www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu

1. POJAM RAČUNOVODSTVA Računovodstvo je toliko razvijeno da danas govorimo o računovodstvu kao sistemu, naucnom metodu kojim se obuhvataju ekonomske transakcije. Računovodstvena f-ja sastoji se u registrovanju, klasifikaciji, sumiranju i interpretaciji ekonomskih transakcija. U odnosu na oblast na koju se odnosi i predmet i aspekt analize, računovodstvo se deli na : 1) makroračunovodstvo (drustveno računovodstvo) 2) mikroračunovodstvo (poslovno računovodstvo). Drustveno račun. se razvilo iz potrebe uvida u ekonomsku aktivnost zemlje, tj. rezultate nacionalne privrede. Predmet ovog računovodstva su agregati proizvodnje koji najpotpunije odražavaju rezultate nacionalne privrede – drustveni proizvod i nacionalni dohodak. Mozemo ga podeliti na 5 sektora : 1) sistem drustvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, 2) “input-output”, 3) tabele 4) sistem finansijskih tokova, 5) bilans placanja i bilans drustvenog bogatstva. Poslovno računov. se vodi u preduzećima i odnosi se na ekonomske transakcije u preduzeću i obuhvata ekonomske procese koji se izražavaju u novcu i to kao eksterni i interni. 2. SADRZAJ RAČ. PREMA KODEKSU R. NAČELA Računovodstvo obuhvata sistemsku celinu 1) knjigovodstva 2) računovodstvenog planiranja 3) računovodstvenog nadzora i računovodstvene analize sredstava 4) obaveza preme izvorima sredstava 5) prihoda i rashoda 6) kao i niz izvedenih ekonomskih kategorija. 3. FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO obezbeđuje informacije o preduzeću, spoljašnjim grupama i pojedincima koji su posebno zainteresovani za njegove aktivnosti. Spoljni subjekti su banke i akcionari. U velikim preduzećima vlasnici se mogu smatrati spoljnim subjektima. Takođe i u manjim preduzećima moze postojati eksterna grupa koja koristi finansijske informacije. Informacije koje proisticu iz aktivnosti finansijskog računovodstva priprema posebna grupa. Uspeh te grupe dokumentuje aktivnost fin računovodstva. Postoje pravila koja se zovu “opste prihvaceni principi računovodstva”, koja su razvijena za uspostavljanje finansijskih informacija za spoljne korisnike. Društveno knjigovodstvo se bavi kontrolisanjem primene ovih principa. Finansijsko računovodstvo izvestava o informaciji iz proslosti, a na korisnicima tih informacija je predviđanje buducnosti. 4. UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO je drugi deo računovodstva. Bavi se pružanjem informacija koje trazi menadžment grupa u vezi sa donošenjem odluka i vrednovanjem karakteristika preduzeća. Zadovoljavaju se potrebe samo te grupe – upravljaca preduzeća. Izveštaji se kreiraju prema specificnim potrebama menadzmenta preduzeća. “Opste prihvaceni principi računovodstva” manje su bitni. Upravljačko računovodstvo je orijentisano na buducnost. Na bazi informacija upravljačkog računovodstva vrsi se planiranje, donose se odluke i zatim se prate aktivnosti njihovog sprovođenja. 5. REDOVNI I VANREDNI PRIHODI I RASHODI Redovni rashodi su vrednosti utrosenih materijalnih inputa, kao i vrednosti svih ostalih planiranih i angazovanih inputa. Vanredni rashodi su izgubljene vrednosti koje se ne odnose na stvaranje proizvoda i usluga kao poslovnih ucinaka. Nastaju vanrednim smanjenjem poslovnih sredstava ili vanrednim povecanjem obaveza prema izvorima poslovnih sredstava. Redovni prihodi su vrednosti prodatih proizvoda, usluga, roba, materijala i primljenih naknada u vezi sa plasmanom posleovnih sredstava, kao i ostale primljene vrednosti koje uticu na poslovni rezultat u određenom obračunskom razdoblju. Vanredni prihodi su stečene vrednosti vanrednim povecanjem obrtnih sredstava ili vanrednim smanjenjem obaveza prema izvorima poslovnih sredtava. 6. PROSTO KNJIGOVODSTVO je prvi stepen modernog knjigovodstva. Prva osobina je sto ne registruje promene na svim imovinskim delovima, pa se do konačnog poslovnog rezultata dolazi pomocu knjige inventara – popisnika. U popisnik se unose aktivni i pasivni imovinski delovi. Zanemaruju se prihodi i rashodi. Koriste se

www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu

zasebne knjige za pojedine impovinske delove: “knjiga blagajne, knjiga duznika-poverilaca...”. Prosto knjigovodstvo određuje samo praćenje promena na nekim aktivnim i pasivnim imovinskim delovima sto ne mogucava iznalazenje pravog poslovnog uspeha. Vremenom su se javile neke pomocne knjige: 1) konto 2) valuta 3) deviza 4) knjiga otpreme. Ali ni ovakvo prosireno knjigovodstvo nije potpuno... 7. DVOJNO KNJIGOVODSTVO najčešće u praksi, ima dve varijante: 1) dvojni sistem 2) trostruki sistem (potpuno usvaja principe dvojnog knjigovostva s’ tim sto zahteva bezuslovno razbijanje mešovitih imovinskih računa (račun robe, valuta) na čiste imovinske račune. U praksi je ovaj sistem napušten jer nije uneo sustinske promene u dvojno knjigovodstvo. 8. INVENTAR – POJAM je ona knjigovodstvena evidencija (knjiga) u koju se detaljno unosi popis celokupne imovine jednog preduzeća na određeni dan. Pritom imovinu jednog preduzeća predstavljaju njegova aktiva i pasiva. AKTIVA preduzeća je izrazena u njegovoj konkretnoj imovini (novac, valute, sirovine, proizvodi, nepokretnosti i potrazivanja od drugih). Postoje osnovna i obrtna sredstva... PASIVA označava dugove (obaveze), jednog preduzeća, odnosno izvore (poreklo) konkretnih osnovnih i obrtnih sredstava kojima ono raspolaze. Pasiva pokazuje visinu potrazivanja poverilaca za dobijena osnovna ili obrtna sredstava na upotrebu, koja treba nekad vratiti. U kapitalistickom sistemu, osnovna i obrtna sredstva daje sam osnivač tako da se sopstvenik pojavljuje kao poverilac za protivvrednost datih sopstvenih sredstava. Inventar je sistematski pregled celokupne aktivne i pasivne imovine, tipican primer knjigovodstvene evidencije o ukupnom imovinskom stanju preduzeća, za razliku od pojedinacnih knjigovodstvenih evidencija, u kojima se vrsi popis samo pojedinih vrsta imovinskih delova. 9. ČETIRI OSNOVNE BILANSNE PROMENE Prva grupa: obuhvata promene koje izazivaju povećanje aktive i povećanje pasive za isti iznos (nabavka materijala na kredit). Druga grupa: smanjenje aktive i pasive za isti iznos (dobavljaču je isplacen dug u gotovu). Treća grupa: izazivaju promene strukture leve strane računa (aktive) Npr. predaja materijala u proizvodnju smanjuje zalihe a povecava proizvodnju u toku. Četvrta grupa: promene u strukturi pasive (isplata obaveza prema dobavljacima iz kredita). 10. RAČUNI (KONTA) Evidencija svih promena na svim pojedinim imovinskim delovima vrši se pomocu sistemske evidencije – računa (konto). Pod pojmom računa podrazumevamo grafički prikaz terazija koji sluzi kako za ubelezavanje pocetnog stanja određenog imovinskog dela tako i za beleženje svake promene nastale u stanju tog imovinskog dela. Za svaki aktivni i pasivni imovinski deo otvara se po jedan račun. Ovi računi se vode u glavnoj knjizi. 11. SALDO RAČUNA Saldo na italijanskom znaci ostatak. Misli se na ostatak stanja jednog imovinskog dela, cifarski izraženog na njegovom računu, posle dopisivanja i otpisivanja svih nastalih promena na tom imovinskom delu. Saldo predstavlja razliku veće i manje strane, tj. dugovne i potražne strane računa odgovarajućeg imovinskog dela. Saldo je dugovan ako je veca dugovna strana od potrazne, a u obrnutom slucaju je potražni. Saldirati znači iznaći saldo jednog računa. 12. OBLICI I VRSTE RAČUNA Knjiženje na računima vrši se na taj nacin sto se odvojeno evidentiraju uvećanja i a odvojeno smanjivanja vrednosti. Povećanje aktive se knjiži na stranu “duguje”, a smanjenje aktive na stranu “potražuje”. Povećanje pasive se knjiži na stranu “potražuje” a smanjenje na stranu “duguje”. Osnovni knjigovodstveni problem je da se analizom određene poslovne promene utvrdi na koje se imovinske delove ona odnosi i kako na njih dejstvuje. Računi se dele na: 1) računi stanja, računi uspeha i mesoviti računi, 2) sintetički i analitički računi, 3) bilansni i izvanbilansni računi.

www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu

13. AKTIVNI I PASIVNI RAČUNI Aktivni računi: pokazuju stanje i kretanje sredstava na levoj, pozitivnoj strani aktivnih računa. Knjiži se početno stanje sredstava i sva dalja povećanja, a na desnoj strani smanjenja sredstava. Saldo aktivnih računa je u nacelu pozitivan, zato sto je leva strana veca od desne. U aktivne račune spadaju osnovna sredstva kao sto su zgrade, transportna sredstva, obrtna sredstva kao sto su blagajna, žiro račun, materijal, proizvodnja u toku, gotovi proizvodi. Pasivni računi: pokazuju stanje i kretanje izvora sredstava na desnoj, negativnoj strani. Na desnoj su povećanja, a na levoj smanjenja. Saldo je u načelu negativan, zato što je desna strana veća od leve. U pasivne račune spadaju poslovni fond, deoničarski kapital, rezervni fond, fond zajednicke potrosnje, razni krediti... 14. AKTIVNO – PASIVNI RAČUNI Mogu imati kako aktivan, tako i pasivan saldo. Na njima se odražavaju imovinsko-pravni odnosi preduzeća sa poslovnim partnerima ili licima. Npr. račun “kupci” moze da bude i pasivan uliko kupci nama daju akontaciju radi koje imamo obaveze prema njima. “Dobavljaci” su u principu pasivan račun jer pokazuje dugove prema dobavljacu, ali moze da bude i aktivan ukoliko preduzeće daje akontacije dobavljacima i on tada ne pokazuje nikakve obaveze preduzeća prema dobavljacima već ukazuje na sredstva koja su kod dobavljaca. 15. RAČUN ISPRAVKE VREDNOSTI je račun iz malobrojne kategorije računa cija je funkcija ispravljanje vrednosti sredstava i njihovih izvora prikazanih na odogovarajucim računima. Njihova vrednost je u dopunskoj f-ji u odnosu na druge račune, jer pomocu njih imamo jasnu ekonomsku sadržinu drugih računa stanja. Najtipicniji račun ove vrste je “ispravka vrednosti osnovnih sredstava”. 16. MEŠOVITI RAČUNI Na osnovu pozitivnih knjigovodstvenih propisa ne smeju da se vode u knjigovodstvu. Oni iskazuju kako stanje izvesnog aktivnog ili pasivnog imovinskog dela, tako i ostvaren uspeh na njima. Kod njih nema saglasnosti između knjigovodstvenog i stvarnog stanja, tj. imovinskog dela. Naprotiv, utvrđena razlika ismeđu ova dva stanja predstavlja realizovani uspeh (gubitak ili dobitak), proistekao iz poslovanja tim imovinskim delom. Ako je stvarno stanje veće od knjigovodstvenog radi se o dobitku, zaradi. Kod pasivnih imovinskih delova imamo dobitak kada je stvarno stanje obaveza manje od knjigovodstvenog. 17. SINTETIČKI I ANALITIČKI RAČUNI sintetički računi su zbirni (kolektivni) računi, a analiticki računi predstavljaju pojedinacne račune koji su ustvari delovi sintetičkih računa. U današnje vreme se nuzno pristupa rasčlanjavanju osnovnih računa glavne knjige kao sinteze knjigovodstvenih evidencija na njihove delove tj. analitičke račune. Onaj račun koji ima bilansnu poziciju je sintetički račun, koji moze da se rasturi na analitčke račune. 18. KONTNI PLAN (Plan računa) Predstavlja osnovnu karakteristiku jednoobraznog knjigovodstva. Propisuje se u jednoj zemlji od strane nadleznih organa. Njegov zadatak je da u jednoj privredi unapred obavezno propisuje najcelishodniju knjigovodstvenu organizaciju, koja ce u svakom momentu biti sposobna da osigura i pruzi privrednom knjigovodstvu tacne pokazatelje izvrsenja postavljenih planova. Ovo se odnosi kako na drzavu, tako i na privredna preduzeća. Razlikujemo 1) Opsti kontni plan – onaj koji se odnosi na čitavu zemlju i prema njemu sva preduzeća vode svoje knjigovodstvo. 2) Posebni kontni plan – onaj koji se odnosi na pojedina grane privrede zbog čega se zove i granski kontni plan. 19. VRSTE KNJIŽENJA Knjiženje predstavlja beleženje jedne poslovne promene u odgovarajućoj knjigovodstvenoj evidenciji. Sprovodi se putem knjigovodstvenih stavova. Imamo 3 vrste knjiženja: 1) Hronološko knjiženje – predstavlja takvo beleženje poslovnih promena pri čemu se strogo vodi računa o vremenskom nastajanju pojedinih promena. Beleže se onim redom kako su nastajale – dešavale se. 2) Sistematsko knjiženje – podrazumeva da se promene grupišu prema predmetu na koji se odnose, da

www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu

bi se omogućilo pravilno praćenje stanja i kreatanja pojedinih imovinskih delova. 3) Linijsko knjiženje je i sistematsko i delimično hronološko. 20. DNEVNIK Hronološko knjiženje se sprovodi u osnovnoj knjigovodstvenoj knjizi – dnevniku. Zove se tako jer se u njega unose sve dnevne poslovne promene, da bi se zatim sistematski razvrstale na odgovarajuće račune glavne knjige. Svaka poslovna promena predstavlja zasebnu knjižnu jedinicu i belezi se posebno u dnevnik. 21. GLAVNA KNJIGA Je najtipičnija knjigovodstvena evidencija, koja mora da sadrzi posebne račune za evidentiranje svake posebne kategorije poslovnih promena. Na osnovu pocetnog inventara i pocetnog bilansa, u glavnoj knjizi se otvara onoliko sintetičkih računa koliko ima ukupno pasivnih i aktivnih imovinskih delova, prikazanih u bilansu, na aktivnim i pasivnim pozicijama. Slično dnevniku ima kolone: datum, opis, novčane, dugovne i potražne iznose. 22. ZAKLJUČNI LIST Je poseban knjigovodstveno – evidencioni obrazac i sačinjava se samo pri sastavljanju periodičnih stanja. Na njemu se vrši zbirno iskazivanje prometa svih računa sintetickih računa glavne knjige. Takođe je omoguceno uzajamno kontrolisanje prometa dnevnika i glavne knjige. Sadrzi: rb, naziv računa, poziv, bruto-bilans, saldo-bilans, inventarni bilans i uspesni bilans 23. VRSTE ANALITIČKIH EVIDENCIJA U KNJIGOVODSTVU Analitička evidencija se može voditi za svaku sintetičku evidenciju – tj. račun. U praksi analitička evidencija se vodi kao analiticka evidencija: 1) kupaca 2) dobavljaca 3) materijala 4) gotovih proizvoda 5) licnih zarada 6) osnovnih sredstava 24. SPORNA I SUMNJIVA POTRAŽIVANJA Ako dužnik odbija da isplati naša potraživanja, ako ne može da se dođe do sporazuma, pokreće se spor nadležnog suda. Zbog toga se izdvaja iznos spornog potraživanja na konto “sporna potraživanja”, a odobrava kontu “kupci” ukoliko se radi o potraživanju od kupaca, i o ovoj vrsti potraživanja vodi se posebna evidencija. Ako se po mišljenju pravne sluzbe sporno potraživanje nece moci naplatiti u celosti, vrsi se njegovo otpisivanje krajem poslovne godine, tj. knjiži se kao rashod na kontu “vanredni rashodi” (ili “otpis spornih potraživanja”). Troškovi spora takođe se knjiže na teret konta “sporna potraživanja”. Odobrava se konto “IV spornih potraživanja”, koji ispravlja vrednost konta “sporna potraživanja”. Ukoliko se na kontu “kupci” nalazi potraživanje od nesigurnih dužnika, koji su recimo stupili u likvidaciju i sl, ono se izdvaja na konto “sumnjiva potraživanja”. 25. SISTEM UPRAVLJANJA RAČUNOVODSTVOM Podrazumeva metode i instrumente za optimalno delovanje računovodstvene f-je. Preduzeće kao slozen sistem objedinjuje u sebi razne funkcije koje su međusobno povezane, Uključena je i poslovna sprega. Postoji i preciznija definicija upravljanja računovodstvom: Upravljanje računovodstvom je kontinuirana delatnost, koja koristeći se specifičnim instrumentima kroz određene aktivnosti imanentne računovodstvenoj f-ji, nastoji da omogući optimalno izvršavanje poslovnih ciljeva. 26. ANALITIČKO KNJIGOVODSTVO MATERIJALA Materijalno knjigovodstvo vodi evidenciju o stanju i kretanju zaliha sirovina i materijala, sitnog inventara, ambalaže. Knjigovodstvo osnovnih sredstava vodi evidenciju o stanju i kretanju osnovnih sredstava u naturalnim i vrednosnim pokazateljima. Pogonsko knjigovodstvo (proizvodnje) predstavlja analitičku evidenciju proizvodnje. Evidentira ulaganje sredstava za rad, predmeta rada i živog ljudskog

www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu

rada u procesu prozivodnje. Ovo se vodi u naturalnim i vrednosnim pokazateljima za obračunske jedinice i proizvode. Robno knjigovodstvo je analitička evidencija gotovih proizvoda i pokazuje stanje i kretanje pojedinih vrsta gotovih proizvoda. Analitičko knjigovodstvo dobavljaca sadrži analitičku evidenciju potraživanja i obaveza preduzeća u vezi sa dobavljačima. Knjigovodstvo ličnih zarada je analitička evidencija ličnih zarada i pruža podatke o stanju i kretanju zaposlenih radnika po obračunskim jedinicama. 1. POJAM RAČUNOVODSTVA 2. SADRZAJ RAČ. PREMA KODEKSU R. NAČELA 3. FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO 4. UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO 5. REDOVNI I VANREDNI PRIHODI I RASHODI 6. PROSTO KNJIGOVODSTVO 7. DVOJNO KNJIGOVODSTVO 8. INVENTAR – POJAM 9. ČETIRI OSNOVNE BILANSNE PROMENE 10. RAČUNI (KONTA) 11. SALDO RAČUNA 12. OBLICI I VRSTE RAČUNA 13. AKTIVNI I PASIVNI RAČUNI 14. AKTIVNO – PASIVNI RAČUNI 15. RAČUN ISPRAVKE VREDNOSTI 16. MEŠOVITI RAČUNI 17. SINTETIČKI I ANALITIČKI RAČUNI 18. KONTNI PLAN 19. VRSTE KNJIŽENJA 20. DNEVNIK 21. GLAVNA KNJIGA 22. ZAKLJUČNI LIST 23. VRSTE ANALITICKIH EVIDENCIJA U KNJIGOVODSTVU 24. SPORNA I SUMNJIVA POTRAŽIVANJA 25. SISTEM UPRAVLJANJA RAČUNOVODSTVOM 26. ANALITIČKO KNJIGOVODSTVO MATERIJALA