditelja. Zamislila se za trenutak na

njegovom mestu i kako je kao devojčica od pet godina bila dezorijenti-sana, nesposobna da nađe reci kako bi izrazila svoj strah i tugu. Zamislila je i kako bi ona reagovala daje njena majka u takvim okolnostima nije shvatila, i kako se zakačila za jednu tako sporednu stvar kao �to su cipele koje nisu na svom mestu. Kakav je primer davala svom sinu? Da li je �elela da on svoju osećajnu napetost savlađuje lupajući vratima, I kao stoje ona to upravo učinila?

Odjednom je shvatila da mora preuzeti rizik da �izgubi obraz"

i da se vrati kući i razgovara sa Tomasom. �Vrlo mije �ao �to sam se tako ponela", rekla mu je. �U osnovi,

zoolo�ki vrt nije toliko va�an. Va�no je da si ti pomalo tu�an i da je to normalno u situaciji u kojoj smo ti, tata i ja. A kad si tu�an, nema� volje da sređuje� svoje stvari. I ja sam tu�na, i zato se tako brzo uzbuđujem. Ali, ako nas dvoje to znamo, onda to mo�emo lak�e da podnesemo."

Tomas podi�e lice prema njoj i bri�nu u plač. Kristina ga uze u naručje i stegnu. Malo kasnije, on se opet sme�io i proveli su za-jedno divan dan, a Tomas je bio pa�ljiviji i organizovaniji no ikad: kad je osećajna energija oslobođena usagla�eno�ću, često je moguće naći re�enje i reci koje sjedinjuju a ne razdvajaju, i koje smanjuju, i to mno-go, nepotrebne gubitke energije.

Usagla�enost donosi unutra�nji mir, ali to nije metoda relak-sacije, već metoda akcije. Usagla�enost se praktikuje u svim �ivotnim situacijama. Moguće je ući u usagla�enost i kad vam srce udara 120, kao i 55 puta u minuti. To je krajnji cilj: biti u usagla�enosti i tokom trke ili borbe, pri pobedi, u bolu i neuspehu, čak i za vreme ljubavnog zanosa. Istočnjački priručnici seksualnosti insistiraju da se otvore e-nergetska vrata srca kako bi se moglo svojim zadovoljstvom vladati i uvećavati ga. Bez sumnje su tantrički i taoistički učitelji primetili, mno-go pre nastanka kompjuterskih programa, efekat srčane usagla�enosti tokom seksualnog čina.

Postignuti rezultati mu�karaca i �ena koji su otkrili usagla�enost i redovno je upra�njavaju suvi�e su lepi da bi bili verovatni. Kontrola strepnje i depresije, pad arterijskog pritiska, povećanje nivoa DHEA, stimulacija imunog sistema: nije reč samo o usporavanju starenja, već o istinskom podmlađivanju fiziologije! Pri svemu tome, amplituda rezul-tata odgovara amplitudi fizičkih i psiholo�kih �teta nanesenih stresom: ako stres mo�e da učini toliko zla, samo me upola Čudi �to unutra�nje vladanje njime mo�e da učini toliko dobra,

Ali, onima među nama koje je �ivot ranio i čije su rane jo� otvorene, ako se okrenu prema sebi unutra, teskoba mo�e proizvesti bol. U tom je slučaju sam pristup na�em unutra�njem izvoru usagla�enosti blokiran. Najče�će se to de�ava nakon neke povrede kada su osećanja toliko jaka da ni osećajni mozak, pa, prema tome, ni srce vi�e ne funkcioni�u kao pre. Oni tada vi�e nisu kompas, već zastava koja se pro-bija kroz buru. Ovde postoji druga metoda da se ponovo nađe ravnote�a, metoda koliko iznenađujuća toliko i efikasna, i koja svoje poreklo ima u mehanizmu snova: neuroosećajna integracija pokretima očiju.

V

SAMOIZLECENJE OD VELIKIH BOLOVA:

NEUROOSEĆAJNA INTEGRACIJA OČNIM

POKRETIMA- EMDR (EYE MOVEMENT

DESENSITIZATION AND REPROCESSING)

O�UJAK BOLA

Posle jedne godine idilične ljubavi, Pjer, Čovek za kojeg je Sara bila sigurna da će joj biti mu�, brutalno ju je napustio. Ni�ta nije smeta-lo njihovoj vezi. Cinilo se da su njihova tela jedno za drugo stvorena, a njihov duh, �iv i radoznao (oboje su bili advokati), u svemu se slagao. Ona je sve na njemu voiela: njegov miris, glas, smeh koji je povodom svega praskao. Sara je čak veoma cenila svog budućeg svekra i svekrvu. Njihov �ivot zajedno činio se potpuno zacrtanim. Ali, jednog dana, Pjer je zakucao na njena vrata noseći buket sa velikom trakom i hladnim, te�kim pismom u kome je napisao ono �to nije mogao da izgovori. Ob-novio je vezu sa svojom nekada�njom prijateljicom, aktivnom katolki-njom, poput njega, kojom će se i o�eniti. Njegova odluka, napisao je, bila je konačna.

Nakon toga, Sara vi�e nije bila ista. Do tada uvek čvrsta poput stene, počela je da dobij a napade teskobe pri najmanjem podsećanju na ono �to joj se desilo. Srce bi joj zalupalo čim bi ugledala koverat sa svojim imenom, ispisan rukom. Ponekad je, bez ikakvog razloga, imala �fle�eve": videla je pred sobom u�asni trenutak. Noću je često sanjala Pjera, naročito kad je polazio, i budila bi se skačući iz sna. Vi�e se nije na isti način ni oblačila ni smejala, i zadugo nije mogla da priča o onome �to joj se desilo. Ponekad bi iz stida - kako se tako mogla pre-variti - i na najmanje podsećanje briznula u plač. Činilo joj se da te�ko mo�e naći reci da to opi�e. Oskudne reci koje su joj padale na pamet bile su blede, nisu se odnosile na istinsku dimenziju događaja.

Kao �to pokazuje priča o Sari, a �to svi manje-vi�e znamo, veoma bolni događaji ostavljaju dubok trag u na�em mozgu. Jedno izučavanje psihijatrijskog odeljenja na univerzitetu Harvard omogućuje čak da se vidi na �ta liči taj trag. Prema toj studiji, tra�eno je od paci-jenata, koji su do�iveli osećajnu povredu, da poslu�aju opis onoga �to im se dogodilo da bi se u toku tog slu�anja registrovale reakcije njiho-vog mozga najednom skeneru sa emisijom pozitrona (�Pet scan"). Kao i Sara, svi ti ljudi su patili od onoga �to psihijatri nazivaju �posttrau-matskim stresom" (ili ESPT). Skener je omogućavao da se vizualizuju delovi njihovog mozga koji su bili aktivirani ili dezaktivirani tokom tih minuta ponovo do�ivljenog u�asa (vidi figuru 4 u svesci fotografija).

Rezultati su sami po sebi govorili: amigdalna oblast, reptilsko jezgro straha u srcu osećajnog mozga, bila je jasno aktivirana. Čudno, i vizuelni korteks je bio veoma aktivan, kao da su ti pacijenti gledali fotografiju scene, a ne prosto slu�ali priču o njoj. I, �to je jo� fascinan-tnije, slike su pokazivale izvesnu �dezaktivaciju", neku vrstu anestezije, oblasti broca, dela mozga odgovornog za jeziČki izraz. Bilo je to kao neurolo�ki �potpis" onoga �to ljudi koji pate od posttraumatskog stresa često ponavljaju: �Ne nalazim reci da opi�em ono �to sam do�iveo!"

Psihijatri i psihoanalitičari to dobro znaju: o�iljci koji ostaju u mozgu posle najte�ih događaja ne bri�u se lako. De�ava se da paci-jenti imaju simptome desetinama godina posle prvobitne povrede. To je čest slučaj kod ratnih veterana, kao i kod pre�ivelih iz koncentra-cionih logora. Ali, to su posledice građanskog �ivota. Prema jednoj nedavnoj studiji, većina je �ena, sa tim sindromom nakon nekog na-pada (najče�će silovanja, ali i nakon krađe), imala istu dijagnozu deset godina kasnije (2). Najzanimljivije je �to većina ovih pacijenata tačno zna da ne bi trebalo da se tako lo�e oseća. Oni su, naravno, svesni daje rat zavr�en, da su logori samo ko�mar pro�losti, da je silovanje samo sećanje, iako u�asno. Oni znaju da vi�e nisu u opasnosti. Oni to znaju, ali ne osećaju.

NEIZBRISIV TRAG

Iako nismo do�iveli povrede �sa velikim P" na koje se primenjuje dijagnostika ESPT-a, mi tu pojavu poznajemo jer smo do�iveli

vi�e povreda �sa malim p". Koga nije u osnovnoj �koli poni�avao d�angrizav učitelj? Koga nekad nije nemilosrdno otkačila devojka? Govoreći o te�im stvarima, mnoge �ene vr�e pobačaje, mnogi ljudi surovo gube posao, da i ne brojimo osobe koje te�ko pre�ivljavaju svoj razvod ili smrt nekog bliskog.

O tim situacijama mislimo i mislimo: slu�amo savete prijatelja i roditelja, čitamo u �tampi članke na tu temu, kupujemo Čak knjige o tome. Sve to poma�e, ponekad i prilično, da situaciju razumemo i dobro znamo �ta bi trebalo da osećamo sada kada je ona pro�la. Ipak, ostajemo nekako priterani u ćo�ak: na�a osećanja su kao privezana za pro�lost i nakon toga �to nam se viđenje situacije pozitivno promenilo. Covek koji je imao udes kolima i dalje se neugodno oseća i napet je kada vozi autoputem, iako zna da godinama tuda vozi bez problema. Silovana �ena i dalje se oseća blokiranom dok je u krevetu sa čovekom koga voli, iako njegova ne�nost i fizička �elja ne izazivaju u njoj nikakvu sum-nju. Sve se odvija kao da delovi saznajnog mozga, koji sadr�e stečeno znanje, ne ostvaruju kontakt sa delovima osećajnog mozga, obele�enim povredom, koji i dalje podsećaju na bolna osećanja.

U laboratoriji njujor�kog univerziteta, istra�ivač poreklom iz Luizijane jednog je dana na potpuno nov način rasvetlio kako se ovi osećajni tragovi u mozgu organizuju. Kao dete, �ozef Ledu (Joseph LeDoux) gledao je svog oca mesara kako vadi mozak iz goveđih glava. Ostala mu je fascinacija tim organom.

Postoje dugo proučavao razliku između desnog i levog mozga, Ledu je �eleo da shvati odnose između osećajnog i saznajnog mozga. Bio je jedan od prvih koji je primetio da za navikavanje na strah nije od-govoran neokorteks, već upravo obrnuto. Tako je otkrio da na osećajnom mozgu �ivotinje, kada do�ivi strah od nečega, trag direktno ostaje (3). Na primer, pacovi koji odmah posle zvonjave dobiju elektro�okove vrlo brzo nauče da se na mestu ukoče očekujući �ok čim zvonjava započne. Poput ljudi koji su dozi veli traumatično iskustvo, i pacovi se, čak i ako se opit obustavi na nekoliko meseci, i dalje koče u strahu kada se, mno-go kasnije, zvonjava opet začuje.

Ipak, moguće je �psihoterapijom" lečiti ove pacove: dovoljno je da se zvonjava nastavi i dalje vi�e puta bez primene elektro�okova. Posle dovoljnog broja seansi ovog tipa, sve kao da ukazuje na to da su pacovi naučili da se ne pla�e zvonjave (po�to ona vi�e nije povezana sa bolom). Stvarno, pacovi vi�e ne pokazuju nikakvu uznemirenost.

oni se sada bave uobičajenim aktivnostima. Svakom posmatraču spolja izgleda daje trag straha odstranjen iz njihovog osećajnog mozga. Jo� je od Pavlova poznata ta terapija pona�anjem kojom se mogu �ukinuti"

uslovni refleksi (4). Ali, nije sve tako jednostavno; u stvari, mnogo je zanimljivije

no stoje Pavlov zami�ljao. Dolazi se do toga daje ova kontrola straha u stvari samo to - kontrola. Istra�ivači iz Leduove laboratorije uzeli su pacove koji su naučili da se vi�e ne pla�e �ukidanjem" i izvukli im deo predčeonog korteksa (�najsaznajnijeg", čak i kod pacova). Otkrili su ne�to zaprepa�ćujuće: nakon lezije čeonog korteksa, pacovi su ponovo počeli da se na mestu koče čim bi čuli zvonjavu, tačno onako kako su radili pre �terapije". Ovo istra�ivanje je pokazalo da osećajni mo-zak nikad ne zaboravlja strah; pacovi su prosto naučili da ga kontroli�u zahvaljujući svom neokorteksu - svom �saznajnom" mozgu. Sve uka-zuje na to daje terapija izlaganjem kod pacova, čak i kad je savr�eno uspela, ostavila trag straha u nedirnutom osecajnom mozgu. Ako je saznajni mozak uni�ten, ili ako ne obavlja svoj posao, strah odmah ponovo dobija zamah (5)!

Prenoseći te rezultate na ljude, shvatamo kako o�iljci u ose-cajnom mozgu mogu ostati prisutni godinama, spremni da se ponovo aktiviraju.

Polin, koju sam sreo kad je imala �ezdeset godina, pokazivala je, jasno i tragično, tragove straha u osecajnom mozgu. Konsultovala me je po�to, nakon �to je promenila posao, nije podnosila prisustvo svog novog �efa. Ipak, jasno je shvatala da njegovo pona�anje prema njoj nije bilo ni u čemu nenormalno: problem je bio u njoj. Dve nedelje ranije, prisustvo �efa iza njenih leđa toliko ju je uzbudilo da nije mogla da nastavi telefonski razgovor sa va�nim klijentom. Deset godina ra-nije, ona je već bila izgubila jedan posao zbog sličnog problema. Sada je resila da shvati u čemu je problem, i da to prevaziđe. Dosta brzo sam otkrio daje imala koleričnog i nasilnog oca koji joj nije bio blizak. Vi�e puta ju je tukao. Tra�io sam da mi opi�e jednu od tih scena. Ispričala mi je kako je jednog dana, kada je imala pet godina, njen otac do�ao kući novim kolima na koja je bio vrlo ponosan. Kako je bio u izvrsnom raspolo�enju, htela je to da iskoristi i da mu se pribli�i deleći njegovu radost; resila je i da kola jo� bolje izglanca. Kad je njen otac u�ao, uzela je kantu i sunđer i počela da trlja kola sa entuzijazmom devojčice koja hoće da učini zadovoljstvo svom ocu. Na�alost, nije primetila daje na

sunđeru bilo komadića �ljunka: karoserija je bila sva u prugama. Kada je oti�la da potra�i oca kako bi mu ponosno pokazala staje uradila, on se u�asno razbesneo, �to njoj nije bilo shvatljivo. Pla�eći se da je ne istuče, brzo je oti�la u svoju sobu i sakrila se pod krevet. Podsećanje na tu situ-aciju izvuklo je na povr�inu sliku koja je bila utisnuta u njenom duhu jasno kao fotografija: preteče noge njenog oca koji joj se pribli�avao, dok se ona, kao �ivotinjica, pribijala uza zid. Istovremeno sa slikom, osećanje se vratilo u punoj snazi. Preda mnom, pedeset i pet godina nakon toga, njeno lice se izoblicilo od straha, a disanje se ubrzalo to-liko da sam se upla�io da ne dobije srčani napad. Pedeset i pet godina kasnije čitav njen mozak i telo bili su prepu�teni na milost i nemilost �iga koji je taj strah ostavio. Posle navikavanja na električne �okove, Leduovi pacovi reaguju sa u�asom na svaki stimulans koji izbliza ili izdaleka liči na onaj od koga su naučili da se pla�e (6). U Polininom slučaju, bilo je dovoljno daje njen �ef samo malo podseti na oca, da bi se ona, Čak i sada, osetila vi�e nego neprijatno.

U stvari, osećajni o�iljci limbičkog mozga uvek su spremni da se ispolje kad god su na� saznajni mozak i njegova sposobnost kontrole, čak i privremeno, oslabljeni. Alkohol, na primer, sprečava predčeoni korteks da normalno funkcioni�e. Zato se osećamo �opu�teno" čim malo vi�e popijemo. Ali, upravo stoga, kada smo �ivotom izmučeni i ubijeni, pod uticajem alkohola reskiramo da jednu benignu situaciju tumačimo tako kao da nas je neko ponovo napao i da nasilno reagu-jemo.To se mo�e desiti i kada smo samo umorni ili suvi�e rasejani zbog drugih preokupacija, da bismo sačuvali kontrolu nad strahom utisnutim u na�em limbičkom mozgu.

POKRETI OČIJU U SNU

Psihijatri dobro poznaju taj aspekt ESPT-a. Znaju da ne postoji veza između spoznaja stečenih u sada�njosti i neprihvaćenih osećanja, ostataka pro�ivljene povrede. Smatraju daje to ono �to taj sindrom čini te�kim za lečenje. Iskustvo ih je naučilo da nije dovoljno samo govo-riti da bi se uspostavila veza između starih osećanja i jedne perspek-tive dobro usidrene u sada�njost. Oni čak znaju da ponovno pričanje o povredi čini simptome jo� ozbiljnijim. Svesni su da ni lekovi nisu veoma uspe�ni. Početkom devedesetih godina proučavanjem postojećih

tretmana ESPT-a, objavljenom u uglednom Journal of American Medi-cal Association (časopis Američke medicinske asocijacije), bez sumnje najčitanijem medicinskom časopisu u svetu, zaključeno je da nema isti-nski efikasnog načina lečenja ovog sindroma; postoje jedino interven-cije ograničenog dometa (7). Pred bolesnicima sam, poput Poline, bio potpuno svestan toga. Kao i sve moje kolege psihijatri i psihoanalitičari, godinama sam se borio da pomognem ljudima kao �to je ona, najče�će sa nedovoljnim rezultatima, sve do dana kada sam prisustvovao projek-ciji jednog izvrsnog videa.

To se desilo tokom jednog medicinskog kongresa. Fransin �apiro (Francine Shapiro), psiholo�kinja iz Kalifornije, izlagala je o EMDR-u (na engleskom: ,,eye mouvement desensitization and repro-cessing", tj. desenzibilizacija i ponovno lečenje pokretima očiju), o metodi lečenja koju je ona ustanovila, i povodom koje su se već neko vreme lekari razilazili u mi�ljenjima. Ja sam naravno čuo za EMDR i bio sam izuzetno skeptičan. Pomisao da se osećajne povrede mogu resiti ritmički, pomerajući oči, izgledala mije potpuno neumesna. Ipak mi je jedan slučaj koji je doktorka �apiro prezentirala putem videa privukao pa�nju.

Megi, �ena od �ezdesetak godina, čula je od svog lekara kako ima vrlo te�ak rak, kako joj je ostalo �est meseci �ivota i kako treba da se pripremi da umre u mukama. Njen mu� Henri, za koga je bila udata već 27 godina, bio je udovac iz prvog braka, a prva �ena mu je umrla od raka. Kada mu je Megi kazala za lekarovu presudu, Henrijeva teskoba je bila tolika da joj je kazao kako ne mo�e to ponovo da pro�ivljava, te ju je napustio u toku jedne sedmice. Posle prvog �oka, Megi je upala u duboku depresiju. Kupila je revolver sa namerom da se ubije. Njihovi zajednički prijatelji su, kad su za sve to saznali, uspeli da ubede Henrija da se vrati kući. Ali, Megi je bila toliko traumatizovana da vi�e nije spavala, stalno imajući isti ko�mar: videla je kako Henri odlazi; nije podnosila da se odvaja od njega, čak ni prilikom odlaska u kupovinu. Njihov �ivot je postao nemoguć i ona se veoma pla�ila da će joj tako poslednji meseci biti upropa�ćeni. Iz novina je saznala da postoji ekspe-rimentalni program lečenja trauma i upisala se da učestvuje u jednom od prvih kontrolisanih istra�ivanja o EMDR-u. Nakon �to je objasnila pozadinu njenog slučaja, Fransin �apiro je projektovala video snimak prve seanse Meginog lečenja.

U početku seanse, Megi čak nije mogla da se seti slike onog dana kada je Henri napu�tao kuću. Čim joj je terapeut to zatra�io, strah ju je zagu�io. Posle toga, uz mnogo ohrabrivanja, pustila je da joj se vrate najbolnija sećanja na Henrijev odlazak. Terapeut je potom zatra�io da ona očima, s desna nalevo, prati njegovu ruku kako bi je naveo da brzo pokrene oči slično onome �to joj se spontano događalo u snovima (faza brzih očnih pokreta u snu, �rapid eye mouvement sleep" t REM). Kao daje sećanje bilo utisnuto u čitavo njeno telo, i morala je da se veoma napne: uz strah koji je ponovo pro�ivljavala, srce joj je tuklo suvi�e jako i brzo, i neprestano je govorila daje �sve boli". Zatim, tek nekoliko minuta nakon novih očnih pokreta, odjednom joj se izraz lica potpuno promenio. Iznenađeno je pogledala i kazala: �Oti�lo je! Kao u vozu. Gleda� ne�to kroz prozor tu, pred sobom, a zatim, odjednom i�čezne. To je sada pro�lost, ne�to drugo gaje zamenilo, i sada to gledam. Bilo da je lepo ili mučno, to je pro�lo. Kako sam mogla da pustim da me to tako dugo muči?" Njeno čitavo telesno pona�anje se promenilo. Dr�ala se pravo, iako je jo� uvek izgledala dekoncentrisana. Sa sledećom serijom očnih pokreta počela je da se sme�i. Kada je terapeut prekinuo pokrete i zapitao je na �ta misli, ona je odgovorila: �Imam ne�to zanimljivo da vam ka�em. Gledala sam sebe na pragu kuće. Henri se udaljavao putem, a ja sam pomislila: 'Ako on ne mo�e da se suoči sa situaci jom, to je njegov problem a ne moj'. Davala sam mu rukom znakove, govoreći: 'Pa-pa, Henri, pa-pa'. Mo�ete li da verujete? 'Pa-pa, Henri, pa-pa."

Posle druge seanse serija pokreta očiju, uvek kratkih, trideset sekundi do minute svaki put, Megi je spontano u�la u scenu sa svojom samrtnom posteljom. Prijatelji su bili oko nje; bila je ohrabrena stoje nisu ostavili samu. Jo� jedna serija očnih pokreta i, umesto straha koji je dominirao u početku seanse, na njenom licu se videla velika re�enost. Udarila se rukom po butini i kazala: ,,I, znate �ta? Umreću dostojan stveno. Niko me neće sprečiti da u tome uspem."

Sve je trajalo mo�da petnaest minuta, a terapeut je izrekao desetak rečenica.

Sve je to vreme naučnik u meni mrmljao: �To je samo jedna pacijentkinja. Mo�da je ona izuzetno podlo�na sugestiji? To bi mogao biti samo placebo efekat." Ali, lekar u meni je odgovarao: �Mo�da, ali takve placebo efekte �eleo bih kod svojih pacijenata svaki dan. Nikada nisam video ne�to tako."

Definitivno me je uverila studija o tretmanu EMDR-om kod osamdeset pacijenata koji su imali ozbiljne osećajne povrede. Ona je bila objavljena u jednom časopisu kliničke psihologije, koji je bio medu najpedantnijima kad je reč o metodologiji i naučnoj strogosti. U toj studiji, 80% pacijenata skoro da vi�e nisu pokazivali simptome ESPT-a posle tri seanse (8). Taj je procenat izlečenja uporediv sa delovanjem antibiotika na zapaljenje pluća (9). Ne znam ni za kakvo istra�ivanje u psihijatriji, uključujući i tretmane sa vrlo sna�nim lekovima, koje bi pokazalo takvu delotvornost za tri nedelje. Prirodno, govorio sam sebi da je nezamislivo da jedan takav tretman mo�e dati trajne rezultate. Ali, kada je intervjuisana ista grupa od osamdeset pacijenata petnaest meseci kasnije, rezultati su bili jo� bolji nego odmah nakon tri seanse. Uprkos svemu, metoda mi je jo� uvek izgledala čudna, mo�da čak i su-protna mojoj etici, imajući u vidu vlastitu psihoanalitičku kulturu, dakle moju privr�enost značaju jezika, strpljenja, trajanja, analize transfera, i tako dalje. Ipak, pred takvim rezultatima sam shvatio da u stvari moram naučiti sam da procenjujem EMDR. Odbiti poku�ati bilo bi kao da se u trenutku uvođenja penicilina odbije da se on proba, pod izgovorom da se verovalo u delotvornost sulfo preparata, tih te�ih i beskorisni-jih lekova, koji su, često delotvorni, bili na raspolaganju mnogo vi�e vremena.

MEHANIZAM SAMOIZLEČENJA U MOZGU

Kada sam imao 14 godina, dobio sam prvi motocikl. Sutradan sam do�iveo prvi udes. Vozio sam du� reda parkiranih vozila. Odjed-nom, ispred mene, vrata su se otvorila, kasno da bih mogao da zakočim. Osim neizbe�nih modrica po telu, i moj osećajni mozak je osetio uda-rac. Bio sam potresen. I to je trajalo nekoliko dana. Mi slio sam na udes u neočekivanim momentima, kada mi duh nije bio zabavljen dru-gim stvarima. Sanjao sam to noću. Nekoliko dana nisam osećao isto zadovoljstvo uzimajući svoj motocikl. Zapitao sam se nije li to suvi�e opasno. Ali, nakon nedelju dana, po�to su mi i�čezle modrice sa tela (moji roditelji su to proklinjali) sve te misli su nestale, i najmanjim povodom bih izvlačio svog gvozdenog konjića. Naravno, mnogo vi�e sam obraćao pa�nju na redove kola parkirane pored i stalno pazio na distancu između mene i otvorenih vrata. Događaj je bio �progutan"

Zapamtio sam koristan i va�an deo pouke, a osećanja i beskorisni ko�mari su bili odstranjeni.

Polazna ideja EMDR-a je upravo ta da u svakom od nas postoji takav mehanizam probave osećajnih trauma. Taj mehanizam praktičari EMDR-a zovu �adaptativnim sistemom tretiranja informacija". Kon-cept je dosta jednostavan: poput mog udesa sa motociklom, svi mi do�ivljavamo povrede �sa malim p" čitavog �ivota. Ipak, najče�će ne razvijamo u sebi posttraumatski sindrom. Kao �to digestivni sistem izvlači iz hrane ono stoje korisno i nu�no za organizam i odbacuje osta-tak, nervni sistem izvlači korisnu informaciju, �lekciju", i za nekoliko dana se oslobađa osećanja, misli i fiziolo�kih aktiviranja koja vi�e nisu potrebna kada događaj prođe (10).

Naravno, već je Frojd govorio o ovom psiholo�kom mehanizmu. Opisivao gaje kao �rad �aljenja" u svom klasičnom tekstu ��aljenje i melanholija". Posle gubitka drage osobe, za koju smo bili vrlo vezani, ili nakon nekog događaja koji unosi sumnju u na�e osećanje sigurnosti u svetu koji smo mislili da poznajemo, na� nervni sistem je privreme-no dezorganizovan. Njegovi uobičajeni putokazi vi�e ne funkcioni�u. Potrebno mu je izvesno vreme da ponovo nađe ravnote�u, ono �to psiholozi nazivaju �homeostazom". Načelno uzev, organizam iz toga izlazi ojačan. Porastao je nakon tog ispita i sada raspola�e novim resur-sima. Fleksibilniji je, bolje prilagođen na situacije sa kojima se mora suočiti. Neki autori, kao Boris Sirilnik u Francuskoj, pokazali su kako neprijateljstvo često vodi onome �to on naziva �otporno�ću na udarac" (11). Svaka epoha ima svoje metafore. Frojd koji je pisao u vreme in-dustrijske revolucije nazivao je taj proces �radom" �aljenja. EMDR je nastao u regiji San Franciska, oko �kole Palo Alto, u doba revolucije informatike i neuronauka. �ta ima čudno u tome da nova teorija govori o istom mehanizmu varenja u mozgu kao o �prilagodljivom sistemu tretiranja informacija"?

Ipak, u izvesnim okolnostima, ovaj sistem mo�e biti neuspe�an: ako je povreda suvi�e jaka, na primer nakon mučenja, silovanja ili gu-bitka deteta (među mojim pacijentima, gubitak deteta je, izgleda, jed-no od najbolnijih �ivotnih iskustava). Međutim, to se mo�e desiti i sa mnogo manje ozbiljnim traumama, prosto zato �to smo izuzetno ranjivi u trenutku kada se dogode, bilo da smo dete, dakle, nesposobni da se za�titimo, bilo da smo u nekom osetljivom polo�aju.

Na primer, bolničarka Ana je do�la da se konsultuje zbog hroni-čnih depresivnih simptoma i u�asne slike o samoj sebi. Mislila je da je debela i ru�na -- �gadna", kako je govorila - dok je, u stvari, bila lepu�kasta i normalne te�ine. Iako je po prirodi bila vesela i komunika-tivna, njena slika o samoj sebi bila je potpuno deformisana. Slu�ajući je, shvatio sam da se ta slika usadila u nju poslednjih meseci trudnoće, tri godine ranije. Dobro se sećala dana kada joj je njen partner, kome je prebacivala da vi�e ne provodi vreme sa njom, najzad rekao: �Liči� na kita. Ti si ne�to najgnusnije �to sam ikada video!" U drugim okol-nostima, čak i ubijena u pojam, ona bi se branila, mo�da odgovorila da ni on nije neki Pol Njumen. Ali, njena trudnoća je bila te�ka, morala je vrlo rano da prestane da radi, nije bila sigurna da će ponovo naći posao i bila je u�asnuta idejom da bije D�ek mogao ostaviti nakon rođenja de-teta, kao stoje njen otac ostavio njenu majku. Bila je ranjiva i nemoćna. Ni�ta vi�e nije bilo potrebno da ta otrovna primedba dobije povredljivu dimenziju koju nikada nije trebalo da ima.

Bilo daje reč o jačini povrede ili krhkoj �rtvi, bolan događaj postaje onda prava �trauma". Prema teoriji EMDR-a, umesto da bude probavljena, informacija koja sadr�i povredu blokira se u nervnom si-stemu, ucrtana u svom inicijalnom obliku. Slike, misli, zvuči, mirisi, osećanja, telesne senzacije i uverenja koja smo u sebi od njih zadr�ali (�ne mogu ni�ta da učinim, biću ostavljena") skladi�te se u mre�u neu-rona koja samostalno �ivi. Usađena u osećajnom mozgu, odsečena od racionalnih spoznaja, ova mre�a postaje paket informacija koje nisu lečene i koje su disfunkcionalne, a najmanje podsećanje na inicijalnu traumu je dovoljno da ih reaktivira.

TELESNA SEĆANJA

Sećanje zabele�eno u mozgu mo�e biti stimulisano bilo kojim od svojih delova. Kompjuteru je potrebna tačna adresa da nađe ono �to već ima u memoriji (kao �to je bibliotekaru potrebno da tačno zna mesto neke knjige da bi je na�ao na policama). Obrnuto, uspomeni u mozgu se pristupa analogijom: svaka situacija koja je slična aspektu neke stvari koju smo već do�iveli mo�e biti dovoljna da o�ivi uspo-menu. Ove osobine pamćenja su već dobro poznate: to se zove �pristup preko sadr�aja" i �pristup preko delimičnih veza" (12). To ima značajne

posledice za bolna sećanja. Zbog ovih osobina, bilo koja slika, bilo koji zvuk, miris, osećanje, misao i, čak, fizički osećaj sličan okolnostima bolnog događaja mogu da na disfunkcionalan način izazovu sećanje na celinu uskladi�tenog iskustva. Često se bolnim uspomenama pristupa preko tela.

Ja sam prvi put shvatio značaj telesnog kodiranja uspomena onog dana kada su me pozvali u hitnu slu�bu da obiđem jednu mladu �enu koja je iza�la iz operacione sale. Ona jo� nije bila potpuno do�la sebi iz op�te anestezije, i osoblje je smatralo da se suvi�e koprca. Pla�ili su se da u toj zbrci ne otkine infuzije i razne kablove za koje je jo� uvek bila vezana. Vezali su joj ruke trakama za krevet. Malo kasnije, kad se odjednom probudila, počela je da urliče, sa izrazom u�asa na.licu. Svom snagom se otimala iz tih veza, a njen srčani ritam i arterijski priti-sak dostizali su nivo opasan za njeno stanje. Kada sam najzad uspeo da je smirim (morao sam brzo da je oslobodim), opisala mi je uspomenu koja je maločas o�ivela u njoj. Videla se odjednom kao dete, a za krevet ju je vezao očuh koji joj je cigaretom palio ko�u. Ćela uspomena, u svom nesretnom obliku, vrlo �iva, iza�la je na povr�inu kad je osetila kako su joj zglobovi vezani.

Snaga EMDR-a je u tome �to on prvo o�ivljava bolnu uspomenu sa svim njenim različitim delovima, vizuelnim, osećajnim, saznajnim i fizičkim (telesne senzacije), a zatim stimuli�e �adaptativni sistem treti-ranja informacije" koji nije dosad uspeo da probavi taj disfunkcionalni trag.

Očni pokreti slični onima koje imamo dok spavamo i sanja-mo treba da pomognu prirodnom sistemu ozdravljenja mozga da bi on dovr�io ono �to nije mogao da učini bez pomoći spolja. Na isti način kao i neki prirodni lekovi i biljke poznati već vekovima po svojoj moći da aktiviraju prirodne mehanizme ozdravljenja tela posle fizičkih povreda - kao �to su aloe vera za opekotine (13) ili gotu kola za otvorene rane (14) -- očni pokreti (EMDR) treba da budu prirodni mehanizam koji ubrzava ozdravljenje posle psiholo�ke povrede.

Očnim pokretima pacijenti odaju utisak da spontano prave �slobodne asocijacije", kao �to je Frojd preporučivao, za koje se zna da ih je vrlo te�ko postići po naredbi. Kao u snovima, pacijenti prolaze kroz �iroku mre�u uspomena međusobno vezanih različitim koncima. Najče�će počinju da se sećaju drugih scena povezanih sa istim trau-matskim događajem, bilo zato �to su jednake prirode (na primcr, druge

epizode javnog poni�avanja), bilo �to su istih osećanja (isto osećanje nemoći). Često im se de�ava da do�ivljavaju jaka osećanja koja brzo izbijaju na povr�inu i za koja dotle nisu znali. Sve se odvija kao da su pokreti očiju, kao u snovima, olak�ali brz pristup svim kanalima asoci jacije povezanim sa traumatskim sećanjem na koje je lečenje usmereno. U meri u kojoj su se ovi kanali aktivirali mogu se povezati sa saznajnim mre�ama koje sadr�e informaciju usađenu u sada�njost. Zahvaljujući toj vezi, perspektiva odrasle osobe, koja vi�e nije ni nemoćna ni po dvrgnuta opasnostima pro�losti, prestaje da se ukorenjuje u osećajnom mozgu. Ona tu tada mo�e da zameni neurolo�ki �ig straha ili beznađa. Zamenjena je u potpunosti; često onda vidimo kako se pojavljuje nova osoba.

Posle vi�e godina prakse, jo� uvek sam iznenađen rezultati-ma EMDR-a čiji sam svedok. Razumem za�to moje kolege psihijatri i psihoanalitičari podozrevaju, kao i ja na početku, u metodu koja je istovremeno i nova i različita. Ipak, kako poricati očiglednost kada se ona manifestuje kako u mom kabinetu tako i u brojnim studijama ob-javljenim poslednjih godina? Znam za malo stvari u medicini koje su tako impresivne kao EMDR u akciji. O tome ću vam sada govoriti.

VI

EMDR U AKCIJI

Lilijan je bila glumica i radila je u jednom pozori�tu nacional-nog ugleda. Igrala je pomalo svuda po svetu i znala je kako da savlada svoj strah. Ipak, na�la se u mom kabinetu zato �to ju je progonio taj stari neprijatelj. Bila je u strahu otkad su joj dijagnosticirali rak bubrega. Pričajući sa njom, saznao sam da ju je kao dete u vi�e navrata silovao otac. Nemoć koju je sada osećala verovatno je bila odjek njene dečje nemoći, kada joj je bilo nemoguće da izbegne u�asnu, bezizlaznu situ-aciju. Savr�eno se sećala kako se sa �est godina posekla unutar butina na �iljatoj ogradi njihovog vrta. Otac ju je odveo doktoru koji joj je stavio zavoje sve do pubisa. Uradio je to pred njenim ocem i bez anestezije. Kad su se vratili kući, otac ju je pritisnuo na krevet poleđu�ke, s rukom na potiljku, ne dajući joj da se makne, i prvi put je silovao. Lilijan je počela sa izjavom da se nekoliko godina lečila psihoanalizom, i daje tada dugo pričala o incestu i svom odnosu sa ocem. Mislila je da vi�e nema koristi ponovo se vraćati na te stare uspomene za koje je verovala da su najzad re�ene. Međutim, odnos između te scene, koja je povezi-vala bolest, apsolutnu nemoć i strah, i teskobe koju je sada osećala zbog svoje bolesti izgledao mije suvi�e jak daje ponovo ne ispitam. Ona se najzad slo�ila, i prvom serijom očnih pokreta ponovo je pre�ivela u�as devojčice od �est godina, �to se videlo na čitavom njenom telu. Palo joj je ne�to na pamet, ne�to �to se odnosilo na taj trenutak: ,,A ako je to bila moja gre�ka? Zar nisu moj pad u ba�ti i činjenica da mi je otac video polne organe kod lekara bili povod da mi to učini?" Kao skoro sve �rtve seksualnog zlostavljanja, Lilijan se osećala delimično odgovornom za ova gnusna dela. Ja sam je zamolio da nastavi da misli o onome �to je upravo kazala da bismo napravili novu seriju očnih pokreta. Nakon trideset sekundi, na sledećoj pauzi, kazala mi je da je sada uvidela da to nije bila njena gre�ka. Ona je bila malo dete, a njen otac je trebalo da se brine za nju, daje leci i �titi. To joj se nametnulo: ona nije apsolutno

ni�ta učinila �to bi moglo opravdati takav napad. Prosto je pala. Nor-malno za jednu aktivnu, radoznalu devojčicu. Veza između stanovi�ta odrasle osobe i stare rane sačuvane u njenom osećajnom mozgu stvarala se pred mojim očima.

Prilikom sledeće serije pokreta očiju njeno osećanje se pro- menilo. Strah se pretvorio u opravdan bes: �Kako je mogao to da mi uradi? Kako je moja majka mogla da ga pusti da to godinama čini?" Njene telesne senzacije, koje su, izgleda, morale da govore koliko i njene reci, takođe su se menjale. Pritisak na potiljak koji je ponovo do�ivela nekoliko minuta ranije i strah koji je u stomaku osetila pro- menili su se: sad je osećala jaku napetost u grudima i vilici, kako se to često de�ava kad smo besni. Vi�e psihoterapeutskih �kola smatraju da je cilj lečenja �rtava silovanja upravo da ih dovedemo do uspelog preobraćanja straha i nemoći u opravdani bes. U EMDR-u, tretman se odvija na isti način, sve dok pacijent ne oseti unutra�nje promene. Doi sta, posle nekoliko serija očnih pokreta Lilijan je sebe videla kao usam ljenu devojčicu, osećajno napu�tenu i seksualno zlostavljanu. Osetila je duboku tugu i veliko sa�aljenje prema tom jadnom detetu. Kao u stepenima oplakivanja koje je opisala Elizabeta Kibler-Ros (Elizabeth Kubler-Ross), bes se pretvorio u tugu (1). Zatim je shvatila da se svesna odrasla osoba, kakva je ona postala, mo�e pobrinuti za ovo dete. To ju je podsetilo na �estinu s kojom je �titila svoju decu. Ona se vremenom setila �ivota svoga oca. On je tokom Drugog svetskog rata, u Holandiji, vrlo rano u�ao u Pokret otpora. Bio je uhap�en i mučen. Čitavog detinj- stva je slu�ala svoju majku, babu i dedu kako pričaju da nikada vi�e posle toga nije bio kao pre. Osetila je u sebi sa�aljenje prema njemu, čak i razumevanje. Otad gaje videla kao čoveka sa velikom potrebom za ljubavlju i samilo�ću koje mu njegova �ena, tvrda i suva, nikada nije pru�ila, kao ni njegovi roditelji, kratkovidi u kulturnoj tradiciji koja nije mnogo marila za osećanja. Sada joj se činio kao dezorijentisan i izgubljen čovek, kao neko koje pro�iveo tako te�ke stvari �od kojih je mogao da poludi". Videla gaje kao �starog jadnog čoveka, tako slabog da nije mogao ni da hoda". ��ivot mu je sada tako te�ak. �ao mi ga je."

Za �ezdeset minuta je pre�la put od u�asa silovane devojčice do prihvatanja, čak i sa�aljenja prema svom napadaču, do najzreli-jeg mogućeg stanovi�ta. Nijedan uobičajeni stepen oplakivanja, kako

ih opisuje psihoanaliza, nije bio zanemaren. Bilo je to kao da su se meseci, godine psihoterapije sa�eli u jednu jedinu seansu. Činilo se da joj je stimulacija adaptativnog sistema tretiranja informacije pomogla da uspostavi sve nu�ne veze između događaja pro�losti i njene perspektive odrasle �ene. Kad su te veze dobile svoje mesto, disfunkcionalna informacija je bila provarena, �metabolizirana", ka�u biologisti, i bez sposobnosti da podstakne neodgovarajuća osećanja. Lilijan je čak mogla da se seti prvog silovanja i da na njega gleda bez ikakvih te�koća: �Kao da sam jednostavno bila posmatrač. Gledam to izdaleka. To je samo sećanje, slika". Po�to mu je oduzet disfunkcionalni �limbički" naboj, sećanje gubi vitalnost. Njegov pritisak se topi. To je već ogromna stvar. Ipak, ukidanje starih trauma koje u sebi nosimo kao sasvim nezalečene rane nije zavr�eno neutralizacijom nekada�njih uspomena.

Kad se ta trauma, kao i neke druge, rastvorila, Lilijan je otkrila u sebi unutra�nju snagu za koju nikad nije ni slutila da postoji, niti da njome nekad mo�e raspolagati. Suočila se sa svojom bole�ću, mogućno�ću da umre, sa velikom vedrinom. Postala je partner svojim lekarima, mogla je da istra�i brojne oblike dopunskih lečenja raka, ko-jima se slu�ila pa�ljivo i inteligentno i, �to je jo� va�nije, nastavila je da optimističnije �ivi tokom čitave bolesti. Njena psihoanalitičarka, koju je i dalje viđala jednom mesečno, bila je toliko iznenađena tako naglom promenom kod Lilijan, da me je jednog dana pozvala upitav�i �ta se desilo. �ta smo mi drugačije uradili, kad je već čitava priča o incestu u principu bila izlečena analizom? Kao i većina francuskih i američkih psihoanalitičara koji su imali slično iskustvo sa jednim ili vi�e paci-jenata, ona je brzo naučila da primenjuje EMDR, koji je otad postao deo sistema njenog psihoanalitičkog rada.

Tri godine nakon ovih nekoliko seansi, iako je bila na operaciji i izdr�ala hemoterapiju i radioterapiju, Lilijan je �ivlja no ikad. Isku�ena bolest i njena �ivotna snaga dali su joj izvestan sjaj. Ponovo glumi pred publikom i ponovo dr�i svoje kurseve. Nada se da će to jo� dugo trajati.7

7 Svakako, EMDR ne leči rak. Ipak, znam da je to bio značajan deo njenog lečenja, kao i kod mnogih drugih pacijenata koji su se suočili sa neizlečivom bole�ću.

DECA SA KOSOVA

Rad adaptativnog sistema tretiranja informacija jo� je br�i kod dece. Sve se odvija kao da prostije saznajne strukture i rasutiji kanali asocijacija omogućavaju da se etape preskoče.

Nekoliko meseci posle rata na Kosovu, bio sam tamo kao kon-sultant za osećajne traume. Jednog dana su tra�ili od mene da pogledam dvoje adolescenata, brata i sestru. Za vreme rata, kuća im je bila op-koljena, a otac pred njima ubijen. Devojka je silovana sa revolverom uz čelo, u sopstvenoj sobi. Otada nije mogla u nju da uđe. Dečak je sa svojim ujakom be�ao preko krova; gađali su ih granatom, koja je ubila ujaka a dečaka ranila u stomak. Neprijatelji su ih ostavili kao mrtve.

Otada su oboje dece teskobno �iveli. Lo�e su spavali, malo jeli i odbijali da napuste kuću. Pedijatar koji ih je vi�e puta posetio bio je vrlo zabrinut za njih; vi�e nije znao �ta da učini kako bi im pomogao. Kao porodičnog prijatelja to gaje posebno brinulo. Deo mog rada sastojao se u tome da lekare naučim da dijagnosticiraju ESPT (posttraumatski stres), i on me je zamolio da ne�to učinim za tu decu.

Slu�ajući lekara kako priča �ta su deca do�ivela, pomislih da ću im te�ko pomoći, naročito na stranom jeziku i uz tumača. Osećanja koja su pre�ivljavali dok su evocirali svoja sećanja bila su vrlo jaka. Ipak, tokom prve seanse iznenađeno sam konstatovao da, od prve serije očnih pokreta, nijedno ni drugo nije izgledalo uzbuđeno. Sećam se da sam pomislio kako je ili tumačevo prisustvo blokiralo njihove asocijacije, ili je trauma bila toliko jaka da im vi�e nije omogućavala pristup osećanjima (�to se u psihijatriji naziva pojavom �disocijacije"). Na moje veliko iznenađenje oni su mi, na kraju te prve seanse, kazali da su sada, ne osećajući nikakvu smetnju, sposobni da se sete slika napada. To mi je izgledalo nemoguće: bio sam siguran da će se za nekoliko dana videti kako je sve nere�eno.

Do�ao sam sedmicu kasnije, sa namerom da ponovim tretman i da ponovo poku�am, mo�da polazeći od istih scena. Bio sam zaprepa�ćen kad sam od njihove tetke saznao da su iste večeri posle na�e prve seanse deca prvi put normalno večerala, zatim ceiu noć mirno spavala, takođe prvi put posle marta meseca. Devojčica je čak spavala u svojoj sobi! Nisam verovao svojim u�ima. Bez sumnje, ta su deca bila dobro vaspitana i nisu htela da mi ka�u da im nisam pomogao. Ili, pak, mo�da nisu �elela da im dalje postavljam pitanja o tako bolnoj epizodi?

Ako me uvere da vi�e nemaju simptoma, mo�da ih to ubedi da ponovo počnu. Ipak, kada sam ih video, ne�to se zaista promenilo. Sme�ili su se, čak i kao deca smejali, dok su ranije bili kao ubijeni i tu�ni. Izgledali su mnogo odmornije. Moj prevodilac, koji je pre rata studirao medicinu u Beogradu, bio je uveren da su se promenili. Uprkos svemu tome, ostao sam vrlo skeptičan u pogledu stvarne korisnosti ovih seansi sve do dana kada su razni terapeuti, specijalizirani za EMDR sa decom, potvrdili da deca, generalno, reaguju mnogo br�e, i mnogo manje izra�avaju svoja osećanja no odrasli. Od tog iskustva na Kosovu, jedno od prvih kontro-lisanih istra�ivanja o lečenju posttraumatskog stresa kod dece stvarno je pokazalo da je EMDR delotvoran od najranijeg uzrasta (2). U toj studiji, efikasnost EMDR-a je bila značajna, mada ne tako spektaku-larna kao ono �to sam ja na Kosovu do�iveo.

BITKA OKO EMDR-A

Najzanimljiviji u istoriji razvoja EMDR-a jeste otpor na koji on nailazi u psihijatriji i psihoanalizi. Godine 2000. baza podataka koja je najvi�e kori�ćena kad je reč o posttraumatskom stresu (ESPT) -PILOTS Database iz Dartmouth Veteran Administration Hospital regi-strovala je vi�e kontrolisanih kliničkih studija o EMDR-u nego o bilo kom drugom lečenju posttraumatskog stresa, uključujući i lekove. Rezultati tih studija su bili tako impresivni da su tri �metastudije", tj. proučavanja svih objavljenih istra�ivanja, zaključile da je EMDR bar isto toliko efikasan kao i najbolji postojeći tretmani, a da je izgleda bolje priman i br�i od ostalih metoda (3).

Ipak, sve do danas EMDR opisuju kao �kontroverznu" meto-du u većem delu američkih univerzitetskih krugova; to se čini rede u Holandiji, Nemačkoj, Engleskoj ili Italiji. Neki akademici u Sjedi-njenim Dr�avama nisu oklevali da izjave kako je EMDR �moda" ili �marketin�ka tehnika" (4). Taj stav po�tovanih naučnika iznenađuje po�to ne počiva na činjenicama. Mislim da on potiče otud �to se dovolj-no ne poznaje mehanizam koji EMDR-u daje posebnu delotvornost. To je čest slučaj u istoriji medicine. Veliki proboji, nastali pre nego stoje teorija mogla da ih objasni, sistematski su nailazili na sna�an otpor od strane institucija, naročito ako je tretman bio �prirodan" ili izgledao �suvi�e jednostavan".

Najslavniji slučaj i bez sumnje najbli�i ovom u vezi sa EMDR-om jeste istorija doktora Filipa Semelvajsa (Philippe Semmel-weis) od koga je Luj Ferdinan Selin (Lous Ferdinand Celine) napravio predmet svoje doktorske teze. Semelvajs je onaj mađarski lekar koji je pokazao značaj aseptičnosti (odsustva mikroba) pri porođajima, dvade-set godina pre Pasterovih radova. U to vreme, u aku�erskoj klinici, gde je mladi Semelvajs bio asistent, vi�e od jedne �ene na tri umiralo je od groznice nekoliko dana nakon porođaja.8

Najsiroma�nije �ene u Beču, jedine koje su nalazile pomoć na toj klinici i bile prisiljene da se tamo porađaju nisu ni znale za rizik kome su se izlagale. Semelvajs je imao izuzetnu intuiciju da predlo�i sledeći opit: svi lekari sa klinike, koji su često golih ruku radili inter-vencije, morali su, neposredno pre porođaja, da krečom operu ruke pre no �to bi dodirnuli delove genitalija svojih pacijentkinja. Bilo je vrlo te�ko ostvariti tu ideju: sve se de�avalo pre nego �to su klice otkrivene i nije bilo nikakvog logičnog razloga da se ne�to nevidljivo i bez mirisa mo�e prene ti rukama. Ipak, rezultati njegovog opita bili su izvanredni: za mesec dana mortalitet pacijentkinja se promenio: umesto jedne �ene od tri sada je umirala jedna od dvadeset �ena!

Po izvođenju ovog opita Semelvajs je otpu�ten. Njegove su se kolege, smatrajući da je pranje ruku krečom odvratno, organizovale protiv njega i postigle da se on udalji. Kako u to vreme nisu postojala nikakva umesna obja�njenja za rezultate koje je postigao, ismejali su ga uprkos njegovoj blistavoj demonstraciji. Umro je skoro lud samo nekoliko godina pre Pasterovog i Listerovog otkrića koji su omogućili da se najzad naučno shvati ono stoje on empirijski otkrio.

Ne�to kasnije, u psihijatriji, američkoj vladi je trebalo vi�e od dvadeset godina da prizna efikasnost litijuma u lečenju manijakalnih depresija.9

8 Jedna na tri a ne devet na deset, kako bele�i, sa vlastitim genijem preteriva-nja, Selin u svojoj tezi. 9 Australijanac D�on | D�. Keid (John 1 J Cade) to je demonstrirao 1949, ali američki psihijatri ga nisu koristili do sredine �ezdesetih godina, a zvanično nije bio prihvaćen do 1974. Godine 2002. mehanizam delovanja litijuma i dalje je relativno misteriozan, iako su pronađeni brojni tragovi koji obećavaju, uz otkrića njegovih efekata na prepisivanje gena i inhibiciju proteina C. (Manji, H. K. W. Z. Potter- 1995. �Signal transductionpathwavs: molecular targets for lithiums actions", Archives of General Psvchiatrv no52,p.531-543).

Kako se radilo samo o �prirodnoj mineralnoj soli" bez poznatih korisnih dejstava za centralni nervni sistem, i kako nije bio shvaćen njegov mehanizam akcije, upotreba litijuma je nai�la na veliki otpor u konvencionalnim psihijatrijskim krugovima. Da uzmemo jedan jo� noviji primer: otkriće, početkom osamdesetih, da stomačni čir mo�e uzrokovati jedna bakterija (h. pylori) i da se mo�e lečiti antibioticima ismejano je na svim naučnim kongresima da bi, deset godina kasnije, najzad bilo prihvaćeno.10

EMDRI SAN UZ SNOVE

Činjenica je da mi uvek ne razumemo kako EMDR donosi re-zultate koji toliko impresioniraju one koji ga koriste. Profesor �tikgold (Stickgold), iz Harvardske laboratorije neurofiziologije i proučavanja sna i snova, ponudio je hipotezu da pokreti očiju i drugi oblici sti-mulacije koji usmeravaju pa�nju igraju va�nu ulogu u pregrupisavanju uspomena u mozgu: koliko tokom sna uz snove, toliko tokom seanse EMDR. U jednom članku, objavljenom u časopisu Science (Nauka), �tikgold i njegove kolege su izneli pretpostavku da fiziologija snova aktivira i preobra�ava asocijativne veze između uspomena koje su jedne sa drugima povezane preko osećanja (5).

�tikgold misli da su, mo�da, kroz čulnu stimulaciju tokom EMDR-a, u igri slični elementi (6). Drugi istra�ivači su pokazali da kretnje očiju, od prvih serija, izazivaju i �odgovor na obavezno opu�tanje", �to se prevodi neposrednim redukovanjem srčane frekven-cije i povećanjem telesne temperature (7). To nam dozvoljava da mi-slimo kako stimulacija EMDR-om ojačava delovanje parasimpatičkog nervnog sistema, kao �to to čini proces usagla�avanja srca.

�tikgoldova teorija bi objasnila zastoje moguće dobiti rezultate putem EMDR-a, uz druge oblike stimulacije, a ne samo očne pokrete. Odista, i auditivni sistem je stimulisan tokom sna uz snove, i isto tako se mogu videti nehotične mi�ićne kontrakcije na povr�ini ko�e (8). Uosta-

10 To je jedan drugi Aitstralijanac, doktor Bari Mar�al, otkrio. Izvan sebe zbog stava svojih kolega koji nisu hteli da poveruju u njegove opservacije, on je najzad sam progutao tubu koncentrata bakterije da bi dokazao da če mu to uzrokovati čir.

lom, izvesni kliničari upotrebljavaju zvuke koji se čuju i s leve i s desne strane zahvaljujući slu�alicama, ili pak stimulaciju ko�e tapkanjem i razna vibriranja. Videćemo u stvari, u osmoj glavi, kako stimulacija ko�e mo�e direktno da modulira aktivnost osećajnog mozga.

Očigledno je da treba otkriti jo� dosta toga o adaptativnom sistemu tretiranja informacija i o raznim načinima da se pomogne nje-gov rad probavljanja, ili da se on ubrza. U očekivanju toga, EMDR brzo osvaja teren, zahvaljujući sve većem broju naučnih studija koje ukazuju na njegovu efikasnost. Danas je EMDR zvanično priznat kao efikasan tretman za ESPT od strane Američkog psiholo�kog dru�tva, zvaničnog profesionalnog tela u Sjedinjenim Dr�avama (9), od strane Međunarodnog dru�tva za proučavanje traumatskog stresa (ISTSS), koji vr�i selekciju preporuka tretmana za ESPT, na osnovu ustano-vljenih naučnih spoznaja (10), i od strane Ministarstva zdravlja Ujedi-njenog Kraljevstva. U Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji EMDR počinje da se uči na univerzitetu.

U Francuskoj bi EMDR trebalo da se progresivno uključi istovremeno i u psihoanalitički rad i u praksu saznajnih terapija i tera-pija pona�anja, sa kojima deli brojne ideje. EMDR i psihoanaliza nisu suprotstavljeni. Sasvim suprotno, frojdovski, lakanovski ili klajnovski psihoanalitičar mo�e u EMDR-u naći dodatno delotvorno oruđe i jo� vi�e sebi olak�ati rad.11

�MALE" POVREDE DUGO OSTAVLJAJU TRAG

Moguće je da je otkriće EMDR-a promenilo praksu psihija-trije i psihoanalize. Krajem XIX veka, Pjer �ane (Pierre Janet) i Sig-mund Frojd su izneli smelu hipotezu daje veliki deo psiholo�kih smet-nji na koje nailazimo svaki dan u kabinetima kliničara - depresija, anksioznost, bulimija, alkoholizam i droga - potekao iz traumatskih događaja. Bio je to ogroman doprinos, ali ga nije pratila metoda lečenja koja bi omogućila da se brzo olak�a ljudima koji pate. Međutim, kad se disfunkcionalni trag osećanja najzad preko EMDR-a otkloni, simp-

11Svedočeći o toj prirodnoj simbiozi, Fransin �apiro je juna 2002. dobila najveću moguću nagradu za psihoanalitičara: nagradu »Sigmund Frojd\ koju dodeljuje Svetska asocijacija za psihoterapiju i grad Beč.

tomi često potpuno i�čezavaju i pojavljuje se nova ličnost. Kada imamo oruđe koje omogućuje da delujemo na uzroke simptoma, a ne samo da njima upravljamo, i da to radimo vrlo brzo, čitav pristup pacijentu se menja, utoliko pre �to su povrede �sa malim p" izuzetno česte i odgo-vorne za mnoge druge simptome osim ESPT-a.

Istra�ivanje provedeno u Australiji u jednoj hitnoj slu�bi ilu-struje mnoge posledice �malih" osećajnih �okova. Istra�ivači su jedne čitave godine pratili �rtve saobraćajnih udesa koji su pro�li kroz ovu slu�bu. Na kraju godine su im dali da rese seriju psiholo�kih upitnika. Vi�e od polovine njih razvilo je psihijatrijske sindrome od vremena udesa. Od svih utvrđenih sindroma ESPT je bio najređi. Ljudi su najče�će imali proste depresije, banalne napade teskobe, fobije. Veliki broj njih je čak dobio anoreksiju, bulimiju, ili počeo da pije ili da se drogira, bez drugih simptoma (12). Vrlo značajna lekcija iz te studije jeste da ne postoji samo ESPT i daje nu�no istra�iti protekle događaje koji su mogli da ostave osećajne tragove zbog kojih jo� uvek patimo. U svim oblicima depresije ili anksioznosti treba sistematski poku�ati; identifikovati ono stoje moglo kod pacijenta da izazove simptome koji ga i danas pogađaju. Zatim treba odstraniti najveći mogući broj ovih osećajnih tragova.

Ana, bolničarka o kojoj sam govorio u prethodnom poglavlju, toliko je bila obuzeta slikom svoga tela daje na početku na�e prve se-anse bila uverena da bi samo posle generalne liposukcije mogla ponovo da se pogleda u ogledalu. Upravo sa tom slikom same sebe u ogledalu, od koje je �kripala zubima, počeli smo prvu seriju očnih pokreta. Vrlo brzo je ona tu sliku vezala za uspomenu na svog biv�eg mu�a koji ju je za vreme trudnoće poni�avao. Dok joj se to sećanje vraćalo, ona je iz sve snage plakala, kao da je osećanje ostalo sačuvano nedirnuto u njenim grudima te poslednje tri godine. Zatim joj se na licu pojavio mi-ran, hladan izraz. Gledala me je pomalo zbunjeno: �Kako je mogao da ka�e takve stvari, a nosila sam njegovo dete u trbuhu?" Zatra�io sam od nje onda da misli na to i ponovo počne sa pokretima očiju. Ovog puta se sme�ila: �Kakav gad, taj tip! Ne mogu ni na slici da ga vidim!" rekla je smejući se. Pitao sam je, odvev�i je ponovo pred sliku njenog golog tela u ogledalu, �ta sad vidi: �Telo normalne �ene od trideset godina koja je rodila dvoje dece".

Svakako, EMDR nije lek za sve. Prema mom iskustvu, ova tehni-ka lo�ije funkcioni�e za simptome koji nemaju korene u povređujućim

događajima iz pro�losti. Tehnika je i dalje korisna, ali rezultati nisu ni tako brzi ni tako impresivni.12

EMDR postoji za razne prirodne metode koje direktno deluju na biolo�ki ritam organizma. Odista, osećajni mozak nije samo podređen varijacijama srca i uticaju sna i snova. On je integrisan u okolinu čije sve ritmove deli: ritam sunca, smene dana i noći, menstrualnog ciklusa koji je u vezi sa mesečevim menama, kao i sa ciklusima godi�njih doba. Kako ćemo sad videti, ovi du�i ciklusi takođe prestavljaju jedan način pristupa osećajnom miru.

EMDR nije preporučljiv za depresije koje su čisto biolo�kog psihoze, �izofreniju i druge, niti za demencije.

VII

ENERGIJA SVETLOSTI: PODESITI SVOJ BIOLO�KI

SAT

U zoru čovek polazi na put, ali i počinje da radi.

Heziod

DOKTOR KUK (COOK) I ESKIMI

Doktor Frederik Kuk je bio prekaljeni istra�ivač Dalekog se-vera. On, kada je u XIX veku njegova ekspedicija blokirana ledom, nije izgubio nadu da će umeti da izađe na kraj sa najte�im klimat-skim uslovima. Ono na �ta nije računao jeste da izazov neće biti fizički već osećajan. Blokirani na samom početku zime, Kuk i njegovi ljudi (u to vreme nije bilo �ena u polarnim ekspedicijama) trebalo je da izdr�e �ezdeset i osam dana potpunog mraka. Kuk u svom dnevniku pi�e: �Dani su se brzo skraćivali a noći postajale vidno du�e. Taj obeshrabrujući veo tame, koji je pao nakon blje�tave beline prethod-nih noći, posejao je u na�im venama beznađe koje nam pro�ima du�e." Kako su sve vi�e tonuli u zimske senke, Kuk je primetio da su njegovi ljudi sve pesimističniji i apatičniji. Zato im je svakog dana organizovao vi�esatno sedenje pred velikom vatrom u logoru. Zabele�io je u svom dnevniku da im se izgleda dopalo svetio vatre, koje im je mnogo vi�e pomoglo no njena toplina.

Kuk je takođe zabele�io sna�an efekat svetlosti, koja kao daje dolaskom proleća skidala okove sa eskimskih instinkata: �Strasti ovih ljudi su periodične; sparivali bi se odmah nakon sunčevog povratka. U tom periodu oni odista skoro da drhte zbog jačine svojih strasti i tokom

nekoliko sedmica najveći deo vremena posvećuju tome da te strasti

zadovolje!"

Biblija je već, mnogo pre Kukovih opisa, bele�ila uticaj svet-losti i sunca na čovekova raspolo�enja i instinkte.Toliko je očigledno da smo srećniji u proleće nego usred zime, da prosto zanemarujemo taj duboki uticaj svetlosti na pobolj�anje na�eg raspolo�enja i energije.

Svetlost direktno utiče na vi�e bitnih funkcija osećajnog mozga; čak ih i kontroli�e. Za �ivotinje koje �ive u prirodi, bez uticaja ve�tačkih izvora svetlosti, du�ina dana i noći određuje čas kada le�u i kada ustaju. Tako svetlost kontroli�e većinu vitalnih instinkata, kao �to su apetit za hranu ili za seks, čak i �elju za novinom i istra�ivanjem. Laboratorijska ispitivanja pokazuju da svetlost, a ne promena temperature, (ili izlaga-nje prolećnom polenu, itd.) kontroli�e sve instinktivne promene krajem zime. Svetlost u mozak ulazi kroz oči, a njen efekat se odmah prenosi na specijalizovanu grupu ćelija koja se zove hipotalamus, sme�ten u srcu osećajnog mozga. Ma kako bio siću�an, (predstavlja jedva 1% mase mozga odrasle osobe), hipotalamus upravlja lučenjem svih telesnih hormona, bilo da je reč o apetitu, libidu, ciklusima sna, menstrualnim ciklusima, regulisanju temperature, metabolizmu masnoća i, naročito, raspolo�enju i energiji za akciju. Po�to imamo iste limbičke struk-ture kao i druge �ivotinje, na�e biolo�ke funkcije i instinktivni apetiti podlo�ni su uticaju koliko i njihovi. To se �enama čini očiglednijim nego mu�karcima. Budući da otprilike četrdeset godina svakog meseca imaju ciklične promene lučenja hormona, one znaju bolje no iko do koje mere su funkcije tela, kao i emocije, raznovrsne i podlo�ne prirod-nim ritmovima.

Naravno, ovladavanje vatrom, a zatim elektricitetom, delimično nas je oslobodilo kontrole koju prirodni ciklus svetlosti normalno nameće satima sna i budnosti. Ali, ve�tačka svetlost pod kojom zimi funkcioni�emo jeste pet do dvadeset puta slabija od prirodne svetlosti jednog tmurnog dana. Nemoguće je, dakle, potpuno zameniti uticaj sunca na�im stolnim lampama.

SVI TELESNI RITMOVI

Paskal, specijalistkinja za marketing, radi za veliku francusku firmu luksuznih proizvoda. Ona mora da bude u Aziji ili Americi bar

jednom mesečno. To ju je u početku najvi�e privuklo ovom poslu. Na-kon godinu dana, to joj najvi�e smeta, a naročito, primetila je, putovanja sa zapada na istok. Ne samo da se ujutro budi veoma rano, već i danima oseća u grudima hladnoću, stomak joj je naduven i potpuno je klonula kao samo tri dana pred početak menstruacije. Takođe je primetila i da se, gledajući neku reklamu na televiziji (dovoljno je da se dete nasme�i majci pa da joj se grlo stegne), ili slu�ajući o svojoj mački koju treba kod prijateljice da ostavi uvek kada putuje, lako zaplače.

Smenjivanje dana i noći ne kontroli�e samo ciklus sna. Mnogi drugi biolo�ki ritmovi to prate. Temperatura tela, koja je najni�a ujutro, penje se tokom aktivnog dana (do 18/19 sati), a zatim ponovo pada. Lučenje raznih hormona, kao �to je kortizol, glavni hormon stresa, takođe sledi ritam od 24 sata. I stomačni sokovi i aktivnost probavnog trakta slede dnevni ritam. Normalno, svi ti ritmovi su poredani jedni do drugih: temperatura i kortizol počinju ujutro, sa buđenjem, da rastu; probavne funkcije odgovaraju ritmu tri dnevna obroka, a smiruju se tokom spavanja. Ipak, u XX veku fiziolozi su otkrili da putovanja avi-onom mogu taj uhodani poredak da poremete.

U stvari, svaki od ovih ritmova funkcioni�e prema vlastitom unutra�njem �satu", i oni nu�no ne prate signal dat preko perioda sna i budnosti. Cak i sklonost snovima - ono �to fiziolozi pesnički nazivaju �pritiskom snova" - ima svoj ritam nezavisan od ritma sna! Sanjamo naročito u drugom delu noći, nekoliko sati pred uobičajeno buđenje. Ako jedne noći ne spavate, između pet i osam sati ujutro osetićete �pri-tisak snova": va� mozak će hteti da se �isključi", a misli će postati ne-organizovane i neuhvatljive. Mi�ići će vam se iznenada opustiti i glava će vam iznenada pasti. To je najopasniji period za onog ko prekoračuje svoje granice vozeći čitavu noć. To nije samo umor u smislu �nedostat-ka sna", već mozak poku�ava da sanja.

Ciklus snova je povezan sa spavanjem. Kada promenimo kre-tanje časovnika, čak i ako spavamo od ponoći do osam ujutro u novoj vremenskoj zoni, biolo�kim ritmovima treba vi�e dana da uspostave između sebe odgovarajuću fazu. Snovi, na primer, �ele da se izraze u svoje vreme, �to odgovara vremenu od deset ujutro u Rijadu ili pet po podne u Sidneju. Odjednom su mnoge biolo�ke funkcije poremećene, �to obja�njava simptome poremećaja vremenskog rasporeda.

Isto se de�ava, ali slabije, kada legnemo u četiri ili pet ujutro, posle duge večeri tokom vikenda. Čak i ako sutradan spavamo do

podne, period sna neće biti u fazi sa drugim biolo�kim ritmovima tela. Poslednji sati sna, na primer, pa�će u vreme kada kortizol već raste i nakon faze sna sa snovima. Mi smo kao osuđeni da ostatak dana �ivimo u nekoj magli i apatiji, ponekad i lakoj depresiji, �to neki zovu �nedeljni bluz".

Međutim, postoji način da sve unutarnje skazaljke podesimo. Kao �to se suncokreti okreću prema suncu i prate ga čitav dan, hipotala-mus je izuzetno osetljiv na svetlost. On je biolo�ki uređen tako da telo i mozak vodi u ritmu godi�njih doba, prema tome da li su dani sve du�i ili sve kraći. Kada je pravilno usmeren, njegova kontrola lučenja hormona i neuroprenosnika izuzetno je precizna.13

Dok se u jesen a zatim zimi dani skraćuju, skoro jedna osoba od tri oseća promenu svoje energije i impulsa. Ove promene kao da su posledica fiziologije hibernacije: sve du�e noći, te�ko buđenje, stalna potreba za hlebom, krompirom, testeninom, čokoladom, bombonama, pad energije i libida, gubitak motivacije za nove projekte, usporene misli. Između novembra i marta, kod skoro 10% ljudi koji �ive ispod 40. paralele (Madrid u Evropi, Njujork u Americi) ovi simptomi dobi-jaju dimenzije istinske depresije (2). Oni su vi�e fizički nego psihički. To ipak nije čudno, po�to su pre plod promene biolo�kog ritma nego posledica osećajnog bola.

Onog dana kada sam u svom kabinetu primio Freda bio sam zaprepa�ćen vidljivim odsustvom svakog psiholo�kog obja�njenja za simptome od kojih je patio već dve godine. Fred je imao Četrdeset go-dina i bio �ef sasvim uspe�nog preduzeća. Bio je elegantan i simpatičan i nimalo se nije ustezao da odgovara na vrlo lična pitanja koja sam mu postavio. Upoznao je u svom �ivotu i uspone i padove, kao i svi ljudi, ali u njegovoj priči nisam na�ao ni najmanji trag nekog trajnog bola. Naravno, to stoje vodio firmu moglo je biti stresno i nesigurno, ali sve je uvek bilo u poznatim granicama, na nivou te�koća koje je smatrao �izazovom, izvorom stimulacije". �Bilo bi mi inače dosadno", dodao je. Nikad se nije osetio slomljenim, ni zadatkom koji je stajao pred njim, ni okolnostima.

13 Na primer, lučenje melalonina, hormona spavanja, počinje noću, nekoliko minuta nakon �to se ugase lampe, ako se to čini u uobičajeni sat. lb lučenje se nastavlja čitavu noć, a ujutro se prekida za nekoliko sekundi, čim se pojavi svetlost.

Fredje već konsultovao mnoge lekare zbog simptoma hroničnog i progresivnog umora, zamagljenih misli, suvi�e lakog i neredovnog sna, bola u leđima i ramenima; zbog svega je konačno morao da prede na pola radnog vremena. Kako je ispoljavao klasične �bolne tačke" du� leđa, dijagnozirana je �fibromijalgija". Fibromijalgija je jedna dosta lo�e tumačena bolest koja vi�e simptoma depresije vezuje za umor i iscrpljujuće bolove u mi�ićima. Lekari se nje boje koliko i pacijenti po�to ona, uprkos lečenju i antidepresivima ograničenog dejstva, lako postaje hronična. Osobe koje napada osećaju se fizički bolesne i ne shvataju za�to ih lekar tera da konsultuju psihijatra ili psihoterapeuta. Fred je sve već poku�ao. Posetio je i alternativne i tradicionalne lekare. Poku�ao je sa psihoterapijom, da uzima velike doze lekova protiv bolova, kao i dva različita antidepresiva čije sekundarne efekte nije podnosio. Kao ni moje kolege, ni ja nisam znao odakle da počnem. Međutim, jedan detalj iz njegove priče me je pogodio. Sve je počelo sa jednom do dve sedmice poremećenog sna, kad se ujutro nije osetio �opu�teno" i kada se te�ko budio. Bolovi su počeli tek kasnije, i san mu je od toga postao jo� te�i. Problemi sa snom su krenuli u novembru, kada je najmanje dnevne svetlosti. Nisam �eleo da Fredu predlo�im novo lečenje, koje bi mu uzelo vremena i izlo�ilo ga neprijatnim sekundarnim efektima za jedan ne ba� izvestan rezultat. Ali, ono �to sam mislio da uradim nije mu moglo �koditi, i čak nije tra�ilo od njega da promeni svoje navike. Hteo sam da prvi put poku�am sa lečenjem ve�tačkom simulacijom svitanja, ne verujući da će to ispasti toliko korisno.

Od 1980. godine Nacionalni institut za mentalno zdravlje u Sjedinjenim Dr�avama, kao i razne skandinavske laboratorije, istra�ivali su korisnost terapije svetlo�ću za depresije sezonskog tipa. Ove studije su pokazale da trideset minuta dnevnog izlaganja vrlo jakom ve�tačkom svetlu (10 000 luksa), tj. dvadeset puta jačem od normalne električne sijalice, leci simptome zimske depresije za otprilike dve nedelje. Ipak, pacijenti su se �alili da moraju sedeti trideset minuta ispred specijalne lampe svakog dana. Tokom poslednjih deset godina doktor Ričard Ej veri (Richard Avery) iz Sijatla (sa severa Sjedinjenih Dr�ava) uveo je ne�to radikalno novo. Umesto da se pacijenti brutalno izlo�e svetlosti od 10 000 luksa ujutro prilikom buđenja, bilo je dovoljno da se prepuste buđenju simulacijom prirodnog svitanja - signalom koji mozak prima čak i zatvorenih očiju.

SIMULIRANJE PRIRODNOG SVITANJA

Sedam je ujutro i mrkla je noć. Zvonjava budilnika prekida va� mir i san. Te�kih kapaka, jedva di�ete ruku prema uljezu, da ga.ućutkate. �Samo jo� pet minuta", molite. Dan lo�e počinje. Ali, kako drugačije? Eh, dobro, ve�ite va� budilnik za lampu uz krevet. Hoćete da se dignete u sedam sati? Od �est i petnaest aparat osvetljava sobu. Polako, a zatim sve br�e, on simulira pojavu svetlosti va�eg novog dana. Oči, i kad su vam zatvorene, vrlo su osetljive na taj signal, koji je inače znak za buđenje svih vrsta �ivotinja jo� od pradavnih vremena. Taj signal je va� osećajni mozak naučio da prepozna tokom miliona godina evolu-cije. Na� mozak i telo su se potpuno prilagodili tom znaku zore. Od prvih zraka svetlosti, ma kako bili slabi, dok smo sklopljenih kapaka, hipotalamus dobija poruku kako je vreme da organizuje prelaz iz sna. Odjednom se buđenje prirodno odvija, delikatno, ne prekidajući san kome je vreme da se zavr�i. Kreće jutarnje lučenje kortizola, a tempe-ratura tela dosti�e svoj dnevni uspon. Kad se intenzitet svetlosti jo� malo poveća, električna aktivnost mozga, koja karakteri�e dubok san, počinje da prelazi na lak san, a zatim na potpuno buđenje. Za one koje ta postepenost uznemirava postoje, u slučaju da signal svetlosti nije bio dovoljno delotvoran, aparati sa �zvonjavom upozorenja".

U jednoj studiji naspram pet ostvarenih u Sijatlu (a to je ameri-čki grad u kome pada najvi�e ki�e) doktor Ejveri je pokazao da je simulacija svitanja znatno delotvornija u lečenju simptoma hibernacije povezanih sa sezonskom depresijom. Izgleda daje mozak prijemčiviji na tu prirodnu metodu nego na nametanje jake, nenajavljene ve�tačke svetlosti (3). Pri tom, ova preimućstva se ne ograničavaju na tretman depresije: vi�e supru�nika pacijenata koji su ovo iskusili indirektno je opisalo da su se osetili podstaknuti ovim ute�nim buđenjima.

Fred je sa entuzijazmom prihvatio da isproba simulaciju svi-tanja. Naručio je preko interneta mali aparat i čim gaje dobio, svoju je noćnu lampu uključio u crnu kutijicu programiranu da započne svitanje od �est i petnaest ujutro (radi sigurnosti je navio i budilnik na sedam sati). Sutradan ujutro se probudio kada je svetlost njegove lampe posti-gla svoj maksimum, pet minuta pre zvonjave budilnika. Za manje od sedmicu dana on je konstatovao razliku u svom načinu buđenja. Upola u snu, dok je jo� sanjao, shvatao je da je jutro, ali se vraćao snu jo� malo. To se desilo jednom ili dvaput, pre no �to je shvatio da su mu

telo i duh bili sve budniji i sve rede ponovo padali u san. Za manje od dve sedmice procenio je da ima vi�e energije tokom dana i da mo�e jasnije da misli. Kao da mu se magla u glavi razilazila. I raspolo�enje mu se u skladu sa tim popravljalo. Nekoliko meseci kasnije kazao mi je daje stekao utisak kako ga vrat i ramena manje bole; ali, na�alost, bol nikada nije potpuno i�čezao. Evo kako je u jednom e-mailu Fred svom proizvođaču simulatora svitanja opisao vlastito iskustvo: �Te�ko da mogu naći reci da vam opi�em �ta je ta svetlost za mene značila. Ni�ta mi nije toliko pomoglo. Činjenica da je to potpuno prirodno je dodatna prednost, jer ja te�ko podnosim lekove. Ne razumem kako to funkcioni�e, ali osećam se odmorniji, imam vi�e koncentracije i energije kad se probudim, i to me prati čitav, svaki dan."

Jedan od najfascinantnijih aspekata simulacije svitanja bez sumnje je činjenica da to mo�e biti blagotvorno za svakog od nas, bilo da smo depresivni ili ne, bilo da smo pod stresom ili ne. Dok sam stu-dirao medicinu, prvi sta� u psihijatriji imao sam na univerzitetu Sten-ford u Kaliforniji. Tu sam naučio fiziologiju sna, sa njegovim raznim fazama, kao stoje san sa snovima �paradoksalan" - postoje električna aktivnost mozga tokom ovog �sna" upravo ista kao i tokom buđenja, dok je telo potpuno opu�teno.

Vinsent Zarkone, koji je upravljao laboratorijom fiziologije sna, bio je jedan od najvećih specijalista za to pitanje. Veoma se dobro sećam �ta nam je govorio: paradoksalno spavanje je u poslednjim satima noći, i upravo zbog toga zvonjava budilnika često prekida san. Pro�lo je mno-go vremena otkad sam primetio do koje je mere neprijatno probuditi se pre no �to se san sam od sebe zavr�i: koliko se bolje osećamo kad se san zavr�i prirodno. Ako je ijedna osoba na svetu umela da izbegne taj problem, to je sigurno bio on. I�ao sam posle časova da ga pitam da li je moguće napraviti ma�inu koja bi sprečila budilnik da zvoni ako san nije dovr�en. Najzad, uz sva sakupljena znanja o fiziologiji paradoksalnog spavanja, bilo je dovoljno otkriti da lije neko jo� uvek u toj fazi, i prosto zaustaviti zvonjenje budilnika dok iz te faze osoba ne izađe.

Zarkone me je, sme�eći se, gledao. U očima mu je bio plamičak; on je sam sebi očigledno postavljao isto pitanje. �Bilo bi to dobro, zar ne? -- odgovorio je. Avaj, ne znam ni za kakav aparat koji bi tako radio, a ako bi neko takav napravio, bilo bi komplikovano upotrebljavati ga svaki dan. Bile bi potrebne elektrode, �ice, kompjuter na noćnom stočiću. Niko ne bi �eleo tako ne�to." Bilo je to pre dvadeset godina.

Danas simulacija svitanja izgleda tako očigledno re�enje tog problema da se pitamo za�to niko na to nije pre pomislio. Za�to se jo� uvek budi-mo na prodorni zvuk budilnika koji uzdrma sve na�e biolo�ke ritmove, ako je moguće, prema prirodnim zakonima evolucije, spokojno krenuti u svaki novi dan?

Moguće je da ta tehnologija - skoro prozirna jer ni�ta ne menja u na�im �ivotnim navikama - utiče na mnogo vi�e simptoma nego �to su sezonske varijacije raspolo�enja ili te�kih buđenja. Tera-pija svetlo�ću se već dokazala u mnogo drugačijim oblastima nego �to je zimska depresija. Prema izvesnim ispitivanjima, ona bi omogućila stabilizaciju menstrualnih ciklusa (4), smanjenje apetita za �krobom i za vi�kom hrane od kojih neke osobe pate zimi (5), pobolj�ala kvalitet sna (6), kao i reakciju na antidepresive kod pacijenata koji su na njih otporni (7). Nijedan od tih uslova jo� nije proučavan uz simulator svi-tanja, samo tradicionalnim metodama, mnogo te�im, izlaganjem jakoj svetlosti ujutro nakon buđenja. Svakako, ako bi se simulacija svitanja pokazala tako efikasnom u ovim različitim oblastima, mogla bi postati isto tako neophodna za na�u egzistenciju kao jutarnja kafa.

Svetlost mo�e podstaći sve na�e biolo�ke ritmove, uključujući i ritmove osećajnog mozga. Ali, postoje i drugi načini da se utiče na razmenu energije između tela i mozga, metode čiji je efekat na depre-siju i anksioznost potvrđen pre pet hiljada godina u kineskoj i tibetan-skoj medicini. Uprkos njihovoj neverovatnoj jednostavnosti i eleganciji, ovi sistemi delovanja na osećajnu ravnote�u tek počinju da se priznaju u zapadnjačkoj medicini. Ipak, izuzetno mnogo se mo�e naučiti iz nji-hove neobja�njive delotvornosti.

VIII

KONTROLA ČIJA:

AKUPUNKTURA DIREKTNO UPRAVLJA

OSEĆAJNIM MOZGOM

PROPU�TENI SUSRETI

Susret sa akupunkturom sam najpre propustio, kao �to se mo�e dogoditi dvoma prijateljima kojima je suđeno da se vole a koji to odmah ne shvate. Bilo je to 1980, pre mog polaska u Severnu Ameriku, dok sam jo� studirao medicinu u Parizu. Jedan od mojih tada�njih profesora se vratio iz Narodne Kine. Bio je pročitao knjigu Francuza Sulije d Morana (Soulie de Morant), prvu koja je Zapad upoznala sa aku-punkturom (1), i odlučio da se na izvoru upozna sa njom. Snimio je jedan Super 8 film za vreme hirur�ke operacije u pekin�koj bolnici. Sa dvesta drugova, u prepunom amfiteatru, gledao sam zapanjeno �enu sa trbuhom �iroko otvorenim kako mirno priča sa hirurgom dok su joj iz creva izvlačili cistu veliku kao dinja. Za anesteziju je poslu�ilo nekoliko vrlo tankih igala postavljenih na povr�ini ko�e. Očigledno, mi ni�ta slično dotad nismo videli. Ipak, čim je film zavr�en i svetlost upaljena, svi smo po�eleli da zaboravimo ono �to smo upravo videli. Mo�da je to u Kini bilo moguće, ali kod nas... Bilo je to vrlo daleko od onog �to smo naučili, kao i od nepreglednog područja zapadne medicine koju je jo� trebalo savladati. Suvi�e daleko, suvi�e ezoterično. Nikad vi�e za pet-naest godina nisam pomislio na taj film, sve do dana kada sam se na�ao u Indiji, u Daramsali (Dharamsala), ispod Himalaja, gde se smestila tibetanska vlada u izgnanstvu.

Tu sam posetio Institut tibetanske medicine i slu�ao jednog praktičara koji je govorio o depresiji i anksioznosti. �Vi, Zapadnjaci, imate obrnutu ideju o osećajnim problemima. Uvek se iznenadite kada

konstatujete ono �to nazivate depresijom ili anksiozno�ću, stresom sa njegovim fizičkim problemima. Govorite o umoru, gubitku ili dobijanju u te�ini, nepravilnim otkucajima srca, kao da je reč o fizičkim mani-festacijama jednog mentalnog problema. Za nas je to obrnuto: tuga, gu-bitak poverenja u sebe, osećanje krivice i odsustvo zadovoljstva pre su mentalne manifestacije jednog fizičkog problema." Odista, nikada nisam na taj način mislio. To je bilo isto toliko prihvatljivo kao zapadnjačka vizija depresije. On je nastavio: ,,U stvari, to nije nijedno ni drugo. Za nas nema razlike između te dve stvari. Osećajni i fizički simptomi su dva aspekta jedne ravnote�e koja se podrazumeva pri cirkulaciji ener-gije, u Čiju.5' Tu smo se razi�li. Oduvek stamen u kartezijanskoj tradiciji koja uspostavlja vrlo jasnu razliku između �mentalnog" i �fizičkog", jo� uvek nisam bio spreman da govorim o Čiju, niti da zami�ljam, naročito ako nisam mogao daje merim, regulativnu �energiju" koja se podrazumeva pod tim i koja bi se u isti mah ticala i fizičkog i mentalnog. Ali, moj sagovornik je nastavio: �Postoje tri načina da se utiče na Ci: meditacija, koja je obnavlja, hranjenje i lekovito bilje i, najneposrednije, akupunk-tura. Mi često lečimo ono �to vi nazivate depresijom akupunkturom. To vrlo dobro funkcioni�e pod uslovom da se pacijenti dovoljno dugo lece." Sad sam ga slu�ao samo jednim uvom. Govorio mije o meditaciji, biljkama i iglama: vi�e nismo bili na istoj talasnoj du�ini. Uz to, kad je podsetio na trajanje tretmana, odmah sam pomislio da bi to mogao biti jedan �placebo" efekat, tj. reakcija pacijenata na lečenja po sebi nede-lotvorna, ali koja deluju jer se njima stalno bavimo, na ne�an način, uz uverljivu tehničku opremu kao �to su igle za akupunkturu. Bio je to moj drugi propu�teni susret. Ali, on je u mom sećanju ostavio traga. Treći je bio u Pitsburgu, ne�to kasnije. Jedne subote po podne sreo sam na ulici pacijentkinju koju sam samo jednom video na konsultaciji u bolnici. Imala je dosta ozbiljnu depresiju, ali je odbila antidepresive koje sam joj predlo�io. Kako smo ipak imali dobar kontakt, pitao sam je kako se oseća i da li joj je bolje. Gledala me je sme�eći se, ne znajući da li sa mnom mo�e otvoreno da razgovara ili ne; najzad mi je kazala da joj je jedna �ena, koja se bavi akupunkturom, stavljala po nekoliko igala u redovnim seansama tokom četiri sedmice, tako daje sad u punoj formi. Da nisam razgovarao sa tibetanskim lekarem u Daramsali, sigurno bih to �ozdravljenje" protumačio kao placebo efekat. U depresiji je ovaj efekat toliko va�an da je potrebno imati skoro tri klinička ispitivanja koja porede antidepresiv sa placebom, da bijedno od njih pokazalo koji

je lek bolji (2). No, razgovor iz Daramsale mi je odmah pao na pamet te sam odlučio, pomalo uvređen, priznajem, �to je jedan drugačiji način lečenja od onog kojim sam vladao bio korisniji, da se obavestim o toj čudnoj praksi. Ono �to sam naučio jo� uvek me zbunjuje opsegom svo-jih posledica na prirodu tela i mozga.

REČ NAUKE

Sa pet hiljada godina potvrđene istorije, akupunktura je vero-vatno najstarija medicinska tehnika koja se na na�oj planeti kontinu-irano praktikuje. Za pedeset je vekova veliki broj melema ugledao svetlost dana - nedelotvorne ili otrovne biljke, eliksiri od zmija ili kornjačine lju�ture - ali nijedan, koliko mi je poznato, nije opstajao u tekućoj medicinskoj praksi toliko dugo. Kada sam počeo ozbiljno da se interesujem za akupunkturu, otkrio sam daje 1978. Svetska zdravstve-na organizacija objavila jedan izve�taj koji ju je oficijelno priznao kao delotvornu i prihvaćenu medicinsku praksu. Uz to, počeo je u medi-cinskim krugovima da kru�i izve�taj Američkog nacionalnog zdrav-stvenog instituta koji je zaključio daje akupunktura delotvorna bar pod izvesnim okolnostima: prilikom bolova nakon hirur�ke operacije ili za vreme trudnoće ili hemoterapije. Britanska medicinska asocijacija je 2000. objavila da je do�la do sličnih zaključaka jo� vi�e �ireći polje indikacija, uključujući, na primer, i bol u leđima (3).

Nakon toga sam otkrio da su, ako je bilo reci o efektu autosu-gestije, i zečevi bili na to osetljivi kao i ljudi! Vi�e iskustava jasno su pokazala da jedan zec mo�e biti �anesteziran" stimulacijom tačaka na �api koje odgovaraju onima �to blokiraju bol kod čoveka. Saznao sam i ne�to jo� ubedljivije: kada se malo tečnosti sa mozgom zeca koji je pod �anestezijom" ubaci drugom zecu, ni taj drugi ne oseća bol.14

Dakle, dokazano je da, u najmanju ruku, akupunktura potiče lučenje supstanci u mozgu koje mogu, izvan svakog placebo efekta, blokirati osećaj bola (4).

Najzad, u međunarodnoj naučnoj literaturi ima istra�ivanja koja potvrđuju efikasnost akupunkture za mno�tvo problema, kao �to su depresija, anksioznost i nesanica, ali i probavni problemi, zavisnost

14 Rečje o cefalo-kičmenoj tečnosti.

od duvana ili heroina, �enska neplodnost (sa dvostrukim povećanjem uspe�nosti ve�tačkih osemenjivanja), a u časopisu Američke Medicin-ske asocijacije je objavljena i studija koja pokazuje da je moguće, uz uspe�nost od 80%, vratiti fetus u majčin stomak kada je posredi ne-pravilan polo�aj ploda!

LIČNI SUSRET

Nakon toga su preduzeta jo� zanimljivija istra�ivanja (pogledaj malo dalje); ali, ta informacija mije bila dovoljna da i sam po�elim da se lično pozabavim akupunkturom. Nekoliko puta su mi pričali o jed-noj neobičnoj �eni, izvesnoj Kristini, koja je lečila osećajne probleme takozvanom akupunkturom �pet elemenata". Ona je moju pacijentkinju savetovala da to učini, stoje ovoj koristilo, i učinilo mi se logičnim da krenem od nje.

Kristina nije bila lekar, ali je praktikovala akupunkturu već dvadeset i pet godina. Njen kabinet je bila jedna bela soba na mansardi njene kuće na selu, koja se kupala u svetlosti po čitav dan. Dve plat-nene fotelje stajale su jedna uz drugu pored malog niskog stola. Nije bilo pisaćeg stola, samo sto za masa�u pokriven indijanskom ponjavom crvene, ru�ičaste i ljubičaste boje. Na zidu vas je čekao natpis: �Bolest je avantura. Akupunktura vam daje mačeve, ali vi treba da se borite." Kristina bi vas naterala da ispričate svoju priču, praveći bele�ke za to vreme. Postavila mije čudna pitanja. Pitala me je, na primer, da li bolje podnosim vruće ili hladno, da li vi�e volim sirovu ili kuvanu hranu, da li sam energičniji ujutro ili uveče. Zatim mi je dugo merila puls, sa obe strane u isti mah, zatvarajući oči da se koncentri�e. Posle nekoliko minuta mi je kazala: �Vi sigurno znate da imate �um na srcu? To nije ozbiljno. Već ga dugo imate, i ne smeta vam." Te�ko je i stetoskopom čuti mali �um na srcu, a ja nisam poznavao nijednog kardiologa koji bi ga mogao osetiti preko pulsa! To bih smatrao blefom da mi nije pre petnaest godina kolega kardiolog, koga sam konsultovao zbog jednog drugog problema, rekao upravo isto to. Slu�ao me dobrih pet minuta i na kraju kazao: �Imate mali �um na srcu. Po mom mi�ljenju niko ga neće ni čuti, ali ako vam jednog dana ka�u da postoji, znajte da je to beznačajno." Otada nisam ni pomislio na to. Kako je ta �ena u svom �amanskom dekoru mogla da ga identifikuje prosto prstima?

Zatim je zatra�ila da se ispru�im, praktično go, na sto za masa�u. Obja�njavajući mi sve vreme da sam morfolo�ki tip i ličnost vi�e Jang", ali da mi nedostaje ,,jin" u bubrezima i da imam �suvi�e Čija" u jetri, ona je malom vla�nom maramicom natopljenom alkoholom obrisala razne �tačke" koje su stimulacijom iglama trebalo da omoguće �ponovno uspostavljanje ravnote�e i odnosa medu mojim organima". Tačke koje je ona izabrala nalazile su se naročito na mojim stopalima i cevanicama, rukama i ručnim zglobovima. Dakle, bez ikakvog odnosa sa jetrom ili bubrezima. Prirodno, pla�io sam se igala budući iznenađen �to su tanke skoro kao vlas kose. Uostalom, ni�ta nisam osećao dok ih je ona odsecnim pokretima prstiju ubadala pod ko�u, Čak ni kao ubod komarca. Ni�ta. Samo sam, nakon toga, dok ih je malo okretala, osetio kao neku laku električnu struju, negde u dubini. Čudno, ali kao da ih je Kristina osetila pre mene. Govorila je: �Evo, tu smo!" I zaista, nakon pola sekunde osetio sam kako je elektricitet �prona�ao" iglu, kao kad munja nađe grom. Ona je to zvala osećajem �Dai Či" obja�njavajući mi daje to za nju značilo daje tačka pronađena. �Vi osećate da se Či, privučen iglom, pomera." Dok mi je jednu iglu ubadala u nogu, osetio sam brz iznenadni pritisak dole, u leđima. �Da", najavila mi je,, ja sam na meridijanu bubrega. Kazala sam vam da va�em bubregu nedostaje 'jin'. To poku�avam da ispravim." Bio sam fasciniran ovim �meridija-nima", linijama du� tela opisanim dve i po hiljade godina ranije. Oni ne idu putem nijednog nerva, niti krvnog suda, nijednog poznatog limfnog kanala, a evo kako su se u mom telu precizno javljali. Nekoliko minuta i nekoliko desetina igala kasnije počeo sam da osećam kako mi se neki mir i opu�tenost razlivaju po čitavom telu: otprilike kao bla�eno stanje koje osećamo nakon intenzivnog telesnog napora. Na kraju seanse sam imao utisak da sam pun nove energije, �eleo sam da uradim mnogo stvari, da zovem prijatelje, izađem na večeru. Kristina je ponovo uzela moj puls: ,,'Jin' va�ih bubrega se podigao kao �to je bilo predviđeno. Zadovoljna sam. Treba če�će da se opu�tate. Ne bavite se dovoljno sobom. Suvi�e se bavite aktivnostima. Da li meditirate? To obnavlja čoveka, znate." Zatim mi je preporučila da promenim način ishrane i da uzimam neko lekovito bilje - upravo isto ono �to je moj tibetanski kolega radio sa svojim pacijentima u Daramsali.

AKUPUNKTURA I MOZAK

Istinski početak naučnog istra�ivanja akupunkture datira neko-liko godina kasnije, objavljivanjem jednog članka u vrlo selektivnom Proceedings of the National Academy of Sciences (Zaključci nacionalne Akademije nauka), časopisu u kome mogu da objavljuju samo članovi američke Akademije nauka, ili njihovi �gosti" (6). Doktor Čo (Cho), istra�ivač u oblasti neurologije koreanskog porekla, hteo je da testira teoriju staru dve i po hiljade godina, prema kojoj stimulacija no�nog prsta akupunktumom iglom pobolj�ava vid. Stavio je u skener deset zdravih osoba i počeo da testira svoj aparat �mirkajući pred njihovim očima crnim i belim poljima �ahovske ploče (najjači podra�aj vidnog sistema za koji se zna). Stvarno, slike su značajnije aktivirale vidno polje, vizuelni korteks sme�ten sasvim pozadi u mozgu. Kod svih je subjekata treptanje ploče izazvalo znatno povećanje delatnosti ove oblasti mozga, koja je nestajala kada bi podra�aj prestao. Sve je bilo u redu.

Zatim je zatra�io od jednog iskusnog praktičara akupunkture da stimuli�e tačku koja se u starim kineskim priručnicima zove �mehur 67"; nalazi se na spoljnoj strani malog no�nog prsta i pretpostavlja se da pobolj�ava vid. Na iznenađenje čitave ekipe, kada se iglom radilo na tradicionalan način, pu�tajući je da se brzo uvuče među prste, slike su pokazale aktiviranje istog dela mozga: vizuelnog korteksa! Svakako, aktiviranje nije bilo tako jako kao sa �ahovskom pločom, ali je bilo dovoljno jasno da mo�e ući u statističke testove. Da bi se potvrdilo da nije reč o halucinaciji istra�ivača ili ispitivanih subjekata, doktor Čo je zatim stimulisao tačku na velikom prstu, koji ne odgovara nikakvom meridijanu. Vidno polje se nije aktiviralo. Ali, opit se tu nije morao zavr�iti.

Jedna od najčudnijih ideja u tradicionalnoj kineskoj i tibetan-skoj medicini jeste ideja da postoje razni �morfopsiholo�ki tipovi", posebno tip ,jin" i tip ,jang". Ova dva dominantna tipa se određuju polazeći od preferenci svake osobe prema toplom ili hladnom, nekim namirnicama, nekim periodima dana, njihovom fizičkom izgledu i, čak, obliku njihovih no�nih listova. U starim tekstovima je napisano da stimulacija određenih akupunkturnih tačaka mo�e imati, u zavisnosti od pacijenta, upravo obrnute efekte kod bolesnika, te je otud va�no to pripremiti unapred. Čo je, dakle, zamolio praktičara da odredi tip

svakog subjekta opita. Posmatrao je efekte stimulacije tačke �mehur 67" na malom no�nom prstu kod subjekta tipa , jin" i kod subjekta tipa �jang". Zatim je proverio da li su dve grupe jednako reagovale kad im je pred očima treptala �ahovska ploča: aktiviranjem vizuelnog kortek-sa i dezaktiviranjem sa prestankom stimulacije. Subjekti �jin" isto su odgovarali kada im se stimulisala tačka �mehur 67": aktiviranje sa stimulacijom, povratak na normalu sa prestankom manipulacije. Na-protiv, i to se činilo skoro neverovatno, subjekti �jang" ispoljavali su suprotan efekat! Stimulacija iglom uslovila je �dezaktiviranje" vizuelnog korteksa, a njen zastoj povratak na normalu.

Razlika jin/jang ne odgovara ničemu stoje poznato u modernoj fiziologiji. Ona je ipak bila sposobna da predvidi, kao �to naznačuju stari kineski tekstovi, da će mozak na istu stimulaciju, istom iglom, na istoj akupunktumoj tački reagovati na suprotan način. To je tako neočekivan rezultat da je većina zapadnih naučnika, poput mene pre dvadeset i pet godina, vi�e volela da na to ne misli.

Za Pola akupunktura nije bila teorijsko pitanje. On je patio od depresije godinama, i uzimao klasični antidepresiv vi�e meseci bez re-zultata. Do�ao je zbog bola u leđima kod Tomasa, praktičara akupunk-ture pri univerzitetskom Centru za komplementarnu medicinu. Tomas mu je predlo�io da tradicionalnim tačkama protiv bola u leđima doda stimulaciju dve tačke na lobanji, koje su razne kineske studije smatrale delotvornim za depresiju (7). Na sredini prve seanse Pol je izjavio da je osetio kako se razilazi �sloj magle koja ga je sprečavala da misli". Imao je utisak da je lak�i i malo sigurniji, iako mu je jo� uvek grlo bilo stegnuto, osećaj koji je oduvek vezivao za svoje periode depresije. Zbog jednonedeljne seanse tokom nekoliko sedmica drugi slojevi su se razi�li, jedan nakon drugog, kako je on izjavio, a najzad mu se i grlo oslobodilo. Krajem lečenja prvo je ponovo počeo da spava, zatim mu se vratila energija koja je bila i�čezla pre dve godine, i najzad mu se vratilo samopouzdanje, �elja da bude sa �enom i ćerkama, kao i �elja da ponovo počne da radi. Kako pi�e u kineskim studijama, njegovi simptomi su izgleda odgovorili na isti način i istom brzinom na akupunkturu kao i na antidepresive sa kojima su bili upoređeni. Pol, naravno, nikada nije prestao da uzima lek koji mu je lekar prepisao. Moguće je da je najzad imao pozitivan efekat. Ipak, činjenica da su se prvi znaci olak�anja pojavili od prve seanse akupunkturom sugeri�e da su igle bile te koje su pokrenule njegov oporavak. Prirodno, moguće je takođe da

su se dva načina lečenja uzajamno upotpunila i da je akupunktura, uz učinak antidepresiva, omogućila da se stimuli�u mehanizmi samoo-zdravljenja osećajnog mozga.

Praktičari akupunkture, bilo da su Zapadnjaci ili Azijati, savr-�eno znaju daje njihova umetnost posebno korisna za oslobađanje od stresa, anksioznosti i depresije. Ipak, na Zapadu se ove prakse najmanje cene i najmanje proučavaju. Retke zapadne studije su im naklonjene. U bolnici Univerziteta Jel je potvrđeno da akupunktura kontroli�e anksioznost pacijenata pre operacije umesto anksiolitika (8). Međutim, njena primena je jo� uvek vrlo ograničena, bez sumnje zato �to se, kao i za EMDR, ne shvataju sasvim njeni mehanizmi akcije.

Na Harvardu je upravo objavljeno obja�njenje jednog od ovih mehanizama akcije. Doktor Hui (Hui) je, uz pomoć ekipe Op�te bol-nice Masačusets, jednog od najvećih centara funkcionalne cerebralne zbirke slika na svetu, pokazao kako se osećajni mozak mo�e direktno kontrolisati akupunkturom. Stimuli�ući samo jednu tačku - koja se na-lazi na �aci, između malog prsta i ka�iprsta - očigledno je pokazao funkcionisanje parcijalne anestezije tokova bola i straha (vidi sliku 5 iz sveske fotografija). Ovu su tačku, jednu od najstarijih, koju stari kineski priručnici nazivaju �debelim crevom 4", najvi�e upotrebljavali praktičari akupunkture u svetu. Ona je poznata po tome �to kontroli�e bol i teskobu. Izgleda, dakle, da podra�aj povr�ine ko�e, kao u EMDR -u, kada se ko�om slu�imo vi�e nego pokretima očiju, mo�e sasvim neposredno da �govori" osećajnom mozgu i da na njega deluje (9).

Za mene je, u vezi s tim, najupečatljiviji slučaj bio Karolinin, jedne druge pacijentkinje Tomasa koji je radio u na�em centru komple-mentarne medicine. Reč je o mladoj �eni od dvadeset i osam godina, operisanoj od vrlo te�kog oblika raka stomaka. Sutradan, posle ope-racije, imala je stra�ne bolove, i jedino je morfij, koji je sama sebi dozi-rala, mogao da joj olak�a bol. Međutim, ona je taj lek te�ko podnosila,

15 Vi�e kontrolisanih proučavanja dokumentuju koristi od akupunkture za kontrolu postoperativnog bola. Prosečno, jedna seansa akupunkture dnevno prvih dana nakon operacije omogućuje da se doza narkotika svede na trećinu uobičajene mere, te da se znatno smanje sekundarni efekti Najpoznatiji primer ove upotrebe je dao poznati kroničar Njujork tajmsa D�ems Reston (James Reston). Prateći Niksona u Peking, tada prvi put posetiv�i Kinu. Reston je morao hitno da operi�e zapaljeno slepo crevo. Posle operacije, potpuno �zapadnjačke", koja mu je spasla �ivot, mnogo gaje boleo trbuh i imao

jer ju je sprečavao da jasno misli i ponekad kod nje izazivao vrlo te�ke ko�mare. Prilikom jednog proučavanja pomislili smo da bi Tomas u tom trenutku mogao poku�ati daje neguje. U početku je Karolina bila toliko obuzeta svojim bolom da je jedva primetila tri tanke igle koje joj je Tomas 45 minuta dr�ao u ruci, cevanici i trbuhu. Ipak, već od sutra, ona skoro da vi�e nije uzimala morfij (samo, prema bele�ci bolničarki, tri male doze za 24 sata). Dva dana kasnije je izjavila da vi�e skoro ne oseća bol; osetila se jačom i odlučnijom no ikada da se suoči sa svojom bole�ću i da se ne prepusti pesimizmu lekara. Teskoba se izgleda izgu-bila istovremeno kada i bol, bez ijednog sekundarnog efekta tipičnog za lekove protiv bolova (10,11).15

Harvardska studija pokazuje da su akupunkturne igle stvarno sposobne da blokiraju područja osećajnog mozga koja su odgovorna za iskustvo bola i teskobe. Zahvaljujući toj studiji, bolje shvatamo tako impresivne rezultate kao �to su oni koje je Karolina do�ivela. Proučavanja kod zečeva koji vi�e ne osećaju bol, kao i kod ovisnika od heroina u periodu odvikavanja, navode takođe na zaključak da aku-punktura stimuli�e lučenje endorfina, malih molekula koje proizvodi mozak, i koji deluju kao morfij ili heroin.

Postoji i treći mehanizam delovanja koji istra�ivači počinju da primećuju: jedna seansa akupunkture ima direktan uticaj na ravnote�u između dve grane autonomnog nervnog sistema. One povećavaju ak-tivnost parasimpatikusa, �kočnice" za fiziologiju, na �tetu aktivnosti simpatičkog sistema, �koji ubrzava". One, dakle, poma�u usagla�enost srčanog ritma i, na op�tiji način, omogućuju da se sistem vrati u ravnote�u. Posledice ove ravnote�e na sve telesne organe su dobro utvrđene. Kao �to smo videli u prethodnim poglavljima, njihov značaj za osećajnu lagodnost, zdravlje, usporavanje starosti i sprečavanje izne-nadne smrti već je zabele�en u tako poznatim časopisima kao �to su Lancet, American Journal ofCardiology, Circulation, itd.

je nadimanja. Zatra�io je narkotike da ubla�i bol, ali umesto toga samo su mu preporučili dve igle, jednu u ruku, drugu u kolenicu, koje je jedva osetio. Iznenađenje je bilo jo� veće kada su nekoliko sati kasnije bolovi sasvim presta-li. To gaje toliko začudilo da je po povratku u Njujork napisao veliki članak u Njujork tajmsu pod naslovom: �Dopustite mi da vam opi�em kako sam operi-san u Pekingu. " Tim je člankom Reston akupunkturi otvorio vrata u Americi, gde, sve do danas, nije potrebno biti lekar da biste je praktikovall

Da li ta fiziolo�ka ravnote�a odgovara ravnote�i �vitalne energije", Čiju, o kome govore tekstovi stari dve i po hiljade godina? Bez sumnje se funkcija Čija ne mo�e svesti na samo jedan zadatak, a ravnote�a autonomng nervnog sistema je svakako jedan od aspekata te funkcije. Sada znamo da se, kako smo videli u poglavlju 3, na njega mo�e uticati meditacijom, ishranom, �to ćemo videti u sledećem delu, a sada i akupunkturom. To su tri metode jačanja Čija na kojima insistiraju kineska i tibetanska medicina.

Početkom XXI veka smo svedoci razmene kakva nikad nije postojala između medicinskih i naučnih kultura čitavog sveta. Poput novog �prelaza Sever-Zapad" preko Beringovog tesnaca, zemljouz je izgleda stvoren između velikih medicinskih tradicija Zapada i Dalekog istoka. Zahvaljujući funkcionalnim slikama i napretku molekularne biologije, izgleda se utvrđuje odnos između mozga, molekula osećanja kao �to su endorfini, ravnote�e autonomnog nervnog sistema i �proti-canja vitalne energije" o kojoj su Stari govorili. Iz tih mnogostrukih veza bez sumnje će se roditi nova fiziologija koju neki, kao Kendis Pert (Candice Pert), profesor fiziologije i biofizike univerziteta D�ord�taun u Va�ingtonu, nazivaju fiziologijom �sjedinjenog sistema telo-mozak"

(12).

Akupunktura je samo jedan od tri stuba tradicionalne kineske medicine. Dva druga su, sjedne strane, kontrola fiziologije mentalnim stavom -- bilo daje reč o meditaciji ili ve�bama srčane koherencije, o kojima smo već govorili - a sa druge strane, ishrana. Za praktičare te medicine, čija mudrost postaje sve očiglednija Zapadnjacima, nema ni-kakvog smisla upotrebljavati akupunkturu ili negovati svoju mentalnu i fiziolo�ku ravnote�u a ne posvetiti posebnu pa�nju sastojcima koji stalno obnavljaju na�e telo, tj. namirnicima kojima ga hranimo. Tu se nalazimo u oblasti koju su savremeni psihijatri i psihoterapeuti skoro potpuno ostavili po strani. Ipak, mnogo se saznalo o kontroli stresa, strepnje i depresije ishranom. To su otkrića koja se smesta mogu iskoristiti.

IX

REVOLUCIJA OMEGE-3: KAKO NAHRANITI OSEĆAJNI MOZAK

TU�NO ROĐENJE

Patricija je imala trideset godina kada je rodila drugog sina, tačno godinu dana nakon prvog. Detetov otac �ak bio je vrlo srećan i ponosan. Godina dana koju su proveli sa prvim detetom bila je puna malih svakodnevnih trenutaka sreće, i �arko su �eleli tog malog Pola koji je trebalo da upotpuni njihovu mladu porodicu. Ali, �ak je bio iznenađen: Patricija uop�te nije izgledala srećna. Bila je čak sumorna. Malo se interesovala za Pola, �elela je daje ostave samu, lako se nervirala i ponekad plakala bez razloga. Čak joj je i dojenje, koje je toliko volela sa prvom bebom, sada izgledalo kao pravi kuluk.

Poput ostalih mladih mama, jedne od deset, Patricija je imala simptom ,,baby blues" (poti�tenost koja ponekad prati porođaj), utoliko vi�e zbunjujući �to je zamenio sreću koja obično prati rođenje novog bića. Postoje beba bila divna, postoje sve u braku i�lo kako treba i po�to je Zakov restoran imao sve vi�e uspeha, ni on ni Patricija nisu mogli da shvate tu iznenadnu tugu. Lekari su poku�ali da ih ohrabre govoreći o �promeni u hormonima" koja prati trudnoću a naročito porođaj, ali ih to stvarno nije ute�ilo.

Pre deset godina Patriciji su se bile otvorile potpuno nove perspektive: stanovala je u Njujorku, gradu u kome je svakodnevna potro�nja jedne od namirnica neophodnih za mozak, masnih kiselina omega-3, bila posebno niska, kao uostalom i u Francuskoj i Nemačkoj (1). Ove su masne kiseline, koje telo ne mo�e da stvara, toliko bitne za sastav i ravnote�u mozga da ih fetus apsorbuje pre svega preko placente.

Zato majčine rezerve, već slabe u na�em zapadnom dru�tvu. dramatično padaju tokom poslednjih sedmica trudnoće. Nakon rođenja deteta, omega-3 i dalje prvenstveno ide detetu putem majčinog mleka, čiji su oni glavni sastojak. Ako drugi porođaj sledi brzo posle prvog, kao stoje bio slučaj sa Patricijom, i ako je u međuvremenu �enina ishra-na i dalje bez dovoljno ribe i morskih plodova, koji su glavni izvor ovih masnih kiselina, gubitak omege-3 posle druge trudnoće je toliki da rizik od depresije za majku postaje vrlo veliki (2).

Pojava simptoma ,,baby blues" u Japanu, Singapuru ili Maleziji je tri do dvadeset puta manja nego u Nemačkoj, Francuskoj ili Sjedi-njenim Dr�avama. Prema časopisu Lancet, te brojke odgovaraju razlici između ovih zemalja u pogledu potro�nje riba i morskih plodova, i ne mogu se objasniti prostom navikom Azijata da kriju svoje simptome depresije (3). Da su se �ak i Patricija nastanili u Aziji a ne u Americi, ona mo�da svoj drugi porođaj ne bi tako do�ivela. Neophodno je razu-meti za�to.

ULJE KOJE POKREĆE MOZAK

Mozak je deo tela. Kao i ćelije svih drugih organa, ćelije moz-ga neprestano obnavljaju svoje sastojke. Sutra�nje ćelije su, dakle, napravljene od onoga �to jedemo danas. Dve trećine mozga čine masne kiseline. One su osnovni sastojci membrana nervnih ćelija, njihov �omotač", preko kojeg se obavlja komunikacija između svih nervnih ćelija u svim oblastima mozga i tela. Ono �to jedemo neposredno ulazi u ove membrane i čini njihovu potku. Ako tro�imo posebno �zasićene" masti - one koje su, kao puter ili �ivotinjska mast, čvrste u okolnoj tem-peraturi -- njihova tvrdoća se odra�ava na tvrdoću ćelija mozga. Ako, naprotiv, koristimo �poluzasićene" masnoće - tečne u okolnoj tempe-raturi - delovi mo�danih ćelija su fluidniji, finiji i komunikacija među njima je stabilnija, naročito ako je reč o masnim kiselinama omega-3 (4). m mm

Pona�anje laboratorijskih pacova, čijoj smo ishrani oduzeli omegu-3, za nekoliko sedmica se u potpunosti menja: oni postaju anksiozni, vi�e ne savlađuju nove zadatke i pona�aju se panično u stresnim situacijama (na primer, ako treba da se izvuku iz neke posude na�av�i dasku za spas) (5). Mo�da je jo� te�e to �to ishrana siroma�na u

omegi-3 smanjuje iskustvo zadovoljstva! Potrebne su mnogo veće doze morfija ovim istim glodarima da počnu da se interesuju, budući da je, �to se zna, ova droga pravi simbol lako postignutog zadovoljstva (6).

Suprotno tome, ekipa francuskih istra�ivača pokazala je da re�im bogat omegom-3 - kao kod Eskima, koji dnevno tro�e do 16 grama ribljeg ulja - povećava, na dugu stazu, proizvodnju neurotransmitera energije i dobrog raspolo�enja u osećajnom mozgu (8).16

Fetus i novorođenče, čiji je mozak u punom razvoju, imaju najveću potrebu za masnim kiselinama omega-3. Jedna danska studi-ja, objavljena nedavno u British Medica! Journal, tvrdi da �ene koje uzimaju vi�e omege-3 u svakodnevnoj ishrani tokom trudnoće rađaju decu optimalne te�ine, i skoro nikad prevremeno (9).

Jedna druga danska studija, objavljena u Journal ofthe Ameri-can Medical Association, bele�i da su deca koja su bila dojena bar devet meseci nakon rođenja - i tako dobila veću količinu omege-3 u ishra-ni - intelektualno sposobnija od drugih, dvadeset do trideset godina kasnije17 (10). Ali, značaj omege-3 se ne zaustavlja na trudnoći.

OPASNA BEND�AMINOVA ENERGIJA

U početku, Bend�amin nije znao od čega pati. On koji je obično imao toliko energije 1 upravljao je biohemijskom laboratorijom jedne velike multinacionalne farmaceutske firme - osećao se umornim i bez-voljnim. Za trideset pet godina nikada nije imao problema sa zdrav-ljem; mislio je da je mo�da u pitanju neka virusna infekcija koja se zadr�ava. Čim bi u�ao u kancelariju, zatvorio bi vrata i izbegavao ljude. Cak je od svoje pomoćnice zatra�io da odlo�i vi�e va�nih sastanaka, pod izgovorom daje suvi�e zauzet. Stoje vreme vi�e prolazilo, njegovo pona�anje je postajalo sve čudnije. Sastanci su mu, kada nije mogao da ih izbegne, vrlo te�ko padali. Imao je utisak da nije kompetentan i

16 Reč je, pre svega, o dopaminu, neuroprenosniku odgovornom za osećaj snage i dobrog raspolo�enja koje stvaraju amfetamin i kokain.

17 Prirodno, moguće je da drugi faktori budu uzrok razlike IQ~a, kao, na primer, bolji kvalitet afektivnog odnosa kod dece koja doje dugo. Ipak većina istra�ivača se sla�u u tome daje vrlo značajno uno�enje omege-3 za razvoj novorodenčetovog mozga.

da se to veoma primećuje. Činilo mu se daje čitav svet mnogo bolje informisan od njega, daje kreativniji i dinamičniji. Govorio je sebi da je samo pitanje vremena i da će se otkriti kako su svi njegovi protekli uspesi bili pitanje sreće i doprinosa njegovih saradnika. Kad bi se vratio u svoju kancelariju, zatvorio bi se i ponekad plakao, iako je znao daje sme�no �to se tako oseća. Očekivao je da ga svakog dana otpuste, i to je govorio �eni i deci. Zatimje resio, budući daje bio lekar i daje njegovo preduzeće proizvodilo jedan vrlo popularan antidepresiv, da taj lek sam sebi prepi�e. Nisu pro�le ni dve nedelje a on se već bolje osećao. Pono-vo je normalno radio, misleći da se najzad izvukao. U stvari, bio je na ivici ponora.

Bend�amin je resio, jer je izgledalo daje lek vrlo delotvoran, da sam podvostruči dozu (s vremena na vreme ju je smanjivao). Bilo mu je jo� bolje. Sada je spavao samo četiri sata noću, i tako nadoknadio sva ka�njenja u poslu nastala tokom prethodnih meseci. Uz to se osećao posebno srećan, stalno se sme�io i terao na smeh sve svoje saradnike nekim neslanim �alama. Jedne je večeri, kada se mlada pomoćnica, sa kojom je ostao kasno da radi, nagnula nad njegov sto da uzme neki dosije, preko njenog dekoltea video daje bez prslučeta. Iznenada ju je silno po�eleo i stavio joj je ruku na grudi. Ona nije pru�ila otpor, i on se te noći nije vratio kući.

Ova tu�na epizoda zloupotrebe polo�aja na radnom mestu ne bi ni u čemu bila originalna da se zatim isto nije nastavilo sa jednom laborantkinjom, pa onda sa jednom sekretaricom. Bend�amin je osećao takvu seksualnu energiju da mu se činilo nezamislivim da ne poku�a daje zadovolji. Nijednog trenutka nije ni pomislio kako će to izgledati članovima njegove ekipe. Ali, njegove saradnice su brzo osudile ove nesrećne poduhvate, naročito zato �to nisu bile slobodne da ka�u �ne", kao stoje uvek slučaj u ovakvim situacijama. Tu se Bend�aminova za-stranjvanja nisu zavr�ila. Postao je razdra�ljiv, i njegova �ena je počela da ga se pla�i nemajući nikakvog uticaja na njega. Naterao ju je da potpi�e hipoteku na njihovu kuću da bi sebi kupio sportska kola sa krovom na otvaranje, a zatimje zajedničku u�teđevinu ulo�io u neke katastrofalne berzanske operacije. Međutim, po�to je imao reputaciju i bio toliko plodan u svom radu, niko se nije usuđivao da ne�to ka�e. Sve se sru�ilo onog dana kada je jednoj od saradnica dosadilo da slu�a njegove napadne predloge i razmi�ljanja. Nakon duge borbe protiv firme - koja je po svaku cenu htela da ga sačuva - njeno svedočenje je

označilo kraj Bend�aminove briljantne karijere i njegovog braka. To je bio tek početak jednog dugog stradanja.

Jednom priteran uza zid, Bend�amin je prihvatio da ode psihi-jatru. Njegova dijagnoza je bila neopoziva: patio je od manijakalno-de-presivne bolesti, nečeg između depresije i manije, u toku koje su nje-gove sposobnosti prosuđivanja, moralnog i finansijskog, bile potpuno dezorijentisane, vođene samo �estokim hedonizmom u tom trenutku. Ove manijačne faze bile su česte otkad je prvi put uzeo antidepresiv. Čim je prestao da uzima lek, i uz pomoć jednog umirujućeg sredstva, Bend�aminovo se raspolo�enje, uz suvi�ak energije, brzo smirilo. Ali, bez tog ve�tačkog vetra koji mu je nadimao jedra shvatio je dramu u ko-joj je njegov �ivot propao, i vrlo brzo opet pao u depresiju. Ovog puta je imao dobrih razloga da �ali nad svojom sudbinom. Mesecima, a za-tim i godinama, razni lekovi koji su mu prepisivani samo su ga bacali ili u maniju ili u depresiju. Pri tom je bio vrlo osetljiv na sekundarne efek-te ovih molekula. Stabilizatori raspolo�enja koje su mu naizmenično davali uticali su na to daje počeo da se goji, da se oseća �usporeno", skoro iscrpljeno, čak i sa normalnim dozama. Od antidepresiva nije mogao da spava, �to je uticalo na njegovu moć prosuđivanja. Zbog njegove sudbine, za koju su svi u profesionalnoj okolini znali, i zbog neprestane borbe protiv depresije, bilo mu je nemoguće da ponovo nađe posao, te je �iveo od penzije koju mu je plaćalo zdravstveno osigu-ranje. Međutim, sve se promenilo jednog dana kada mu je psihijatar, u očajanju, predlo�io tretman koji je otkrio u jednoj studiji objavljenoj u glavnom časopisu za eksperimentalnu psihijatriju: Archives of General Psychiatry.

Bend�amin, koji vi�e nije koristio nikakav lek i koji je plakao bez razloga vi�e puta nedeljno, bez oklevanja je pristao da uzima devet kapsula dnevno (tri pre svakog obroka) ekstrakta ribljeg ulja. Bio je to odlučujući preokret. Za nekoliko nedelja njegova je depresija potpuno i�čezla. �to je jo� frapantnije, u toku sledeće godine imao je samo jed-nom nekoliko dana osećaj neubičajenog vi�ka energije. Dve godine na-kon početka tog tretmana, Bend�amin i dalje uzima samo svoje kapsule ribljeg ulja. �ena i ćerke mu se nisu vratile, ali je ponovo počeo da radi u laboratoriji starog kolege. Njegov talenat je takav da ne sumnjam da će ponovo naći svoj profesionalni polet iz prvih godina.

Doktor Endrju Stol (Andrevv Stoll) sa Harvarda je prvi po-kazao delotvornost ribljeg ulja bogatog omegom-3 na stabilizaciju

raspolo�enja i lečenje depresije kod manijakalno-depresivnih pacijenata (11). Prema njegovoj studiji samo je jedan, iz čitave grupe pacijenata koji su uzimali omegu-3, ponovo pao u depresiju.

Rezultati ove studije su bili tako uverljivi da su istra�ivači morali prekinuti istra�ivanje nakon četiri meseca. U stvari, pacijenti iz grupe �svedok", tj. oni koji su primali placebo na bazi ribljeg ulja, toliko su se br�e vraćali u depresivno stanje od onih iz grupe sa omegom-3 da se, sa stanovi�ta lekarske deontologije, činilo neuputnim da im se ona

dalje ne daje. Posle godina proteklih u istra�ivanju mehanizama raspolo�enja

i depresije, doktor Stol je bio toliko impresioniran efektom omege-3 da je resio da o tome napi�e knjigu (12). Otada je jasno da se dobre strane omege-3 ne ograničavaju na tretman manijakalno-depresivne bolesti.

ELEKTRO�OKOVI NASUPROT RIBLJEM ULJU

Kada su Kitovi (Keith) profesori predlo�ili da on napusti studije jer su mu se intelektualne sposobnosti smanjivale, njegovi roditelji su se ozbiljno zabrinuli. Kit, lepog lica i tako �ive inteligencije, već se pet godina nije dobro osećao u svojoj ko�i. Njegovi roditelji su to pri-pisivali te�kom odrastanju, koje je, mo�da, suvi�e dugo trajalo. Uprkos izuzetnoj stidljivosti i sumornosti, Kit je bio dobar đak; uvek je bio vezan za majku i stalno hteo da bude sa njom.

Ali, poslednjih meseci je prvo odbio da jede u �kolskoj ka-feteriji (prisustvo svih tih ljudi koje nije poznavao činilo ga je nesret-nim), a zatim je počeo da do�ivljava krize anksioznosti kada je trebalo da se vozi javnim transportom. Mnogo je to sebi zamerao i bio ljut na sebe. Lična uznemirenost pred sopstvenom budućno�ću bila mu je sve te�a, i vrlo je te�ko uspevao da zaspi. Tokom dana vi�e nije imao ener-gije, i nije se mogao usredsrediti na svoj posao. Kako je uvek nastojao da ispunjava svoje �kolske zadatke, mereći se tako sa drugima, osećao se izgubljenim i imao je samoubilačke misli. Dve godine je bez uspeha lečen čitavim nizom antidepresiva, sedativa i, čak, budući da ti �lak�i" lekovi nisu imali efekta i da se osećao izgubljenim, jakim sredstvi-ma za umirenje. Dodavanje litijuma (leka za manijakalne depresije) njegovom antidepresivu dva meseca nije davalo nikakve rezultate.

Slika 1: TELO I OSEĆANJA SU DUBOKO POVEZANI

�Ćelije ubice" imunog sistema su prva linija odbrane osecajnog

mozga. Kao i većina telesnih funkcija, aktivnost ovih ćelija je pod kontrolom osecajnog mozga. Pozitivne emocije, kao �to su mir i spokoj, stimuli�u ih, a stres, anksioznost i depresija - koče. Na ovoj slici �ćelije ubice" (bele) na-padaju jednu ćeliju raka (smeđu).

Slika 2: SAZNAJNI MOZAK NA POVR�INI

�Korteks", �to je latinska reč za �koru", prekriva povr�inu mozga. Tu su centri za mi�ljenje i govor. Na ovoj slici, izvučenoj iz na�e laboratorije u Pitsburgu, vidimo kako se predčeoni korteks aktivira kod subjekta koji obavlja slo�en mentalni zadatak (Cohen,1994).

Slika 3: OSEĆAJNI MOZAK U DUBINI

Pravi �mozak unutar mozga", osećajni mozak, kontroli�e fiziolo�ke funkcije tela: srčani ritam, arterijski pritisak, apetit, san, libido, čak i imuni sistem. Na ovoj slici, izvučenoj iz jednog drugog opita u na�oj laboratoriji, vidimo osećajni mozak selektivno aktiviran (plave boje) kod subjekata koji u tom trenutku osećaju jak strah (Servan-�rajber,1998).

Slika 4: TRAUMATIZOVANI MOZAK

Svaka osećajna trauma ostavlja o�iljak u mozgu. Ova slika je preuze-ta iz jednog opita u laboratoriji profesora Rau�a (Rauch), sa Harvarda; u toku tog opita traumatizovanim subjektima dato je da odslu�aju priču o najgorer trenutku koji su do�iveli. Gore, levo, vidi se aktiviranje centra za strah osećajnom mozgu (područje glandule). Gore, desno, vidimo aktiviranje vizuel-nog korteksa, kao da subjekt gleda sliku traumatskog događaja. Dole, desno, konstatuje se dezaktiviranje (neka vrsta �anestezije") oblasti korteksa odgo-vorne za jezik, kao daje strah �razvezao" reč (Rauch, 1996).

Slika 5: AKUPUNKTURA SMIRUJE OSEĆAJNI MOZAK

Akupunktura se kontinuirano primenjuje pet hiljada godina. Na ovoj slici, preuzetoj iz jednog opita, takođe sa Harvarda, simulacija koju izaziva akupunktuma igla u ruci dezaktivira osećaj bola u osećajnom mozgu. laj efekat se posebno nagla�ava kada iglom radi specijalista za akupunkturu (Ml i M2) (Hui, 2000).

U potpunom očajanju, njegova majka je poslu�ala savete psihijatra i oti�la na sastanak sa specijalistom za biolo�ku depresiju u Hamersmit (Hammersmith) bolnici u Londonu.

Doktor Puri je bio vrlo zabrinut zbog ozbiljnosti Kitovih sim-ptoma. Na testu koji meri stupanj depresije, njegov rezultat je bio najveći koji je ikada video. Uz to, Kit je sada otvoreno govorio o svo-jim planovima za samoubistvo, sa distancom koja je prosto izazivala jezu: �Po�to svakako jednog dana moram umreti, za�to da čekam? Za�to moram jo� tako dugo da patim kao sad? Molim vas, pustite me da umrem".

Posle svih tih neuspeha, lekar je znao da samo jedan tretman mo�e okončati tako dugu i duboku depresiju: elektro�okovi. Međutim, i Kit i njegova majka su bili protiv toga. Doktor Puri je odmerio situ-aciju. Imajući u vidu ozbiljnost njegovog stanja, mogao gaje smestiti u bolnicu i protiv njegove volje i volje njegove majke, i na silu ga podvrći elektro�okovima. Bez sumnje bi tako i učinio da se nije pojavila jedna druga, dalja i neodređena mogućnost.

Imajući u vidu Kitov način ishrane koji je bio vrlo mladalački i činjenicu da nije reagovao ni na jedan tretman, dr Puri je posumnjao da mo�da postoji neki nedostatak u samom tkivu njegovih neurona. Vrlo zainteresovan za rezultate jedne studije u kojoj je i sam učestvovao, studije posvećene uticaju omege-3 na depresiju kod �izofrenih paci-jenata (13), kao i za rezultate koje je dobio doktor Stol kod manijakal-no-depresivnih osoba, doktor Puri je svom mladom pacijentu predlo�io dogovor. Objasnio mu je kako ima dobre razloge da veruje da bi mu novi tretman, na bazi proči�ćenog ribljeg ulja, mogao pomoći. To je i dalje ostalo vrlo neizvesno, jer bi Kit bio prvi bolesnik sa ozbiljnom hroničnom depresijom kog bi tako lečio. Pri svem tom, ako bi mu svečano obećao da ni u kakvim okolnostima neće poku�ati da skonča �ivot sledećih osam sedmica i da će uvek biti pod nadzorom svoje maj-ke, on bi rado reskirao poku�avajući da ga tako izleči.

Doktor Puri je ukinuo sve njegove lekove, osim jednog anti-depresiva koji je uzimao već deset meseci. Dodao je nekoliko grama dnevno čistog ribljeg ulja, poku�avajući da regeneri�e membrane nje-govih neurona. Rezultati su bili spektakularni. Za nekoliko nedelja ideje o samoubistvu, koje su Kita neprestano proganjale vi�e meseci, potpuno su nestale. Njegova neugodnost pred ljudima koje nije poznavao takođe je polako i�čezla, i on je najzad ponovo počeo da spava. Devet meseci

kasnije, svi su se simptomi njegove depresije, koja ga je proganjala već devet godina, razi�li, a rezultat na lestvici merenja depresije bio je

nula. Osim stoje psihijatar, doktor Puri je i matematičar i specijalista

za funkcionalne cerebralne predstave, a bolnica Hamersmit je jedan od

najva�nijih centara istra�ivanja u ovoj oblasti. Pre no stoje započeo da

leci Kita, snimio gaje na vi�e skenera da bi imao slike njegovog mozga. Ponavljajući opite nakon devet meseci, mogao je da konstatuje kako je

metabolizam mozga mladog čoveka potpuno promenjen: ne samo da

su membrane njegovih neurona bile ojačane, već nisu vi�e pokazivale

znake gubljenja svojih sastojaka. Sama se struktura mozga njegovog

pacijenta promenila. Kitova majka je bila odu�evljena. Njen sin se potpuno prome-

nio. Neprestano je pričala o tome svojim prijateljima, koji su, mora se priznati, tQ�ko verovali daje to efekat ribljeg ulja.

I sam je doktor Puri bio toliko impresioniran ovim ozdravlje-njem da gaje opisao u jednom poznatom psihijatrijskom časopisu (14) započev�i istra�ivanje, nezavr�eno u trenutku dok pi�em ove redove, u vezi sa dejstvom ribljeg ulja na najte�u i najsmrtonosniju bolest mozga: bolest hantington (15).

U medicini se uvek treba čuvati onoga �to se zove �ove aneg-dote", �to znači da teoriju ne treba graditi ili neki tretman preporučivati olako, na osnovu samo jednog pacijenta (čak ni na osnovu nekoliko slučajeva, ma kako oni bili izuzetni). Svaki obećavajući tretman mora biti upoređen sa jednim placebom u studiji u kojoj ni pacijenti ni le-kari koji ih lece ne znaju ko dobija aktivnu materiju a ko placebo; to se naziva �kontrolisanim ispitivanjem". Međutim, nekoliko meseci nakon objavljivanja slučaja doktora Purija, jedna je druga velika međunarodna psihijatrijska studija -American Journal ofPsychiatry - objavila upra-vo kontrolisano ispitivanje pacijenata koji su, kao Kit, bili otporni na sve vrste lečenja.

U Izraelu su doktor Nemets i njegovi saradnici upoređivali efi-kasnost istog proči�ćenog ekstrakta ribljeg ulja i jednake doze maslino-vog ulja (koje, uprkos svojim blagotvornim antioksidirajućim svoj-stvima, ne sadr�i omegu-3). Vi�e je od polovine ovih pacijenata, koji dosada nisu reagovali ni na kakav oblik lečenja, do�ivelo da im se. za manje od tri sedmice, depresija znatno ubla�i (16). Anegdotska opser-vacija doktora Purija bila je, dakle, potvrđena. Otada je jedno drugo

istra�ivanje, britansko, objavljeno u Archives of General Psychatry. u njemu se dolazi do istih zaključaka i takođe pokazuje da se čitava gama simptoma depresije mo�e popraviti masnim kiselinama omege -3: tuga, nedostatak energije, teskoba, nesanica, gubljenje libida, kao i samoubilačke sklonosti (17).

Bez sumnje je trebalo sačekati vi�e godina pre no �to se ostvari dovoljan broj studija ovog tipa. U stvari, masne kiseline omege-3 su proizvod prirode, i ne mogu se patentirati. One, dakle, ne interesuju ve-like farmaceutske kompanije koje finansiraju veći deo naučnih studija o depresiji.

Međutim, vi�e drugih rezultata je sugerisalo vezu između de-presije i suvi�e niskog nivoa masnih kiselina omege-3 u organizmu. Na primer, deprimirani pacijenti imaju slabije rezerve u omegi-3 nego normalne osobe (18). Sto su rezerve slabije, to su i simptomi ozbiljniji (19); �to tekuća prehrana ima vi�e omege-3, ljudi su manje skloni depresiji (20).

NAČIN ISHRANE PRVIH LJUDI

Da bi se razumeo tajanstveni efekat masnih kiselina omege-3 na mozak i raspolo�enje, treba se vratiti, smatraju mnogi istra�ivači, počecima ljudskog dru�tva.

Postoje dva tipa �esencijalnih" masnih kiselina: masne kiseline omege-3, koje su sadr�ane u algama, planktonima i nekim zemaljskim biljkama, kao �to je trava, i masne kiseline omege-6, koje nalazimo u svim biljnim uljima i mesu, naročito mesu �ivotinja koje su hranjene zrnevljem ili �ivotinjskim bra�nom. Iako va�ne za organizam, omege-6 nemaju ista blagotvorna svojstva za mozak i pogoduju zapaljenjskim reakcijama (o tome ćemo kasnije govoriti). U trenutku u kome se mo-zak homo sapiensa razvijao, to jest kada je on počeo da shvata samog sebe, čovečanstvo je �ivelo oko velikih jezera na istoku Afrike. Pristup jedinstvenom eko-sistemu bogatom u ribi i �koljkama mogao je biti de-tonator sna�nog razvoja mozga. Smatra se daje ishrana ovih prvih ljudi bila potpuno uravnote�ena, sa razmerom 1 : 1 u uno�enju omege-3 i omege-6. Ova idealna razmera obezbedila je telu tačno onakvu ishranu kakva mu je trebala da bi se proizveli neuroni optimalnog kvaliteta i, dakle, mozgu dala sposobnost, potpuno nova, da proizvodi oruđa, jezik i svest (21).

Danas, sa razvojem poljoprivrede i intenzivnim odgajanjem domaćih �ivotinja, koje se hrane vi�e zrnevljem nego divljom travom, uz prisustvo biljnih ulja bogatih omegom-6 u svim industrijskim namir-nicama, razmera omege-3 i omege-6 u ishrani na zapadu varira od 1/10 do 1/20 (22). Da to slikovito predočimo: mogli bismo reći daje mozak motor visokih performansi konstruisan tako da radi na vrlo rafinirano gorivo, a da ga mi pokrećemo dizelom lo�eg kvaliteta (23).

Ova neusagla�enost između onoga za čim mozak ima potrebu i onoga čime ga hranimo danas u Evropi i u Americi velikim bi delom ob-jasnila ogromne razlike u procentualnoj zastupljenosti depresije između zapadnih dru�tava, koja malo ili nimalo upotrebljavaju ribe i �koljke u ishrani, i azijske populacije, kojoj je to glavna hrana. U Tajvanu, Hong Kongu i Japanu depresivnih do dvanaest puta ima manje nego u Fran-cuskoj, čak i ako se vodi računa o kulturolo�kim razlikama u pona�anju prema depresiji u azijskim zemljama (24). To bi mo�da moglo objasniti i brzinu sa kojom se, izgleda, depresija na Zapadu �iri već pedeset godi-na. Danas je potro�nja omege-3 upola ni�a od one pre Drugog svetskog rata (25). Ali, u tom se istom periodu broj depresivnih osoba znatno povećao (26).

Manjak omege-3 u organizmu izaziva reakcije oksidacije i do-vodi do zapaljivih procesa skoro svuda u telu (27). Sve su velike hronične bolesti u punom zamahu na Zapadu pogor�ane tim zapaljivim procesima: kardio-vaskularne bolesti, kao infarkt i mo�dani udari, ali i rak, artritis i, čak, Alchajmerova bolest (28). Postoji neko frapantno poklapanje između zemalja sa najvećim mortalitetom od kardiovasku-larnih bolesti (29) i onih gde je depresija najče�ća (30). To svakako sugeri�e da postoje zajednički uzroci. Ali, omege-3 blagotvorno utiču na srčana oboljenja; ti uticaji su poznati dosta du�e od onih koji se upravo proučavaju u vezi s depresijom.

Prvu veliku studiju o tome vodila su u Lionu dva francuska istra�ivača, Ser� Reno (Serge Renaud) i Mi�el d Lor�eril (Michel de Lorgeril). U jednom članku, objavljenom u Lancetu, pokazano je da su pacijenti koji su jeli hranu bogatu omegom-3 (takozvani �mediteran-ski" re�im) imali do 76% manje �ansi da umru tokom dve godine na-kon infarkta od onih koji su prihvatili standardne preporuke Američke asocijacije za srce (31)! Vi�e proučavanja takođe pokazuju da jedan od efekata omege-3 na srce jeste da ojača varijabilnost srčanog ritma i da ga za�titi od aritmija (32).

Kako jačanje srčane varijabilnosti �titi od depresije (vidi po-glavlje 3), logično je misliti da se depresija i srčane bolesti razvijaju na isti način u dru�tvima koja ne daju dovoljno prostora masnim kiselinama ribe u svakodnevnoj ishrani.

DA LI JE DEPRESIJA UPALNI PROCES

Priznavanje vrlo značajne uloge omege-3 u prevenciji i lečenju depresije obećava razvoj jedne u potpunosti nove koncepcije ove bole-sti. Ali, �ta ako je depresija takođe upalna bolest, kao stoje otkriveno pre ne�to vremena za bolest koronarnih krvnih sudova? Ovo bi omogućilo da se objasni skup čudnih opservacija koje savremene teorije o ovoj bolesti, ograničene na ispitivanje uticaja neuroprenosnika kao stoje se-rotonin, op�te uzev, prećutkuju.

Uzmimo Nensin slučaj. Imala je �ezdeset i pet godina kada su joj prvi put dijagnosticirali depresiju. Ipak, ni�ta se u njenom �ivotu nije bilo promenilo. Ona nije shvatala zastoje njen lekar bio intimno ubeđen da su njeni simptomi tuge, zamora, nesanice i gubitka apetita bili znak tipične depresije. �est meseci kasnije, dok jo� nije bila počela svoje lečenje antidepresivima, osetila je uporan bol u trbuhu.

Ehografija je otkrila veliki tumor na ivici jetre: Nensi je imala rak pankreasa. Kao �to je to često slučaj, ova se bolest prvo ispoljila nekom vrstom depresije a tek onda fizičkim simptomima.

Čini se da je ovo zapaljenje odgovorno za depresivne simp-tome koji često prethode dijagnozi bolesti. Uostalom, često nalazimo ovakve simptome depresije kod svih fizičkih bolesti koje imaju difiiznu zapaljivu komponentu, kao �to su infekcije (zapaljenje pluća, grip, tiroidna groznica, vaskularni mo�dani udari, infarkti miokarda, autoi-mune bolesti, i tako dalje).

Zar �klasična" depresija takođe ne bi mogla biti manifestacija difuznih upalnih infekcija? To ne bi bilo začuđujuće, po�to se zna da stres razvija toliko upalnih reakcija, da dovodi do akni, artritisa i pogor�anja autoimunih bolesti (33).

Konačno, mo�da je tibetanska medicina u pravu: depresija mo�e biti isto toliko telesna koliko i du�evna bolest.

GDE NAĆI ESENCIJALNE MASNE KISELINE TIPA

OMEGA-3

Glavni izvori esencijalnih masnih kiselina omega-3 su alge i planktoni. Mi do njih dolazimo preko ribe i �koljki koje ih pretvaraju u svoje masno tkivo. Dakle, to su pre svega ribe iz hladnih voda, bogatije u masnoći, koje su najbolji izvor omege-3. Gajene ribe su siroma�nije u omegi-3 nego ulovljene. Divlji losos, na primer, izvrstan je izvor ome-ge-3, dok je gajeni losos to u manjoj meri18.

Najpouzdaniji izvori i najmanje podlo�ni zarazama akumu-lacijom otrovnih materija, kao �to su merkurij ili organski kancerogeni bačeni u more ili reke, jesu male ribe koje su na dnu prehrambenog lanca: sku�e (jedna od riba najbogatijih u omegi-3), ringlice (ćele, ne u filetima), sardine i haringe. Druge ribe bogate omegom-3 su tunj, hadok i pastrmka. Sto grama sku�e sadr�i 2,5 grama omege-3; sto grama ha-ringe 1,7 grama; sto grama tunjevine (čak i u konzervi) 1,5 gram (pod uslovom da joj nije skinuta masnoća); sto grama celih ringlica 1,5 gram; sto grama lososa 1,4 grama; sto grama sardina 1 gram (34).19

Postoje i biljni izvori omege-3, ali je njima potrebna dodatna etapa u metabolizmu da bi se mogli transformisati u masne kiseline koje su sastojci neuronskih membrana. Reč je o zrnevlju lana (koje se mo�e jesti sirovo, 2,8 grama jedna supena ka�ika, ili u obliku ulja20, 7,5 grama za supenu ka�iku), zatim ulju od repice (2,5 grama supene ka�ike), ulju od konoplje i oraha (2,3 grama na sto grama). 18 Vrlo je te�ko tačno utvrditi količinu omege-3 u gajenoj ribi, jer svako goji liste

ima posebne re�ime ishrane. Izgleda da su evropska gojili�ta bolja u pogledu hrane koja se daje ribama nego američka. Prema mi�ljenju profesor Stola, ribe iz evropskih gojili�ta imaju skoro isto toliko omege-3 kao i ulovljene ribe (Stoll, 2001. op. cit.).

19 Morski pas i sabljarka takođe imaju visok nivo omege-3, ali su oni najče�će zara�eni merkurij em, tako da se ne preporučuju za jelo trudnicama i maloj deci (preporuka američke Food and Drug Administration: www.cfsan.fda.gov/ frflsea-mehg.html, prema izve�taju iz januara 2003)

20 Laneno ulje mo�e biti za organizam otrovno ako se ne dr�i na hladnom i u mraku. Treba, dakle, dobiti sve�e isceđeno ulje, na pravi način rashlađeno i stavljeno u neproziran sud. Ulje nikada ne treba da bude suvi�e gorko (iako je ono po prirodi malo gorko).

Sve zeleno povrće poseduje tragove masnih omega-3 kiselina, mada u manjoj količini. Najbogatiji izvori su li�će jedne vrste sočiva (jedna od osnovnih namirnica u rimljanskoj kuhinji već dve hiljade go-dina koja se i danas upotrebljava u Grčkoj), spanać, morske alge i spi-rulin (tradicionalni sastojak kod Asteka).

Bilje i prirodno li�će kojima se hrane divlje �ivotinje sadr�e takođe omegu-3. Zato je divljač, kao srna ili divlja svinja, bogatija u omegi-3 nego �ivotinje koje se gaje na farmama (25). �to se vi�e ove �ivotinje hrane zrnevljem, to njihovo meso ima manje omege-3. Jedan članak, objavljen u New England Journal of Medicine, pokazuje da jaja koko�aka hranjenih zrnom, kakve kupujemo u samoposlugama, sadr�e dvadeset puta manje omege-3 nego jaja koko�aka koje se slobodno hrane u prirodi (36). Goveđe meso tako hranjeno mnogo je bogatije omegom-6 čija svojstva izazivaju zapaljenja. Preporučuje se, dakle, smanjenje potro�nje mesa na maksimalno tri porcije nedelj-no, uz izbegavanje masnog mesa, koje je jo� bogatije omegom-6 od ostalih vrsta. Sva biljna ulja su bogata omegom-6 i ne sadr�e omegu -3, osim ulja lanenog semena, repice i konoplje, bogatih omegom-3, i maslinovog ulja koje ne sadr�i ni jednu ni drugu vrstu omege. Da bi se odnos između dveju omega odr�ao u razmeri 1:1, treba eliminisati sva uobičajena ulja iz kuhinje, osim maslinovog i ulja od repe. Posebno je neophodno isključiti ulje za pr�enje koje uz to, preko slobodnih radi-kala koje oslobađa, posebno oksidira tkiva.

Puter, pavlaka i nemasni mlečni prouzvodi bogati su zasićenim masnim kiselinama i moraju se, dakle, tro�iti umereno, jer ograničavaju integraciju masnih kiselina omege-3 u ćelijama. Ipak, francuski istra-�ivač Ser� Reno je pokazao da su sir i jogurti, čak i kad se proizvode od punomasnog mleka, mnogo manje �kodljivi od drugih mlečnih proizvoda: visoka količina kalcijuma i magnezijuma redukuje apsor-pciju zasićenih masnih kiselina od strane organizma (37). Zato u svo-joj knjizi o �re�imu omege-3" veliki nutricionista Artemis Simopu-los, koji je dugo radio u Americi, dozvoljava do trideset grama sira dnevno.

Da bismo bili sigurni da dobijamo zadovoljavajuću količinu omege-3, najčistije i najkvalitetnije, često je praktičnije uzimati ih kao dodatke hrani. Postojeća istra�ivanja sugeri�u da, kako bi se posti-gao antidepresivni efekat, treba dnevno tro�iti između dva i tri grama me�avine dveju masnih kiselina iz ribe: kiselinu eicosapentaenoique (�EPA") i kiselinu docosahexainoique (�DHA").

Postoji vi�e proizvoda u specijalizovanim apotekama u vidu kapsula ili ulja (koje treba uzeti dve do četiri kafene ka�ike dnevno). Najbolji se čine oni koji imaju veću koncentraciju EPA nego DHA. Neki autori, poput doktora Stola sa Harvarda i doktora Horobina iz En-gleske, sugeri�u da naročito EPA ima to antidepresivno svojstvo, a da vi�ak DHA mo�e sprečavati da se on ispolji, jer tra�i veće doze nego kad je reč samo o EPA.

Preporučljivo je takođe izabrati preparat koji ima malo vi-tamina E, koji sprečava uvek moguće oksidiranje ulja, �to bi lek činilo neefikasnim, tj. �tetnim. Vi�e autora savetuje da se kombinuje uzimanje ribljeg ulja sa dodatkom vitamina koje povezuje vitamin E (800 mg dnevno), vitamin C (1 gram dnevno) i selenijum (200 mg dnevno), da bi se izbegla oksidacija omege-3 u organizmu. Dugo ismejavano u konvencionalnoj medicini stalno uzimanje vitamina najzad je dobilo oficijelno odobravanje u članku iz Journal of the American Medical Association. Po�to su pregledali sve naučne podatke, vrlo ozbiljni autori iz ovog članka smatrali su se obaveznim da priznaju kako svakodnevno uzimanje vitamina (posebno B, E, C i D).smanjuje rizik od čitavog skupa hroničnih i te�kih bolesti (38).

Najzad, ulje iz jetre bakalara, koje su na�i dedovi uzimali kao izvor vitamina A i D nije dobar izvor omege-3. Ako bi se ono preterano uzimalo, dovelo bi do opasnog i znatnog vi�ka vitamina A.

Zanimljivo, ali riblja ulja ne debljaju. U svojoj studiji o mani-jakalno-depresivnim pacijentima Stol je konstatovao da se oni ne de-bljaju uprkos velikoj svakodnevnoj potro�nji tog ulja. Neki su čak i oslabili (39). U jednoj studiji o mi�evima, oni bogati omegom-3 bili su 25% mr�aviji od onih koji su tro�ili istu količinu kalorija, ali bez ome-ge-3. Izgleda da telo koristi omegu-3 ograničavajući stvaranje masnog tkiva (40).

SUD ISTORIJE

Onog dana kada se istoričari budu nadneli nad istoriju medicine XX veka, mislim da će otkriti dva glavna preokreta. Prvi je otkriće an-tibiotika, koje je skoro potpuno isključilo zapaljenje pluća, prvi uzrok smrtnosti na Zapadu do Drugog svetskog rata. Drugi preokret je tekuća revolucija: naučna demonstracija da ishrana duboko utiče na skoro sve

velike bolesti zapadnog dru�tva. Kardiolozi jedva da to počinju prizna-vati (iako jo� uvek ne prepisuju riblje ulje, uprkos istra�ivanjima u toj oblasti, kao i, sada, preporuci Američke asocijacije za srce) (41). Psihi-jatri su jo� daleko od toga. Ipak, mozak je isto tako osetljiv na sadr�aj dnevne ishrane kao i srce. Kad ga trujemo alkoholom ili nelegalnim drogama, on pati. Ako ga ne hranimo bitnim sastojcima, on takođe pati. Stvarno je začuđujuće daje trebalo da protekne dve hiljade i pet stotina godina da bi moderna nauka do�la do konstatacije da sve tradicionalne medicine, bilo tibetanska bilo kineska, grčko-romanska, od prvih spisa skreću na to pa�nju. Hipokrat je govorio: �Pusti da tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek tvoja hrana." To je bilo pre dve hiljade četiri stotine godina.

Međutim, postoje druga vrata za ulazak u osećajni mozak, koja potpuno prolaze telom. I njih je priznao Hipokrat, i zanemario, kao i prehranu, Zapad. Čudno, najvi�e ih zanemaruju oni koji pate od stresa i depresije, pod izgovorom da nemaju vremena ili potrebnu energiju. Međutim, to je jedan od najrasko�nijih i od nauke najbolje podr�anih energetskih izvora. Reč je o fizičkim ve�bama.

Čak, kao �to ćemo to videti, u vrlo malim dozama.

X

PROZAK ILI ADID AS

BERNAROVA PANIKA

Bernar je filmski producent. Izgleda da mu, sa četrdeset godina, sve uspeva. Visok, elegantan, neodoljivog osmeha, mora da je stekao poverenje ljudi iz svoje sredine. Kako se odupreti njegovom �armu?

Ipak, Bernar je na ivici zbog napada anksioznosti koji mu truju �ivot već dve godine. Prvi put se desilo u jednom dupke punom restora-nu, tokom poslovnog ručka. Sve se dobro odvijalo, dok se odjednom nije osetio lo�e. Imao je mučninu, srce mu je kucalo veoma jako, te�ko je disao. Odmah je pomislio na jednog druga iz detinjstva koji je pret-hodne godine do�iveo infarkt. Na tu pomisao, srce mu je jo� jače zaku-calo, i nije vi�e mogao da misli ni na �ta drugo.

�ivot mu se pokvario, imao je utisak da ljudi i okolina posta-ju sve dalji, kao nestvarni. U sekundi, Bernar je shvatio da će umreti. Promrmljao je neko nejasno izvinjenje i teturajući krenuo prema izlasku iz restorana. Odmah je pozvao taksi i oti�ao u najbli�u hitnu pomoć. Tu su mu kazali da nije na samrti. Naprotiv, objasnili su mu da je upravo imao napad strepnje ili, bolje rečeno, �panike".

Jedna od pet osoba koje su �rtve ovakvog napada prvo ide u hitnu pomoć, a ne psihijatru (a skoro polovina sti�e kolima hitne pomoći!). Tokom poslednje dve godine i Bernar je često odlazio u hitnu pomoć, kao i većem broju kardiologa. Vi�e puta su mu ponovili da nje-gove simptome ne izazivaju srčani problemi, i čak mu prepisali jedno umirujuće sredstvo, ksanaks, �da ga opusti", kako su mu govorili.

U početku mu je taj lek dosta pomagao. Napadi su prestali, i on je sve vi�e računao na efikasnost svoje male pilule. Počeo je čak da je uzima četiri puta dnevno, da mu anksioznost ne bi smetala u radu.

Vremenom je primetio daje, čim u očekivano vreme ne bi uzeo svoju dozu, anksioznost postajala mnogo jača. Jednog su mu dana, dok je bio u inostranstvu, ukrali prtljag. Na�ao se odjednom, brutalno, bez ksanaksa. Nakon nekoliko sati strepnja je veoma narasla, srce mu je lupalo toliko da se i danas tog dana seća kao najgoreg u �ivotu. Čim se vratio sa putovanja, obećao je sebi da će se osloboditi svoje zavisnosti od ksanaksa i da ga nikad vi�e neće uzeti.

Nekoliko godina ranije, Bernar je primetio da se nakon trideset minuta plivanja uvek osećao, u sledećih nekoliko sati, mnogo bolje. Ponovo je počeo da pliva, ali se taj osećaj nije vratio. Moda vo�nje biciklom u enterijeru, i to u grupama (cycling), bila je u punom jeku, i Bernar je na nagovor nekih prijatelja resio da i to poku�a. Tri puta nedeljno se, u sali sa dvanaest osoba koje su ubrzano okretale točkove nepokretnog bicikla, prepu�tao ritmu koji je nametao instruktor nikom ne dopu�tajući da odustane.

Pulsacije tehno ritma i takmičarska groznica okoline ohrabri-vale su Bernara da izdr�i čitav sat takve ve�be. Sa tih seansi je izlazio u isti mah i potpuno iscrpljen i odličnog raspolo�enja. Taj intenzivni osećaj lagodnosti trajao bi satima. U stvari, on je dosta brzo shvatio da ne treba da ide na ve�be posle sedam/osam sati uveče, jer posle nije mogao da spava. Ali, najizuzetniji rezultat je bio da je on stekao vi�e poverenja u svoju sposobnost da se suoči sa napadima panike. A ova je za nekoliko nedelja potpuno i�čezla.

Danas, dve godine kasnije, Bernar i dalje priča, svakom ko hoće da ga slu�a, o dobrobitima vo�nje bicikla. On i dalje to radi tri puta nedeljno, naročito kad je u stresu. Nikad vi�e nije imao takav napad.

Bernar se smatra �ovisnikom od vo�nje bicikla", i to je istina. Ako prestane da se bavi sportom, za nekoliko dana se lo�e oseća. Kada putuje, uvek nosi cipele za d�ogiranje, da �opusti tenziju", kako sam ka�e. To je, dakle, ovisnost koja mu čini samo dobro: tako kontroli�e te�inu, povećava libido, pobolj�ava san, smanjuje arterijski pritisak, jača imuni sistem i �titi se od srčanih bolesti i, čak, nekih oblika raka. Ako je on od toga �zavisan", predavanje ve�banju mu daje osećaj da bolje vlada svojim �ivotom; upravo suprotno od onoga �to se de�avalo kada je uzimao ksanaks.

LEČENJE STREPNJE I IMUNE ĆELIJE

Bernar nije jedini. Već je Platon o tome govorio, a zapadna nauka je to pokazala: ve�banje je va�an način Iečenja strepnje. Danas su studije o tome toliko brojne da čak postoje i �studije o studijama" - �metaanalize" (1). Jedno istra�ivanje se čak odnosi isključivo na prednosti biciklizma u mestu, koje je mnogo slabije od onog kojim se Bernar bavio, koje, u stvari, pokazuje da većina učesnika oseća priliv energije i u isti mah opu�tanje (2). Ono takođe konstatuje da se pozitivni efekti osećaju i godinu dana kasnije, tako da je većina učesnika sama odlučila da nastavi stalno ve�banje.

Vi�e drugih studija sugeri�u kako će vam, �to ste vi�e �izvan forme", �to će reći da ste se prepustili te�kim obrocima, kretanju kolima i satima pred televizijskim ekranom, fizička ve�ba, čak kratkotrajna, brzo doneti blagodeti (3).

Bernar je takođe imao razloga da poveća broj ve�bi u stresnijim periodima. Na univerzitetu u Majamiju, doktor La Perijer (LaPerriere) počeo je da razmatra za�titne efekte ve�banja u te�kim situacijama. Iza-brao je jedan od najte�ih momenata ljudske egzistencije: trenutak kada vam jave da ste seropozitivni.

U vreme dok je vr�io to istra�ivanje, mnogo pre triterapije, ova dijagnoza je zvučala kao smrtna kazna. Svako treba da se psiholo�ki snađe. To je La Perijer konstatovao: činilo se da su pacijenti koji su redov-no ve�bali, bar pet nedelja pre dijagnoze, bili �za�tićeni" od straha i očajanja. Uz to, njihov imuni sistem, koji se često topi u situacijama stresa, bolje je odolevao toj u�asnoj vesti. Ćelije �natural killer" (NK, �prirodne ubice") prva su linija odbrane organizma kako protiv spoljnih upada, kao stoje virus side, tako i protiv mno�enja kanceroznih ćelija.

One su vrlo osetljive u odnosu na na�e emocije. Sto se mi bolje osećamo, to one energičnije rade svoj posao. Naprotiv, u periodima stresa i depresije one imaju tendenciju da se dezaktiviraju ili da presta-nu da se mno�e. Kod pacijenata koji nisu ve�bali desilo se upravo ono �to je La Perijer primetio: broj NK ćelija veoma je opao posle objave dijagnoze, suprotno od pacijenata koji su stalno ve�bali (4)!

KSAVIJERINO UPUTSTVO

Za depresiju je takođe dobro malo d�oginga. U jednom od prvih modernih članaka o tome, doktor Grajst (Greist) priča o Ksavijeri. Stu-dentkinja od 28 godina je spremala svoj magistarski na univerzitetu Vi-skonsin. �ivela je sama, retko izlazila osim na predavanja i uvek se �alila da ne mo�e da nađe čoveka koji joj odgovara. Egzistencija joj se činila praznom; izgubila je nadu da će jednog dana to da se prome-ni. Jedina uteha su joj bile tri paklice cigareta dnevno; gledala je kako se pramenovi dima di�u u vazduh umesto da se usredsredi na skripta. Skoro da se nije iznenadila kada joj je doktor univerzitetskog dispan-zera kazao daje njen nivo depresije bio 90% vi�i od onog koji su imali drugi pacijenti u dispanzeru. Njena depresija je trajala već dve godine, i nikakvo lečenje joj nije izgledalo prihvatljivo. Nije �elela da priča o svojoj majci i ocu, niti svojim problemima sa jednom psiholo�kinjom, i odbijala je da uzima lekove, jer, kako je govorila, �mo�da sam depri-mirana, ali nisam bolesna". Mo�da je iz prkosa prihvatila da učestvuje u jednom istra�ivanju koje je lekar upravo sprovodio: trebalo je da triput nedeljno trči dvadeset do trideset minuta, sama ili u grupi, po svojoj �elji.

Prilikom prvog sastanka sa svojim trenerom za d�oging za-pitala se da to mo�da nije neka �ala: kako se moglo zamisliti da sa tri pakla cigareta dnevno, s tim da nije ve�bala od svoje četrnaeste godine, i sa deset kilograma vi�ka ona mo�e učestvovati u istra�ivanju o efek-tima d�ogiranja? Poslednji put kad se resila da vozi bicikl izdr�ala je deset minuta, verujući da će nakon toga umreti. Zaklela se da nikad neće ponovo početi. Ideja da joj je bio potreban trener daje nauči da trči izgledala joj je jo� sme�nija. Staje imala da uči? Da stavlja nogu pred nogom br�e nego kad hoda? Ipak, saslu�ala je savete koje su joj dali. Bili su apsolutno bitni za njen budući uspeh: prvo, trebalo je praviti sa-svim male korake, vi�e trčkarati no trčati, malo se naginjući unapred, ne di�ući kolena suvi�e. Naročito nije trebalo ići suvi�e brzo, da bi se mo-glo razgovarati (�treba moći govoriti, ali ne i pevati" - govorio joj je in-struktor). Ako bi se zadihala, trebalo je usporiti, odnosno samo koračati �ivim korakom. Nije smela da oseća ni bol ni umor. Cilj polaska je bio jednostavan: preći kilometar i po, u vremenu koje je mogla postići, ali poku�avajući brzo hodati �to je moguće du�e. Činjenica da je, već prvog dana, uspela da postigne cilj koji joj je bio određen bila je motiv

za zadovoljstvo. Nakon tri nedelje, sa tri sedmične seanse, mogla je da odr�i ritam hodanja dva do tri kilometra, bez većih te�koća. Morala je priznati i da se osećala ne�to bolje. Bolje je spavala, imala vi�e ener-gije i provodila mnogo manje vremena u mentalnom samosa�aljenju nad svojom sudbinom. Napredovala je osećajući se, tokom tih pet sed-mica, svakog dana malo bolje. Zatim je, jednog dana, forsirajući sebe, uganula članak. Nije mogla sledeće tri sedmice da trči. Nekoliko dana kasnije začudila se �to se razočarala ne mogav�i da ode na d�ogiranje. Jo� jedna sedmica bez trčanja, i ona je primetila da su počeli da joj se vraćaju simptomi depresije: sve joj je izgledalo crno, i bila je pesimista u svakom pogledu. Naravno, čim je najzad ponovo krenula da ve�ba, ovi simptomi su se istopili za nekoliko nedelja. Nikad se nije osećala tako dobro. Cak kao da su i njene menstruacije, obično vrlo bolne, br�e prolazile. Ponovo počev�i da d�ogira posle tri sedmice prekida, kaza-la je svom treneru: �Nisam vi�e u formi, ali znam da će se to vratiti; osećam se bolje no kad sam prvi put potrčala."

Lekar koji je vodio istra�ivanje viđao ju je dugo nakon zavr�etka studije kako sa osmehom na licu trči oko jezera. U priči se ne ka�e da li je prestala da pu�i i da lije na�la veliku ljubav (5).

D�OGERSKA EKSTAZA

Depresija se uvek vezuje za crne, pesimistične misli, koje neu-morno prevrćemo po glavi i koje obezvređuju i druge i nas same: �Ni-kad to neću uspeti; u svakom slučaju, ne vredi ni da poku�am; to neće ići; ja sam ru�na; nisam dovoljno inteligentan(na); sa mnom je uvek tako; nemam sreće; nemam dovoljno energije, snage, hrabrosti, volje, ambicije; stvarno sam duboko pao; ljudi me ne vole; nemam nikakav talenat; ne zaslu�ujem da se neko zainteresuje za mene; ne zaslu�ujem da budem voljen(a); bolestan sam, itd."

Te samooptu�be, kad su stra�ne i neopravdano kategorične (kao: �uvek svakog razočaram", stoje sigurno neistina), najče�će postaju tako automatske da vi�e i ne vidimo do koje mere su abnormalne; pre su izraz du�evne bolesti nego objektivna istina. Od 1960. godine i radova poznatog psihijatra iz Filadelfije Arona Beka (Aaron Beck) - pronalazača kognitivne terapije - poznato je da sama činjenica da ponavljamo ove rečenice povlači za sobom depresiju, i da njihovo

hotimično prekidanje često pacijenta vodi put ozdravljenja (6). Jedan od ciljeva produ�enog fizičkog napora jeste da zaustavimo, bar privre-meno, taj neprestani tok crnih misli. Retko se de�ava da se one sponatno pojave tokom opita; ako se to dogodi, dovoljno je pa�nju usmeriti na disanje, ili na osećaj koraka po podu, ili, pak, na osećaj polo�aja kičme i napor da se dr�imo pravo pa da one same od sebe i�čeznu.

Većina d�ogera obja�njava da nakon petnaest/trideset minuta izdr�anog napora ulaze u stanje u kome su misli pozitivne, čak kreativne. Manje su svesni sami sebe i dopu�taju da ih vodi ritam napora koji ih podr�ava i vuče. To se obično zove �high", d�ogerska ekstaza koju posti�u samo oni koji izdr�avaju tokom vi�e sedmica. To stanje, čak i kad je diskretno, često postaje stanje zavisnosti. Većina d�ogera nakon izvesnog vremena ne mogu vi�e da se odreknu, nijedan dan, tih dvade-set minuta trčanja.

Najveća gre�ka koju početnici čine kada se ponosno vrate iz sportske radnje sa novim cipelama jeste �to po�ele da trče suvi�e brzo, veoma mnogo vremena. Nema magične ni brzine ni udaljenosti. To je briljantno pokazao Mihail Čikzentmihalj (Mikhail Csikszentmihalyi), istra�ivač �stanja toka": ono �to omogućuje da se u to stanje uđe jeste produ�avanje napora koji nas dr�i na granici vlastitih sposobnosti. Na granici, i ni�ta vi�e. Za nekoga ko počinje da trči to bi bila, naravno, kratka distanca, malo-pomalo. Kasnije bi morao da trči br�e ili du�e, da bi ostao ,,u toku".

ADIDAS PROTIV ZOLOFTA

Istra�ivači sa univerziteta Djuk su nedavno napravili kompa-rativnu studiju lečenja depresije d�ogingom i jednim modernim, vrlo efikasnim antidepresivom: zoloftom. Posle četiri meseca lečenja, paci-jenti dveju grupa su se osećali jednako dobro. Uzimanje leka nije imalo nikakvo posebno preimućstvo u odnosu na redovno trčanje. Takođe, to �to se lek uzimao uz d�ogiranje ničemu nije doprinosilo. Naprotiv, nakon godinu dana primećena je razlika između dva tipa lečenja: vi�e od trećine pacijenata lečenih zoloftom ponovo su pali u depresiju, dok se 92% onih koji su bili lečeni d�ogiranjem osećalo savr�eno dobro (7). Istina, oni su sami bili odlučili, kada je istra�ivanje zavr�eno, da i dalje ve�baju.

Jedno drugo istra�ivanje sa Djuka je pokazalo da nije nu�no biti mlad i dobrog zdravlja da bi se iz fizičke ve�be izvukla neka korist. Za deprimirane pacijente između pedeset i sedamdeset i sedam godina sama činjenica da se ��ivo hoda", bez trčanja, triput nedeljno, stvarala je nakon četiri meseca isti efekat kao i uzimanje nekog antidepresiva. Jedina razlika bila je stoje antidepresiv uklanjao simptome malo br�e (8).

Redovna fizička ve�ba ne samo da nas izvlači iz jedne depresivne epizode već, verovatno, omogućuje i da se one izbegnu. Oni koji su, među normalnom populacijom, na početku opita ve�bali imali su manje �ansi da zapadnu u depresiju sledećih dvadeset i pet godina (9).

Dobro sam upoznao ova dva aspekta ve�bi, lečenje simptoma i prevenciju, budući da sam i sam to dozi veo. Kada sam sa dvadeset i dve godine do�ao u Ameriku, nikoga nisam poznavao. Prvi meseci su se sami ispunili uobičajenim aktivnostima imigranata. Osim studija, vrlo zahtevnih, trebalo je pronaći stan i useliti se. Najpre je izgledalo uglavnom simpatično sve početi ispočetka, bez roditelja koji mi go-vore �ta treba a �ta ne treba da činim, �ta valja a �ta ne valja. Sećam se zadovoljstva zbog te slobode, sreće kad sam kupio zavese ili, prvi put u �ivotu, jedan tiganj. Ali, nakon nekoliko meseci, kad sam se smestio i postao zatočenik rutine studija, �ivot mi se potpuno li�io zadovoljstava. Odjednom sam ustanovio kako mi se neprimetno, bez porodice, pri-jatelja, moje kulture, mojih �mesta", du�a osu�ila. Posebno se sećam jedne večeri kada vi�e ni�ta nije imalo ni va�nosti ni smisla; ostala mi je samo klasična muzika, koju sam neumorno slu�ao umesto da se udubim u ud�benike. Čak sam sebi govorio da bi jedini zanat sa smi-slom u tako hladnom i ravnodu�nom svetu bio zanat dirigenta orkestra. Nemogućnost da to postignem je pogor�ala moj pesimizam izolovanog useljenika. Posle vi�e sedmica takvog re�ima shvatio sam da ću, ako ne reagujem, pasti na ispitima i imati stvarne razloge da se deprimiram. Sve napustiti da bi se u Americi do�iveo neuspeh - bilo je suvi�e idiot-ski. Nisam sasvim dobro znao odakle da počnem, ali mije bilo jasno da moram prodrmati tu obamrlost koja je činila da sate provodim sedeći i slu�ajući iste kasete. U Parizu sam počeo da igram skvo�; reket, koji sam poneo, konačno me je spasao.

Upisao sam se u jedan klub. Prve dve sedmice ni�ta se nije promenilo, osim �to sam u �ivotu imao jednu aktivnost koju sam sa

zadovoljstvom i�čekivao. Znao sam da ću, bar triput nedeljno, moći da se fizički tro�im i posle toga se, po zasluzi, dugo tu�iram. Zahvaljujući skvo�u sam upoznao ljude koji su me pozivali kod sebe, i malo-pomalo izgradio ne�to bogatiji dru�tveni �ivot. Dugo vremena nisam znao da li mi je pomogao skvo� ili novi prijatelji. Ali, to nije bilo tako va�no. Osećao sam se beskrajno bolje i uspravio se u sedlu. Kasnije sam naučio da ću, čak i u najte�im trenucima, ako budem trčao bar dvadeset minuta svakog drugog dana, biti bolje naoru�an da se suočim sa depresijom i da, u svakom slučaju, izbegnem njene strahote. Ni�ta me �to sam otad naučio nije do danas promenilo; to je moja �prva linija odbrane" od �ivotnih stranputica.

IZAZVATI ZADOVOLJSTVO

Kakvim tajanstvenim putevima ve�ba posti�e takav uticaj na osećajni mozak? Naravno, postoji njen efekat na endorfine. To su mali molekuli koje izlučuje mozak i koji veoma liče na opijum i njegove derivate, kao �to su morfij i heroin. Osećajni mozak sadr�i brojne recep-tore za endorfine (10), i zato je tako osetljiv na opijum koji odmah iza-ziva neodređen osećaj blagodeti i zadovoljenja. Opijum je čak najjači mogući lek za bolni rastanak ili gubitak drage osobe. Poput lopova obrće mehanizme sreće i zadovoljstva u mozgu.

Međutim, ako se uzimaju suvi�e često, opijati dovode do �navi-kavanja" u receptorima mozga. Odjednom, svaki put treba povećati dozu da bi se dobio isti efekat. Pri tom, kako su receptori sve neosetljiviji, mala svakodnevna zadovoljstva gube značaj (uključujući i seksualnost, koja je kod toksikomana najče�će svedena na nulu).

Obrnuto se de�ava sa lučenjem endorfina nakon fizičke ve�be. Sto se vi�e prirodni mehanizam zadovoljstva tako postepeno stimuli�e, to je osetljiviji, te ljudi koji redovno ve�baju iz malih �ivotnih stvari izvlače vi�e zadovoljstva: od prijatelja, mačke, obroka, lektire, osmeha prolaznika na ulici. Kao daje njima lak�e da budu zadovoljni. Međutim, zadovoljstvo je upravo suprotno od depresije, koju određuje pre svega odsustvo zadovoljstva a ne toliko tuga. Stoga oslobađanje endorfina ima tako izra�en antidepresivni i stimuli�ući efekat (12),

Kada na taj način, prirodnim putem, nadra�ujemo osećajni mo-zak, to isto činimo i sa imunim sistemom čime ubrzavamo stvaranje

ćelija �prirodnih ubica", čineći ih jo� agresivnijim prema infekcijama i kanceroznim ćelijama (13) [vidi ilustraciju u bojama ćelija ubica u svesci, figura 1]. Zavisnicima od heroina, čija se imuna odbrana topi, de�ava se suprotno.

Drugi mogući mehanizam je isto toliko intrigantan i pridru�uje se onom �to smo videli povodom usagla�enosti srčanog ritma: ljudi koji redovno ve�baju imaju veću varijabilnost srčanog ritma i vi�e usagla�enosti od onih koji nisu tako pokretni (14). To znači daje nji-hov parasimpatički sistem, fiziolo�ka �kočnica", koja uvodi periode mira, zdraviji i jači. Ravnote�a dveju grana autonomnog nervnog siste-ma je jedan od najboljih protivotrova za anksioznost i napad panike. Svi simptomi anksioznosti potiču iz preterane aktivnosti simpatičkog sistema: suva usta, ubrzavanje rada srca, znojenje, drhtanje, povi�enje krvnog pritiska, itd. Kako su simpatički i parasimpatički sistem uvek u protivstavu, �to vi�e stimuli�emo parasimpatički, to on vi�e jača, kao mi�ić koji se razvija, te blokira manifestacije anksioznosti.

Postoji i sasvim nov način lečenja depresije koji se jo� uvek proučava u najvećim centrima eksperimentalne biolo�ke psihijatrije. Reč je o stimulaciji parasimpatičkog sistema aparatom usađenim pod ko�u. Kao aparati koji vam učvr�ćuju mi�iće dok gledate televiziju, grčeći one abdominalne jednim električnim nabojem, pacijenti ovim futurističkim tretmanom treba da bez napora aktiviraju svojstva blago-tvorna za parasimpatički sistem. Vi�e preliminarnih proučavanja kod pacijenata koji nisu reagovali ni na jedan drugi tretman izgledaju vrlo obećavajuća (15). Mislim da mo�emo doći do istog rezultata fizičkom aktivno�ću i praksom srčane usagla�enosti, čak i ako to ostane rezervi-sano samo za pacijente koje je jo� uvek moguće dovoljno motivisati da preduzmu takve aktivnosti.

KLJUČEVI USPEHA

Čak i kad smo uvereni u va�nost redovnog ve�banja, naročito u stanju deprimiranosti ili stresa, nema ničeg te�eg no učiniti ga svo-jom svakodnevnicom. Ipak, nekoliko vrlo prostih saveta omogućavaju fizički aktivniji �ivot.

Pre svega, treba znati da ne moramo mnogo toga da radimo. Va�no je samo da ve�bamo redovno. Prema različitim istra�ivanjima,

minimalno dvadeset minuta ve�banja tri puta nedeljno utiče na osećajni mozak. Izgleda daje trajanje ve�be va�no, ali ne i pređena udaljenost

ili jačina napora. Dovoljno je samo da napor bude toliko jak da se jo� uvek mo�e

pričati ali ne i pevati. Kao i kad uzimamo lekove, dobri efekti trčanja su srazmerni �dozi" ve�banja. �to su simptomi depresije ili anksioznosti ozbiljniji, to treba ve�bati redovnije. Pet seansi nedeljno vi�e vrede nego tri, a jedan sat vo�nje bicikla u mestu efikasniji je nego dvadeset minuta brzog hoda. Ipak, najgore je poku�ati, na primer, voziti bicikl u mestu, zadihati se, umoriti se i vi�e to i ne činiti. U tom će slučaju dvadeset minuta hodanja biti beskrajno delotvorniji!

Treba početi polako, pu�tajući telo da vas vodi. Cilj je da uđete u stanje proricanja, koje je opisao Čikzentmihalj. U tom smislu, treba biti uvek u granicama svojih sposobnosti, nikako izvan njih. Granica sposobnosti su ulazna vrata za stanje �proricanja". Kada se sposobnosti povećaju, stoje prirodna posledica treniranja, trči se sve br�e i br�e. Sa tog stanovi�ta, istra�ivanja kojima raspola�emo ne presuđuju između ve�banja koja zovemo �aerobičnim", kao �to su trčanje, plivanje, bicikl, tenis, itd., od kojih se zadi�emo, i �anaerobičnih" ve�bi, kao stoje iste-�anje mi�ića. Veliki članak u British Medical Journal sugeri�e da oba tipa ve�banja mogu biti korisna (16).

Najzad, većina studija tvrdi da je kolektivno ve�banje efika-snije od individualnog. Podr�ka i hrabrenje drugih, takmičenje unutar grupe koja se bavi istom aktivno�ću, dovodi do velike razlike, mo�da samo zbog toga �to nas to motivi�e i u dane kada pada ki�a, kad kasni-mo, kada je neki dobar film na TV-u, i tome slično. Ljudi koji ve�baju u grupi bolje se prilagođavaju zahtevu redovnosti, najva�nijem za uspeh.

Najzad, treba izabrati oblik ve�be koji vas i zabavlja. �to je ve�banje veselije, lak�e se podnosi. U Sjedinjenim Dr�avama, na pri-mer, brojna preduzeća imaju neformalne ekipe ko�arka�a koje se sa-staju triput nedeljno sat nakon radnog vremena. To mogu biti i ekipe fudbalera, pod uslovom da je sve regularno (da nismo sistematski na poziciji golmana). Ako volite plivanje a mrzite trčanje, nemojte se for-sirati d�ogingom. Nećete istrajati u tome.

Savet koji se pokazao vrlo korisnim za vi�e mojih pacijenata jeste da se vo�nja bicikla u mestu ili d�ogiranje na tepihu učine veseli-jim uz pomoć magnetoskopa ili DVD-a: dovoljno je da gledamo akci-

oni film dok ve�bamo (uz uslov da ga ne gledamo ako zastanemo sa ve�bom). Ova metoda ima vi�e preimućstava: pre svega, akcioni filmovi, kao i plesna muzika, imaju tendenciju da nas fiziolo�ki akti-viraju, te nam, dakle, daju �elju da se mičemo. Drugo, dobar film ima hipnotički efekat koji čini da zaboravljamo na vreme, i dvadeset minuta protiču mnogo br�e no �to pomislimo da pogledamo na sat. Najzad, kako je zabranjeno gledati film kad se zaustavimo prilikom ve�banja, radoznalost čini da po�elimo da nastavimo sa ve�banjem sutradan kako bismo saznali kraj filma. (Kako ma�ine stvaraju buku, a ve�banje smeta koncentraciji, bolje je izbegavati ljubavne filmove. Uostalom, smeh se takođe ne sla�e sa fizičkim naporom, pa treba izbegavati i komedije.)

OKRENUTI SE DRUGIMA

Dosad smo razmatrali samo načine pristupa osećajnom mozgu pojedinca. Sve te metode se, bilo daje reč o koherenciji srčanog ritma, EMDR-u, simulaciji zore, akupunkturi, ishrani ili ve�banju, uzimaju kao mera i cilj. Međutim, osećajni mozak ne kontroli�e samo unutra�nju fiziologiju tela. Njegova druga, ne manje ozbiljna funkcija, jeste da kontroli�e na�e afektivne relacije da bi se uverio kako mi uvek imamo svoje mesto u hordi, grupi, plemenu ili porodici. Razdra�ljivost i depre-sija su često znaci teskobe koje emituje osećajni mozak kada otkrije neku pretnju za na�u dru�tvenu ravnote�u. Da bismo ga smirili i �iveli u skladu sa njim, moramo sa vi�e naklonosti sređivati na�e odnose sa drugima. U stvari, dovoljno je upotrebiti nekoliko principa afektivne higijene. Oni su koliko prosti i efikasni toliko i, op�te uzev, nepoznati.

XI

LJUBAV JE BIOLO�KA POTREBA

OSEĆAJNI IZAZOV

Majka vraća Mariji �kolsku knji�icu: �Ni�ta ne vredi�. Nikad ni�ta neće� postići. Srećom da imam tvoju sestru." �akova �ena lomi tanjir o ivicu lavaboa: �Hoće� li me najzad saslu�ati! Dosta mi je da se derem! Kako neko mo�e biti tako sebičan?" Nekoliko dana nakon �to su ga zaposlili, Edgar se uputio u neko drugo odeljenje svoje nove firme. Nepoznati kolega mu prilazi i ka�e: �Sta ćete vi ovde? To je moja teritorija, odlazite." Treći put u istoj sedmici Sofijini susedi ne�to slave do dva ujutro. Sutra ujutro ona u sedam sati glasno vuče kante za đubre. �To će ih naučiti pameti", mrmlja.

Ni�ta toliko ne nagriza na� osećajni mozak koliko sukobi sa onima koji su deo na�e neposredne okoline. Hteli mi to ili ne, čak nas i sukobi sa na�im susedima, koji su �stranci", mogu do taci tačno toliko koliko povlačenje noktiju po �kolskoj tabli.

Ali, na�e srce omek�a pred prizorom deteta koje se sme�i i ujutro ka�e svome ocu, gledajući ga u oči: �Volim te, tata". Razne�imo se i pred slikom starije �ene na samrtnoj postelji dok gleda svoga mu�a i poverava mu: �Bila sam vrlo srećna s tobom. Ni�ta ne �alim. Mogu u miru da odem. Kad oseti� vetar na svom licu, seti se da sam to ja do�la da te zagrlim". Tako je i dok gledamo izbeglicu kako ste�e lekara hu-manitarne organizacije i izjavljuje mu: �Vas je bog poslao. Toliko sam se pla�io, a vi ste spasli moju kći!"

I u jednom i u drugom slučaju mi reagujemo na afektivne odnose između dva bića. Kada se ljudi jedni prema drugima nasilno pona�aju, mi patimo, čak i kad smo samo svedoci. Kada ka�u ono �to osećaju (�volim te", �bila sam srećna", �strah me je") i kad to osecanje

upotrebljavaju da bi se drugome pribli�ili, da bi dodirnuli nečije srce, mi smo uzbuđeni. Filmski reditelji i realizatori komercijalnih spotova imaju perfektnu intuiciju na �ta u ovoj oblasti reagujemo. Poku�avaju da nam prodaju kafii, na primer, sugeri�ući nam da njena aroma zbli�ava prijatelje, parove, majku i ćerku. To je tačno u toj meri da depresivci izjavljuju kako često gledaju reklame na televiziji sa suzama u očima, u najvećem broju slučajeva ne znajući za�to. To je zato �to su očevici zbli�avanja dve osobe, onog �to im najvi�e nedostaje.

Prema prethodno navedenim studijama, Francuska ima jedan od najvi�ih stepena depresije na planeti (kao i Liban, u kome je dvade-set i pet godina trajao građanski rat). Mi smo takođe i najveći potro�ači antidepresiva na svetu. Ove statistike su neverovatne jer je reč o zemlji koja već četrdeset godina �ivi u miru, u kojoj najveći deo stanovni�tva ima ugodan �ivot, čija je klima idealna, gradovi i sela lepi, a kultura duboko usađena. To je tako neverovatno da ne �elimo na to da mislimo, već radije uzimamo prozak. Ka�emo sebi da će se to sve jednog dana srediti. Ali, ne sređuje se. Poslednjih trideset godina broj depresivnih osoba ne prestaje da raste u zapadnim dru�tvima, a u na�oj zemlji se udvostručila potro�nja antidepresiva. Kad bi me pitali odakle početi da bi se ova tendencija obrnula, rekao bih da bi se trebalo boriti protiv nasilja u svakodnevnim odnosima, kako kod bračnog para, dece i suse-da, tako i na radnom mestu (1).

Pre trideset i pet godina, moj otac novinar je napisao knjigu Američki izazov. U toj knjizi je ukazao na zaostajanje Evrope u izvesnim bitnim aspektima funkcionisanja preduzeća u poređenju sa onim najna-prednijim u Sjedinjenim Dr�avama, pre svega u automatizaciji putem informatike i moderne tehnike upravljanja. Danas, posle dvadeset godi-na provedenih u Americi, po�to sam izabrao da se vratim u Francusku, zaprepa�ćen sam novom prirodom izazova. Istinska razlika preduzeća dvaju dru�tava nije vi�e u informatici ili upravljanju, već u činjenici da su najbolja američka preduzeća, bilo da su to univerziteti, istra�ivački centri ili neki veliki lanci potro�nje, na�li novi oblik ljudskih odnosa u radu. Shvatili su značaj osećajne inteligencije, ekipnog rada, po�tovanja integriteta druge osobe, ohrabrivanja (�pozitivni feedback"), kao i da za firmu nema ničeg goreg od beskorisnog nasilja u odnosima među lju-dima. Neke jednostavne ali moćne ideje omogućuju da se međuljudski odnosi promene na najbolji način.

FIZIOLOGIJA LJUBAVI

Postoji deo u osećajnom mozgu koji razlikuje sisare od gmizavaca. Sa stanovi�ta evolucije, bitna razlika je �to su sisari izrodili potomstvo koje je ranjivo i nesposobno da pre�ivi vi�e dana, nedelja ili godina, bez neprestane pa�nje svojih roditelja. Ekstremni slučaj je ljud-ska vrsta, čije su bebe najnezrelije i zahtevaju najdu�u roditeljsku brigu. Kod nas, kao i kod svih sisara, evolucija je u mozgu stvorila limbičke strukture koje nas čine posebno osetljivim na potrebe na�e dece.21

Evolucija je u na� mozak usadila instinkt da odgovaramo potre-bama potomstva; da ga hranimo, dr�imo u toplom, mazimo, �titimo, po-kazujemo mu kako da ne�to ubere, kako da lovi, da se brani. Ta apara-tura, stvorena da bi se osigurao odnos neophodan za pre�ivljavanje vrste, dakle, posebno robustan i delotvoran, jeste u osnovi na�e duboke sposobnosti da stvaramo socijalne veze, da �ulazimo u odnose", sa dru-gima: porodicom, hordom, plemenom, itd.

Specifična oblast na�eg osećajnog mozga je odgovorna čak, dok smo bebe, za na� tu�ni plač čim nas odvoje od onih za koje smo vezani (2). Ona je takođe odgovorna za na�u instinktivnu reakciju na ovaj plač. Od rođenja, osećajni mozak bebe poziva: �Jesi li tu?" I dalje, sve dok majka ne odgovori: �Da, tu sam!" Ovi krici i na� instinktivni odgovor čine taj �refleksni luk" između bića, bilo da su �ivotinje ili ljudi, osnovu na kojoj je izgrađena čitava vokalna komunikacija, pesma ptica, mu-kanje, rika, lave�, mjaukanje, kre�tanje, a zatim i čitava poezija i pesme ljudi. Nema sumnje da izuzetna sposobnost muzike da izazove osećanja tu ima svoje izvore: ona direktno utiče na osećajni mozak - mnogo bolje no reci ili matematika.

Kod gmizavaca ova limbička komunikacija ne postoji. U izvesnom smislu to je za njih bolje: ako bi bebe gu�teri, krokodili ili zmije svojim roditeljima davali na znanje gde se nalaze, bili bi odmah pojedeni. Isto va�i i za ajkule, dok mame delfina i kitova stalno komu-niciraju zvucima sa svojim mladima; ovi morski sisari imaju pesme koje neki naučnici bez oklevanja porede sa jezikom. U stvari, moguće je odr�avati afektivne relacije sa skoro svakim sisarom i većim brojem

21 Ptice imaju iste limbičke oblasti kao i sisari, iako se rasplođuju jaji-ma, zbog izuzetne zavisnosti svojih potomaka i potrebe za roditeljskom brigom.

ptica (papagaji svih vrsta spadaju u najosetljivije domaće �ivotinje); ni boa ni iguana neće isto odgovoriti na ljubav koju biste prema njima

ispoljili. Osećajni mozak je, dakle, sačinjen da emituje i prima na kanalu

osećanja. Ovaj je tip komunikacije vrlo bitan za pre�ivljavanje orga-nizma. Osećajni kontakt je za sisare istinska biolo�ka potreba, poput hrane i kiseonika. Nauka je to otkrila.

LJUBAV JE BIOLO�KA POTREBA

Negde oko 1980. godine napredak u reanimaciji omogućio je da se u �ivotu očuva novorođenčad prevremeno rođena. U hermetičkim inkubatorima za novorođenčad sa ultravioletnim lampama uslovi ve�ta-čkog �ivota mogli su biti regulisani precizno�ću neophodnom da bi pre�ivele ove male ljudske forme koje su lekari sa dirljivom simpatijom zvali �mali račići". Međutim, primećeno je da krhki nervni sistem ovih beba lo�e podnosi obrtanja neophodna za njihovu negu. Negovane su bez fizičkog kontakta, a na inkubatorima je pisalo: �Ne dirati".

Očajni plač, koji se uprkos zvučnoj izolaciji ovih aparata čuo, stezao je srca čak i najkrućih bolničarki, ali su ga one disciplinovano ignorisale. Međutim, uprkos idealnoj temperaturi, uslovima sa kise-onikom i vla�no�ću savr�eno uspostavljenim, i ishrani preciznoj do u miligrame, bebe nisu rasle! Naučno uzev, to je bila prava misterija, skoro uvreda. Kako je priroda, u tako savr�enim uslovima, odbijala da sarađuje?

Lekari i istra�ivači su se pitali i hrabrili se kako su umeli, konstatujući da bebe, po�to izađu iz tih oklopa, brzo ponovo dobijaju na te�ini. Jedanput su, međutim, u jednom američkom odeljenju za neona-tologiju, primetili da izvesne bebe, iako jo� uvek u inkubatorima, nor-malno rastu. Ipak, ni�ta nije promenjeno u protokolima o nezi. Ni�ta, ili skoro ni�ta.

U stvari, jedno ispitivanje je otkrilo, na veliko čuđenje kliničara, da je svu decu koja su rasla negovala noću jedna bolničarka koja je tu upravo počela da radi. Kad su je pitali, mlada �ena je prvo okle-vala a zatim priznala da nije mogla da izdr�i slu�ajući dečiji plač. Prvo uznemireno, postoje to bilo zabranjeno, ali sa rastućom sigurno�ću kad je videla rezultate, nekoliko je nedelja ranije počela bebe da mazi po

leđima kako bi ih umirila. Potom je, budući da se nije pojavila nikakva negativna reakcija, na kakvu su je upozoravali, nastavila to da Čini.

Na univerzitetu Djuk (Duke) profesor �enberg (Schoenberg) i njegov tim su potvrdili ovaj rezultat nizom opita sa mladim pacovima izolovanim od rođenja. Dokazali su da bez fizičkog kontakta svaka ćelija organizma odbija da se razvija. U svim ovim ćelijama, deo ge-noma odgovornog za proizvodnju enzima nu�nih za rast prestaje da se izra�ava, a telo u celini ulazi u neku vrstu hibernacije. Ako, pak, ne�no gladimo leđa svakog malog pacova vla�nom četkicom koja imitira jezik majke koja se tako pona�a sa svojim okotom, proizvodnja enzima, kao i njihov rast, ponovo počinje. Osećajni odnos je svakako nu�ni faktor za rast, čak i za pre�ivljavanje (3)!

U prvim se modernim siroti�tima sredinom XX veka bolni-čarkama naređivalo da, iz straha od zaraznih bolesti, ne dodiruju decu i da se sa njima ne igraju. Uprkos besprekornoj telesnoj nezi i ishrani te dece, 40% njih je umrlo od rubeola. Izvan tih siroti�ta, tako �higi-jenskih", manje od jednog deteta na sto umiralo je od te inače benigne bolesti (4).

David Hubel (David Hubel) i Torsten Vizel (Torsten Wiesel), dva istra�ivača sa Harvarda, dobili su Nobelovu nagradu za medi-cinu, za svoje temeljne radove o funkcionisanju vidnog sistema. Oni su, između ostalog, ustanovili da se vizuleni korteks razvija normal-no samo ako je dovoljno stimulisan tokom jednog kritičkog perioda, na samom početku �ivota (5). Danas ustanovljavamo da je isto i sa osećajnim mozgom. Grozna rumunska siroti�ta, gde su deca ponekad vezivana za krevet i hranjena kao �ivotinje, poslednjih godina svedoče �ta se de�ava sa na�im mladim kada nisu hranjeni ljubavlju: većina njih umire. Istra�ivači iz Detroita su pokazali daje kod pre�ivele rumunske siročadi osećajni mozak često nepopravljivo zaostao u razvoju (6).

Doktor Hofer je slučajno otkrio kako se fiziologija sisara de-zorganizuje kada se afektivni odnosi prekinu. Proučavao je fiziologiju beba pacova primetiv�i jednog jutra da je jedna od mama pacova na-pustila svoj kavez tokom noći. Mali pacovi prepu�teni sebi imali su srčani ritam dvaput slabiji od normalnog. Hofer je prvo pomislio da im je hladno. Da bi proverio svoju pretpostavku, među pacove je stavio malu grejalicu umotanu u čarapu. Na njegovo iznenađenje, ni�ta se nije promenilo.

Iz opita u opit Hofer pokazuje kako je ne samo srčani ntam zavisan od majčinog prisustva (tj. njene ljubavi), već je i vi�e od pet-naest fiziolo�kih funkcija time dovedeno u pitanje: periodi sna i noćnog buđenja, arterijski pritisak, temperatura tela, čak i aktivnost imunih ćelija kao �to su limfociti B i T, koji brane organizam od svih infekcija (vidi sliku 5) (7). Na kraju je do�ao do sledećeg začuđujućeg zaključka: glavni izvor biolo�kog regulisanja za ove male pacove bila je ljubav

njihove majke. Ustanovljeno je da kod ljudi kvalitet odnosa između roditelja

i dece, utvrđen stupnjem roditeljske osećajnosti i razumevanja dete-tovih osećajnih potreba, određuje, godinama kasnije, jedrinu dečjeg parasimpatičkog sistema, odnosno faktor koji favorizuje usagla�enost srčanog ritma i omogućuje detetu da bolje odoleva stresu i depresiji

(8).

�DA LI VAM VA�A �ENA POKAZUJE DA VAS VOLI?"

Ustanovljeno je, dakle, da kod svih sisara, uključujući i ljude, fiziolo�ka ravnote�a mladunčadi zavisi od ljubavi koja im se pokazuje. Da li je tako i u svetu odraslih?

Jedna studija je, pojaviv�i se u British Medical Journal, pokazala daje prosečan vek starijih ljudi koji su izgubili �enu daleko ni�i od veka onih čija je supruga jo� u �ivotu (9). Prema jednoj drugoj studiji, oboleli od kardiovaskularnih bolesti, koji su odgovorili potvrdno na pitanje da li im sopstvena �ena pokazuje ljubav, već su imali dvaput manje simp-toma od drugih. Izgleda da ih je ljubav njihovih �ena �titila od faktora rizika (holesterol, visok pritisak, stres) (10). Osam hiljada i pet stotina ljudi dobrog zdravlja je posmatrano pet godina.

Oni koji su se na početku istra�ivanja prepoznavali u tvrdnji: �Moja �ena me ne voli", triput su če�će obolevali od stomačnih čireva no drugi. Prema ovoj studiji, bolje je biti pu�ač, imati visok pritisak i biti pod stresom, no nemati ljubav vlastite �ene (11). Kod �ena su pred-nosti emotivne podr�ke takođe va�ne. Od hiljadu �ena sa dijagnozira-nim rakom dojki za pet godina je umrlo dvaput vi�e onih koje su kazale da im u �ivotu nedostaje ljubav (12). Čak su i one koje su bile dobrog zdravlja, a osećale se �prezrenim" od mu�a, če�će imale kijavicu, cisti tise i crevna oboljenja od onih kojima je bračni �ivot bio skladan (13),

Slika 5: Majčina ljubav i fiziologija novorođenčeta. U satima nakon razdvaja-nja od majke, fiziologija malog pacova se raspada. U �normalnom" stanju nje-gove različite telesne funkcije idu jedne uz druge. Posle njihovog razdvajanja, sve gubi pravilnost, kao da se čitava fiziologija malog pacova potpuno raspada. (Ova ilustracija potiče od Hofera, iz 1995).

Često se menstrualni ciklus �ena koje �ive zajedno, ili koje čak dele istu kancelariju, sinhronizuje (14). Ali, to se de�ava ako je između njih istinska afektivna veza, ako su prijateljice, a ne samo sagovornice

i koleginice. Pouka iz svih ovih istra�ivanja je jednostavna: fiziologija dru-

�tvenih sisara nije nezavisna od ostalog. U svakom trenutku optimalna regulacija fiziologije zavisi od odnosa koje imamo sa drugima, naročito sa onima koji su nam emotivno bliski. U jednoj izvanrednoj knjizi o osećajnom mozgu i njegovim funkcijama, koja je poetično nazvana Opsta teorija ljubavi, tri su psihijatra sa univerziteta iz San Franciska, Luis (Lewis), Amini (Amini) i Lanon (Lannon), dali tom fenomenu ime: limbička regulacija. Oni ka�u: �Odnos (afektivni) je koncept isto toliko stvaran i određujući kao bilo koji lek ili hirur�ka intervencija

(15).

Međutim, to je ideja koja te�ko prolazi čak i kad je naučno savr�eno etablirana, mo�da zato �to ne doprinosi prodaji lekova.

KADA NAS �IVOTINJE NEGUJU

U bolnici u Pitsburgu su me često pitali za mi�ljenje pre no �to bi neku stariju depresivnu osobu sa operacijom bajpasa pustili kući. Op�te uzev, bio sam poslednja osoba koju su konsultovali, a kolege koje su pre mene pitali već su prepisale pregr�t lekova: protiv aritmija, visokog pritiska, zapaljenja, kiseline, itd. Od mene se očekivalo da toj listi dodam svoje �anti": antidepresiv ili lek protiv anksioznosti.

Međutim, najče�će je uzrok depresije bio jasan: taj stari go-spodin ili gospođa su �iveli sami već godinama, retko su izlazili zbog krhkog zdravlja, vi�e nisu viđali svoju decu niti svoje unuke, koji su se preselili u Kaliforniju, Boston, Njujork, nisu igrali bingo sa prijateljima i polako su nestajali gledajući televiziju. Za�to bi takav pacijent �elee da se bavi sobom? Kad bi mu čak jedan antidepresiv i pomogao, da li bi ga uzimao svakog dana? Bez sumnje, ne vi�e nego svoje druge pilule, a sve ih je te�ko razlikovati i uzimati kao stoje propisano. Nisam �eleo ni�ta da dodam toj op�toj zbrci. Lekovi nisu �limbički regulativi". Da-kle, hrabro sam u medicinski dosije upisao svoju preporuku: �Budući daje depresivan, za pacijenta je najbolje da nabavi psa (malog, razume se, da bi ga lak�e čuvao). Ako smatra da je to velika obaveza, mačka

bi mogla biti drugi izbor, po�to nju ne treba izvoditi u �etnju. Ako mu i to izgleda preterano, onda neka ptica ili ribica. Ukoliko pacijent i dalje odbija, onda bar treba u stanu da zasadi neku lepu biljku/'

U početku su me zvale pomalo ljutite kolege sa ortopedske hirur-gije ili sa kardiovaskularnog: �Tra�ili smo od vas da preporučite neki antidepresiv, a ne mena�eriju! �ta hoćete da stavimo na recept? Kod apotekara nema domaćih �ivotinja!" I uprkos mojim obja�njenjima, koja su, izgleda, samo meni bila ubedljiva, na kraju su sami preporučivali an-tidepresive. Bez sumnje, mislili su da tako podr�avaju modernu naučnu medicinu nasuprot uvek pretećem mračnja�tvu nadrilekarstva.

Brzo sam shvatio da moj pristup nije bio efikasan i da ću najzad steći vrlo lo�u reputaciju. Zato sam od�tampao rezime nekoliko naučnih studija o tome i dodao ih svojim zaključcima u medicinskom dosijeu. Nadao sam se da ću na taj način svojim kolegama ukazati na neke izuzetne rezultate za koje oni, izgleda, nisu znali; na rezultate poput onih iz studije objavljene u American Journal ofCardiology, u kojoj su ljudi i �ene, čiji su infarkt pratile opasne aritmije, bili posmatrani du�e od godinu dana.

Oni sa domaćom �ivotinjom su imali �est puta manje �anse da umru sledeće godine nego drugi (16). Prema drugoj studiji, starije oso-be koje su posedovale domaću �ivotinju su bile psiholo�ki otpornije na �ivotne te�koće i mnogo rede odlazile lekaru (17). Prema mi�ljenju grupe sa Harvarda, bavljenje biljkama je upola smanjivalo smrtnost penzionera u staračkim domovima (18). I oboleli od side su, kao vlasni-ci pasa ili mačaka, bili za�tićeniji od depresije (19). Konačno, pozivao sam se i na jevanđelje svojih sagovornika: sakrosanktni Journal ofthe American Medical Association. Ovaj časopis je 1996. objavio studiju po kojoj su ljudi hendikepirani do te mere da se skoro nisu mogli kre-tati, kao oni stari pacijenti zbog kojih su me pozivali, bili srećniji, imali bolje mi�ljenje o sebi i mnogo bogatije odnose ukoliko ih je pratio pas (20). U stvari, dokazano je da vas prosto prisustvo neke �ivotinje Čini �privlačnijim" u očima drugih (21).

I berzanski su se posrednici bolje osećali ako su kod kuće imali neku �ivotinju. To je jedan od najstresnijih poslova: stalno �rtve prame-na na tr�i�tu, na koje nemaju nikakav uticaj, oni uprkos svemu moraju ispuniti svoje kvote prodaje. Nema ničeg čudnog u tome �to veći broj njih pati od prevremenog visokog pritiska. Doktor Alen (Allen), sa Univerziteta Bafalo (Buffalo), pristupio je jednom nekonvencionalnom

proučavanju grupe posrednika iz svoga grada. Lekovi, koji su im pre-pisivani, spu�tali su visok pritisak ispod alarmantne granice od 160/100, do koje se često podizao. Ipak, to nije sprečavalo da pritisak skače u momentima stresa. Doktor Alen je polovini njih predlo�io da nabave psa ili mačku (imali su pravo da izaberu �ta hoće). Nakon �est meseci, rezultati su sami po sebi govorili: oni koji su imali domaću �ivotinju vi�e nisu isto reagovali na stres; ne samo da se njihov arterijski pritisak stabilizovao, čak i u stresnim trenucima, već je i njihova sposobnost za neke zadatke, brz mentalni proračun, javno izlaganje, postala mno-go bolja: pravili su manje gre�aka i kao da su bolje kontrolisali svoja osećanja i svoju koncentraciju (22). U jednom je drugom istra�ivanju doktor Alen pokazao kako starije �ene (iznad sedamdeset godina), koje �ive same ali sa bliskom �ivotinjom, imaju isti krvni pritisak kao i �ene od dvadeset i pet godina koje aktivno �ive (23).

Moj �dodatak" je bio vrlo efikasan: nikada mi vi�e nisu stavili ni najmanju primedbu i vi�e nisam slu�ao kako me kolege ismevaju iza leđa dok pi�em svoje �zoolo�ke" preporuke u dosijeu nekog od njihovih bolesnika. Suprotno tome, mislim da nijedan jedini pacijent nije oti�ao bez recepta za prozak, niti sa jednom mačkom.

Naučno zasnovana ili ne, ideja da je afektivni odnos po sebi fiziolo�ka intervencija poput nekog medikamenta jo� nije na�la svoj put u medicini.

PSI IZ SARAJEVA

Vlasnici domaće �ivotinje nemaju potrebu da im se pokazuje ono �to svakodnevno osećaju, čak ni u najizuzetnijim situacijama. Sa-rajevo je 1993. godine �ivelo pod bombama i sa stalnom pretnjom od snajperista. Osim ne�to �humanitarne" pomoći, skoro godinu dana nije imalo �ta da se jede. Sve radnje su bile opljačkane, nije bilo nijednog celog prozora, parkovi u gradu su postali groblja na kojima nije bilo dovoljno mesta. Nije se vi�e smelo izaći na ulicu iz straha da vas ne pogodi zalutalo zrno ili da ćete biti �rtva nekog drugog �snajpera". Ipak, u tom iscpljenom gradu u agoniji, u kome su jedine trzavice bile ratni mete�, jo� uvek su viđani čovek, �ena i dete kako �etaju svog psa. �Moramo ga izvesti", govorio je čovek na ulici. �U tim se trenucima i rat malo zaboravi; kad se posvetite nečem drugom, malo zaboravite."

U jedinoj jo� neo�tećenoj sobi svoga stana stari par je čuvao kuju i mačku koje su na početku opsade na�li na ulici kako umiru. Mislili su da ih puste nakon nekoliko sedmica, kad se oporave. Godinu dana kasnije su jo� bili tu. Nada i Tomislav su delili sa ovim �ivotinjama mr�ave obroke koje su ponekad uspevali da dobiju. Mačka je vi�e volela mleko u prahu iz francuskih humanitarnih paketa (�to je markiz"); smejali su se, ali, kad su stvarno bili gladni, prihvatali su i američke pakete, koje je bilo lak�e naći. Kuja je o�tenila ispred zgrade sedmoro �tenadi. Pet je pre�ivelo tako �to su im stanari donosili ostatke koje su imali. �Brinemo o njima jer osećamo potrebu da ne�to �ivi među nama. Mi i pticama dajemo da jedu čim imamo �ta. To nas podseća na mir. Znate? Normalan mir, svakodnevni, kao nekada. Moramo se za ne�to dr�ati i verovati da ćemo pre�iveti (24)." To se de�avalo u Sarajevu 1993. godine. Usred ko�mara, kada nemate ni�ta, ostaje jo� ovo: afektivni odnos, čak i sa psom. Moći jo� dati, da bismo se osetili kao ljudi. Osetiti da nekome jo� uvek ne�to značimo. A to je jače od gladi, jače od straha.

Kada su ovi odnosi poremećeni, na�a fiziologija slabi, i mi to osećamo kao bol. To je afektivan bol, ali ipak bol, često jači od fizičkog. Ovo ne zavisi jedino od ljubavi na�eg partnera. Zavisi i od kvaliteta svih na�ih afektivnih odnosa: sa na�om decom, roditeljima, braćom i sestrama, na�im prijateljima, na�im �ivotinjama. Jer, va�no je to osećanje da mo�emo biti, mi sami, potpuno sa nekim drugim; da mo�emo pokazati da smo slabi i ranjivi, ali i jaki i puni elana; da se mo�emo i smejati i plakati; da mo�emo biti shvaćeni u na�im osećanjima, korisni i va�ni za nekoga; da imamo minimum toplih fizičkih kontakata; da budemo voljeni. Kao �to se sve biljke okreću ka sunčevoj svetlosti, i nama je potrebna svetlost ljubavi i prijateljstva. Bez nje smo uznemireni i depresivni. Na�alost, u na�em su dru�tvu centrifugalne sile neprestano na delu da bi nas odvojile jedne od drugih. Kada nas ne odvajaju, često nas navode da vi�e �ivimo sa nasiljem reci nego u naklonosti. Da bismo lak�e upravljali svojom fiziologijom, moramo naučiti da vladamo svim na�im odnosima sa drugima.

A to je moguće; sa malo truda mo�emo vladati osnovama onog �to se zove �osećajna komunikacija".

XII

OSEĆAJNA KOMUNIKACIJA

(Oni koji vladaju pravim rečima nikoga ne vređaju. Pri tom, oni govore istinu.

Njihove reci su jasne, ali nikad nasilne. Oni nikad ne pu�taju da ih vređaju,

a oni nikoga ne vređaju.)

Buda

U�ASNA TETKA ESTER

Imao sam divnog prijatelja u Sjedinjenim Dr�avama čija je porodična situacija bila kao parabola. Bilo ih je skoro trideset bliskih rođaka, a jedna od najomiljenijih tema prilikom porodičnih susreta bila je njihova tetka Ester. Imala je osamdeset i pet godina i dalje terorisala, sad izazivajući sa�aljenje, kako svoju sestru tako i sestriće i sestričine, čak i njihovu decu. Uvek je bila d�angrizava i te�ka, ali i �ive inteligen-cije. Dvadeset godina ranije je nasledila znatnu sumu nakon smrti svoga mu�a. Zahvaljujući tome, uspela je da se nametne u svim porodičnim poslovima. Neprestano je svima telefonirala pitajući �ta ima novo ili tra�eći neku uslugu, tra�ila daje voze ovamo ili onamo, stalno se �alila daje dovoljno ne posećuju i, kad bi joj se prohtelo, pozivala se na večeru ili, čak, na vikend. Očigledno je daje imala potrebu za privr�eno�ću i zahvalno�ću, ali je njen vrlo agresivni stil terao u bekstvo sve kojima je htela da se pribli�i.

Trideset rođaka je bilo podeljeno u tri kategorije u pogledu odnosa sa tetkom Ester. Daleko su najbrojniji bili oni koji joj nikada direktno nisu rekli �ne". Uvek su tra�ili neko izvinjenje daje izbegnu,

a kad bi ih njeno insisitiranje i argumenti pritisli uza zid, sa �aljenjem su izgovarali �da" da bi izbegli njene uvredljive napade, beskonačne pozive i optu�be. Zauzvrat, nikada je nisu zvali, čak i kad bi obećali da će to učiniti. Ponekad bi izostali sa sastanka na koji je trebalo da dođu, ili bi, pak, dolazili veoma kasno. Iza leđa su joj se rugali i čak poku�avali, ponekad i nečasno, da joj izmame novac, kao da su im nje-na nemoguća ličnost i napori koje su morali radi nje da čine protiv svoje volje davali prava na to. Takvo pona�anje zovemo �pasivnim" ili �pasi vno-agresivnim": to je najče�ća reakcija u tradicionalnim dru�tvima prema osobi koja ima autoritet, a nije simpatična. Međutim, i u po-rodicama i u firmama je isto (1). To je stav koji zauzimamo naročito kad hoćemo da izbegnemo konflikte. To je pona�anje često kod ljudi koji sebe opisuju kao �osetljiva bića", koja �po�tuju druge", koja �neće nepotrebno da talasaju", koja �vi�e vole da daju nego da uzimaju", itd. Kao ni u tradicionalnim dru�tvima ili preduzećima, to nije bilo dobro ni u D�ord�ovoj porodici. S jedne strane, njegovi rođaci i rođake su se osećali �iskori�ćenim" od strane Ester i bili ogorčeni na nju; s druge strane ih je Ester, koja je dobro opa�ala njihovu zlovolju i sumnjala u njihovu časnost, prezirala. Kako je uz to u gradu imala dobre veze, to im je često komplikovalo �ivot.

Rođaci iz druge grupe nisu bili tako brojni. Jedanput je Ester jednog od njih probudila u ponoć. Lari joj je, po�to je se nije pla�io, kazao da mu je dosta njenih postupaka. Zatim ju je, jer ga je ponela neizra�ena dugogodi�nja ljutnja na nju, nazvao svim mogućim imeni-ma. E&ter je bila polumrtva, ali joj je jezik i dalje radio. Odvratila mu je recima koje su ga veoma pogodile. Iako Lari nikad nije za�alio �to je rekao ono �to je mislio, znao je da će mu se otad i najmanjom pri-likom tetka Ester suprotstaviti. I zaista, u periodu nakon toga, ona nije propu�tala da mu se osveti, kao ni ostalim članovima porodice koji su se pona�ali poput njega. Larijeva advokatska kancelarija izgubila je vi�e ugovora; istina, tetka Ester mu vi�e nije dosađivala, i čak ga je izbe-gavala. Bar je imao satisfakciju jer joj je glasno rekao ono stoje već dugo prećutkivao. Larijevo pona�anje, kao i pona�anje njegovih rođaka koji su isto postupili, jeste �agresivno". Ono je rede od prvog i tipično mu�ko. Ali, ni ono ne doprinosi re�enju problema, i najče�će se plaća materijalnim gubicima (razvod, otkaz s posla, itd.). Uz to, zna se da je takvo pona�anje uzrok visokog pritiska i kardio-vaskularnih bolesti (2). Najzad, ruje bio i moj prijatelj D�ord� koji je savr�eno poznavao

Esterine nedostatke. Međutim, ne samo da ju je redovno viđao, već mu, izgleda, to nije smetalo. Bio joj je privr�en, a i ona njemu. U stvari, često mu je činila usluge, bavila se njegovom decom, vozila mu kola kod automehaničara, i tako dalje. Čak mu je dala i novca da pro�iri kuću, i vrlo vesto pomogla da uredi svoju kancelariju. D�ord� je radio u istoj bolnici kao i ja, i uvek sam se divio načinu na koji je sarađivao sa svo-jim saradnicima i kolegama, kao i tome kako se pona�ao u neizbe�nim trenucima napetosti, stoje učvrstilo na�e prijateljstvo poslednjih deset godina.

Dugo mi je trebalo da shvatim �ta ga je razlikovalo od dru-gih i �ta mu je neosporno omogućilo da sačuva dobre odnose sa ne-kim tako te�kim kao stoje tetka Ester. U stvari, D�ord� je bio majstor treće varijante pona�anja, ni pasivne ni agresivne. Sam je otkrio jednu nenasilnu osećajnu komunikaciju, koju ponekad nazivamo �izričitom komunikacijom", jedinu koja omogućuje da uzimamo i dajemo ono �to je potrebno, a da pri tom i dalje po�tujemo i svoje granice i potrebe drugoga.

Kad me je jedne večeri pozvao kod sebe na večeru, video sam na licu mesta kako postupa sa tetkom Ester. Ona je trebalo da ga, u ime univerziteta, prati na slu�benom putovanju u grad u kome je imala mno-go poznanstava. Te večeri gaje treći put u dva dana zvala da od njega zatra�i da u svoj već preopterećeni raspored ubaci jo� nekoliko susreta. D�ord� je imao dug dan u bolnici, bilo je kasno, a znao sam koliko je voleo da na miru večera, naročito kad pozove prijatelja. Pitao sam se kako će se poneti u takvoj situaciji. Prvo je duboko udahnuo, a onda krenuo u napad: �Ester, vi dobro znate koliko dr�im do tog putovanja koje ćemo zajedno obaviti, i koliko sam vam zahvalan za sve �to ste za mene učinili." Bilo je to tačno, i znam da nije morao da se napre�e da bi to priznao. Ne znam �ta mu je Ester kazala, ali sam odmah stekao utisak daje pritisak sa druge strane linije odjednom popustio. Zatim je nastavio: �Ali, po�to me zovete tri puta da mi ka�ete istu stvar, a već smo o njoj čitav sat razgovarali i sve se dogovorili, osećam se frustri-rano. �elim da budemo ekipa, i da vi po�tujete moje potrebe kao �to ja po�tujem va�e. Mo�emo li da se dogovorimo da se ne vraćamo na ono �to smo se već dogovorili?" Razgovor je zavr�en za dva minuta, i on je ponovo mogao da se okrene na�oj večeri. Bio je potpuno miran, kao da su mu samo javili sat polaska aviona. Pomislio sam na sve pacijente koji su godinama zvali preko pejd�era u nemoguće sate.

Da sam samo znao tako sa njima da razgovaram! Mnogo ka-

snije sam otkrio logiku i potpuno podmazanu mehaniku koja se krila iza D�ord�ove mirne snage.

LOVE LAB (LJUBAVNA LABORATORIJA) U SIJATLU

Na Univerzitetu u Sijatlu, na mestu koje se zove �Love Lab" (Ljubavna laboratorija), bračni parovi prihvataju da se podvrgnu osećajnom mikroskopu profesora Gotmana (Gottman). On analizira prirodu njihovih uzajamnih odnosa. Video kamere snimaju parove i omogućuju da se primeti i najmanja grimasa koja im pređe preko lica, čak i ako ona ne traje ni desetinu sekunde. Nadgledaju se i promene u njihovom srčanom ritmu i njihov arterijski pritisak. Otkad je izumeo svoju Ljubavnu laboratoriju, vi�e od sto parova je prihvatilo da tu di-skutuje o svojim sukobima: raspodela domaćih poslova, odluke u vezi s decom, upravljanje fmansijama, odnosi sa porodicom drugog bračnog druga, sukobi oko pu�enja, pića, i tako dalje. Prvo otkriće profesora Gotmana je da nema srećnog para, u stvari, trajne osećajne veze, bez hroničnog sukoba. Cak suprotno: parovi koji nemaju stalni predmet svađe trebalo bi da se zabrinu. Odsustvo sukoba je znak osećajne distan-ce koja isključuje svaki pravi odnos. Drugo otkriće, zaprepa�ćujuće, jeste da je profesoru Gotmanu dovoljno pet minuta analize svađe između �ene i mu�a da predvidi, sa precizno�ću većom od 90%, ko će ostati u braku a ko će se razvesti za nekoliko sledećih godina, čak i kad je reč o paru koji je usred medenog meseca (3)! Ni�ta toliko ne utiče na na� osećajni mozak i na�u fiziologiju koliko kad se osetimo dale-kim onima za koje smo najvi�e vezani: na�em supru�niku, na�oj deci, na�im roditeljima. U Ljubavnoj su laboratoriji jedna reč vi�e, siću�an mig prezira ili odvratnosti, jedva vidljivi za posmatrača, dovoljni da izazovu ubrzanje srčanog ritma kod onoga kome su namenjeni. Dobro plasirana �aoka uz malo prezira, pa će srčana frekvencija sna�no skočiti iznad 110 otkucaja u minuti (4).22

Problem je u tome �to osećajni mozak, na taj način upozo-ren, potpuno poni�tava sposobnost saznajnog mozga da racionalno

22 Srčana frekvencija kod mu�karca je uglavnom oko 70, a kod �ene oko 80 otkucaja u minuti.

rezonuje: kao �to smo videli, predčeoni korteks se �isključi". Mu�karci su posebno osetljivi na ono �to Gotman zove osećajnom �bujicom": čim im je fiziologija aktivirana, oni se �utope" u osećanja i samo misle na odbranu i napad. Vi�e ne tra�e re�enje ili odgovor koji bi smirio situ-aciju. I mnoge �ene tako reaguju. Kada čujete te rasprave, učine vam se dobro poznatim:

Fred: �Jesi li bila u hemijskoj čistionici da uzme� moje

stvari?"

Ingrid (podrugljivo): �Jesi li bila da uzme� moje stvari?

Ti sam mo�e� da ih podigne�. Sta sam ja, tvoja slu�avka?"

Fred\ �Daleko od toga. Da si moja slu�avka, kuća bi bar bila

pospremljena." (5).

Tokom ove rasprave se i Fredova i Ingridina fiziologija brzo remeti, a posledice su stra�ne. Gotman te konfliktne dijaloge naziva �četiri jahača Apokalipse". Reč je o četiri vrste pona�anja koja polako uni�tavaju sve odnose. Ona aktiviraju osecajni mozak drugog tako da on mo�e odgovoriti samo zlobno ili se povući poput ranjene �ivotinje. Zahvaljujući četvorici jahača, sigurni smo da iz odnosa nećemo dobiti ono �to �elimo; ipak, mi ih prve pozivamo na front na�ih osećajnih bitaka.

APOKALIPSA KOMUNIKACIJE

Prvi jahač je kritika: kritikovati nekoga umesto mu ponuditi �albu ili molbu. Primer kritike: �Opet kasni�. Samo misli� na sebe." �alba: �Devet je sati. Rekao si da će� doći u osam. To je drugi put ove nedelje. Dosadno mi je i osećam se samom kad te ovako čekam." Kritika: �Dosta mi je toga da skupljam iza tebe tvoje stvari. Ljuti� me tim svojim bacanjem!" �alba: �Smeta mi kad povlači� svoje stvari po kuhinji ujutro kad hoću da popijem kafu. Potreban mi je red da bih se dobro osećala. Da li bi mogao da se potrudi� da sve sredi� pre nego �to ode� na spavanje?"

Gotman sugeri�e kako se opravdana �alba, koja ima sve �an-se da bude saslu�ana, pretvara u kritiku koja će samo izazvati otpor, zlovolju ili opasan protivnapad: dovoljno je samo na kraju dodati: ��ta

je tvoj problem?"

Ono �to ova zapa�anja čini toliko začuđujućim jeste mera do koje ona idu sama od sebe! Mi svi tačno znamo kako ne �elimo da se prema nama neko pona�a.Te�e nam je, naprotiv, da odredimo kako bismo voleli da se prema nama pona�aju, iako smo istog trenutka zahval-ni kad nam se neko obrati na osećajno-inteligentan način. Sećam se neočekivane lekcije koju sam jednog dana dobio putem telefona. Du�e od dvadeset minuta sam čekao da mi jedna slu�benica avionske kom-panije ka�e gde je moja rezervacija za let na koji sam polazio istog popodneva. Nestrpljiv i ljut, kad mi je najzad priznala da je ne mo�e naći, počeo sam da vičem: �Kako to? To je glupo! Čemu slu�ite ako niste u stanju da nađete jednu rezervaciju?" Dok sam izgovarao te reci, već sam po�alio. Jasno mije bilo da sam uvredio osobu koja mije bila preko potrebna da bih resio svoj problem. Ali, nisam znao kako da se izvučem. Mislio sam daje sme�no da se sad izvinjavam (u stvari, nikad nije ni suvi�e rano ni suvi�e kasno, ali ja to jo� nisam bio shvatio). Na moje veliko iznenađenje, ona me je izvukla iz nezgode: �Kad podignete glas, gospodine, ne mogu da se koncentri�em ni da vam pomognem". Imao sam sreće: upravo mije dala savr�enu priliku da se izvinim a da ne izgubim obraz. Odmah sam to uradio, i nakon nekoliko sekundi ponovo smo pričali kao dve odrasle osobe koje poku�avaju da rese neki pro-blem. Kad sam joj objasnio koliko je to putovanje za mene va�no, pre-tvorila se u solidnog saveznika i prekoračiv�i neko pravilo čak mi obe-zbedila mesto na letu koji je već bio blokiran. Ja sam psihijatar, a ona je potpuno vladala emocijama razgovora. Tog sam dana zami�ljao kako se ona vratila kući sigurno mnogo opu�tenija od mene. To iskustvo me je navelo da počnem da se bavim nenasilnom osećajnom komunikacijom. Niko, odista, nije smatrao daje va�no ili korisno da me tome poduči.

Gotmanov drugi jahač (Apokalipse), najnasilniji i najopasniji za na�u limbičku ravnote�u, jeste prezir. Naravno, prezir se ispolja-va putem uvrede, čak i najbla�e (neki bi kazali podmukle), kao �va�e pona�anje nije umesno", pa do najnasilnijih klasičnih Jadna moja de-vojko, ti si pravi idiot",, jadnik", ili jednostavnija, ali ne manje opasna �ti si sme�an". I sarkazam mo�e delovati kao zlo, kao kad Fred odgo-vara Ingrid: �Da si mi ti slu�avka, bar bi kuća bila sređena".

Sarkazam na filmu mo�e biti zabavan, ali u �ivotu ne. A upravo ga mi često tra�imo, ponekad kao da u�ivamo u njemu.

Poznajem jednu veliku francusku novinarku koja je provela vi�e od petnaest godina na analizi. Jednog dana, dok smo pričali o načinu vladanja sukobima, ona mi je poverila: �Kada osetim da me neko napada, hoću da ga uni�tim! Ako uspem da ga raskomadam, onda sam zadovoljna."

Izrazi lica su često dovoljni da poka�u prezir: oči koje kolutaju nagore kao odgovor na ono �to ste kazali, rubovi usta koji se obese i oči koje se skupljaju kao reakcija na drugoga. Kada vam neko sa kim �ivite ili radite upućuje takve znake, oni vas kao strela gađaju u srce, i svako mirno re�enje situacije čine praktično nemogućim: kako mir-no rezonovati ili zaključivati kada poruka koju dobijate izaziva samo odvratnost?

Treći i četvrti jahač su protivnapad i totalno povlačenje. Kada ste napadnuti, dve solucije koje odmah nudi osećajni mozak jesu borba i be�anje (poznata reakcija^�g/z/ orflight, koju je opisao veliki američki fiziolog Vaiter Kenon (Walter B.Cannon) tridesetih godina). One su upisane u na�e gene milionima godina evolucije. To su, u stvari, dva najefikasnija izbora za nekog insekta ili gmizavca. Ali, ma kakav kon-flikt da je u pitanju, problem protivnapada je �to on zna za samo dva re�enja: u najgorem slučaju, vodi do prave eskalade nasilja -- ranjen mojim protivnapadom, drugi mi odvraća. Tako se de�ava na Sred-njem istoku, naravno, ali i svuda u svetu gde se brakovi raspadaju. Ciklus se nastavlja sve dok ne dođe do potpunog fizičkog razdvajanja posvađanih, tj. uni�tavanja odnosa, bilo napu�tanjem, bilo razvodom ili ubistvom. U najboljem od slučajeva, protivnapad �uspeva" i drugi je pobeđen �amarom - kao �to to sebi roditelji često sa decom dopu�taju, ili mu�evi sa �enama. Zakon jačeg je progovorio, gmizavac u nama je zadovoljan. Ali, ta pobeda nu�no ostavlja pobeđenog ranjenog i skrha-nog. Rana samo kopa osećajni jaz i ote�ava mogućnost zajedničkog �ivljenja. Nikada neki nasilni protivnapad nije drugoga naveo da za�eli da se iskreno izvini i da vas uzme u naručje.

Druga opcija, potpuno povlačenje, jeste mu�ka specijalnost, i posebno nervira �ene. Ta opcija često unapred oblikuje poslednju fazu raspada neke veze, bilo daje reč o braku ili o profesionalnoj saradnji.

Posle sedmica i meseca kritika, napada i protivnapada, jedan od protagonista najzad napu�ta bojno polje, osećajno u svakom slučaju. I

dok drugi tra�i kontakt, da se sa njim razgovara, ovaj se povlači, gleda preda se ili se krije iza svojih novina �čekajući da to prođe". Drugi, iz-van sebe zbog takvog stava koji ga potpuno ignori�e, govori sve glasnije i konačno počinje da viče. Tada se tanjiri razbijaju, ili, ako je reč o �eni, očekuju udarci. Fizičko nasilje je beznade�ni poku�aj da se obnovi veza sa drugim, da se on nekako natera da čuje �ta osećajno pre�ivljavamo, da oseti na� bol. Očigledno, to je izgubljena stvar. Viktor Igo (Victor Hugo) izvanredno je ilustrovao taj beznadni poku�aj osvajanja one koja vas ne primećuje: da bi ga konačno primetila, opat Frolo Esmeraldu, koja ga odbija i ignori�e njegove predloge, najzad muči, a zatim �alje u smrt! Afektivno povlačenje nije način kojim se konflikti re�avaju. Kao stoje Gotman pokazao, a Igo pre njega, to se često lo�e zavr�ava.

SVE REĆI, ALI BEZ NASILJA

Zahvaljujući Ljubavnoj laboratoriji iz Sijetla uspeli smo da, uz mnogo detalja, shvatimo �ta se de�ava u glavi i srcu ljudi koji su u suko-bu i kako oni često naleću na zid. Prirodno, imamo sve razloge da veru-jemo da je reč o istim refleksima, istim gre�kama koje onemogućuju vladanje sukobima koji nisu bračni - bilo da su posredi na�a deca, roditelji, porodica na�eg bračnog druga, na�i roditelji, a naročito na�i �efovi ili kolege s posla. Ali, �ta su, dakle, principi efikasne komuni-kacije, one koja �alje poruku, ne odvraćajući onog kome je namenjena, već mu, naprotiv, udahnjujući po�tovanje i �elju da nam pomogne?

Jedan od majstora nenasilne komunikacije jeste psiholog Mar-�al Rozenberg (Marschall Rosenberg). Rođen u Detroitu, u kvartu siroma�nom i vrlo nasilnom, on se kao veoma mlad posvetio iznala�enju načina da se, ne prelazeći u nasilje, prevladaju razlike. Predavao je i sprovodio praksu u svim regijama na svetu gde je neophodno ovladati sukobima, bilo daje reč o �kolama u siroma�nim kvartovima, velikim firmama u fazi rekonstrukcije, Srednjem istoku ili Ju�noj Africi (6). Prvi princip nenasilne komunikacije jeste da se svako prosuđivanje, odno-sno svaka kritika, zameni objektivnim posmatranjem. Umesto da ka�ete �dokazali ste svoju nestručnost", ili čak �nije dobar ovaj izve�taj", �to osobu kojoj se obraćamo odmah obezoru�ava, bolje je da budete objek-tivni i precizni: �Čini mi se da u ovom izve�taju nedostaju tri ideje koje bi trebalo da prenesu na�u poruku". �to ste precizniji i objektivniji, to

vi�e ono �to govorite drugi tumači kao legitiman poku�aj komunikacije, a ne kao potencijalnu kritiku. Rozenberg navodi jedno istra�ivanje koje se bavilo odnosom između knji�evnosti jedne zemlje i nasilnosti njenih stanovnika: prema toj studiji, �to vi�e dela sadr�i termine koji ljude svrstavaju u �dobre" ili �lo�e", to se nasilje slobodnije ispoljava na uli-cama te zemlje (7).

Drugi princip je da treba izbegavati svaku procenu drugoga i koncentrisati se potpuno na ono �to se oseća. To je ključ osećajne ko-munikacije. Ukoliko govorim o onome �to osećam, niko to ne mo�e da mi ospori. Ako ka�em: �Kasni�, to je tvoj obični egoizam...", drugi mo�e samo da ospori ono �to sam kazao. Naprotiv, ako ka�em: �Imali smo sastanak u osam a sada je pola devet. To je drugi put ovog me-seca. Kad to uradi�, osećam se povređeno, i Čak poni�eno", on ne mo�e osporiti moja osecanja. Ta osecanja mi u potpunosti pripadaju! Čitav napor je u tome da se situacija opi�e frazama koje počinju sa , ja", a ne sa �ti" ili �vi". Govoreći o sebi, i samo o sebi, vi�e ne kritikujem svoga sagovornika, ne napadam ga; ja sam emotivan, dakle autentičan i otvoren. Ako se zaista dobro dr�im, i ako sam stvarno po�ten prema sebi, ići ću čak dotle da se učinim ranjivim ukazujući mu koliko mi je na�kodio. Ranjivim, jer sam mu otkrio jednu od svojih slabosti. Ali, najče�će će upravo ta iskrenost razoru�ati mog neprijatelja i dati mu �elju da sarađujemo u meri u kojoj i on hoće da sačuva na� odnos. Upra-vo je to radio D�ord� sa svojom tetkom Ester (�Kad ste me pozvali... osetio sam se frustrirano..."), ili, pak, ona devojka iz avionske kom-panije (�Kad podignete glas, ne mogu da se koncentri�em da bih vam pomogla..."). Oni su govorili samo o dve stvari: o onom �to se upravo desilo, objektivno, bez ikakve rasprave, i o onome �to su tad osetili. Nijedna reč nije bila o drugom, jer to ničemu ne bi poslu�ilo.

Prema Rozenbergovom mi�ljenju, jo� je efikasnije ne samo reći �ta smo osetili, već i poku�ati navesti onog drugog da oseti koliko smo bili razočarani. �Kad zakasni�, a dogovorili smo se da idemo u bioskop, osećam se lo�e jer sam �eleo da vidim početak filma. Meni je va�no da vidim seansu u celini." Ili pak: �Kad mi se ne javlja� čitave sed-mice, pla�im se da ti se nije ne�to dogodilo. Potrebno mi je da budem siguran da je sve u redu." Ili, na poslu: �Kad pustite u promet doku-ment sa ortografskim gre�kama, lično sam pogođen, jer je onda moja slika i slika čitave na�e ekipe time o�tećena. Mnogo dr�im do tog na�eg imid�a, naročito nakon toliko te�kog rada koji bi trebalo da izazove po�tovanje."

Kada mlade lekare učim takvoj komunikaciji, jer je njima ona veoma potrebna da bi vladali svojim odnosima sa te�kim bolesnicima, ja im dajem �algoritam", recept na etape. Oni ga često zabele�e na jednoj kartici koju koriste kad se pripremaju za neki konfliktan susret. Rozen-berg priča da mu je jedan od učesnika njegove radionice jednog dana do�ao sa sledećom pričom: počeo je sebi da poma�e takvom kartom da bi sa svojom decom uve�bao ono �to je upravo naučio. U početku je to očigledno bilo pomalo nezgodno, ponekad i sme�no, a deca nisu propustila da mu na to ukazu. On je upotrebio svoju karticu, kao svaki savestan početnik, rekav�i im: �Kad mi ka�ete kako sam sme�an dok se napre�em poku�avajući da pobolj�am na�e odnose i bolje odigram ulogu oca, to me boli. Potrebno mije da osetim daje i vama va�no �to mo�emo da razgovaramo drugačije nego �to to mesecima činimo". To je funkcionisalo, i on je tako nastavio nekoliko sedmica. Na kraju vi�e nije ni upotrebljavao svoju bele�ku. Onda ga je, jednog dana, dok je raspravljao sa svojom decom o televiziji, temperament poneo. Sinčić od četiri godine mu je tada dobacio, kao ne�to hitno: �Tata, idi po kar-ticu!"

KARTA SA �EST TACAKA

Kartica kojom se slu�im i koju dajem mladim lekarima zove se �I.M.P-O.E.I. (S.P.A-C.E.E.)". Ovi inicijali rezimiraju �est ključnih tačaka nenasilnog pristupa koje vam daju najbolje �anse da dobijete ono �to �elite, bilo kod kuće, bilo u kancelariji, sa policijom, ili, čak, sa svojim automehaničarem. Da pogledamo �ta ti inicijali znače.

S je za source (izvor). Pre svega treba biti siguran da se obra-ćamo osobi koja je izvor problema i koja ima način da ih resi.

Op�te uzev, to ipak, iako mo�e izgledati očevidno, nije na� prvi refleks. Ako mi neki kolega uputi neprijatnu primedbu povodom mog rada, i to pred čitavim timom (ili moja devojka pred prijateljima po-vodom lososa kojeg sam prekuvao), apsolutno ničemu ne slu�i da se ja nakon toga �alim drugim kolegama ili mojoj majci telefonom, iako bih najrade to učinio. Najbolje je da onaj ko me je uvredio nikada o tome ni�ta ne čuje. Najgore bi bilo da mu to ispričam (uz preterivanja i obrtanja koja se podrazumevaju), jer bi me smatrao kukavicom. Da bih

sačuvao njegovo po�tovanje i da bih mu promenio pona�anje, moram da razgovaram i sa dotičnim kolegom i sa svojom devojkom. Ja jedini to mogu učiniti. Naravno, to je mnogo te�e, i ja to ne �elim; ali, to je jedini efikasan način. Treba krenuti od izvora problema.

P za mesto i vreme (place). Treba uvek paziti da se diskusija odvija na jednom mestu, skrivenom ili privatnom, i u odgovarajućem trenutku. Op�te uzev, ideja da se suočimo sa svojim napadačem, javno ili u hodniku, nije dobra, čak i ako je na�a �alba nenasilna. Razgovor ne treba odmah započeti �ustro u stresnoj situaciji. Uvek je bolje izabrati mesto gde mo�emo mirno razgovarati kada smo sigurni da su onaj ili ona s kojima �elimo da razgovaramo spremni za to.

A za prijateljski pristup (aproche amicale). Da bi nas čuli, treba prvo da budemo sigurni da nas slu�aju. Ima li boljeg načina da na� postupak propadne no da krenemo sa agresivnim pona�anjem i suvi�e odlučnim glasom? Gotman je to, zahvaljujući svojoj Ljubavnoj labora-toriji, pokazao: ako se jedan od protagonista oseti ugro�enim, on ima tendenciju da se �utopi" u svojim osećanjima, čak i pre no �to razgo-vor počne. A nakon toga nema spasa. Treba, dakle, svog sagovornika opustiti već prvim recima: vi�e mu otvoriti u�i nego mu ih zatvoriti. A znate li vi koja je reč u bilo kom jeziku najprijatnija da se započne razgovor? Ime osobe kojoj se obraćate! Psiholozi to nazivaju �feno-menom koktela": vi ste na nekom koktelu, oko vas svi pričaju, a vi ste ipak veoma koncentrisani na razgovor koji vodite sa svojim sago-vornikom. Ni�ta ne čujete od dijaloga koji oko vas bruje: njih filtrira i odbacuje va�a pa�nja. A onda, odjednom, u nekoj drugoj grupi, neko izgovara va�e ime. Odmah ga čujete i okrećete glavu. Va�e ime: ova reč, pre no bilo koja druga, kao daje izmi�ljena da vam privuče pa�nju. Isto tako, usred nekog gustog teksta primetićete svoje ime. Na svoje ime smo prijemčiviji no na bilo koju drugu reč. Dakle, bilo �ta da hoćete kazati onome ko vas je uvredio, počnite time da ga po imenu nazovete, a onda mu recite i ne�to prijatno, ako je to, naravno, istina. Nije to uvek lak;o naći, ali je vrlo va�no: �Bertran, ja cenim sve mogućnosti va�e podr�ke, i to mi omogućuje da idem napred u svom radu." Setite se takođe staje D�ord� kazao Esteri u početku: �Estera, vi znate koliko mi je stalo do tog putovanja na koje ćemo ići zajedno, i koliko sam vam zahvalan." Nije to uvek lako. U prvi mah, malo ćete stisnuti usne. Tada su vrata komunikacije otvorena.

C za objektivno pona�anje (comportement objectij). Najzad, treba ući u srce problema: opisati stanje zbog koga se �alimo, ograni-čavajući se samo na opis onoga �to se desilo, i ni na �ta drugo, bez i naj-manje aluzije na moralni sud koji bi to moglo dobiti. Treba, dakle, reći: �Kada ste vi ovo kazali", i to je sve. Ne treba reći �kada ste se onako izopačeno pona�ali", već �kada ste napravili aluziju na moje gaćice"

E za emociju (emotion). Opis činjenica mora odmah biti pro-praćen onim �to ste osetili. Tad ne treba upasti u zamku i pričati o svom besu, osećanju koje se najče�će ispoljava. Ne treba, dakle, reći: �Kad ste pred celim svetom izustili kako mi je haljina sme�na (objektivno pona�anje), razbesneli ste me", jer je bes osećanje koje je okrenuto drugome, a ne izraz intimne povrede. Mnogo je delotvornije ako o sebi ka�ete �osetila sam se povređenom", ili �osetila sam se poni�enom".

E za izneverenu nadu (espoir decu). Mo�emo se dr�ati jedne emocije, ali je jo� efikasnije ako pomenemo izneverenu nadu ili nezado-voljenu potrebu. �Osećam potrebu za sigurno�ću na poslu, da znam da me niko neće ni poniziti ni povrediti zajedljivim primedbama, naročito neko tako va�an kao �to ste vi." Ili, ako je reč o na�em suprugu(zi) koji nas je ignorisao(la) tokom neke mondenske večere: �Osećam potrebu da budem s tobom u kontaktu, da mogu da računam na tebe, čak i kad smo sa prijateljima".

Potpuno sam svestan toga daje ovaj pristup donekle nadrealan, naročito kad postoji tako malo uzora u na�oj okolini koji bi nas mogli nadahnuti. Ka�e se: �Da, bilo bi sjajno kad bih mogao tako da govorim, kad bih se usudio tako da govorim. Ali, to je nemoguće. Nikako sa svojim �efom (ili �ne sa svojim mu�em"; �ne sa svojom decom"; �ne sa svojom ta�tom", itd.)." Ipak, problem je jednostavan: postoje samo tri načina reagovanja u konfliktnoj situaciji: pasivnost (ili pasivnost-agre-sivnost), najče�ća i najmanje zadovoljavajuća reakcija; agresivnost, ne ba� efikasna, ali mnogo opasnija; �potvrdnost", tj. nenasilna osećajna komunikacija.

Ipak, postoje okolnosti kada je bolje biti pasivan ili agresi-van, nego se upustiti u slo�eni proces potvrdne komunikacije. Kada je ulog tako mali da ne zahteva ni na�e vreme ni na�u pa�nju, potpuno je opravdano biti �pasivan" i prihvatiti neku uvredu ili ne reaaovati kad

vama manipuli�u. To je često i ekonomičnije. Nasuprot tome, u situaci-jama hitnosti ili opasnosti, normalno je biti �agresivan", izdavati na-redbe bez obja�njavanja. Na taj način vojska funkcioni�e, jer se suočava sa opasno�ću. Ali, bilo koja situacija da je u pitanju, postoje samo tri načina reagovanja. A mi treba svaki put da izaberemo. Da stanemo ili ne ispred osećajnog izazova.

Na sreću, nisu svi odnosi konfliktni. Drugi zaboravljen aspekat komunikacije, iako je skoro isto toliko va�an, jeste znati iskoristiti pri-like da produbimo svoj odnos sa drugim. Jedan od najjednostavnijih načina da se do toga dođe jeste da

budemo prisutni kada drugi (ili druga) pati i potrebna mu (joj) je na�a pomoć. Treba znati i reci koje omogućuju da ta emotivna struja pređe iz jednog mozga u drugi, efikasno i brzo. Za to postoji jedna druga tehnika. Lak�e se upotrebljava, bez sumnje stoga �to sa njom za nas nema rizika.

XIII

SLU�ATI SRCEM

Prve godine sam se, kada su od mene zatra�ili da naučim lekare iz svoje bolnice kako da bolje saslu�aju svoje pacijente, setio da sam po-mislio kako imam malo toga da im ponudim. Znao sam koji je jedan od njihovih najva�nijih problema: pacijent (ili, če�će, pacijentkinja) koji se zaplaču usred konsultacije. Za njih je bila prava katastrofa kada jedna jadna gospođa, majka petoro dece, do�av�i zbog �glavobolja" odjed-nom otkrije plačući kako ju je mu� ostavio. Sve �to su mogli učiniti, uz punu čekaonicu pored, jeste da sebi ka�u: �Tu smo, popodne nam je propalo!" Za mene je to, očigledno, bilo obrnuto. Kada bi se neki paci-jent zaplakao, govorio sam sebi da sam na dobrom putu. Budući usred emocije, bio sam na putu istine; samo je trebalo da povučem konce. Ali, kao psihijatar, nikako nisam bio u istoj poziciji kao i moje kolege. Njihova konsultacija je trajala deset do petnaest minuta, a moja nikad ispod trideset, obično čitav sat, čak i vi�e. Metode komunikacije ko-jima su me naučili - pasivno slu�anje i pa�ljivo potcrtavanje nekim ,,mmm...mmm" ili �pričajte mi vi�e o svojoj majci" - zavr�avale su se dugim izlivima koji su mi sasvim odgovarali, ali su se lo�e uklapali u vreme kardiologa ili hirurga koje je striktno mereno. Ali, morao sam u okviru svojih predavanja osigurati kurs �vladati te�kim pacijentima" i naći ne�to efikasnije za savetovanje studenata od onog �mmm...rnmm" saginjanjem glave, i ne�to humanije za pacijente no da ih ponovo brzo ispratim sa receptom za prozak u d�epu. A to je moralo trajati vi�e od deset minuta.

Nikad se o jednom pitanju ne nauči vi�e no kad se o njemu predaje studentima. Ja sam, dakle, istra�ivao tu oblast i otkrio da su Marion Stjuart (Marian Stuart) i D�ozef Liberman (Joseph Leibermann), jedna psihoterapeutkinja i jedan psihijatar, autori značajnih studija o onome �to razlikuje lekare koji imaju dar komuniciranja od onih koji

ga nemaju. Snimiv�i na desetine kratkih konsultacija sa lekarima koje su bolesnici veoma cenili i sa onima koje su mnogo manje po�tovali, oni su prosto �destilisali" kvintesenciju tog �dara" u jednu tehniku koju je vrlo lako naučiti (1). Kao i mnogi drugi, ja sam tu tehniku godinama

predavao. Najveće mije iznenađenje bilo �to sam otkrio da se ona srećno

primenjivala na sve ljude: na moju porodicu, prijatelje, čak i na moje kolege kad su prolazili neki te�ak period. Ti mi ljudi nisu pričali kao psihijatru. Nisam uvek imao mogućnost, ponekad ni �elju, da prove-dem sat nad najintimnijim detaljima njihovog �ivota. I njima je tre-balo pomoći na najefikasniji i najhumaniji način da �uđu u kontakt" i da se bolje osećaju za deset minuta. Metoda Stjuartove i Libermana omogućuje da se znatno pobolj�a na�a sposobnost slu�anja, dakle, na� odnos prema drugima, bez pomoći nekog psihijatra; da se pribli�imo ljudima koji nam najvi�e znače, na�im bračnim drugovima, roditeljima, deci, kao �to nikad nismo naučili da činimo. Čineći toj produbljujemo na�e odnose i sami sebe lečimo.

PITANJA ELFE

Tehnika se svodi na pet pitanja koja idu dosta brzo jedna za drugim. Dobar mnemotehnički način da se toga podsetimo jeste da postavimo �pitanja ELFE". Kao u bajkama, ELFE (igra reci, elfe je vila, prim. prev.) banalnu svakodnevicu pretvara u magični trenutak.

Q za i�ta se desilo? " (Que s est-ilpasse?). Da bi se uspostavila veza sa osobom koja pati, potrebno je da vam ona pre svega ispriča �ta joj se u �ivotu desilo i �ta joj je nanelo bol. A ona će vam to opisati odgovarajući na pitanje: ��ta se dogodilo?" Otkriće Stjuartove i Liber-mana je da ovde nije neophodno ulaziti u detalje, naprotiv. Va�no je slu�ati prekidajući osobu �to je moguće rede tokom tri minuta, jedva ne�to du�e. Ako vam se to čini premalo, bićete bez siutinje iznenađeni kada čujete kako, prosečno, lekar prekida pacijenta nakon osamnaest sekundi (2). Ako ostavite sagovornika da se gubi u detaljima du�e od tri minuta, reskirate da nikad ne dođete do su�tine. A su�tina u osnovi nisu detalji, već emocija. Treba, dakle, brzo preći na drugo, mnogo značajnije pitanje.

E za emociju (emotion). Ubrzo morate upitati: �Koju si emociju osetio?" Ovo vam se često mo�e učiniti izli�nim. Toj sam metodi učio lekare op�te prakse na Kosovu, posle u�asnog rata 1999. Jednog dana se jedan od mojih �učenika" na�ao pred �enom koja se �alila da stalno ima bolove u glavi, leđima, rukama, da ne mo�e da spava, da gubi na te�ini. Jadnom čoveku su glavom prolazile sve moguće dijagnoze iz medicin-ske enciklopedije, od sifilisa do skleroze krvnih ćelija. Do�apnuo sam

V

mu daje upita: �Sta vam se desilo?" Za nekoliko sekundi mu je poverila da ne zna �ta joj je sa mu�em, koga je srpska milicija dve nedelje ranije odvela. Mislila je daje mrtav. Nije mogla nikome drugome to ispričati, jer je takvih priča bilo napretek. Svakako, moglo se zamisliti �ta je osećala. Lekar je oklevao u vezi sa drugom etapom. Izgledalo je skoro očigledno: postaviti pitanje tako brzo bilo je na neki način uvredljivo. Ja sam ga, uprkos svemu, ohrabrivao. Najzad je stidljivo izustio: ,,I �ta ste osetili kada se to dogodilo?" U tom trenutku je �ena briznula u plač. �Bila sam stra�no upla�ena, doktore, stra�no." Uzeo ju je za ruku i pustio da se isplače koliko je bilo potrebno. Najzad je krenuo sa najva�nijim pitanjem.

L za najte�e (le plus difficile). Najbolji način da se ne utopi u osećanje jeste da se uđe u njegovu dubinu, u srce bola. Tek tada se mo�e isplivati na povr�inu. Ponovo se nametnulo pitanje koje se čini nepristojnim ili �nedecentnim", imajući u vidu �ta znači do�iveti takvu emociju: ��ta vam je najte�eT �To �to ne znam �ta da ka�em deci", od-govorila je �ena bez oklevanja. �Ja sam već odavno znala da će do toga doći, i moj mu� i ja smo često o tome razgovarali. Ali deca... Sta mogu da učinim za decu?" Ponovo je briznula u plač. Ono stoje kazala uop�te nisam očekivao. Ali za nju su se, očigledno, sva osećanja vezivala za decu. Daje nismo zapitali, nikada ne bismo pogodili.

Pitanje L je vol�ebno po�to slu�i da se u �ari�te stavi duh onoga ko pati. Ono mu poma�e da drugačije sredi svoje ideje o onome stoje fundamentalno, �to ga najvi�e boli; na� duh, prepu�ten samom sebi, ima tendenciju da krene u svim pravcima. I sam sam iskusio moćni efekat ove intervencije. Pro�ao sam kroz te�ak period posle jednog emotivnog raskida. Svako veče, kad bih ostao sam, osećao sam tugu u svakom delu svoga tela, ali nisam plakao. Nikad nisam plakao. Poput mnogih ljudi, stisnuo bih zube i nastavio napred. �ivot se nije zaustavio zato �to mi je srce puklo. Uvek je bilo puno toga da se uradi. Jedne večeri me je

prijateljica pozvala da čuje kako sam. Nisam �eleo da ponovo ulazim u tu priču koja očigledno nije imala re�enja. Međutim, ona je bila profe-sor pedijatrije i poznavala je dobro ELFE. Kada me je zapitala �ta mi jq najte�e, odjednom mi je pred očima iskrsla slika sina koji je do�ao da mi pomogne da uredim svoju novu sobu. Video sam koliko je tu�an i ne�an, ali i on je stezao zube. Nisam bio tu da mu pomognem. Bukvalno sam briznuo u plač. Odjednom se sva ta rasuta tuga koncentrisala onde gde je morala biti od samog početka, plakao sam i jecao. Posle nekoliko minuta sam se osetio mnogo bolje. Ni�ta nije bilo odlučeno, ali sam sad znao odakle je bol dolazila.

F za suočiti se (faireface). Nakon �to sam osećanju dozvolio da se izrazi, trebalo je iskoristiti činjenicu da se energija koncentri�e na glavni izvor problema: ,,I �ta vam najvi�e poma�e da se suočite?" Sa tim se pitanjem pa�nja onoga kome govorite okreće prema izvorima već postojećim koji mu poma�u da se iz njih izvuče i da se trgne. Ne treba potceniti sposobnost ljudi da se izvuku iz najte�ih situacija. Njima najče�će treba pomoć da ponovo stanu na noge, a ne da im mi, umesto njih, re�avamo probleme. Svima nam je te�ko da razumemo i da pri-znamo da su ljudi i �ene koji nas okru�uju jači i otporniji no �to se misli, da smo mi sami jači i otporniji no �to se misli. Ono čemu sam učio, i to te�ko, svoje studente lekare, morali smo svi mi naučiti u na�im osećajnim odnosima. Umesto da mislite �ne budi takav, učini ne�to" dok vam neko izra�ava svoje osećanje i bol, morate misliti �ne čini ni�ta, ostani kakav si" jer je to najblagotvornija uloga koju mo�emo odigrati: biti tu i pratiti, umesto predlagati re�enjrfjedno za drugim ili preuzimati probleme koji nam ne pripadaju. Albanka sa Kosova se za trenutak za-mislila: �Moja sestra i susedi, svi smo manje-vi�e u toj situaciji i stalno smo zajedno. Istina je da su oni sa decom sjajni. "To očigledno ni�ta nije re�avalo, ali je ona mogla malo bolje videti kome da se okrene za ono �to joj je bilo potrebno. Činjenica daje to znala činila je da se osećala manje izgubljenom. Menije pomoglo to �to sam shvatio da sa svojim sinom mogu da ostvarim jedan novi odnos, da uzmem stvari u svoje ruke. Zatim, tu je bio prijatelj s kojim sam uvek mogao o svemu da pričam, iako je daleko stanovao. Počeo sam da ga zovem vi�e puta nedeljno, naročito uveče kad mije samoća najte�e padala.

E za empatiju - saučestvovanje (empathie). Da bismo najzad zaključili interakciju, uvek je korisno iskrenim recima izraziti ono �to smo osetili slu�ajući drugog, pokazujući mu tako da smo, neko-liko minuta, podelili sa njim njegovo breme. Na kraju razgovora će otići sam sa svojim te�kim teretom, ali smo se bar, tokom tih nekoliko minuta, dr�ali zajedno bolje razumejući njegov bol. Ovo sećanje će mu omogućiti da se oseti manje usamljenim na putu kojim je krenuo. Najče�će je nekoliko vrlo jednostavnih reci dovoljno: �To mora da je te�ko za vas", �Vrlo mi je �ao �to vam se to desilo. Rastu�io sam se dok sam vas slu�ao". Deca koja trče majci kad ih ne�to zaboli to isto osećaju, često i sna�nije no odrasli. Očigledno, njihova im majka ne mo�e mnogo pomoći ako ih ne�to boli. Ona nije ni lekar ni bolničarka. Ali, ne treba samo otkloniti bol, već i samoću! Ni odrasle osobe ne �ele da budu same dok pate.23

Na�a pacijentkinja sa Kosova se nije izlečila nakon konsultacije od petnaest minuta. Ali, bila je jača i manje usamljena. Njen lekar je imao osećaj daje tako bio efikasniji nego dajoj je prepisao gomilu nekorisnih analiza ili lekova koji joj ne bi koristili. I on je, kao i svi sa Kosova koje sam tamo sreo, i Albanci i Srbi, mnogo patio, i ova osećanja su bila skoro isto toliko krhka kao i u one gospođe. Ali, gledajući sve to, imao sam osećaj da i tom lekaru ide nabolje. Izgledao je opu�tenije, sigurnije. Kao da ih je taj kratki razgovor oboje učinio zrelijim. Kao da je svako od njih posle tog razgovora stekao dostojanstvo. Povezujući se sa njom, donoseći joj malo svoje humanosti, on je i samog sebe lečio. Na taj se način, u tim uspelim razmenama, čak i ako nas odmah ne �izleče", na� osećajni mozak razvija, postaje sigurniji u na�u sposob-nost da sarađujemo sa drugima, da nas drugi nekako reguli�u, kao �to nam je i potrebno. To nas poverenje čuva od strepnje i poti�tenosti.

SUSMITA GOVORI SA SVOJOM MAJKOM

Tehnike komunikacije o kojima smo upravo govorili Često su nepoznate psihijatrima i psihoanalitičarima, koji smatraju daje prosto

23 Zahvaljujem doktorki Rejčel Naomi Remen (Rachel Naomi Remen) �to sum. zahvaljujući njenoj vrlo lepoj knjizi: Mudrost kuhinjskog stola (Kitchen Table Wisdom, Riverside Books, 1997), napravio tu razliku.

reč ,,o pitanjima zdravog razuma". I to je svakako istina. Ali, kako su pokazala istra�ivanja na lekarima sta�istima, suprotno od onog �to je govorio Dekart, zdrav razum nije ba� najbolje raspoređeno svojstvo. Zdravom se razumu, daje zaista tako dobro raspodeljen, da se roditelji uvek tako obraćaju svojoj deci, da se parovi uzajamno kritikuju bez nasilja i da jedni druge srcem slu�aju, da gazde po�tuju svoje kolege i slu�benike, ne bi trebalo učiti. Čak je i u psihoterapiji često va�no zavr�iti tretman vrlo preciznim instrukcijama o načinu na koji pacijent treba da se pona�a da bi pobolj�ao svoje osećajne odnose sa ljudima koji mu najvi�e znače. Te�ko mogu da shvatim za�to nas tome siste-matski ne uče.

Daleko od Kosova, u jednom američkom gradu, jedna od mo-jih pacijentkinja je morala vrlo brzo da nauči osnove efikasne osećajne komunikacije da bi se suočila sa odnosom koji je često najte�i od svih: odnosom prema svojoj majci.

Susmita je imala pedeset i pet godina. Na prvi pogled, imala je sve uslove da bude srećna: mu�a koji ju je trideset godina obo�avao, dva dečaka, lepa, pametna i posebno osećajna, i vrlo lepu kuću u otmenom delu grada. Do�la je sa Tajvana u Sjedinjene Dr�ave sa 14 godina; čak je sa uspehom uspela da stvori preduzeće koje je onda, vi�e godina ranije, preprodala. Igrala je tenis jednom do dvaput nedeljno, u jednom privatnom klubu, i jo� uvek volela da mu�karci gledaju njeno vitko telo. Ali, ispod te glatke povr�ine, unutra�nji Susmitin svet je bio u neredu. Bila je stalno opterećena krizama strepnje i budila se noću vi�e puta. Danju joj se de�avalo da se sakrije kako bi se isplakala. Imala je stalno osećaj da će se ugu�iti. Njen iekar joj je najzad prepisao anksiolitik i an-tidepresiv. Susmita u �ivotu nikad nije uzimala lekove, pa joj je ideja da počne da uzima psihijatrijske izgledala nezamisliva. Htela je da poku�a ne�to drugo. Imao sam poverenja u to da ćemo uz njenu inteligenciju i volju moći brzo da joj pomognemo u kontroli simptoma. Posle seansi biofidbeka da ovlada svojom srčanom usagla�eno�ću, posle vi�e seansi EMDR-a koje su joj pomogle da očisti dobar deo te�kog emotivnog tereta nastalog usled delimično tegobnog detinjstva, i uz napore da pobolj�a svoju ishranu, ona je za nekoliko nedelja znatno napredovala. Ipak, i dalje je s vremena na vreme imala napade tegobe u toku noći i nije se u potpunosti oslobodila tog osećaja gu�enja koje ju je jo� uvek obuzimalo, povremeno ujutro pri buđenju. Ponovo razmatrajući njenu situaciju, primetio sam da se manje nasilno odnosila prema svojoj staroj

majci, Sun Li, koja je napustila Tajvan nakon smrti svog trećeg mu�a i do�la da �ivi kod nje. Ne mo�emo se pretvarati da vrlo bolni osećajni odnosi ne postoje. Ne mogu se izbeći prozakom, niti najefikasnijim mogućim prirodnim tretmanima. Njena situacija je zahtevala da se s njom uhvati u ko�tac.

Sun Li je odbila da uči engleski i da polo�i vozački ispit. Očigledno se dosađivala, i izgleda da joj je glavna aktivnost bila da se mesa u �ivot svoje kćeri. Izuzetno inteligentna, znala je tačno kako da se pona�a da se ova oseti krivom, sve se praveći da ni�ta ne tra�i za sebe. I bilo �ta da Susmita uradi, nikad nije bilo dovoljno i nikad nije valjalo, iako je upravo to od nje tra�eno. Kako je bilo isključeno daje vrate u Tajvan ili daje smeste u neki starački dom gde ne bi mogla ni sa kim da razgovara, Sun je u�ivala u kući; trebalo je baviti se njome, zbog čega je sve činila nesrećnim, dureći im se. Iako je Susmita sada mogla da kontroli�e svoja lupanja srca dok joj je majka upućivala uobičajene �aoke, i čak, zahvaljujući EMDR-u, da se savlada, daje sada�nje svađe ne podsecaju na telesne kazne iz detinjstva, ona je i dalje bila podlo�na verbalnom nasilju i osećajnoj napetosti u vlastitoj kući. Pri tom, njena azijatska kultura je nije pripremila da se suoči sa tako te�kom starom majkom. Počela je da se oseća stvarno bolje tek kad je prihvatila da sistematski vlada osećajno opterećenim odnosom sa svojom majkom.

Mi smo napravili listu ustupaka koje je bila spremna da učini i granica koje je �elela da postavi. Prihvatila je, na primer, da triput ne-deljno vodi Sun Li na ručak i u kupovinu. To mi se činilo previ�e, ali je ona bila ta koja je trebalo da proceni staje prihvatljivo. S druge strane, �elela je da ima mira u svojoj kući jedan sat ujutro, kad joj mu� ode na posao, i da ima jedan sat sa njim kad se on uveče vrati. Nije verovala da će majka prestati da je gnjavi. Sun Li je imala narav koju je bilo te�ko menjati u osamdeset i petoj godini. Zauzvrat, Susmita vi�e neće podnositi fizičke pretnje koje joj je njena majka, ma kako to izgledalo neverovatno, i dalje ponekad upućivala.

Sa svojom kartom �SPA-CEE" u ruci, ponavljali smo kako treba da se obrati majci da bi joj objasnila �ta joj je sada potrebno. Uz moju pomoć je izabrala mesto i trenutak gde je trebalo da razgovaraju, i način na koji je trebalo da joj pristupi: �Draga majko, znate koliko mi je stalo da budete srećni u mojoj kući, i koliko je moja uloga ćerke meni va�na. Da bi u kući vladao najbolji sklad, postoje neke stvari o kojima treba da razgovaramo." Nakon stoje pomalo tapkala u mestu, na�la je

način da opi�e pona�anja koja su joj smetala, svoja osećanja i potrebe: �Tri stvari mi u va�em pona�anju smetaju da budem sa vama tako opu�tena kako bih �elela. Prvo, kad me prekidate u mojim jutarnjim aktivnostima u trenutku kada Han ode. Nisam sposobna da sve radim u isto vreme, a to je trenutak kada poku�avam da organizujem svoj dan. Potrebno mije da budem sama jedan sat. Zatim, kad nam se pridru�ite čim se Han vrati iz kancelarije. Veoma mi smeta �to ne mogu da nađem momenat da budem sa njim pre početka porodične večeri. Potreban mi je samo jedan sat kad se on vrati. Najzad, kad ka�ete stvari kao ,sad ću te ja naučiti! \ Čak i ako znam da to nije istina, jo� uvek se pla�im i vrlo mi je neprijatno. Osećam potrebu da budem sigurna u svojoj kući i da znam da ovde nikad vi�e neće biti nasilja."

Prvi danje bio rizičan. Nikad se u �ivotu Susmita nije obratila majci na taj način! Diskusija se odvijala manje jednostavno nego u mo-joj ordinaciji. Ipak, Susmitaje uspela da joj naznači �taje htela sa njom da radi: planirani izlasci - a �ta joj je bilo potrebno za nju samu. Tra�ila je od nje da sarađuju i čak joj kazala da će, ako se tog trenutka oseti progonjenom, odbiti da sa njom izađe dva dana.

Prve dve sedmice su bile najte�e. Prirodno, Sun Li je isproba-vala granice čim bi se ukazala i najmanja mogućnost. Nalazila je hilja-du razloga da se nađe u gradu, izvan triju prilika sa kojima se saglasila. Takođe je ispitivala odlučnost svoje ćerke, preteći joj već trećeg dana. Susmita me je zvala svakog drugog dana, ali se dobro dr�ala. Iako su se njeni simptomi pogor�avali, ona je dobro razumela za�to, i manje se zbog toga uznemiravala. Krajem meseca, i situacija u kući i Susmitini simptomi su se znatno smirili. Ona je najzad postala osećajnija prema svojoj majci, koja je i sama imala mučan �ivot. Naučila je da s njom govori, sistematski otkrivajući osećanje koje se krilo iza njenih reci i poma�ući joj da identifikuje ono �to joj je najvi�e smetalo. One su se prisećale dugog i burnog �ivota njene majke koji je, od detinjstva u car-skoj Kini pa do izgnanstva sa Čang Kaj �ekom, bio kao iz romana. Ove priče sa majkom su imale za njih neuobičajeni ton. Svakako, karakter Sun Li se nije time promenio, niti će se ikada promeniti. Razlika je bila u tome �to je Susmita sada osećala da ponovo kontroli�e svoj �ivot. Ponovo je sebe po�tovala i dobro videla daje majka gleda drugim očima.

POSLEDNJI DAN

Vlast nad osećajnom komunikacijom se ne stiče ni za dan, ni za mesec, ni za godinu. U borilačkim ve�tinama se počinje belim po-jasom da bi se na kraju do�lo do crnog. Zatim dolaze finije stvari koje nazivamo �danima". Ali, ne postoji �poslednji dan". Uvek se mo�e biti bolji.

Mene vladanje osećajnom komunikacijom pomalo podseća na to. Tra�i upravljanje energijom koja zahteva sigurno čitav �ivot da bi komunikacija bila potpuno prefinjena. Ja sam imam utisak, nakon go-dina koje sam proveo interesujući se za to pitanje, istina, bez ikakvog sistematskog treniranja, da sam postigao samo �smeđi pojas". Ipak, sa dovoljno sam iskustva da bih bio intimno ubeđen da je tragično proći �ivotom a ne prionuti na osnovni zadatak: uvek pobolj�avati svoju osećajnu komunikaciju. Cak ako se ona mo�e pobolj�avati do u nedo-gled, to je samo razlog vi�e da zasučemo rukave. Volim onu anegdotu koja se priča o Kolberu (Colbert). Francuskoj su veoma nedostajali brodovi da bi mogla da se suprotstavi rastućoj moći Engleske. Nije bilo dovoljno hrastovine za jarbole. Korner je pozvao kraljevske �umare i zatra�io od njih da zasade �umu. �Ali, Monsenjeru", odgovori�e oni, �treba sto godina da dobijemo dovoljno velike hrastove da se od njih mogu napraviti jarboli." �Ah", reče Kolber, ,,u tom slučaju treba početi odmah!" Srećom, dobro se dejstvo osećajne komunikacije oseti mnogo br�e. Mladi lekari, kojima sam predavao, primetili su skoro trenutnu razliku u odnosima sa svojim pacijentima, a potom i u svojoj ener-giji tokom dugih i te�kih dana. Jo� je lak�e tu ve�tinu razviti ako je kombinujemo sa učenjem usagla�avanja srčanog ritma. Stabilizujući osećajni mozak i čineći ga prijemčivijim u isto vreme kao i kod drugih, srčana usagla�enost nam omogućuje da lak�e nađemo reci i ostanemo usredsređeni na na� integritet.

Dugo sam se oslanjao na osećajnu regulaciju, preko najboljeg načina vladanja uticajem koji uzajamno jedni nad drugima vr�imo. Nakon ovladavanja fiziologijom, zahvaljujući različitim metodama usredsređenim na tela opisana u prvom delu knjige, upravljanje komunikacijom je svakako bitna etapa u lečenju osećajnog mozga. Međutim, postoji i jedna druga koja je na Zapadu već pedeset godina zanemarivana.

Reč je o va�nosti toga �to mo�emo da uradimo ne za sebe, već za druge, o na�oj ulozi u zajednici iznad na�e osobe i čak na�ih najbli�ih. Čovek je duboko dru�tvena �ivotinja. Mi ne mo�emo srećno �iveti, ne mo�emo u dubini ozdraviti, a da ne nađemo neki smisao u na�em odnosu prema svetu koji nas okru�uje, tj. u onom �to drugima donosimo.

XIV

VEZA SA DRUGIMA

Ako seja ne bavim sobom, ko će to uraditi?

Ako se pak bavim samo sobom, ko sam ja?

A ako se sad ne brinem za to, kad ću onda?

Rasprava o očevima (Traite des Pere�)

Ilel (Hillel)

�ivot je borba, koju ne vredi voditi samo radi sebe. Na� duh uvek tra�i smisao izvan granica svojeg �umora od samog sebe", pre-ma lepoj formulaciji sociologa Alena Erenberga (Alain Ehrenberg) (1). Potreban mu je drugi razlog, no stoje prosto pre�ivljavanje, da bi istrajao u svom naporu �ivljenja. U Zemlji ljudi, Sent Egziperi priča kako se pilot Anri Gijome izgubio u avionu u Kordiljerima Anda. Tri dana je samo hodao pravo kroz ledenu hladnoću. Konačno je, licem napred, pao u sneg. Koristeći taj neočekivani odmor, shvatio je da, ako se odmah ne podigne, nikad vi�e neće ustati. Ali, iscrpljen do krajnjih granica, prosto nije �eleo. Po�eleo je slatku, bezbolnu, mirnu smrt. U glavi se već oprostio sa �enom i decom. U srcu je poslednji put osetio svu ljubav prema njima. Zatim ga je jedna misao iznenada trgla: ako njegovo telo ne pronađu, njegova će �ena morati da čeka četiri godine da bi podigla njegovo �ivotno osiguranje. Otvarajući oči, odjednom je ugledao stenu koja se izdizala u snegu na sto metara od njega. Ako se donde dovuče, mo�da će njegovo telo biti vidljivije. Iz ljubavi prema svojima, digao se i ponovo počeo da hoda. Sad ga je ta ljubav nosila. Vi�e se nije zaustavio, pre�av�i skoro stotinu kilometara po snegu pre no stoje stigao do sela. Kasnije je rekao: �Ono �to sam uradio nijedna �ivotinja na svetu ne bi učinila". Kada vlastito pre�ivljavanje vi�e nije predstavljalo dovoljan motiv, ljubav mu je dala snage da nastavi.

Danas smo u srcu planetarnog pokreta prema ,,psy" individu-alizmu ili �ličnom razvoju". Njihove velike vrednosti su autonomija, nezavisnost, sloboda, izraz samog sebe. Ove vrednosti su postale toliko bitne da.se čak reklamne poruke njima slu�e da bi nas navele da ne�to kupimo �to na� sused već ima, a �to će nas ipak učiniti jedinstvenim. �Budite �ta ste", viču te reklame za odeću i parfeme. �Izrazite svoje ja", sugeri�e reklama za marku kafe. �Mislite različito", naređuje nam oglas proizvođača kompjutera. U Sjedinjenim Dr�avama je čak i vojska, koja ipak nije simbol individualnih vrednosti, krenula da na taj način privlači mlade regrute. �Budite sve �to mo�ete biti", obećavaju ovi oglasi, a u pozadini tenkovi manevri�u u pustinji. Naravno, ove vrednosti su, u nezadr�ivom uzletu već od američke i francuske revolucije s kraja XVIII veka, donele mnogo dobrih stvari. One su u samom srcu pojma �slobode" koji nam je toliko va�an. No �to dalje u tom pravcu idemo, to vi�e uviđamo da i nezavisnost ima cenu. Ta cena je izolacija, patnja i gubitak smisla. Nikada nismo imali toliko slobode da se odvojimo od supru�nika koji nani sasvim ne odgovaraju: procenat razvoda dose�e sada do 50% u na�im dru�tvima (2). Nikada se nismo toliko selili: pro-cenjeno je da se u Sjedinjenim Dr�avama svaka porodica preseljava u pro�eku svakih pet godina. Oslobađajući se veza, zadataka, obaveza prema drugima, nikada nismo bili toliko slobodni da nađemo svoj put i da rizikujemo da ostanemo sami i izgubljeni. To je, bez sumnje, jedan od razloga zbog kog se čini da procenat depresivnih na Zapadu redovno raste tokom poslednjih pedeset godina (3).

Jedan moj prijatelj je imao trideset i sedam godina. Bio je lekar, emigrirao je iz svoje zemlje i donedavno �iveo sam. Dugo je tra�io u psihoanalizi, različitim radionicama ličnog razvoja, u antidepresivima, koje je skoro sve isprobao, smisao koji je nedostajao njegovoj egzi-stenciji. Jednog dana mi je kazao: ,,U osnovi, jedini trenutak kad sebi ne postavljam egzistencijalna pitanja jeste kad moj sin od dve godine stavi svoju ručicu u moju i kad zajedno hodamo, čak i ako idemo da kupimo novine!" Kao za Gijumea (Guilaumet), ljubav prema supruzi i deci, ona koju im donosimo, verovatno je izvor najočiglednijeg smisla za na�u egzistenciju. Ali, va�nost drugog za na�u sopstvenu ravnote�u ne zadr�ava se na u�oj porodici.24

24Sociolo�ki termin koji označava bračne drugove i njihovu decu.

U stvari, �to smo integrisaniji u zajednicu koja nam je va�na, stoje prisutnije osećanje da imamo ulogu, mesto, da značimo drugima, to nam je lak�e da izađemo iz na�ih stanja razdra�ljivosti, beznađa, nedostatka smisla.

Sećam se jedne stare dame koju sam viđao u kući po�to se pla�ila da izlazi. Imala je emfizem i stalno bila povezana sa bocom ki-seonika. Ali, njen najva�niji problem je bila depresija. Sa sedamdeset i pet godina, ni�ta je vi�e nije interesovalo: osećala se praznom i te-skobnom, čekala je smrt. Naravno, lo�e je spavala, nije imala apetita i provodila je mnogo vremena �aleći se. Ipak, bio sam iznenađen njenom inteligencijom i očiglednom kompetencijom. Dugo je bila pomoćnica u direkciji i iz nje je prosto odisao dah preciznosti i prirodnog autoriteta koji se nije gubio uprkos njenoj depresiji. Jednog dana sam je zapitao: �Znam da se osećate vrlo lo�e i da vam je potrebna pomoć. A ipak, vi imate toliko dobrih osobina koje bi mogle biti vrlo korisne osobama koje su bespomoćne. Sta vi činite da pomognete drugima?" Ona je bila vrlo iznenađena �to jedan psihijatar, koji je trebalo njoj da pru�i pomoć, postavlja takvo pitanje. Međutim, brzo se sna�la, i video sam kako joj je u očima zasvetleo izvestan interes. Najzad je počela pomagati zaostaloj deci da nauče da čitaju. To uop�te nije bilo lako, utoliko pre �to se ona te�ko kretala. Uz to, ni ta deca nisu bila zahvalna, daleko od toga, ne-kima je čak te�ko bilo vladati. Ali, ovaj zadatak je postao značajan deo njenog �ivota. To joj je dalo neki cilj, osećanje daje korisna, i ponovo ju je postavilo unutar zajednice, od koje je mislila daje odvojena svo-jim godinama i invalidno�ću.

Kami (Camus) je dobro shvatao taj aspekt ljudske du�e, iako je o tome u svojim filozofskim esejima malo govorio. U Sizifovom mitu njegov je opis ljudske sudbine jasan: na� �ivot se sastoji u tome da stenu guramo odozdo ka vrhu planine, da bismo je pustili da padne, a zatim da ponovo počnemo isto. Iluzorno je na�oj egzistenciji tra�iti drugi smisao od činjenice daje to na�a stena, da smo mi jedinstveni i jedini za nju odgovorni. Trebalo bi ipak, govorio je, zamisliti Sizifa kao srećnog. Međutim, ta filozofija apsurda nije Kamija sprečila da se anga�uje u Pokretu otpora. On se u njemu borio i bio srećan. Otkrio je, kao i mnogi ljudi i �ene, istinsku radost u činjenici da svoj �ivot rizi-kuje radi nečega stoje uveliko prevazilazilo granice njegove sopstvene egzistencije. Taj smisao koji nalazimo u vezi sa drugima nije diktat kul-ture ili dru�tvenog morala. To je potreba samog mozga: u poslednjih

trideset godina, sociobiologija je pokazala da su na�i geni sami po sebi altruistički. Usmerenje na druge i unutra�nji mir koji iz toga izvlačimo jesu deo na�e genetske potke (4). Otud nije začuđujuće �to je taj altru-izam u srcu svih velikih duhovnih tradicija (5). To je pre svega iskustvo u telu, jedno osećanje koje su pro�iveli kako taoistički i hindu mudraci tako i jevrejski, hri�ćanski i muslimanski mislioci, kao i toliki milioni anonimnih ljudi, često ateista.

U studiji o ljudima koji su srećniji od drugih sistematski se ra zlikuju dva faktora: oni imaju stabilne afektivne odnose sa sebi bliskim osobama i uključeni su u svoju zajednicu (6). Već dugo govorimo o osećajnim odnosima. Ali, staje sa dru�tvenim odnosima u �irem smi slu?

Uključenje u zajednicu je davanje svoje ličnosti i svoga vre-mena za stvar od koje zauzvrat nemamo materijalnu korist. To je jedna od najefikasnijih aktivnosti kada treba ugu�iti osećanje praznine koje često prati depresivna stanja. I nije neophodno riskirati svoj �ivot niti se uključiti u Pokret otpora.

Animirati osobe u staračkim domovima, raditi u nekom sklo-ni�tu za �ivotinje, anga�ovati se u �koli u svom kvartu, učestvovati u gradskom veću ili sindikatu preduzeća omogućuje nam da se osećamo manje izolovanim i, konačno, manje teskobnim i deprimiranim. Prvi je to pokazao Francuz Emil Dirkem (Emile Durkhaim), bliski prijatelj Zan Zoresa (Jean Jaures). U svojoj knjizi Samoubistvo (Le Suicide), fundamentalnom delu moderne sociologije, pokazao je da su ljudi koji su manje �integrisani" u svoju zajednicu oni koji se najvi�e ubijaju (7). Američki sociolozi su ustanovili ne samo da su ljudi koji učestvuju u �ivotu zajednice srećniji već i da su zdraviji i da �ive du�e od drugih. Jedna studija, objavljena u American Journal ofCardiology, podvlači da je, pod uslovom da su zdravstveni uslovi isti, mortalitet starih i siroma�nih ljudi koji učestvuju u dobrovoljnim aktivnostima okrenutim ka drugima za 60 odsto manji od mortaliteta onih koji se time ne bave (8). Jedna analiza efekata dobrovoljnog rada na zdravlje objavljena u Science, glavnom naučnom svetskom časopisu, zaključuje daje taj rad jedna od najboljih garancija du�eg �ivota, mo�da efikasnija od arterij-skog pritiska koji je pod kontrolom, holesterola niskih vrednosti, čak i prestanka pu�enja (9).

U�ivanje u vezi sa drugim, osećanje da ste uključeni u dru�tvenu grupu jeste izuzetan lek za osećajni mozak, pa, dakle, i za telo.

Austrijski psihijatar Viktor Frankl (Victor Frankl) pre�iveo je nacističke konclogore. U knjizi, vrlo dirljivoj, na osnovu svog iskustva, priča o tome staje neke od zatvorenika uprkos svemu dr�alo (10).

Iako njegova sećanja nemaju vrednost naučnih Činjenica, za-ključci su mu isti kao i u studijama: da bi se pre�ivelo u jednom hlad-nom i bezosećajnom svetu, treba naći smisla za svoju egzistenciju, nečemu se priključiti. Njegov savet u beznadnim situacijama jeste da ne treba od �ivota tra�iti da on ne�to čini za nas, već se uvek pitati �ta mi za njega mo�emo da učinimo. Mo�da je reč o tome da bi svoj posao trebalo da obavljamo velikodu�nije, imajući na umu �ta on dru-gima donosi. Mo�e biti posredi to da bi trebalo da malo svog vremena, jednom nedeljno, posvetimo nečem, jednoj grupi, mo�da jednoj osobi, čak i �ivotinji koja nam je draga. Majka Tereza, koja je bez sumnje bila �ampion samilosti u XX veku, govorila je: �Ne tra�ite spektakularna dela. Va�no je �ta od sebe dajete. Va�an je stepen samilosti koji ula�ete u svoje gestove (11)." Nije nu�no biti ni sasvim dobro u sebi da bismo se drugima darovali. Psiholog i humanista Abraham Maslov (Abraham Maslow) vodi veliki pokret �ličnog razvijanja". Na kraju svoje studije o ljudima koji su srećni i psiholo�ki uravnote�eni zaključuje daje posled-nji stadij ličnog razvoja onaj kada �aktualizirano" ljudsko biće počne da se okreće prema drugima. Govorio je čak da treba postati �sluga", a pri tom insistirati na značaju samoostvarivanja: �Najbolji način da budemo sluge za druge jeste da mi postanemo bolje osobe. Ali, da bismo postali bolje osobe, treba da slu�imo drugima. Dakle, moguće je, čak obave-zno, raditi obe stvari u isti mah (12)."

Vek nakon Dirkema, trideset godina nakon Frankla i Maslova, moderna psiholo�ka istra�ivanja potvrđuju njihove intuicije i opser-vacije: kada se meri srčana koherencija preko kompjutera, konstatuje se da je najjednostavniji način, a i najbr�i, da telo uđe u koherenciju taj da se iskuse osećanja zahvalnosti i ne�nosti prema drugome (13). Kada se osećamo bitnima, osećajnima u odnosu sa onima koji nas okru�uju, na�a fiziologija spontano ulazi u koherenciju. Istovremeno* dok poma�emo na�oj fiziologiji da uđe u koherenciju, mi otvaramo vrata novim načinima da uhvatimo svet oko nas. To je začarani krug o kome je Maslov govorio, ulazna vrata za ostvarenje sebe samog.

XV

ODAKLE POČETI

Stojeći na Pont Neuf (Novom mostu), gledam Senu kako teče između belog kamenja. Na obali, u naju�em centru Pariza, čovek sa sinom peca. Dečko je upravo ulovio ribu i oči mu ble�te od sreće. Sećam se dugog hodanja du� iste reke, sa svojim ocem, kad sam bio istih godina kao ovaj dečko. Otac mi je pričao kako se, kad je on bio mlad, njegov otac s vremena na vreme kupao u Seni, čak i zimi. Dodao je da je na�a reka sada stvarno zagađena, da se u njoj ne mo�e vi�e kupati i da su i ribe i�čezle. Trideset godina kasnije ribe su se vratile. Mo�da je čak moguće i kupati se u njoj ponovo. Dovoljno je prestati sa zagađivanjem, pa da se Sena sama i�čisti. Reke i rečice su �iva bića. I one, kao i mi, �ele samoozdravljenje, ravnote�u, �homeostazu", toliko dragu Klodu Bernaru (Člaude Bernard). Kada ih ostavite na miru, kada prestanete da ih trujete, one se čiste, proči�ćavaju.

Kao i sva �iva bića, one stalno odr�avaju razmenu sa svojom okolinom: vazduh, ki�a, zemlja, drveće, alge, ribe i ljudi. A ova �iva razmena pre svega stvara red, organizaciju i, na kraju krajeva, čistoću. Samo povr�ine vode koje se ne miču, koje stoje, postaju zagađene. One klize u haos. Smrt je stvarno suprotna �ivotu: nema vi�e razmene sa spolja�njo�ću, a bez stalne rekonstrukcije poretka i ravnote�e, koja karakteri�e �ivot, sve se raspada. Ali, sve dok su prirodne sile na delu, one te�e ravnote�i, usagla�enosti i čak, na određeni način, čistoti. Ari-stotel je mislio da svaki oblik �ivota ima u sebi snagu koju on naziva enetelehija ili samodovr�enost (1). Zrno ili jaje imaju u sebi snagu koja će od njih napraviti beskrajno slo�eniji organizam, bilo daje reč o cve-tu, drvetu, koko�ki ili ljudskom biću. Taj proces samodovr�enosti nije samo fizički, on se produ�ava, kod ljudskog bića, razvojem mudrosti. Karl Jung (Carl Jung) i Abraham Maslov su primetili istu stvar. Jung je bio zapanjen �procesom individuacije" koji ljudskom biću uvek donosi

vi�e zrelosti i vedrine. Maslov je to nazivao �aktualiziranjem sebe". Za njih su mehanizmi samoozdravljenja i samodovr�enosti bili sama

osnova �ivota (2). Metode lečenja koje sam izlo�io na poslednjim stranicama

usmerene su ka tome da se pojačaju ovi mehanizmi samodovr�enosti, svojstveni svim �ivim bićima - od ćelije do eko-sistema preko ljudskog bića. Upravo zato �to te metode istra�uju prirodne sile tela, doprinose harmoniji, ravnote�i i usagla�enosti sila organizma, efikasne su iako su skoro li�ene sekundarnih efekata. Kako one podr�avaju, svaka na svoj način, napor tela i mozga da ponovo nađu sklad, ovi su različiti pristupi sna�no povezani: ne mora se jedna izabrati a time druge isključiti. One se sve jačaju uzajamno. U stvari, svima njima je zajednička sposobnost povećanja aktivnosti parasimpatičkog sistema, koji umiruje i u dubini leci i smiruje telo i duh (3).

Pojavom antibiotika, medicina se četrdesetih godina XX veka preobrazila. Prvi put su neke bolesti, dotad smrtonosne, mogle biti pobeđene specifičnim lečenjem. Zapaljenje pluća, sifilis, gangrena u-stuknuli su pred ovim jednostavnim lekovima. Njihova efikasnost je bila tolika daje sve stoje bilo bitno za medicinsku praksu, odnos lekar - bolesnik, ishrana, pacijentov stav, bilo preispitano: bolesnik samo treba da uzme ove pilule, i one ga same lece; svakako, lekar vi�e i ne razgovara sa njim, čak i ako se bolesnik lo�e hrani i ostaje potpuno pasivan i ravnodu�an prema svom lečenju. Iz tog fantastičnog uspeha na Zapadu rodila se nova medicinska praksa, dosad nepoznata: pri-stup bolesniku koji vi�e ne uzima u obzir njegovu anamnezu, kontekst, unutra�nju �ivotnu snagu i sposobnost samoozdravljenja. Taj čisto mehanički pristup bolesniku i bolesti preneo se na čitavu medicinu, a ne samo na lečenje zaraznih bolesti. Danas se skoro sve medicinsko obra-zovanje sastoji u tome da se nauči dijagnosticiranje specifične bolesti, a Onda da se odgovarajuće leci. Ovakav pristup izvanredno funkcioni�e kod zapaljenjskih bolesti: vađenje slepog creva ako je zapaljeno, da-vanje penicilina za zapaljenje pluća, kortizona za alergiju. Ali, ovaj način brzo pokazuje svoja ograničenja, čim je reč o hroničnim boles-tima, kada leci samo krize i simptome. Ma kako mi izuzetno dobro znali da lečimo infarkt miokarda i spa�avamo bolesnikov �ivot kiseonikom, trinitrinom i morfijem, taj tretman ni�ta nije učinio da se povuče bolest koja traje, koja je i zagu�ila koronarne srčane arterije. Danas samo duboke promene u načinu �ivota bolesnika otklanjaju ovu hroničnu arterijsku bolest: vladanje stresom, kontrola prehrane, ve�be, itd.

Isto se odnosi na strepnju i poti�tenost, hronične bolesti, par excellence. Iluzorno je verovati da samo jedna intervencija ili čak samo jedan način intervencije mo�e sistematski da vrati ravnote�u u slo�ene interakcije koje zajedno odr�avaju stanje hronične bolesti godinama, čak i decenijama. U ovome se svi praktičari i teoretičari hroničnih bolesti sla�u. Cak i najtvrdoglaviji psihoanalitičari, s jedne strane, i biolo�ki psihijatri, s druge, priznaju jednu stvar: najbolji način lečenja koji konvencionalna medicina nudi za hroničnu poti�tenost kombinuje psihoterapiju i lečenje lekovima. To potvrđuje jedna veoma upečatljiva studija rađena u isto vreme na vi�e univerziteta i objavljena u New EnglandJournal of Medicine (4).

Da bismo lečili hroničnog bolesnika treba da upotrebimo pro-gram koji napada problem u isti mah iz raznih uglova i ojačava razli-čite mehanizme samoozdravljenja. Između različitih intervencija treba stvoriti vezu jaču od same bolesti. U tom duhu sjedinjavanja napora ja sam opisao u ovoj knjizi različite metode; čak i ako se svaka doka-zuje individualno, njihova će kombinacija, prilagođena slučaju svakoga posebno, imati najveće �anse da promeni psihički bol i �ivotu vrati energiju.

Pomenuli smo brojna oruđa da bismo pristupili najdubljem u na�em osećajnom biću i ponovo uspostavili usagla�enost. Dakle, konkretno, odakle početi? Iskustvo koje sam sakupio u Centru za kom-plementarnu medicinu u Pitsburgu omogućilo mije da preciziram dosta jednostavna pravila da bih izabrao kombinaciju prilagođenu svakoj osobi.

Prva stvar koju treba naučiti jeste kontrolisati svoje unutra�nje biće. Svako razvija metode samoutehe, da bi vladao te�kim prelazima. Na�alost, najče�će je reč o cigaretama, čokoladi, sladoledu, pivu ili vi-skiju, odnosno televiziji. To su najče�ći načini da se ute�imo na stranpu-ticama �ivota. Ako smo bili u dodiru sa konvencionalnom medicinom, ovi svakodnevni otrovi lako mogu biti zamenjeni nekim sredstvom za umirenje (kao �to su valijum, ativan ili ksanaks) ili nekim antidepre-sivom. �ezdesetih su godina XX veka skoro svi američki medicinski časopisi bili puni reklama za librijum, koji je prethodio valijumu. Te reklame su ga s ponosom najavljivale: �Uzmite librijum, ma kakav problem imali!" Izgleda da smo se mi u Francuskoj najbolje prilagodili ovom motu: Francuzi su i danas najveći potro�ači umirujućih sredstava na svetu. Ako nam umesto lekara savete daje grupa gimnazista, stude-

nata ili pomalo izgubljenih prijatelja, umirujuća sredstva će biti zame-njena metodama drastičnije samoutehe, kao �to su kanabis, kokain ili heroin.

Bitno je zameniti ove nedovoljno efikasne metode, najče�će otrovne, tehnikama koje koriste sposobnosti samoozdravljenja osećaj-nog mozga i koje omogućavaju da se ponovo uspostavi harmonija između spoznaje, osećanja i osećaja poverenja u �ivot. U Pitsburgu smo svakoga hrabrili da otkrije svoju sposobnost srčane usagla�enosti i nauči da uđe u to stanje pri najmanjem stresu (ili, kad bi se pojavilo isku�enje, da se oslonimo na jednu manje zdravu metodu, i manje efi-kasnu, da bismo vladali napeto�ću trenutka).

Najzad, treba identifikovati, ako je to moguće, bolne događaje iz pro�losti koji nastavljaju da prizivaju osećanja te�ka u sada�njosti. Najče�će su pacijenti ti koji potcenjuju va�nost osećajnih čireva koje jo� nose u sebi i koji uslovljavaju njihov stav prema �ivotu, u svakom trenutku o�ivljavajući bol ili ograničavajući zadovoljstvo. Većina tradi-cionalnih praktičara ima tendenciju da na to ne obraća pa�nju, ili pak ne zna kako da pomogne pacijentima da se toga oslobode. Dovoljno je nekoliko seansi EMDR-a da bi se posledice ove te�ke pro�losti očistile i tako rodila nova i harmoničnija perspektiva u �ivotu.

Uvek treba nabrojati hronične sukobe u najva�nijim osećajnim odnosima: kako u ličnom �ivotu - roditelji, deca, supru�nici, braća i sestre - tako i na radu - gazda, kolege, zaposleni. Ovi odnosi uslovlja-vaju na� osećajni eko-sistem. Oči�ćeni, oni nam omogućavaju da opet steknemo vlastitu unutra�nju ravnote�u. Ako stalno zagađuju rad na�eg osećajnog mozga, oni najzad blokiraju ove mehanizme samoozdrav-ljenja. Ponekad, uklanjanje posledica povreda iz pro�losti omogućava osećajnim odnosima da o�ive. Oslobođeni senki koje nemaju ni�ta sa sada�njim trenutkom, mo�emo izmisliti potpuno nov način da uđemo u odnos jedni sa drugima. Naučiti kontrolisati svoju srčanu usagla�enost takođe olak�ava odnose. Nenasilna osećajna komunikacija je direktan, izuzetno delotvoran način da se usklade osećajni odnosi i da se ponovo nađe ravnote�a u sebi. Svi mi moramo da se stalno ve�bamo za bolju osećajnu komunikaciju. Ako podučavanje ovim metodama od strane iskusnog terapeuta nije dovoljno, treba se anga�ovati u slo�enijem pro-cesu terapije para ili porodične terapije (ukoliko su najva�niji sukobi iz ličnog �ivota).

Skoro čitav svet će iskoristiti promenu.u ishrani kojom se pono-vo dolazi do odgovarajuće ravnote�e između masnih kiselina omega-3 i masnih kiselina omega-6, i tako obezbediti i telu i mozgu prvu idealnu materiju za obnavljanje. Mi danas znamo da taj re�im, koji se zove �kritski", ne samo da poma�e da savladamo stres i depresiju, već i da povećamo srčanu varijabilnost. Svako, dakle, mora, bar minimalno, da se pobrine o povratku ravnote�e u svakodnevnoj ishrani jedući vi�e ribe, tj. uzimajući omegu-3, i da smanji količinu omege-6. Početi program fizičkih ve�bi takođe je opcija koja je za svakoga moguća i koja ne zahteva skoro nikakvo materijalno ulaganje, osim tih dvadeset minuta triput nedeljno. Isto tako, svi moramo da se zapitamo da li bismo mogli bez preteranog napora da promenimo način jutarnjeg buđenja. Po�to je dovoljno samo ponovo regulisati na� biolo�ki sat i zameniti budilnik lampom koja simulira početak svitanja, napor je minimalan, a poten-cijalne prednosti značajne. Akupunktura, naprotiv, predstavlja mnogo veće investiranje u vremenu i novcu. Jaje preporučujem naročito oni-ma koji pate fizički, uglavnom od bolova, i osećajno. U ovoj situaciji kineske igle obično poma�u da se u isto vreme lece dva problema (te�ko je lečiti depresiju nekoga ko stalno ima telesne bolove).

Najzad, da bismo postigli istinski unutra�nji mir, potrebno je da nađemo dublji smisao u ulozi koju u svojoj zajednici imamo, izvan svoje u�e porodice. Oni koji su imali sreće da nađu takav izvor smisla usmereni su dalje od jednostavnog povratka na ugodnost; imaju osećaj da crpu svoju energiju iz onoga �to samom �ivotu daje smisao.

Kao i svi gimnazijalci, i ja sam sa �esnaest godina čitao Ka-mijevog Stranca. Vrlo se dobro sećam svoje uznemirenosti. Da, Kami je bio u pravu, sve je bilo apsurdno. Mi lutamo slučajno u egzisten-ciji, okrećemo se nepoznatima koji su dezorijentisani kao i mi, pravimo dvosmislene izbore krećući putevima koji određuju tok na�eg �ivota i najzad umiremo a da nismo imali vremena da shvatimo �ta je trebalo drugačije da uradimo. Ako imamo sreće, mo�emo čuvati izvestan in-tegritet, budući minimalno, u potpunosti svesni čitave te apsurdnosti. Ta svest o egzistencijalnoj apsurdnosti na�e situacije jeste na�a jedina superiornost u odnosu na �ivotinje. Kami je imao pravo. Ni�ta drugo nije trebalo očekivati.

Danas, kad imam četrdeset i jednu godinu, po�to sam godine proveo uz uzglavlja ljudi i �ena svake vrste i porekla, bolesnih i kon-fuznih, ponovo mislim na Stranca sasvim drugojačije. Izgleda mi pot-

puno jasno da Kamijev egzistencijalni heroj nije bio povezan sa svo jim osećajnim mozgom. Nije imao unutra�nji �ivot ili se nikad nije na njega podsećao: nije osećao ni tugu ni bol kad je prisustvovao sahrani svoje majke, ni radost ni ljubav u prisustvu svoje prijateljice; jedva da je osetio i bes kad se spremao da ubije; i, naravno, nije bio povezan sa nekom zajednicom do koje bi mu bilo stalo (otud i naslov knjige). Međutim, na� je osećajni mozak, plod miliona godina evoluci-

je, doslovno �eljan ovih triju aspekata �ivota kojima stranac nije mogao da pristupi: pokreti na�eg tela koji su osećanja, skladni osećajni odnosi sa onima koji su nam dragi i osećanje da smo na svom mestu u jednoj zajednici. Odvojeni od toga, uzalud tra�imo razlog postojanja izvan nas samih, u svetu u kome smo postali stranci. Kao �to je to Damasio bri-ljantno objasnio, na�em �ivotu smer i smisao daju upravo talasi onoga �to smo već osetili, koji pune na�e �ivotne izvore, da bi udahnuli snagu na�em telu i osećajnim neuronima. Mi mo�emo ozdraviti ako svaki od njih negujemo.

ZAHVALNICA

Kada me pitaju koliko mi je vremena trebalo da napi�em ovu knjigu, ja ka�em istinu: nekoliko meseci, a pre toga čitav �ivot.

Jer, jedna knjiga je delo sviju koji su doprineli idejnom razvoju njenog autora, uključujući učitelje i profesore u gimnaziji na koje jo� uvek često mislim (kao i na one koji su doprineli njenoj osećajnoj ravnote�i). Između svih njih, ovde ću pomenuti samo neke.

Počeću od Beverli Spiro (Beverlv Spiro) i Luisa mel Madrone (Levvis Mehl-Madrona), dvaju izvanrednih praktičara nove medicine, čija su me humanost, rezultati i neprestana ohrabrivanja naterali da otvorim duh za mnb*ge nove načine u usavr�avanju svog zanata. Uz njih® predlog, stvorili smo Centar za komplementarnu medicinu bol-nice u Sejdisajdu (Shadvsade). Patri�a Barton (Patricia Bartone), verna prijateljica i koleginica u svakom trenutku u tom centru, takođe mi je pomogla da odve�em brod kada je na mene do�ao red da se vratim u svoju zemlju. Retki su prijatelji sposobni da vam pomognu da ih na-pustite. A tu je, takođe, i čitava ekipa iz Centra: Deniz Mijanzo (Denise Mianzo), Denise Ditommaso (Deniz Ditomaso), Gejl Dentino (Gayle Dentino), J.A. Brenan (Brennan), praktičari koje sam podučavao, kao i tolike stvari koje nisu prestale da me ohrabruju i da mi poma�u dugo nakon odlaska. Svima njima mnogo dugujem.

Bibliotekarka bolnice, Mi�el Klajn-Fedi�ajn (Michele Klein-Fedvshin) neverovatno je kreativna i efikasna �ena. Zahvaljujući nje-nim skoro svakodnevnim elektronskim porukama, čak i kad sam na svojoj knjizi radio usred pa�njaka i među kravama, mogao sam da saku-pim dokumentaciju potrebnu da poduprem sve �to sam predlo�io na ovim stranicama. Uz nju, �elim da zahvalim i mojim biv�im kolegama iz bolnice u Sejdisajdu koji su me neprestano ohrabrivali, a naročito Rendiju Kolbu (Randy Kolb), mom porodičnom lekaru, Fredu Rubinu

(Fred Rubin), �efu odeljenja za internu medicinu, i Dejvidu Blandinou (David Blandino), �efu odeljenja za porodičnu i dru�tvenu medicinu. Oni su, u mnogim pogledima, bili moji uzori.

Najzad, hoću da pozdravim otvorenost duha dekana medicin-skog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu, Artura Levina (Artur Levine). Mo�da je na�e zajedničko divljenje prema ruskoj knji�evnosti XIX veka uticalo da on toleri�e taj Centar za komplementarnu medicinu u-nutar svog tako pravovernog univerziteta. U Francuskoj, upućujem za-hvalnost �anu Kontrou (Jean Cauntraux), direktoru odeljenja za lečenje anksioznosti neurolo�ke bolnice u Lionu - zbog njegovog prihvatanja, podr�ke i saveta, čak i ako nije uvek saglasan sa svim �to je u knjizi napisano.

S porodične strane, moj mije brat Eduard (Edouard) u svakom trenutku bio drug, a njegov pogled na ove stranice siguran i koristan. Ručica moga sina �a�e u mojoj dala mije najbolji mogući razlog da ovu knjigu napi�em. Moja majka Sabina je bdila u svakom trenutku nada mnom, kao �to to ona zna da čini. Moj mije ujak Zan-Luj (Jean-Lous) pripremao povratak u Francusku s ljubavlju, brigom i ponekad vrlo ko-risnim napomenama. Naučio me je da pi�em za publiku, i predlo�io konačan naslov knjige. Moja tetka Bernadeta (Bernadette) i njen sin Di-jego (Diego) dokazali su visok stepen o�troumnosti i lojalnosti prema jednoj porodičnoj zamisli u alarmantnoj situaciji, koja je sigurno mogla da me spreči da ovu knjigu zavr�im na vreme. Zahvaljujući vrlo vernoj Lilijan (Liliane), koja sve pogađa, misli na sve i organizuje sve detalje zajedničkog porodičnog �ivota, evo kako se već četrdeset godina mogu usredsrediti na ono �to mi valja činiti. Najzad, ne�na me Anik (Annick) već četrdeset godina neumorno priprema za ovaj zadatak.

Rađanje ove knjige, pisanje u pravom smislu reci, odviio se u rukama �babice" Madlen �apsal (Madeleine Chapsal), u njenim mirnim i prijatnim kućama ,,La Sauterie" i ,,La Maison de Re". Madlen me ohrabruje od moje petnaeste godine da pi�em, i ja jo� uvek čuvam u sećanju njene komentare na mojoj kopiji maturskog rada iz filozofije o Merlo-Pontiju (Merleau-Ponty). Konačno, prve stranice ove knjige sam napisao u sobi Merlo-Pontija u �La Sauterie". Tu smo se mnogo smejali i mnogo jeli ribe. Vesela i mudra Emili Elej�a (Emilie Eleisha), dobri duh Kuće Re, doprinela je da se stvori prijatno okru�enje tokom tih sedmica intenzivne izolovanosti.

Prijatelji: Benoa Milsan (Benoit Mulsant), D�onatan Koen (Jo-nathan Cohen), Mori� Balik (Maurice Balick), Hajdi Feldman (Heidi Feldman), Patrik i Genola Perez (Patrick/Guenola Perez), Rober i Se-verin Balik (Robert/Severine Balick), Eduar i Penelop Ponte (Edouard/ Penelope Pontet), Paskalin i Florans Servan-�rajber (Pascaline/Florence Servan-Schreiber), Vensan i Frederik Fernio (Vincent/Frederick Ferni-ot), Deni Laza (Denis Lazat), Nikola de Pomere (Nicolas de Pomereu), Bruno Levi (Bruno Levy), Gael Riu (Gaelle Riout), Mi�el Gajar (Mi-chelle Gaillard), Katrin Miler (Catherine Muller), Den i Danijel �tern (Dan/Danielle Stern), Kristofer i Iren Vajs (Christopher/Irene Wise), Nikos Pediaditakis, Loti Gami (Lotti Gaffhev) omogućili su mi, svako na svoj način, da isprobam ideje izrečene na ovim stranicama i dam im oblik. Njihovo su strpljenje i lojalnost, uprkos mom rasejanom i nepostojanom prijateljstvu, pravi dar. Olga Tere�ko (Olga Tereshko), svojom je ruskom du�om, snagom, stra�ću i o�trom inteligencijom obele�ila moj �ivot i duboko uticala na moje ideje o ljudskoj prirodi. Dian Mordak (Diane Mordacq), naročito uspomena na nju, pratili su me celim putem pisanja.

Moji prijatelji sa tarota nedeljom uveče, bitna institucija u mom �ivotu, kako u Pitsburgu tako i sada u Parizu, jedan su od razloga zbog kojih treba odista �iveti. Zahvaljujem Kristin Gonze (Christine Gonze), Madidu (Madjid), Jusefu (Youssef), Izabeli (Isabelle), Benoa (Benoit), D�eraldini (Geraldine) i Nikolasu (Nicolas). Na�ao sam, nakon pet-naest godina dobrovoljnog izgnanstva, humus rodne zemlje, kada smo se prvi put sastali u Pitsburgu samo da bismo igrali i smejali se. To mi je omogućilo da shvatim staje nedostajalo američkom načinu �ivota, i staje bitno za ozdravljenje moje du�e.

U najva�nijim su trenucima rada na ovoj knjizi, Roj i Suzi Dorans (Roj/Susie Dorrance), preko duha svoje ćerke Emili, umrle u dvadeset i četvrtoj godini, verovali u ovaj rad. Nikada ljudi koje sam tako kratko poznavao nisu bili toliko velikodu�ni prema meni. Njihovi gestovi ostaće zauvek urezani u mom srcu; nadam se samo da ću biti dostojan poverenja koje su mi ukazali. Hvala i Soni Ričardsu (Sonny Richards), jednom od poslednjih indijanskih �amana, duhovnom sinu velikog poglavice Fuls Krou (Fool's Crovv) [Budalina Vrana], koji nastavlja da otelotvoruje tradicionalnu medicinu američkih Indijanaca preko ispitivanja osećanja, integrisanja u zajednicu i svetih obreda.

Zahvaljujem takođe i Majklu Lerneru (Michael Lerner), bez sumnje jednom od najfascinantnijih američkih intelektualaca na�eg vremena, posvećenog akciji sve do vrha noktiju, i to uvek za va�ne i te�ke borbe. Hvala Majklu �to me je pogledao u oči i kazao: �Ti mora�

da napi�e� tu knjigu". Naravno, najzad �elim da zahvalim Nikol Lates (Nicole Lattes)

i Abelu Ger�enfeldu (Abel Gerschenfeld), koji su u moje ideje verovali toliko da su se za njih profesionalno anga�ovali do krajnjih granica.

Moj prvi razgovor sa Abelom, u njegovom uredu, premalenom za ono �to je njegova misao obuhvatala, postavio je okvir u kojem se ova knjiga kasnije razvijala. Kada sam sreo Nikol, s njenim �armom, mirom i pogledom u kome je blistala inteligencija, odmah sam osetio da se u tu avanturu moram upustiti sa njom. Kasnije sam uvideo da su se njih oboje svojim zanatom bavili ne samo sa talentom, već i sa ljubavlju. Nisam znao da odnosi sa izdavačem mogu biti tako spokojni. Za to veliko hvala Silvi An�el (Svlvie Angel). Zahvaljujući njenom pri-hvatanju i svim njenim aktivnostima, to se i odvijalo na ovaj način. Ne smem zaboraviti da spomenem ni Anri Tribera (Henri Trubert), prvog pari�kog izdavača koji se za ovaj projekat interesovao. Kad je reč o mojoj pomoćnici Delfin Pekul, bez njenog strpljenja i organizacionog smisla u svim stvarima, ne bih se mogao koncentrisati na ono �to je bitno.

Najzad, hteo bih da pozdravim duh moga oca Zan Zaka (Jean Jacques), koji odi�e na svim ovim stranicama. Sećam se kako sam ga, u njegovoj radnoj sobi na�e porodične kuće u Normandiji, od pre tri ge-neracije, u Vejet sir Mer (Veulettes-sur-Mer), video da rediguje čitavog jednog leta Američki izazov, koji je sam od sebe započeo prvi plan ovog Ozdraviti. Nikada kasnije nisam sa tog puta skrenuo.

Vi�e je osoba pristalo da budu �pred-čitaoci" ove knj ige i da svoj sud daju mnogo pre njenog objavljivanja. Hvala �aku Roku (Jacques Roques), Kordeliji de Melo Murao (Cordelia de Mello Mourao), Ve-roniki L Goaziu (Veronique Le Goaziou), Roz-An Hua Dong (Rose -Anne Hua-Dong), Bri�iti Rodrig (Brigitte Rodrigue), Dominik Mestdag (Dominique Mestdag), Bri�iti Vituk (Brigitte Wittouck)> Fransis Lamberu (Francis Lambert) i brojnim čitaocima Psychologies Magazine.

Pariz, januara 2003.

BELE�KE

1) Kako lečiti osećanja

1. Cummings, N. A. i N. Van den Bos (1981), �The twenty year kaiser permanente experience with psychotherapy and medical utilization: Implications for national health policy and national health instance" [Dvadeset godina iskustva sa psihoterapijom i upotrebom lekova: implikacije za dr�avnu zdravstvenu politiku i dr�avno zdravstveno osiguranje], Health Policy Quarterly, br. 1(2), str. 159-175; Kessler, L. G., P. D. Clearv, i dr. (1985), �Psvchiatric disorders in primar/ care" [Psihijatrijska oboljonja u primarnoj nezi], Archives of General Psychiatry, br. 42, str. 583-590; MacFarland, B. H., D. K. Freeborn, i dr. (1985) �Utilization patterns among long-term enrollees in a prepaid group practice health maintenance organization" [Modeli primene medu dugoročnim korisnicima grupnog osiguranja organizacija za odr�avanje zdravlja], Medical Care, broj 23, str. 1121-1233.

2. Grossarth-Maticek, R. i H. J. Evsenck (1995), �Self-regulation and mortality form cancer, coronary heart disease and other causes: A prospective study" [Samoregulacija i smrtnost od raka, koronarnih bolesti srca i drugih uzroka: nacrtna studija], Personality and individua! differences, glava 19(6), str. 781-795.

3. Blanchard, S., �Francuzi sve vi�e tro�e na lekove" Le Monde, 16. jul 2002; Pharmacy Times (2002), »Top ten drugs of 2001", gl. 68(4), str. 10,12, 15.Č

4. Nacionalna opservatorija za recepte i potro�nju lekova (1998). Studija o receptima i potro�nji antidepresiva prilikom ambulantnog lečenja, Pariz, Agencija za lekove - Direkcija za studije i farmako-ekonomske informacije; Redakcija Monde (2002); �Veliki dosije o francuskom izuzetku", Le Monde (14-15. aprila), str. 17.

5. Zarifian, E. (2002), �Treba se zabrinuti zbog pribegavanja drogama (lekovima) u Francuskoj", Le Figaro, str. 23.

6. Redakcija Monda (2002), �Veliki dosije o francuskom izuzetku", Le Monde (14-15. aprila), str. 17.

7. Kessler, R., J. Soukup, i dr. (2001), �Upotreba komplementarnih i alternativnih terapija u lečenju anksioznosti i depresije u Sjedinjenim Dr�avama", American Journal of Psychiatry, broj 158 (2. februar), str. 289-294.

8. Gabbard, G. O., J. G. Gunderson, i dr. (2002), �Mesto psihoanalitičkih tretmana u psihijatriji"; Archives of General Psychiatry, tom 59, str. 505-510J$

9. Kramer, P. (1993), Slu�ajući prozak, Njujork, Viking. Francuski prevod: Sreća na recept, 1994, First Editions.

10. Nacionalna opservatorija za recepte i potro�nju lekova (1998). Studija o receptima i potro�nji antidepresiva u ambulantama. Pariz, Agencija za lekove - Direkcija za istra�ivanje i farmaceutske i ekonomske informacije.

2) Nevolja u mikrobiologiji: ote�ana koordinacija dva mozga

1. Mayer, J. D., P. Salovev, A. Capuso (2000), �Uzorci emocionalne inteligencije" u Steinberg, R. J. (izdanje), Hand book of Jntelligence, Cambridge, U. K., Cambridge Universitv Press.

2. Goleman, D. (1997), U Intelligence emotionnelle (Emocionalna inteligencija), Pariz, Robert Lafont.

3. Mayer, J. D., P. Salovev, i dr, (2000), op. cit, str. 396-420.

4. Vaillant, G. (1995), Adaptation to Life, Boston, Harvard Universitv Press.

5. Felsman, J. K. i G. Vaillant (1987), �Resilient children as aduits: a 40 year study", The Invulnerable Child, E. J. Anthony i B. J. Cohier, New York, Guilford Press.

6. Broca, P. (1878), �Uporedna anatomija mo�danih vijuga.Veliki limbički luk i limbička pukotina kod sisara", Revue anthropologique, tom 2, str. 385-498.

7. Servan-Schreiber, D., W. M. Perlstein, i dr. (1998), �Selective pharmacological activation of limbic structures in human volunteers: A positron emission tomography studv", Journal ofNeuropsychiatry and Clinical Neurosciences, tom 10, str. 148-159.

8. LeDoux, J. E. (1996), The Emotional Brain: The Mysterious Underpinnings of Emotional Life, New York, Simon & Schuster.

9. Damasio, A. (1999), The Feeling of What Happens, San Diego, Harcourt, Inc. Francuski prevod: Osećanje samog sebe, 2001, Odile Jacob.

10. Mehier, J., G. Lambertz, i dr. (1986), �Diskriminacija maternjeg jezika kod novorođenčadi", Comptes rendus de l 'Academie des sciences, tom 303, str. 637-640.

11. Arnsten, A. F. i P. S. Goldman-Rakić (1998), �Noise stress impairs prefrontal cortical cognitive function in monkeys: evidence for a hvperdopaminergic mechanism", Archives of General Psychiatry, tom 55(4), str. 362-368.

12. Regier, D. A., Robins, L. N. (1991), Psychiatric Disorders in America: The Epidemiology Catchment Area Study, New York, NY, Free Press.

13. Ochsner, K. N., S. A. Bunge, i dr. (maj 2002), ,,An FMRI study of the cognitive regulation of emotion", Journal of Cognitive Neuroscience. Videti, takođe, teoriju Drevea i Raj�ia koja opisuje odnos uzajamne inhibicije između kognitivnog i emocionalnog mozga i potvrdu te

teorije u nedavnoj studiji univerziteta Djuk. �Reciprocal suppression of regional cerebral blood flovv during emotional versus higher cognitive processes: implications for interactions betvveen emotion and cognition", Cognition and Emotion, broj 12, str. 353-385; Yamasaki, H., K. S. LaBar, i dr. (2002), �Dissociable prefrontal brain systems for attention and emotion", Proceedings ofthe National Academy of Sciences, tom 99 (17), str. 11447-11451.

14. Macmillan, M. B. (1986), ,,A wonderful journey through skull and brains: The travels of Mr. Gage's tamping iron", Brain and Cognition, broj 5, str. 67-107; Damasio, H., T. Brabovvski, i dr. (1994), �The return of Phineas Gage: Clues about the brain from the skull of a famous patient", Science, tom 264, str. 1102-1105.

15. Eslinger, P. J. i A. R. Damasio (1985), �Severe disturbance of higher cognition after bilateral frontal lobe ablation: Patient EVR", Neurology, tom 35, str. 1731-1741.

16. Levenson, R. i dr. (1994), �The influence of age and gender on affect, physiology, and their interrelations: A study of long-term marriages", Journal ofPersonality and Social Psychology, tom 67.

17. Csikszentmihalvi, M. (1990), Flow: The Psychology of Optimal Experience, New York, Harper and Row.

3) Srce i razum

1. Harrer, G. i H. Harrer (1977), �Music, emotion and autonomic function", Music and the Brain, M. Critchley i R. A. Hanson, Londres, William Heinemann Medical, p. 202-215.

2. Grossarth-Maticek, R. i H. J. Evsenck (1995), �Self-regulation and mortality from cancer, coronary heart disease and other causes: A prospective study", Personality and Individual Differcnces, tom 19(6), str. 781-795; Linden, W., C. Stossel, i dr. (1996), �Psvchosociai interventions for patients with coronary artery disease: a meta-analysis", Archives of Internal Medicine, tom 156(7), str.745-752; Ornish, D.

L. Schenvitz, i dr. (1998), �Intensive lifestvle changes for reversal of coronarv heart disease", JAMA, tom 280(23), str. 2001-2007.

3. Frasure-Smith, N., F. Lesperance, i dr. (1995), �Depression and 18--month prognosis after myocardial infarction", Circulation, tom 91(4), str. 999-1005; Glassman, A. i P. Shapiro (1998), �Depression and the course of coronarv arterv disease", American Journal of Psychiatry, tom 155, str. 4-10.

4. Armour, J. A. i J. Ardell (1994), Neurocardiology, New York, NY, Oxford Universitv Press; Samuels, M. (2001), �Voodoo death revisited: The modern lessons of neurocardiology", GrandRounds, Department of Medicine, Univ. of Pittsburgh Medical Center, Presbyterian/Shadyside Hospital.

5. Armour, J. A., Ed. (1991), ,,Anatomy and function of the intrathoracic neurons regulating the mammalian heart", Reflex Control of the Circulation, Boca Raton, FL, CRC Press; Gershon, M. D. (1999), �The enteric nervous system: a second brain", Hospital Practice (Office Edition), tom 34(7), str. 31-2, 35-8,41-2 passim.

6. Čarter, C. S. (1998), �Neuroendocrine perspectives on social attachment and love", Psychoneuroendocrinology, tom 23, str. 779- 818; Uvnas-Moberg, K. (1998), ,,Oxytocin may mediate the benefits of positive social interaction and emotions", Psychoneuroendocrinology, tom 23, str. 819-835.

Istra�ivači iz Kvebeka, Kantin (Cantin) i �ene (Genest), nakon �to su otkrili ANF (atrial matriuretic factor), među prvima su srce opisali kao istinsku hormonalnu glandulu, u svom članku: Cantin, M. i J. Genest (1986), �The heart as an endocrine gland", Clinical and Investigative Medicine, tom 9(4), str. 319-327.

7. Stroink, G. (1989), �Principles of cardiomagnetism", Advances in Biomagnetism, S. J. Williamson i dr., New York, Plenum Press, str. 47-57.

8. Coplan, J. D., L. A. Papp, i dr. (1992), �Amelioration of mitral valve prolapse after treatment for panic disorder", American Journal of Psychiatry, tom 149(11), str. 1587-1588.

9. Gahery, Y. i D. Vigier (1974), ,,Inhibitory effects in the cuneate nucleus produced by vago-aortic afferent fibers", Brain Research, tom 75, str. 241-246.

10. Akselrod, S., D. Gordon, i dr. (1981), �Povver spectrum analysis of heart rate fluctuation: a quantitative probe of beat-to-beat cardiovascular control", Science, tom 213, str. 220-222.

11. Umetani, K., D. Singer, i dr. (1999), ,,Twenty-four hours time domain heart rate variability and heart rate: relations to age and gender over nine decades", Journal of the American College of Cardiology, tom 31(3), str. 593-601.

12. Tsuji, H., F. Venditti, i dr. (1994), �Reduced heart rate variability and mortality risk in an elderly cohort. The Framingham Heart Study«, Circulation, tom 90(2), str. 878-883; Dekker, J., E. Schouten, i dr. (1997), �Heart rate variability from short term electrocardiographic recordings predicts mortality from ali causes in middle-aged and elderly men. The Zutphen Study", American Journal of Epidemiology, tom 145(10), str. 899-908; La Rovere, M., J. T. Bigger, i dr. (1998), ,,Baroreflex sensitivity and heart-rate variability in prediction of total cardiac mortality after myocardial infraction", The Lancet, glava 351, str. 478-484.

13. Carnev, R. M., M. W. Rich, i dr. (1988), �The relationship betvveen heart rate, heart rate variabilitv, and depression in patients with coronary artery disease", J. Psychosom Res, glava 32, str. 159-164; Rechlin, T., M. Weis, i dr. (1994), �Are affective disorders associated with alterations of heart rate variability?" Journal of Affective Disorders, glava 32(4), str. 271-275; Krittavaphong, R., W. Cascio, i dr. (1997), �Heart rate variability in patients with coronary artery disease: differences in patients with higher and lower depression scores", Psychosomatic Medicine, tom 59(3), str. 231-235, Stys. A. i T. Stys (1998), �Current clinical applications of heart rate variabilitv", CUnical Cardiolog\\ glava 21, str.719-724; Carnev, R, K. Freedland, i dr. (2000), �Change in heart rate variability during treatment for depression in patients with coronary heart disease", American Psvchosomatk Societu, glava 62(5),

str. 639-647; Luskin, R, M. Reitz, i dr. (2002), ,,A controlled pilot study of stress management training in elderly patients with congestive heart failure", Preventive Cardiology, glava 5(4), str. 168-172.

14. McCratv, R., M. Atkinson, i dr. (1995), �The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variability", The American Journal ofCardiology, glava 76(14), str. 1089-1093.

15. Barrios-Choplin, B., R. McCratv, i dr. (1997), ,,An inner quality approach to reducing stress and improving physical and emotional vvellbeing at work", Stress Medicine, glava 13(3), str. 193-201.

16. Watkins, A. D. (2002), Corporate Training in Heart Rate Variability: 6 weeks and 6 months follow-up studies, Alan Watkins Consulting, Londres.

17. Katz, L. R i J. M. Gottman (1997), �Buffering children from marital conflict and dissolution", J. Clin Child Psychol, glava 26, str. 157- 171

4) Ziveti srčanu usagla�enost

1. McCraty, R., Ed. (2001), Science ofthe Heart: Exploring the role of the heart in human performance, Boulder Creek, CA, Institute of Heartmath.

2. McCratv, R., M. Atkinson, i dr. (1995), �The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variabilitv", The American Journal ofCardiology, tom 76(14), str. 1089-1093.

3. Luskin, R, M. Reitz, i dr. (2002), ,,A controlled pilot study of stress management training in elderly patients with congestive heart failure", Preventive Cardiology, tom 5(4), str. 168-172.

4. Barrios-Choplin, B., R. McCratv, i dr. (1997), ,,An inner quality approach to reducing stress and improving phvsical and emotional vvellbeing at work", Stress Medicine, tom 13(3), str. 193-201.

5. Baulieu, E., G. Thomas, i dr. (2000), ,,Dehydroepiandrosterone (DHEA), DHEA sulfate, and aging: contribution of the DHEA Age Study to a sociobiomedical issue", Proc NatiAcadSci USA, tom 97(8), str. 4279-4284.

6. Kirschbaum, C, 0. Wolf, i dr. (1996), �Stress and treatment-induced elevation of cortisol levels associated with impaired declarative memory in healthy adults", Life Sciences, tom 58(17), str. 1475-1483; Bremner, J. D. (1999), »Does stress damage the brain? ", Society of Biological Psychiatry, tom 45, str. 797-805.

7. McCraty, R., B. Barrios-Choplin, i dr. (1998), �The impact of a new emotional self-management program on stress, emotions, heart rate variability, DHEA and cortisol", Integrative Physiological and Behavioral Science, tom 33(2), str. 151-170.

8. Rein, G., R. McCraty, i dr. (1995), �Effects of positive and negative emotions on salivary IgA", Journal far the Advancement of Medicine, tom 8(2), str. 87-105.

9. Cohen, S., D. A. Tvrrell, i dr. (1991), �Psvchiological stress and susceptibility to the common cold", New England Journal of Medicine, tom 325(9), str. 606-612.

10. McCratv, R., Ed. (2001), Science ofthe heart: Exploring the role of the heart in human performance, Boulder Creek, C A, Institute of Heartmath.

U.Ibid

5) Samoizlečenje od velikih bolova: neuroosećajna integracija očnim pokretima - EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing)

1. Rauch, S. L., Van der Kolk, i dr. (1996), ,,Asvmptom provocation study of posttraumatic stress disorder using positron emission tomography and script-driven imagery", Archives of General Psychiatry> tom 53, str. 380-387.

2. Breslau, N., R. C. Kessler, i dr. (1998), �Trauma and posttraumatic stress disorder in the communitv: The 1996 Detroit Area Survev of Trauma", Archives of General Psychiatry, tom 55, str. 626-632.

3. LeDoux, J. E. (1992), �Brain mechanisms of emotions and emotional learning", Current Opinion in Neurobiology, tom 2, str. 191-197.

4. Pavlov, I. P. (1927), ConditionedReflexes, Londres, Oxford Uni versitv Press.

5. LeDoux, J. E., L. Romanski, i dr. (1989), �Indelibilitv of subcortical emotional memories", Journal of Cognitive Neuroscience, tom 1, str. 238-243; Morgan, M. A., L. M. Romanski, i dr. (1993), ,,Extinction of emotional learning: contribution of medial prefrontal cortex", Neuroscience Letters, tom 163(1), str. 109-113; Quirk, G. J., G. K. Russo, i dr. (2000), �The role of ventromedial prefrontal cortex in the recoverv of extinquished fear", Journal of Neuroscience, tom 20(16), str. 6225-6231; Milad, M. i G. I. Quirk (2002), �Neurons in medial prefrontal cortex signal memorv for fear extinction", Nature, tom 420, str. 70-74.

6. Pogledati uzorak koji je razvio Jorge Armonv u laboratoriji Ledua u Njujorku, u saradnji sa mojom labbratorijom u Pitsburgu: Armonv, J., D. Servan-Schreiber, i dr. (1997), �Computational modeling of emotion: explorations through the anatomv and physiology of fear conditioning", Trends in Cognitive Sciences, tom 1(1), str. 28-34.

7. Solomon, S. E. T. Gerritv, i dr. (1992), ,,Efficacy of treatments for posttraumatic stress disorder", JAMA, tom 268, str. 633-638.

8. Wilson, S., L. Becker, i dr. (1995), ,,Eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for psychologically traumatized individuals", Journal of Consulting and Clinical Psycholog)\ tom 63, str. 928-937; Wilson, S., L. Becker, i dr. (1997), �Fifteen-month follow-up of eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for posttraumatic stress disorder and psychological trauma", Journal of Consulting and Clinical Psychology, tom 65.

9. Antibioticima se ambulantno leci zapaljenje pluća u 90% slučajeva, a samo u 80% kada su posredi klinički bolesnici, jer su to mnogo ozbiljniji pacijenti. Fine, M., R. Stone, i dr. (1999), »Processes and outcomes of care for patients with community-acquired pneumonia«, Archives of Interneti Medicine, tom 159, str. 970-980.

10. Shapiro, F. (2001), Eye-movement Desensitization andReprocessing: Basic Principles, Protocols and Procedures, 2nd edition New York; Guilford, Stickgold, R. (2002), �EMDR: A putative neurobiological mechanism", Journal ofClinical Psyehology, tom 58, str. 61-75.

11. Cyrulnik, B. (2001), Les Vilains Petits Canards (Ru�ni pačići), Pari�, Odile Jacob.

12. Rumelhart, D. E. i J. L. McClelland (1986), Parallel Distributed Processing: Explorations in the Microstructure ofCognition, Cambridge, MA, MIT Press; Edelman, G. N. (1987), NeuralDarwinism: The Theory ofNeuronal Group Selection, New York, Perseus Publishing.

13. Choi, S. W., B. W. Son, i dr. (2001), �The vvound-healing efTect of a glycoprotein fraction isolated from aloe vera", British Journal of Dermatology, tom 145 (4), str. 535-545.

14. Anonymous (1996), �Centella asiatica (Gotu kola). Botanical Monograph", Am INat Med, tom 3(6), str. 22.

6) EMDR u akciji

1. Kubler-Ross, E. (1969), On Death and Dying, New York, Touchstone.

2. Chemtob, C. M., J. Nakashima, i dr. (2002), �Brief treatment for elementary school ehildren with disaster-related posttraumatic stress disorder: A field study", Journal ofClinical Psychology, tom 58, str. 99-112.

3.Van Etten, M. L. i S. Taylor (1998), �Comparative efficacy of

treatments for posttraumatic stress disorder: A meta-analysis", Clinical Psychology and Psychotherapy, tom 5, str. 126-144; Spector, J. i J. Read (1999), �The current status of eye-movement desensitization and reprocessing (EMDR)", Clinical Psychology and Psychotherapy, tom 6, str. 165-174; Sack, M., W. Lempa, i dr. (2001), ,,Study quality and effect-sizes - ameta-analysis of EMDR-treatment for posttraumatic stress disorder«, Psychotherapie, Psychosomatic, Medizinische Psychologie, tom 51 (9-10), str. 350-355; Maxfield, L. i L. A. Hyer (2002), �The relationship between efficacy and methodology in studies investigating EMDR treatment of PTSD", Journal of Clinical Psychology, tom 58, str. 23-41.

4. Herbert, J., S. Lilienfeld, i dr. (2000), �Science and pseudoscience in the development of eye movement desensitization and reprocessing: implications for clinical psychology", Clin Psychol Rev, tom 20, str. 945-971. Detaljan odgovor na ovu kritiku objavila su dva američka psihoanalitičara 2002. godine: Perkins, B. R. i C. C. Rouanzoin (2002), ,,A critical evaluation of current views regarding eye-movement desensitization and reprocessing (EMDR): Clarifying points of confusion", Journal of Clinical Psyehology, tom 58, str. 77-97.

5. Stickgold, R. (2002), �EMDR: A putative neurobiological mechanism", Journal of Clinical Psychology, tom 58, str. 61-75.

6. Stickgold, R., J. A. Hobson, i dr. (2001), �Sleep, learning, and dreams: Off-line memory reprocessing", Science, tom 294, str. 1052-1057.

7. Wilson, D., S. M. Silver, i dr. (1996), ,,Eye movement desensitization and reprocessing : Effectiveness and autonomic correlates", Journal of Behavior Therapy and Experimental Psychiatry, tom 27, str. 219-229.

8. Pessah, M. A. i H. P. Roffwarg (1972), �Spontaneous middle ear musele activity in man: A rapid eye movement sleep phenomenon", Science, tom 178, str. 773-776; Benson, K. i V. P. Zarcone (1979), �Phasic events of REM sleep; Phenomenology of middle ear musele activity and periorbital integrated potentials in the same normal population", Sleep, tom 2(2), str. 199-213.

9. Chambless, D., M. Baker, i dr. (1998), �Update on empirically validated therapies, II", The Clinical Psychologist, tom 51(1), str. 3-

16. g

10. Chemtob, C. M., D. Tolin, i dr. (2000), ,,Eyemovement desensitization and reprocessing (EMDR)", in Effective treatments far PTSD: Practice Guidelines from the International Societyfor Traumatic Stress Studies, E. A. Foa, T. M. Keane i M. J. Friedman, New York, Guilford Press, str. 139-155,333-335.

11. UK-Department-of-Health (2001), The Evidence Based Clinical Practice Guideline, Department of Health, United Kingdom.

12. Yehuda, R., A. C. McFarlane, i dr. (1998), �Predicting the development of posttraumatic stress disorder from the acute response to a traumatic event", Biological Psychiatry, tom 44, str. 1305-1313.

7) Energija svetlosti: podesiti svoj biolo�ki sat

1. Cook, F. A. (1894), �Medical observations among the Esquimaux", New York Journal of Gynaecology and Obstetrics, tom 4, str. 282-296, navedeno prema Rosenthal, N. E. (1998), JVinter Blues: Seasonal Affective Disorder - JVhat it is and How to Overcome it, New York, Guilford Press.

2. Haggartv, J. M., Z. Cernovsh, i dr. (2001), �The limited influence of latitude on rates of seasonal affective disorder", Journal ofNervous and Mental Disease, tom 189, str. 482-484.

3. Avery, D. H., D. N. Eder, i dr. (2001), ,,Dawn simulation and bright light in the treatment of SAD: a controlled study", Biological Psychiatry, tom 50(3), str. 205-216.

4. Parry, B., S. Berga, i dr. (1990), �Melatonin and phototherapy in premenstrual depression", Progress in Clinical and Biological Research, tom 341 B, str. 35-43.

5. Lam, R. W., E. M. Goldner, i dr. (1994), ,,A controlled study of light therapy for bulimia nervosa", American Journal of Psychiatry, tom 151(5), str. 744-750.

6. Satlin, A., L. Volicer, i dr. (1992), �Bright light treatment of behavioral and sleep disturbances in patients with Alzheimer's disease", Ibid, tom 149(8), str. 1028-1032.

7. Levitt, A., R. Joffe, i dr. (1991), �Bright light augmentation in antidepressant nonresponders", Journal of Clinical Psychiatry, tom 52(8), str. 336-337

8) Kontrola Čija: akupunktura direktno upravlja osećajnim mozgom

1. Soulie de Morant, G. I. (1972), L'Acupuncture chinoise (Kineska akupunktura), Pariz, Maloine izdavači.

2. Kao �to to sugeri�e analiza svih istra�ivanja za američku Food and Drug Administration: Khan, A., R. Leventhal, i dr. (2002), �Severitv of depression and response to antidepressants and placebo: an analvsis of the Food and Drug Administration database", Journal of Clinical Psychopharmacology, tom 22(1), str. 50-4.

3. British-Medical-Association, Board of Sciences (2000), Acupuncture: Efficacy, Safety and Practice, Londres, Hanvood Academic.

4.Ulett, G. A., S. Han, i dr. (1998), �Electroacupuncture: Mechanisms and clinical applications", Biological Psychiatry, tom 44, str. 129-138.

5. Hechun, L., J. Yunkui, i dr. (1985), �Electroacupuncture vs. amitriptvline in the treatment of depressive states", Journal of Traditional Chinese Medicine, str. 3-8; Han, J-S. (1986), �Electroacupuncture: An alternative to antidepressants for treating affective diseases?", J. Neurosci, tom 29, str. 79-92; Polvakov, S. E. (1988), �Acupuncture in the treatment of endogenous depression", Soviet Neurology and Psvchiatrv, tom 21, str. 36-44; Thomas, JVL, S. V. Eriksson, i dr. (1991), �A Comparative

study of Diazepam and acupuncture in patients vvith osteoarthritis pain: A placebo controlled study", American Journal ofChinese Medicine, tom 2 (XIX), str. 95-100; Jin, H., L. Zhou, i dr. (1992), �The inhibition by electrical acupuncture on gastric acid secretion is mediated via endorphin and somatostating in dogs", Clin Res, tom 40, str. 167A; Li, Y., G. Tougas, i dr. (1992), �The effect of acupuncture on gastrointestinal function and disorders", Am I Gastroenterol, tom 87, str. 1372-1381; He, D., J. Berg, i dr. (1997), �Effects of acupuncture on smoking cessation or reduction for motivated smokers", Preventive Medicine, tom 26, str. 208-214; Cardini, F.W., Huang (1998), ,,Moxibustion for correction of breech presentation", JAMA, tom 280(18), str. 1580-1584; Montakab,H. (1999), �Akupunktur und Schlaflosigkeit (Acupuncture and insomnia) ", Forschende Komplementarmedizin, tom 6 (dodatak 1), str. 29-31; Timofeev, M. F. (1999); �Effects of acupuncture and an agonist of opiate receptors on heroin dependent patients", American Journal ofChinese Medicine, tom 27(2), str. 143-148; Wang, S-M. i Z. N. Kain (2001), �Auricular acupuncture: a potential treatment for anxiety", AnesthAnalg, tom 92, str. 548-553; Paulus, W. E., M. Zhang, i dr. (2002), �Influence of acupuncture on the pregnancv rate in patients who undergo assisted reproduction therapy", Fertil Steril, tom 77(4), str. 721-724.

6. Cho, Z. H., S. C. Chung, i dr. (1998), ,,New findings of the correlation betvveen acupoints and corresponding brain cortices using functional MRI", Proc NatlAcadSci USA, tom 95, str. 2670-2673.

7. Han, op. cit.; Luo, H. C, Y. K. Jia, i dr. (1985), �Electroacupuncture vs. amitriptvline in the treatment of depressive states", Journal of Traditional Chinese Medicine, tom 5, str. 3-8; Luo, H. C, Y. C. Shen, i dr. (1990), ,,A comparative study of the treatment of depression by electroacupuncture" Acupunct Sci Int J, tom 1, str. 20-26; Luo, H. C, Y C. Shen, i dr. (1990), �A comparative study of the treatment of depression by electroacupuncture and amitriptyline", Acupuncture (Huntington, N. Y.), tom 1, str. 20-26.

8. Wang, op. cit.

9. Hui, K., J. Liu, i dr. (2000), �Acupuncture modulates the limbic system and subcortical gray structures of the human brain: evidence from FMRI studies in normal subjects", Human Brain Mapping, tom

9. str. 13-25. n �**

10. Chen, L., J. Tang, i dr. (1998), �The effect of location oftranscutaneous electrical nerve stimulation on postoperative opiod analgesic require-ment: acupoint versus nonacupoint stimulation", Anesth Analg, tom 87, str. 1129-1134; Lao, L., S. Bergman, i dr. (1999), �Evaluation of acupuncture for pain control after oral surgery: a placebo-controlled trial", Arch Otolaryngol HeadNeck Surg, tom 125, str. 567-572.

11. Reston, J. (1971), ,,Now, let me teli you about my appendectomy in Peking... ", TheNew York Times, 26. juli.

12. Pert, C. B., H. E. Dreher, i dr. (1998), �The psvchosomatic network: foundations of mind-body medicine", Alternative therapies in Health and Medicine, tom 4(4), str. 30-41.

9) Revolucija omege-3: kako nahraniti osećajni mozak

1. Hibbeln, J. R. (1999), �Long-chain polyunsaturated fatty acids in depression and related conditions", Phospholipid spectrum disorder, M. Peet, | Glen i D. Horrobin, Lancashire, UK, Marius Press, str. 195� 210. .$

2. Hornstra, G., M. Al, i dr. (1995), �Essential fatty acids in pregnancy and early human development", European Journal of Obstetrics, Gynecology, and Reproductive Biology, tom 61(1), str. 57-62; Al, M., A. C. Van Houvvelingen, i dr. (2000), �Long-chain polyunsaturated fatty acids, pregnancy, and pregnancy outcome", American Journal of Clinical Nutrition, tom 71 (1 suppl), str. 2858-2918.

3. Hibbeln, J. (1998), �Fish consumption and major depression", The Lancet, tom 351, str. 1213.

4. Barton, P. G. i F. D. Gunstone (1975), �Hvdrocarbon chain packing

and molecular motion in phosphoiipid bilayers formed from unsaturated lecithins", J Biol Chem, tom 250, str. 4470-4476; Sperling, R. I., A. I. Benincaso, i dr. (1993), ,,Dietary omega-3 polyunsaturated fatty acids inhibit phosphoinositide formation and chemotaxis in neutrophils", J Clin Invest, tom 91, str. 651-660.

5. Bourre, J. M., M. Bonneil, i dr. (1993), �Function of dietary poly-unsaturated fatty acids in the nervous system", Prostaglandins Leukotrienes andEssential Fatty Acids, tom 48(1), str. 5-15.

6. Frances, H., P. Drai, i dr. (2000), �Nutritional (n-3) polyunsaturated fatty acids influence the behavioral responses to positive events in miče", Neuroscience Letters, tom 285(3), str. 223-227.

7. Bang, H. O., J. Dyerberg, i dr. (1976), �The composition of foods consumed by Greenland Eskimos", Acta Med Scand, tom 200, str. 69- 73.

8. Chalon, S., S. Delion-Vancassel, i dr. (1998), ,,Dietary fish oil affects monoaminergic neurotransmission and behavior in rats", J Nutr, tom 128, str. 2512-2519. rf| <*

9. Olsen, S. F. i N. J. Secher (2002), ,,Low consumption of seafood in early pregnancy as a risk factor for preterm delivery: prospective cohort study", British MedicalJournal, tom 324, str. 447-451.

10. Mortensen E. L., K. F. Michaelsen, i dr. (2002), �The association betvveen duration of breastfeeding and adult intelligence", Jama, tom 287, str. 2365-2371.

11. Stoll, A. L., W. E. Severus, i dr. (1999), �Omega-3 fatty acids in bipolar disorder: A preliminary double-blind, placebo-controlled lriaP\ Archives of General Psychiairy, tom 56, str. 407-412.

12. Stoll, A. L. (2001), The Omega-3 Connectibn: The Ground-breaking Omega-3 Antidepression Diet and Brain Program, Nevv York, Simon and Schuster.

13. Peet, M. i D. Horrobin (2002), �A dose-ranging exploratory study of the effects of ethyl-eicosapentaenoate in patients with persistent schizophrenic svmptoms", Journal of Psychiatric Research, tom 36(1), str. 7-18.

14. Puri, B. K., S. J. Counsell, i dr. (2001), �Eicosapentaenoic acid in treatment-resistant depression associated with symptom remisssion, structural brain changes and reduced neuronal phospholipid turnover", International Journal of Clinical Practice, tom 55(8), str. 560-563; Puri, B. K., S. J. Counsell, i dr. (2002), �Eicosapentaenoic acid in treatment-resistant depression", Archives of General Psychiatry, tom 59, str. 91-92.

15. Preliminarna studija o efektu ethyl-EPA, ekstrakta ribljeg ulja, na ljude obolele od Hantingtonove bolesti u III, najvi�e odmaklom, stadiju pokazuje pobolj�anje kretanja u periodu od nekoliko meseci u poređenju sa grupom koja je uzimala samo placebo. Ova studija takođe pokazuje povećanje kortikalne mase u odnosu na obim ventrikula. To znači preusmeravanje procesa bolesti na neurolo�kom nivou. Puri, B. K., G. Bydder, i dr. (2002), �MRI and neuropsychological improvement in Huntington disease follovving ethyl-EPA treatment", Neuroreport, tom 13(1), str. 123-126.

16. Nemets, B., Z. Stahl, i dr. (2002), �Addition of omega-3 fatty acid to maintenance medication treatment for recurrent unipolar depressive disorder", American Journal ofPsychiatry, tom 159, str. 477-479.

17. Peet, M. i D. Horrobin (2002), ,,A dose-ranging study of the effects of ethyl-eicosapentaenoatein patients with ongoing depression despite apparently adequate treatment with standard drugs", Archives of General Psychiatry, tom 59, str. 913-919.

18. Maes, M., R. Smith, i dr. (1996), �Fatty acid composition in major depression: decreased w3 fractions in cholesteryI esters and increased C20 : 4 omega-6/C20 : 5 omega-3 ratio in cholesteryl esters and phospholipids", Journal of Affective Disorders, tom 38, str. 35-46; Peet, M., B. Murphv, i dr. (1998), �Depletion of omega-3 fatty acid levels in red blood cell membranes of depressive patients", Biological Psychiatry, tom 43(5), str. 315-319.

19. Adams,P. B., S. Lavvson, i dr. (1996), �Arachidonic acid to eicosapentaenoic acid ratio in blood correlates positively with clinical symptoms of depression", Lipids, br. 31 (dodatak), str. S157-S161.

20. Edvvards, R., M. Peet, i dr. (1998), ,,Omega-3 polyunsaturated fatty acid levels in the diet and in red blood cell membranes of depressed patients", Journal ofAffective Disorders, tom 48(2-3), str. 149-155.

21. Chamberlain, J. (1996), �The possible role of long-chain, omega-3 fatty acids in human brain phylogeny", Perspectives in Biology and Medicine, tom 39(3), str. 436-445; Broadhurst, C, S. Cunnane, i dr. (1998), �Rift Valley lake flsh and shellfish provided brain-specific nutrition for early Homo", British Journal ofNutrition, tom 79(1), str. 3-21.

22. Stoil, A. L. i C. A. Locke (2002), ,,Omega-3 fatty acids in mood disorders: A revievv of neurobiologic and clinical applications", Natural Medications for Psychiatric Disorders : Considering the Alternatives, D. Mischoulon i J. Rosenbaum, Philadelphia, PA, Lippincott Williams & Wilkins, str. 13-34.

23. Tu sliku sam pozajmio od Zanet Setl (Jeanette Settle. Settle, J. E. (2001)), �Diet and essential fatty acids", Handbook of Complementary and Alternative Therapies in Mentol Health, S. Shannon, San Diego, Academic Press, str. 93-113.

24. "VVeissman, M. W||R. Bland., i dr (1996), �Cross-national epidemiology of major depression and bipolar disorder", JAMA , tom 276, str. 293-296; Hibbeln, J. (1998), »Fish consumption and major depression", TheLancet, tom 351, str. 1213.

25. Stordv, B. i M. Nichool (2000), The LCPSolution: The Remarkable Nutritional Treatment for ADHD, Dyslexia, and Dyspraxia, New York, NY, Ballantine Books

26. Klerman, G. L. i M. M. Weissman (1989), �Increasing rates of depression", JAMA, tom 261(15), str. 2229-2235.

27. Endres, S., R. Ghorbani, i dr. (1989), �The effect of dietary supplementation with n-3 polyunsaturated fatty acids on the synthesis of interleukin-1 and tumor necrosis factor by mononuclear cells", New England Journal of Medicine, tom 320(5), str. 265-271; Stoll, A. L. i C. A. Locke (2002), ,,Omega-3 fatty acids in mood discorders: A review of neurobiologic and clinical applications", Natural Medications for Psychiatric Disorders: Considering the Alternatives, D. Mischoulon i J. Rosenbaum, Philadelphia, PA, Lippincott Williams & Wilkins, str. 13-14.

28. Rudin, D. O. (1982), �The dominant diseases of modernized socie-ties as omega-3 essential fatty acid deficiency syndrome", Medical Hypotheses, tom 8, str. 17-47; Simopoulos, A. P. i J. Robinson (1998), The Omega Diet, New York, Harper Collins.

29. Liu, K., J. Stamler, i dr. (1982), ,,Dietary lipids, sugar, fiber, and mortality from coronary heart disease - bivariate analysis of international data", Atherosclerosis, tom 2, str. 221-227.

30. Weissman, M. W., R. Bland, i dr. ( 1996), �Cross-national epide-miology of major depression and bipolar disorder", JAMA, tom 276, str. 293-296.

31. De Lorgeril, M., S. Renaud, i dr. (1994), �Mediterranean alpha-linolenic acid rich diet in secondary prevention of coronary heart disease", TheLancet, tom 343, str. 1454-1459.

32. Christensen, J. H. i E. B. Schmidt (2001), ,,N-3 fatty acids and the risk of sudden cardiac death", Lipids, br. 36, dodatak: SI 15-118; Leaf, A. (2001), »Electrophysiologic basis for the antiarrhythmic and anti-convulsant effects of omega-3 polyunsaturated fatty acids", World Review ofNutrition and Dietetics, tom 88, str. 72-78; Brouwer, I. A., P. L. Zock, i dr. (2002), �Association between n-3 fatty acid status in blood and electrocardiographic predictors of arrhythmia risk in healthy volunteers", American Journal ofCardiology, tom 89(5), str. 629-631.

33. Smith, R. S. (1991), �The macrophage theory of depression", Medical Hypotheses, tom 35, str. 298-306; Maes, M. i R. S. Smith (1998), »Fatty acids, cytokines, and major depression", Biological Psychiatryy tom 43, str. 313-314.

34. Simopoulos, A. R i J. Robinson (1998), The OmegaDiet, op. cit.

35. Crawford, M. A. (1968), ,,Fatty-acid ratios in free-living and domestic animals", The Lancet, str. 1329-1333; Cravvford, M. A., M. M. Gale, i dr. (1969), �The polyenoic acids and their elongation products in the muscle tissue of Phacochoerus aethiopicus: a re-evaluation of 'animal fat'", Biochem J9 tom 114, str. 68P; Crawford, M. A., M. M. Gale, i dr. (1969), »Linoleic acid and linolenic acid elongation products in the muscle tissue of Sncerus caffer and other ruminant species", Biochem 7, tom 115, str. 25-27.

36. Simopoulos, A. R i N. Salem (1989), ,,Omega-3 fatty acids in eggs from range-fed Greek chickens", New England Journal of Medicine, str. 1412.

37. Renaud, S., M. Ciavatti, i dr. (1983), �Protective effects of dietary calcium and magnesium on platelet function and atherosclerosis in rabbits fed saturated fat", Atherosclerosis, tom 47, str. 189-198.

38. Fairfield, K. M. i R. H. Fletcher (2002), �Vitamins for chronic disease prevention in adults: scientific revievv", JAMA, tom 287(23), str. 3116-3126; Fletcher, R. H. i K. M. Fairfield (2002), �Vitamins for chronic disease prevention in adults: clinical applications", JAMA, tom

287(23), str. 3127-9.

39. Stoll, A. L. (2001), The Omega-3 Connection: The Groundbreaking Omega-3 Antidepression Diet and Brain Program, New York, Simon and Schuster.

40. Baillie, R. A., R. Takada, i dr. (1999), �Coordinate induction of peroxisomal acyl-CoA oxidase and UCP-3 by dietarv fish oil: a mechanism for decreased body fat deposition", Prostaglandins Leukotrienes & Essential Fatty Acids, tom 60(5-6), str. 351-356,

41. Kriss-Etherton, P. M., W. S. Harris, i dr. (2002), �AHA Scientiflc Statement: Fish consomption, fish oil, omega-3 fatty acids, and cardiovascular disease", Circulation, tom 106, str. 2747-2757.

10) Prozak ili Adidas

1. McDonald, D. G. i J. A. Hogdon (1991), The Psychological Effects of Aerobic Fitness Training: Research and Theory, New York, NY, Springer-Verlag; Long, B. C. i R. van Stavel (1995), �Effects of exercise training on anxiety. A meta-analysis", Journal of Applied Sport Psychology, tom 7, str. 167-189.

2. DiLorenzo, T. M., E. P. Bargman, i dr. (1999), �Long-term effects of aerobic exercise on psvchological outcomes", Preventive Medicine, tom 28(1), str. 75-85.

3. Kasch, F. (1976), �The effects of exercise on the aging process«, The Physician and Sports Medicine, tom 4, str. 64-68; Palone, A. M., R. R. Lewis, i dr. (1976), »Results of two years of exercise training in middle-aged men", The Physician and Sports Medicine, tom 4, str. 12-11.

4. LaPerriere, A., M. H. Antoni, i dr. (1990), ,,Exercise intervention attenuates emotional distress and natural killer cell decrements following notification of positive serologic status of HIV-l", Biofeedback and Self-Regulation, tom 15, str. 229-242. 5. Greist, J. H., M. H. Klein, i dr. (1979), �Running as treatment for depression", Comprehensive Psychiatry, br. 20(1), str. 41-54.

6. Beck, A. (1967), Depression: Clinical, Experimental and Theoretical Aspects, New York, Harper & Row; Beck, A. (1976), Cognitive Therapv and the Emotional Disorders, New York, International Universities Press.

7. Babvak, M., J. A. Blumenthal, i dr. (2000), �Exercise treatment for major depression: Maintenance and therapeutic benefit at 10 months", Psychosomatic Medicine, tom 62(5), str. 633-638.

8. Blumenthal, J., M. Babyak, i dr. (1999), �Effects of exercise training on older patients with major depression", Archives of Internat Medicine, tom 159, str. 2349-2356.

9. Paffenbarger, R. S., I.-M. Lee, i dr. (1994), ,,Physical activity and personal characteristics associated with depression and suicide in American college men", Acta Psychiatrica Scandinavica (dodatak), tom 377, str. 16-22.

10. Wise, S. P. i M. Herkenham (1982), �Opiate receptor distribution in the cerebral cortex of the rhesus monkey", Science, tom 218, str. 387-389.

11. Panksepp, J., M. Siviy, i dr. (1985), �Brain opiods and social emotions", The Psychobiology of Attachment andSeparation, M. Reite i T. Field, New York, NY, Academic Press.

12. Thoren, R, J. S. Floras, i dr. (1990), �Endorphins and exercise: Physiological mechanisms and clinical implications", Medicine & Science in Sports & Exercise, tom 22(4), str. 417^428; Sher, L. (1996), »Exercise, wellbeing, and endogenous molecules of mood", TheLancet, tom 348 (9025), str. 477.

13. Jonsdottir, I. H., R Hoffmann, i dr. (1997), ,,Physical exercise, endogenous opioids and immune function", Acta Physiologica Scandinavica, dodatak, tom 640, str. 47-50.

14. Furlan, R., D. Piazza, i dr. (1993), ,,Early and late effects of exercise and athletic training on neural mechanisms controlling heart rate", Cardiovasc Res., tom 27, str. 482-488.

15. George, M., Z. Nahas, i dr. (2002), �Vagus nerve stimulation therapy: A research update", Neurology, tom 59 (6 dodatak 4), str. S56-61.

16. Lavvlor, D. i S. Hopker (2001), �The effectiveness of exercise as an intervention in the management of depression: Systematic revievv and meta-regression analysis of randomised controlled trials", BMJt tom 322(7289), str. 763-767.

11) Ljubav je biolo�ka potreba

1. Knjiga Mari-Frans Irigojen (Marie-France Hirigoven) o �Moralnom zlostavljanju" nudi sjajnu studiju o ovom problemu u ljudskim odnosima. Le harcelement moral: La violence perverse au quotidien, Pari�, Syros, 1999.

2. Reč je o korteksu koji je �najprimitivniji" i najstariji deo neokorteksa i čije je tkivo sličnije tkivu emocionalnog mozga nego tkivu neokorteksa. Mesulam, M. M. (1985), Principles ofBehavioralNeurology, Filadelfija, F. A. Dejvis.

3. Schanberg, S. (1994), �Genetic basis for touch effects", Touch in Early Development, T. Field, Hillsdale, NJ, Erlbaum, str. 67-80.

4. Spitz, R. (1945), �Hospitalism: An inquiry into the genesis of psvchiatric conditions in earlv childhood", Psychoanalytic Study ofthe Child, tom 1, str. 53-74.

5. Hubel, D. (1979), �The visual cortex of normal and deprived monkeys", American Scientist, tom 67(5), str. 532-543.

6. Chugani, H. T., M. E. Behen, i dr. (2001), �Local brain functional activity following early deprivation: a study of postinstitutionalized Romanian orphans", Neuroimage, tom 14(6), str. 1290-1301.

7. Hofer, M. A. (1987), �Early social relationships: a psychobiologisfs view", Child Development, tom 58, str. 633-647.

8. Katz, L. F. i J. M. Gottman (1997), �Buffering children from marital conflict and dissolution", J Clin Child Psychol, tom 26, str. 157-171.

9. Murray Parkes, C, B. Benjamin, i dr. (1969), �Broken heart: a statistical study of increased mortality among widowers", British MedicalJournal, tom 646, str. 740-743.

10. Medalie, J. H. i U.Goldbourt (1976), �Angina pectoris among 10.000 men. II. Psychosocial and other risk factors as evidenced by a

multivariate analysis of a five year incidence study", American Journal of Medicine, tom 60(6), str. 910-921.

11. Medalie, J. H., K. C. Stange, i dr.(1992), �The importance of biopsychosocial factors in the development of duodenal ulcer in a cohort of middle-aged men", American Journal of Epidemiology, tom 136(10), str. 1280-1287.

12. Reynolds, R, P. T Boyd, i dr. (1994), �The relationship bervveen social ties and survival among black and white breast cancer patients. National Cancer Institute Black/White Cancer Survival Study Group", Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention, tom 3(3), str. 253-259.

13. Levenson, R., L. L. Carstensen, i dr. (1993), �Long-term marriage: Age, gender, and satisfaction", Psychology and Aging, tom 8(2), str. 301-313.

14. Graham, C. A. i W. C. McGrew (1980), �Menstrual synchrony in female undergraduates living on a coeducational campus", Psychoneur oendocrinologyi tom 5, str. 245-252.

15. Lewis, T, R Amini, i dr. (2000), A General Theory ofLove, New York, NY, Random House.

16. Friedman, E. i S. A. Thomas (1995), �Pet ownership, social support and one-year survival after acute myocardial infarction in the Cardiac Airhvthmia Suppression Trial (ČAST) ", American Journal of Cardiology, tom 76, str. 1213-1217.

17. Siegel, J. M. (1990), �Stressful life events and use of phvsician services among the elderly: The moderating influence of pet ovvnership", JPers Soc PsychoL, tom 58, str. 101-1086.

18. Rodin, J., Langer, E. J. (1977), �Long-term effects of a control-relevant intervention with the institutionalized aged", Journal ofPerso-nality and Social Psychology, tom 35, str. 897-902.

19. Siegel, J. M., F. J. Angulo, i dr. (1999), �AIDS diagnosis and depression in the multicenter AIDS cohort study: The ameliorating impact of pet ownership", AIDS Care, tom 11, str. 157-169.

20. Allen, K. i J. Blascovich (1996), �The value of service dogs for people with severe ambulatorv disabilities: A randomized controlled triar, JAMA, tom 275, str. 1001-1006.

21. Lockvvood, R. (1983), �The influence of animals on social perce-ption", New Perspectives on Our Lives with Companion Animals, A. H. Katcher i A. M. Beck, Philadelphia, PA, Universitv of Pennsvlvania Press, tom 8, str. 64-71.

22. Allen, K., B. E. Shvkoff, i dr. (2001), �Pet ovvnership, but not ACE inhibitor therapv, blunts home blood pressure responses to mental stress", Hypertension, tom 38, str. 815-820.

23. Allen, K. i J. L. Izzo (in submission), �Social support and resting blood pressure among young and elderlv women: The moderating role of pet ovvnership".

24. Simon, S. (1993), �Sarajevo Pets", Weed End Edition Saturday, S. Simon, Washington, National Public Radio-USA.

12) Osećajna komunikacija

1. Hocker, J. L. i W. W. Wilmot (1991), Interpersonal Conflict, Dubuque, IA, Wm. C. Brovvn.

2. Chang, P. R, D. E. Ford, i dr. (2002), �Anger in young men and subsequent premature cardiovascular disease: The precursors study", Arch Intern Med, tom 162, str. 901-906.

3. Gottman, J. (1994), Why Marriages Succeed ofFail, New York, NY, Simon & Schuster; Gottman, J. i N. Silver (1999), The Seven Principles for Making Marriage JVork, New York, NY, Random House.

4. Srčana bazna frekvencija za mu�karca je obično oko 70 a za �enu skoro 80. Levenson, R., L. L. Carstensen, i dr. (1993), �Long-term marriage: Age, gender, and satisfaction", Psychology and Aging, tom 8(2), str. 301-313.

5. Gottman, J. (1994), JVhat Predicts Divorce, Mahwaw, NJ, Lavvrence Erlbaum Assoc, str.84, navedeno prema Goleman, D. (1995), Emotional Intelligence, New York, Bantam Books, str. 135.

6. Rosenberg, M. D. (1999), Les mots sont des fenetres ou des murs: initiation a la communication non violente (Reci su prozori ili zidovi: poziv na nenasilnu komunikaciju), izdanje La Decouverte.

7. Harvev, O. J. (1961), Conceptual Systems andPersonality Organ iza-tion, New York, NY, Harper &Row, navedeno prema Rozenbergu, M. D.,op. cit.

13) Slu�ati srcem

1. Stuart, M. R. i J. A. Lieberman (1993), The Fifteen Minute Hour: Applied Psychotherapy for the Primary Care Physician, Westport, CT, Prager.

2. Ibid.

14) Veza sa drugima

I La Fatigue d'etre soi (Umoriti se od sebe), Pariz, Odile Jacob, 1999.

2. Cherlin, A. (1992), Marriage, Divorce andRemarriage, Cambridge, Mass., Harvard Universitv Press.

3. Klerman, G. L. i M. M. Weissman (1989), �Increasing rates of depression", JAMA, tom 261(15), str. 2229-2235.

4. Wilson, E. O. (2000), Sociobiology: The New Synthesis, Twenly-Fifth Anniversary Edition, Cambridge, Harvard University Press.

5. Walsh, R. (2001), Les Chemins del'eveil(Putevi buđenja), Montrćal, LeJour,2001.

6. Myers, D. G. i E. Diener (1996), �The pursuit of happiness", Scientific American, tom 274, str. 70-72; Argyle, M. (2001), The Psychology of Happiness (sec. ed.), New York, NY, Routledge.

7. Durkheim, E. (1897), Le Suicide. Une etude sociologique (Samoubistvo; sociolo�ka studija), Pariz, Alcan.

8. Zuckerman, D. M., S. V. Kasi, i dr. (1984), ,,Psychosocial predictors of mortality among the elderly poor", Am I Cardiol, tom 119, str. 410� 423.

9. House, J. S., K. R. Landis, i dr. (1998), �Social relationships and health", Science, tom 241, str. 540-545.

10. Frankl, V. E. (1976), Man 's Searchfor Meaning: An Introduction to Logotherapy, New York, Mass Market Paper Back.

11. Majka Tereza navedena prema Walsh, R., Les Chemins de l 'eveil (Putevi buđenja), op. cit.

12. Abraham Mas^fe^v naveden kod Walsh, R., Les Chemins de l'eveil (Putevi buđenja), op. cit.

13. McCratv, R., M. Atkinson, i dr. (1995), �The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variabilitv", The American Journal of Cardiology, tom 76(14), str. 1089-1093.

15) Odakle početi

1. Aristotel, Nikomahova etika.

2. Zahvalan sam doktoru Skotu �enonu (Scott Shannon) iz Američkog udru�enja za holističku medicinu, �to mije skrenuo pa�nju na ovu vezu između Aristotela, Junga i Maslova, i pored dve i po hiljade godina koje ih dele, u uvodu svoje knjige o prirodnim metodama pri negovanju mentalnog zdravlja. Shannon, S. (2001); Integration and Holism. Handbook of Complementatj and Alternative Therapies in Mental Health, S. Shannon (Ed.), San Diego, Academic Press, str. 21-42.

3. McCraty, R., M. Atkinson, i dr. (1995), �The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variability", The American Journal of Cardiology, tom 76(14), str. 1089-1093; Wilson, D., S. M. Silver, i dr. (1996), ,,Eye movement desensitization and reprocessing; Effectiveness and autonomic correlates", Journal of Behavior Therapy and Experimental Psychiatry, tom 27, str. 219-229; Rechlin, T., M. Weis, i dr. (1995), »Does bright-light therapy influence autonomic heart-rate parameters? ' Journal of Affective Disorders, tom 34(2), str. 131-137; Haker, E., H. Egekvist, i dr. (2000), �Effect of sensory stimulation (acupuncture) on sympathetic and parasympathetic activities in healthy subjects", Journal of 'the Autonomic Nervom System, tom 79(1), str. 52-59; Christensen, J. H., M. S. Christensen, i dr. (1999), »Heart rate variability and fatty acid content of blood cell membranes: a dose-response study with n-3 fatty acids", American Journal of Clinical Nutrition, tom 70, str. 331-337; Furlan, R., D. Piazza, i dr. (1993), ,,Early and late effects of exercise and athletic training on neurai mechanisms controlling heart rate", Cardiovascular Res. tom 27, str. 482-488; Porges, S. W., J. A. Doussard-Roosevelt, i dr. (1994), �Vagal tone and the physiological regulation of emotion", Monographs ofthe Society for Research in Child Development, Chicago, IL, University of Chicago Press, tom 59(2-3), str. 167-186, 250-283.

4. Keller, M, J. McCullough, i dr. (2000), �Acomparison of Nefazodone, the cognitive behavioral-analysis system of psychotherapy, and their combination for the treatment of chronic depression", New England Journal of Medicine, tom 342, str. 1462-1470.

BIBLIOGRAFIJA

Adams, P. B., S. Lawson, et al. (1996). �Arachodonic acid to

eicosapentanoic acid ratio in blood correlates positively with clinical symptoms of depression." Lipids 31 (suppl): S157-S161. Akselrod, S,. D. Gordon, et al. (1981). �Power spectrum analyses of

heart arte fluctuation: a quantative probe of beat-to-beat cardiovascular

control." Science 213: 220-222. Al, M., A. C. Van Houwelingen, et al. (2000). �Long-chain

polvunsaturated fatty acids, pregnancy, and pregnancy outcome."

American Journal of Clinical Nutrition 71 ( 1 Suppl ): 285S-291S. Allen, K. and J. Blascovich (1996). �The value of service dogs for

people with severe ambulatory disabilities: a randomized controlled

trial" JAMA 275: 1001-1006. Allen, K. and J. L. Izzo (in submission). �Social support and resting

blood pressure among young and elderly women: The moderating role

ofpetownership."

Allen, K., B. E. Shykoff, et al. (2001). �Pet ovvnership, but nt ACE

inhibitor therapv, blunts home blood pressure responses to mental

stress." Hypertension 815-820. Anonymous (1996). �Centella asiatica (Gotu kola). Botanical

Monograph." Am JNat Med 3(6): 22. Argyle, M. (2001 ). The Psychology ofHappines (2nd ed.). New York, NY, Routledge. Aristote. Ethiaue a Nicomaque. Armonv, J., D. Servan-Schreiber, et al. (1997). �Computational

modeling of emotion: explorations through the anatomy and physiology

of fear conditioning." Trends in Cognitive Sciences 1(1): 28-34. Armour, J. A., Ed. (1991). Anatomy andfunction ofthe intranoracic

neurons regulating the mammalian heart. Reflex Control ofthe Circu-

lation. Boca Raton, FL, CRC Press. Armour, J. A. and J. Ardell (1994). Neurocardiology. New York, NY, Oxford University Press.

Arnsten, A. F. and R S. Goldman-Rakic (1998). �Noise stress impairs

prefrontal cortical cognitive function in monkeys: evidence for a hyper-

dopaminergic mechanism." Archives of General Psychiatry 55(4):

362-368.

Avery, D. H., D. N. Eder, et al. (2001). �Dawn simulatiom and bright

light in the treatment of SAD: a controlled study." Biological Psychiatry

50(3 Aug 1): 205-216. Babyak, M., J. A. Blumenthal, et al. (2000). �Exercise treatment for

major depression: Maintenance and therapeutic benefit at 10 months."

\Psycho-somatic Medicine 62(5): 633-638. Baiilie, R. A., R. Takada, et al. (1999). �Coordinate induction of

peroxisomal acyl-CoA oxidase and UCP-3 by dietary fish oil: a

mechanism for decreased body fat deposition." Prostaglandins Leuko-

trienes & Essential Fatty Acids 60(5-6): 351-356. Bang, H. O., J. Dyerberg, et al. (1976). �The composition of foods

consumed by Greenland Eskimos." Acta MedScand200: 69-73. Barrios-Choplin, B., R. McCraty, et al. (1997). �An inner quality

approach to reducing stress and improving phsical and emotionalt

vvellbeing at work." Stress Medicine 13(3): 193-201. Barton, P. G. and F. D. Gunstone (1975). ,,Hydrocarbon chain packing

and molecular motion in phospholipid bilayers formed from unsaturated

lecithins." JBiol Chem 250: 4470-^476. Baulieu, E., G. Thomas, et al. (2000). �Dehydroepiandrosterone

(DHEA), DHEA sulfate, and aging: contribution if the DHEAge Study

to a sociobiomedeical issue." Proc Natl Acad Sci USA 97(8): 4279-

Beck, A. (1967). Depression: Clinical, Experimetal and Theoretical

Aspects. New York, Harper & Row. Beck, A. (1976). Cognitive Therapy and the Emotional Disorders. New

York, Internatonal Universities Press. Benson, K. and V. P. Zarcone (1979). �Phasic events of REM sleep:

phenomenology of middle ear muscle activity and periorbital integrated

potentials in the same normaml population." Sleep 2(2): 199-213. Blanchard, S. (2002). �Les Francais depensent toujours plus pour les

medicaments." Le Monde (16 juillet 2002). Blumental, J., M. Babyak, et al. (1999) �Effects of exercise trainig on

older patients with major depression." Archives of Internat Medicine

159:2349-2356.

Bourre, J. M., M. Bonneil, et al. (1993). �Function of dietary poIy-

unsaturated fatty acids in the nervous system." Prostaglandins Leuko-

trienes & Essential Fatty Acids. 48(1): 5-15. Bremner, J. D. (1999). �Does stress damage the brain ?" Society of

Biological Psychiatry 45: 797-805. Breslau, N., R. C. Kessler, et al. (1998). �Trauma and posttraumatic

stress disorder in the community: The 1996 Detroit Area Survey of

Trauma." Archives of General Psychiatry 55: 626-632. British-Medical-Association, B. o. S. (2000). Acupuncture: Efficacy, safety and Practice. London, England, Hanvood Academic. Broadhurst, C, S. Cunnane, et al. (1998). �Rift Valley lake fish and

shellfish provided brain-specific nutrition for early Homo." British

Journal of Nutrition 79(1): 3-21. Broca, P. (1878). �Anatomie comparee des circonvolutions cerebrales. Le grand lobe limbique et la scissure dans le serie des mammifieres."

Revue anthropologiaue 2: 385-498. Brouwer, I. A., P. L. Zock, et al. (2002). �Association betvveen n-3 fatty

acid status in blood and electrocardiographic predictors of arrhythmia

risk in healthy volunteers." American Journal of Cardiology 89(5):

629-63

Cantin, M. and J. Genest (1986). �The heart as an endocrine gland."

Clinical andInvestigative medicine 9(4): 319-327. Cardini, F. W., Huang (1998). �Moxibustion for correction of breech

presentation."^M4 280(18): 1580-1584. Carney, R., K. Freedland, et al. (2000). �Change in heart rate varibility

during treatment for depression in patients with coronary heart disease."

American Psychosomatic Society 62(5): 639-647. Carnev, R. M., M. W. Rich, et al. (1998). �The realtionship between

heart rate, heart rate variabilitv, and depression in patients with coronary

artery disease." J Psychosom Res 32: 159-164. Čarter, C. S. (1998). �Neuroendocrine perspectives on social attachment and love." Psyshoneuroendocrinology 23: 779-818. Chalon, S., S. Delion-Vancassel, et al. (1998). �Dietary fish oil affects

monoaminergic neurotransmission and behavior in rats." J Nutr 128:

2512-2519. Chamberlain, J. (1996). �The possible role of long-chain, omega-3

fatty acids in human brain phylofeny." Perspectives in Biolog)- and

Medicine 39(3): 436-445.

Chambless, D., M. Baker, et al. (1998). �Update on empirically

validated therapies, II." The Clinical Psychologist 51(1): 3-16. Chang, P. P., D. E. Ford, et al. (2002). �Anger in young men and

subsequent premature cardiovascular disease: The precursore study."

Arch Intern Med 162: 901-906. Chemtob, C. M., J. Nakashima, et al. (2002). �Brief treatment for

elementary school children with disaster-related Posttraumatic Stress

Disorder: A field study. " Journal of Clinical Psychology 58: 99-112. Chemtob, C. M., D. Tolin, et al. (2000). �Eye-Movement Desensi-

tization ana Reprocessing (EMDR)." Effective treatments for PTSD:

Practice Guildelines from the International Society for Traumatic

Stress Studies. E. A. Foa, T. M. Keane and M. J. Friedman. New York, Guilford Press: 139-155, 155,333-335. Chen, L., J. Tang, et al. (1998). �The effect of location of transcuraneous

electrical nerve stimulation on postoperative opiod analgesic require-

ment: acupoint versus nonacupoint stimulation." Anesth Analg 87:

1129-1134. Cherlin, A. (1992). Marriage, Divorce and Remarriage. Cambridge, MA, Harvard University Press. Cho, Z. H., S. C. Chung, et al. (1998). ,,New findings of the correlation

betvveen acupoints and corresponding brain cortices using functional MRI." Proc Natl Acad Sci USA 95: 2670-2673. Choi, S. W., B. W. Son, et al. (2001). �The wound-healing effect of

a glvcoprotein fraction isolated from aloe vera." British Journal of

Dermatology 145(4): 535-545. Christensen, J. H., M. S. Christensen, et al. (1999). �Heart rate

variability and fatty acid content of blood cell membranes: a dose-

response study with n-3 fatty acids." American Journal of Clinical

Nutrition 70: 331-337. Christensen, J. H. and E. B. Schmidt (2001). ,,N-3 fatty acids and the

risk of sudden cardiac death." Lipids 36 Suppl: SI 15-118. Chugani, H.T., M. E. Behen, et al. (2001). �Local brain functional activity follovving early deprivation: a study of postinstitutionalized

Romanian orphans." Neuroimage 14 (6): 1290-1301. Cohen, J. D., S. D. Forman, et al. (1994). �Activation of prefrontal

cortex in a nonspatial vvorking memory task functional MRI." Human

Brain Mapping, vol. 1: 293-304.

Cohen, S., D. A. I^rrell, et al. (1991). ,,Psychological stress and

susceptibility to the common cold. " New England Journal of Medicine

325(9): 606-612.

Cook, F. A. (1894). �Medical observation among the Esquimaux." New

York Journal of Gynaecology and Obstetrics 4: 282-296. Coplan, J. D., L. A. Papp, et al. (1992). �Amelioration of mitral valve prolaps after treatment for panic disorder." American Journal of

Psychiatry 149(11): 1587-1588. I. Cravvford, M. A. (1968). �Fatty-acid ratios in free-living and domestic

animals." TheLancet: 1329-1333. Crawford, M. A., M. M. Gale, et al. (1969). �Linoleic acid and

linolenic acid elongation products in the music tissue of Sncerus caffer

and other ruminant species." Biochem J115: 25-27. Crawford, M. A., M. M. Gale, et al. (1996). ,,He polvenoic acids

and their elongation prodicts in the muscle tissue of Phacochoerus

aethiopicus: a re-evaluation of ,animal fat?'" Biochem J114: 68P. Csikszentmihalvi, M. (1990). Flow: The Psychology of Optimal Experience. New York, Harper & Row. Cummings, N. A. and N. Van den Bos (1981). �The twenty year kaiser

permanente experience with psychotherapy and medical utilization:

Implications for national health policy and national policy and national health insurance." Health Policy Quarterly 1(2): 159-175. Cyrulnik, B. (2001). Les Vilains Petites Canards, Pari�, Editions Odile

Jacobs. Damasio, A. (1999). The Feeling of What Happens. San Diego, Harcourt, Inc. Trad. francaise, Le Sentiment meme de soi, 2001, Odile

Jacobs. Damasio, H., T. Brabowski, et al. (1994). �The return of Phineas Gage: Clues about the brain from the skull of a famous patient." Science 264:

1102-1105. I |$g| De Lorgeril, M., S. Renaud, et al. (1994). �Mediterranean alpha-

linolenic acid rich diet in secondary prevention of coronary heart

disease." The Lancet 343: 1454-1459. Dekker, J., E. Schouten et al. (1997). �Heart rate variability from

short term electrocardiographic recordings predicts mortality from ali causes in middle-aged and elderly men. The Zutphen Study." American

Journal of Epidemiology 145(19): 899-908.

DiLorenzo, T. M., E. P. Bargman, et al. (1999). �Long-term effects of aerobic exercise on psychological outcomes." Preventive Medicine

28(1): 75-85. Drevets, W. C. and M. E. Raichle (1998). �Reciprocal suppression of

regional celebral blood flow during emotional versus higher cognitive

processes: implications for interactions betvveen emotion and cognition."

Cognition and Emotion 12: 353-385. Durkheim, E. (1897). Le Suicide. Une etude sociologique. Pari�, Alcan. Edelman, G. N. (1987). Neutral danvinism: The theory of neurona!

group selection. New York, Perseus Publishing. Edwards, R., M. Peet, et al. (1998). ,,Omega-3 polyunasaturated fatty

acid levels in the diet and in red blood cell membranes of depressed

patients." Journal ofAffective Disorders 48(2-3): 149-155. Endres, S., R. Ghorbani, et al. (1989). �The effects of dietary

supplementation with n-3 polyunsaturated fatty acids on the synthesis

of interleukin-1 and tumor necrosis factor by mononuclear cells." New

England Journal of Medicine 320(5): 265-271. Eslinger, P. J. and A. R. Damasio (1985). �Severe disturbance of

higher cognition after bilateral frontal lobe ablation: Patient EVR."

Neurology 35: 1731-1741. Fairfield, K. M. and R. H. Fletcher (2002). �Vitamins for chronic

disease prevention in adults: scientiflc revizv/" JAMA 287(23): 3116�

3126. Felsman, J. K. and G. Vaillant (1987). �Resilient children as adults: a

40 year study." The Invulnerable ChildE. J. Anthony and B. J. Cohler. New York, Guilford Press. Fine, M., R. Stone, et al. (1999). � Processes and outcomes of care for

Patients with community-acquired pneumonia." Archives of Internat

Medicine 159: 970-980. Fletcher, R. H. and K. M. Fairfield (2002). �Vitamins for chronic

disease prevention in adults: clinical applications." JAMA 287(23):

3127-9. Frances, H., P. Dral, et al. (2000). �Nutritional (n-3) polyunsaturated

fatty acids influence the behavioral responses to positive events in

miče." Neuroscience Letters 285 (3): 223-227. Frankl, V. E. (1976). Man's Search for Meaning: An Introduction to

Logotherapy. New York; Mass Market Paper back.

Frasure-Smith, N., F. Lesperance, et al. (1995). �Depression and

18-month prognosis after myocardical infarction." Circulation 91(4):

999-1005. Friedman, E. and S. A. Thomas (1995). �Pet ovvnership, social, support, and one-year survival after acute myocardial onfarction in the

Cardiac Arrhythmia Suppression Trial (ČAST)." American Journal of

Cardiology 76: 1213-1217. Furlan, R., D. Piazza, et al. (1993). �Early and late effects of exercise

and athletic trainingon neural mechanism controlling heart rate."

Cardiovasc Res 27: 482-488. Gabbard, G. O., J. G. Gundersom, et al. (2002). �The place of

psychoanalytic treatments within psychiatry." Archives of General Psychiatry 59: 505-510. Gahery, Y. and D. Vigier (1974). �Inhibitory effects in the cuneate

nucleus produced by vago-aortic afferent flbers." Brean Research 75:

241-246.1

Georege, M., Z. Nahas, et al. (2002). �Vagus nerve stimulation therapy: a research update." Neurology 59(6 Suppl 4): S56-61. Gershon, M. D. (1999). �The enteric nervous svstem: a second brain."

Hospital Practice {Office Edition) 34(7): 31-2, 35-8, 41-2 passim. Glassman, A. and P. Shapiro (1998). �Depression and the course of

coronary artery disease." American Journal ofPsychiatry 155: 4-10. Goleman, D. (1995). Emotional Inelligence. New York, Bantam

Books. Goleman, D. (1997). U Intellegence emotionalle. Pari�, France, Robert Laffont. Gottman, J. (1994). JVhat Predict Divorce. Mahwaw, NJ, Lawrencw

Erlbaum Assoc. Gottman, J. (1994). Why Marriages Succeed ofFail. New York, NY, Simon & Schuster. Gottman, J. and N. Silver (1999). The Seven Principles for Making

Marriage Work. New York, NY, Random House. Graham, C. A. and W. C. Mcgrew (1980). �Menstrual synchrony in

female undergratuates living on a coeducational campus." Psvcho-

neuroendocrinology 5: 245-252. Greist, J. H., M. H. Klein, et al. (1979). �Rinning as treatment for

depression." Comprehensive Psychiatry 20(1): 41-54.

Grossarth-Maticek, R. and H. J. Eysenck (1995). �Self-regulation and mortality from cancer, coronary heart disease and other causes: A prospective study." Personality and individual differences 19(6): 781-

795.

Haker, E. H. Egekvist, et al. (2000). �Effect of sensory stimulation

(acupuncture) on sympathetic and parasympathetic activities in healthy

subjects." Journal oftheAutonomic Nervous System 79(1): 52-59. Han, J.-S. (1986). �Electroacupuncture: An alternative to antidepressants

for treating afTective diseases " JNeurosci 29: 79-92. Harrer, G. and H. Harrer (1997). �Music, emotion and autonomic

function." Music andtheBrain. M. Critchley and R. A. Hansin. London, William Heinemann Medical: 202-215. Harvev, O. J. (1961). ConceptualSystems and Personal ity Organization. New York, NY, Harper & Row. He, D., J. Rerg, et al. (1997). �Effects of acupunture on smoking

cessation of reduction for motivates smokers." Preventive Medicine

26:208-214. Hechun, L., J. Yunkui, et al. (1985). �Electro-acupunture vs. amitri-

ptyline in the treatment of depressive states." Journal of Tradotional

Chinese Medicine: 3-8. Herbert, J., S. Lilienfield, et al. (2000). �Science and pseudoscience

in the development of eye movement desensitization and reprocessing : implications for clinical psychology." Clin Psychol Rev 20: 954-971. Hibbeln, J. (1998). �Fish consumption and major depression." Lancet

351: 1213. Hibbeln, J. R. (1999). �Long-chain polyunsaturated fatty acids in

depression and related conditions." Phospholipidspectrum disorder. M. Peet, I. Glen and D. Horrobin. Lancshire, UK, Marius Press: 195-210. Hirigoyen, M.-F. (1999). Le Harcelement moral: La violence perverse

au quotidien. Pari�, Syros. Hocker, J. L. and W. W. Wilmot (1991). Interpersonal Conflict. Dubugue, IA, Wm. C. Brown. Hofer, M. A. (1987). ,,Early social relationships: a psvchobiologist's

vievv." ChildDevelopment 58 : 633-647. Hornstra, G., M. Al, et al. (1995). �Essential fatty acids in pregnancy

and early human development." European Journal of Obstetrics, Gynecology, andReproductive Biology 61(1): 57-62.

House, J. S., K. R. Landis, et al. (1988). �Social relationships and

health." Science 241: 540-545.

Hubel, D. (1979). �The visual cortex of normal and deprived monkeys"

American Scientist 67(5): 532-543. Hui, K., J. Liu, et al. (2000). �Acupuncture modulates the limbic svstem

and subcortical gray strustures of the human brain: evidence from fMRI

studies in normal subjects." Human Brain Mapping 9: 13-25. Janet, P. (1889). L'Automatisme psychologique. Pari�, Alcan. Jin, H., L. Zhou, et al. (1991). �The inhibition by eletrical acupuncture

on gastric acid secretion is mediated via endorphin and somatostating in

dogs." Clin Res 40: 167A* $&$&

Jonsdottir, I. H., P. Hoffman, et al. (1997). �Physical exercise, endogeneous opioids immune function." Acta Physiologica

Scandinavica Supplementum. 640: 47-50. Kasch, F. (1976). �The effects of exercise on the aging process." The

Physician andSports Medicine 4: 64-68. Katz, L. F. and J. M. Gottman (1997). �Buffering children from

marital conflict and dissolution." J Clin ChildPsychol 26: 157-171. Keller, M., J. McCullough, et al. (2000). �Acomparison of Nefazodone, the cognitive behavioral-analysis system of psychotherapy, and their

combination for the treatment of chronic depression." New England

Journal of Medicine 342: 1462-1470. Kessler, L. G., P. D. Cleary, et al. (1985). �Psychiatris disorders in

primary care." Archives of General Psychiatry 42: 583-590. Kessler, R., J. Soukuo, et al. (2001). �The use of complementary and

alternative therapies is to treat anxiety and depression in the United

States." American Journal of Psychiatry 158(2 (Februarv): 289-294. Khan, A., R. Leventhal, et al. (2002). �Severity of depression and

response to antidepressants and placebo: an analysis of the Food and

Drug Administration database." Journal of Clinical Psychopharma-

cology 22(1): 50-4. Kirschbaum, C, O. Wolf, et al. (1996). �Stress and treatment-induced

elevation of cortisol levels associated with impaired declarative memory

in healthy adults." Life Science 58(17): 1475-1483. Klerman, G. L. and M. M. Weissman (1989). �Increasing rates of

depression.'V^M^ 261(15) 2229-2235. Kramer, P. (1993). Listening to Prozac. New York, Viking.

Kriss-Etherton, P. M., W. S. Harris, et al. (2002), �AHA Scientific

Statement: Fish consomption, fish oil, omega-3 fatty acids, and cardio-

vascular disease" Circulation, 10: 2747-2757. Krittayaphong, R., W. Cascio, et al. (1997). �Heart rate variability

in patients with coronary artery disease: differences in patients with

higher and lower depression scores." Psychosomatic Medicine 59(3):

231-235. Kubler-Ross, E. (1969). On Death and Dying. New York, Touch-

stone. La Rovere, M., J. T. Bigger, et al. (1998). ,,Baroreflex sensitivity

and heart-rate variability in prediction of total cardiac mortality after

myocardial infraction."£tf/7ce/351: 478-484. Lam, R. W., E. M: Goldner et al. (1994). �A controlled study of light therapy for bulimia nervosa." American Journal ofPsychiatry 151(5):

744_750.

Lao, L., S. Bergman, et al. (1999). �Evaluation of acupuncture for pain

control after oral surgery: a placebo-controlled trial." Arch Otolaringol

HeadNeckSurg 125: 567-572. LaPerriere, A., M. H. Antini, et al. (1990). �Exercise intervention

attenuates emotional distress and natural killer cell decrements following

notification of positive serologic status of HIV-1." Biofeedback and

Self-Regulation 15: 229-242. Lawlor, D. and S. Hopker (2001). �The effectiveness of exercise as

an intervention in the management of depression: systematic review

and meta-regression analysis of randomised controlled trials." BMJ

322(7289): 763-767.

Leaf, A. (2001). �Electrophysiologic basis for the anthiarrhythmic and

anticonvulsant effects of omega 3 polvunsaturated fatty acids." JVorld

Review ofNutrition & Dietetics 88: 72-78. LeDoux, J. E. (1992). �Brain mechanisms of emotions and emotional learning." Current Opinion in Neurobiology 2: 191-197. LeDoux, J. E. (1996). The Emotional Brain: The Mvsterious

Underpinings of Emotional Life. New York, Simon & Schuster. LeDoux, J. E., L. Romanski, et al. (1989). ,,Indelibility of subcortical emotional memories." Journal ofCognitive Neuroscience 1: 238-243. Levenson, R., L. L. Carstenseb, et al. (1994). �The influence of age

and gender on affect, physiology, and their interrelations: A study of

long-term marriages." Journal of Personality and Social Psychology

67.

Levenson, R., L. L. Carstensen, et al. (1993). �Long-term marriage:

age, gender, and satisfaction." Psychology andAging 8(2): 302-313. Levitt, A., R. Joffe, et al. (1991). �Bright Hght augmentation in

antidepressant nonresponders." Journal ofClinical Psychiatry 52(8):

336-337.

Lewis, T., F. Amini, et al. (2000). A General Theory of Love. New

York, NY, Random House. Li, Y., G. Tougas, et al. (1992). �The effect of acupuncture on gastro-

intesetinal function and disorders." Am I Gastroenterol 87: 1372-

1381.

Linden, W., C. Stossel, et al. (1996). ,,Psychosocial interventions for

patient with coronary artery disease: a meta-analysis." Archives of

Internal Medicine 156 (7): 745-752. Lui, K., J. Stamler, et al. (1982). ,,Dietary lipids, sugar, fiberand

mortality from coronary heart disease-bivariate analysis of inernational data." Atherosclerosis 2: 221-227. Lockvvood, R. (1983). �The influence of animals on social perception."

New Perspectives on OurLives with Companion Animals. A. H. Katcher

and A. M. Beck. Philadelphia, PA, University ofPennsylvania Press. 8:

64-711

Long, B. C. and R. Van Stavel ( 1995). �Effects of exercise training

on anxiety. A meta-analysis." Journal of Applied Sport Psychology 7:

167-189.

Lou, H. C, Y. Cshen, et al. (1990). �A comparative study of the

treatment of depression by elecfro-acupunture." Acupunct sci Int J 1:

20-26. Luo, H. C. Y. K. Jia, et al. (1985). �Electroacupucture vs. amitriptyline

in the treatment of depressive states." Journal of Traditional Chinese

Medicine 5: 3-8. Luo, H. C, Y. C. Shen, et al. (1990). �A comparative study of the

treatment of depression by electroacupunture and amitriptyline."

Acupunture (Hunington, N.Y) 1: 20-26. Luskin, F., M. Reitz, et al. (2002). �A controlled pilot study of

stress management in elderly patients with congestive heart failure."

Preventive Cardiology (Faill Issue) 5: 168-172. Macfarland, B. H., D. K. Freeborn, et al. (1985). �Utilization

patterns among long-term enrollees in a prepaid group practice health

maintenance organization." Medical Care 23: 1121-1233.

MacMillan, M. B. (1986). �A vvonderful journey through skull and

brains: The travels of Mr. Gage's tamping iron." Brain and Cognition

5:67-107. Maes, M., R. Smith, et al. (1996). �Fatty acid composition in major

depression: decreased w3 fraction in cholesteryl esters and increased

C20: 4 omega 6/c20: 5 omega-3 ratio in cholesteryl esters and

phosholipids." Journal ofAjfective Disorders 38: 35-46. Maes, M. and R. S. Smith (1998). ,,Fatty acids, cytokines, and major

depression." Biological Psychiatry 43: 313-314. Manji, H. K., W. Z. Potter et al. (1995). �Signal transduction pathways: molecular targets for lithium's actions." Archives of General Psychiatry

52:531-543. Marshall, B. (1988). �The campylobacter pylori story." Scand J

Gastroenterol 146 (Suppl): 58-66. Maxfield, L. and L. A. Hyer (2002). �The relationship betvveen efficacy

and methodology in studies investigating EMDR trearment of PTSD."

Journal of ClinicalPsychology 58: 23-41. Mayer, J. D., P. Salovey, et al. (2000). �Models of emotional

intelligence." Handbook of Intelligence. R. J. Steinberg. Cambridge, U.K., Cambridge University Press: 396-420. McCraty, R., Ed. (2001). Science of the Heart: Exploring th erole

of the heart in human performance. Boulder Creek, CA, Institute of

HeartMath. McCraty, R., M. Atkinson, et al. (1995). �The effects of emotions

on short-term power spectrum analysis and heart rate variability." The

American Journal ofCardiology 76(14): 1089-1093. McCraty, R., B. Barrios-Choplin, et al. (1998). �The impact of a

new emotional self-management program on stress, emotions, heart

rate variability, DHEA and cortisol." Integrative Physiological and

Behavioral Science 33(2): 151-170. McDonald, D. G. and J. A. Hogdon (1991). The Psychological Effects

of Aerobic Fitness Trainig: Research and Theory. New York, NY, Springer-Verlag. Medalie, J. H. and U. Goldcourt (1976). �Angina pectoi *is among

10,000 men. II. Psychosocial and other risk factors as evidenced by a

multivariate analysis of a five year incidence study." American Journal of Medicine 60(6): 910-921.

Medalie, J. H., K. C. Stange, et al. (1992). �The importance of

biopsychosocial factors in the development of duodenal ulcer in a

cohort of middle-aged men." American Journal of Epidimiology 136

(10): 1280-1287.

Mehler, J., G. Lambertz, et al. (1986). �Discrimination de la langue

maternelle par ie nouveau-ne." Comptes rendus de l'Academie des

sciences, 303 : 637-640. Mesulam, M. M. (1985). Principles of Behavioral Neurology. Philadelphia, F.A. Davi�. Milad, M. and G. I. Quirk (2000). �Neurons in medial prefrontal

cortex signal memorv for fear extinction." Nature 420 : 70-74. Montakab, H. (1999). �Akupunktur und Schlaflosigkeit [Acupuncture

and insomnia]." Forschende Komplmentarmedizin 6 Suppl 1: 29-31. Morgan, M. A., L. M. Romanski, et al. (1993). �Extinction of emotional learning : contribution of medial prefrontal cortex." Neuroscience

Letters 163(1): 109-113.

Mortensen, E. L., K. F. Michaelsen, et al. (2002). �The association

between duration of breastfeeding and adult intelligence." JAMA 287:

2365-2371. Murrav Parkes, C, B. Benjamin, et al. (1969). �Broken heart: a

statistical study of increased mortality among widowers." British

Medical Journal 646: 740-743. Myers, D. G. and E. Diener (1996). �The pursuit of happiness."

Scientific American 274: 70-72. Nemets, B., Z. Stahl, et al. (2002). �Addition of Omega-3 fatty acid

to maintenance medication treatment for reccurent unipolar depressive

disorder. " American Journal ofPsychiatry 159:477-479. Observatoire

national des prescriptions et consommations des medicaments (1998). Etude de la prescription et de la consommation des antidepreseurs en

ambulatoire. Pari�, Agence du medicament - Directions des ćtudes et

de Tinformation pharmaco-economiques. Ochsner, K. N., S. A. Bunge, et al. (in press as of May 2002). �An fMRI

study of the cognitive regulation of emotion." Journal of Cognitive

Neuroscience. Olsen, S. F. and N. J.. Secher (2002). �Low consumption of seafood in

early pregnancy as a risj factor for preterm delivery: prospective cohort study." British Medical Journal 324 : 447-451.

Ornish, D., L. Scherwitz et al. (1998). �Intensive lifestyle changes for

reversal of coronary heart disease." JAMA 280 (23): 2001 -2007. Paffenbarger, R. S., I.-M. Lee et al. (1994). ,,Physical activity and

personal characteristics associated with depression and suicide in

American college men." Acta Psychiatrica Scandinavica (suppl.) 377: 16-22. Palone, A. M., R. R. Lewis, et al. (1976). �Results of two years of

exercise trainig in middle-aged men." The Physician and Sports

Medicine 4:12-11. Panksepp, J., M. Siviy, et al. (1985). �Brain opiods and social emotions. "The Psychobiology ofAttachment andSeparation. M. Reite

and T. Field. New York, NY, Academic Press. Parry, B., S. Berga, et al. (1990). �Melatonin and phototherapy in

premenstrual depression." Progress in Clinical & Biological Research

341B: 35-43. Paulus, W. E., M. Zhang, et al. (2002). �Influence of acupuncture

on the pregnancy rate in patients who undergo assisted reproduction

therapy." FertilSteril 11(4): 721-724. Pavlov, I. P. (1927). Conditioned Reflexes. London, Oxford University

Press. Peet, M. and D. Horrobin (2002). �A dose-ranging explotary study

of the effects of ethyl-eicosapentaenoate in patients with persistent

schizophrenic symptoms." Journal of Psychiatric Research 36(1): 7-

18. Peet, M. and D. Horrobin (2002). �A dose-ranging study of the effects

of ethyl-eicopentaenoate in patients with ongoing depression despite

apparently adequate treatment with standards drugs." Archives of General Psychiatry 59: 913-919. Peet, M., B. Murphy et al. (1998). �Depletion of omega-3 fatty acid

levels in red blood cell membranes of depressive patients." Biological Psychiatry 43(5): 315-319. Perkins, B. R. and C. C. Rouanzoin (2002). �A critical evaluation

of current views regardind Eye-Movement Desensitization and

Reprocessing (EDMR): Clarifying points of confusion." Journal of

Clinical Psychology 58: 77-97. Petr, C. B., H. E. Dreher, et al. (1998). �The psychosomatic netvvork: foundations of mind-body medicine." Alterntive Therapies in Health

and Medicine 4(4): 30-41.

Pessah, M. A. and H. P. Roffwarg (1972). �Spontaneous middle ear

muscle activity in man: A rapid eve movement sleep phenomenon."

Science 178: 773-776. Polyakov, S. E. (1988). �Acupuncture in the treatment of endogenous

depression." Soviet Neurology andPsychiatry 21: 36-44. Porges, S. W., J. A. Doussard-Roosevelt, et al. (1994). �Vagal tone and

the psysiological regulation of emotion." Monographs ofthe Societyfor

Research in Child Development. Chicago, IL, University of Chicago

Press. 59 (2-3): 167-187,250-283. Puri, B. K., G. Bydder et al. (2002). �MRI and neuropsychological improvement in Huntington disease following ethyl-EPA treatment."

Neuro-Report 13(1): 123-126. Puri, B K., S. J. Counsell, et al. (2001). �Eicosapentaenoic acid in

treatment-resistant depressionassotiated with symptom remission, structural brain changes and reduced neuronal phospholipid turnover."

International Journal ofClinical Practice. 55(8): 560-563. Puri, B. K., S. J. Counsell, et al. (2002). �Eicosapentaenoic acid in

treatmen-resistant depression." Archives of General Psychiatry 59:

91-92:

Quirk, G. J., G. K. Russo, et al. (2000). �The role of ventromedial

prefrontal cortex in the recovery of extinguished fear." Journal of

Neuroscience 20(16): 6225-6231. Rauch, S., B. Van der Kolk, et al. (1996). �A symptom provocation

study of posttraumatic stress disorder using positron emission

tomography and script-driven imagery." Archives of General Psychiatry

53:380-387.

Rechlin, T., M. Weis, et al. (1995). �Does bright-light therapy influence

autonomic heart-rate parameters?" Journal of Affective Disorders 34

(2): 131-137. Rechlin, T., M. Weis, et al. (1994). Journal of Affective Disorders

32(4): 271-275. Redaction du Monde (2002). ,,Le Grand Dossier Exception francaise."

Le Monde (14-15 avril): 17. Regier, D. and L. Robins, Eds. (1991). Psychiathc Disorders in

America: The Epidemiologic Catchment Area Study. New York, NY, Free Press. Rein, G., R. McCraty, et al. (1995). �Effects of positive and negative

emotions on salivary IgA." Journal for the Advancement of Medicine

8(2): 87-105.

Remen, R. N. (1997). Kitchen Table Wisdom, Riverside Books. Renaud, S., M. Ciavatti, et al. (1983). �Protective effects of dietary

calcium and magnesium on platelet function and atherosclerosis in

rabbits fed saturated fat." Atherosclerosis 47: 189-198. Reston, J. (1971). ,,Now, let me teli you about my appendectomy in

Peking..." TheNew York Times (July 26). Reynolds, P., P. T. Boyd, et al. (1994). �The relationship betvveen

social ties and survival among black and white breast cancer patients."

National Cancer Institute BlackAVhite Cancer Study Group. Cancer

Epidemiology, Biomarkers & Prevention 3(3): 253-259. Rodin, J., Langer, EJ. (1997). �Long-term effects of a control-relevant intervention with institutionaiized aged." Journal of Personality and

Social Psychology 35: 897-902. Rosenberg, M. D. (1999). Non-violent Communication, PuddleDancer

Press

Rosenthal, M.E. (1998). JVinter Blues: Seasonal Affective Disorder

- JVhat it is andhow to overcome it. New York, Guilford Press. Rudin, D. O. (1982). �The dominant diseases of modernized societies as

omega-3 essential fatty acid deficiency svndrom." Medical Hypotheses

8: 17-47. Rumelhart, D. E. and J. L. McClelland (1986). Parallel Distributed

Processing: Explorations in the microstructure ofcognition. Cambridge, MA, MIT Press. Sack, M., W. Lempa, et al. (2001). �Study quality and effect-sizes - a

meta-analysis of EMDR-treatment for posttraumatic stress disorder."

Psychotherapie, Psychosomatik, Medizinische Psychologie 51(9�10): 350-355. Samuels, M. (2001). �Voodoo death revisited: The modern lessons of

neurocardiologv." Grand Rounds. Department of Medicine, Univ. of

Pittsburg Medical Center, Presbyterian/Shadyside Hospital. Satlin, A., L. Volicer, et al. (1992). �Bright light treatment of behaviorai and sleep disturbances in patients vvith Alzheimer's disease." American

Journal ofPsychiatry 149(8): 1028-1032. Schanberg, S. (1994). �Genetis basis for touch effects." Touch in earlv

development. T. Field. Hillsdale, NJ, Erlbaum: 67-80. Servan-Schreiber, D., W. M. Perlstein, et al. (1998). �Selective

pharmacological activation of limbic strustures in human volunteers: A

positron emission tomography study." Journal ofNeuropsychiatry and

Clinical Neurosciences 10:148-5 9. Settle, J. E. (2001). �Diet and essential fatty acids." Handbook of

Complentary and Alternative Therapies in Mental lHealth. S. Shannon. San Diego, Academic Press: 93-113. Shannon, S. (2001). �Integration and holism." Handbook ofComple-

mentary and Alternative Therapies in Mental Health. S. Shannon. San

Diego, Academic: 21-42. Shapiro, F. (2001). Eye-movement desensitization and reprocessing:

Basic principles, protocols and procedures. 2nd edition. New York, Guilford. Sher, L. (1996). �Exercise, wellbeing, and endogeneous molecules of

mood." Lancet 348(9025): 477. Siegel, J. M. (1990). �Stressfiil life events and use of physician services

among the ederly: the moderating influence of pet ownership. " J Pers

Soc Psychol 58: 101-1086. Siegel, J. M., F. J. Angulo, et al. (1999). �AIDS diagnosis and

depression in the multicenter AIDS cohort study: the ameliorating

impact of pet ownership." AIDS Care 11: 157-169. Simon, S. (1993). �Sarajevo pets." Week End Edition Saturdav. S. Simon. Washington, National Public Radio - USA. Simopoulos, A. P. and J. Robinson (1998). The Omega Diet. New

York, Harper Collins. Simopoulos, A. P. and Salem (1989). �Omega-fatty acids in eggs from

range-fed Greek chickens." New England Journal of Medicine: 1412. Smith, R. S. (1991). �The macrophage theory of depression." Medical

Hypotheses 35: 298-306. Solomon, S., E. T. gerritv, et al. (1992). �Efficacy of treatment for

posttraumatic stress disorder." JAMA 268: 633-638. Soulie de Morant, G. L. (1972). L'Acupuncture chinoise. Pari�, Maloine Editeurs. Spector, J. and J. Read (1999). �The current status of eye-movement

desensitization and reprocessing (EMDR)." Clinical Psychology and

Psychotherapy 6: 165-174. Sperling, R. L, A. I. Benincaso et al. (1993). �Dietary omega-3

polvunsaturated fatty acids inhibit phosphoinisitide formation and

chemotaxis in neutrophils." J Clin Invest 91: 651-660.

Spitz, R. (1945). �Hospitalism: An inquiry into the genesis of psychiatric conditions in early childhood." Psychoanalytic Study of the Child 53-74.

Stickgold, R. (2000). �EMDR: A putative neurobiological mechanism."

Journal of Clinical Psychology 58: 61-75. Stoll, A. L. (2001). The Omega-3 Connection: The groundbreaking

omega-3 antidepressiom diet and brain program. New York, Simon &

Schuster. Stoll, A. L. and C. A. Locke (2002). �Omega-3 fatty acids in the mood

dosorders: A revievv of neurobiologic and clinical applications." Natural MedicationsforPsychiatricDisorders: Considering the Alternatives. D. Mischoulon and J. Rosenbaum. Philadelphia, PA, Lippincott Williams

&Wilkins:13-14. Stoll, A. L., W. E. Severus, et al. (1999). �Omega 3 fatty acids in

bipolar disorder: a preliminary double-blind, placebo-controlled trial."

Archives of General Psychiatry 56: 407-412. Stordy, B. and M. Nichool (2000). The LCP Solution: The remarkable

nutrional treatment for ADHD, dyslexia, and dyspraxia. New York, NY, Ballantine Books. Stroink, G. (1989). �Principles of cardiomagnetism." Advances in

Biomagnetism. S. J. e. a. Williamson. New York, Plenum Press: 47-

57.

Stuart, M. R. and J. A. Lieberman (1993). The Fifteen Minute Hour:

Applied psychotherapy for the primary care physician. Westport, CT, Prager. Stys, A. and T. Stys (1998). �Current clinical applications of heart rate

variability." Clinical Cardiology 21: 719-724. Thomas, M., S. V. Eriksson, et al. (1991). �A Comparative Study

of Diazepam and Acupuncture in Patients with Osteoarthritis Pain: A

Placebo Controlled Study." American Journal of Chinese Medicine

2(XIX): 95-100. Thoren, P., J. S. Floras, et al. (1990). �Endorphins and exercise:

physiological mechanisms and clinical implications." Medicine &

Science in Sports & Exercise 22(4): 417-428. Timofeev, M. F. (1999). �Effects of acupuncture and an agonist of

opiate receprors on heroin dependent patients." American Journal of

Chinese Medicine 27(2): 143-148.

Tsuji, H., F. Venditti, et al. (1994). �Reduced heart rate variability

and mortality risk in an elderly cohort. The Framingham Heart Study."

Circulation 90(2): 878-883. U.K-Department of Health (2001). The Evidence Based Clinical Practice Guideline, Department of Health, United Kingdom. 2001. Ulett, G. A., S. Han, et al. (1998). �Electroacupuncture: Mechanisms

and clinical applications." Biological Psychiatry 44: 129-138. Umetani, K., D. Singer, et al. (1999). ,,Twenty-four hours time domain

heart rate variability and heart rate: relations to age and gender over nine

decades." Journal of American College ofCardiology 31(3): 593-601. Uvnas-Moberg, K. (1998). ,,Oxytocin may mediate the benefits of

positive social interaction and emotions." Psychoneuroendocrinology

23:819-835. Vaillant, G. (1995). Adaption to Life. Boston, Harvard University

Press. Vam Etten, M. L. and S. Tavlor (1998). �Comparative efficacy of

treatments for post-traumatic stress disorder: Ameta-analysis." Clinical

Psychology & Psychotherapy 5: 126-144. Walsh, R. (2001). Les Chemins de V eveil. Monreal, Le Jour, 2001. Wang, S.-M. and Z. N. Kain (2001). �Auricular acupuncture: a

potential treatment for anxiety." Anesth Analg 92: 548-553. Watkins, A. D. (2002). Corporate training in heart rate variability: six

weeks and 6 months following-up studies. London. Weissman, M. W., R. Bland, et al. (1996). �Cross-national epidemiology

of major depression and bipolar disorder." JAMA 276: 293-296. Wilson, D., S. M. Silver, et al. (1996). ,,Eye movement desensitization

and reprocessing: Effectiveness and autonomic correlates." Journal of

Behavior Therapy and Experimental Psychiatry 27: 219-229. Wilson, E. O. (2000). Sociobiology: The New Synthesis, Twenty.Fifth

Anniversary Edition. Cambridge, Harvard University Press. Wilson, S., L. Becker, et al. (1995). ,,Eye movement desensitization

and reprocessing (EMDR) treatment for psychologically traumatized

individuals." Journal of Consulting and Clinical Psychology 63: 928-

937. Wilson, S., L. Becker, et al. (1997). �Fifteen month following-up of

eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for

posttraumatic stress disorder and psychological trauma." Journal of

Consulting and Clinical Psychology 65: 000-000.

Wise, S. P. and M. Herkenham (1982). �Opiate receptor distribution

in the cerebral cortex of the rhesus monkey." Science 218: 387-389. Yamasaki, H., K. S. Labar, et al. (2002). �Dissociable prefrontal

brain systems for attention and emotion." Proceedings ofthe National Academy of Sciences 99 (17): 11447-11451. Yehuda, R., A. C. McFarlane, et al. (1998). �Predicting th edevelopment of posttraumatic stress disorder from the acute response to a traumatic

event." Biological Psychiatry 44: 1305-1313. Zarifian, E. (2002). ,,En France, le recours aux drouges a de quoi

inquieter." Le Figaro: 23. Zuckerman, D. M., S. V. Kasi, et al. (1984). ,,Psychosocial predictors

of mortality among the elderly poor." Am I Cardiol 119: 410-423.

NEKOLIKO KORISNIH ADRESA

Za najnovije informacije, savetujem da se koristi website www.guerir.fr, koji se redovno obnavlja i pru�a brojna druga obave�tenja o metodama lečenja koje su u ovom radu izlo�ene.

SRČANA KOHERENCIJA

Berkelev Douglas Ltd (France, UK)

8, Pepper Street - Mili Harbour - London E14 9RP - England -

Telefon: (00) 44 7000 928 546

U Francuskoj, kontaktirati sa dr Zor�om Stolerijem (Georges Stoleru)

-tel. (00)33 06 03 03 61 11

Email: gstolem@noos.fr

Berkelev Douglas Ltd komercijalizuje program CardioSense, koji sadr�i tri nivoa razvoja za učenje srčane koherencije. Dru�tvo u

Francuskoj organizuje obrazovne seminare upotrebe srčane koherencije

za preduzeća, kao i program individualnog treniranja nakon snimanja

srčane varijabilnosti dvadeset i četiri sata.

Federation Francaise de Hatha Yoga

(Francuska federacija Hata joga)

50, rue Vaneau - 75007 Pari� - France - tel. (00) 33 1 45 48 04 64

Web: http://www.ff-hatha-yoga.com

Hata joga je metoda koja nam predočava prednosti srčane koherencije, i koja je u Francuskoj veoma popularna. Ova federacija okuplja vi�e od

četiri stotine profesora kako onde tako i u nekim drugim frankofonim

zemljama. Profesori su obrazovani i poseduju diplome za ovu vrstu

lečenja već skoro trideset godina.

Federation Nationale des Enseignants du Yoga

(Nacionalna federacija nastavnika joge)

3, rue Aubriot - 75004 Pari� - France - tel. (00) 331 42 78 03 05

Heartmath Institute (Sjedinjene Dr�ave)

Heartmath LLC - 14700 West Park Avenue - Boulder Creek CA, 95006

-USA-tel. (001) 831 338 8700 ili (001) 800 450 9111

Web:// http://www.heartmath.com

Ovaj institut je centar posvećen proučavanju i primenama srčane

koherencije, i mo�e da vam ponudi program �Freeze-Framer" opisan

u trećem i četvrtom poglavlju knjige. Ovaj sajt takođe nudi knjige, programe učenja, videa i bro�ure (isključivo na engleskom).

La Federation Belge d'Hebertisme et de Yoga

Rue des Belettes 8 - 6534 Gozee - Belgija - tel. (00) 32 715 154 90, ili

(00) 32 436 862 69 | Email: fby@swing.be

Web: http://www.fbhy.be

Belgijska federacija za hebertizam i jogu ima vi�e od hiljadu članova u

frankofonoj Belgiji. Na njenom sajtu otkrićete, detaljno predstavljene

ove dve discipline i načine kako da ih upra�njavate.

La Federation Suisse de Yoga (�vajcarska federacija joge)

Aarbergerstrasse 21 - 3011 Bern - Suisse - tel. (00) 41 31 311 0717

Email: sekretariat@syg.ch

Web: http://www.yoga.ch

Ova federacija okuplja vi�e od hiljadu članova i objavljuje listu

diplomiranih profesora joge.

EMDR-NEUROEMOTIVNA INTEGRACIJA POKRETIMA OČIJU

EMDR je metoda psihoterapije. Nju treba da koristi psihijatar, psiholog, psihoanalitičar ili ovla�ćeni psihoterapeut. Evropski savez za EMDR postavio je vrlo stroge kriterijume za dobijanje titule �ovla�ćenog EMDR praktičara". Oni moraju da zavr�e studije i da, uz to, polo�e kontrolni ispit iz osnova psihoterapije. LeČenje samo jedne

traume do�ivljene u svakodnevnom �ivotu (na primer napada, po�ara, te�ke saobraćajne nesreće) zahteva najmanje deset seansi. Seanse često traju do devedeset minuta. Njihova cena je između 60 i 120 eura. Najbolji način da dođete do psihoterapeuta ovla�ćenog za EMDR u va�oj regiji jeste da se obratite nacionalnom udru�enju u svojoj zemlji.

Udru�enje EMDR - Francuska

tel. (00)33148 78 57 19 Email: info@emdr-france.com

Web: http://www.emdr-France.com

Ovo udru�enje registruje psihoterapeute praktičare u Francuskoj koji su

za EMDR dobili sertifikat od Evropske asocijacije i Instituta za EMDR

u Sjedinjenim Dr�avama.

Institut za viktimologiju

131, rue de Saussure - 75017 Pariz, Francuska, tel. (0)1 43 80 44 40 Pod medicinskom upravom Dr Zerar Lopeza (Gerard Lopez), ovo udru�enje, prema zakonu iz 1901. i u okviru Socijalnog osiguranja, nudi �irok izbor psiholo�ke nege za �rtve nasilja i psiholo�kih trauma.

Solareh S. A. 18, rue Daunou - 75002 Pariz - Francuska, tel. (00 331) 55 04 84 30

Web: http://www.solareh.com

Udru�enje koje, u okviru preduzeća, nudi EMDR psihoterapeute (i

druge) zaposlenima koji su imali psiholo�ke traume (nakon te�ke

saobraćajne nesreće, napada, itd.). Solareh deluje na čitavoj teritoriji Francuske, kao i u Belgiji, Svajcarskoj i Kvebeku.

Centar za lečenje psihičkih trauma - Monpelje (Montpellier)

55, Grand Rue Jean-Moulin - 34000 Montpellier

tel. (00 33) 4 67 66 27 38 - 4 61 60 96 00 Osnovan 1997. godine, ovaj centar okuplja psihoterapeute sa multi«

disciplinarnim kompetencijama, posebno one za brze terapije i specijali-

zovane za lečenje psihičkih trauma putem metode EMDR.

Belgijski institut za psihotraumatologiju i EMDR

Engelendale 20 - 9900 Eeklo - Belgija - tel./fax: (00) 32 937 784 33 Web: http://www.bipe.be

Asocijacija EMDR - �vajcarska

Web: http://www.emdr-suisse.ch

EMDR Udru�enje Kanade (EMDRAC)

216, Ave. P. South - Saskatoon, SK S7M 2W2 - Canada

tel: (001) 306 665 2788

Email:ppc@cfap-ppc.com

Asocijacija EMDR - Evropa

Web: http ://www.emdr-europe.net

SI MULA CIJA ZORE

Razne kompanije komercijalizuju aparate za simulaciju br�eg pojavljivanja zore pri buđenju. Najbolji od njih omogućuju da se reguli�e trajanje zore (minimalno trideset minuta), imaju zvono za �nadoknađivanja" u toku prve noći, a mogu da imaju i funkciju "zalaska sunca" za uspavljivanje. Ako aparat kupujete preko nekog sajta koji nije evropski (ili čak engleski), dobro proverite da li se on mo�e uključiti na 220 vati i da li ima potreban adaptator.

Cosmedico Technique Medicales (Medicinske Tehnike)

1, rue de Drotsc - Otterswiller - 67700 Savernes - Francuska

tel. (00 33) 3 88 02 83 50

Email: Fritschb@wanadoo.fr

Michel Lariviere:(00 334) 66 74 21 66 ; email: lariviere.mi@wanadoo.fr

Proizvod u prodaji kod: Lampe Daymaker, po ceni od 151,89 eura.

Medi-Furst

5, avenue Alfred-Bertrand - 1206 Geneve - Suisse tel. (00) 41 22 789 57 60 /Fax: (00) 41 22 346 57 27 Web: http://www.laminotherapie.ch/BioBright.htm

Lumie 100 (198 �v. franaka), Lumie 200 (298 �v. fr.) Tro�kovi isporuke: 18 �v. fr.

Pi Square, Inc. 425 Shine Road Port Ludlow,WA 98635 - tel. (00) 44 1954 211 955 Web: http://www.pi-square.com: Email:bps@pi-square.com Proizvodi za prodaju: SunRizr i Sun-Up (aparat upotrebljavan u u eksperimentima Dr Avery-ja u Sijetlu).

Outside in Ltd

31 Scotland Rd Estate - Dry Davton - Cambridge CB3 8 AT - Engleska

tel: (00) 44 1954 211 953 - faks: (00) 44 1954 211 956

Email: info@putsidein.co.uk

Web:http://www.outsidein.co.uk/nac_summ.htrn

Proizvodi za prodaju: tri modela Bodvlocks - cena: između 51 i 85

engleskih funti.

Healthful

Web: http://www.healthl01.org/products clock.htm

Proizvod za prodaju: Sunrise Alarm Clock, cena 119 am. dolara

Light Therapv Products

6125 Ives Lanes North - Plvmouth - Minnesota 55442 - USA Web:http://www.lighttherapyproducts.com/products dawn.html Proizvodi za prodaju: Sun Up (156, 95 am. dolara), Sunrize (119, 95 am.dolara) Sun Alarm (cena 78, 95 dolara) i SunRise Alarm Clock (99, 95 dolara)

AKUPUNKTURA

La Federation Nationale de Medecine Traditionnelle Chinoise (Nacionalno udru�enje tradicionalne kineske medicine)

73, boulevard de la Republique - 06400 Cannes - France, tel/fax: (00 33) 4 93 99 40 16 Email: contact@fruntc.com Web: http ://www. fruntc. com

Ovo udru�enje vodi registar na nacionalnom nivou koji sadr�i popis praktičara koji već rade, i �kola, i obezbeđuje informacije, neutralne i objektivne, kako za �iroku publiku, tako i za profesionalce iz zdravstva.

Francusko udru�enje za akupunkturu (Association Francaise d' Acupuncture)

3, rue de l'Arrivee - 75749 Pari� Cedez 15 - France Email: afa@acupuncture-france.com Web :http ://www. acupuncture-france.com

Ova organizacija okuplja sve praktičare akupunkture iz čitave Francu-ske. Njeni seminari i kongresi su ugledni, kao i publikacije koje objavljuju njeni članovi (časopis, radovi, rezimei izlaganja sa seminara i kongresa).

Belgijsko udru�enje lekara - praktičara akupunkture (Association Belge des Medecins Acupuncteurs

Rue de Serpolet 2-1080 Brisel - Belgija tel. (00) 32 2 569 62 45

Email :b vga@skynet.be

Web: http://www.acupuncture.be

To j e naj starij e belgij sko udru�enj e za medicinsku akupunkturu. Na ovom

sajtu mogu se dobiti i informacije i adrese lekara - akupunkturologa u

Belgiji.

Association Suisse des Praticiens de Medecine Traditionnelle V

Chinoise (Svajcarska asocijacija praktičara tradicionalne kineske medicine)

Rue Pestalozzi 5 bis - 1202 �eneva, Svajcarska tel: (00 41) 22 734 73 94 Web: http://www.acu.ch

Asocijacija okuplja praktičare tradicionalne kineske medicine (MTC), obave�tava i popisuje članove po kantonima.

TheCh inese Medecine and Acupuncture Association of Canada Kanadsko udru�enje za kinesku medicinu i akupunkturu)

154 Wellington St. London - Ontario - Canada N6B 2K8 - tel: (001)

519 642 1970

Email: icma@skynet.ca

Web: http://www.cmaac.ca

MASNE KISELINE OMEGA-3

Mnogo je proizvođača i ponuđenih proizvoda. Umesto da obavestim o već prevaziđenim iskustvima, odlučio sam da je uputnije da ih sve stavim na web www.guerir.fr koji se svakog dana obnavlja.

Postoje brojni dodaci ishrani sa kombinacijom dve masne kiseline omege-3 sadr�ane u ribljem ulju, a to su DHA i EPA. Najbolji su oni koji imaju najvi�e ovih sastojaka (vi�e od 80% u ulju), a malo masnoća koje nose nekorisne kalorije. Uz to, neki autori, posebno Dr Stoll sa Harvarda, preporučuju najveće koncentrate EPA (u odnosu na DHA), da bi se pojačano uticalo na raspolo�enje. U komercijalnim proizvodima za publiku moguće je postići odnos 1 prema 7 u korist

EPAP %r m

O bilo kom proizvodu da je reč, treba uzimati 1 do 2 grama EPA dnevno (sa ili bez DHA), jednom ili dva puta, u početku obroka. Kapsule koje sadr�e najvi�e EPA treba uzimati rede.

Njihova najpristupačnija biljna svojstva su na bazi zrnevlja lana. U ovoj oblasti istra�ivanja nisu tako precizna. Treba uzeti oko jednu do dve supene ka�ike lanenog ulja, ili četiri do �est supenih ka�ika zrnevlja (koje prethodno mo�e biti samleveno u mlinu za kafu, da bi se pobolj�alo oslobađanje masnih kiselina omega-3 u organizmu koje se nalaze u tom zrnevlju).

VLADANJE KONFLIKTOM I EMOCIONALNA KOMUNIKACIJA

Različite organizacije i praktičari podučavaju i olak�avaju tehnike emocionalne komunikacije i vladanja konfliktom u okviru porodice i preduzeća.

Association pour la Communication Non-Violente (Udru�enje za nenasilnu komunikaciju)

13,bis,BoulevardSaint-Martin-75013Paris-tel:(00 33) 1 48 04 98 07 Web:http://www.cnvf.free.fr

�Center for Non-Violent Communication" (Centar za nenasilnu komunikaciju, za Evropu i Ameriku, jeste neprofitna organizacija (www.cnvf.free.fr) koju je osnovao Dr Mar�al Rozenberg (Marshall B.

Rosenberg, klinički psiholog i autor �Reci su ili prozori ili zidovi" {Les mots sont desfenetres ou des rnurs"! Izdanje La Decouverte). Njega u Francuskoj predstavlja pomenuta asocijacija, koja predla�e različite aktivnosti (seminare, radionice...) za obrazovanje u ovoj oblasti. Nena-silna komunikacija je proces koji olak�ava izra�avanje i prijem poruka drugih, čak i neprijateljskih, na način na koji priznaje osecanja i potrebe pojedinaca. Ovo empatijsko razumevanje vodi ponovnom uspostavljanju odnosa na osnovama autentičnosti, jasnoće i dobrih namera.

Association Francaise de Therapie Comportementale et Cognitive (Francusko udru�enje za terapiju pona�anja i razumevanja)

100, rue de la Sante - 7564 Pari� Cedex 14 - tel: (00 33) 1 45 78 60 Ova organizacija vas mo�e uputiti na terapeuta, u va�oj regiji, koji je specijalista za vladanje konfliktima i tehnikama komunikacije.

La Societe Francaise de Therapie Familiale Psychanalytique (Francusko dru�tvo za porodičnu psihoanalitičku terapiju)

7, rue Ernest-Cresson - 75014 Pari�, Francuska tel. (00 33) 1 45 40 08 10 Web: http://www.psychanalyse-famille.org

Cilj organizacije je da unapredi istra�ivanje, da �iri naučne ideje i specifičan etički karakter porodične psihoanalitičke terapije, kako na kliničkom planu tako i na teorijskom.

Centre de Therapie Familiale Monceau - FAMILLIA

91, rue Saint-Lazare - 75009 Pari�, Francuska tel: (00 33) 1 33 20 11 50

Email: info@centre-monceau.com

To je jedan od prvih francuskih centara koji je uveo porodičnu

terapiju.

Centre Pluralis

29, rue Francois I -- 75008 Pari�, tel: (00 33) 1 47 20 60 99

Email: info@pluralis.org; Web: http://www.pluralis.org

Ovaj centar na istom mestu okuplja lekare, psihologe, psihijatre, psihoanalitičare i psihoterapeute koji rade sa pojedincima, bračnim

parovima, porodicom, u preduzeću, u vezi sa brojnim temama, uključujući i vladanje konfliktom i emocionalnu komunikaciju.

Dr Christian Zaczvk

70, avenue Marceau - 75008 Pariz, Francuska tel: (00 33) 1 47200046 Autor knjige �Svakodnevna agresivnost", Izdanja Bavard. Intervencije individualne i u preduzećima.

Association des Psvchotherapeutes conjugaux et familiaux du Quebec (Udru�enje psihoterapeuta za bračne parove i porodice)

APCFQ 6595, rue Saint Hubert - Po�tansko sanduče 59060 Montreal

(Kvebek) H2S 2M5 - Canada Tel: (00 11) 514 272 6169

Web: http://www.apcfq.qc.ca

Terapeuti ovog udru�enja, članovi profesionalnog Reda, jedini mogu da

nose titule koje potvrđuju njihovu pripadnost Redu.

Lf Association Genevoise de Therapies Familiales (�enevska asocijacija za porodične terapije)

Web: http://www.come/to/agif7. Ovaj sajt informi�e javnost i profesi-onalce, određuje porodičnu terapiju i predla�e listu centara za terapiju i poznate terapeute.

Association Europeene de Therapie Familiale (EFTA) (Evropska asocijacija za porodičnu terapiju)

32, Avenue Bois-William - Namur, Belgija tel: (00) 32 81 31 04 39

VLADANJE KONFLIKTIMA U PREDUZEĆIMA

InstitutFrancais de 1 Anxiete etdu �tress (Francuski institut za anksioznost i stres)

5, rue Kepler - 75116, Pari�, Francuska tel: (00 33)153 23 05 20 Web: http://www.ifas.net

Doktor Erik Alber (Eric Albert), autor knjige �Direktor je psihijatar", u saradnji sa J-L Emerijem (Emery), Izdanje Organizacije, 1988. Isključivo o intervencijama u firmama.

Agence Stimulus

205, rue Saint-Honore, 75008, Pariz, Francuska

tel: (00 33)1 42969262 Email:info@stimulus-conseil.com

Web:http://www.stimulus-conseil.com

Doktor Patrik Le�eron (Patrick Legeron) autor je knjige �Stres na

poslu", Izdanje Odile Jacob

Specijalno o intervencijama u firmama.

Agence de Coaching Transformance (Agencija za oblikovanje rukovodilaca)

90, rue Anatole France 92300, Levallois Peret, Francuska, tel: (00 33) 147 48 18 19 | V' Email: transformance@transformance.fr Web:http://www.transformance.fr