decentralizator broj 11

Војни објекти ометајуурбанистичкосређивање

страна 11.

Боривоје Радић

Из Пиротаправац за Правец

стране 14. и 15.

Драгица Павлов Крстић

Децентрализација настартној позицији

стране 6. и 7.

Mozaikkameleonovog oka

strane 4. i 5.

мр Дејан Вучетић

Velibor Petković

broj 11 l novembar/decembar 2011. l godina II www.decentralizacija.gov.rs

DecentralizatorISSN 1821-486X

odrška reformi državneuprave Republike Srbije,2010–2013. jeste trogodiš-

nji projekat u okviru bilateralnogaranžmana Ministarstva za ljudskai manjinska prava, državnu i lo-kalnu samoupravu Republike Sr-bije i Švedske agencije za među-narodnu razvojnu saradnju (Sida),osmišljen s ciljem da unapredivladavinu prava i odgovorno-sti, transparentnost, efektiv-nost i efikasnost državneuprave u Srbiji.

Projektni fond za institucio-nalni razvoj (PROFID), kojisu formirali Ministarstvoi Sida, raspisao je u no-vembru 2011. go-dine konkurs snamerom dapodrži im-

plementaciju Akcionog plana zasprovođenje reforme državneuprave u Republici Srbiji u perio-du od 2009. do 2012. godine.

Početna sredstva za projekte,koji će se finansirati iz Projektnog

fonda, u iznosu odoko 700.000 evra,obezbedila je Šved-

ska agencija za međunarodnu raz-vojnu saradnju (Sida).

Kancelarija Nacionalnog savetaza decentralizaciju Republike Sr-bije (KNSD RS) planira da pro-jektom izrade studije Primenaprincipa supsidijarnosti u Srbijikonkuriše u ovom projektnom ci-klusu. Planirano je da projekat tra-

je devet meseci, a krajnji ishodće biti izrada studije o mo-gućnostima primene princi-pa supsidijarnosti u Srbiji ukontekstu planiranja procesa

decentralizacije i za po-trebe izrade strategije de-

centralizacije RS, a šire po-smatrano u smislu reforme dr-

žavne uprave u skladu sa zahte-vima procesa pridruživanja Srbije

Evropskoj uniji. Potpisiva-nje ugovora se očekuje u

drugoj polovini januara2012. godine.

PRVE REČI

novembar/decembar 2011. g. l Broj 11 | DECENTRALIZATOR 3

vropa je uvek imala pro-blema s granicama – rečemladi službenik Mini-

starstva spoljnih poslova Republi-ke Francuske, nevoljno odbijajućimolbu bivše devojke da joj „sredipapire“ za novog mladića u kogaje sada ludo zaljubljena, u Draganaiz Srbije, koji ima zlatne ruke, srcepuno nežnih osećanja za Žanu iveliki talenat za slikarstvo, ali ne iboravišnu dozvolu. Činovnik jeimao ljudsko razumevanje za ile-galnog imigranta sa Balkana, pa„njegov slučaj“ nije prijavio kole-gama nadležnim za ovu vrstu ne-prihvatljivog ponašanja, ali nije ni,poštujući pravila službe, važeće za-kone i osećanje lojalnosti, smutionešto. Ni na najudaljenijem rubupameti nije mu bilo da zloupotrebipoložaj, iskoristi priliku, zatražiprotivuslugu, da bude dobar za iz-vesnu sumu novčanih jedinica, daponudi „učlanjenje u stranku“ iliintimni vikend. Drugim rečima,nije se odao užasima korupcije, akorupcija je svaki odnos u komeje nešto trulo.

I njemu je bilo jasno da je gra-nica jedna dijalektička pojava, kaoi dilema da li je čaša puna do polaili prazna od pola: granica jeste li-nija na kojoj se mnogi svetovi za-vršavaju, kao što je i linija od kojebezbroj odnosa počinje. Odavnoje poznato da svaku granicu u fi-zičkom svetu podižu blokade uljudskim glavama, te ih, sledstveno,samo samopodešavanje reda veli-čina vrednosti može i ukloniti.Granice podižemo da bismo po-kazali dokle je „naše“ i dokle nekostran „sme da priđe“. Metaforičkigovoreći, ali i stvarno, ako „ja“ ne-mam nameru da kradem komšijinekajsije, a „on“ nema nameru da tru-je moga psa, zašto bismo se delili

žicama i tarabama? Za početak jedovoljno da se uvažavamo, moždaćemo kasnije pitati jedan drugogza zdravlje i popiti pivo zajedno,pogotovo ako su to radili i naši sta-ri, pogotovo ako imamo i rođakekoji su se u međuvremenu maloudaljili...

Od kada se rodila ljubav izmeđuDragana i Žane, stvari su se pomalopomerile u korist Srbije. Prošlo je,doduše, desetak godina tokom ko-jih smo kao građani (i kao društvo)sazreli toliko da smo, iz političkihrazloga, dobili mogućnost a, naosnovu procene evropske bezbed-nosne zajednice, stekli i pravo da uuređene evropske zemlje putujemopreskačući samo preko jednog zida,onog podignutog Šengenskim spo-razumom. Dalje evropske integra-

cije Srbije činiće provizornim i dru-ge prepreke, sve dok ih ne budemopotpuno uklonili. Moramo samida se potrudimo, moramo dalje darastemo kako bismo dostigli stan-darde koje pred nas postavljaju ev-ropski partneri. Jer, zaista, niko nijeušao u Evropu pod svojim uslovima.Ne možemo da igramo fudbal bezlopte; ili ćemo za tu igru morati dase jako natripujemo i da se loptamosa sebi sličnim iluzionistima na po-moćnom terenu i na utakmicamakoje nisu registrovane; a još akobudemo poželeli da ubedimo Uefui Fifu da su njihova pravila lažna,a naša izvorna i jedina prava, e ondasmo u velikom problemu...

Državne granice su vidljive samona zemljopisnim mapama i naGoogle Earthu, to su zamišljene

linije do kojih je „naša“ stvarnavojska stigla, do onog mesta gdeje uspela da pobode zastavu. Poštosu, dakle, sve granice ovog tipa be-smislene, u načelu, ljudski i filo-zofski, zbog kojih konkretnih raz-loga treba da radimo na njihovomukidanju? Uzmimo, na primer, Ba-nat, severni deo: zato da bi voz,kad stigne u Kikindu, nastavio zaSegedin, Arad i Temišvar a ne sa-mo za Žombolj; zato što je Nako-vo udaljeno od Lunge 3200 me-tara, zato što od Crne Bare do Val-kanja ima 10,5 kilometara ravnice,a sa obe strane granice sve je – na-rodi, arhitektura, istorija, kultura,kuhinja, običaji, jezici... – isto, sa-mo su suvereniteti različiti. Ili zatošto u srednjem Banatu reka ne znagde prestaje da se zove Timiš a po-

činje da se zove Tamiš, ali kad vodanadođe, ona plavi zemljište ne ha-jući čija je ono teritorija; zato štotakva hermetizovana situacija ote-žava ili potpuno onemogućujeprotok ljudi, robe, kapitala i ideja...što znači slobodu; zato što takvihprimera ima bezbroj, duž cele gra-nice, preko južnog Banata, paukrug do Horgoša i Đale...

Iz svih ovih praktičnih, ali imnogih moralnih razloga, nepro-cenjiv značaj za upristojavanje Sr-bije ima saradnja graničnih opštinai gradova sa susedima s druge stra-ne, sponzorisana novcem iz fon-dova EU ili „samonikla“. Podeleljudima kvare nivo kvaliteta života,saradnja ga podiže – ne samo daiza tih prekograničnih projekataostaju tragovi u fizičkom svetu,

oni doprinose jačanju kapacitetalokalne zajednice, pomažu joj daosvoji nova znanja i veštine i – ot-varaju prostor za nove projekte.Što više sarađujemo sa partnerimana ostvarenju zajedničkih interesa,što se više upoznajemo i razume-mo, tim smanjujemo šanse da semlatimo zbog razlika koje bi io-nako trebalo da budu „hrana“ zaobostrani duhovni rast, umestošto su, prečesto dosad, bile povodza sukobe. Prevazilaženje svihkonflikata sa susedima i živu re-

gionalnu saradnju i Evropska unijaje prepoznala kao jedan od uslovaza integraciju u svoje okrilje. Kadaduh decentralizacije bude p(r)otre-sao jedinice lokalne samouprave,kada one budu imale veće nadle -žnosti i imovinu kojom će samo-stalno raspolagati, kada Srbija budestekla status kandidata za članstvou EU, tada će se prekogranična sa-radnja intenzivirati, pojačana i dru-gim pretpristupnim fondovimaevropske megastrukture. To je bu-dućnost kojoj treba da stremimo:nasuprot njoj stoji samoizolacija,nestanak i zaborav...

Film Žan-Marka Bara iz 1999. go-dine zvao se Ljubavnici, a Draganovlik je tumačio Sergej Trifunović.

Autor je urednik Decentralizatora

Piše:Nenad Živković

E

2 DECENTRALIZATOR | Broj 11 l novembar/decembar 2011. g.

Нада Будимовић

Прилика да се олокалнимпроблемимаодлучује у локалнимсрединама..................8-9

Opštine i gradovipredstavili resurse ipotencijale ....................10

Ljudska prava nalokalnom nivou..........16

Ка Европској унији:Развој локалнесамоуправе посленових избора.............17

Doprinosrazjašnjavanjupojmovne zbrke ........18

Александар Микавица

Регионалне разлике– јабука раздора..20-21

Kontakti zaposlenihu Kancelariji NSD RS

Kancelarija Nacionalnog saveta zadecentralizaciju Republike Srbije(KNSD RS) nalazi se u Palati „Srbija“ uUlici Mihaila Pupina 2 na Novom Beo-gradu (bivši SIV) i radi svakog radnogdana od 9 do 17 sati.

Internet prezentacija Kancelarijewww.decentralizacija.gov.rs

Kancelarijom rukovodi direktorkaNataša Čorbić (011/301-4107, [email protected]), koja ujednoobavlja i dužnost sekretarke Saveta.Zamenica direktorke KNSD RS je Mari-nika Čobanu (011/301-4117, [email protected]), a pomoćnicisu Dragan Vujčić (011/301-4104,[email protected]), NatašaDragojlović (011/301-4104,[email protected]), Ne-bojša Vrebalov (011/301-4105, [email protected]) i NenadŽivković (011/301-4105, [email protected]).

iz sadržaja

Decentralizator

DOBRO DOŠLI U DECENTRALIZATOR

Blokadе iz glaveNekoliko pasusa o granici kao dijalektičkoj pojavi

Državne granice su vidljive samo na

zemljopisnim mapama i naGoogle Earthu, to su

zamišljene linije do kojih je„naša“ stvarna vojska stigla,do onog mesta gde je uspela

da pobode zastavu

“Aktivnosti KNSD RS

Podrška reformidržavne upraveP

rbija je zemlja sa dve po-krajine, od kojih jedna nijenjena.“ Ovaj aforizam uvo-di nas u teškoće koje kod

građana izazivaju pojmovi decen-tralizacija i regionalizacija. U za-visnosti od partijske opredeljenostii političkih simpatija, jedni su odu-ševljeni idejom da barem delimi-čno odlučuju o životu svoje lokal-ne zajednice sami, makar prividno,dok se drugima „diže kosa na glavi“od mogućnosti da glavni grad iz-gubi delić svojih prerogativa, uve-reni da to neminovno vodi u daljerasparčavanje Srbije, u okviru tran-zicije u konačnu propast.

Tako se događaju dva paralelnaprocesa: političari iz lokalnih sre-dina izazivaju odijum jer slepo, asvoje birače nagluvo, slušaju i spro-vode direktive iz partijskih centralau Beogradu, gde – u krajnjem cilju,vide svoju budućnost i krunu kari-jere, a istovremeno „sumnjivo lice“

postaje svako ko insistirana stvaranju regiona, pačak i novih pokrajina(ideja iz Niša).

Svojevremenagužva oko po-dele Srbije na

statističke regione dovela je do po-lemika, ne samo o centrima već io granicama regiona. Na jugu Sr-bije, protivnici „beogradizacije“vajkaju se da će ih snaći dodatna„nišizacija“ i da se samo povećavabroj gospodara, odnosno posred-nika od građanina i lokalne samou-prave do regionalnih ugnjetača iprestoničkih vlastodržaca. Ružnereči ružne stvarnosti!

Statističke regione mnogi su videlikao začetak buduće političke, re-gionalne podele Srbije, a zahtevi zato najizraženiji su u Šumadiji, San-džaku i Nišu. Istovremeno, javljajuse i prve „separatističke“ težnje, od-nosno, u Užicu i zapadnoj Srbiji pri-metno je nezadovoljstvo zbog či-njenice da nemaju sopstveni stati-stički region jer je područje zapadneSrbije spojeno sa Šumadijom. (Tošto najveći broj oblasti Srbije nemasvoje posebno ime, već strane svetasluže kao orijentir, argument je pro-tivnika regionalizacije, koji tvrde daovaj proces predstavlja prisilno ra-sparčavanje jedinstvene celine!)

?le to pis

XI 2011. g.

RumaSaradnja sa Hrvatskom

U okviru prekograničnog programaSrbija–Hrvatska, Regionalna razvoj -na agencija Srem učestvovala je saukupno šest projekata, od kojih je ujednom projektu glavni aplikant a uukupno pet projekata partner.Saradnja je realizovana sa opšti-nama Ruma, Pećinci, Šid i Irig, ali isa drugim institucijama u regionukao što su Nacionalni park Fruškagora, Agencija za ruralni razvoj opš-tine Inđija, Poljoprivredna škola uRumi, Poljoprivredno-savetodavnaslužba u Rumi i „Zekin salaš“. Uprekograničnom regionu Hrvatskeprojektna saradnja uspostavljena jesa upravnim organima Vukovarsko-

-srijemske županije, sa Regionalnomrazvojnom agencijom Vukovarsko--srijemske županije, sa gradomVinkovci, gradom Vukovarom iPoljoprivrednim fakultetom u Osi-jeku. Kroz projektne aplikacije naj -više su bile zastupljene teme izoblasti razvoja turizma, primena ob-novljivih izvora energije, zaštita ži -vo tne sredine u oblasti održivepoljoprivrede i upravljanjagrađevinskim otpadom. Ukupnavrednost projekata je oko 1,3 mil-iona evra.

XI 2011. g.

Vršac, DetaOsvetljavanje crkava

Saradnja između dve susedne opštine,Vršca i rumunske Dete, nastavlja sezajedničkim projektom osvetljavanjacrkava u Vršcu i Deti. Projekat finansiraEvropska unija, a planirano je da se uVršcu osvetli Saborna crkva SvetogNikole, Rimokatolička crkva SvetogGerharda i Rumunska pravoslavnacrkva, dok je osvetljavanje objekata uRumuniji već završeno – modernurasvetu dobili su hram Rumunske

Medijska decentralizacija Srbije

ZAŠTO JE CENTRALIZAM LOŠ

nn Fisija, fuzija,radiodifuzija

– Gde su mediji u toj priči? –kako bi to rekao naš jedini filmskireditelj sa dve Zlatne palme i jed-nim Zlatnim lavom, naturalizovaniSrbijanac Emir Kusturica, kontro-verzan kao i regionalizacija i de-centralizacija Republike Srbije. Za-kon o radiodifuziji uredio je uslovei način obavljanja radiodifuzne de-latnosti, u skladu sa međunarod-nim konvencijama i standardima.Uredio, ali i uvredio, pre svega me-dije koji pokušavaju da egzistirajuizvan Beograda.

Osnivanje Republičke radiodi-fuzne agencije, predviđeno zako-nom, učinilo je da poverujemo umogućnost objektivnosti, ali odlu-ka da nacionalne frekvencije do-bije, uz Javni servis RTS-a, i petbeogradskih televizija, ne samo daje sporna, nego je i deprimirajuća.U trenutku kada su Pink i B92 većuveliko emitovali program i njimese preporučivali ili diskvalifikovaliza nacionalnu pokrivenost, elimi-nisana je niška TV 5, kao i nekedruge iz zapadne Srbije i Vojvodi-ne, a favorizovana frankenštajnov-ska verzija spajanja nespojivog, TVKošava i TV Happy! Nacionalnufrekvenciju dobile su i dve „papir-nate“ televizije, odnosno one kojesu u tom trenutku samo na papiruimale programsku šemu, Avala iFoks. Slučaj Foks je zaključen takošto je televizija koja se i u SAD-usmatra bastionom konzervativnihrepublikanaca, promenila vlasnikai sada je to Prva srpska TV, da senašalim u skladu sa televizijskomreklamom za iščezlo pivo: grčka,a naša!

Zakon o radiodifuziji je nepo-sredno i posredno doprineo da sezapečati sudbina mnogih medijau Srbiji. Taj pravni akt predviđada se Javni servis – RTS formira ida emituje program iz Beograda.U startu je napravljen previd, izo-stavljena je mogućnost da se pro-grami Javnog servisa mogu i de-centralizovati, emitovati iz gradova(zašto ne i sela?) širom Srbije, saBeogradom kao tehničkim cen-trom mreže koja pokriva Srbiju.(Odličan primer je Hrvatska,sa Zagrebom kao cen-trom i velikim gra-dovima kao do-pisništvima

sa sopstvenim programom. To imne smeta na putu u Evropsku uni-ju, očigledno!)

Neki, kao rahmetli (pokojni)Radio Niš, pokušali su da se tomesuprotstave svim zakonskim sred-stvima, uključujući i štrajk, i bili sudrastično kažnjeni. Najpre tako štoje u leto 2003. godine otpu-štena polovina zaposlenih, 40od 80, uz asistiranje tadašnjegpremijera Republike SrbijeZorana Živkovića, a zatim ujoš dva talasa otpuštanja,u jesen

2007. i poslednjegdana 2009. godine, tako da

je broj zaposlenih sveden na dese-tak. Konačno, 22. marta 2010. go-dine, natčovečanski napori zapo-slenih u Radio Nišu da održe pro-gram od ranog jutra do kasnih ve-černjih sati (najpre od 5 do 24, azatim od 6 do 22 h), presečeni sunaredbom tehničke službe RadioBeograda da se ukine prenos signalaod radio-stanice u Ulici Lole Ri-bara 7 A, do predajnika na Gorici,iznad grada. Tako je 65-godišnjepostojanje Radio Niša pohranjenou istoriju. Katil-ferman stigao je naMladence, nije pomoglo ni to štoje Radio Niš program započeo sim-bolično proamerički, iz kafane Nju-jork na Trgu oslobođenja (sadašnjiTrg kralja Milana), na dočeku „Sre-ćne Nove 1946. godine“. Preosta-lim novinarima, dvojici ton-maj-stora i jednom muzičkom uredni-ku, ostalo je da rezignirano zaklju-če, kao u pesmi grupe Clash: „I fighwith law and law win“ („Borio samse sa zakonom i zakon je pobedio“).Zakon o radiodifuziji! Zakon kojije novinarske živote učinio difuz-nim. I konfuznim.

nn Mediji – očikameleona

„Krv, suze i znoj“ devedesetihgodina XX veka pogo-dovali su bujanju medijau Srbiji, koji su kao pe-čurke nicali na pogod-nom tlu ratnog bezako-nja. Svako ko je poželeo,osnivao je TV ili baremradio-stanicu, a oni pi-

smeniji (nije baš nužno!)upuštali su se i u avanturu iz-

davanja novina. I pored „zavo-đenja reda“ uz pomoć Zakona oradiodifuziji, Srbija i danas ima

veoma mnogo medija, po mišlje-nju stručnjaka iz Evropske unije,ima ih previše. (Ne stručnjaka, ne-go medija, da ne bude nesporazu-ma! Stručnjaka i „eksperata“ nikaddosta.)

Izdrobljena Srbija, umesto de-centralizacije, ima usitnjene me-dije, sa malom pokrivenošću pro-stora i malim uticajem. Sabrana,ta mala moć srpskih medija pod-seća na oči kameleona, mozaikeod umnoženih ekrana, na kojimaapatični građani prate svoje lo-kalne i nacionalne heroje. Kame-leon ima čulo vida savršenije odčoveka jer se njegove mozaičneoči pokreću nezavisno jedno oddrugog, čime je u stanju da po-krije gotovo celo vidno polje, čak342 stepena od postojećih 360,koliko čini pun krug.

Drugim rečima, mediji u Srbijipokrivaju gotovo sve događaje, aonih tričavih 18 stepeni pripadaintimi građana, slično kao što jei Vinston Smit, glavni junak Or-velove 1984. otkrio delić prostorau svom stanu u kome je mogaoda vodi tajni dnevnik a da ga neuoče kamere Velikog Brata, kojisve vidi i zna, jer „Big Brother iswatching you!“

Međutim, slika ipak nije celovitajer stanovnici bilo kog grada u unu-trašnjosti ne mogu da svoje lokalneslike upoređuju sa medijskim sli-kama drugih, zabačenih delova Sr-bije. Pri tome, izolovanost CrneTrave i Babušnice i, recimo Srem-čice ili Rakovice, od glavnih tokovapolitičkog odlučivanja, podjed-nako je velika. (Razlika jesamo u visini snega.) „Ži-vot je negde drugde!“,iako zapravo nije, jer tu

gde je čovek, građanin ili rob, tuje centar njegovog svemira. Ali,ako je cela Srbija tretirana samokao „unutrašnjost“, njenu „spolja-šnjost“ čine centri moći u Beogra-du, koji su – filozofski rečeno„ospoljeni“, a ne ceo glavni grad injegovi žitelji. Mediji tako čine, ada većina zaposlenih u njima uop-šte na to i ne pomišlja, da se efika-sno sprovodi proces pretvaranjagrađanina u pasivnog konzumentamedijskog (uglavnom televizij-skog) programa. Tako dobijamočoveka koji nije u stanju da razli-kuje ekonomsko-propagandni odekonomsko-političkog programa,a razlika između vesti i reklamepostepeno se briše, na ekranu i uglavama gledalaca. „Glasaću zaonog lepog ili možda za onog do-maćina“, razmišlja pasionirani i pa-sivizirani gledalac, slušalac, čitalac,kuvan i pečen na vatri toplo-hlad-nih medija, a Maršal se smeška. NeTito, nego Makluan!

O svemu tome nas izveštava Ja-vni servis, uredno ispostavljajućiračun za pretplatu, koji većina od-bija ili ne može da plati, proklinjućidan kada je Nikola Tesla odlučioda se bavi naukom, umesto da po-stane sveštenik. (Ovo je, naravno,ozbiljna šala!) Lokalni mediji setrude da zadovolje želje svojih vla-snika, bilo da su u privatnim ili op-štinskim rukama, a oni nacionalnibalansiraju između privida objek-tivnosti i uvek i svuda „viših“ in-teresa države i društva, a to je danasPUT U EU, baš kao nekada PUTU KOMUNIZAM.

Tako dobijamo kameleonsku Sr-biju, u kojoj mediji pokušavaju daizveštavaju, emitujući društveno-poželjan program, a političko vođ-stvo zemlje, regiona, gradova, op-ština i mesnih kancelarija (da nezaboravimo i kućne savete!), tražionu pravu „evropsku nijansu“ zasvoj imidž i stavove, kartu koja uovom trenutku sigurno dobija. ❚

Autor je novinar iz Niša

To što najveći brojoblasti Srbije nema svojeposebno ime, već stranesveta služe kao orijentir,argument je protivnika

regionalizacije, koji tvrde daovaj proces predstavljaprisilno rasparčavanje

jedinstvene celine!

“Piše:Velibor Petković

S

Mozaik

kameleonovog oka

Izdrobljena Srbija,umesto decentralizacije,ima usitnjene medije, sa

malom pokrivenošćuprostora i malim

uticajem. Sabrana, tamala moć srpskih

medija podseća na očikameleona, mozaike od

umnoženih ekrana, nakojima apatični građani

prate svoje lokalne inacionalne heroje

Osnivanje Republičke radiodifuzne

agencije, predviđenozakonom, učinilo je da

poverujemo u mogućnostobjektivnosti, ali odluka

da nacionalnefrekvencije dobije,

uz Javni servisRTS-a, i pet

beogradskihtelevizija, ne

samo da jesporna, nego jei deprimirajuća

“

novembar/decembar 2011. g. l Broj 11 | DECENTRALIZATOR 54 DECENTRALIZATOR | Broj 11 l novembar/decembar 2011. g.


pravoslavne crkve i Romanokatoličkecrkve u Deti i Pravoslavne crkve umestu Opatica nadomak Dete, kao iProtivpožarni toranj, svojevrsni brend

Dete. Opštine Vršac i Deta započele suovaj jednogodišnji projekat decembra2010. godine. Ukupna vrednost pro-jekta je 865.855,62 evra, od čega jeIPA fond finansirao 85 odsto, a ostaloje učešće opština.

4. XI 2011. g.

Subotica, SegedinSvet zanata i rukotvorina

Fondacija Fokus i Fondacija Matriks izSegedina uspešno su završile pro-jekat IPA međugranične saradnje podnazivom WARC (Dobro došli u svetstarih zanata i rukotvorina) čiji je ciljoživljavanje kulturnog života zamlade u okolnim naseljima Suboticei Segedina. Nakon radionica, preda-vanja, izložbi i druženja, projekat jezaokružen dodelom računara ikancelarijske opreme mesnim zajed-nicama uključenim u program. Is-tovremeno je obezbeđeno mesto

nazvano Art kutak, koje će ubudućebiti otvoreno za sve mlade ovihopština i gde će svi zainteresovanimoći da se okupljaju i zajedno orga-nizuju kulturne aktivnosti. Desetmesnih zajednica (Tavankut, MalaBosna, Stari Žednik, Ljutovo, Bajmok,


Карактеристике доброг процеса децентрализације

ЗА КОГА ЈЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ДОБРА

авремене поставкепроцеса децентрали-зације настале су и

развиле се у оквиру доктринедоброг управљања (good go -vernance), као скупа концепцијао најбољим начинима регулиса-ња, управљања и организовањау јавном сектору. Циљеви доброгуправљања јесу снажнији управ-ни капацитет јавних институцијаи ојачан легитимитет јавне упра-ве, у чему локална самоуправа идецентрализација имају незамен-љиву улогу. Нагласак на доброуправљање, нарочито у новоммиленијуму, стављају Европскаунија, ОЕЦД, Светска банка,УНДП, сврставајући га међу ба-зичне доктрине јавне управе. Издоминантних управних доктри-на проистичу управне реформе,чији резултати, пак, повратно де-лују на редефинисање владајуће

(владајућих) управне доктрине.Управне реформе се дефинишукао значајније институционалнепромене тренутног управног си-стема неке државе применом ме-ра структурног, функционалног,персоналног, финансијског и по-литичког карактера.

Децентрализација, као врстауправне реформе која ће резул-тирати ефикаснијим вршењемјавних послова и јачањем леги-тимитета, мора бити претходнодобро припремљена, пажљиво ипрофесионално спроведена. Ис-праван приступ децентрализа-цији подразумева систематич-ност и целовитост, тј. усклађену,међусобно повезану и комбино-вану примену политичких, прав-них, управно-техничких и другихдецентрализационих мера. Де-централизација не би требало дабуде једнократна „шок реформа“,већ пажљиво припремљен иправовремено започет, посту-пан, логичан след фаза изврша-вања квалитетно припремљенихмера. При томе, без обзира на тошто се тим процесом руководииз центра државе, у процесу де-централизације треба обезбеди-

ти учешће самих територијал-них самоуправа, па онда грађана,њихових удружења, приватногсектора и тако остварити равно-тежу „одозго надоле“ (top down)и „одоздо нагоре“ (bottom up)приступа. Централни државниоргани обезбедиће систематич-ност, усклађеност, целовитост ирационалност целог процеса докће локални актери додати нотуиновативности целом процесу.Исправан приступ децентрали-зацији резултираће већом еко-номичношћу реформе, снижава-њем трошкова и повољним од-носом уложених средстава и ре-зултата постигнутих реформом.

nn Три компонентеКонкретно спровођење децен -

трализације може се рашчланитина три основне компоненте којеје у сваком појединачном случајупотребно разрадити како би цеопроцес имао успеха. То су: иден-тификација и дефинисање осно-ва децентрализације, обезбеђи-вање институционалне и друшт-вене подршке и конкретно из-вршење децентрализације.

Формулисање темеља децент-рализације значи да треба фор-мулисати и проверити визију истратегију институционалногразвоја државе, основне вред-ности и циљеве децентрализа-ције, разрадити њен програм,проверити правни оквир иидентификовати претпоставкеуспешне, односно ризике не-успешне децентрализације.

Формулисати визију државезначи одредити врсту државе ињену социјалну улогу. Желимоли неолибералну минималистич-ки конципирану државу илидржаву са развијеним јавнимслужбама, која би била инстру-мент социјалног или државногкапитализма? Да ли ће основнаулога јединица територијалне де-централизације у таквој државибити вршење комуналних и со-цијалних служби или подстица-ње економског развоја свог под-ручја? Тек након што се установеодговори на та питања, може сеприступити изради стратегиједецентрализације, као једне врстеплана који садржи одговоре на свапитања која се постављају при-ликом стратешког планирања.

Следећи корак у овој фазипроцеса децентрализације, којије неопходно извести пре при-ступања њеној имплементацији,јесте одредити идентитет и сна-гу локалних заједница. Том при-

ликом треба узети у обзир њи-хова историјска обележја, не за-немарујући да су и саме локалнезаједнице подложне променама,разградњи, ширењу итд.

Без обзира на то што из дефи-нисаног типа државе произилазеи нека вредносна опредељења,приликом спровођења процесадецентрализације не треба изгу-бити из вида да су одређене вред-

ности прихватљиве у различитимтиповима држава (правна одго-ворност и правна заштита гра-ђана, владавина права итд.). Збогтога треба одабрати вредностикоје су прихватљиве за највећиброј грађана у моменту започи-њања процеса децентрализације.

nn Циљеви и извршењеЦиљеве треба одредити што

прецизније, избегавајући употре-бу празних фраза, уз истовременодефинисање показатеља који ћеомогућити праћење, проверу икорекције процеса децентрали-зације. Циљеви су укључени упрограм децентрализације у ко-ме мора бити описано и полазностање на почетку процеса да бимогла да се направи разлика из-међу полазног стања и оног којеје, у облику циљева, препознатокао пожељно. Програм даље тре-ба да садржи компоненте или фазереализације, средства и субјекте,временске оквире за сваку фазу, од-говорност за спровођење, основнемере децентрализације, као и ме-ханизме праћења, контроле и ко-риговања програма и мера у токуреализације. Кад се наброје мерекоје је потребно предузети, од-реде њихове међусобне времен-ске и логичке везе, утврде субјек-ти и средства, поступци, методе,итд., постаје јасно да је приликомдецентрализације импровизацијасигуран пут у неуспех.

Без подршке и оспособљено-

сти управног особља на свимнивоима управног система некедржаве, није могуће рачунати науспешност процеса децентрали-зације. Многе реформе су зака-зале, или пропале, због отпоракоји су пружали јавни службе-ници. Због тога успешна децент-рализација подразумева рефор-му државне управе, а пре свегаслужбеничког система. С другестране, за грађане су најважнијиуправни професионалци, руко-водећи слој и службеници, људикоји обављају локалне јавне по-слове и службе као свој посао.Њихова образованост, струч-ност, вештине и компетенције,мотивација и схватање јавног ин-тереса, за управни капацитет суподједнако важни као и доброорганизовање и квалитетан ме-наџмент локалних управних ор-гана. У том сегменту нарочит на-гласак треба ставити на инова-ције у начинима обављања јавнихпослова и служби, увођење јав-ног менаџмента и предузет-ништва, примену концепта ло-калне електронске управе, обли-ковање механизама сарадње ло-калних јединица, посебно уусловима уситњене територијал-не структуре, и слично. Важнуулогу у целом процесу свакакоимају и удружења локалних и ре-гионалних заједница, удружењаграђана и експертске заједнице.

Пре него што се приступи из-вршењу пројекта децентрализа-ције, пожељно је претходно про-верити његову изводљивост иутврдити евентуалне недостатке,путем друштвеног експеримента,тзв. пилот-пројекта. Пилот-про -јекти се обично реализују само задео мера из пројекта децентрали-зације и на мањем подручју, какоби се умањила евентуална штетаи у реалним условима проверилепретпоставке које се налазе у ос-нови програма децентрализације.

Приликом извршавања про-грама децентрализације потреб-но је водити рачуна о разлицикоја постоји између компонена-та процеса децентрализације исегмената система територијалнедецентрализације који се децент-рализацијом мењају. У прву гру-пу спадају: детаљно планирање,експерименти путем пилот-про -јеката, правни оквир и регула-ција, обликовање (или поновнообликовање) сегмената систематериторијалне децентрализа-ције, као и праћење, евалуацијаи корекције процеса децентра-лизације. Сегменти система те-

риторијалне децентрализацијекоји су подложни променама јесу:надлежности и задаци, јачањефинансијске аутономије, јачањеуправних капацитета, учврш-ћивање политичке улоге јединицатериторијалне децентрализа-ције, промене у централно–ло-калним односима и промене у те-риторијалној структури.

Територијалне промене обич-но нису популарне. Оне уносе ве-лику неизвесност и носе са собомризик непоштовања постојећихлокалних заједница. Ипак, онесе често јављају као део процесадецентрализације, било да се ра-ди о увођењу или преобликовањупојединог територијалног степе-на, о смањењу или повећању бројалокалних јединица, итд. Овде ће-мо само напоменути да ни пре-велике ни премале основне једи-нице територијалне децентрали-зације нису пожељне и да је у сва-ком конкретном случају потреб-но извршити анализу конкретнеситуације на терену. У овом до-мену јављају се специфични про-блеми великих градова и метро-полских подручја, урбанизације,изградње нових регионалних ин-ституција, улоге месне или сусед-ске самоуправе итд.

Аргументација коју смо до са-да изнели може нам помоћи дасагледамо који су реални изборикоји стоје пред нама. Ови изборисе не тичу толико питања да литреба децентрализовати уопште,већ више које функције, ког сек-тора, и у којој области (подручју)могу најуспешније бити децент-рализоване. Даље, у многим слу-чајевима, право питање није дали одређену функцију треба даобавља државна, регионална илилокална власт, јер услуга мора би-ти пружена уз учешће сва три ни-воа власти, већ је истински иза-зов проналажење адекватног на-чина организовања заједничкогвршења те службе. ❚

Аутор је асистент на Правномфакултету у Нишу

Пише:мр Дејан Вучетић

Децентрализација настартној позицији

С

Које су исправнекарактеристике

процесадецентрализацијекоје ће допринети

остваривањуоптималних

резултата

?le to pis

Децентрализацијане би требало да буде

једнократна „шокреформа“, већ пажљиво

припремљен иправовремено започет,поступан, логичан след

фаза извршавањаквалитетно

припремљених мера

“

Без подршке иоспособљености управног

особља на свим нивоимауправног система неке

државе, није могућерачунати на успешност

процеса децентрализације.Многе реформе су заказале,

или пропале, због отпоракоји су пружали јавни

службеници

“

Истраживачки пројекатДецентрализација у Србији, који су

у претходних шест месециспровеле колеге у локалним

штампаним медијима, имао је зациљ да испита став локалнихзаједница у Србији, њихових

политичких, културних и стручнихјавности, али и грађана, о концепту

и ефектима децентрализације –закључак је округлог стола

одржаног 4. новембра у Крагујевцу

но што се, након серије истраживачкихтекстова из петнаестак локалних сре-дина, искристалисало као закључак,

јесте да, генерално, децентрализација у Србији,схваћена као прилика да се о локалним пробле-мима, потребама и приоритетима одлучује у ло-калним срединама, те да се за њихово решавањеобезбеди стварна надлежност локалних органа,има подршку грађана и руководстава тих зајед-ница, али и да концепт децентрализације патиод недостатка информација, недостатка јаснестратегије која би могла дати одговоре на њиховестрахове и недоумице, и од недостатка јасногопредељења политичких елита о овом питању.

Често изражаване сумње тичу се, пре свега, бу-дућих финансијских капацитета локалних зајед-ница, нарочито неразвијених, за капиталне ин-вестиционе захвате и реализацију пренетих над-лежности. Грађани на локалу мало верују у до-следну фискалну децентрализацију за коју су свисагласни да представља основу сваке друге. Збогнеравномерног развоја, страхују да у процес де-

централизације неће све срединеући на једнаким основама исматрају да праве децентрализа-ције не може бити док се не де-мократизују институције уСрбији и док о свему одлучујуполитичке странке а не поједин-ци. Доста нагађања и претпо-ставки по принципу „ако – он-да“, показује да грађани малознају о децентрализацији и честоистичу да њих у том процесу ни-ко ништа не пита.

Иако се истраживање није екс-плицитно бавило и регионали-зацијом која чини део децентра-лизације, саговорници у овомсеријалу опредељивали су се ипрема овом питању, а кроз одго-воре је страх од регионализацијекао „хране“ сепаратистичкихтежњи исказиван у знатно мањојмери у односу на националнидискурс. Може се, ипак, рећи дасе кроз одговоре саговорникамогао назрети став њихове по-литичке опције као доминантан,много више него када се говори-ло о децентрализацији.

nn Поклапање резултата

Занимљиво је да су се и резул-тати истраживања о децентра-лизацији из угла грађана, које језа потребе Канцеларије Нацио-налног савета за децентрализа-цију урадио ЦеСИД, у великојмери поклопили са резултатимакоје смо ми добили у пројектуДецентрализација у Србији.

Истраживање ЦеСИД-а о то-ме шта грађани Србије мисле одецентрализацији и регионали-зацији, показало је да великиброј грађана Србије, чак 72 од-сто, препознаје појмове децент-рализације и регионализације имисли да зна шта они садрже,али да само 25 одсто има ствар-ни став о томе шта би децентра-лизација требало да значи.

Да би требало повећати ниводецентрализације Србије сматра42 одсто испитаника. Око 37 од-сто нема став о томе, око 10 од-сто је оних који мисле да не требадаље ићи у децентрализацију, докједан мањи број испитаника мис-ли да треба укинути постојећиниво децентрализације и ићи нацентрализацију државе.

За већину грађана најприхват-љивији је модалитет јачања оп-штина и градова (45 одсто), не-што мања је подршка јачању оп-штина и градова уз увођење ре-гиона са нижим статусом од оногкоји има Војводина (23 одсто),

колико подржава и идеју да требаувести више региона са истимстатусом као Војводина. Концептувођења региона са вишим ста-тусом од онога који има Војво-дина подржава 15 одсто грађана,а само 9 одсто има децидно не-гативан став према сваком даљемпроцесу децентрализације.

И, најзад, истраживање је по-казало и да најмањи степен под-ршке децентрализацији долазиод стране грађана Београда, све-га 29 одсто. Децентрализацијуподржава 40 одсто становникаЦентралне Србије, док је уВојводини 58 одсто грађана на-клоњено овом процесу.

То је и разумљиво када се зна,а то се и кроз наше истраживањејасно види, да су подаци о мате-ријалним и развојним капаците-тима локалних средина ван Бео-града из године у годину све ло-шији, да је већина општина уСрбији изгубила некадашњеснажне привредне ослонце, да сегенерално суочава са повећаномнезапосленошћу, по сле дицамалоших приватизација, инфра-структурном девастацијом, од-ливом квалитетних кадрова у по-литичке и привредне центре, темањком средстава у општинским,односно градским буџетима.

И ЦеСИД-ово истраживањепоказало је да политичке стран-ке, заговарајући одређене теме,кључно утичу на перцепцијусвојих присталица, тако да сунајвећи противници децентра-лизације присталице ДСС-а иСРС-а, а највеће присталице

концепта децентрализације блис-ке су блоку странака УРС-а иЛДП-у. Када је реч о две највећестранке, ДС и СНС, с обзиромна то да имају велики број бира-ча, тешко може доћи до такве ди-ференцијације, тако да и код ДС-а има и централиста и децентра-листа у сличној размери, што по-казује, како су закључили истра-живачи, да ово питање није„кључна димензија која дели по-литичко поље Србије“.

nn Шта показују овадва истраживања

Најпре, да је потребно да сетај вакуум у разумевању процесадецентрализације, па и региона-лизације, попуни јасном визијомтог процеса која треба да про-истекне из националне страте-гије коју у Србији још увек че-камо, уз ослушкивање потребаи жеља грађана, доносилаца од-лука и стручне јавности.

Децентрализација, као темељ-ни принцип демократизациједруштва и визија реалне рефор-ме политичког система, требада обухвати многе области, дадонесе уређене институције,усаглашене законе, демократскеодносе и да створи услове за ве-ће учешће грађана у политич-ком животу.

То, сада је јасно, неће бити нибрз ни лак посао. Ако је судити

по проценама које је недавноизрекао председник СКГО Са-ша Пауновић, очекује нас пет дочак петнаест година озбиљног,промишљеног и планског рада.

Сличне најаве стижу и од На-таше Чорбић, директорке Кан-целарије Националног савета задецентрализацију. Према њенимоценама, потребно је много вре-мена да се најпре направи кон-сензус око тога који модел де-централизације ћемо применити,а њено уверење је да ће политича-ри бити спремни да о томе говоретек након наредних избора.

Наташа Чорбић је изразилаочекивања да ће стратегија битиизрађена у року од годину до го-дину и по од наредних избора,али ће све што ће она препо-ручити и што треба да се урадикроз акционе планове, захтеватидоста времена.

С друге стране, приближавајусе избори и за реализацију кон-цепта децентрализације, његовубрзину и ефикасност биће одкључне важности место децент-рализације у изборним програ-мима. С обзиром на чињеницуда овај концепт, са свим недо-умицама и недореченостима,ужива ипак високу подршку јав-ности, важно је децентрализа-цију позиционирати као једноод изборних питања и коначнодобити јасна одређења политич-ких лидера према том процесу.Јер, како рече директорка Кан-целарије за децентрализацију,јавно мњење нема јасно дефини-сане ставове сваки пут када по-литичка и друштвена елита нијејасно дефинисала своје ставовепо тим питањима. ❚

Ауторка је уредница серијала Де-централизација у Србији и уред-

ница у листу Град из Крушевца


АУТОНОМИЈА ЈЕ ДЕМОКРАТИЈА

Децентрализација подразумева и демократизацију институција

Kelebija, Hajdukovo, Đurđin, Bikovo iHorgoš) obezbedilo je prostor sadoniranim računarima i raspoloživimkancelarijskim materijalom.

14. XI 2011. g.

Bačka PalankaPruži ruke preko granice

U Kulturnom centru svečano jeotvorena izložba Istorija moje porodicekao istorija regije, koju su u okviru pro-jekta Pruži ruke preko granice – iden-

titet i kulturna baština dunavske regijepriredili mladi iz opšina Tompojevci iBač, kao i iz Vukovara i Bačke Palanke.Mladi su prikupili zavidan broj fo-tografija svojih porodica i zavičaja ko-jima žele široj javnosti da prikažu životstanovnika regije uz obale Dunavakroz vekove. Projekat finansijski pot-pomaže Evropska unija iz IPA pro-grama prekogranične saradnjeHrvatska–Srbija, a sprovode gaNansen dijalog centar (Osijek) i Centarza omladinski rad (Novi Sad) u sarad-nji s opštinama Tompojevci i Bač. Os-novni cilj projekta jeste osnaživanjemeđuetničkog dijaloga iprekogranične saradnje međumladima. Izložbeni materijal će bitiprikazan u Tompojevcima, Vukovaru,Baču i Novom Sadu.

19–20. XI 2011. g.

KikindaĐaci iz Žombolja

U sklopu projekta Zeleni Banat kojiopština Kikinda realizuje kroz IPAprogram prekogranične saradnje Sr-bije i Rumunije, u Kikindi je boravilo25 učenika iz Žombolja. Savršnjacima iz Kikinde prisustvovalisu predavanjima koje su za njihpripremili stručnjaci ovdašnjeg Za-

?le to pis


Пише:Нада Будимовић

О

Прилика да се о локалним проблемима

одлучује у локалнимсрединама

Доста нагађања ипретпоставки по

принципу „ако – онда“,показује да грађани малознају о децентрализацији

и често истичу да њих у том процесу нико

ништа не пита

“

reći sajam lokalne sa-mouprave, koji je odr-žan od 9. do 11. novem-

bra 2011. godine u Hali 5 Beo-gradskog sajma, bio je odlična pri-lika da lokalne samouprave u Re-publici Srbiji predstave svoje ak-tivnosti, prednosti i resurse doma-ćim i inostranim kompanijama –potencijalnim investitorima, kaoi donatorskim organizacijama idrugim gostima iz zemlje i ino-stranstva. Pored prezentacije pri-vrednih i organizacionih potenci-jala, predstavnici gradova i opštinaimaju priliku da razme-ne iskustva i predstavedobre prakse u radu lo-kalnih vlasti.

Trodnevni sajam ot-vorio je Boris Tadić,predsednik RepublikeSrbije, a prisutnima suse obratili i Milan Mar-ković, ministar za ljud-ska i manjinska prava,državnu upravu i lokal-nu samoupravu u Vla-di Republike Srbije, Saša Paunović,predsednik Stalne konferencijegradova i opština, i Aleksandar An-tić, predsednik Skupštine gradaBeograda.

Otvarajući skup, predsednik Ta-dić je upozorio na to da će uslednovog talasa krize uloga državnihinstitucija i predsednika opštinai gradova biti od posebne važnosti

kako bi se privukle nove investi-cije. „Potrebno je u ovom trenutkuučiniti sve da deo investicija, kojeće morati da se izmeste iz posto-jećih gradova i zemalja, bude pri-vučen u Srbiju. Neke opštine supokazale zavidnu veštinu da pri-vuku investitore, brzim izdava-

njem dozvola i borbom protiv ko-rupcije“, istakao je Tadić.

Ministar Milan Marković pod-setio je na to da je prvi ovakav sa-jam održan pre dve godine sa ci-ljem da se okupe svi raspoloživiresursi lokalnih samouprava, a daje sada ova manifestacija naraslado te mere da se ovog puta na njojpredstavlja 106 izlagača iz 92 lo-

kalne samouprave, kao i Savez op-ština i gradova Republike Srpske.„Iako nas svetska ekonomska krizanije mimoišla, brojne lokalne sa-mouprave mogu da se pohvaleznačajnim rezultatima. Upravo sa-da u toku je javna rasprava o za-konu o zaposlenima u lokalnim

samoupravama, koji imaza cilj profesionalizaciju,depolitizaciju i stručnousavršavanje kadrova“,naglasio je Marković.

Saša Paunović, pred-sednik Stalne konferen-cije gradova i opština iOpštine Paraćin, naveoje da je sajam prilika zapredstavljanje aktivno-sti lokalnih samoupravau Srbiji domaćim i ino-

stranim kompanijama – poten-cijalnim investitorima, kao i do-natorskim organizacijama i go-stima iz inostranstva. „Ovo je me-sto gde se razmenjuju iskustva ističu znanja kako bismo zajednostigli do boljih pozicija u vreme-nu koje predstoji“, istakao je pred-sednik SKGO.

Aleksandar Antić, predsednikSkupštine grada Beograda, nagla-sio je da je „ovaj sajam i znak daekonomsku krizu doživljavamokao odgovor na to zašto su inve-stitori oprezni, a nikako kao izgo-vor za nedostatak ideja, nedosta-tak dobrih i kvalitetnih projekatakoji će privući, ali i ohrabriti, do-maće i strane investitore“.

Tokom tri dana trajanja ove ma-nifestacije organizovani su okruglistolovi i paneli, sa temama od značajaza rad jedinica lokalne samouprave.

Manifestaciju je organizovaloMinistarstvo za ljudska i manjinskaprava, državnu upravu i lokalnu sa-moupravu, Grad Beograd i Stalnakonferencija gradova i opština. ❚

voda za javno zdravlje. Ovo je većtreće viđenje i druženje Kikinđana injihovih drugova iz Žombolja. Našiosnovci su krajem septembra boraviliu tom rumunskom mestu i prisustvo-vali predavanjima na temu zaštite

životne sredine. Potom su krajem ok-tobra učestvovali u akciji pošumlja-vanja u Žombolju, i na taj načinpromovisali jedan od osnovnih cil-jeva projekta Zeleni Banat. Projekatpredviđa pošumljavanje 45 hektara uopštini Kikinda i sadnju mladica na22 hektara u Žombolju. Vrednost pro-jekta je 450.000 evra, od čega jenepunih 300.000 evra namenjenopošumljavanju opštine Kikinda, alokalna samouprava projekat sufi-nansira sa blizu 45.000 evra. ZeleniBanat ima i edukativnu misiju, a to je da mlađe naraštaje pravilnoekološki usmeri.

24. XI 2011. g.

SomborPut do Baje

U Skupštini grada održana je završnakonferencija IPA projekta izgradnje

puta Baja–Sombor, dugačkog 60 km.Ovaj projekat, finansiran sredstvimaEU u visini od 1,7 miliona evra, po-drazumevao je izradu projektno-tehničke dokumentacijesaobraćajnice koja spaja, inačebratske, gradove Baju u Mađarskoj i

?le to pis Održan Treći sajam lokalne samouprave

LOKALNA SAMOUPRAVA


T


Opštine i gradovi predstaviliresurse i potencijale

ројни су примери огра -ни чења са којима се ло-калне самоуправе ши-

ром Србије сусрећу при на-стојању да изградњом инфра-структуре, јачањем локалних ин-ституција и подстицањем свеу-купног развоја унапређују животграђана. Крагујевац је један одмногих градова у Србији који сес тим проблемом готово свако-дневно суочава. Овде ћемо ис-таћи један који представља го-тово нерешиву енигму за град иљуде који о његовом развоју бри-ну, а који је оличење немоћи раз-влашћене локалне самоуправе сједне стране и превелике моћидржаве, с друге.

nn Касарне у фазипропадања

У Крагујевцу се, као уосталоми у многим другим градовимаСрбије, налази већи број војних

објеката. Већина их је данас безфункције и у фази је пропадања.Заједничко им је и то да су готовосви у ужем центру града и дапредстављају препреку за даљеурбанистичко сређивање града.Војска је прошле године на ад-ресу Дирекције за урбанизам уКрагујевцу упутила допис у комекао перспективне за војне наменеутврђује Касарну „Милан Бла-гојевић“ код Великог парка, ДомВојске у самом центру града,Војну болницу крај Клиничкогцентра и Војно складиште у Ди-востину. У такозвани „мастерплан“, односно међу објекте којеје Војска спремна да уступи задруге намене, сврстани су самоземљиште у насељу Илијине водеи Касарна „Гросница“, која је већуступљена за изградњу нове ин-дустријске зоне за потребе„Фијатових“ коопераната. Јединалокација коју Војска нуди градујесте мањи простор у Илијинојводи, који је ван централне зоне,на периферији града, па самимтим без значаја за урбанистичкосређивање града.

Став Војске да су ови објектиперспективни за војне намене иа-ко се налазе у ужем градском јез-гру, не само што омета реализа-цију урбанистичког заокруживања

простора где се ови објекти налазе,већ је Војска успоставила мере за-штите које условљавају изградњуу такозваним заштитним појасе-вима око тих локација. Таквипојасеви заштите ограничавајуградњу од 50 до 500 метара оковојних локалитета. Такво опреде-љење Војске да у свим овим објек-тима види перспективу за војненамене, велико је ограничење заград и готово потпуно везује рукеурбанистима и градској управи даприступе решавању проблема ко-начног урбанистичког сређивањаужег градског језгра.

nn У (не)милостидржавне власти

Ови проблеми са војним објек-тима које Крагујевац има нису ка-рактеристични за све градске сре-дине. Онде где је градска власт умилости државне власти, пробле-ми са војним објектима решавајусе много брже и ефикасније. Тоје, наравно, још један доказ не-функционалног, централистичкогустрој ства државе у којој се са јед-ног места управља свим и свачим,по критеријумима који се форми-рају у уским круговима и приме-њују на различите начине у завис-ности од интереса оних који суна власти, а не локалних средина

које су за решење ових питањаживотно заинтересоване. У де-централизованој и ваљано уређе-ној држави овако нешто се не бимогло догодити. Локална срединаимала би активну улогу у реша-вању таквих проблема, без обзирана то што су у питању војни објек-ти. Водило би се пре свега рачунао интересима развоја града и о бо-љем животу грађана, наравно ускладу са државним интересима,који не смеју априори бити не-прикосновени. Код нас је локалнасамоуправа у ситуацији или даприхвати оно што јој се са врхавласти намеће или да одустаје одпројеката који су од изузетногзначаја за развој града. У Крагујев-цу се на овом примеру то на најне-посреднији начин види. ❚

Аутор је председник Форума зарегионализам из Крагујевца

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

Децентрализација у Србији: Крагујевац

Штета коју локалнасамоуправа трпи збогбездушнецентрализације која се уСрбији већ годинамаспроводи, видљива јена сваком кораку.Анализирајмо једанслучај у највећем градуШумадије

Војни објекти ометају урбанистичкосређивање

Пише:Боривоје Радић

Б

У многим градовима Србије, налазивећи број војних објеката.

Већина их је данас безфункције и у фази је

пропадања. Заједничкоим је и то да су готово сви у

ужем центру града и дапредстављају препреку за

даље урбанистичкосређивање града

“Касарна „Војводе Радомира Путника” у Крагујевцу


VIŠE OD VESTI... ...MANJE OD TEKSTA


Za koga biNovosađani

glasali udecembru2011. god.

– Vojvodina treba da sena referendumu izboriza status republike. Sta-novništvo Vojvodine ima legitimno pravoda se na referendumu izjasni o tome kakavodnos Vojvodine prema Srbiji želi. U to pra-vo spada i to da građani Vojvodine donesuodluku o dizanju autonomije na rang repu-blike. Referendum Vojvođana o daljem sta-tusu Vojvodine u odnosu na Srbiju nužnoproističe iz nelegitimiteta Ustava RepublikeSrbije na teritoriji Vojvodine, koji na ustav-nom referendumu 2006. godine nije prihva-ćen, jer nije dobio većinu glasova. Činjeni-com da su Vojvođani na referendumu reklišta od Srbije neće, upućeni su da na novomreferendumu mogu reći šta sa Vojvodinomhoće. Preko polovine vojvođanskih Srbaglasalo bi za status republike, a ta podrškanacionalnih manjina bila bi još veća. Smisaoopstanka autonomije Vojvodine u Srbijiiscrpljen je 1988. godine nasilnim odbaciva-njem autonomije od strane vlasti u Beogra-du. Aktuelni pokušaj nacionalističko--unitarističkih partija u Srbiji da na Ustav-nom sudu obore pravo Vojvodine na Statuti na redovan priliv minimalnih republičkihbudžetskih sedam odsto u budžet Pokraji-ne, jeste prilog težnji da se odbaci autono-mija, a ne pristajanje na nju. Vojvodina poUstavu nema autonomiju već samo admini-straciju plaćenu budžetom iz Beograda dabi imitirala regionalnu vlast – misli dr Dra-gan Veselinov, profesor političke ekonomijena Fakultetu političkih nauka u Beogradu ibivši ministar poljoprivrede.

Referendum zarepubliku

VESELINOV:VIŠE OD VESTI......MANJE OD

TEKSTA

– Partitokratija i političkicentralizam ključni suproblem Srbije, a za tosu najodgovorniji krea-tori Ustava iz 2006. godi-ne Boris Tadić, TomislavNikolić i Vojislav Koštunica. Ustav je unakaziolokalne samouprave, a uz pomoć predstav -nika pokrajinske vlasti – i autonomiju Vojvo-dine. Rezultati ustavnog referenduma lažira-ni su i važeći Ustav zapravo nije dobio većin-sku podršku građana, uprkos dvodnevnomglasanju i kampanji koja se vodila. Na ustav-nom referendumu desila se krađa kakva nijezapamćena ni na izborima za vreme Miloše-vićevog režima. Krivci su, dakle, među nama.Zbog famozne preambule kojom se Kosovodefiniše kao neotuđivi deo Srbije, zemlja jedanas dovedena u ćorsokak, a loš izborni si-stem stimuliše negativnu selekciju u kojojdominiraju poltroni i partijski istomišljenici,koji se zato i ne zalažu za decentralizaciju.Ekonomska situacija je dramatična zbogogromne korupcije čiji uzrok je upravo viso-ka centralizacija. Male su šanse da se ta si-tuacija u skorije vreme promeni jer elita neželi političku decentralizaciju – ističe pred-sednik opštine Inđija Goran Ješić.

Srbiju koče centralizami partitokratija

JEŠIĆ:

– Poruke Dragana Veseli-nova jesu političko spinovanje iza kojeg stojene oni koji su za autonomiju, već one snagekoje se protive bilo kakvom obliku autono-mije jer na ovaj način pokušavaju da kodgrađana izazovu strah od Vojvodine. Takvesumnje imam ne samo zbog ogromne me-dijske pažnje koju je ta izjava izazvala, već izbog toga što je dok se bavio politikom Ve-selinov više puta sabotirao vojvođansku ide-ju. Činjenica jeste da je sve više ljudi u Vojvo-dini nezadovoljno statusom Pokrajine i od-nosom centralne vlasti, ali je isto tako veomačudno da je neko ko je već dugo van politikedobio takvu medijsku pažnju. Sada tražiti re-ferendum u Vojvodini vodi antagonizovanjuVojvodine i centralne vlasti i zaoštravanju po-litičkih odnosa, što nikako nije u interesu gra-đana Vojvodine – komentariše Bojan Kostreš,narodni poslanik i potpredsednik LSV-a.

Spinovanjeprotivnikaautonomije

KOSTREŠ:

„Ustav Srbije nije‘evrokompatibilan’i mora da se menjakako bi Vojvodinadobila široku auto-nomiju. Zalažem seza donošenje no-vog, pravog evrop-

skog ustava Srbije u kojem će Vojvo-dina imati zakonodavnu, sudsku i iz-vršnu vlast “ – Šandor Egereši, predsed-nik Skupštine AP Vojvodine.

Nek se PAMTI

– Očuvanje celovitosti isuvereniteta BiH jestenacionalni interes broj jedan svih Bošnjakasveta, kao i ključni faktor stabilnosti i mira uregionu. Drugi nacionalni interes bošnja-čkog naroda jeste autonomija Sandžaka,koja bi se ostvarila dijalogom između legi-timnih predstavnika Bošnjaka i nadležnihvlasti čime bi se vratio osećaj sigurnosti gra-đana Sandžaka – rekao je Muamer Zukorlić,glavni muftija Mešihata IZ u Srbiji.

Autonomijanacionalniinteres Bošnjaka

ZUKORLIĆ:

– Moj poziv Bošnjacimana zajedničku borbu zaautonomiju Sandžakanije separatistički. U Srbiji je stvorena atmos-fera da se svaka priča o regionalizaciji i de-centralizaciji shvata kao separatizam. Nekopokušava da ispolitizuje čitavu stvar. Zalaže-mo se za regionalnu autonomiju, ali samo uvezi sa ekonomijom i privlačenjem investito-ra. Nema tu separatizma – izjašnjava se liderBošnjačke demokratske stranke Sandžaka(BDSS) i republički poslanik Esad Džudžević.

Autonomija zaSandžak

DŽUDŽEVIĆ:

– Srbija mora da spro-vede decentralizacijukako bi mogla postatizaista demokratska igrađanska država. Iako ne spada u najmanjedecentralizovane evropske zemlje, u eko-nomskom, demografskom i finansijskom po-gledu, Srbija politički deluje kao veoma cen-tralizovana jer se kroz vladavinu stranakapraktično sve odlučuje u vrhu državne vlasti.Prethodna decenija pokazuje da se u stvarikod nas događao suprotan proces, centrali-zacija umesto decentralizacije, a to odličnoilustruju podaci da Beograd sa 17 opštinastvara čak 44 odsto dohotka zemlje, dok Voj-vodina i ostatak Srbije po 28 odsto. Na poče-tku 2000. godine Vojvodina je imala učešćeod 34 odsto nacionalnog dohotka – ilustrujeMiroslav Prokopijević, profesor ekonomije isaradnik Instituta za ekonomske studije.

Suprotan procesPROKOPIJEVIĆ:

– Dinkićev Zakon o re-gionalizaciji predstavljapočetak raspada Srbije,jer je kao temelj uzet položaj SAP Vojvodinekao trajne kategorije, prema Ustavu iz 1974.Srbija bi trebalo da bude unitarna, ali maksi-malno decentralizovana država, na nivouopština. Protivim se federalizaciji Srbije krozregione i pokrajine zbog negativnog isku-stva iz komunizma. Iskustvo je pokazalo dase svaki oblik autonomije pre ili kasnije pret-vori u nekakvu državoliku tvorevinu kojapostepeno otkazuje poslušnost centralnojvlasti i, uz saradnju sa inostranim centrima,slabi državnu ideju i centralnu vlast. Bojimse da ćemo i dalje imati priču o kvazidecen-tralizaciji koja će u suštini biti usmerena narazbijanje Srbije – analizira doktor prava saBalkanološkog instituta Miroslav Svirčević.

Državoliketvorevine

SVIRČEVIĆ:

– Srbiju Vojvodina neugrožava svojom auto-nomijom, već svojomdržavnošću. Vojvodini je Statutom omogu-ćeno da na delu državne teritorije odlučujenezavisno od države čiji je sastavni i neotu-đivi deo, da ima glavni grad, službeni jezik ipismo, da ostvaruje međunarodne odnosei ima predstavnike u inostranstvu, što je ne-ustavno jer su to nadležnosti koje isključivopripadaju Republici Srbiji. Ne samo u Statu-tu već i u Zakonu o utvrđivanju nadležnostiAP Vojvodine mogu se pronaći mnogi po-slovi iz različitih oblasti života, koji bi moralibiti isključivo u nadležnosti Srbije, poputenergetike, nauke i nacionalnog investicio-nog plana. Umesto autonomije, usvaja-njem Statuta Vojvodini je omogućeno dapostane država u državi. To je grubo krše-nje Ustava – uverava Petar Petković, port-parol DSS-a.

Ugrožavanjedržavnošću

PETKOVIĆ:

{Regionalni razvoj}je dugoročni i sveobuhvatni proces una-pređenja održivog ekonomskog i dru-štvenog razvoja regiona i jedinica lokalnesamouprave, uz uvažavanje njihovih spe-cifičnosti, i predstavlja način za smanjenjeuticaja „prokletstva teritorijalnog porekla“.Regionalni razvoj se podstiče pre svegapopravljanjem infrastrukture, obrazova-nja, komunikacija i informisanja, a meri sepraćenjem pet dimenzija razvijenosti.Svaka dimenzija se sastoji od grupe indi-katora iz oblasti ekonomije, obrazovanja,demografije, infrastrukture i ekologije.

DecentralizatorovPOJMOVNIK

– Zalažem se za prome-nu Ustava, kojom bi sedao osnov za dalju de-centralizaciju Srbije, alihajde prvo da primenimo u praksi ono štoveć piše u Ustavu, da to ne bude mrtvo slo-vo na papiru. Ustav kaže da smo zemlja ra-vnopravnih građana, a žene u Somboru neprimaju istu naknadu za porodiljsko odsu-stvo kao Beograđanke, a penzioneri u Le-skovcu plaćaju gradski prevoz za razliku odNovosađana – izjavio je Mlađan Dinkić, liderUjedinjenih regiona Srbije.

Primena u praksiDINKIĆ:

– Ustav će morati da semenja ako se odlučimo zadecentralizaciju, tako dase uvede srednji, regional -ni, nivo vlasti. Onda će se otvoriti i pitanje da litreba da imamo jednodomni ili dvodomniparlament, kao i koliko će on imati poslanika –kaže Boško Ristić, narodni poslanik DS-a.

Srednji nivo vlastiRISTIĆ:

– Vojvodina će imati pra-va koja je stekla i niko nabilo koji način neće moćida joj to uskrati. Neka Vojvodina bude po-kretač razvoja i lokomotiva ulaska Srbije uEU. Pokrajina počinje da zaostaje u eko-nomskom razvoju zbog loše politike aktuel-ne Vlade Srbije – precizira predsednik Sr-pske napredne stranke Tomislav Nikolić.

Vojvodinalokomotiva

NIKOLIĆ:

– Imate Vladu Vojvodi-ne čiji premijer se po-naša kao kegla, kao lu-tka na koncu predsednika države koja se na-da da je neće pogoditi kugla iz Beograda.Bojan Pajtić je potreban Vojvođanima kaopremijer. On mora biti ta tačka oslonca, a neda ćuti dok se Vojvodini oduzima evropskaperspektiva. Nenad Čanak je druga kegla jerje hvalio odluku donetu u Briselu 9. decem-bra, o odbijanju kandidature Srbije za EU,kao veliku pobedu proevropskih snaga. Štaje tu onda autonomija? Labudova pesma?Ideju vojvođanske autonomije ne mogu daostvare aktuelni vojvođanski lideri, koji suVojvođane osudili na muk. Statistika pokazu-je da je Vojvodina prostor koji je najviše pro-pao za poslednje dve decenije, što je posle-dica pogrešnog uređenja društva u kojemautonomija Vojvodine postoji jedino zbogtoga da se na njoj antagonizuju odnosi udruštvu i da na tom sukobu neko gradi svojznačaj. Statut APV je nedorečen i konfuzan,te se mora artikulisati karakter vojvođanskeautonomije, kao što se mora artikulisati i ev-ropska politika. Pokrajinski paralament trebada odbaci tu pogrešnu politiku – smatraČedomir Jovanović, narodni poslanik i pred-sednik LDP-a.

Kegle i labudovapesma

JOVANOVIĆ:

– Krajnje je vreme da seredefinišu odnosi u Sr-biji i da Vojvodina dobi-je status federalne jedi-nice u zajedničkoj drža-vi sa Srbijom. Federa -lizam je lek za Srbiju iza istrošenu i osiromašenu Vojvodinu, kojaje najviše pljačkana u poslednje dve dece-nije. Ideja Vojvodina republika stara je idejai ove nevladine organizacije, zatim nekoli-ko stranaka i nevladinih organizacija, pot-pisnica Treće vojvođanske inicijative, alisvojevremeno i programa Lige socijalde-mokrata Vojvodine. Bojim se da je LSV, iz-gleda, odustala od ideje Vojvodina republi-ka, te da ju je zamenila sloganom „Srbija nemože imati bolju vladu od ove” jer ne mo-že da se otrgne iz zagrljaja Demokratskestranke – ocenjuje predsednik Vojvođan-skog kluba Đorđe Subotić.

Redefinisati odnoseSUBOTIĆ:

25,5% Demokratska stranka

25,3% Srpska napredna stranka

9,8% Liga socijaldemokrata Vojvodine

8,3% Srpska radikalna stranka

5,9% Socijalistička partija Srbije

5,3% Liberalnodemokratska partija

3,9% Demokratska stranka Srbije

2,9% G 17 plus

1,7% PUPS

1,2% Savez vojvođanskih Mađara

Izborni redosled je formiranna osnovu potencijalnih

47,4 odsto ipitanikaIzvor: istraživanje agencijeSCAN iz Novog Sada


Sombor. Sama izgradnja ovesaobraćajnice trebalo bi da postaneizvesna na proleće sledeće godine,nakon obelodanjivanja rezultatanovog konkursa Evropske unije na-menjenog projektimameđuregionalne saradnje, koji bi zaovaj put trebalo da obezbedi sredstvaod oko deset miliona evra.

24. XI 2011. g.

Sremska MitrovicaCentripetalno-centrifugalno

Nezavisno društvo novinara Vojvodineorganizovalo je novu tribinu iz ciklusaCentripetalno-centrifugalno, u Mesnojzajednici Matija Huđi. Pred tridesetakposetilaca, o raznim dimenzijama

procesa decentralizacije govorili su:Mirko Đorđević, publicista, TeofilPančić, novinski pisac, Laslo Vegel,književnik, i Nenad Živković, urednikčasopisa Decentralizator, dok je mo de -ra tor bio Dinko Gruhonjić, predsednikNDNV. Projekat je podržao NationalEndowment for Democracy.

24. XI 2011. g.

Novi SadGovornica Vojvođanskog kluba

Udruženje civilnog društva građanki igrađana Vojvodine Vojvođanski kluborganizovalo je u Plavoj sali Skupštinegrada Govornicu pod nazivom Vojvo di -na – (ne)uspeli projekt u Srbiji? na

kojoj je uvodnu reč imao dr DraganVeselinov, profesor Fakulteta političkihnauka u Beogradu. Razgovor je vodio novosadski advokatDragomir Jankov.

?le to pis

www.euregionisava.org

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА

Успешна реализација IPA пројеката у Пироту

Из Пиротаправац за Правец

пштина Пирот нала-зи се на пола пута из-међу Ниша и Софије.

Од Ниша је дели Сићевачка кли-сура, а од Софије граница са Ев-ропском унијом. Због тога су од-говорни у овом делу Србије схва-тили значај прекограничне са-радње са партнерима у Бугар-ској, па је на први позив за пред-логе пројеката прекограничнесарадње Србије и Бугарске у пе-

риоду 2007–2013. године, у ав-густу 2011. године пријављено115 предлога пројеката, а потпи-сана су 52 уговора о донацијиукупне вредности 11,2 милионаевра за пројекте у обе земље.Пројекти се успешно спроводе,а у њиховој реализацији уче-ствује више од 60 партнера.

– Пирот важи за лидера уовом региону и пожељан је парт-нер многим партнерима са другестране границе – оцењује пред-седник ове општине Владан Ва-сић и истиче да ће општина Пи-рот на следећем јавном позиву

бити партнер Министарствуспорта Републике Бугарске.

nn Три пројектаУ оквиру првог позива IPA

програма прекограничне сарад-ње Бугарска–Србија одобренису и тренутно се реализују трипројекта на подручју општинеПирот.

У пројекту развоја мале спорт-ске и рекреативне инфраструк-туре у прекограничном регионуМонтана–Пирот, који подразу-мева изградњу дечјих игралиштау пиротском насељу „Танаско

Рајић“, водећи партнер је општи-на Пирот а пратећи партнер напројекту јесте општина Монтанаиз Бугарске. Вредност пројектаје укупно 424.010 евра. Пројекаттреба да буде реализован за18месеци.

Пројекат промоције преко -граничне сарадње кроз развојсоцијално-спортске инфраструк-туре, који такође траје 18 месе-ци, реализују општина Правециз Бугарске, као водећи партнер,и Пирот, као пратећи партнер.Пројекат подразумева рекон-струкцију Омладинског стадио-на у Пироту, а вредност му је598.840 евра.

Будућност у нашим рукама на-зив је пројекта јачања капацитеталокалне самоуправе у коме је во-дећи партнер невладина орга-низација из општине Монтана,а пратећи партнер на пројектујесте општина Пирот. Вредностпројекта је 180.768 евра, атрајање 12 месеци.

nn Пожељан партнерПредседник општине Пирот

Владан Васић сматра да је пре-когранична сарадња важна „избог стварања прекограничнекомуникације, што је значајноса аспекта привредне и културнесарадње, а и због тога што до-бијате подршку за пројекте закоје у општинском буџету немадовољно пара, или би за њих би-ло средстава, али би онда некидруги пројекти морали да будуодложени“.

Општина Пирот је постепеностицала искуство у реализацијипрекограничних пројеката.

– Задовољан сам како смо досада користили средства европ-ских фондова. Прескакали смостепеник по степеник. Ималисмо пројекте којима је највећилимит био 100.000 али и оне од300.000 евра. На прошлом кон-курсу, када је лимит био 600.000

евра, општини Пирот одобренје пројекат реконструкције Ом-ладинског стадиона који толиковреди. Њега општина Пиротреализује са партнерском оп-штином Правец. На конкурсукоји се завршава у фебруару овегодине лимит је милион евра;поново ћемо имати пројекте ија се надам да ће неки бити при-хваћени – каже председник оп-штине Владан Васић.

У буџет општине за 2012. го-дину већ је урачунато два милио-на евра колико се очекује да Пи-рот добије из фондова Европскеуније.

– Не треба занемарити ни зна-чај искустава која се односе написање пројеката, на европскепроцедуре, на само конкуриса-ње, а затим и искуство у троше-њу новца које локална самоупра-ва и корисници средстава стичукроз овај програм. Правила тро-шења новца и надзор врло сустроги – каже Васић. Према ње-говој оцени, „правила су некадможда и преоптерећена биро-кратским процедурама“.

nn Претфинансирањеи суфинансирање

С друге стране, Васић истиченеопходност да општина и ин-ституције које користе средстваIPA програма буду спремне за то,да имају људске ресурсе који ће

то пратити и новац за претфи-нансирање или суфинансирање.

– Кад кажем суфинансирање,јасно је да морате да имате новацкоји ћете додати да би се пројекатреализовао. Кад кажем претфи-нансирање, често тај европскиновац касни а ви морате да иматеновац којим ћете да платите из-вођача или услуге и рад некихдругих институција. Новац севраћа у буџет из субвенција коједолазе из Европске уније, тако

да су користи сигурно несумњи-ве. Евидентно, можемо да извуче-мо закључак да је сад мало јаснијезашто неке општине слабијег ка-пацитета много мање користеове фондове него што би мождабило нормално – објашњавапредседник општине.

Најдрагоценије искуство оп-штине Пирот из реализације

пројеката финансираних сред-ствима из IPA фондова јесте„прецизније планирање припре-ме и реализације пројеката“, ка-же Васић. Према његовом миш-љењу, нека европска правила ни-су применљива јер није упоре-диво ни законодавство ни ам-бијент у коме се ти пројекти реа-лизују. Искуство Бугарске је дра-гоцено за институције и орга-низације у Србији и због чиње-нице да је Бугарска такозване

„меке“ фондове већ користилаи сада тежи европским фондо-вима који финансирају инфра-структуру, који су Србији јошнедоступни.

– Ја сам задовољан, пре свега,изузетно добром сарадњом саопштином Монтана из Бугарске.У новије време смо сарађивалии са општином Перник на неко-лико пројеката, сада са општи-ном Правец, и искуства су углав-ном добра. У новом позиву, раз-вијамо сарадњу са Министарст-вом спорта Републике Бугарскеи са неколико општина са којимадо сада нисмо сарађивали напрекограничним пројектима,као што су општине Ковачевци,Етрополе, Вршец, па ћемо виде-ти каква ће нам искуства битиса њима – додаје Васић.

Грађанима општине Пиротбило би значајно да њихова ло-кална самоуправа приступи фон-довима из којих се финансираводоснабдевање, пречишћавањеотпадних вода, сређивање улицау граду и у селима, путева ка се-лима, да конкурише за средстваза обнову кућа у селима за по-требе туризма итд. Како су тифондови још увек у великој меринедоступни, искуства из Бугар-ске биће веома драгоцена, као исарадња са општинама које су сепоказале као најбоље у кориш-ћењу средстава. ❚


ÝДруги позив до 20. фебруараМинистарство регионалног развоја и јавних радова Бугарске и Канцеларија

за европске интеграције Владе Републике Србије објавили су други позивза прикупљање предлога пројеката прекограничне сарадње у оквиру IPAфондова ЕУ. На располагању су одобрена средства од 8,42 милиона евра, апредлози треба да се односе на неку од приоритетних области – развој ин-фраструктуре малог обима и унапређење капацитета за заједничко планирање,решавање проблема и развој. Циљ је да се омогући локалним и регионалниморганизацијама да развију и спроведу заједничке пројекте у оквиру погра-ничних подручја, у Бугарској – Видин, Монтана, Софија, Перник и Ћустендил,као и у окрузима у Србији – Борском, Зајечарском, Пиротском, Нишавском,Јабланичком и Пчињском. Крајњи рок за достављање предлога јесте 20.фебруар 2012. године. Вредност појединачних пројеката износиће од 20.000до милион евра. Опширније на www.mrrb.government.bg и www.evropa.gov.rs.

За овај позив IPA програма, Пирот припрема неколико пројеката: рекон-струкцију градског стадиона, с општином Пирот као водећим партнером ибугарском општином Ковачевци као пратећим; у припреми је и пројекатреконструкције Веслачког клуба за који је водећи партнер Министарствоспорта Бугарске, као и пројекат побољшања система управљања отпадому прекограничном региону Монтана–Пирот, за који је водећи партнер општинаМонтана. За пројекат модернизације постојеће спортске инфраструктуре упрекограничном региону Монтана–Пирот водећи партнер је Спортски центарПирот. У припреми су још четири пројекта из области социјалне и образовнеинфраструктуре.

Ý Конференција еврорегионаСрбијеПрва конференција евроре-

гиона Србије о теми Могућностии перспективе развоја евроре-гиона Србије одржана је 24. но-вембра у хотелу СтарА на по-тезу Планинарски дом недалекоод Пирота. Организатор конференције је еврорегион Нишава који са српскестране чине све четири општине пиротског округа – Пирот, Бабушница, БелаПаланка и Димитровград – и шест општина из суседне Бугарске – Своге, Ко-стинброд, Божуриште, Сливница, Драгоман и Годеч. Ове општине са обестране границе имају већ одређена искуства у пограничној сарадњи и до садасу сарађивале на реализацији заједничких пројеката.

Током досадашњих контаката, дефинисане су три приоритетне области уовом еврорегиону: развој локалне инфраструктуре и реконструкција путевас обе стране границе, затим пројекти енергетске ефикасности, као и областванредних ситуација у контексту изградње Коридора 10.

Конференцији је присуствовао и Мартин Гуљермо Рамирез, генералнисекретар Европске асоцијације пограничних региона. Еврорегион Нишаваосновало је Удружење грађана Понишавље из Пирота и Удружење грађанаНишава из Софије.

Омладински стадион сада Будући изглед стадиона

Општина Пирот је уоквиру прекограничне

сарадње сапартнерским

општинама Правец иМонтана из суседне

Бугарске за програмекоји се финансирају

средствима из IPAфондова добила око

600.000 евра зареализацију три

пројекта. • Оваквипројекти битно

доприносе унапређењусарадње у региону

О

Пише:Драгица ПавловКрстић


25. XI 2011. g.

SuboticaPostavljanje eko-tačaka

Počeli su pripremni radovi za postav -ljanje eko-tačaka koje će imatifunkciju zelenih ostrva u koja ćegrađani iz odabranih zgrada moći dasortiraju otpad. Projekat realizuje

Udruženje Cekor iz Subotice u okviruprograma prekogranične saradnje saHrvatskom, kao deo projekta Ka za-jednicama koje recikliraju u Osječko--baranjskoj županiji i Severnobačkomokrugu, a sarađivaće i JKP Čistoća i ze-lenilo, koje će prazniti posude.

25. XI 2011. g.

TemišvarSusret načelnika banatskihokruga

Prefekti Županije Timiš Mirčea Bakal,Županije Karaš-Severin OktavijanTunea i načelnici Severnobanatskogokruga Vladimir Ilić, Sred-njobanatskog okruga Tanja Dulović iJužnobanatskog okruga Ivica Žarkov,razgovarali su o protokolu saradnje čijije cilj razmena u sferama zajedničkoginteresa i produbljivanje kulturnih i tr-govinskih odnosa. Sastanku je pri -sustvovao i Lazar Manojlović, glavnikonzul Republike Srbije u Temišvaru. Ubanatskoj delegaciji bile su i IrenaŽivković, direktorka RCR Banat, i SonjaMolhuc, direktorka ETGŠ Nikola Tesla.Saradnja obuhvata i obrazovanje, turi -

zam, infrastrukturu i zaštitu životnesredine i obnovljivih, alternativnihizvora energije. Bilo je reči o programuIPA CBC Rumunija–Srbija i dogo -voreno je koje aktivnosti treba pre-duzeti u narednom periodu.

?le to pis


ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕEVROPSKE MANIFESTACIJE

ovodom Evropske nedeljelokalne demokratije(ENLD) 2011, čija su te-

ma bila Ljudska prava na lokalnomnivou, Kongres lokalnih i regional -nih vlasti Saveta Evrope sačinio jeizveštaj o proteklim aktivnostimau državama članicama. Preko 300lokalnih samouprava iz 26 državačlanica Saveta Evrope organizovaloje razne događaje, takmičenja ikonferencije tokom ENLD-a. Oveaktivnosti se sprovode radi pro-mocije rada lokalnih izabranihpredstavnika i vlasti, s jedne, i una-pređenja znanja građana o ljud-skim pravima, lokalnim vlastima

i ohrabrivanja građanskog učešćana lokalnom nivou, sa druge stra-ne. Neke opštine iz Finske, Švedskei Crne Gore učestvovale su prviput. Kongres je ukazao na veći brojučesnika lokalnih samouprava, uodnosu na 2010. godinu, iz RuskeFederacije, Moldavije, Rumunije,Srbije, Holandije, Turske, Ukrajinei Velike Britanije.

U izveštaju je takođe istaknutaaktivna uloga nacionalnih asocijacijau pripremi izdanja ENLD-a 2011.Kongres je zahvalio na podršci na-cionalnih asocijacija kada je reč ovidljivosti ENLD-a i podsticanjuučešća lokalnih samouprava.

Ove godine 19 lokalnih samou-prava odlučilo je da se registrujekao „Grad sa 12 zvezdica“, međukojima je i Beograd, drugu godinuzaredom. Dobijanje statusa „Gradasa 12 zvezdica“ podrazumevalo jeispunjavanje nekoliko uslova, kaošto su dodeljivanje određenih sred-stava za ENLD aktivnosti, kori-šćenje vizuelnog identiteta za pro-mociju ENLD-a koji je pripremioSavet Evrope, sprovođenje speci-fičnih aktivnosti vezanih za temuLjudska prava na lokalnom nivoukoje uključuju različite grupe gra-đana, posebno mladih, i na krajuorganizovanje događaja sa evrop-skom ili panevropskom dimenzi-

jom radi ilustracije uloge lokalnihvlasti u izgradnji demokratskogdruštva.

Glavni cilj ENLD manifestacijesastoji se u poboljšanju građanskogučešća u lokalnom demokratskomživotu. Sve lokalne samoupravekoje su učestvovale u Evropskojnedelji lokalne demokratije – a po-sebno gradovi sa „12 zvezdica“ –promovisale su kulturu tolerancijei poštovanja, što neminovno do-vodi do poboljšanja socijalne ko-hezije u njihovim zajednicama. Ta-kođe su organizovali niz aktivnostiu koje su bili uključeni mladi, ško-le, lokalne uprave, udruženja civil-nog društva, organizacije za ljudskaprava i ombudsman. ❚

а Европској унији: раз-вој локалне самоуправепосле нових избора би-

ла је тема 39. Скупштине Сталнеконференције градова и општи-на, која је одржана 7. децембра2011. године у београдскомЦентру Сава. Отварајући скуп,председник Републике СрбијеБорис Тадић изјавио је да је „на-ша намера претходних годинабила да кроз значајне интервен-ције, реформу државне управе иадминистрације и кроз изградњуинфраструктуре испунимо ви-зију о модерној Србији. У мно-гоме смо успели, али велики по-сао је испред нас, са намером дасе инвестира у градњу телекому-никационе, инфраструктурне иенергетске мреже, и на тај начин

створе услови за уређенији жи-вот грађана, виши ниво стабил-ности, а тиме и нове инвестицијеи радна места“, истакао је Тадић.

Славица Ђукић Дејановић,председница Народне скупштинеРепублике Србије, навела је да јејачање локалне самоуправе начинда се власт приближи грађанимаи да се тако омогући највиши сте-пен задовољења њихових потреба.Председница Скупштине јеизјавила и да ће Народна скуп-штина и СКГО у наредном пе-риоду интензивно сарађивати,пре свега на контроли применезакона из области локалне само-управе. Успех реформи на локал-ном нивоу пре свега зависи и одадекватног артикулисања потребаи заступања интереса градова и

општина код централних власти,а у том процесу значајну улогу имаСКГО, истакла је Славица ЂукићДејановић.

Министар за људска и мањин-ска права, државну управу и ло-калну самоуправу Милан Мар-ковић позвао је локалне само-управе да се наредне године уновим мандатима суоче са иза-зовима на храбрији начин. „Упротеклих годину дана највећаизмена догодила се у области за-конодавног регулисања изборана локалном нивоу и укидањембланко оставки“, констатовао јеМарковић.

Александар Антић, председ-ник Скупштине града Београда,у уводном делу скупа рекао је да„снажно подржавамо организа-цију којој припадамо, и спремнисмо да и даље учествујемо у раз-воју локалне самоуправе и дамопун допринос европском путу

Србије и евроинтеграцијама.Инструменти којима данас гра-дови и општине располажу, пресвега доношењем нових законао финансирању и имовини ло-калне самоуправе, пружају намдалеко веће могућности даутичемо на квалитет живота свихнаших грађана – становање, чи-стоћу, дистрибуцију воде, зашти-ту животне средине, као и напројекте везане за нову инфра-структуру, како комуналну такои стратешку. Инфраструктуратреба да привуче инвеститорекоји ће отворити нова радна ме-ста“. Антић је истакао спремностнашег друштва да буде део Евро-пе, наводећи инфраструктурнеуспехе Београда у протеклој го-дини, али и солидарност коју јеглавни град показао према не-развијеним општинама, прено-сећи искуство и финансирајућиразличите пројекте. ❚

Одржана 39. Скупштина СКГО

Ка Европској унији:Развој локалне самоуправе после нових избора

У уводном делу Скупштине говорили Борис Тадић,Славица Ђукић Дејановић, Милан Марковић и

Александар Антић • За председника СКГО поновоизабран Саша Пауновић

PК

Ý Učesnici iz SrbijeUčesnici Evropske nedelje lokalne demokratije (ENLD) na temu Ljudska prava

na lokalnom nivou, koja je održana u nedelji od 10. do 16. oktobra 2011. godine,bili su gradovi: Beograd, Niš, Kruševac i Kraljevo i opština Kikinda. U Beogradu jegrađanima predstavljena inicijativa za osnivanje kuće ljudskih prava, dok su naTrgu Republike brojne organizacije, koje se bave ljudskim pravima, predstavilesvoje aktivnosti.

U Nišu i Kruševcu tokom Evropske nedelje organizovane su radionice, debate,muzički programi, izložbe fotografija i likovnih radova, kao i niz drugih događaja natemu ljudskih prava, na nekoliko lokacija u gradu. U Kraljevu je Evropska nedeljaobeležena od 17. do 21. oktobra, a povodom ovog događaja u holu Gradske upravepostavljena je dokumentarna izložba Lokalna demokratija u Kraljevu od 1990. do 2009,koju je pre dve godine pripredila grupa autora Istorijskog arhiva iz ovog grada.

U Kikindi je upriličena velika ekološka akcija na nekoliko lokacija, odazvalo sestotinjak građana. Omiljena gradska šetališta čistili su funkcioneri lokalnesamouprave i predstavnici političkih stranaka.

Ý Дежер: Подршка из ЕвропеШеф Делегације Европске уније у Републици Србији Венсан Дежер на Скуп-

штини СКГО изјавио је: „Европска унија пружа највећу могућу подршку Србијикада је у питању децентрализација и развој општина и локалних самоуправа.Ми смо у протеклих 10 година доделили око триста милиона евра бесповратнепомоћи за пројекте који помажу изградњу општинске инфраструктуре, по -државају општински економски развој и спроводе неопходне реформе нанационалном и на локалном нивоу. Ове реформе морају да се наставе и несмеју да постану талац предстојећих избора. Грађани Србије очекују од својихлидера да се свакодневно боре за изградњу бољег друштва. Таква битка несме да се води само на папиру и у законима већ у свакодневном животу, аи живот и демократија почињу на локалном нивоу.“

Амбасадор Швајцарске конфедерације у Републици Србији Ервин ХелмутХофер рекао је да су градови и општине кичма државе која функционише ида је у Србији последњих година дошло до јачања локалних институција ињиховог учешћа у јавној политици.

na lokalnom nivou

Izveštaj o Evropskoj nedelji lokalne demokratije

Glavni cilj ENLDmanifestacije sastoji se upoboljšanju građanskog

učešća u lokalnomdemokratskom životu

“

Ý Панел дискусијаПанел дискусију о теми Кључни правци развоја локалне самоуправе после

нових избора, модерирао је Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО. Главнипанелисти су били Петар Вујадиновић, начелник Градске управе за пословеоргана града, општу управу и друштвене делатности града Ужица, ДраганСпирић, помоћник градоначелника за буџет и финансије града Врања, МаријаЖикић, руководилац Одељења за привреду и локални економски развој општинеСокобања, Татјана Павловић Крижанић и Владан Јеремић, директор Регионалнеагенције за развој источне Србије. По завршетку панел дискусије, одржани суи избори за органе СКГО. Представница Изборне комисије Весна Ивић констатовалаје да је изборни процес протекао у складу са Правилима за избор органа СКГОи без нерегуларности. Гласањем представника градова и општина, за председникаСталне конференције градова и општина поново је изабран Саша Пауновић,председник општине Параћин, док ће на месту председника Надзорног одбораСКГО у наредне две године бити представник града Ваљева.

Ljudska prava


1. XII 2011. g.

VukovarRazvoj biciklizma

Promotivna konferencijaprekograničnog projektaUnapređenje biciklističke dunavskerute – bicikliranje Dunavom, čiji je ciljrazvoj i promocija biciklizma i ciklo-turizma u ovom regionu, održana jeu hotelu Lav. Prisustvovali su pred-stavnici Vukovarsko-srijemske i

Osiječko-baranjske županija i opštinaBačka Palanka, Bač, Bački Petrovac,kao i Grada Novog Sada, ECF –Evropske biciklističke federacije, igosti iz Slovenije koji su predstavilisvoje rezultate u ovoj oblasti.Stručnjaci sa Fakulteta tehničkihnauka u Novom Sadu rade studijukoja će dati odgovor na pitanje kakodeo rute koja prolazi kroz opštineJužnobačkog okruga učiniti atrak-tivnijom, a pre svega sigurnijom zabicikliste i cikloturiste. Završena jeizrada novih informativnih tabli, kaoi info pultova koji promovišupostojeću, ali i nove lokalne rute kojeje trasirao projektni tim na čelu saJovanom Erakovićem, biciklističkimekspertom iz Beograda.

5. XII 2011. g.

BeogradNove opštine

Čelnici Ujedinjenih regiona Srbije,predvođeni Mlađanom Dinkićem,predali su gradonačelniku BeogradaDraganu Đilasu inicijativu za promenu

Statuta Beograda sa potpisima128.000 građana. Predlog URS-a je dau gradu Beogradu bude formirano

?le to pis

da, koji ima 17 opština, stvara 44odsto dohotka u Srbiji, a Vojvodi-na i ostatak Srbije po 28 odsto.Godine 2000. Vojvodina je uče-stvovala sa 34 odsto u nacional -nom dohotku. U međuvremenuje došlo do dodatne centralizacije.Ako se stvari ovako nastave, vero-vatno će za nekih dvadesetak go-dina većina stanovništva živeti naprostoru između Požarevca, Beo-grada, Pančeva i Novog Sada, dokće preostati manje enklave u doliniMorave, dolini Drine, oko Subo-tice i još nekih gradova – izjavioje dr Miroslav Prokopijević.

O razlozima nastanka ovog pri-ručnika kao i o mnogim dimenzi-jama procesa decentralizacije go-vorio je i Aleksandar Popov.

Subotica: Predstavljanju Pojmovnika de-

centralizacije, koje je bilo istovre-meno i svojevrsna tribina i seminaro suštini decentralizacije, prisu-stvovalo je 7. decembra u Plavojsali Gradske kuće tek desetak pred-stavnika i zaposlenih u gradskojupravi Subotice i u opštinama Ba-

čka Topola i Mali Iđoš i građana.Skup je pozdravio član Gradskogveća Slobodan Čamprag, nakončega je Miroslav Prokopijević rekaoda Srbija mora sprovesti decentra-lizaciju kako bi mogla postati zaistademokratska i građanska država.Iako ne spada u najmanje decen-tralizovane evropske zemlje, u eko-nomskom, demografskom i fina-nsijskom pogledu Srbija političkideluje kao veoma centralizovanajer se kroz vladavinu stranaka prak-tično sve odlučuje u vrhu državnevlasti. Prokopijević je naveo daprethodna decenija pokazuje dase u stvari kod nas događao supro-tan proces, centralizacija umestodecentralizacije.

Snežana Đorđević je navela daje decentralizacija nužna ako že-limo stvarnu demokratizaciju, idržavu u kojoj će građani nepo-sredno, na nivou mesnih zajedni-ca, odlučivati o važnim pitanjimasvog svakodnevnog života. Onaje, međutim, naglasila da je jedanod glavnih uslova i demokratiza-cije i decentralizacije pravna dr-žava. U našem slučaju pravna vlastje veoma zavisna od političke, ka-

zala je dr Đorđević i zaključila daje decentralizacija, s obzirom nasve okolnosti, mukotrpan i dugproces, koji zahteva ozbiljno po-svećivanje svih učesnika, od dr-žavnih i lokalnih vlasti, preko sa-mih građana.

Sombor: – Evropa je decentralizovano i

demokratski uređeno društvo. Naj-nižem nivou vlasti dozvoljeno jeda radi sve ono za šta ima kapaci-teta, pa centralna vlast, odnosnodržava, tako može da bude jedinokvalitetan partner lokalnoj samou-pravi – rekla je Snežana Đorđeviću somborskom zdanju Gradskeuprave, 14. decembra, pred desetakposetilaca, nakon što je skup ot-vorila Irina Burka Parčetić, načel-nica Gradske uprave Grada Som-bora. Ona je prisutnima ukazalana to da su najbolju regionalizacijuuradile skandinavske zemlje i Švaj-carska u kojoj se teži da što višegrađana ima udeo u radu lokalnesredine, a da pri tome društvo nepoznaje pojam gomilanja funkcija.Naša je sreća da smo istorijski i

geografski u Evropi i, ukoliko že-limo u tu zajednicu, moraćemo daprihvatimo neki od decentraliza-cionih modela. Moraćemo da seodreknemo partokratije, kojastrankama pruža stravičnu vlast, ida uspostavimo ravnotežu vlasti,tužilaštva i sudstva i obavimo oz-biljne korekcije u ustavu i zakoni-ma, upozorila je dr Đorđević.

Aleksandar Popov je ukazao nato da DOS nije ispunio svoje obe-ćanje da će decentralizacija biti vi-soko rangirano pitanje koje morabiti rešeno.

– Sve vlasti, pa i ova, vodile suse jedinim instinktom – da i daljedrže sve pod šapom. Vlast stvaranamernu zbrku oko pojma decen-tralizacije kako bi u potpunosti za-vršila tranzicionu pljačku kojomsmo okruženi – kazao je Popov.

Promocije su bile namenjenepredsednicima opština, predstav -nicima civilnog društva, medija,stručnoj javnosti i svim građanima.Moderator razgovora na svim pre-zentacijama bio je Nenad Živković,pomoćnik direktorke KancelarijeNacionalnog saveta za decentrali-zaciju RS. ❚

ojmovnik decentralizacije jepriručnik u kome je sedamautora prikupilo i obradilo

oko 400 najvažnijih pravnih, eko-nomskih, političkih i sociološkihpojmova koji se odnose na procesdecentralizacije. Troje od njih, pro-fesorka Fakulteta političkih naukau Beogradu dr Snežana Đorđević,ekonomski analitičar i saradnik In-stituta za ekonomske studije dr Mi-roslav Prokopijević i direktor novo-sadskog Centra za regionalizam Alek -sandar Popov, govorili su o ovomprojektu publici u četiri grada.

Užice: Prva u nizu promocija održana

je u sali Gradske uprave u Užicu,23. novembra. Pred dvadesetakzainteresovanih aktera političkogživota iz ovog grada i Priboja, oovom priručniku, ali i o mnogimdimenzijama procesa decentrali-zacije, govorili su prof. dr SnežanaĐorđević i prof. dr Miroslav Pro-kopijević. Prisutne je pozdravioMilovan Petrović, zamenik grado-načelnika Užica.

– Proces decentralizacije u Srbijiodvija se sporo jer su vlasti do sadaodbijale ili usporavale proces pre-nošenja nadležnosti sa države nalokalne samouprave, a bili smo isvedoci bure koju je izazvala veomavažna demokratska, razvojna iproevropska ideja o regionalizaciji.Političari nemaju misiju da spro-vode decentralizaciju jer ona topiznatan deo njihove moći, a velikideo ovog procesa trebalo bi bašoni da sprovedu. Decentralizacija

nije samo politički fenomen i nijereč samo o tome da se spuste na-dležnosti na lokalne organe vlasti,već da čitavo društvo bolje funk-cioniše. Ona ima i ekonomske i so-ciološke posledice jer zajednica ko-ja je decentralizovana bolje funk-cioniše i više je po meri građana –izjavila je dr Snežana Đorđević.

Zrenjanin: Sledeća prezentacija održana je

30. novembra u baroknoj sali Grad-

ske uprave grada Zrenjanina preddvadesetak zainteresovanih, kojimase obratio predsednik Skupštinegrada Zrenjanina Aleksandar Mar-ton, otvarajući prezentaciju.

– Decentralizacija nije preme-štanje kancelarija ili ministarstavaiz jednog u drugi grad niti ustu-panje poslova koje obavlja državaopštinama i gradovima. To je pro-ces prenošenja političkog odluči-vanja, nadležnosti i sredstava sa vi-šeg na niži nivo. Zašto je decen-tralizacija važna? Region Beogra-


AKTIVNOSTI KNSD RS

otovo polovina građanaNovog Sada podržava sa-

dašnji status Vojvodine, dok je brojonih koji se zalažu za samostalnostPokrajine porastao sa jedan do dvana oko pet odsto, pokazalo je istra-živanje novosadske agencije za istra-živanje javnog mnjenja Skan, kojeje sprovedeno od 30. novembra do9. decembra, na reprezentativnomuzorku od 1582 ispitanika, krozterensko prikupljanje podataka.

Direktorka te agencije Milka Pu-

zigaća rekla je da je istraživanje po-kazalo da se najveći broj ispitanika,oko 44 odsto, izjašnjava da Vojvo-dina treba da ima isti status kao štoje sada. Za autonomiju po modeluiz Ustava bivše SFRJ iz 1974. go-dine izjasnilo se oko 17 odsto, aoko 16 odsto smatra da Vojvodinatreba da ima veću autonomiju negodanas a manju nego što je bila onaiz 1974. godine.

Da Vojvodini treba ukinuti sva-ku autonomiju smatra šest odsto

ispitanika, navela je Puzigaća i do-dala da je u prethodnim istraživa-njima javnog mnjenja broj onihkoji su se izjašnjavali za samostal-nost pokrajine bio veoma mali, odjedan do dva odsto, a da se sada5,3 odsto ispitanih Novosađanaizjasnilo da se zalaže za samostal-nost Vojvodine, a 4,3 za Vojvodinukao republiku.

Prema rečima direktorke agencijeMilke Puzigaće, izborni redosledstranaka (videti dijagram na 13.

strani) formiran je na osnovu po-tencijalnih glasova 47,4 odsto ispi-tanika koji su tvrdili da će sigurnoizaći na izbore, ali se bitno ne menjani kada se uzmu u obzir mišljenjasvih učesnika istraživanja. ❚

Istraživanje o raspoloženju prema autonomiji Vojvodine

Skoro polovina Novosađanapodržava sadašnji statusG

Doprinos razjašnjavanjupojmovnezbrke

Pojmovnik decentralizacije promovisan širom Srbije

Tokom novembra i decembra 2011. godine Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbijeorganizovala je seriju promocija publikacije Pojmovnik decentralizacije

P

Užice

Subotica

Sombor

Zrenjanin

novembar/decembar 2011. g. l Broj 11 | DECENTRALIZATOR 2120 DECENTRALIZATOR | Broj 11 l novembar/decembar 2011. g.

sedam novih opština: Dunavski venac,Posavski venac, Avalski venac,Kaluđerica, Batajnica, Bežanija iResnik. URS smatra i da bi trebalo os-novati mesne zajednice, čije bi pred-stavnike birali građani međukomšijama, a koji bi u saradnji saskupštinama stanara utvrđivali prio -ritete razvoja naselja i da grad izdvajapet odsto budžeta za finansiranjemesnih zajednica koje bi sameodređivale šta je najpotrebnije da seuradi u njihovom komšiluku.

6. XII 2011. g.

Novi SadSve što ste hteli da znateo decentralizaciji

Nova tribina Centripetalno-centrifu-galno, odnosno Sve što ste hteli daznate o decentralizaciji a niste smeli dapitate, održana je u Velikoj sali Skupš-tine grada. Organizator, Nezavisnodruštvo novinara Vojvodine, pozvalo jeda o ovoj temi govore publicistu Dimi -

trija Boarova, sociologa AleksejaKišjuhasa, predsednika opštine InđijaGorana Ješića i publicistu MiroslavaIlića. Projekat je podržao National En-dowment for Democracy.

9. XII 2011. g.

SuboticaKonferencija o obrazovanju

Prva regionalna konferencija Meha-tronika u praksi i obrazovanju počela jena Otvorenom univerzitetu Subotica.

Susret finansira Evropska unija usklopu IPA prekograničnog programaMađarska–Srbija. Nosilac projekta jeVisoka tehnička škola strukovnih

?le to pis Распон развијености различитих делова земље достигаозастрашујуће размере

СТАТИСТИКА СТАТИСТИКА

и седмица на лотоуне би задржала Ме-рошинца у родном

месту – отишао би у Београд,или бар у Ниш, кажу житељи овеопштине на југу Србије, чији јепросек примања по становникудесет пута мањи од београдског.Магнетна привлачност ,,светло-сти велеграда“ омађијала је пренеку годину и становнике многопута богатијег Апатина. Новацод продатих акција ,,Апатинскепиваре“ житељи овог лепогвојвођанског места готово поправилу улагали су у куповинустанова у Новом Саду.

После економиста и социоло-га, и политичари на власти су ко-начно увидели да Србија има ог-ромне и растуће регионалне раз-лике. Јаз између све богатијих исве сиромашнијих региона уз-рочник је драматичних после-дица – велика пространстваостају без људи, градски центрисве скупље плаћају најезду при-дошлица, а скорашња прошлостнам је показала да може да угро-зи и опстанак државе.

Војвођански клуб је недавноу отвореном писму председнику

покрајинске владе Бојану Пајти-ћу предочиo да је северна по-крајина постала недовољно раз-вијен регион и први пут у својојисторији, према бруто домаћемпроизводу, пала испод просекаРепублике Србије. „Војводинасиромаши и губи позиције уну-тар Србије свесном дискрими-нацијом, а не слободнимдејством економије“, тврдња јеиз поменутог писма Војвођан-ског клуба које је потписао његовпредседник Ђорђе Суботић, до-дајући да „Војводина не можетолико да створи колико Србија

може да јој отме“.Своје тврдње Суботић засни-

ва на подацима Републичког за-вода за статистику да је БДП постановнику у покрајини у 2009.години био „за 4,8 одсто исподпросека Републике Србије, штоје први пут после 1918. године“,и да је за око 80 одсто мањи одбеоградског.

– Војвођански клуб ,,куца наотворена врата“ – коментаришеза ,,Политику“ садржај наведе-ног писма Верица Калановић,потпредседница Владе за при-вреду и регионални развој. –Нема ублажавања регионалнихразлика ни јачања градова и оп-штина без суштинске децентра-лизације. Ако упоредимо њи-хову развијеност, доћи ћемо допоражавајућих податка не самона нивоу Србије, већ и Војво-дине. За мене то није изненађе-ње, јер и у централизованој ре-публици и централизованој по-крајини се мало води рачуна оонима који нису становнициглавних градова. И по оној на-родној „далеко од очију, далекоод срца“, дођемо до тога да нами у целој Србији и у Војводиниљуди живе са различитим стан-дардом, у зависности од местагде су рођени.

Економиста Мирослав Здрав-ковић, уредник сајта makroeko no -mi ja.org и сарадник Економскогинститута, примећује да Војво-ђански клуб погрешно тумачиједан економски податак да биизвео политичке закључке.

– Мало коректнијом и под-робнијом анализом статистич-ких података којима барата,Војвођански клуб би дошао дозакључка да би за релативно за-остајање и стагнацију остаткаВојводине кривца требало да по-траже у Новом Саду – кажеЗдравковић. – А статистички по-даци се могу тумачити на безбројначина. На пример, три четврти-не грађана Србије има нижистандард од просечног у Алба-нији, док једна четвртина стремика изласку из европске нераз-вијености, јер располаже са вишеод 75 одсто просечног БДП-аЕУ. Или, грађани Београда иНовог Сада имају виши стан-дард од грађана Далмације, што

упућује на чињеницу да самоослањање на високе приходе одтуризма, без других делатностине гарантује висок стандард.Или, Нови Сад је упоредив поразвијености са Истанбулом, аБеоград са Анкаром.

Статистичари подсећају да јеу кризној 2009. извоз Србијеопао за 22 одсто, а већ 2010.Војводина је имала најбржи растод свих региона у поређењу сапретходном годином, чиме је по-већала удео у укупном БДП-уСрбије са 25,6 на 26 процената.Побољшан је и ниво БДП-а постановнику са 95,2 на 96,8 одстопросека Републике.

Већина економиста се слажеда је продубљивању јаза у раз-вијености општина и региона уСрбији у претходних десет го-дина допринела и спровођенаекономска политика, која је го-тово докрајчила у претходној де-ценији већ опустошену инду-стрију и пољопривреду. Страда-ла је и Војводина, али се не бимогло рећи да је северна по-крајина платила највећи цех.

– Деценијска „опседнутост“макроекономском стабилношћу,а да се при томе није водилорачуна о реалном сектору, плаће-на је, поред осталог, и додатнимубрзаним сиромашењем сиро -машних и знатно бржим раз-војем великих градова – указујеЗдравковић. – У „стабилности“коју смо имали дошло је доснажног раста компанија које себаве финансијама, трговином,саобраћајем и увозом, а седиштеим је у три урбана центра, док јеостатак Србије, где је већиномпроизводња, тихо умирао.

Својим истраживањем овај са-радник месечника ,,Макроеко-номске анализе и трендови“ Еко-номског института, показао је

да се Београд, заједно са НовимСадом, па и Нишом, брзо поди-зао са дотакнутог дна деведесе-тих. У релативно кратком пе-риоду транзиције, од 2000. до2005. године, Београд је повећаоудео у друштвеном производуСрбије са 27,9 на 34, Војводинаса 30,7 на 31,2, а централнаСрбија без Београда смањиласвој удео са 41,4 на 34,8 одсто.Мада у њима живи 28,4 одстостановништва, Београд, НовиСад и Ниш учествују са 81,3 од-сто у укупном расту друштвеногпроизвода Републике.

Последњих година, најбоље јепрошао Нови Сад.

– Главни град Војводине је2007. године достигао доходакиз 1989, а 2008. за десет одстопремашио тадашњи просек. Даније било кризе и пада БДП-а

за око три одсто, Београд би2009, а Ниш 2010. достигли„срећну“ 1989, последњу годину„благостања“ пре распада СФРЈ– истиче наш саговорник.

Али, ако настави да бележидосадашње стопе раста, десет пу-та ниже од новосадских, цент-рална Србија би, по његовојрачуници, то могла да очекујетек за 122 године.

Политичкој елити у Србији јејасно да је равномернији регио-нални развој апсолутни прио-ритет државе. То је задатак свихминистарстава, а Националниплан десетогодишњег регионал-ног развоја Србије најављен језа крај марта 2012. године. ❚

Александар Микавица (текст преузет из

листа Политика)

Н

Ý ЕУ пегла јазовеПрема речима Адриана Мартинса, заменика шефа делегације Европске

уније у Србији, од 2000. до половине прошле године Европска унија је по-клонила нашој земљи око две милијарде евра, а више од 16 одсто од тесуме – око 325 милиона евра, за програме локалних самоуправа. Од изградњеводовода, канализације или система за управљање отпадом, до помоћи ууспостављању регионалних развојних агенција, подршке оснивању локалнихкластера и финансирања локалних пословних иницијатива.

Бивши потпредседник владе за европске интеграције Божидар Ђелић уверенје да ће се приближавањем Србије ЕУ регионалне разлике смањивати, јер је око40 одсто буџета ,,уједињене Европе“ намењено смањивању тих разлика.

- Добијањем статуса кандидата, за око 30 одсто повећаће се средства занашу земљу и отворити тај део европског буџета који нам је сада затворен. Тоје око 70 милиона евра које би Србија могла да посвети смањењу разлика –каже Ђелић.

Ý Злонамерна тврдњаПо неписаном правилу, главни градови су најбогатији региони у земљама

Европе. У свих 27 земаља ЕУ тешко је наћи изузетак. Братислава је око трипута развијенија од остатка Словачке, а Букурешт има око два пута већиБДП по становнику од просека Румуније, каже Горан Николић, сарадник Ин-ститута за европске студије.

– Чињеница је да су Београд и Нови Сад најбоље прошли у транзицији –наставља Николић. – Зато што имају најобразованију радну снагу, админи-стративни су центри, имају добру путну и осталу инфраструктуру, велика сутржишта. Истина је да праве развојне регионалне политике од 2000. нијебила довољно. Будући да је аграрна производња мање продуктивна од ин-дустријске, и да су аграрне субвенције ниске, јасно је да недостатак средставаза подстицаје више погађа Војводину. Али да ту постоји план, то је већ опаснаи злонамерна тврдња. На крају, од свих делова земље, изузев урбаног делаБеограда, нема бољег места за живот од Војводине, наравно у просеку.

Регионалне разлике– јабука раздора

Јаз између богатих и сиромашних узрочник је драматичнихпоследица, а може да уздрма и стабилност државе

ПРОЈЕКТИ DECENT MOZAIK

Austro-ugarska nagodba bio je dogovor bečkogdvora i mađarske političke elite kojim je preuređena

Habzburška monarhija. Njome je dotadašnja Austrijskacarevina uspostavljena kao dvojna monarhija Au-strougarska. Nagodba je došla nakon niza neuspelihustavnih reformi u Habzburškoj monarhiji i garantovala

je mađarskoj vladi u Budimpešti status jed-nak statusu austrijske vlade u Beču.Austriju i Ugarsku povezivali suzajednički vladar (koji je bio carAustrije i kralj Ugarske), mi-nistarstva finansija, spoljnihposlova i rata i carinska unija.Oba dela države imaju svogpremijera i skupštinu kojiupravljaju „svojom“ terito-rijom i donose zakone koji va-že u tom delu države.

Nagodba je zvanično dobila snagu

zakona nakon što je usvojena u mađarskoj skupštini29. maja 1867. godine. Posebni statusi Transil-

vanije i Vojne granice su ukinuti, a te teritorijesu provincijalizovane – postale su deloviAustrije ili Ugarske s civilnom upravom.Usvojen je novi Zakon o nacionalnostima,koji je teorijski štitio prava nacionalnih

manjina, ali je često kršen u praksi.Na osnovu ove nagodbe, Dalmacija

i hrvatski deo Istre, zajedno sa slovenskimzemljama, ušle su u sastav austrijskog

dela monarhije, a banska Hrvatska, zajednos današnjom Vojvodinom, u ugarski.

studija u Subotici, a mađarski partnerje Viša škola u Kečkemetu, dok jepridruženi partner pokrajinski Sekre-tarijat za obrazovanje, upravu i na-cionalne zajednice.

15. XII 2011. g.

Novi SadReferendumom do republike

Na Govornici Vojvođanskog kluba, kojaje održana u Plavoj sali Skupštinegrada, sociološkinja Janja Beč

Neumann, predložila je da se osnujevojvođanski institut za holokaust igenocid studije i da se organizuje refer-endum u Vojvodini sa pitanjem da li sugrađanke i građani Vojvodine za repub-liku u okviru federalne Srbije. Da ili ne?

15. XII 2011. g.

KikindaCentripetalno-centrifugalno

Tribina iz ciklusa Centripetalno-cen-trifugalno (Sve što ste hteli da znate odecentralizaciji a niste smeli da pitate!)održana je u Kulturnom centru uKikindi. O različitim dimenzijamaprocesa decentralizacije govorili su:Mirko Đorđević, publicista, TeofilPančić, novinski pisac, Laslo Vegel,

književnik, i Nenad Živković, urednikčasopisa Decentralizator. Razgovor jepred tridesetak Kikinđana i Kikinđankivodio Dinko Gruhonjić, predsednikNezavisnog udruženja novinara Voj -vo dine, koje i realizuje ovaj projekat usaradnji sa National Endowment ofDemocracy.

?letopis


Republika Češka je od 2000. godine administrativnopodeljena na 14 upravnih jedinica [grad Prag (češki

hlavní město) i 13 regiona (kraj, kraje)]. Kraj ima nadlež-nost u oblasti budžeta, srednjoškolskog obrazovanja,saobraćaja i mreže puteva, regionalnog razvoja, ekologije,zdravstvenog sistema i socijalne pomoći. Regionalnaskupština (češki zastupitelstvo kraje) jeste savetodavniorgan u regionu i sastoji se od članova koje građani birajuna neposrednim izborima na period od četiri godine.Ona kontroliše regionalni budžet i subvencije dodeljene

opštinama.Regionalno veće(rada kraje) jeste iz-vršni organ u regionu isastoji se od predsednika(hejtman), potpredsednika i čla-nova koje bira regionalna skupština na period od četirigodine. Predsednika kraja imenuje regionalna skupštinana period od četiri godine i on predstavlja region na lo-kalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Svaki kraj ima svoj glavni grad, osim Srednječeškogkraja, koji okružuje glavni grad Prag sa svih strana injemu pripadaju sva gradska predgrađa. Grad Prag imastatus grada i regiona sa jednom skupštinom i jednimgradskim većem.

Krajevise dalje dele

na okruge (okres,okresy), kojih je ukupno

73, a oni se dalje dele na opštine (obec), kojih ima 6250.Opštine imaju nadležnost nad poljoprivredom i šumar-stvom, osnovnim obrazovanjem, politikom stanovanja,prostornim planiranjem, javnim prevozom...

Gradonačelnika (starosta u manjim opštinama i gra-dovima i primátor u većim) bira opštinski savet na periodod četiri godine. Na čelu je opštinskog veća i uprave ipredstavlja opštinu. U opštinama koje imaju manje odpetnaest članova opštinskog veća izvršnu vlast obavljagradonačelnik.


Ý Isto rij ska cr ti ca

Austro-ugarskanagodba 1867. g.

Hrvatsko-ugarska nagodba jeste sporazum iza-slanstva Hrvatskog sabora i Ugarskog sabora,

kojim je uređen položaj Kraljevine Dalmacije, Hr-vatske i Slavonije i Kraljevine Ugarske unutar ugar-skog dela Austrougarske monarhije i ustrojstvosredišnje vlasti u Hrvatskoj.

Ovom nagodbom propisano je da pod nadležnostTrojednice spada samostalno upravljanje u obla-stima zemaljske uprave, veroispovesti, prosvete,pravosuđa, uključujući i zakonodavstvo, s izuzetkompomorskog prava, dok svi ostali poslovi ostaju u

nadležnosti ugarskog parlamenta i centralne vlade.To su bili: utvrđivanje troškova održavanja dvora,regrutacija, zakonodavstvo u vezi s odbrambenimsistemom i vojnom obavezom, smeštaj i pre-hrana vojske, finansije (utvrđivanje poreskogsistema, poreza, državnog budžeta,završnog računa, zaduži-vanje, raspolaganje ju-ra regalia majoraitd.), zatim pitanjenovčanog sistema,pomorskog, trgova-čkog, rudarskogprava, opšti posloviu vezi s trgovinom,carina, pošte, železnica, lu-

ke i pristaništa, brodopromet i problematika dr-žavnih puteva i reka, odnosno industrija, pitanjedržavljanstva, naturalizacije, putnih isprava i po-licijskog nadzora nad strancima.

Hrvatska nije dobila samostalnost na području fi-nansija i ostao je nerešen problem pri-

padnosti Rijeke što je rešenoprovizornim, privremenim

rešenjem koje je u praksiišlo u korist Mađara.

Nagodbu je usvojioZastupnički dom Ugar-skog parlamenta 19.novembra 1868. godi-ne, a Gornji dom četiri

dana kasnije.

Hrvatsko-ugarskanagodba 1868. g.

едморо новинара излокалних, регионал-них и националних

штампаних и електронских ме-дија – аутори победничкихприлога на конкурсу Најбољимедијски прилог у области ло-калне самоуправе, заједно са че-творо чланова жирија, четворозапослених у пи-ар одељењимапартнерских организација(СКГО, Министарство за људ-ска и мањинска права, државнууправу и локалну самоуправу иКанцеларија Националног са-вета за децентрализацију РС),две службенице КанцеларијеСавета Европе у Србији и двојепреводилаца, били су у сту-дијској посети Француској, упериоду од 14. до 18. новембра,с циљем да се упознају са радомевропских институција уСтразбуру и са реномираниммедијским кућама са седиштему овом граду и у Паризу. Кон-курс је ове године организовалаКанцеларија Савета Европе иСтална конференција градоваи општина у оквиру четвртекомпоненте друге фазе пројектаЈачање локалне самоуправе, којиСавет Европе реализује у сарад-њи са Европском унијом.

nn СтразбурЗванични део посете почео

је 15. новембра, када су гостииз Србије посетили седиштеСавета Европе, где су разгова-рали са Данијелом Попескуом,шефом Експертског центра зареформу локалне управе у Оде-љењу за демократију, изградњуинституција и управљање Ге-нералног директората за демо-кратију Савета Европе, КетиБартон и Паносом Какавиато-сом, новинарима из Медијскогодсека у Директорату за кому-никације Савета Европе, и др

Томасом Катауом, заменикомизвршног секретара Групе заспречавање злоупотребе и иле-галне трговине опијатима.

Током поподневног програмагрупа је посетила дневне новинеLes Dernières Nouvelles d’Alsace(DNA) (Најновије вести из Ал-заса), где се скоро два сата задржа-ла у врло интересантном и ин-формативном разговору са Фран-соа Монпезатом, замеником глав-ног уредника ових регионалнихновина које имају издања нафранцуском и на немачком јези-ку. Агенда тог дана исцрпљена јесастанком са Жан-Франсоа Ла-неликом, пи-ар менаџером и ше-фом службе протокола Градскеуправе, који је, након пројекцијепромотивног филма о овом граду,говорио о медијском представ-љању предности које нека среди-на има у односу на друге као фак-тором за привлачење инвестито-ра, студената и радне снаге, накончега се развила жива дискусија отој теми.

Прва тачка трећег дана посе-те, 16. новембра, била је телеви-зија ARTE, где је делегацију изнаше земље дочекао ВладимирВасак, један од репортера са ве-ликим искуством стеченим натерену широм света, укључујући

и простор бивше Југославије.Он је представио најважније чи-њенице о овој ТВ станици којасе бави културом у најширемсмислу те речи, промовисањемвредности уједињене Европе ито на два језика – францускоми немачком. Уследила је посетаоближњем Европском парла-менту, у коме је студијска групапостављала питања посланици-ма из кокуса Пријатељи Србијеи присуствовала пленарном за-седању. Касније тога дана „сту-денти“ су се сусрели са колегамаиз регионалне FTV телевизије,која емитује целодневни про-грам за Алзас али има и обавезуда припреми одређен број сатипрограма у сопственој продук-цији који се емитује на јавномсервису са националном покри-веношћу.

nn ПаризПрограм последњег радног

дана, 17. новембра, почео је раз-меном мишљења са ФранкомНушијем, уредником спољно-политичке рубрике дневникаLe Monde, у згради с импресив-ном фасадом у Булевару Бланкиу 13. арондисману. Студијскипут се завршио посетом Фран-цуској телевизији, чијих је не-колико од шест програма при-ватизовано. Жан-Луп Калазел,задужен за међународне односе,одговарао је на питања знати-жељних колега о организацији,капацитетима и планирању уовој ТВ станици.

Студијски пут је био изузет-но добро организован, агендаје била веома згуснута, и на мо-менте напорна, али кориснаучесницима који су за кратковреме стекли многа знања и ис-куства о раду европских инсти-туција и медија и уживо виделикако ону функционишу. ❚

Naziv kraja Glavni gradGrad Prag PragSrednječeški kraj PragJužnočeški kraj Češke BudjejovicePlzenjski kraj PlzenjKarlovarski kraj Karlove VariUstečki kraj Usti na LabiLiberečki kraj LiberecKralovehradečki kraj Hradec KralovePardubički kraj PardubiceVisočina kraj JihlavaOlomoučki kraj OlomoucMoravsko-Šleski kraj OstravaJužnomoravski kraj BrnoZlinski kraj Zlin

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

Студијско путовање у Француску

Група од 19 новинара,пи-ар менаџера,службеника СаветаЕвропе и преводилацаиз Србије провела је петдана на студијскомпутовању у Стразбуруи Паризу

С

Европскеинституције

и медијиуживо

Republika Češka

1

1413

11

12

10

9

regioni i glavni gradovi

2

6

7

8

3

4

5

„Студенти“ испред Европског парламента

je časopis Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije • CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije,Beograd, 353 (497.11), ISSN 1821-486X = Decentralizator, COBISS.SR-ID 174327052 • Adresa: Palata „Srbija“, Bulevar Mihaila Pupina 2, 11070

Novi Beograd • Telefoni: 011/213-71-08, 301-41-05 • Faks: 011/213-71-20 • e-mail: [email protected] • Urednik: Nenad Živković • Dizajn i grafička priprema: ZoranKorolija • Lektura: Spomenka Tripković • Primerak je besplatan • Štampa: Štamparija Rotografika, Subotica, Segedinski put 72 • Ovaj broj je štampan u 6000 primeraka.

Decentralizator

TISKOVINAIMPRIMEE

Poštarina plaćena

kod pošte

11070 Beograd 27

časopis Kancelarije Nacionalnog savetaza decentralizaciju Republike Srbije

Palata „Srbija“Bulevar Mihaila Pupina 211070 Novi Beograd

Decentralizator

U 2011. godini izašlo je šest brojeva De-centralizatora, časopisa Kancelarije Na-

cionalnog saveta za decentralizaciju Repu-blike Srbije, u ukupnom tiražu od 36.000primeraka. Oko 5500 primeraka svakogbroja Decentralizatora poštom je poslato naadrese svih mesnih zajednica u Srbiji, mi-nistrima u republičkoj i pokrajinskoj vladi,medijima, nevladinim organizacijama, uni-verzitetima, pravnim, ekonomskim, filo-zofskim i fakultetima političkih nauka, ar-hivima, stručnjacima i istraživačima raznihoblasti koje se odnose na decentralizaciju,kao i zainteresovanim pojedincima, a ostataktiraža je deljen na skupovima koje su Kan-celarija i njeni programski partneri organi-zovali tokom godine.

U drugoj sezoni, za Decentralizator su pi-sali: Dimitrije Boarov, Nada Budimović, Dra-gan Vujčić, mr Dejan Vučetić, Dinko Gruhonjić,Kristina Demeter Filipčev, Pavel Domonji,Dragan Eraković, dr Jovan Živković, Jovanka

Zurković, Novka Ilić, Aleksandra Jerkov, Ale-ksandar Jugović, Vladimir Krivošejev, VeselaLaloš, Slobodan Maraš, Tanja Medić, UrošMeseldžija, Marijana Milankov, Nebojša Mi-losavljević, Ognjen Mirić, Biljana Mickov, Vu-kašin Obradović, Dragica Pavlov Krstić, SašaPaunović, Velibor Petković, Miroslav Proko-pijević, Milka Puzigaća, Borivoje Radić, Ma-rina Rakić, Boško Ristić, dr Veran Stančetić,Zoran Stojiljković, Bojana Subašić, Srđan V.Tešin, Predrag Cvetičanin. Karikature je crtaoNikola Petkov, a fotografije načinili JovanaVlaškalin, Vladimir Dimitrić i Aleksandar Ma-rić. Decentralizator je dizajnirao, prelamaoi pripremao za štampu Zoran Korolija, a lek-turu i korekturu radila Spomenka Tripković.

Svima veliko hvala! Očekujemo nastavaksaradnje u brojevima i mesecima koji dolaze,na obostrano zadovoljstvo, u javnom interesui za opšte dobro nas – građana Srbije.

Srdačno,redakcija Decentralizatora

Hvalaautorima tekstova

decentralizator broj 11

Documents