dejan djokic kompromisresearch.gold.ac.uk/3459/6/nedostizni kompromis.pdf · 2017. 6. 12. · pisac...

1

fabrikaknjiga

NEDOSTI@NI KOMPROMISSrpsko-hrvatsko pitanje u me|uratnoj Jugoslaviji

S engleskog prevela

Slobodanka Gli{i}

3

Dejan \oki}

Edicija RE^Beograd, 2010

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

94(497.1)"1918/1941"323.1(=163.41:=163.42)"1918/1941"

\OKI], DejanNedosti`ni kompromis : srpsko-hrvatsko pitanje u me|uratnoj Jugoslaviji / Dejan \oki} ; s engleskog prevela Slobodanka Gli{i}. – Beograd : Fabrika knjiga, 2010

(Beograd : Standard 2). – 366 str. ; 22 cm. – (Edicija Re~ ; knj. 59)

Prevod dela: Elusive Compromise. – Napomene i bibliografske reference uz

tekst. – Bibliografija: str. 339–364.

ISBN 978-86-7718-094-2

a) Srbi – Hrvati – 1918-1941 b) Jugoslavija – Istorija – 1918-1941

COBISS.SR-ID 172820492

Naslov originala:Dejan \oki}

Elusive Compromise. A History of Interwar YugoslaviaCopyright © Dejan \oki}, 2007

Objavljivanje ove knjige pomogao je Fond za otvoreno dru{tvo.

Re~ uz srpsko izdanje 7

Izjave zahvalnosti 13

Skra}enice 17

Mape 18

UVOD 21

1. SMRT I UJEDINJENJE 35

2. EKSPLOZIVNE DVADESETE 65

3. KOMPROMIS S DIKTATUROM? 103

4. SRPSKO-HRVATSKA OPOZICIJA 153

5. SPORAZUM IZ 1939. GODINE 207

6. POSLEDICE 265

ZAKLJU^AK 321

Izvori i literatura 339

5

Uspomeni na roditelje mojih roditeljaAleksandra i Slavku Obrenovi}

i Mihajla i Radmilu \oki}

4

Pisac Borislav Peki} je imao obi~aj dana po~etku svojih knjiga precizirakom ànru ili podànru tekst pripada.Ako ve} nije mogao da uti~e na sudkriti~ara, èleo je da im makar ‘po-mogne’ pri ànrovskom svrstavanjunjegovih knjiga, kako bar tu ne bido{lo do pogre{nih ocena koje su mu,s pravom, smetale.

Knjiga koja se nalazi pred ~itaoci-ma ne pretenduje da se na bilo kojina~in poredi sa Peki}evom vrhun-skom prozom, iako je deo knjige na-pisan upravo na nekada{njem rad-nom stolu ovog pisca. Sto, za razlikuod pisa}e ma{ine, i danas koristim,zahvaljuju}i velikodu{nom poklonugospo|e Ljiljane Peki}, koja se prepetnaestak godina iz Londona vratila

7

RE^ UZ SRPSKO IZDANJE

6

Kao {to u knjizi tvrdim da je me|uratnu Jugoslavijute{ko razumeti izvan {ireg, prostornog i vremenskog,konteksta, tako smatram da ni akademska istorija nemoè da napreduje u izolaciji, bez dijaloga sa drugimnau~nim disciplinama. Tako|e, ne verujem ni da isto-rijska nauka treba da beì od dijaloga sa dru{tvom.Koliko god se radujem {to }e knjigu u prevodu mo}ida pro~itaju moje kolege iz biv{e Jugoslavije, nadamse da }e ona zainteresovati i {iru ~itala~ku publiku. î-taocu ove knjige dovoljni su radoznalost i strpljenje, ane nu`no i prethodno poznavanje perioda i problemakoje knjiga obra|uje.

Knjiga je pre svega zasnovana na mojoj doktorskojdisertaciji, koju sam odbranio na Univerzitetskom ko-ledù u Londonu (University College London) u martu2004. godine, kao i na istraìvanjima koja sam obaviotokom postdoktorske specijalizacije na UniverzitetuKolumbija (Columbia University) u Njujorku, tokomprole}nog semestra iste godine; rana istorija knjige }euostalom ~itaocu verovatno odmah biti vidljiva zbogvelikog broja fusnota koje su nekako ‘preìvele’ raznaskra}ivanja i doterivanja originalnog rukopisa.

Knjigu sam, kao i disertaciju, pisao (uglavnom) po-{tuju}i jasno odre|ena metodolo{ka, jezi~ka i stilskapravila koja su uobi~ajena za publikacije anglo-ame-ri~kih izdava~a (u ovom slu~aju londonski Hurst & Co.i njujor{ki Columbia University Press). Ta pravila pod-razumevaju striktno odre|en broj re~i, te stil pisanja,koji mora istovremeno da bude nau~an i razumljiv {i-roj ~itala~koj publici. U isto vreme poku{ao sam, gdegod je to bilo mogu}e, da iznesem argument u jednompasusu umesto na ~itavoj strani ili da ne{to objasnim

Nedosti`ni kompromis: Re~ uz srpsko izdanje 9

u Beograd. Ipak, mislim da nije naodmet ponuditikratko ‘obja{njenje’ ~itaocima izdanja knjige na jezi-ku koji se nekada zvao srpsko-hrvatski.

îtalac }e s pravom pretpostaviti da je taj jezik (ka-ko god se danas zvao) moj maternji jezik, ali sam ovuknjigu, kao i ostale svoje glavne radove, ipak napisaona engleskom. Istoriju sam studirao u Velikoj Britani-ji, gde sam i postao akademski istori~ar. Priznajem dane umem da ‘mislim’, a kamoli pi{em, istoriju na bilokom jeziku izuzev engleskog. Sebe me|utim ne sma-tram britanskim, a jo{ manje srpskim ili jugosloven-skim, istori~arem. Nacionalna odrednica jednostavnone ide ispred ili pored struke istori~ara; u suprotnom,on ili ona se izlaù opasnosti da prestanu da buduakademski nau~nici i pretvore se u advokate svoje na-cije, partije, religije, vo|e, plemena... Niti imam name-ru, niti bih umeo da budem bilo {ta drugo osim isto-ri~ar – istori~ar koji predaje u Britaniji, a pi{e o pro-{losti Jugoslavije. Uostalom, ovih drugih ‘istori~ara’ionako ve} ima dovoljno, ne samo na tlu biv{e Jugo-slavije.

Dakle, ~italac u rukama drì istorijsku studiju, ~iji jeglavni cilj da ponudi jednu mogu}u interpretaciju naj-va`nijeg od svih nacionalnih pitanja u me|uratnoj ju-goslovenskoj dràvi: srpsko-hrvatskog pitanja. Akobih morao da svrstam knjigu u neki ànr, verovatnobih je opisao kao politi~ku istoriju sa elementima in-telektualne, dru{tvene i diplomatske istorije. Bilo bi midrago ako su neki od mojih argumenata i zaklju~akanastali pod uticajem autora koji pripadaju srodnim di-sciplinama – pre svega sociologiji i politologiji – ~ijeradove sam ~itao i konsultovao dok sam pisao knjigu.

Dejan \oki}8

da ‘kompromis’ oko pla}anja prava za prevod nijeostao ‘nedostiàn’. Naposletku, zadovoljstvo mi je dapomenem i stimulativnu i dinami~nu atmosferu naGoldsmits koledù (Goldsmiths) Univerziteta u Londo-na, gde sam u poslednje dve godine okruèn ne samoodli~nim kolegama i znatièljnim studentima, nego idobrim prijateljima.

Svima onima kojima sam se zahvalio i koje sam po-menuo u ‘Izjavama zahvalnosti’ u originalnom izdanjui dalje sam zahvalan (a i da nisam, ne bih smeo da me-njam istoriju i da nekoga izostavim sa originalne liste).Za sve nedostatke i gre{ke odgovoran sam samo ja.

Mo`da nije potrebno na kraju ove kratke uvodnere~i srpskom izdanju ‘upozoriti da je ovo {to se sadasa izvesnom zebnjom prepu{ta sudu javnosti samoprva bu{otina, tek okno ili izdvojen kop na tim neiz-mernim ledinama pro{losti’,1 ali bih smatrao da samnapisao dobru knjigu samo ako ona bude podstakladalja istraìvanja, razmi{ljanja i diskusije o jednomne tako davnom vremenskom periodu zajedni~ke ju-goslovenske pro{losti. Isku{enja, prilike i problemiJugoslavije izme|u dva svetska rata zavr{eno su isto-rijsko poglavlje, ali su mnoga pitanja u vezi sa tim idanas aktuelna. Zna~aj srpsko-hrvatskih odnosa, su-protstavljene nacionalne i politi~ke ideologije, pitanjedràvnog ure|enja, odnosno debata izme|u centrali-sta i federalista/autonomista, va`nost politi~kog kom-promisa, me|unacionalni odnosi i pomirenje, i za{ti-ta prava manjina, problemi su koji su ‘preìveli’ ras-pad druge Jugoslavije. Me|uratna generacija nije is-koristila priliku koja joj se pruìla 1918. godine, upr-kos èlji da se postigne kompromis, makar izme|u Sr-

Nedosti`ni kompromis: Re~ uz srpsko izdanje 11

1) Borislav Peki}, Graditelji (roman), Beo-grad, 1995, 12.

jednom re~enicom a ne u vi{e re~enica; gde to nisamuspeo, ‘korigovali’ su me urednici, recenzenti i mento-ri, zvani~ni i nezvani~ni. Tako|e, poku{ao sam da sta-vim akcenat na analizu i sintezu, a ne na op{irna opi-sivanja i prepri~avanja ~injenica i arhivske gra|e, i tone samo zato {to je takav pristup potreban da bi se do-bila doktorska titula na Londonskom univerzitetu iobjavila knjiga kod akademskog izdava~a. Naravno,svaka dobra istorijska studija treba da bude zasnova-na na delikatnoj ravnoteì izme|u analize i empirije, inadam se da sam to makar delimi~no uspeo. Knjiga jepro{la i kroz anonimnu recenziju, a imena recenzena-ta sam saznao naknadno (iako sam jednog od njih ve}dobro poznavao); izvodi iz njihovih velikodu{nih re-cenzija objavljeni su na pole|ini originalnog izdanja,kao preporuka ~itaocima, {to je ina~e uobi~ajenapraksa.

[to je knjiga doìvela srpsko izdanje imam pre sve-ga da zahvalim mom izdava~u Dejanu Ili}u i prevodi-teljki Slobodanki Gli{i}. Dejanu nisam samo zahvalan,nego sam i po~astvovan {to se zainteresovao za knji-gu i odlu~io da je objavi, pa sam se tako na{ao me|usjajnim autorima Fabrike knjiga, nezavisne izdava~keku}e koja je na vrhu – i koja opstaje – zahvaljuju}i presvega Dejanovoj energiji i viziji. Slobodankin nepriko-snoveni ose}aj za jezik i retko vi|ena profesionalnostpriznati su u Srbiji, o ~emu svedo~i i nagrada koju jedobila za najbolji prevod (knjige tako|e objavljene uediciji “Re~”). Bilo je pravo zadovoljstvo raditi sa nji-ma prethodnih meseci.

Zahvalan sam i mom londonskom izdava~u MajkluDvajeru (Michael Dwyer), ~ija je dobra volja zna~ila

Dejan \oki}10

Ova knjiga je zasnovana na mojimdoktorskim i postdoktorskim istraì-vanjima u [koli za slovenske i isto~-noevropske studije Univerzitetskogkoledà u Londonu i Harimanovominstitutu Univerziteta Kolumbija uNjujorku. Posebno se zahvaljujemsvojim mentorima Vendi Brejsvel iPiteru Sijani-Dejvisu, kao i StevanuK. Pavlovi}u (sa Sautemptonskoguniverziteta) i Aniti Pra`movskoj (izLondonske {kole za ekonomiju i poli-ti~ke nauke), koji su, kao ~lanovikomisije za odbranu doktorata, pa-`ljivo pro~itali moju tezu, ocenili dazasluùjem titulu Philosophiae Doc-tor, i preporu~ili da na osnovu tezenapi{em knjigu. Pri izradi kona~neverzije rukopisa od ogromne pomo}i

13

IZJAVE ZAHVALNOSTIba i Hrvata, kao {to ova knjiga, nadam se, pokazuje.Da li }e postjugoslovenske generacije imati vi{e mu-drosti, sluha i sre}e?

Dejan \oki},London, 17. decembar 2009.

Dejan \oki}12

za politi~ke i ekonomske nauke (BLPES), Nacionalnogarhiva (ranije Kancelarije dràvnog arhiva – PRO) i bi-blioteke [kole za slovenske i isto~noevropske studije;u Beogradu – Arhiva Jugoslavije i Narodne biblioteke;u Zagrebu – Hrvatskog dràvnog arhiva i Nacionalnei sveu~ili{ne knji`nice; u SAD-u – Arhiva Bahmetevna Univerzitetu Kolumbija i Arhiva Huverovog insti-tuta na Univerzitetu Stanford.

Knjigu ne bih mogao napisati da nisam dobio Sti-pendiju za jugoslovenske studije (nekada{nji FondMar{ala Tita) i stipendiju za istraìvanje (obe od [koleza slovenske i isto~noevropske studije Univerzitetskogkoledà u Londonu), stipendiju Skuludi (Instituta zaistorijska istraìvanja u Londonu), stipendiju Central-nog istraìva~kog fonda Univerziteta u Londonu, istra-ìva~ku stipendiju Na{e re~i iz Beograda, stipendiju zapostdoktorska istraìvanja Harimanovog instituta Uni-verziteta Kolumbija i slede}e stipendije Univerziteta uNotingamu: Fond Dekana za dru{tvene nauke, stipen-diju Istraìva~kog centra za dru{tvene nauke i istraì-va~ku stipendiju [kole modernih jezika i kultura.

Zahvaljujem se svojim londonskim izdava~ima Kri-stoferu Herstu i Majklu Dvajeru iz Hurst & Co. {to suodlu~ili da objave knjigu koja se ne bavi ratovima uJugoslaviji.

Nadam se da }e ova studija biti bar mala nadokna-da za `rtvu koju je podnela moja porodica u Srbiji.Naàlost, moje babe i dede nisu vi{e me|u ìvima pane mogu da vide knjigu o zemlji u kojoj su odrasli i odoga|ajima koji su uticali na njihove ìvote a da onitoga verovatno nisu uvek bili svesni. Ovaj rad posve-}ujem uspomeni na njih.

Nedosti`ni kompromis: Izjave zahvalnosti 15

su bile recenzije dva anonimna ~itaoca. Aleksa \ilas iDesimir To{i} su pro~itali raniju verziju i velikodu{noje propratili stru~nim komentarima, sugestijama i kri-tikom. Bez Dine Almuli i njenih roditelja, a i bez po-kojnog Vaneta Ivanovi}a, ne bih mogao zapo~eti ovajrad. U vreme kad smo bili postdiplomci, Jasna Drago-vi}-Soso, Dejan Jovi} i ja proveli smo bezbrojne satediskutuju}i o Jugoslaviji i, mada sad sve troje preda-jemo na razli~itim britanskim univerzitetima, jo{ uveknalazimo vremena za “na{u temu”. Imam sre}u {to meu Londonu, Njujorku i Notingamu okruùju dobre ko-lege: Dòn Arnold, Mark Mazover (sada na Kolumbi-ji), Lusi Rajal, Naoko [imazu, Rut Votson i svi drugi iz[kole za istoriju, klasi~ne studije i arheologiju koledàBerkbek u Londonu; ~lanovi Odseka za istoriju i Cen-tra za jugoisto~noevropske studije [kole za slovenskei isto~noevropske studije (Univerzitetski koled` u Lon-donu); [umantra Bouz (Londonska {kola za ekonomi-ju i politi~ke nauke); Ilarija Favreto (Kingston), MilanNikoli} (Sari); Bred Abrams, Gordon Bardos i DònMicgil sa Kolumbije; ~lanovi Odseka za ruske i sloven-ske studije i Centra za izu~avanje postkonfliktnih kul-tura (oba sa Univerziteta u Notingamu). Na pomo}i ipodr{ci zahvalan sam i prijateljima u Beogradu, naro-~ito Maji, Nikoli i Olgici \ilas, Ljubinki Trgov~evi},Andreju Mitrovi}u i njegovim “sledbenicima”, ~iji jebroj prevelik da bih mogao sve da nabrojim; zahval-nost dugujem i kolegama i prijateljima iz Zagreba: po-rodici Cipek-Marjanovi}, Ines Lovri}, Tanji Rude` iêdomiru Vi{nji}u.

Zahvalan sam i osoblju slede}ih arhiva i biblioteka:u Londonu – Britanske biblioteke, Britanske biblioteke

Dejan \oki}14

SKRA]ENICE

AJ Arhiv Jugoslavije, BeogradBAR Bakhmeteff Archive of Russian and East

European Culture, Columbia University,New York (Arhiv Bahmetev za rusku i is-to~noevropsku kulturu, Univerzitet Ko-lumbija), Njujork

DKP Dokumenti kneza PavlaFO (Britain’s) Foreign Office papers †Doku-

menti (britanskog) Forin ofisa‡ u Nacio-nalnom Arhivu u Londonu

HDA Hrvatski dr`avni arhiv, ZagrebHIA Hoover Institution Archives (Arhiv Huve-

rovog instituta), Univerzitet StanfordJF-1 Jugoslovenski federalizam: Ideje i stvar-

nost. Tematska zbirka dokumenata (prire-dili Branko Petranovi} i Mom~ilo Ze~e-vi}), 2 toma, Beograd, 1987, tom 1.

MPHSS-1 Ljubo Boban, Ma~ek i politika Hrvatskeselja~ke stranke. Iz povijesti hrvatskog pi-tanja, 1918–1941, 2 toma, Zagreb, 1974,tom 1.

MPHSS-2 Ibid., tom 2.

17

Suvi{no je i re}i da sam jedino ja odgovoran za ma-ne ove knjige i svaku previ|enu gre{ku.

D. \.Va{ington, april 2007.

Dejan \oki}16

Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Mape18 19

Jugoslovenske zemlje uo~i Prvog svetskog rataJugoslavija 20-ih godina XX veka

21

UVOD

Uzrok nezdravih prilika u Jugoslaviji leì, prije svega, uslu`benoj politici koja se postojano provodila od po-stanka ove dràve. Ustavi iz godine 1921 i 1931 nisudrugo nego emanacija ove politike, politike hegemonijejednog kraja nad svima ostalim. Tom su politikom u pr-vom redu pogo|eni Hrvati, – ona kao da je protiv njih ibila posebice uperena; protiv Hrvata, koji su jo{ pred hi-ljadu godina stvorili svoju samostalnu dràvu, te koji sukroz ~itavu svoju povijest zadràli kontinueitet svoje dr-àvnosti i posebnosti sa zavjetnom mi{lju potpune ne-zavisnosti od tu|ina. Tomu cilju imala je da posluì ide-ja dràvne zajednice Ju`nih Slovena, koja se upravo ja-vlja kod Hrvata, naro~ito od vremena kada se probudilanarodna svijest po ~itavoj Evropi, kako se to lijepo vidi~ec u ilirskom pokretu, pa preko [trosmajera i Star~evi-}a sve do bra}e Radi}a, Supila, Jugoslovenskog Odborai Krfskog Pakta za vrijeme Rata †...‡ U isti mah treba iovo ista}i: iako su Hrvati glavni protivnici dosada{njedràvne politike i dosada{njeg dràvnog ure|enja, oninipo{to nisu sami i jedini; i velika ve}ina Srba izvan gra-nica biv{e Kraljevine Srbije, a poimence takozvani “pre-~ani”, u jednakoj mjeri su nezadovoljni i solidarni sa Hr-

vatima.11) “Jedan prijedlog za Nacrt Ustava”, No-va Evropa, sv. 30, br. 7–8, 26. jul 1937,228–229. “Prijedlog” su, izme|u ostalih,potpisali Milan ]ur~in, glavni urednik No-ve Evrope, poznati vajar Ivan Me{trovi} inekoliko vode}ih hrvatskih profesoraustavnog prava, a {tampan je, po ustalje-nom obi~aju ovog ~asopisa, delimi~no }i-rilicom, delimi~no latinicom.

Dejan \oki}20

Jugoslavija 1929–1941

tevi drugih Jugoslovena, naro~ito Slovenaca, jedinogjo{ priznatog “plemena” u me|uratnom periodu, i bo-sanskih Muslimana, ~ija je verska osobenost bila pri-znata ali nisu smatrani zasebnim “plemenom”, zahte-vali bi posebno izu~avanje i ovde su pominjani samouzgred.

Diskursu glavnih jugoslovenskih vo|a posve}ujemdu`nu pa`nju. Tvrdim da njihovi postupci nisu bilimotivisani etni~kom netrpeljivo{}u prema “drugom”iako je nacionalizam, ponekad u kombinaciji s politi~-kim manevrisanjem, u mnogim slu~ajevima uticao nate postupke. Mada je, u su{tini, ovo studija o upravlja-nju konfliktom na nivou politi~kih elita, ukazujem ina uticaj politike na “obi~ne” Jugoslovene. Tako|esam veliku pa`nju posvetio detaljima, {to }e ~italacbez sumnje ubrzo videti. Takav pristup je bio nuànkako bi se ilustrovala sloènost perioda i pokazalapluralnost mi{ljenja ne samo me|u Srbima i Hrvatimauop{te nego i unutar najve}ih politi~kih stranaka.

I kona~no, knjiga indirektno pokazuje da me|urat-nu jugoslovensku dràvu treba posmatrati unutar {i-reg, evropskog konteksta, a ne kao anomaliju ({to je~est pristup Jugoslaviji i Balkanu). Evropa izme|u dvasvetska rata bila je optere}ena nacionalnim pitanjimakoja su ostala aktuelna i nakon stvaranja nacionalnihdràva na kraju Prvog svet-skog rata. Me|utim, nacio-nalizam nije bio jedini raz-log nestabilnosti me|uratneJugoslavije i Evrope. Poputve}ine Evropljana, Jugoslo-veni su morali da se suo~e s

Nedosti`ni kompromis: Uvod 23

–1953, Cambridge, MA, 1991). \ilas ube-dljivo dokazuje da su srpsko-hrvatski od-nosi bili presudni za opstanak Jugoslavije.To je op{teprihva}en stav iako neki autoritako|e dosta ubedljivo tvrde da je srpsko-slovena~ka, a ne srpsko-hrvatska osovinaimala odlu~uju}u ulogu. (Na primer:Mom~ilo Ze~evi}, Na istorijskoj prekretnici.Slovenci u politici jugoslovenske dràve1919–1929, I, Beograd i Ljubljana, 1985; iSusan L. Woodward, Balkan Tragedy: Cha-os and Dissolution after the Cold War,Washington, DC, 1995).

Ovo je knjiga o Jugoslaviji izme|u dva svetska rata(1918–1941). U njoj su posebno analizirani poku{ajida se u tom nemirnom vremenu postigne kompromisizme|u Srba i Hrvata kako bi se formirala zajedni~kadràva. Iako se na kraju mo`da pokazalo da je istinskikompromis nedostiàn, me|uratna Jugoslavija se nemoè razumeti kao ~isto srpsko-hrvatska dihotomija.2

Me|uetni~kim sukobom, nagla{enim u radovima ve}i-ne istori~ara Jugoslavije, ne mogu se objasniti ona de-{avanja u tom razdoblju koja su uglavnom bila usme-rena na postizanje sporazuma izme|u dve najve}egrupe u zemlji. Pored toga, politi~ko sporenje nijeuvek bilo odraz etni~kih podela te se ne moè jedno-stavno svesti na srpsko-hrvatsko pitanje.

Knjiga se suprotstavlja popularnom stavu da je zbognadmetanja izme|u srpske i hrvatske nacionalne ide-ologije, nastalog i pre nego {to je Jugoslavija stvore-na, zajedni~ka dràva bila osu|ena na propast. Iako jeistorijsko nasle|e va`no, kriza u Jugoslaviji bila jeizazvana pre svega odlukama donesenim u periodunakon 1918. godine, {to gornji citat dobro ilustrujemada ne uzima u obzir i mnoge Srbe iz stare srpskekraljevine i mnoge druge nesrbe koji su se tako|e pro-tivili reìmu.

Analizu sam usredsredio na Srbe i Hrvate. Zbogsvoje brojnosti, geografskogpoloàja i istorijske uloge urazvoju jugoslovenske idejei stvaranju jugoslovenskedràve, oni su bili klju~ je-dinstva i... nejedinstva Ju-goslavije.3 Aspiracije i zah-

Dejan \oki}22

2) Nedavno objavljeni radovi pokazuju dase tako ne mogu razumeti ni Jugoslavijanakon 1945. godine ni njen nasilni raspad.Vidi Dejan Jovi}, Jugoslavija: Dràva kojaje odumrla, Beograd i Zagreb, 2003, i ChipGagnon, The Myth of Ethnic War: Serbiaand Croatia in the 1990s, Ithaca, NY, 2004.3) Najbolji kratak uvod u temu Jugoslavi-je i naroda i teritorija koji su je ~inili vidi uAleksa \ilas, Osporavana zemlja, Beograd,1990 (The Contested Country: YugoslavUnity and Communist Revolution, 1919–

srpsko-hrvatskom i, u nekoliko slu~ajeva, slovena~-kom jeziku.

U prva dva poglavlja postavljena je scena za doga-|aje opisane u glavnom delu knjige. Obja{njen je na-stanak hrvatskog pitanja u godinama formiranja Kra-ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kako se Jugoslavijazvani~no zvala od 1918. do 1929. godine) i opisani supoku{aji srpskih i hrvatskih politi~kih vo|a da tokom20-ih godina postignu kompromis. Hrvatsko pitanje jeovde shva}eno kao odbijanje ve}ine Hrvata da u pot-punosti prihvate centralisti~ke institucije jugosloven-ske dràve, {to je rezultiralo upornim nastojanjem daHrvatska dobije {iroku autonomiju pa ~ak i status dr-àve unutar dràve. Ustavna debata, zapo~eta i prestvaranja Jugoslavije kao politi~ki spor izme|u cen-tralista i anticentralista oko vrste ustava koji nova dr-àva treba da ima, na kraju se pretvorila u ono {to jeuglavnom percipirano kao srpsko-hrvatski konflikt. Tadebata je obeleìla celo me|uratno razdoblje i imala jecentralno mesto u politi~koj borbi u jugoslovenskojkraljevini.

Nesposobnost da se na|e re{enje za hrvatsko pitanjedoprinela je propasti demokratskih institucija – {to jekulminiralo tragi~nim doga|ajem: u leto 1928. godinesrpski poslanik smrtno je ranio hrvatskog lidera Stje-pana Radi}a, ubio dva druga ~lana Hrvatske selja~kestranke i ranio jo{ dvojicu. Me|utim, vode}i srpski po-liti~ari su jo{ 20-ih godina nastojali da udovolje hr-vatskim zahtevima za decentralizovanu jugoslovenskudràvu.

U tre}em poglavlju bavim se potezima koje su 30-ihgodina preduzimali kralj Aleksandar, knez Pavle i ne-

besprimernom razoreno{}u koju je za sobom ostavioPrvi svetski rat. Dok su stvarali jednu savim novu dr-àvu, morali su da re{avaju i teàk zadatak posleratneobnove, ne samo infrastrukture nego i razorenih po-rodica i dru{tva. Jugoslavija nije bila jedina nova dr-àva sastavljena od vi{e komponenata koje nikad do-tad nisu bile spojene. Kao i Jugosloveni, mnogi gra|a-ni evropskih dràva, naro~ito onih u isto~noj i sred-njoj Evropi, suo~ili su se s neslaganjima oko ustava,neuspehom demokratskih institucija da stvore stabilnevlade i autokratskim reìmima koji su ih zamenili. Ju-goslavija nije mogla ostati imuna na svetsku ekonom-sku krizu iz 1929. godine niti, {to je jo{ tragi~nije, name|unarodnu krizu ~iji je vrhunac bio jo{ jedan svet-ski rat, koji je izbio krajem 30-ih godina i, izme|uostalog, poni{tio i prvi poku{aj Ju`nih Slovena da ì-ve u zajedni~koj dràvi.

Knjiga po{tuje hronolo{ki redosled, ali neka poglavljasu ure|ena tematski jer mi se kombinacija hronolo-{kog i tematskog pristupa ~inila najprikladnijom. Ar-gumentacija i zaklju~ci zasnivaju se na mojim istraì-vanjima primarnih izvora: dokumenata iz Hrvatskogdràvnog arhiva u Zagrebu, Arhiva Jugoslavije u Be-ogradu, Nacionalnog arhiva (nekada{nje Kancelarijedràvnog arhiva) u Kjuu (London), arhiva na Univer-zitetu Kolumbija u Njujorku i Huverovog instituta naUniverzitetu Stanford, kao i objavljenih dokumenata,novina, pamfleta i memoarske literature. Pored toga,obilato sam koristio sekundarne izvore na engleskom,

Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Uvod24 25

vati razvili poseban identitet te da je prvi cilj njegovevlade da im garantuje autonomiju u okviru Jugoslavi-je. Doga|aji koji su u avgustu 1939. godine doveli douspostavljanja autonomne Hrvatske analizirani su upetom poglavlju, a data je i ocena avgustovskog spo-razuma.

Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek je mo`da mogao re{itihrvatsko pitanje, ali je ozna~io i kraj srpsko-hrvatskeopozicije koja se zalagala za demokratiju. Po{to sumnogi Srbi bili obuhva}eni novoosnovanom banovi-nom Hrvatskom i po{to im, za razliku od Hrvata, nijedata autonomija, sporazum je izrodio srpsko pitanje.Srpsko mnjenje nije bilo jedinstveno kao hrvatsko iuskoro se rasplamsala srpsko-srpska debata o spora-zumu i zna~enju Jugoslavije i jugoslovenstva. Polemi-ka o prednostima demokratije odnosno diktature go-tovo je potpuno prekinuta jer su se Srbi, kao i Hrvatipre njih, okrenuli nacionalnom pitanju.

Srpsko pitanje analizirano je u {estom poglavlju.Mnogi Srbi – kako oni koji su ìveli u autonomnoj Hr-vatskoj tako i oni iz drugih delova Jugoslavije – teì-li su da “okupe” sve svoje sunarodnike u jednu srpskubanovinu (Slovenci i bosanski Muslimani tako|e supozivali na stvaranje sopstvenih banovina). Me|utim,i u vladi i u intelektualnim krugovima bilo je dostauglednih Srba koji su podràvali sporazum Cvetkovi}-Ma~ek.

Postoje razli~ita tuma~enja me|uratne Jugoslavije.Iako su radovi na engleskom jeziku o tom periodu ret-

koliko predsednika vlade u nastojanju da re{e hrvat-sko pitanje. Nakon atentata na kralja Aleksandra 1934.godine, koji su organizovali hrvatske usta{e i Unutra-{nja makedonska revolucionarna organizacija (VMRO),postepeno je napu{tana ideja o integralnom jugoslo-venstvu (ideologija po kojoj Srbi, Hrvati i Slovencipripadaju jednoj etni~koj celini) i diktatura je po~elada popu{ta. Ipak, ni kralj ni vlada nisu bili spremni daukinu ili izmene Ustav iz 1931. godine, {to se ~iniloneophodnim da bi se Hrvatskoj dala autonomija.

Saradnja izme|u opozicionih srpskih politi~kih par-tija i Hrvatske selja~ke stranke u delovanju protiv vla-de – koju su nakon 1935. godine ~inili Srbi, Slovencii bosanski Muslimani – predmet je ~etvrtog poglavlja.Spremnost srpskih opozicionih vo|a da podrè hrvat-ske zahteve simbolizovana je u njihovoj odluci da iza-beru hrvatskog lidera Vladka Ma~eka za nosioca listeudruène opozicije na op{tim izborima 1935. i 1938.godine. U novembru 1937. godine srpsko-hrvatskaopozicija je formirala Blok narodnog sporazuma kojise zalagao za povratak demokratiji i re{avanje Hrvat-skog pitanja; u avgustu 1938. godine Ma~ek je pose-tio Beograd gde su ga pozdravile desetine hiljada Sr-ba, a u decembru iste godine udruèna opozicija je go-tovo osvojila vlast na op{tim izborima.

Relativni uspeh opozicije na decembarskim izbori-ma 1938. godine knez Pavle je shvatio kao ozbiljnoupozorenje da je sazrelo vreme za promenu vlade.Predsednik vlade Stojadinovi}, ~ije su li~ne ambicijepo~ele da ugroàvaju samog kneza namesnika, sme-njen je i njegovo mesto je u februaru 1939. godine za-uzeo Dragi{a Cvetkovi}. On je ubrzo izjavio da su Hr-

Dejan \oki} Nedosti`ni kompromis: Uvod26 27

Dèjkoba Hoptnera.6 Ban~eva knjiga je va`nija za raz-umevanje nacionalnih ideologija i politike po~etkomme|uratnog razdoblja, a Hoptner pruà autoritativnustudiju te{kog stanja u kom se Jugoslavija na{la 30-ihgodina. On ukazuje na me|usobni uticaj spoljne poli-tike i glavnih unutra{njih problema kao {to je srpsko-hrvatsko pitanje.7 Zbog nezadovoljstva Hrvata i dru-gih nesrba, jugoslovenska vlada je morala da budeoprezna prema svojim revizionisti~ki raspoloènimsusedima, naro~ito prema Bugarskoj, Ma|arskoj i Ita-liji. Uz podr{ku svoje tradicionalne saveznice Francu-ske, Beograd je teìo formiranju Male i Balkanske An-tante u kojima bi Jugoslavija imala istaknutu ulogu.Kad se u drugoj polovini 30-ih godina ponovo pojavi-la jaka Nema~ka, jugoslovenska spoljna politika sepromenila. Zemlja se na{la u delikatnoj situaciji jer jenastojala da zadrì neutralnost u Evropi koja se ideo-lo{ki o{tro podelila. Na me|unarodni poloàj Jugosla-vije uticala je unutra{nja nesloga za koju Hoptner kri-vi politi~ke lidere zemlje,“ljude ograni~ene vizije i jo{ograni~enije fleksibilnosti,koji se nisu pokazali spo-sobnim da deluju zajedno”.8

Knjiga Jugoslavija u kriziu velikoj meri se oslanja naprivatne dokumente knezaPavla kojima je Hoptnerimao ekskluzivan pristup tenjegovi zaklju~ci ~esto odra-àvaju namesnikov na~inposmatranja doga|aja.9 Otu-


6) Jacob Hoptner, Yugoslavia in Crisis,1934–1941, New York, 1962 (Jugoslavija ukrizi, 1934–1941, Rijeka, 1973). Jo{ jedanizvanredan rad o tom periodu jeste JozoTomasevich, Peasants, Politics and Econo-mic Change in Yugoslavia (Stanford,1955), ali nije uklju~en u ovu analizu jernema direktne veze s mojom argumenta-cijom.7) Hoptner defini{e srpsko-hrvatsko pita-nje kao sukob izme|u centralizma i fede-ralizma i tvrdi da se “srpsko-hrvatsko ne-slaganje, iako prvenstveno unutra{nji pro-blem, pokazalo kao presudno u formulisa-nju i funkcionisanju spoljne politike novekraljevine”. Yugoslavia in Crisis, 4.8) Ibid., 297.9) Po{to su 60-ih godina dokumenti kne-za Pavla jo{ uvek bili nedostupni drugimistraìva~ima, Hoptner ih u svojoj knjiziozna~ava kao Dokumenta Dèjkoba B.Hoptnera (JBH).

ki, dva se posebno isti~u. Uticajna knjiga Ive BancaNacionalno pitanje u Jugoslaviji4 prvenstveno analizi-ra klju~ni period izme|u ~ina ujedinjenja 1. decembra1918. i progla{enja (prvog) centralisti~kog ustava u ju-nu 1921. godine; detaljno su opisani i za~eci ju`noslo-venskih nacionalnih ideologija pre 1918. godine. Ba-nac smatra da je nestabilnost zemlje proistekla iz su-koba izme|u srpske i hrvatske ideologije koji se ras-plamsao i pre nastanka Jugoslavije. Hrvati su bili sklo-ni saradnji s drugim Ju`nim Slovenima, a Srbi su sezalagali za asimilaciju nesrba pod okriljem dràve. PoBancu, odmah posle ujedinjenja “nacionalno pitanje jejo{ uvek bilo podlo`no drugim – pravi~nijim i plurali-sti~kim – re{enjima”, ali nakon 1921. godine “uprkosdiktaturama i poku{ajima da se obnovi demokratija,okupacijama i ratovima, revolucijama i dru{tvenimpromenama... gotovo nijedan nov element nije unet uuspostavljeni obrazac ju`noslovenskih me|usobnihodnosa”.5 Poku{aji da se 30-ih godina postigne spora-zum izme|u Srba i Hrvata mogu biti posmatrani kaozakasneli, a mo`da i irelevantni u tom kontekstu.

Kao {to studija koja je pred nama – nadam se – po-kazuje, na~in na koji je Jugoslavija stvorena znatno jeuticao na me|uratna de{avanja, ali je pogre{no tvrdi-ti da je obrazac srpsko-hrvatskih odnosa bio usposta-vljen pre 1921. godine. Pored toga, diskutabilno je dali su srpski i hrvatski nacionalizam bili ve} potpunoformirani pre 1918. godine i da li su ostali imuni narazvoj stvari nakon stvaranja Jugoslavije.

Drugi klju~ni rad na engleskom jeziku o me|uratnojJugoslaviji jeste Jugoslavijau krizi 1934–1941. godine

Dejan \oki}28

4) Ivo Banac, The National Question inYugoslavia, Ithaca, NY, 1984 (Nacionalnopitanje u Jugoslaviji: Porijeklo, povijest,politika, Zagreb, 1995).5) Ibid., 415. (Kurziv D. \.)

stakne prou~avanje savremene istorije jer se budu}ainteligencija mora odgajati u duhu ideja Narodne re-volucije. Me|utim, na srpsko-hrvatskom jeziku obja-vljena je samo jedna istorija me|uratne Jugoslavije, anjen autor je bio ugledni istori~ar Ferdo ûlinovi}.Ona se pojavila 1961. godine i, naravno, zastupala jezvani~no stanovi{te socijalisti~ke Jugoslavije premamonarhisti~koj prethodnici, po kojem je “velikosrpskaburòazija”, uz povremenu podr{ku hrvatskih i slove-na~kih pandana, uspostavila hegemoniju te je i prenapada Sila osovine u aprilu 1941. godine dovela ze-mlju do politi~ke i ekonomske propasti.12

Iako je broj op{tih istorija me|uratne Jugoslavijemali, postoji obilje studija o specifi~nijim aspektimaistorije tog perioda. Od sredine 60-ih godina pa nada-lje – podudarano s poku{ajem vlasti da uvedu privred-ne i politi~ke reforme – jugoslovenski istori~ari su na-pisali dragocene knjige i ~lanke o me|uratnim politi~-kim partijama i klju~nim doga|ajima.13 Te studije su,na osnovu arhivske gra|e koja je u to vreme postaladostupna, ponudile mno{tvo informacija, ali su se nji-hovi autori pobrinuli da ni~im ne dovedu u pitanjezvani~no tuma~enje me|uratnog razdoblja. Takav pri-stup pisanju istorije verovatno je bio jedini mogu}an.Zvani~na istoriografija nakon Drugog svetskog ratasluìla je legitimizaciji no-vog poretka i istori~ari su~esto izbegavali teme veza-ne za nedavnu pro{lost itraìli pribeì{te u srednjo-vekovnoj ili ranoj modernojistoriji.14 Mada je sredinom


12) Ferdo ûlinovi}, Jugoslavija izme|udva rata, 2 toma, Zagreb, 1961.13) Podatke o sekundarnoj literaturi otom periodu objavljenoj u socijalisti~kojJugoslaviji vidi u bibliografiji.14) Stevan K. Pavlowitch, The ImprobableSurvivor: Yugoslavia and its Problems,1918–1988, London, 1988, 129. U tomsmislu jugoslovenska istoriografija je bilaodraz istoriografije Sovjetskog Saveza,iako je 1948. godine do{lo do razlaza iz-me|u Moskve i Beograda. Erik Hobsbompi{e: “Ako ste bili ozbiljan sovjetski istori-

da su zanemarene aktivnosti srpske opozicije i njenipoku{aji da postigne kompromis s Hrvatima.

[to se ti~e argumentacije i perioda koji obuhvata,knjiga koju ja nudim moè se svrstati negde izme|uBan~eve i Hoptnerove iako je moje shvatanje unutra-{nje dinamike Jugoslavije bliè Hoptnerovom. Nadamse da ovaj rad nudi novo tuma~enje Jugoslavije izme-|u dva rata i doprinosi popunjavanju jedne od mno-gih preostalih praznina u literaturi o toj temi.10

Ova studija verovatno ne bi bila mogu}na bez teme-lja koje su udarili istori~ari me|uratnog perioda izbiv{e Jugoslavije. Krajem 50-ih godina, po{to im je“odozgo” dat pozitivan signal, jugoslovenski istori~a-ri su po~eli ozbiljno da prou~avaju me|uratnu kralje-

vinu. Godine 1957, povo-dom osnivanja Dru{tvaistori~ara Srbije i Savezadru{tava istori~ara Jugosla-vije, grupa vode}ih jugoslo-venskih nau~nika organizo-vala je seminar o me|urat-noj istoriji. Zbornik radovasa seminara objavljen je na-redne godine; autori su isti-cali da je to tek prvi korakka budu}im “ispravnim”studijama o Kraljevini Ju-goslaviji.11 Vaso ûbrilovi}je u uvodu objasnio da knji-ga ima dva cilja: da ispunipostoje}u prazninu u isto-rijskoj literaturi i da pod-

Dejan \oki}30

10) Na primer, izu~avaoci Jugoslavije jo{uvek ~ekaju na biografije kralja Aleksandrai Nikole Pa{i}a. Gligorijevi}eva trilogija okralju Aleksandru (vidi bibliografiju) u ce-lini je veoma korisna, ali je povremeno ha-giografska i daleko ispod o~ekivanog kva-liteta. Drugu va`nu prazninu – izu~avanjeìvota i rada Stjepana Radi}a – kona~no jepopunio Mark Biondich, Stjepan Radi},the Croat Peasant Party, and the Politics ofMass Mobilization, 1904–1928, Toronto,2000. Neobjavljena doktorska teza Kristi-jana Aksboa Nilsena, zasnovana na po-drobnom istraìvanju, bavi se uticajemdiktature kralja Aleksandra na svakodnev-ni ìvot iako njen naslov nagove{tava ne-{to drugo: “Jedna dràva, jedna nacija, je-dan kralj: diktatura kralja Aleksandra i nje-gov jugoslovenski projekat 1929–1935”(Christian Axboe Nielsen, “One State, OneNation, One King: The Dictatorship of KingAlexandar and His Yugoslav Project,1929–1935”, Columbia University, 2002).11) Sergije Dimitrijevi} et al., (ur.), Iz isto-rije Jugoslavije, 1918–1945: Zbornik pre-davanja, Beograd, 1958, 5–6. Iste godineFerdo ûlinovi} objavio je u Zagrebu Slomstare Jugoslavije.

slaviju i jugoslovenstvo i re{i hrvatsko pitanje. Traga-nje za kompromisom i srpsko-hrvatskim sporazumomdominiralo je jugoslovenskom politikom u me|urat-nom periodu, a naro~ito 30-ih godina. Ono {to sledijeste (i)storija koja govori upravo o tom traganju.


80-ih godina “nacija” sve vi{e zamenjivala “klasu” udominantnoj ideologiji, slede}a generacija (ve}inombeogradskih) nau~nika nastavila je da primenjujeustanovljen, uglavnom pozitivisti~ki pristup jugoslo-venskoj me|uratnoj istoriji iz kojeg je proisteklo neko-liko klju~nih dela o ovom periodu.15

U svom pristupu ja priznajem zna~aj istorije etni~kogsuparni{tva i razlika pre 1918. godine, kao i klasnih,ali i spoljnih ~inilaca. Me|utim, smatram da su poli-ti~ki doga|aji koji su se odvijali nakon ujedinjenjajednako va`ni, a mo`da i va`niji za razumevanje togperioda. Politi~ki akteri su bili vi{e aktivni nego pro-gramirani “agensi” koji su ponekad postupali na osno-

vu autenti~nih uverenja, aponekad pragmati~no, i ~ijisu se stavovi razvijali to-kom tog razdoblja. Nadamse da }e prednosti takvog“instrumentalisti~kog” pri-stupa postajati sve jasnijetokom ~itanja ove knjige.

Ve}ina radova o me|urat-noj Jugoslaviji bavi se, naovaj ili onaj na~in, hrvat-skim pitanjem. Me|utim, upostoje}oj literaturi nedo-staje analiza srpskih i hr-vatskih poku{aja da se na|ekompromis vezan za Jugo-

Dejan \oki}32

~ar, najbolji izlaz je bio da se drìte istori-je drevnog Istoka i srednjeg veka mada jebilo dirljivo videti moderniste kako su (uokviru dopu{tenog) spremni da kaù ono{to znaju da je istina svaki put kad im seu~ini da su vrata od{krinuta – na primer,1956. i po~etkom 60-ih godina.” Intere-sting Times: A Twentieth Century Life, Lon-don, 2003, 291. Ipak, jugoslovenska mo-derna istoriografija dala je neke prvora-zredne nau~ne radove, na primer LjubeBobana, Milorada Ekme~i}a i Andreja Mi-trovi}a (vidi bibliografiju).15) Naravno, ova vrsta transformacije ni-je bila neuobi~ajena u isto~noj i centralnojEvropi i odraàvala je promene na politi~-koj sceni – a u nekim slu~ajevima im je ~akprethodila. Kao i u sferi politike, transfor-macija ~esto nije potpuna. âk i u delimaizrazitije nacionalisti~ki orijentisanih isto-ri~ara kakvi su Vasilije Kresti} u Srbiji ilipokojni hrvatski predsednik Franjo Tu|-man koji je 60-ih godina bio aktivan isto-ri~ar vidljivi su stara marksisti~ka frazeo-logija i tuma~enja.

Bilo je 10 sati pre podne 27. novem-bra 1918. godine kad je specijalni voznapustio zagreba~ku èlezni~ku sta-nicu i krenuo u Beograd, prestonicuSrbije, upravo oslobo|enu nakon trigodine austrougarske okupacije. Jedi-ni putnici u vozu bili su delegati Na-rodnog vije}a, predstavnici novofor-mirane, me|unarodno nepriznate Dr-àve Slovenaca, Hrvata i Srba. Ose}ajda je njihova misija od istorijskogzna~aja verovatno je pomogao dele-gatima da se oslobode umora i priti-

ska koji su ih ophrva-li. U 11 sati prethodneno}i kona~no je zavr-{ena dugotrajna i na-

35

1.SMRT I UJEDINJENJE

Neizmjerno daleko su u prve mjesece 1919. Beograd iZagreb jedan od drugoga; najbrì vlak treba redovno 27sati da prevali tu distancu, a zaka{njenja su kraj dezor-ganizacije poratnoga prometa dnevna pojava. Put izZagreba u Beograd i obratno dalek je put, mukotrpanput u nezaloènim vagonima, s razbijenim prozorima;ljudi se na nj te{ko odlu~uju. I to oteàva kontakt †iz-me|u Srbije i Hrvatske‡.1

1) Josip Horvat, Politi~ka povijest Hrvat-ske, Zagreb, 1990, 2 toma, tom 2, 158. (Pr-vobitno objavljeno pod naslovom Politi~kapovijest Hrvatske, 1918–1929, Zagreb,1938). Horvat, poznati novinar, bio je sve-dok nekih od najva`nijih doga|aja u peri-odu formiranja Jugoslavije. Njegova knji-ga je dragocen i lako ~itljiv opis Jugoslavi-je iz 20-ih godina koji je dao jedan savre-menik.

Dejan \oki}34

sti. Nakon Prvog balkanskog rata 1912. godineosmanlijsko prisustvo u Evropi bliìlo se potpunomkraju. Drugi balkanski rat gotovo je udvostru~io teri-toriju Srbije i oja~ao njen ugled me|u Ju`nim Slove-nima koji su ìveli u Austrougarskoj. U vreme kad jenadvojvoda Franc Ferdinand, naslednik habzbur{kogprestola, ubijen u Sarajevu (28. juna 1914. godine), vi-{e od polovine budu}e Jugoslavije bilo je deo Austro-ugarske: Slovenija, Hrvatska, Vojvodina i Bosna i Her-cegovina. Jedino su Srbija (koja je obuhvatala dana-{nje Kosovo i Makedoniju) i Crna Gora bile nezavisnedràve. Atentator na nadvojvodu bio je dvadesetogo-di{nji Gavrilo Princip, ~lan Mlade Bosne, revolucio-narnog omladinskog pokreta koji se borio protiv Dvoj-ne monarhije i za ujedinjenje Ju`nih Slovena pod nje-nom vla{}u sa Srbijom. Iako su mladobosanci dobija-li oru`je i finansijsku pomo} od tajne srpske organiza-cije Ujedinjenje ili smrt (poznate kao Crna ruka), na~ijem ~elu je bio pukovnik Dragutin Dimitrijevi} Apis,zvani~ni Beograd nije stajao iza atentata. Ipak, ubi-stvo nadvojvode bilo je za Be~ i Budimpe{tu idealnaprilika da se re{e opasnosti koju je Srbija predstavlja-la za imperiju. Kad je Beograd odbacio ultimatum,Austrougarska je 28. jula objavila rat Srbiji. Pokazalose da je to bio po~etak Pr-vog svetskog rata.3

Ratni ciljevi Srbije uklju-~ivali su i {irenje teritorijena ra~un Habzbur{ke mo-narhije. Po~etkom septem-bra 1914. godine srpska ko-aliciona vlada Nikole Pa{i}a

Nedosti`ni kompromis: Smrt i ujedinjenje 37

3) Kratak opis formiranja Jugoslavije vidiu Slobodan Jovanovi}, Ustavno pravo Kra-ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd,1995 (prvi put objavio Geca Kon 1924),31–51. Put ka ujedinjenju i me|unarodnedimenzije tog procesa analizirani su u Ko-sta St. Pavlowitch, “The First World Warand the Unification of Yugoslavia”, i An-drej Mitrovi}, “The Yugoslav Question, TheFirst World War, and the Peace Conferen-ce, 1914–1929”, oba u Dejan \oki}, (ur.),Yugoslavism: Histories of a Failed Idea,1918–1992, London and Madison, WI,2003, 27–41, odnosno 42–56.

peta rasprava o ujedinjenju sa Srbijom zapo~eta 23.novembra. Narodno vije}e je sazvano u vreme kad seHabzbur{ka monarhija brzo raspadala. Italijanske tru-pe su ulazile u Dalmaciju, a socijalni nemiri ugroàva-li su vlast u novoj dràvi. Samo susedna Srbija, sa svo-jom obnovljenom i pobedni~kom vojskom i oja~animme|unarodnim ugledom, ~iji je cilj od samog po~etkarata bio oslobo|enje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slove-naca, mogla je pruìti ose}aj sigurnosti i za{tite.

Zbog guste magle voz je morao da se kre}e sporijenego obi~no i seoska podru~ja koja su promicala pod-setila su delegate na tek prohujalo ratno razaranje.Delegacija je u 11 uve~e stigla u Zemun, gde je preno-}ila, a slede}eg jutra je pre{la Dunav i stigla u Beo-grad. Tu su ih do~ekale razdragane gomile Srba i ma-lobrojne politi~ke vo|e koje su se nalazile u gradu.2

Zagreba~ka delegacija je doputovala u Beograd da bipozvala srpske vo|e da proglase ujedinjenje Ju`nihSlovena u jednu dràvu. Tekst poziva sastavilo je Na-rodno vije}e na istorijskoj sednici odrànoj 23-24. no-vembra. Na kraju sednice velika ve}ina ~lanova glasa-la je za ujedinjenje sa Srbijom, ali je tome prethodilaù~na rasprava. Gledano unazad, tada pokrenuti glav-ni argumenti i pitanja bili su osnova i budu}ih raspra-va o institucionalnoj strukturi jugoslovenske kraljevi-ne te stoga zasluùju bliù analizu. Pre detaljnijeg raz-matranja diskusije u Narodnom vije}u, potrebno jeukazati na kontekst u kojem se ona odvijala.

Prvi svetski rat i jugoslovensko pitanjeDa bi se stvorila nezavisna i ujedinjena Jugoslavija,Osmanlijska i Habzbur{ka monarhija morale su propa-

Dejan \oki}36

2) Ibid., 131.

i srpskih pandana u Habzbur{koj monarhiji, gde se taideja pojavila u prvoj polovini devetnaestog veka. Kadje rat po~eo, srpska vlada se konsultovala s vode}imintelektualcima zemlje koji su i ranije ispoljavali ve}einteresovanje za jugoslovenstvo.8 Srpske politi~ke vo-|e nisu koristile termin “Velika Srbija”, bar ne u zva-ni~nim dokumentima. Vojni lideri su ga pominjali,mada vi{e u sklopu opisa “snage” i “slave” nego ne-kog politi~kog programa.9 U stvari, ovaj termin su ~e-{}e upotrebljavali zapadni saveznici Srbije nego samiSrbi.10

Srbija je moralno i finansijski podràvala stvaranjeJugoslovenskog odbora, grupe ju`noslovenskih politi-~ara i intelektualaca izbeglih iz Habzbur{ke monarhi-je koja je od maja 1915. godine do kraja rata imala se-di{te u Londonu. Na ~elu Odbora nalazila su se dvaHrvata iz Dalmacije – Ante Trumbi} i Frano Supilo –a aktivnosti te organizacije uglavnom su bile propa-gandne.11 Posle vojnog po-raza Srbije krajem 1915. go-dine i epskog povla~enjapreko crnogorskih i alban-skih planina u zimu 1915––1916. godine, kralj Petar I,vlada i desetkovana vojskana{li su uto~i{te na gr~komostrvu Krfu. Kombinacijatako nesigurne situacije ipritiska sila Antante koje sutraìle da se Srbija odreknepretenzija na Dalmaciju iIstru u korist Italije kako bi


8) Vidi Ljubinka Trgov~evi}, Nau~nici Srbi-je i stvaranje jugoslovenske dràve, 1914–1920, Beograd, 1986, i poglavlje isteautorke “South Slav Intellectuals and theCreation of Yugoslavia”, u \oki} (ur.),Yugoslavism, 222–237.9) Mitrovi}, Srbija, 141.10) Ibid. ^lanak o stvaranju Jugoslavijeobjavljen 7. decembra 1918. godine u lon-donskom Tajmsu nosio je naslov “VelikaSrbija: Regent prihvata ponudu oslobo|e-nih Slovena”.11) Trumbi} i Supilo su bili me|u retkim~lanovima Odbora koji su, da bi sa~uvalinezavisan poloàj, odbili da primaju fi-nansijsku pomo} srpske vlade. Srpska vla-da je imala svog predstavnika u Odboru(kasnije je to bio Stojan Proti}, ~lan Radi-kalne stranke i prvi predsednik vlade Kra-ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca), a DinkoTrinajsti} bio je predstavnik Jugosloven-skog odbora pri srpskoj vladi na Krfu.

obavestila je svoje saveznike da joj je cilj da od Srbi-je stvori “jednu jaku jugozapadnu slovensku dràvu, u~iji bi sastav u{li svi Srbi i svi Hrvati i svi Slovenci”.4

Vlada, prethodno evakuisana u Ni{, zvani~no je pro-glasila 7. decembra da je njen cilj “oslobo|enje i uje-dinjenje sve na{e neslobodne bra}e Srba, Hrvata i Slo-venaca”.5 Nekoliko ~inilaca motivisalo je jugosloven-stvo srpske vlade. Velika dràva je imala ve}e {anse dase u budu}nosti suprotstavi neprijateljskim silama kao{to je Habzbur{ka monarhija. Takva dràva bi uspe{nomogla da ostvari ujedinjenje etni~ki srodnih ju`noslo-venskih naroda; postojanje jugoslovenske ideja dava-lo je neophodnu ideologiju. Pored etni~kog srodstva,Ju`ne Slovene je povezivala i ~injenica da je pretilaopasnost od sveop{te nema~ke ekspanzije. I kona~no,ujedinjenje bi sprovela Srbija koja se jo{ pre rata raz-vila u centar borbe za oslobo|enje Ju`nih Slovena.6

Me|u ministrima u srpskoj vladi postojala je izvesnazbrka u vezi s ta~nim zna~enjem jugoslovenstva: da lije to pre svega ideja o srpsko-hrvatskom jedinstvu ilitreba obuhvatiti i Slovence – mo`da ~ak i Bugare?Druga pitanja ticala su se odgovaraju}eg imena nove

nacije i nove dràve, a po-stojala je i nedoumica da liideja o svesrpskom ujedi-njenju (uklju~uju}i i plano-ve za ujedinjenje Srbije iCrne Gore) i jugoslovenstvomogu i}i ruku podruku.7

Politi~ke elite Srbije prihva-tile su ideju jugoslovenstvamnogo kasnije od hrvatskih

Dejan \oki}38

4) Milorad Ekme~i}, Ratni ciljevi Srbije1914–1918, Beograd, drugo izdanje, 1990,89. Vladu su formirali Pa{i}evi radikali, sa-mostalni radikali i naprednjaci.5) “Izjava kr.†aljevske‡ srpske vlade u Na-rodnoj Skup{tini”, Ni{, 7. decembar (24.novembar po starom kalendaru) 1914,Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hr-vata i Slovenaca, 1914–1919 (sakupio Fer-do [i{i}), †nadalje Dokumenti‡, Zagreb,1920, 10.6) Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svet-skom ratu, Beograd, 2. izd., 2004, 138.7) Ibid., 139. O planovima za ujedinjenjeSrbije i Crne Gore vidi u Dimitrije Vujovi},Ujedinjenje Crne Gore i Srbije, Titograd,1962.

Aleksandar nastavio je da javno podràva jugosloven-sku opciju.13 U aprilu te godine, na prijemu u london-skom hotelu Klarid`,14 Aleksandar je rekao svojim bri-tanskim doma}inima: “Srpska vojska se borila za idealka kojem smo vekovimastremili. Taj ideal je ujedi-njenje u jednu otad`binusvih Srba, Hrvata i Slovena-ca, jer oni su jedan narod, sistom tradicijom, istim jezi-kom, istim te`njama, ali gaje zla sudbina podelila.”15

Sumnja da srpska vlada uizbegli{tvu nije vi{e ~vrstoopredeljena za Jugoslavijudovela je do sukoba u Jugo-slovenskom odboru. Supiloje èleo da Odbor prekineodnose s Pa{i}em i njego-vim ministrima, ali je Trum-bi} odbio da zauzme takoradikalan stav. U tome su gapodràli drugi ~lanovi kojisu verovali da se dve stranemoraju zajedno zalagati zaujedinjenje i da }e se nakonrata na}i re{enje za sve raz-like. Supilo je u znak prote-sta iza{ao iz Odbora i takookon~ao politi~ku karijeru ipre svoje prerane smrti na-redne godine.16


13) Aleksandar je bio mla|i sin kralja Pe-tra I i crnogorske princeze Zorke koja jeumrla pre nego {to je njen mu` krunisan1903. godine. Aleksandar je postao pre-stolonaslednik 1909. godine jer je starijibrat \or|e imao preku narav i smatran jenepogodnim za budu}eg kralja. U junu1914. godine Aleksandar je progla{en zaprinca-regenta i otad je vladao u ime svogbolesnog oca kralja Petra I. Postao je kraljnakon Petrove smrti 1921. godine.14) U julu 1945. godine u istom tom ho-telu ro|en je Aleksandrov unuk i imenjak.Britanska vlada je jedan apartman u hote-lu proglasila jugoslovenskom teritorijomna 24 sata kako bi naslednik krune bio ro-|en u “Jugoslaviji”. Na kraju Drugog svet-skog rata jugoslovenske komunisti~ke vla-sti su svrgnule dinastiju Kara|or|evi}a izabranile joj povratak u zemlju.15) “Deputation to the Prince Regent: ANation’s Ideal”, The Times, 6. april 1916.Aleksandrova izjava ne samo {to pokazujeda je on rano usvojio jugoslovenstvo negoi pruà uvid u na~in na koji je shvatao ju-goslovensku nacionalnost. Nakon uspo-stavljanja diktature 1929. godine Aleksan-dar je poku{ao da odozgo nametne “inte-gralno” jugoslovenstvo. Tada su, kao i1916. godine, on (i drugi “integralni” Ju-gosloveni) tvrdili da Srbi, Hrvati i Slovencipripadaju jednoj, etni~koj naciji koju jestrana vladavina vekovima delila.16) Vi{e o Jugoslovenskom odboru, nje-govom odnosu s Pa{i}evom vladom i ne-sigurnom me|unarodnom poloàju vidi uGale Stokes, “The Role of the YugoslavCommittee in the Formation of Yugosla-via”, u Dimitrije \or|evi} (ur.), The Crea-tion of Yugoslavia, 1914–1918, Santa Bar-bara, CA, 1980, 51–67.

ova stupila u rat na strani Saveznika – u skladu s obe-}anjem koje su Italiji dale Britanija, Francuska i Rusi-ja tajnim ugovorom sklopljenim u aprilu 1915. godineu Londonu – navodno je navela Pa{i}a da preispita“maksimalisti~ki” cilj svoje vlade – jugoslovensko uje-dinjenje. Umesto toga, morao se zadovoljiti, bar tre-nutno, pro{irenjem Srbije koje bi obuhvatilo Crnu Go-ru, Bosnu i Hercegovinu i mo`da delove Hrvatske na-seljene Srbima.

Me|utim, pogre{no bi bilo zaklju~iti da su velike si-le ponudile Pa{i}u “Veliku Srbiju”. Srbija nije bila pot-pisnica Londonskog ugovora i Pa{i} je za njegovu sa-drìnu saznao indirektno, od srpskih diplomatskihpredstavnika u Parizu i Rimu i Frane Supila. Ta~no jeda su u leto 1915. godine, u bezuspe{nom poku{aju danamame Bugarsku da stane na njihovu stranu, Save-znici ponudili srpskoj vladi teritorijalnu nadoknaduna ra~un Habzbur{ke monarhije ako odustane od svogdela u Makedoniji (koji je Srbija osvojila u balkanskimratovima), ali sli~ne nagodbe oko teritorija nisu bileretke za vreme rata mada sve do poslednjeg trenutkanije bilo mnogo onih koji su mogli predvideti raspadHabzbur{ke monarhije, a pogotovu ne ishod rata i ka-ko }e posle njega izgledati mapa Evrope. Srpska vladaje bila sklonija stvaranju velike ju`noslovenske drà-ve i svakako je diskutabilno da li je na kraju rata bila

mogu}na odrìva alternati-va.12

Iako je 1916. godine Pa{i}zaista po~eo da preispitujestav o stvaranju Jugoslavi-je, srpski prestolonaslednik

Dejan \oki}40

12) Stoga je nekorektno tvrditi, kao {to seposlednjih godina ~ini u nenau~nim i ne-kim nau~nim krugovima u Srbiji, da je srp-sko vo|stvo napravilo sudbonosnu gre{kuili podnelo plemenitu `rtvu kad se oprede-lilo za Jugoslaviju, a ne za veliku srpskudràvu. Vidi raspravu izme|u DubravkeStojanovi} i Koste Nikoli}a, dvoje beo-gradskih istori~ara sa suprotnim stavovi-ma o tom pitanju, Vreme, br. 624, 19. de-cembar 2002, i br. 628, 16. januar 2003.

je. Iako se Aleksandar oslobodio opasnog politi~kogprotivnika, ceo doga|aj je destabilizovao vladu, po-gor{ao odnose izme|u Pa{i}a i princa-regenta i done-kle naneo {tetu me|unarodnom ugledu Srbije.19 Gle-dano unazad, to je bio jedan od prvih znakova auto-kratskih te`nji princa-regenta.20

Kad je re~ o me|unarodnoj areni, ulazak SjedinjenihAmeri~kih Dràva u rat u aprilu i povla~enje Rusijenakon Novembarske (po starom kalendaru, Oktobar-ske) revolucije ozna~ili su dvostruku prekretnicu.Ameri~ki predsednik Vilson zalagao se za pravo malihnacija na samoopredeljenje i suprotstavljao se praksitajnih ugovora.21 Istovremeno, Pa{i} je izgubio mo}-nog saveznika u Rusiji budu}i da je ona na jugoslo-vensko ujedinjenje gledala sumnji~avo i verovatno bi-la sklonija pro{irivanju teritorija Srbije.22

Sa ju`noslovenskog stanovi{ta, svakako najzna~aj-niji doga|aj 1917. godine bio je sastanak na Krfu ko-ji su u junu i julu odràli srpska vlada i Jugoslovenskiodbor. Oni su izdali zajedni~ku deklaraciju u kojoj sekaè da }e se posle rata Srbi, Hrvati i Slovenci, “po-znati pod imenom Ju`nih Slovena ili Jugoslovena”,ujediniti u jednu dràvu, “ustavnu, demokratsku i par-lamentarnu monarhiju na~elu s dinastijom Kara|or-|evi}a”, ~ije }e ime biti“Kraljevina Srba, Hrvata iSlovenaca”.23 Tako je una-pred, pre nego {to je dràvastvorena i pre nego {to suodluke od vitalnog zna~ajapro{le demokratsku prove-


19) U znak protesta, nezavisni radikali inaprednjaci podneli su ostavke u vladi.Detaljniju analizu su|enja vidi u DavidMacKenzie, The “Black Hand” on Trial: Sa-lonika, 1917, Boulder, CO., 1995.20) Mitrovi}, Srbija, 261.21) Za pravo naroda na samoopredeljenjei protiv tajnih ugovora bio je i Vladimir Ilji~Lenjin, ali iz druk~ijih ideolo{kih razloga.22) Vidi Michael Boro Petrovich, “Russia’sRole in the Creation of the Yugoslav Sta-te, 1914–1918”, u \or|evi} (ur.), The Crea-tion of Yugoslavia, 73–94.23) Podrobniju analizu Krfske deklaracijevidi u Jankovi}, Jugoslovensko pitanje,189–207, 288–298.

Sukob izme|u Trumbi}a i Supila nije bio jedino ne-slaganje u Odboru. înjenica da je Odbor zavisio odSrbije i Antante, da nije imao politi~ku legitimnost ida mu je ~lanstvo bilo me{ovito – ve}inom sastavlje-no od Hrvata, ali i od Srba i Slovenaca – stvorila jeantagonizme. Ovo unutra{nje nejedinstvo navelo jeToma{a G. Masarika, prvog predsednika êhoslova~kenakon rata, da primeti da je Jugoslovenski odbor ve}1916. godine bio “opasno raskliman”, a Jovana Jova-novi}a Piòna, srpskog izaslanika u Londonu (i budu-}eg lidera Saveza zemljoradnika), da u maju 1917. go-dine zapi{e u svom dnevniku da zbog unutra{njih po-dela Jugoslovenski odbor vi{e ne funkcioni{e.17 To jebez sumnje oslabilo poloàj Odbora u odnosu na srp-sku vladu i one ju`noslovenske vo|e koje su ostale uAustrougarskoj.

Godina 1917. bila je naro~ito puna doga|aja. U fe-bruaru je u topli~kom kraju u Srbiji izbio spontanustanak protiv okupacionih snaga, ali je ve} slede}egmeseca surovo ugu{en.18 U maju su Ju`ni Sloveni podhabzbur{kom vladavinom odlu~no zahtevali ve}uautonomiju unutar carevine. U prole}e se razbuktalaborba za vlast: na jednoj strani su bili princ-regentAleksandar i grupa njemu lojalnih oficira (poznatakao Bela ruka), na drugoj strani pukovnik Apis i Crnaruka, a na tre}oj Pa{i}evi radikali. Crna ruka je optu-èna za zaveru protiv vlade pa ~ak i za planiranje

atentata na princa-regenta.Posle montiranog procesaodrànog u Solunu, u junusu pogubljeni Apis i jo{ dva~lana ove tajne organizaci-

Dejan \oki}42

17) Masarik i Jovanovi} navedeni su uDragoslav Jankovi}, Jugoslovensko pitanjei Krfska deklaracija 1917. godine, Beograd,1967, 131, i 185n. Srbi koji su studirali uFrancuskoj dali su Jovanovi}u nadimak Pi-òn (srpska transkripcija francuske re~i pi-geon – golub) zbog njegovog elegantnogodevanja i drànja. 18) Vi{e o ovom ustanku vidi u Mitrovi},Srbija, 356–370.

da su njihovi argumenti preovladali.27 Obe strane suse sloìle da budu}a dràva bude monarhija s dinasti-jom Kara|or|evi}a na ~elu. Tvrdnja da Srbi, Hrvati iSlovenci pripadaju istoj etni~koj grupi uop{te nije do-vo|ena u pitanje. Oni su posmatrani kao “plemena”jednog “troimenog naroda”.28 Pobornici ju`nosloven-skog ujedinjenja nazivali su srpsko-hrvatsko-slove-na~ku naciju i “jugoslovenskom” nacijom ili, kako seu to vreme govorilo, “rasom”, a ponekad i “jugoslo-venskim plemenom” ili “srpsko-hrvatsko-slovena~-kim plemenom”.

Jo{ pre rata su i protivnici i zagovornici jugosloven-skog ujedinjenja smatrali da su Srbi i Hrvati jedan na-rod. Tako su prilikom austrougarskog popisa iz 1910.godine, izme|u ostalih nacionalnosti u carevini, popi-sani i “Srbohrvati”. Istaknuti britanski stru~njak zaistoriju Ju`nih Slovena (koji je kasnije davao sna`nupodr{ku Jugoslovenskom odboru) R. V. Siton-Votsonnapisao 1911. godine da Srbi pripadaju jednoj, jugo-slovenskoj “rasi” koja }e se na kraju ujediniti kao {tosu to u~inile italijanska odnosno nema~ka “rasa” u de-vetnaestom veku.29 U septembru 1914. godine, tri me-seca pre Ni{ke deklaracije, Siton-Votson je hvalioTajms zbog pisanja o “na{im vite{kim srpskim save-znicima”. “Krajnje je vreme da sjajni kvaliteti srpsko-hrvatske rase budu {ire shva}eni kod nas”, napisao jei dodao:

Ali nije dovoljno da seprema Srbiji pona{amos pa`njom. U celini gle-dano, ju`noslovensko pi-


27) Ibid., 244.28) Ibid., 221–222. U to vreme re~ “naci-ja” nije ~esto upotrebljavana. Smatralo seda se bosanski Muslimani razlikuju od Sr-ba i Hrvata samo po religiji, a pravoslavniCrnogorci i Makedonci su svrstavani usrpsko “pleme” iako me|u Makedoncimanije bilo mnogo onih koji su se zaista ose-}ali kao Srbi.29) R. W. Seton-Watson, The SouthernSlav Question and the Habsburg Mo-narchy, London, 1911, 336.

ru, odre|eno da }e ujedinjena dràva biti monarhijapod vladavinom srpske dinastije.

U raspravi s Pa{i}evim radikalima sredinom 20-ihgodina Trumbi} je tvrdio da je na Krfu odlu~no odba-cio centralizam.24 Me|utim, on je bio rezervisan i pre-ma federalizmu i, mada se na sastanku na Krfu zala-gao za {iroku regionalnu autonomiju, zaklju~io je: “Janemam nikakve zanose za federalno organizovanje,jer ne vidim u njemu bolju pogodbu za napredovanjena{eg narodnog ìvota.”25 Ve}ina ~lanova Jugoslo-venskog odbora podràla je Trumbi}a i koncept uni-tarne decentralizovane dràve, ali je bilo i onih koji supodràli srpske centralisti~ke argumente.26 Otuda, iakosu obe strane formalno odbacile federalizam, centrali-zam nije bio op{teprihva}ena alternativa. Protivnicicentralizma zalagali su se za kompromisno re{enje, si-stem vladavine koji nije ni centralisti~ki ni federali-sti~ki, ali nisu u potpunosti obrazloìli {ta bi to pod-razumevalo.

Dràvnici koji su u~estvovali na Krfskoj konferen-ciji nisu precizirali da li budu}a dràva treba da budecentralizovana ili decentralizovana i istori~ari ih ~e-sto krive za taj propust. Nakon ujedinjenja obnovlje-na je rasprava o obliku dràvnog ure|enja koji bi bionajbolji za zemlju. Centralisti su na kraju pobedili, alije to dovelo da krize koja }e sve vreme izme|u dvasvetska rata rastrzati Jugoslaviju. Me|utim, razlike is-poljene na sastanku na Krfu nisu bile tako izrazitekao {to }e se kasnije obi~no misliti. Moglo bi se re}ida su, iako nije utvr|eno kakav }e biti sistem vlada-vine, i centralisti i protivnici centralizma napustili

konferenciju s uverenjem

Dejan \oki}44

24) Ivo Banac, The National Question inYugoslavia: Origin, History, Politics, Ithaca,NY, 1994, 124.25) Jankovi}, Jugoslovensko pitanje, 236.26) Ibid., 237–240.

jezika, ali su u tom periodu mnogi Slovenci videli se-be – a tako su ih videli i drugi – kao deo jugosloven-ske nacije.32 Otuda su ~ak i dobri poznavaoci ju`no-slovenskih prilika govorili o srpsko-hrvatskom i srp-sko-hrvatsko-slovena~kom jedinstvu onako kako je to~inio Siton-Votson u navedenom pismu. Ju`nosloven-ske vo|e ponekad su preterano nagla{avale jedinstvotriju “plemena”, mo`da zato {to su imali u vidu daAmerika podràva princip nacionalnog samooprede-ljenja. Oni su se ~esto pozivali i na srpsko-hrvatsko-slovena~ko jezi~ko jedinstvo iako su znali da se slove-na~ki jezik razlikuje od srpsko-hrvatskog.33

Kad je izbio rat, Jugosloveni pod habzbur{kom vlada-vinom uglavnom su morali da se izjasne kao lojalni po-danici Monarhije. Antisrpski neredi nakon atentata uSarajevu stvorili su atmosferu neprijateljstva ne samoprema Srbima nego i prema jugoslovenski nastrojenimHrvatima i Slovencima. Me|utim, u kasnijim fazamarata stvari su po~ele da se menjaju. Godine 1917. ju`no-slovenski ~lanovi be~kog Rajhsrata (parlamenta) osno-vali su sopstvenu parlamentarnu grupu – Jugosloven-ski klub – kao {to su to prethodno u~inili ~e{ki i poljskiposlanici.34 Klub, kojim je predsedavao Anton Koro{ec,vo|a Slovenske ljudske stranke (i u me|uratnom perio-du jedna od najuticajnijih li~nosti na jugoslovenskojpoliti~koj sceni), izdao je 30.maja 1917. godine deklara-ciju sa slede}im zahtevom:

Potpisani narodni za-stupnici u “Jugosloven-skom klubu” udruèni,


32) Mitja Velikonja, “Slovenia’s YugoslavCentury” u \oki} (ur.), Yugoslavism, 84–99, 86.33) Jankovi}, Jugoslovensko pitanje,227–228. Bez obzira na to, tokom celogme|uratnog perioda jezik je nazivan srp-sko-hrvatsko-slovena~kim.34) Najpodrobniji i najkorisniji prikaz ju-`noslovenske politike u Habzbur{koj mo-narhiji, koji se bavi pre svega srpsko-hr-vatskim odnosima i sadrì mnoge citate izprimarnih izvora, vidi u Bogdan Krizman,Hrvatska u Prvom svjetskom ratu: Hrvat-sko-srpski politi~ki odnosi, Zagreb, 1989.

tanje jedno je od najva`nijih pitanja koja je otvo-rio ovaj rat; i ve} se bliì dan kad se, zajedno s na-{im prijateljima u Rusiji, moramo potruditi daobezbedimo trajno re{enje. Ugroèna je budu}nostsrpske, hrvatske i slovena~ke rase. Pokret za uje-dinjenje tri srodna naroda brzo je oja~ao tokomprethodnih pet godina i ni{ta ne moè zaustavitinjegov razvoj.30

S obzirom na ~injenicu da je Italija bila prepreka stva-ranju jugoslovenske dràve, donekle je ironi~no to {toje pokret za jugoslovensko ujedinjenje ~esto upore|i-van s italijanskim pokretom za ujedinjenje. Drugi is-taknuti britanski istori~ar D`. M. Trevelijan se}ao se,tako|e u Tajmsu, svoje predratne posete Srbiji. On sesusretao s mladim ljudima koji su o Srbiji govorili kaoo novom Pijemontu i video je knjige o italijanskomRisor|imentu u beogradskim knjiàrama, kao i “na

stolu ~ekaonice u Ministar-stvu spoljnih poslova”. “Sr-bija sad zaista vodi rat zaoslobo|enje sli~an onomekoji je poveo Pijemont uime drugih italijanskih pro-vincija”, napisao je Treveli-jan. “A Rusija igra uloguNapoleona III”31 †koji je po-dràvao italijanski naciona-lni pokret‡.

Slovenci nisu poistove}i-vani sa Srbima i Hrvatimauglavnom zbog posebnog

Dejan \oki}46

30) R. W. Watson, “Southern Slav Patrio-tism”, pismo upu}eno uredniku, The Times,16. septembar 1914. U svojim kasnijimspisima Siton-Votson je nastavio da po-smatra Srbe i Hrvate (a ponekad i Sloven-ce) kao jednu naciju; vidi, na primer, ~la-nak “The Background of the Yugoslav Dic-tatorship”, Slavonic Review, sv. 10, br. 29,decembar 1931, 363–376.31) G. M. Trevelyan, “Aims of a Small Na-tion”, pismo upu}eno uredniku, The Times,18. septembar 1914. \uzepe Garibaldi iitalijanski revolucionari nadahnuli su i ju-goslovenski i srpski nacionalni pokret. Mi-hailo Pupin, ameri~ki nau~nik srpskog po-rekla, se}ao se kako je u njegovom srp-skom selu na jugu Ma|arske (u dana{njojVojvodini) Garibaldi nazivan “italijanskimKara|or|em”. Na zidovima dnevne sobePupinovih su, pored slavske ikone, visile islike Kara|or|a, ruskog cara i Garibaldija.Pupin, From Immigrant to Inventor, NewYork, 1960 (prvi put objavljeno 1922), 8.

arskom revolucijom u Rusiji i {irim kontekstom Evro-pe: “Taj zahtjev za potpunom ravnopravno{}u svihnaroda u Monarhiji”, rekao je Paveli}, “dobio je poja-~ano svoje znamenovanje onim ~asom kad se demo-kratski duh iz velike i prosvije}ene Rusije po~eo neo-doljivom snagom {iriti ostalim zemljama Evrope.”40

Majska deklaracija je bila zna~ajna ne samo po tome{to je aktivnosti usmerene na stvaranje Jugoslavijeunutar Monarhije pro{irila i na Sloveniju – koju je Be~dotad smatrao, uop{teno gledano, lojalnijom od Hr-vatske – nego i po tome {to je alarmirala srpsku vla-du i Jugoslovenski odbor jer je pokazala da Jugoslo-veni u Habzbur{koj monarhiji polako preuzimaju ini-cijativu.41 Prema tome, mogu}no je da je Majska de-klaracija ubrzala sazivanje konferencije na Krfu kojaje usledila posle nekoliko nedelja.

Kad je 1918. godine car Karlo (koji je nasledio Fra-nju Josifa 1916. godine) poslao grofa I{tvana Tisu u ju-`ne delove carevine da bi sagledao situaciju na terenu,postalo je jasno da Habzburgovci ne}e mo}i jo{ dugoda kontroli{u ju`noslovenske teritorije. Tisa je bio za-panjen neprijateljskim i antihabzbur{kim ~uvstvima skojima se suo~io, pa ipak je lojalnom hrvatskom gene-ralu Stjepanu Sarkoti}u rekao da je Ma|arska i daljejaka i da }e se razra~unati s neprijateljima.42

Doga|aji u oktobru i no-vembru 1918. godine odvi-jali su se velikom brzinom,jedan za drugim. Srpskavojska je uspe{no oslobodi-la zemlju, u{la u Beograd 1.novembra i dva dana kasni-


40) Krizman, Hrvatska u Prvom svjetskomratu, 109. Paveli} je naravno mislio naMartovsku (po starom kalendaru, Februar-sku) revoluciju.41) K. St. Pavlowitch, “Tne First WorldWar”, 33. Pored Koro{ca, ~lanovi Jugoslo-venskog kluba su bili i 22 Slovenca, 12 Hr-vata i dva Srbina. Me|utim, iz nejasnihrazloga, ta dva Srbina nisu potpisala Maj-sku deklaraciju. Mitrovi}, Srbija, 432.42) Krizman, Hrvatska u Prvom svjetskomratu, 261; K. St. Pavlowitch, “Tne FirstWorld War”, 35.

izjavljuju, da na temelju narodnog na~ela i hrvat-skoga dràvnoga prava zahtijevaju ujedinjenjesvih zemalja u monarhiji, u kojima ìve Slovenci,Hrvati i Srbi, u jedno samostalno, od svakoga go-spodstva tu|ih naroda slobodno i na demokratskojpodlozi osnovano dràvno tijelo, pod èzlom Hab-sbur{ko-lorenske dinastije, te }e se sa svom sna-gom zauzeti za ostvarenje ovoga zahtjeva svogajednog te istog naroda.35

Dakle, Majska i Krfska deklaracija su se razlikovale ujednoj klju~noj stvari: Krfska se zalagala za nezavisnuJugoslaviju, a Majska je pozivala Ju`ne Slovene podhabzbur{kom vladavinom da se ujedine u okviru Mo-narhije, {to se delimi~no zasnivalo na hrvatskom dràv-nom pravu.36 Zajedni~ko im je bilo pominjanje principa

nacionalnog samoopredelje-nja koji su u to vreme zastu-pale Sjedinjene Ameri~keDràve.37 To {to je Amerikaodbacivala politiku tajnihugovora i zalagala se za pra-vo na nacionalno samoopre-deljenje i{lo je u prilog jugo-slovenskom ujedinjenju.38

Deklaracija Jugosloven-skog kluba s odobravanjemje primljena u hrvatskomsaboru. Ante Paveli}, ugled-ni ~lan Hrvatsko-srpske ko-alicije,39 odu{evljeno je po-vezao deklaraciju sa Febru-

Dejan \oki}48

35) Deklaracija Jugoslovenskog kluba(Be~, 30. maj 1917), Dokumenti, 94.36) Re~ je o ideologiji koja je nagla{avalatrajno postojanje hrvatske dràvnosti za-snovane na pravnim dokumentima i sabo-ru. Vidi Mirjana Gross, Povijest prava{keideologije, Zagreb, 1973.37) Arument da ove dve deklaracije nisume|usobno isklju~ive kao {to se ~esto ve-ruje vidi u K. St. Pavlowitch, “Tne FirstWorld War”, 34.38) Ovo je uverljivo pokazano u Mitrovi},“The Yugoslav Question”, 46.39) Koalicija glavnih hrvatskih stranaka istranaka Srba pod habzbur{kom vladavi-nom zastupala je stav o “narodnom jedin-stvu” Srba, Hrvata i Slovenaca i zalagala seza njihovo ujedinjenje u jedinstvenu drà-vu. Godine 1906. Hrvatsko-srpska koalici-ja pobedila je na izborima za sabor i osta-la najve}a grupacija sve do raspu{tanjasabora 1918. godine. Pomenutog Antu Pa-veli}a (zubara po profesiji) ne treba brkatisa usta{kim vo|om istog imena (koji je poprofesiji bio advokat).

Ono {to se desilo 29. oktobra bilo je deo istog pro-cesa koji je doveo do toga da 1. decembra u Beogradubude progla{eno ujedinjenje. Dràva Slovenaca, Hrva-ta i Srba bila je u tom smislu “privremena” Jugoslavi-ja i trajala je sve dok “prava”, koja je obuhvatala i Sr-biju i Crnu Goru, nije progla{ena. To }e biti istaknutou obra}anju Narodnog vije}a princu-regentu Srbije 1.decembra 1918. godine.

Vo|e tri organizacije koje su predstavljale Ju`neSlovene – srpske vlade, Narodnog vije}a i Jugoslo-venskog odbora – sastale su se po~etkom novembra1918. godine u @enevi da bi razgovarale o ujedinje-nju. Cilj sastanka, kojem su prisustvovali i predstav-nici srpske opozicije, bio je sastavljanje deklaracije ojugoslovenskom ujedinjenju koja }e biti predstavljenasilama Antante, ali neslaganja su odmah izbila na po-vr{inu. Za razliku od Pa{i}a koji je smatrao da je Sr-bija u najboljem poloàju da zastupa jugoslovenskustvar te da stoga treba da igra vode}u ulogu, pred-stavnici Narodnog vije}a su tvrdili da Dràva Slove-naca, Hrvata i Srba treba da bude ravnopravan part-ner Srbije. Njih su podràli Jugoslovenski odbor i srp-ska opozicija koja je Pa{i}a o~igledno doìvljavalakao ve}u opasnost od hrvatsko-slovena~kih dualisti~-kih planova vezanih za novu dràvu. Po{to je nadgla-san, srpski predsednik vlade se nevoljno povukao. Onje 8. novembra priznao Dràvu Slovenaca, Hrvata iSrba i pozvao sile Antante da slede njegov primer, aslede}eg dana izdata je za-jedni~ka deklaracija.45

@enevskom deklaracijomje utvr|eno da postoje}e in-


45) “Recognition of the National Councilin Zagreb by the Royal Serbian Govern-ment”, Genève, 8. novembar 1918, Yugo-slavia through Documents, 148–149. Dra-goslav Jankovi} podrobno analizira ènev-ski sastanak u “@enevska konferencija ostvaranju jugoslovenske zajednice 1918.godine”, Istorija XX veka. Zbornik radova,sv. V, 1964, 225–262.

je iz njega isterala i poslednje neprijateljske vojnike.Jugosloveni u Habzbur{koj monarhiji formirali su 8.oktobra Narodno vije}e – de facto vladu sa sedi{tem uZagrebu. Koro{ec je izabran za predsednika, a Paveli}i Svetozar Pribi}evi}, vo|e hrvatskog odnosno srpskogkrila u Hrvatsko-srpskoj koaliciji, postali su potpred-sednici. Narodno vije}e je 29. oktobra proglasilo for-miranje i nezavisnost nacionalno ujedinjenje suvereneDràve Slovenaca, Hrvata i Srba “na cijelom etnograf-skom podru~ju toga naroda”.43 Ban Hrvatske AntunMihalovich raspustio je sabor kao nepotreban i Hrvat-ska je prestala da postoji. Redosled doga|aja pokazu-je legalisti~ki na~in razmi{ljanja karakteristi~an zahabzbur{ku tradiciju koja je po{tovana ~ak i u vremerevolucionarnih promena i raspada Monarhije.

Iako neki Hrvati isti~u da je Hrvatska izgubila dràv-nost (koju je navodno sa~uvala uprkos sporazumu – Pac-ta Conventa – sklopljenom s Ma|arskom 1102. i pripaja-nju Austriji 1526–1527. godine) tek po{to se ujedinila saSrbijom, ~injenica je da je vi{e od mesec dana pre progla-{enja ujedinjenja hrvatski sabor raspu{ten sopstvenomvoljom. Srbija je `rtvovala svoj suverenitet nakon ulaska

u Kraljevinu Srba, Hrvata iSlovenaca, kao i Crna Gorakoja se ujedinila sa Srbijomnedelju dana ranije. Ali to jeu~inila i Hrvatska koja se od-rekla simbola svoje srednjo-vekovne dràvnosti nakonulaska u kratkove~nu DràvuSlovenaca, Hrvata i Srba 29.oktobra 1918. godine.44

Dejan \oki}50

43) Jovanovi}, Ustavno pravo, 34. U onovreme ~esto je upotrebljavan termin “et-nografski”, a ozna~avao je etni~ko i terito-rijalno jedinstvo srpsko-hrvatsko-slove-na~ke nacije.44) Slobodan Jovanovi} to ovako obja-{njava: “U ovoj novoj dràvi sabor nije mo-gao vr{iti vrhovnu vlast; zato je te iste sed-nice Hrvatski sabor izjavio ‘da priznaje Na-rodnome vije}u Slovenaca, Hrvata i Srbavrhovnu vlast’. Ban †Mihalovich‡ je, u imeHrvatske vlade, izjavio, da potpuno usvajastanovi{te Hrvatskoga sabora, i da celu eg-zekutivu stavlja na raspoloènje Narodno-me vije}u. Tako je slobodnom voljom Hr-vatskoga sabora i hrvatskoga bana presta-la postojati nezavisna Hrvatska dràva, dabi mogla postati nova dràva austro-ugar-skih Jugoslovena...” Ustavno pravo, 34.

bila bi sme{tena u Sarajevu, a ~inili bi je delegati Na-rodnog vije}a, pedeset predstavnika Srbije koje bi iza-brala srpska skup{tina i po pet predstavnika Jugoslo-venskog odbora i Crne Gore.49 Sli~ne predloge – da naosnovu Krfske deklaracije iz 1917. godine treba od-mah sprovesti ujedinjenje sa Srbijom – podneli su ipoliti~ari okupljeni oko tri druga dalmatinska lidera:Ede Lukini}a, Grge An|elinovi}a i Ante Tresi}-Pavi~i-}a.50 Predlog je podnela i Socijalisti~ko-demokratskastranka Hrvatske i Slavoni-je, biv{a ~lanica Hrvatsko-srpske koalicije, koja je uprincipu podràla Zemalj-sku vladu za Dalmaciju.Me|utim, ona je, “u spora-zumu s drugovima u Srbiji”pozvala na stvaranje jugo-slovenske republike, barprivremeno, dok se ne po-stigne trajnije re{enje.51

Mala Hrvatska pu~ka se-lja~ka stranka (HPSS) bila jeprotiv brzog ujedinjenja.Njen vo|a Stjepan Radi}smatrao je da bi federalnadràva najvi{e odgovarala“etnografski jedinstvenom,sa historijskim, kulturnim ipoliti~kim razvojem na triplemena podijeljenom na-rodu Slovenaca, Hrvata iSrba”.52 Radi} je tvrdio da


49) Dokumenti, 268–269; Horvat, Politi~-ka povijest, 121–122. Nije precizirano za-{to je Sarajevo predloèno za sedi{te pri-vremene vlade, ali je iza toga verovatnostajala èlja da se izbegne suparni{tvo iz-me|u Beograda i Zagreba, a mo`da i da sepokaè neutralnost Dalmatinaca u odnosuna srpsku i hrvatsku prestonicu. Sarajevoje bilo geografski centar dràve i prestoni-ca Bosne i Hercegovine nad kojom su è-leli da preuzmu kontrolu i Hrvati i Srbi.Kad su predloìli da Sarajevo bude privre-meni administrativni centar i mo`da bu-du}a prestonica Jugoslavije, Dalmatinci suse verovatno nadali da }e time naglasitisrpsko-hrvatsko jedinstvo. Zanimljivo je to{to je u februaru 1919. godine Demokrat-ska stranka (prvobitno nazvana Demo-kratski savez) osnovana upravo u Sarajevuiako je ve}ina osniva~a bila iz Beograda,Zagreba i Ljubljane. Da li bi istorija Jugo-slavije bila druk~ija da je Sarajevo postaloglavni grad?50) “b) Predlog dra. Lukini}a i drugova”,“c) Predlog dra. An|elinovi}a i drugova” i“e) Predlog dra. A. Tresi}a-Pavi~i}a”, Doku-menti, 270–271.51) “f) Predlog socijalista”, Dokumenti,271–272. Pored socijaldemokrata, me|uSrbima je bilo i drugih istaknutih republi-kanaca, uglavnom liberalne politi~ke ori-jentacije. Vidi Ljubomir Stojanovi}, Nekoli-ke misli o na{em dràvnom ure|enju, Beo-grad, 1919, i Trgov~evi}, “South Slav Intel-lectuals”.

stitucije Srbije i Dràve Slovenaca, Hrvata i Srba tre-ba da nastave da funkcioni{u dok se ne formira Usta-votvorna skup{tina, a predvi|eno je i kakav }e u me-|uvremenu biti sastav vlade. Me|utim, deklaracija ni-je dala nikakve rezultate. Srpska vlada na Krfu odbilaje da je ratifikuje po{to je Pa{i} neta~no tvrdio da jojse regent Aleksandar protivi. Protivni~ki glasovi su sejavili i u Zagrebu, gde je naro~ito Pribi}evi} bio kri-ti~ki raspoloèn prema deklaraciji. Danas naga|ati otome u kolikoj meri bi istorija Jugoslavije bila druk~i-ja da je deklaracija primenjena, zna~ilo bi u}i u svetvirtuelne istorije. Nesumnjivo je, me|utim, da su po-sle neuspeha ènevskih razgovora odnosi izme|u Sr-bije i Dràve Slovenaca, Hrvata i Srba slede}e dve ne-delje “ostali neodre|eni” i napeti.46

To je bio kontekst u kojem se 23. novembra 1918.godine Sredi{nji odbor Narodnog vije}a sastao kako biraspravljao o ujedinjenju sa Srbijom.

Novembarska sednica Narodnog vije}aSednica je otpo~ela diskusijom o {est predloga za uje-dinjenje podnetih Narodnom vije}u. Najpodrobniji jebio predlog Zemaljske vlade za Dalmaciju, ~iji suautori bili Josip Smodlaka i Ivo Krstelj. U njemu se ka-è: “@ivotni interesi na{eg †srpsko-hrvatsko-slovena~-kog‡ naroda zahtijevaju, osobito zbog obrane protivItalije i zbog obezbije|enja poretka u zemlji, da sebezodvla~no provede ujedinjenje...”47 Privremena ad-ministracija nove dràve trebalo je da bude poverena

kralju Srbije,48 privremenojvladi i privremenoj skup{ti-ni. Privremena skup{tina

Dejan \oki}52

46) Jovanovi}, Ustavno pravo, 36.47) “Sjednica Narodnog Vije}a od 23. no-vembra 1918: a) Predlog zemaljske vladeza Dalmaciju (Dr. Ivo Krstelj i Dr. JosipSmodlaka)”, Dokumenti, 268.48) Ovo je prakti~no zna~ilo princu-re-gentu Aleksandru.

licije bio je daleko vi{e zabrinut zbog spoljne pretnjenego zbog srpske hegemonije.55 Paveli} je ~ak pretio da}e podneti ostavku na mesto potpredsednika Narodnogvije}a ako se nastavi sa sli~nom retorikom. Slede}ihnekoliko govornika uglavnom je poku{alo da smiri si-tuaciju isti~u}i da podràvaju ujedinjenje sa Srbijom.Smodlaka je zatim upozorio da postoji ozbiljna opa-snost da Italija okupira Dalmaciju i apelovao je na sveda prekinu sva|u i kona~no postignu konsenzus. Iakoiz razli~itog motiva, Smodlaka je izrekao upozorenjesli~no Miladinovi}evom: “Ako vi gospodo ne }ete po}iu Beograd da to ~inite, ja i moji drugovi oti}i }emo bezvas i oìvotvoriti dràvno jedinstvo” ujedinjenjem Dal-macije sa Srbijom.56 Njegov govor je ostavio snaàn imo`da presudan utisak na Narodno vije}e koje je i ina-~e bilo sklono ujedinjenju. Na Smodlakin predlog, ko-na~no je odlu~eno da sedam ~lanova Sredi{njeg odbo-ra napi{e proglas o ujedinjenju teritorija Ju`nih Slove-na u Habzbur{koj monarhijisa Srbijom i po{alje ga ~el-nicima Srbije. Pisanje kom-promisnog predloga brzo jezavr{eno i uve~e 24. novem-bra 1918. godine on je pred-stavljen Sredi{njem odbo-ru.57

Odlu~eno je da delegacijaod 28 ~lanova Narodnog vi-je}a otputuje u Beograd i sasrpskim liderima proglasiujedinjenje. Privremena vla-da i skup{tina trebalo je da


55) Ivan Ribar (1881–1968) bio je u me-|uratnom periodu ~lan Demokratskestranke i jedan od malobrojnih Hrvata naistaknutom poloàju koji je 1924. godinenisu napustili da bi se priklju~ili Samostal-noj demokratskoj stranci Svetozara Pribi-}evi}a. Ribar je bio predsednik Jugoslo-venske skup{tine kako u prvim godinamakraljevine tako i u prvim godinama socija-listi~ke republike osnovane 1945. godine(za vreme Drugog svetskog rata bio je Ti-tov partizan, kao i njegova dva sina, obo-jica poginula u ratu).56) Horvat, Politi~ka povijest, 126.57) Za ~lanove Odbora izabrani su slede}idelegati: Ante Paveli}, Svetozar Pribi}evi},Izidor Cankar, Josip Smodlaka, Vilim Buk-{eg, Hamid Svrzo i Mate Drinkovi}. Doku-menti, 274. Iako su svi imali jugoslovenskiidentitet, Paveli}, Smodlaka i Drinkovi} subili Hrvati, Cankar i Buk{eg Slovenci, Svrzoje bio bosanski Musliman, a Pribi}evi} Sr-bin.

ujedinjenje treba utemeljiti na ideologiji hrvatskog dr-àvnog prava i na pravu naroda na samoopredeljenje.Me|utim, po{to su stvaranjem Dràve Slovenaca, Hr-vata i Srba direktno osporena ma|arska istorijska i dr-àvna prava, hrvatsko dràvno pravo nije moglo datilegitimnost novoj dràvi a da oni koji su takvu legi-timnost projektovali ne zapadnu u protivre~nost. Ono{to je vo|a Hrvatske selja~ke stranke predlagao imaloje elemente i propalog @enevskog sporazuma i Majskedeklaracije iz 1917. godine. Po Radi}u, na ~elu budu-}e dràve trebalo je da bude tro~lano regentstvo kojebi ~inili “srpski nasljednik prestolja, hrvatski ban ipredsjednik Slovenskoga Narodnog Sveta”. Regent-stvo bi imenovalo saveznu vladu sastavljenu od samotri ministra: spoljnih poslova, odbrane i “narodne pre-hrane”. Sve druge poslove trebalo je prepustiti regio-nalnim upravama. Radi} je, dakle, video Jugoslaviju

kao savez dràva i verovaoda bi ona, kao takva, najbo-lje {titila srpske, hrvatske islovena~ke interese, ali nijeprecizirao pitanje granicaizme|u provincija.53

Po{to je srpski predstav-nik iz Vojvodine zapretio“amputacijom” Srema, Ba~-ke i Banata i njihovim ujedi-njenjem sa Srbijom ako Ra-di}ev predlog bude prihva-}en, mnogi delegati su seosetili nelagodno.54 Ivan Ri-bar iz Hrvatsko-srpske koa-

Dejan \oki}54

52) “d) Predlog Stjepana Radi}a”, Doku-menti, 271.53) “d) Predlog Stjepana Radi}a”, Doku-menti, 271. Radi} je predloìo osnivanje“dràvnih autonomnih vlada za Sloveniju,za Hrvatsku, te za Srbiju i Crnu Goru” i, namalo nièm nivou, pokrajinskih vlada uBosni i Hercegovini, Dalmaciji i Vojvodini.Regentstvo bi formiralo saveznu skup{ti-nu koju bi ~inilo po deset predstavnika izSrbije, Hrvatske i Slavonije i Slovenije, ~e-tiri iz Bosne i Hercegovine i po dva iz CrneGore, Dalmacije, Vojvodine i Istre. U tovreme su se, nezavisno od Radi}a, i nekisrpski intelektualci zalagali za “Sjedinjenedràve Jugoslavije” organizovane kao fe-deralna republika. Trgov~evi}, “South SlavIntellectuals”, 234–235.54) Horvat, Politi~ka povijest, 125. Srpskipredstavnik je bio @arko Miladinovi} izSrpske narodne radikalne stranke iz Vojvo-dine. Posle ujedinjenja vojvo|anski radika-li priklju~i}e se Pa{i}evoj stranci.

poru{e...”60 On je bio za sporazum sa Srbijom, ali seprotivio njenoj dominantnoj ulozi u novoj dràvi. Ma-nje od mesec dana pre toga on je s odu{evljenjem po-drào stvaranje Dràve Slovenaca, Hrvata i Srba i go-vorio o “ujedinjenju i oslobo|enju sveukupnoga na{e-ga naroda Slovenaca, Hrvata i Srba”.61 U svom predlo-gu za ujedinjenje sa Srbijom iznesenom 23. novembraon pominje “etnografski jedinstveni, sa historijskim,kulturnim i politi~kim razvojem na tri plemena podije-ljeni narod Slovenaca, Hrvata i Srba”.62 Slede}eg danaRadi} je podsetio svoju publiku na slede}e: “Vas imadosta koji dobro znate da sam ja javno i otvoreno, od-lu~no i neustra{ivo branio na{e narodno jedinstvo – je-dinstvo svih ju`nih Slovena, a napose Hrvata i Srba –i onda, prije 20 i vi{e godina, kad je ~ovjek za to no-sio glavu u torbi, ili kad je za to lako do{ao s onu stra-nu brave.”63 Me|utim, pri kraju istog govora on je iz-javio: “Mi smo tri brata, Hrvat, Slovenac i Srbin, a ni-smo jedan.”64

Radi}evu retoriku ne treba shvatiti isklju~ivo kaokritiku Srba i Srbije. On se nije protivio ujedinjenju,ali je upozoravao da ne treba na pre~ac donositi odlu-ke i kritikovao je to {to }e nova dràva biti centrali-zovana monarhija, a ne fe-deralna republika. U ~estocitiranom delu svog govoraon je rekao:

Gospodo! Jo{ nije pre-kasno! Ne srljajte kaoguske u maglu! Ne za-klju~ujte jedinstvene vla-


60) Stjepan Radi}, “Govor na no}noj sud-bonosnoj sjednici Narodnoga vije}a dana24. studenoga 1918”, Stjepan Radi}, Poli-ti~ki spisi: Autobiografija, ~lanci, govori,rasprave, Zagreb, 1971 (priredio ZvonimirKulundì}), 323–335, 323.61) Stjepan Radi}, “Poslednji govor u Hr-vatskom Saboru dana 29. listopada 1918”,ibid., 310–315, 314. (Kurziv D. \.)62) “d) Predlog Stjepana Radi}a”, Doku-menti, 271. (Kurziv D. \.)63) “Govor na no}noj sudbonosnoj sjed-nici Narodnoga vije}a dana 24. studenoga1918”, u Radi}, Politi~ki spisi, 332–333.(Kurziv D. \.)64) Ibid., 334. (Kurziv originalan.)

budu {to pre formirane, a ~inili bi ih ~lanovi Narod-nog vije}a, srpske i crnogorske vlade i Jugoslovenskogodbora. Ustavotvorna skup{tina morala se sastati uroku od {est meseci nakon okon~anja rata. Njeni po-slanici }e napisati ustav, odlu~iti da li }e nova dràvabiti monarhija ili republika, centralizovana ili decen-tralizovana, i izabrati dràvne simbole. U me|uvreme-nu, na ~elu dràve }e biti kralj Srbije. O kona~nom ob-liku vlade odlu~i}e narodna skup{tina najmanje dvo-tre}inskom ve}inom glasova.58

Sredi{nji odbor Narodnog vije}a glasao je za predlog,ali tek posle jo{ jedne ù~ne rasprave odràne iste ve-~eri. Radi} je kritikovao predlog i ponovo potegao pita-nje federacije. Istori~ari Jugoslavije skloni su da Radi-}ev govor vide kao proro~ki, a s obzirom na ono {to jesledilo, to se te{ko moè pore}i.59 Govor pruà uvid una~in na koji je Radi} od po~etka razumevao jugoslo-venstvo. Pored toga, jasno pokazuje da je njega zani-mala prvenstveno Hrvatska, a tek onda Jugoslavija kaocelina. Radi}eve re~i otkrivaju sposobnog i emocional-

nog govornika koji ne okle-va da uvredama zaspe svojeprotivnike. I kona~no, poka-zuju i druge Radi}eve karak-teristike – nepredvidljivost iprotivre~nost.

Radi} je kritikovao sveprethodne govornike zato{to nisu uzeli u obzir hrvat-ske interese nego se “svi go-vornici upravo natje~u utom da Hrvatsku izbri{u i

Dejan \oki}56

58) Dokumenti, 274–276. U sastav dele-gacije su u{li predstavnici svih “plemena” iregiona: Izidor Cankar, Mate Drinkovi},Halid Hrasnica, Vitomir Kora}, Anton Ko-ro{ec, Albert Kramer, Matko Laginja, IvanLorkovi}, Edo Lukini}, Ante Paveli}, Du{anPopovi}, Svetozar Pribi}evi}, Stjepan Ra-di}, Josip Smodlaka, Hamid Svrzo, AnteTresi}-Pavi~i} i Ante Trumbi}.59) Me|utim, Josip Horvat nije u svojojknjizi naveo Radi}ev govor od 24. novem-bra (dat je samo kratak prikaz) iako je na-veo mnoge druge govore i dokumenta, pai Radi}ev govor iz oktobra kad je progla{e-na Dràva Slovenaca, Hrvata i Srba (Hor-vat, Politi~ka povijest, 128–129). Da li je tomo`da zato {to tada{nji posmatra~i, pa iHorvat, nisu smatrali da je taj Radi}ev na-stup vaàn i {to mu je tek kasnijom anali-zom pripisan ve}i zna~aj?

na iza{la u ovome ratu pobjednicom, a mi da smopobije|eni. Razum i po{tenje nalaè svakom patri-oti, da u ovim velikim momentima istupi za na-rodno i dràvno jedinstvo †Srba, Hrvata i Slove-naca‡.67

Na kraju sednice kompromisni predlog prihvatila jeogromna ve}ina delegata, a socijaldemokrati su se za-dovoljili klauzulom kojom se ostavlja otvoreno pitanjekona~nog oblika vladavine. Samo su Radi} i Hrvojglasali protiv predloga.68 Radi} je kasnije tvrdio da bipredlog za ujedinjenje bio odbijen da je predstavljensvim ~lanovima Narodnog vije}a, a ne samo Sredi-{njem odboru.69 Me|utim, to je malo verovatno s ob-zirom na ~injenicu da je Hrvatsko-srpska koalicija do-minirala u Narodnom vije}u i da su dalmatinski poli-ti~ari insistirali na {to brèm ujedinjenju. Ujutru 27.novembra delegacija se s malom grupom finansijskihstru~njaka, ali bez Radi}a koji je odbio da ide, ukrca-la u voz za Beograd.

Uprkos Radi}evom bojkotu i ù~noj raspravi u pret-hodnih nekoliko dana, delegacija je krenula na putohrabrena uverenjem da velika ve}ina Narodnog vije-}a podràva ujedinjenje. Me|utim, oni nisu mogli zna-ti da su za vreme sednice 23–24. novembra pokrenutaneka pitanja koja }e ~initi su{tinu politi~kih raspravatokom 20-ih i 30-ih godina. Ve}ina tih pitanja vrte}e seoko klju~nog problema: koliku vlast treba da ima cen-tar, a koliko autonomije datiregionima? Kao i u Narod-nom vije}u u novembru1918. godine, u me|uratnoj


67) Dokumenti, 277. Drinkovi} je bio je-dan od nekolicine Hrvata koji su kasnijepodràli diktaturu kralja Aleksandra i na-kon 1929. godine obavljao je funkciju mi-nistra u nekoliko vlada.68) Dokumenti, 278.69) Branislav Gligorijevi}, Parlament i po-liti~ke stranke u Jugoslaviji, 1919–1929,Beograd, 1979, 275.

de s Kraljevinom Srbijom ve} zato, jer, eto, u imeKraljevine Srbije nema tu nikoga, ni{ta, osim jedanbrzojav, a i taj predstavlja ne{to drugo nego vi. Ne-mojte tako postupati da se bude moralno danas-sutra kazati, da ste i vi Slovenci i vi Srbi Vojvo|a-ni i Bosanci, i vi na{i Hrvati Dalmatinci, a nadasvevi na{i doma}i hrvatski Srbi, da ste se svi skupilidanas ovamo samo zato da izvr{ite jedno urotni~-ko djelo protiv naroda, napose protiv Hrvatske iprotiv Hrvata.65

Delegati Hrvatsko-srpske koalicije nazvali su Radi}aseparatistom.66 Dragutin Hrvoj, jedan od Radi}evihpristalica, usprotivio se ovakvom poistove}ivanju uni-tarizma i centralizma. On je ukazao na to da je nema~-ka nacija ujedinjena kao federacija i postavio je pita-nje za{to se i u ovom slu~aju ne bi postupilo na isti na-~in. Hrvoj je postavio pitanje, ali nije dobio odgovor.

Velika ve}ina delegata, i Hrvata i Srba, podràla jepredlog koji je podneo Sredi{nji odbor. Mate Drinko-vi}, jedan od vode}ih Hrvata u Hrvatsko-srpskoj koa-liciji, tvrdio je da se hrvatskim zahtevima vi{e negoiza{lo u susret, pa mo`da i na ra~un nacionalnih srp-sko-hrvatsko-slovena~kih principa. Drinkovi}eve re~isu se podudarile s preovla|uju}im raspoloènjem Na-rodnog vije}a:

Mi ne osnivamo ni Velike Srbije, ni Velike Hrvat-ske, ni Velike Slovenije, nego veliku, jaku i mo}-

nu jugoslovensku dràvu.Moramo ipak glasno pri-znati, da je srpska kraljevi-

Dejan \oki}58

65) Ibid. (Kurziv originalan.)66) Tako je Du{an Popovi}, jedan od ~el-nika koalicije, optuìo Radi}a za separati-zam. Popovi} je, dakle, upotrebio re~ “se-paratist” iako Jugoslavija jo{ nije bila stvo-rena. Ironija je u tome {to su, sa stanovi-{ta Budimpe{te i Be~a, i Radi} i Popovi}zaista bili separatisti.

Kraljevsko Viso~anstvo u prijestolnici oslobo|eneSrbije kao vrhovnoga komandanta pobjedonosnenarodne vojske, koja je u zajedni~koj borbi s voj-skama mo}nih saveznika stvorila uvjete za izvr{e-nje velikoga djela na{ega narodnog ujedinjenja.Slovenci, Hrvati i Srbi, koji su na teritoriju biv{eaustro-ugarske monarhije izveli prevrat i privre-meno konstituirali nezavisnu narodnu dràvu, pro-èti idejom narodnoga jedinstva i oslanjaju}i se naveliko na~elo demokratije, koje traì, da svaki na-rod ima sam da odlu~i o svojoj sudbini, izjavili suve} u objavi Narodnog Vije}a od 19. oktobra, daèle i ho}e da