Borgman, Christine L. Od Gutenbergova

izuma do globalnog informacijskog

povezivanja: pristup informaciji u umre`enom

svijetu, (prevela Koraljka Golub), Lokve:Naklada Benja; Zadar: Gradska knji`nica,

2002.

*

U uglednoj ediciji Prijevodi knji`ni~ne i informacijske

literature, koju ure|uje Tatjana Aparac-Jelu{i}, 2002.godine objavljena je studija pod naslovom Od Guten-

bergova izuma do globalnoga informacijskog poveziva-

nja: pristup informaciji u umre`enom svijetu, autorkeKristin L. Borgman, profesora i {efa Katedre za infor-macione studije na Postdiplomskoj {koli za obrazova-nje i informacione studije Kalifornijskog univerzitetaLos An|eles. Ona je gostuju}i profesor na Univer-zitetu Louboro u Velikoj Britaniji, ~lanica uredni{ta-va nekoliko uglednih ~asopisa i programskih odborakonferencija iz podru~ja informacionih nauka. Iz nje-ne bogate nau~ne delatnosti izdvajamo knjige Schol-

arly Communication and Bibliometrics i Effective On-

line Searching: A Basic Text.

Digitalne biblioteke i elektronsko izdava{tvo od de-vedesetih godina pro{log veka nisu vi{e samo ezo-

417

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

UDK 02:004(049.3)002:025.4.03/.06(049.3)

JADRANKA BO@I]

teri~na zanimacija nekolicine zanesenjaka, ve} pred-stavljaju izazov tradicionalnim bibliotekama i tradi-cionalnom izdava{tvu. Istra`ivanje digitalnih biblio-teka postalo je dinami~no podru~je u kojem informa-ti~ari rade uporedo sa ekonomistima, sociolozima,pravnicima i bibliotekarima, {to dovodi do stvaranja

interdisciplinarnog skupa znanja.

Na po~etku svoje studije, Kristin Borgman, demito-logizuju}i Gutenbergov udeo u istoriji {tamparstva, tojest isti~u}i da se njegovo ime koristi kao metafora,1

napominje da joj je cilj, slede}i Gutenbergov primer,da celovito, holisti~ki obradi pristup informacijama uumre`enom svetu. Ova knjiga u su{tini ne otkrivanove ideje o globalnom informati~kom povezivanju ipristupu informaciji; ona raspravlja o svim tim i dru-gim pitanjima na temelju istra`ivanja i prakse u kom-pjuterskim naukama, komunikologiji, bibliotekarstvui informatici, psihologiji, sociologiji, istoriji, politi-~kim naukama, ekonomiji, biznisu, obrazovanju i mu-

zeologiji.

Na aktuelnu zapitanost i zebnju u pogledu uticajainformacione tehnologije na ~ovekov na~in `ivota,autorka u kontekstu istorijskog razvoja pokazuje dasu tehnologije oduvek vi{e dopunjavale nego zame-njivale stare na~ine pona{anja. Ljudi }e jednostavnoprihvatiti tehnologije koje }e odgovarati njihovim po-trebama. Premda se mo`e re}i da dosta znamo o in-formacionom povezivanju i pona{anju pojedinaca iustanova, ipak je srazmerno malo toga primenjenopri oblikovanju digitalnih biblioteka, nacionalnih iglobalnih infrastruktura ili informacione politike.Stoga se, na temelju istra`ivanja i prakse na tom pod-ru~ju, u ovoj knjizi isti~u mogu}i na~ini oblikovanjaglobalne informacione infrastrukture koji bi bili ko-

risni i upotrebljivi za {iroku publiku.

Knjiga Od Gutenbergova izuma do globalnog informa-

cijskog povezivanja: pristup informaciji u umre`enom

svijetu znala~ki je osmi{ljena i visoko strukturisana

418

JADRANKA BO@I]

1 I štamparstvo i pokretna slova zapravo su nastali u Aziji mnogopre no što se on rodio. Naime, da bi do toga došao, Gutenbergje koristio svoja znanja o izradi metalnih predmeta i nakita pa jeeksperimentisao s mastilom, kalupima za slova i štamparskimpresama. Holisti~ki pristup mu je omogu}io da usavrši svakikorak u štamparstvu i time zna~ajno doprinese tehnologiji ljud-ske komunikacije.

tekstualna forma koju sa~injava devet poglavlja. Prvopoglavlje nas upoznaje s preduslovima i o~ekivanjimavezanim za ideju globalnog informati~kog poveziva-nja, razmatraju}i koncepte usvajanja tehnologije i in-frastrukture. U drugom delu, istra`uju se konceptidigitalnih biblioteka zasnovani na razli~itim pristu-pima problemu. Autorka zagovara ideju o globalnojdigitalnoj biblioteci kao na~inu istra`ivanja pona{a-nja, metoda i politike u pristupu informaciji. Tre}i i~etvrti odeljak bave se definisanjem pojma pristup in-

formaciji i stvaranjem, kori{}enjem i pretra`ivanjeminformacija. Peto i {esto poglavlje problematizuju ko-ri{}enje digitalnih biblioteka i na~ine na koje se onomo`e olak{ati u budu}nosti. Slede}a dva dela knjigebave se pitanjima dru{tvenih zajednica, zbirki i sadr-`aja; ispituje se budu}nost biblioteka i na~ini njihovogprilago|avanja. U zavr{nom, devetom odeljku raz-

matra se koncept globalne digitalne biblioteke.

Uvodno poglavlje nosi naslov Globalno informacijskopovezivanje: preduvjeti i o~ekivanja. Preduslov glo-balnog informati~kog povezivanja je saradnja vlada,preduze}a, zajednica i pojedinaca u svrhu izgradnjesvetskih telekomunikacionih i kompjuterskih mre`a

kao jedinstvenog velikog sistema.

Razvoj informacionih tehnologija napreduje velikombrzinom i na svim poljima. Na delu su dva opre~nascenarija: prvi, po kojem su promene izazvane novimtehnologijama revolucijske, elektronske publikacijezamenjuju {tampane a biblioteke, muzeji, izdava~keku}e i knji`are radikalno se menjaju ili nestaju; i dru-gi, po kojem se pak nalazimo u procesu evolucijskih, ane revolucijskih promena. Kompjuterske mre`e na-stavljaju se na pre|a{nje informacione tehnologijepoput radija i televizije. Objavljivanje {tampanih knji-ga i ~asopisa postoja}e uporedo s ostalim oblicimagra|e. Sve }e se vi{e aktivnosti odvijati onlajn {to }edovesti do toga da }e se komunikacija o~i u o~i ceniti

vi{e no ikada pre.

Koji od tih scenarija ima najvi{e izgleda da se ostvari?Kristin Borgman se dr`i uverenja da se najverovatnijiscenario budu}nosti krije negde izme|u scenarija dis-kontinuiteta i scenarija kontinuiteta. Verovatni sce-nario nije ni revolucija niti evolucija, ve} koevolucija

informacione tehnologije, ljudskog pona{anja i or-ganizacija. U ovoj knjizi, autorka zauzima stav da pro-

JADRANKA BO@I]

419

mene do kojih dovode informacione tehnologije nisuni revolucijske ni evolucijske – one su koevolucijske.Nove tehnologije se temelje na uo~enim potrebama ipostoje}im mogu}nostima, ljudi ih usvajaju ako i ka-

da ih smatraju korisnim.

Informaciona infrastruktura je koncept koji podrazu-meva jedinstvo tehnologije, ljudi i sadr`aja i njihoveme|usobne odnose. Jedan od nekoliko zajedni~kihstavova u predvi|anjima o budu}oj tehnologiji jeste da}emo biti svedoci ve}e konvergencije (uzajamnog pri-bli`avanja) informacionih i komunikacionih tehnolo-gija, uz sve manje granice izme|u zadataka i aktivnosti,te izme|u rada i igre. Glavna tema takvih predvi|anjaje digitalna konvergencija, to jest digitalne tehnologijekoegzistira}e sa analognima i s drugim oblicima in-

formacionih tehnologija koje }e se tek razviti.

U drugom delu knjige (Je li rije~ o digitalnom feno-menu ili o knji`nici? Digitalne knji`nice i informa-cijska infrastruktura) pregled definicija otkriva da sepojam digitalne biblioteke koristi za opis razli~itih kon-cepata. On privla~i pa`nju mnogih disciplina i struka.Ovaj pojam je problemati~an jer skriva slo`en odnosizme|u zbirki elektronskih informacija i biblioteka

kao ustanova.

Bibliotekari su skloni da zauzmu {iroko postavljenagledi{ta o konceptu biblioteke. Oni biblioteke videkao organizacije koje sakupljaju, {tite i ~uvaju publi-kacije pru`aju}i zajednici korisnika pristup informa-ciji. Biblioteke postoje vekovima i njihova se dru{t-vena uloga i praksa razvijala kroz mnoge oblike ci-vilizacija i medija. S dolaskom kompjuterskih mre`a idigitalnih medija biblioteke usvajaju jo{ jedan novisistem za novi oblik medija. U tom smislu, pojamdigitalna biblioteka upu}uje na biblioteku budu}nosti ukojoj se ustanova menja da bi se uskladila s novim

okru`enjem u kojem deluje.

Ve}ina definicija koja dolazi iz nau~ne sfere, posebnokompjuterske, zasnovana je na u`em tuma~enju kon-cepta biblioteke. Njihov naglasak je na bazama po-dataka i informacionom pretra`ivanju, te na skuplja-nju, organizovanju i pru`anju pristupa informacionim

izvorima.

Predvi|anja kompjuterskih stru~njaka o opadaju}ojulozi bibliotekara u digitalnom dobu utemeljena su

420

JADRANKA BO@I]

na su`enom pogledu na sada{nju i budu}u ulogu bi-bliotekara. U literaturi nalazimo sinonimne varijante– digitalna biblioteka, elektronska biblioteka, virtuelna

biblioteka pa i hibridna biblioteka. Pojam digitalna bi-

blioteka koristi se u dvama poprili~no razli~itim zna-~enjima. Obe su definicije problemati~ne jer me{ajugranice izme|u elektronskih zbirki i ustanova. Kon-trast izme|u te dve definicije simptomati~an je zatenziju izme|u revolucijskih i evolucijskih pogleda nainformacione tehnologije. Revolucijski pogled je utome da su digitalne knji`nice baze podataka pove-zane kompjuterskim mre`ama i da, uzete u celini,mogu pru`iti niz usluga koje }e zameniti biblioteke.Evolucijski pogled upu}uje na to da su digitalne bi-blioteke ustanove koje }e nastaviti da osiguravaju sa-dr`aj i usluge u mnogim oblicima, upravo kao {to je tobio slu~aj s prethodnim ustanovama, i da }e, na kraju,

zameniti biblioteke kakve danas postoje.

Kristin Borgman se odlu~uje za srednji stav o koevo-luciji. Digitalne biblioteke su, naime, nastavak, po-bolj{anje i integracija sistema za pronala`enje infor-macija i mnogobrojnih informacionih ustanova, a bi-blioteke su samo jedna od njih. Opseg mogu}nostidigitalnih biblioteka obuhvata ne samo pronala`enjeinformacija, ve} i njihovo stvaranje i kori{}enje. Onapredla`e pojam globalna digitalna biblioteka kao kon-strukt koji obuhvata digitalne biblioteke koje su spo-jene i dostupne pomo}u globalne informacione in-

frastrukture.

Ni kompjuterske mre`e ni kompjuteri ne}e biti svimana raspolaganju. Neki ne}e nikada imati pristup glo-balnim mre`ama, niti }e sva gra|a biti u elektron-skom obliku. Tra`i}e se razli~iti, uglavnom hibridni

oblici informacionih ustanova i slu`bi.

U tre}em tekstu, Pristup informaciji, Borgmanova zapotrebe knjige ovaj pojam defini{e kao povezanost nakompjutersku mre`u i postoje}i sadr`aj, na na~in datehnologija bude upotrebljiva, da korisnik ima po-trebne ve{tine i znanja te da se sam sadr`aj nalazi uupotrebljivom i korisnom obliku. U globalnoj infor-macionoj infrastrukturi o~ekuje se, izme|u ostalog,pobolj{anje pristupa informaciji i njenim brojnim ob-

licima.

Informacija predstavlja slo`en koncept definicija kojesu vekovima predmet filozofskih rasprava. Na infor-

JADRANKA BO@I]

421

maciju se mo`e gledati kao na signale, komunikacio-ne elemente, kulturu, proces, znanje. Pragmati~nadefinicija prihva}ena u informacionim naukama uskladu je s potrebama ove knjige: informacija se sa-stoji od delova kojima se mo`e upravljati u informa-

cionim sistemima kao {to su digitalne biblioteke.

Kao {to je to slu~aj sa svakom novom tehnologijom idigitalni formati imaju nedostatke u odnosu na papir,film i druge fizi~ke formate. Njihov sadr`aj se kodirau pojedina~nim bitovima, pri ~emu ~esto slike i zvukgube na kvalitetu. Digitalni sadr`aj se ne mo`e ~itatigolim okom; mo`e se koristiti samo uz prikladnu teh-nologiju. Digitalna za{tita jedan je od najve}ih izazo-va vo|enja politike i upravljanja informacionom teh-

nologijom.

Problem digitalne za{tite jedan je od mnogih faktorakoji bi mogli onemogu}iti stvaranje globalne digitalnebiblioteke digitalizacijom {tampane bibliote~ke gra-|e. Na kraju krajeva, digitalizacija je skupa, uglavnomzbog tro{kova radne snage. Uprkos napretku tehno-logije, svaka jedinica koja se `eli skenirati mora seuzeti u ruke, i to jedna po jedna stranica ili jedna pojedna slika. Pitanja prava na intelektualno vlasni{tvo

jo{ su jedan slo`eni vid digitalnog doba.

Nau~ne biblioteke i arhivi ~esto ~uvaju milione fi-zi~kih dokumenata prikupljenih proteklih decenija ilivekova. Samo }e se mali deo tih zbirki digitalizovati ito pomnim odabirom. Sasvim je sigurno da }emo jo{neodre|eno dugo imati hibridne biblioteke, arhive iostale informacione ustanove. Novi mediji }e i daljenastajati i nadopunjavati stare, ali ih ne}e zameniti.

^etvrto poglavlje, Knjige, bajtovi i pona{anje ljudi,bavi se nizom pitanja o `ivotnom krugu informacija ivrednovanju izdava{tva, tehnologije i ustanova. Gle-di{ta o elektronskom izdava{tvu odra`avaju izrazitudihotomiju vizija o kontinuiranoj i diskontinuiranojbudu}nosti, opisanu u prvom odeljku knjige. Diskon-tinuirana budu}nost pretpostavlja elektronsko izda-va{tvo {tampanom jer ono omogu}ava br`u i {iru dis-tribuciju, jeftinije je i dostupnije. Prema takvom gle-di{tu, elektronsko izdava{tvo }e neizbe`no zameniti{tampano. Suprotno tome, gledi{te o kontinuiranojbudu}nosti na strani je knjige na papirnom mediju;{tampa je, naime, proverena i pouzdana tehnologija.

422

JADRANKA BO@I]

Oba gledi{ta prenagla{avaju svoje argumente u od-brani `eljenih oblika publikacije. Ve}ina takvih sce-narija je aistorijska jer ne prepoznaje kontinuitet ras-prava o oblicima medija. Naime, svi mediji, sve teh-nologije od pamtiveka do danas, jo{ uvek traju: jo{uvek postoje usmene tradicije, pisanje rukom temelj-na je ve{tina pismenosti, a ru~no izra|ene knjige da-nas vrede vi{e no ikada. Predvi|anja o uredu bez pa-

pira stara su nekoliko decenija, a ipak se upotrebapapira dolaskom informacionih tehnologija ne sma-

njuje, ve} je u porastu.

Razvija se niz novih tehnika pronala`enja informacijai otkrivanja znanja. Javljaju se neke obe}avaju}e bihe-vioralne teorije pretra`ivanja informacija. Te studije

otkrivaju koevoluciju tehnologije i pona{anja.

Peti odeljak poku{ava da odgovori na pitanje Za{to jete{ko koristiti digitalne knji`nice? Ako nacionalne iglobalne informacione infrastrukture treba da slu`esvakom gra|aninu, onda bi digitalne biblioteke tre-balo da budu srazmerno jednostavne za savla|ivanje i

kori{}enje.

Bilo da se dizajn digitalne biblioteke temelji na sadr-`aju, zbirkama ili korisni~koj zajednici koju treba dauslu`i, razumevanje pona{anja, konteksta, radnih po-stupaka, stru~nosti i potreba budu}ih korisnika prekosu potrebni za pobolj{avanje upotrebljivosti digitalnih

biblioteka.

[to zadaci koji se postavljaju pred digitalne bibliotekepostaju slo`eniji, to su i postupci za njihovo izvr{a-vanje apstraktniji, a tehnologije slo`enije za kori{}e-nje. Informaciono pretra`ivanje je postupak koji ve-}ina ljudi stekne iskustvom. Tra`enje informacije udigitalnim bibliotekama oblik je odgovaranja na upit-nik. Postupak pronala`enja odgovora mo`e se po-deliti u ~etiri koraka: razumevanje pitanja, planiranje

re{enja, izvr{enje plana i proveravanje rezultata.

Kombinuju}i modele za znanje o kompjuterima, re{a-vanje problema i pretra`ivanje informacija, KristinBorgman je predlo`ila model znanja i ve{tina potreb-nih za pretra`ivanje informacija u digitalnim biblio-tekama koji treba da sadr`i nekoliko vrsta znanja.Konceptualno znanje odnosi se na postupke prona-la`enja informacija; semanti~ko i sintaksi~ko znanje

poma`e da se u odre|enom sistemu sro~i pitanje.

JADRANKA BO@I]

423

Tehni~ke ve{tine u kori{}enju kompjutera neophodnesu da bi se primenila sva druga znanja.

Struktura korisnika digitalnih biblioteka korenito sepromenila od prvih dana informacionog pretra`ivanjado danas, od stru~njaka za pretra`ivanje do svakog

gra|anina koji ima pristup mre`i. Slede}a generacijadigitalnih biblioteka mora slu`iti velikoj i raznolikojkorisni~koj zajednici i osigurati veliku i raznolikuzbirku informacionih izvora. Iako jo{ ne znamo kakoizgraditi takav sistem, po~nimo primenjivati znanjaste~ena o pona{anju vezanom za pretra`ivanje infor-

macija u dana{njim sistemima.

Kako olak{ati kori{}enje digitalnih biblioteka naslovje {estog poglavlja. Dizajneri digitalnih biblioteka tre-balo bi da se oslanjaju na iskustva s prethodnim teh-nologijama i istra`ivanjima koja su o tome sprove-

dena.

Budu}e digitalne biblioteke radi}e na globalnoj infor-macionoj infrastrukturi koja }e, u odnosu na dana{njemogu}nosti, biti br`a i ve}eg kapaciteta. S razvojemopsega i konteksta digitalnih biblioteka potrebno jepostaviti nove ciljeve istra`ivanja. Ovo poglavlje obra-|uje trendove u dizajniranju digitalnih biblioteka kojise baziraju na istra`ivanjima pona{anja vezanih za

informaciju i organizaciju znanja.

Program istra`ivanja po~iva na ~etiri trenda od kojihprvi ~ini prelaz s digitalnih biblioteka koje sadr`e sa-mo metapodatke na digitalne biblioteke koje se sa-stoje od celovitog sadr`aja, a za to su potrebni novioblici algoritama za pronala`enje. Drugi uo~eni trendje prelaz sa samostalnih na povezane sisteme u koji-ma korisnici mogu slediti hiperveze iz jednog doku-menta u drugi (unutar ili izme|u digitalnih biblio-teka) i hiperveze iz digitalnih biblioteka na srodneaplikacije. Ovo povezivanje sistema zahteva ravno-te`u u oblikovanju digitalnih biblioteka za korisni~kezajednice i oblikovanje na na~in da budu interope-

rabilne u globalnoj informacionoj infrastrukturi.

Prelaz s pretra`ivanja digitalnih biblioteka putemupita na navigaciju digitalnim bibliotekama kao infor-macionim prostorom – tre}i je uo~eni trend. Iako jenavigacija fleksibilnija i prilagodljivija nego {to je topretra`ivanje po upitima, korisnici se ~esto izgube uinformacionom prostoru. Potrebno je oblikovati nove

424

JADRANKA BO@I]

oblike korisni~kih suo~avanja koji mogu da pomognupri navigaciji, filtriranju i prikazivanju informacijakao {to je, na primer, automatizovana pomo}. ^etvrtitrend se odnosi na preme{tanje fokusa istra`iva~koginteresa sa individualnog korisnika digitalnih biblio-teka na grupne postupke u pona{anju u vezi sa infor-macijom. Istra`ivanjem je neophodno razjasniti dru-

{tveni kontekst kori{}enja digitalne biblioteke.

Autorka je ponudila nekoliko napomena u vezi s bu-du}no{}u dizajniranja digitalnih biblioteka. Jedna seti~e temeljnog izazova uspostavljanja ravnote`e iz-me|u potrebe za oblikovanjem digitalnih bibliotekaza zajednicu korisnika i potrebe da se izradi globalna,interoperabilna digitalna biblioteka a druga je povrat-na veza izme|u ~ovekovog pona{anja i tehnologije.

Kad se tehnologija dovoljno usavr{i da nadvlada pret-hodne probleme, ona predstavlja nove mogu}nostikoje donose nove izazove za dizajn. Svakim tehni~kimnapretkom, pobolj{anjem u organizaciji znanja ili umogu}nostima sistema – rastu i o~ekivanja korisnika.Kako stru~njaci budu re{avali postavljene izazove,nastaja}e novi i postavlja}e se nova pitanja. Stoga je

pristup informaciji koncept u nastajanju.

[to }e biti s knji`nicama? Nestaju li knji`nice? – pitase Borgmanova u istoimenom tekstu. Kad su biblio-teke zapo~ele sa automatizacijom svog poslovanja{ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka, bi-bliotekarima su ~esto postavljali pitanje – Za{to je

biblioteci potreban kompjuter? Danas se, me|utim, po-stavlja obrnuto pitanje – Imamo internet, World Wide

Web, digitalne biblioteke, pa za{to su nam onda bi-

blioteke jo{ uvek potrebne?

Kompjuterske mre`e predstavljaju bogatstvo novihmogu}nosti za pru`anje pristupa informaciji i to utolikoj meri da stalna potreba za bibliotekama dolaziu pitanje. Nije pravo pitanje da li su biblioteke po-trebne, ve} kako osigurati najbolji pristup informacijiu umre`enom svetu i kako najbolje slu`iti tr`i{tu ide-ja. U demokratskim dru{tvima, biblioteke predstav-ljaju deo dru{tvene strategije za propagiranje u~enja istvaranja i osiguravanja informisanosti gra|anstva.

Onlajn digitalni svet dovodi do zna~ajnih promena.Jedna od njih je prelaz s katalogizacije fizi~kih pred-

meta na katalogizaciju digitalnih predmeta.

JADRANKA BO@I]

425

Biblioteke su dru{tvene institucije koje su se razvijaletokom mnogo vekova. Biblioteke, arhivi, muzeji i osta-le ustanove imaju dugu istoriju teorija, na~ela i praksiza rukovanje {tampanim informacijama. Kad su nastalinovi mediji, ove institucije su prilagodile svoje pristu-pe, {to je rezultiralo situacijom u kojoj se informacioneustanove razlikuju vi{e po svojim na~elima i praksama,

nego po vrsti gra|e kojom upravljaju.

Novi model za bibliote~ke usluge, smatra Borgma-nova, nije papirna ili digitalna biblioteka, ve} hibridna

biblioteka s komplementarnim {tampanim i digital-nim zbirkama.

U novom milenijumu ne postavlja se pitanje {ta u~i-niti s bibliotekama, ve}, mnogo uop{tenije, {ta u~initis pristupom informaciji. Koji su izvori i usluge po-trebni i kome? Kakva je infrastruktura potrebna zainformacione izvore i usluge? Ko bi trebalo da ihpru`a? Ta pitanja obuhvataju niz politi~kih, ekonom-skih i dru{tvenih pitanja. Istorijski utemeljene demo-kratske pretpostavke na osnovu kojih biblioteke osi-guravaju slobodan pristup informacijama dovedenesu u pitanje jer informacioni izvori postaju oblik ka-pitala budu}i da se sve ve}i deo informacione infra-

strukture privatizuje.

Bibloteke su samo neke od brojnih ustanova koje suse zatekle u jeku korenitih strukturalnih promena. USevernoj Americi, Evropi i drugim zemljama manjese dr`avnih sredstava izdvaja za javne slu`be kao {tosu biblioteke nego proteklih decenija. Od stru~njakau javnom i privatnom sektoru delovanja i dalje seo~ekuje porast produktivnosti, me|utim struktura za-poslenih menja se u korist polustru~nog i ~inovni~kogosoblja. U isto vreme, od biblioteka se tra`i da rade

vi{e a ~esto uz manje sredstava.

Kristin Borgman navodi ~etiri izazova ponovnog raz-matranja uloge biblioteka u digitalnom dobu. Prviizazov s kojim su bibliotekari suo~eni je nevidljivostinfrastrukture informacione delatnosti. Naime, kadakorisnici prona|u `eljene informacije, ~esto nisu sve-sni truda, znanja i sredstava ulo`enih u to da im se toomogu}i. Biblioteke se izla`u opasnosti da postanu`rtve vlastitog uspeha. [to je vi{e usluga pru`enoelektronskim putem i {to je manja potreba za odlas-kom u biblioteku, to njihovi korisnici mogu biti manje

svesni ~injenice ko te usluge pru`a.

426

JADRANKA BO@I]

Stanovi{te da }e internet zameniti biblioteke zasnivase na spornim pretpostavkama. Tri uobi~ajene po-gre{ne predstave su da korisne informacije postojenegde na internetu, da su dostupne besplatno i da ihmo`e prona}i svako ko `eli da posveti dovoljno vre-mena njihovom pronala`enju. Naime, samo mali deoukupnih svetskih informacija postoji u elektronskomobliku, od ~ega je mnogo manje na internetu. Og-romni delovi svetskog znanja nalaze se u bibliote-kama, arhivima, muzejima u {tampanom obliku, a

prikupljani su decenijama i vekovima.

Drugi izazov je promena prirode zbirki: naime, kakoupravljati zbirkama kada postaju sve vi{e hibridne idistribuirane. U o~ima javnosti, biblioteke se ~estopoistove}uju s njihovim zbirkama gra|e. Ono {to mo-`da nije o~ito jeste to da su zbirke puno vi{e od zbiranjihovih delova, da one okupljaju raznolike jedinice i

uspostavljaju odnose me|u njima.

Kroz istoriju, bibliote~ke zbirke su imale ~etiri os-novne svrhe: o~uvanje, davanje na kori{}enje, biblio-grafsku i simboli~ku svrhu. Sve te svrhe, me|utim,pojavom digitalnih i hibridnih zbirki, podle`u radi-

kalnim promenama.

Biblioteke su oduvek prikupljale gra|u u raznim for-matima, ali digitalni dokumenti su prvi transcendiraliprostor i vreme. Digitalni dokumenti mogu postojatiu brojnim identi~nim primercima ili jednom primer-ku mogu pristupiti brojni korisnici, svesni razlike iz-

me|u posedovanja i pristupa.

Tre}i izazov je o~uvanje fizi~ke i digitalne gra|e. Naj-isplativija metoda stvaranja globalne digitalne biblio-teke bila bi skeniranje zbirki svetskih biblioteka i ar-hiva s brzim automatskim skenerima, pri ~emu segra|a uni{tava. To, naravno, nije dru{tveno prihvat-ljivo re{enje. Ni najokrutniji tehnokrata ne bi uni{tioGutenbergovu Bibliju ili [ekspirovo folio-izdanjezbog jeftine digitalizacije. Ali, gde povu}i granicu?[ta odabrati, sa~uvati i za{tititi spada me|u najva`nijei najdelikatnije odluke koje bibliotekari, arhivisti, mu-zejski kustosi i drugi stru~njaci donose. Postoje}ezbirke {tampanih, filmskih i magnetnih medija i dru-ge gra|e propadaju zbog nepostojanosti nosa~a nakojima su zabele`eni te zbog lo{ih uslova ~uvanja.Budu}e zbirke tako|e su ugro`ene jer digitalni nosa~i

JADRANKA BO@I]

427

propadaju, a tehnologija potrebna za njihovo kori-{}enje zastareva.

^etvrti izazov le`i u tome kako da se iskoristi ne-stajanje granica izme|u informacionih ustanova i in-formacionih profesija. Pri razvijanju novih pristupaupravljanja distribuiranim informacionim izvorima,kao polazi{te bi trebalo uzeti najbolje teorije, na~ela iprakti~na iskustva biblioteka, arhiva i muzeja. Osnov-ni cilj je da se postigne ravnote`a izme|u saradnje isuparni{tva pri uvo|enju dru{tvenih strategija kojenastavljaju da podr`avaju kulturne vrednosti u digi-

talnom dobu.

U osmom poglavlju (Djelujmo lokalno, mislimo glo-balno), Kristin Borgman razmatra vi{ejezi~ku razme-nu podataka kao primer ustupaka koje je potrebnou~initi izme|u oblikovanja za lokalne korisnike i za

globalnu zajednicu.

Ideal bi bio kada bi globalna digitalna biblioteka svi-ma pru`ala stalan pristup informacijama na svim je-zicima sveta. Svako bi mogao stvoriti informaciju nasvom maternjem jeziku a drugi bi tu informaciju mo-gli otkriti i prevesti je na `eljene jezike i formate.Postojala bi tehnologija razvijena za premo{}avanjerazli~itih jezika i formata. Iako je postignut zna~ajantehnolo{ki napredak, istinska interoperabilnost jezikai formata ostaje cilj koji tek treba posti}i. Ideal jemo`da daleko od pravog razumevanja tehnologije ililjudskog pona{anja, ali postavlja pitanja vredna raz-

matranja.

Postoji nekoliko mogu}nosti za ostvarivanje globalnedigitalne biblioteke. Jedna je da se informacioni iz-vori u~ine dostupnim specifi~nim korisni~kim zajed-nicama, istovremeno ~ine}i te iste izvore dostupnim{iroj, slabije definisanoj i mo`da nepoznatoj zajednicia druga je da se korisnicima omogu}i da premosterazli~ite formate, na~ine prikaza formata i jezike po-jedinih digitalnih biblioteka pri potrazi za informa-cionim izvorima. Jezik je jedan od najpresudnijih ~i-nilaca u pristupu informaciji. Informacija je upotreb-ljiva i korisna jedino ako je na jeziku koji se mo`e~itati ili razumeti na neki drugi na~in. Nere{eni pro-blemi vi{ejezi~kog pristupa nepovoljno uti~u na elek-tronsku trgovinu, informacione ustanove kao {to subiblioteke, arhivi, muzeji, {kole i univerziteti. Dr`avekoje imaju vi{e od jednog nacionalnog jezika, Ev-

428

JADRANKA BO@I]

ropska unija, me|unarodni nau~ni konzorcijumi i me-|unarodne kompanije oblikuju vi{ejezi~ke digitalne

biblioteke.

Pru`anje pristupa informaciji putem globalne infor-macione infrastrukture name}e prihvatanje mnogihustupaka. Sveobuhvatan cilj u oblikovanju globalnedigitalne biblioteke jeste delovati lokalno, a misliti glo-

balno. Dizajneri svake digitalne biblioteke morajuprilagoditi svoje sisteme potrebama ciljane grupe ko-risnika i svojstvima sadr`aja i zbirki. Istovremeno bitrebalo da budu svesni ~injenice da oblikuju sistem

koji }e postati deo ve}eg organizma.

Pristup informaciji na bilo kojem jeziku stvar je ljud-ske komunikacije. Tehnologija je samo sredstvo koje

u tom postupku poma`e.

Sada ve} ~etiri decenije iskustva s internetom poka-zalo je kako kompjuterske i komunikacione mre`emogu uticati na promenu na~ina na koji komunici-ramo, trgujemo, u~imo, igramo se i upravljamo. Dva-deset prvi vek najavio je sveprisutnost mre`a, kom-

pjutera i informacija.

U zavr{nom, devetom delu (Prema globalnoj digi-talnoj knji`nici: napredak i o~ekivanja), Kristin Borg-man svoju studiju zaklju~uje razmatranjem pitanjakako od interneta dana{njice ostvariti globalnu infor-macionu infrastrukturu sutra{njice, s naglaskom narazvoju globalne digitalne biblioteke i o~ekivanjimaza pobolj{anje pristupa informaciji. Od brojnih iza-zova koji bi se u tom smislu mogli analizirati, oda-brala je nekoliko. Prvi se odnosi na prilago|avanjetehnologije, ekonomije i pona{anja, u kontekstu in-terneta, mre`i koja podr`ava nekoliko struktura da-leko ve}eg broja korisnika i ure|aja i koja ima ve}ikapacitet novih mogu}nosti i usluga. Drugi je izazovkako osigurati pristup informaciji u tom pro{irenomokru`enju, a tre}i je uvo|enje tehnologije i usluga uone delove sveta u kojima se tradicionalna kultura iradne navike razlikuju od onih koje je postavila Gru-pa sedmorice velikih industrijalizovanih nacija. Vre-

me }e pokazati mogu li se ti izazovi ostvariti.

Koli~ina podataka u digitalnom obliku raste ekspo-nencijalnom brzinom. Ako se ne primene aktivnestrategije o~uvanja, ti }e podaci brzo postati nedo-stupni zbog propadanja medija za pohranjivanje ili

JADRANKA BO@I]

429

zbog zastarevanja hardvera i softvera upotrebljenihza njihovo stvaranje.

Od izuzetne je va`nosti pitanje koliko }e kvalitetnopostoje}a bibliote~ka infrastruktura slu`iti novimu~esnicima u globalnoj digitalnoj infrastrukturi i ho}eli globalna informaciona infrastruktura biti prikladantemelj za globalnu digitalnu biblioteku. Istra`ivanje jeusmereno na katalo{ke podatke kao jezgro globalnedigitalne biblioteke. To su metapodaci koji opisujuzbirke gra|e prikupljane vekovima. Zajedno sa sadr-`ajima arhiva i muzeja, ta gra|a predstavlja kulturnonasle|e dr`ava i naroda. Biblioteke puno pa`nje po-sve}uju izradi metapodataka kao na~ina o~uvanja iosiguravanja stalne dostupnosti gra|e za budu}e na-

ra{taje.

Biblioteke u svetu poku{avaju da uspostave ravno-te`u izme|u lokalnih tradicija i me|unarodnih stan-darda i postupaka, poprili~no zao{travaju}i odnos lo-

kalno–globalno.

Uprkos pobolj{anjima postignutim tehnologijom i sa-radnjom, katalogizacija ostaje skup i zahtevan posao.Taj postupak mo`e biti opravdan za gra|u koja }e sezadr`ati i o~uvati decenijama ili vekovima, ali ne mo-`e obuhvatati masu elektronskih publikacija od kojih

sve imaju kratak `ivotni vek.

Mogli bismo re}i da je digitalna biblioteka najkom-pleksniji oblik informacionog sistema. Te{ko ju jeprecizno definisati, te se ona opisuje obja{njavanjemprocesa, tokova, struktura, protokola, dru{tava i ser-visa. Razumevanje digitalne biblioteke i njenog na-stanka nemogu}e je bez njoj pridru`enih fenomena,kao {to je, recimo, pojam fenomena eksplozija infor-

macija, kojim se ozna~ava enormni porast informa-cija, pa u tom okviru i nau~nih informacija, koji je spojavom interneta dosegao neslu}ene razmere. Pre-ma nekim podacima, smatra se da }e 2011. godinedigitalni univerzum biti deset puta ve}i nego {to je bio

2006. godine.

Informacione tehnologije se uskla|uju, kompjuterskemre`e sve su ra{irenije, digitalnih biblioteka sve jevi{e i korisni~ka zajednica eksponencijalno raste.Mnogi su predvi|ali da }e kompjuterske mre`e i digi-talne biblioteke dovesti do nestanka knjiga, knji`ara,

biblioteka i arhiva, do {irenja virtuelnih u~ionica.

430

JADRANKA BO@I]

Iako se odvijaju duboke dru{tvene promene, pred-vi|anja su se retko ostvarivala u o~ekivanoj meri ili nao~ekivane na~ine. Izdava~i knjiga i knji`are bujaju,onlajn i oflajn. Biblioteke, arhivi i muzeji preuzimajuvode}e uloge u osiguravanju pristupa svojim izvorimau digitalnim oblicima. U~enje na daljinu jo{ uvek je upovoju. U me|uvremenu, navala na tradicionalne fa-kultete i univerzitete ve}a je no ikada. Nove se teh-nologije usvajaju, ali se istovremeno stalno prilago-

|avaju potrebama pojedinaca i organizacija.

Kristin Borgman je postavila koncept globalne digi-

talne biblioteke kao na~in razmatranja pristupa infor-maciji u me|unarodno-distribuiranoj kompjuterskojmre`i. Globalna informaciona infrastruktura nudi bo-gatstvo mogu}nosti za osiguravanje informacionih iz-vora ljudima {irom sveta; istovremeno, postavlja za-stra{uju}i niz tehni~kih, dru{tvenih i politi~kih iza-zova. Uo~ene su, videli smo, ~etiri razvojne tenden-cije u oblikovanju digitalnih biblioteka: od metapo-dataka do podataka, od nezavisnih do povezanih si-stema, od pretra`ivanja do navigacije, od pojedina-

~nih do grupnih postupaka.

Istra`ivanje digitalnih biblioteka i pristupa informa-cijama pro{irilo se iz kompjuterskih i informacionihnauka na prirodne, dru{tvene i humanisti~ke nauke.Nau~nici iz raznih disciplina, zajedno s kompjuter-skim i informacionim stru~njacima, rade na izradi iprou~avanju digitalnih biblioteka oblikovanih prema

njihovim informacionim potrebama i praksama.

Informacija je dobrodo{la, ali je mo`e biti i previ{e.Pojava enormne koli~ine informacija koja je posle-dica umno`avanja onlajn izvora samo }e se pogor{atiukoliko se na ovom po~etnom nivou oblikovanja glo-balne informacione infrastrukture ne re{e tehni~ki,dru{tveni i politi~ki problemi vezani za pristup infor-maciji. No, prime}ujemo da pristup informaciji nijeuniverzalna vrednost. To je vrednost ugra|ena umnoge kulture i tradicije, ustanove i pojedince, te u

tehnologiju, ekonomiju i politiku.

Govore}i o politici informacione tehnologije, KristinBorgman nagla{ava da je pristup informaciji suvi{eva`an problem da bi se u celini prepustio samo vla-dinim slu`benicima, direktorima korporacija, biblio-tekarima, arhivistima, kompjuterskim stru~njacima iliadvokatima – to je problem s kojim se suo~avaju svi

JADRANKA BO@I]

431

ljudi na svim polo`ajima, u svim `ivotnim razdob-ljima, u svim delovima sveta. K. Borgman se nada da}e ova knjiga, koja je o~igledno rezultat sistemati~nogi dugogodi{njeg bavljenja problematikom bibliote-~ko-informacione struke, podsta}i raspravu o tim pi-tanjima izme|u korisnika i dizajnera, pojedinaca iorganizacija, mladih i starih, svih profesija i u svim

delovima sveta.

Studija Kristin Borgman dobila je nagradu Ameri-~kog dru{tva za informacione nauke i tehnologiju(ASIST) kao najbolja knjiga sa podru~ja bibliotekar-skih i informacionih nauka 2001. godine. Iako pu-blikovana pre jedne decenije, knjiga nije izgubila naaktuelnosti, pitanja i problemi kojima se bavi zapravo

su ostali su{tinski nepromenjeni.

Retki su prou~avaoci elektronske revolucije koji te-ku}e doga|aje i trendove razvoja posmatraju u kon-tekstu komunikacionih postupaka i tehnologija kojisu se smenjivali od Gutenberovog izuma do danas.Kristin Borgman ~ini upravo to, otvaraju}i mnoga pi-tanja va`na za pojedince, institucije, poslovne podu-

hvate, ali i za vlade razvijenih i zemalja u razvoju.

432

JADRANKA BO@I]

Naslovna stranica prikazane knjige.