dejan lucic - pavelicev testament 1

7/30/2019 Dejan Lucic - Pavelicev Testament 1

1/13

Dejan LuiPAVELIEV TESTAMENT

Knjiga IZAVERA PROTIV

SRPSKOG NARODA U NDH


2/13

Dejan LuiPAVELIEV TESTAMENT

Knjiga IZAVERA PROTIV


Izdaje i tampaekopres

Zrenjanin

063/528-724023/561-694

Urednik:

Radenko M. Gligorevi

Recenzent:

Veljko Topalovi

Ilustracija na korici:

Dobrosavivkovi-Bob

Tira:

1000


3/13

Dejan Lui

PAVELIEV TESTAMENT

Knjiga I

ZAVERA PROTIV


ekopres

2004


4/13

PREDGOVOR

Zato Srbe mrze?Zato Srbe mrze Hrvati i Slovenci?

Zato Muslimani, Albanci, Bugari, Maari...Zato ih optuuju ak i oni kojima su Srbi dali slobodu i nezavisnost?Naravno stvar ne treba generalizovati, ima izuzetaka, ali ti izuzeci ne deluju

dovoljno snano. Prilikom svake istorijske prilike mrnja ovih naroda je bila vrlosnana, mogu rei genocidna.

Srbi, u ime bratoljublja, u ime hrianstva, na genocid nisu odgovarali osvetom.U ime jugoslovenstva oprostili su Hrvatima, Slovencima i Muslimanima ratnu

odtetu iz Prvog svetskog rata. Zbog toga nisu za uzvrat dobili ljubav. Mrzeli su ih zbogJugoslavije...

Zato mrze Srbe? Zato to ta re, taj pojam oznaava pravoslavlje, zato to ta re

asocira na istoriju, na slobodarsku tradiciju koju nije lako stei. Zato to su Srbi ruili istvarali drave. Mrze ih to su buntovnici i ratnici...

Srbe mrze to su prepreka za irenje katolianstva prema Istoku. Mrze ih to suprepreka za irenje islama prema Zapadu...

U dvadesetom veku mrzeli su ih i komunisti zato to svoj nacionalni etnos nisuhteli da pretope u crvenu imperiju. Skoro sve Srbe koji su bili za komunizam, ali bezmrnje prema srpstvu, Moskva je pobila! Ostali su samo posluni. KomunizovanjeSrbije nije dolo sa istoka, ve sa zapada, preko komunista Hrvatske i Slovenije...

Istorijski gledano Srbi su bili osueni na krvavu eliminaciju zato to do tada nisupognuli glavu ni pred kojom stranom ideologijom. Taj otpor ujedinio je neprijatelje.

Na zapadu stajao je moan Vatikan i njegova crna internacionala, a na istoku Moskva icrvena internacionala. Na jugu zelena internacionala islama... Pored svega tu je bila igermanska mrnja prema Srbima.

Presuda je bila kratka i jasna:Srbe treba unititi!

Egzekutori su bili svi. Nemaku invaziju iskoristili su oni koje su Srbi pobeivaliu prethodnim ratovima. Srpski narod doiveo je genocid na verskoj i politikoj osnovi.Ubijeno je tokom rata oko milion i trista hiljada Srba, od svih neprijatelja!

Jugoslavijom je zavladao komunizam!Gresi genocida oproteni su od strane KPJ. Oproteno je u ime bratstva i

jedinstva svim onim narodima koji su uestvovali u genocidu. Bugarima i Maarimaoproteno je u ime komunistike solidarnosti. Albancima ne samo da je oproteno, vesu i nagraeni obilnom pomoi u njihovoj dravi. Ratni plen Albanaca na Kosovu iMetohiji otet od Srba legalizovan je zakonima koji su doneli od strane komunista.Prognanim Srbima oteta je zemlja i zabranjen im je povratak. U ime bratstva ijedinstva...


5/13

U Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj ubijeno je oko 800.000 Srba, etvrt miliona ih jepod pretnjom hrvatskog ustakog noa prevedeno u katolianstvo...

Hrvati ustae, ali i Hrvati umetnici kao Nazor i Augustini, kad su videli dakatolika hrvatska drava nee opstati promenili su urak. Zaboravili su da su pisaliodu Paveliu i vajali bistu Poglavnika postali su partizani. Ustaa Sulejman Filipovi

postao je lan vlade, lan AVNOJ-a. U ime bratstva i jedinstva njemu su od stranekomunista oproteni zloini nad Srbima...

Oproteni su zloini i drugim ustaama i domobranima. Mnogi su postaligenerali JNA, primani su kod Josipa Broza.

Kada su ustae i domobrani masovno prelazili u partizane posle 1943. godinenormalno je da je partizanski pokret postojao sve vie pod njihovim uticajem. Hrvatskiduh je zavladao jedinicama, a Srbi su polako potiskivani sa istaknutih mesta izborenihborbom.

U takvim istorijskim okolnostima bilo je najjednostavnije prei preko hrvatsko-ustakog kolektivnog zloina. Najlake je bilo sve to proglasiti srpskom propagandom a

tragove unititi.U mojoj prvoj knjizi Varvarstvo u ime hristovo, koju sam radio sa profesorom

dr Dragoljubom ivojinoviem, analizirao sam korene katolike mrnje prema Srbima ipravoslavlju od prve decenije dvadesetog veka pa do prvih godina mira posle Drugogsvetskog rata. Zbog toga u knjizi koju itate, Paveliev testament, I tom Zavera protivsrpskog naroda, katolika mrnja hrvatskih ovinista nee biti u prvom planu, vemrnja hrvatskih komunista prema Srbima.

Da li zaista postoji zavera protiv Srba od strane Hrvata-ustaa i nekih Hrvata-komunista koji su potpomogli genocid u NDH?

Nisam istoriar, ve obian novinar... Sumnja u postojanje zavere u meni je

podstaknuta podatkom iz knjige Zorana Nenezia Masoni u Jugoslaviji (1764 1980.)objavljenoj u Beogradu 1988.

Navedeni autor objavio je izvode iz sporazuma komunistikih i ustakih lidera,kojim je predviena obostrana saradnja na ruenju Jugoslavije. Potpisnici ovogsporazuma obavljenog u zatvoru u Sremskoj Mitrovici bili su Moa Pijade i Mile Budak,idejne voe komunizma i ustatva u Jugoslaviji. Ono to baca senku na izvor podatakaje Milan Bani, Nediev strunjak za masonska pitanja, koji je bio saradnik nemakeobavetajne slube jo pre okupacije. Taj bekgraund Milana Bania posluio jenaunicima iz perioda socijalistike istorije da ga omalovae i odbace kao plodpropagande. Meutim, dogaaji tokom Drugog svetskog rata na teritoriji NDH kasnije

su pokazivali po mnogo emu da je neki sporazum ipak postojao i da je on bio na tetusrpstva i srpskog pravoslavlja. Da sada vidimo izvetaj Milana Bania u koji zvaninaistoriografija, naroito iz Hrvatske sumnja:

Ustako komunistika saradnja ije perspektive sada zapaam, nije nova pojava.Poznato je da ovo prijateljstvo datira jo iz bive Jugoslavije, i da je na bazi borbe protivuSrpstva, Pravoslavlja i srpske hegemonije dobila svoj realan izraaj u protokolusporazuma izmeu vostva ustake organizacije i vostva komunistike partije


6/13

Jugoslavije. Sporazum je zakljuen u Kaznenom zavodu u Sremskoj Mitrovici, apotpisan od strane Moe Pijade i dr Mila Budaka. Njegova ideoloka osnova saeta je ulanu 2 i 3 koji glase: 2) Vostvo jugoslovenske komunistike partije svesno svoje uloge,priznaje da se Balkansko poluostrvo nee tako dugo moi komunizirati, dok se srpstvu ipravoslavnoj crkvi ne slomi kima, poto je poznato da su upravo ova dva faktora

spreavala kako prodiranje Osmanlija na zapad tako i komunizma i Austrije premaistoku. Radi toga ovo vostvo slono je u tome da pripremi zajedniki teren zakomuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrva (...). Vostvo hrvatske ustakeorganizacije predosea, da e u sluaju da ne nastupi brza promena, hrvatski narodpodlei jugoslovenskoj podlosti i srpskoj hegemoniji, te nudi svoju saradnju svimapodjarmljenim narodima Kraljevine Jugoslavije, a pogotovu komunistikoj partiji, kakobi se pourio tok dogaaja, svima sredstvima a prema uputima ovoga vostva. 3)

Vostvo hrvatske ustake organizacije obavezuje se da e potpomagati i uestvovati usvim materijalnim izdacima, demonstracijama i raznim trajkovnim akcijama, kojeprovode komunistike formacije. Vostvo komunistike partije smatra hrvatsku ustaku

organizaciju kao vanog faktora i kao pomagaa u unitenju postojeeg stanja, upostizanju ustakih ideala obeava svaku svoju pomo. Vostvo ovih partija obavezujese da e izmeu sebe izbegavati sve nesuglasice i raspre, na primer: putem javnihproglasa, privatnih razgovora itd., te da e se obostrano bezuslovno potpomagati usluajevima demonstracija, revolucija ili rata... (A VII, Nda, K. 1A, ZF. 1., D. 9 9 1)

Tako je pisao nadlenima Milan Bani.Posleratna politika administrativnog bratstva i jedinstva odbacivala je svaku

pomisao na antisrpstvo komunista! Oni koji su ukazivali na dogaaje iz rata ili posle,proglaavani su srpskim ovinistima ili informbirovcima. Godinama nije smelo da segovori o poloaju srpskog naroda u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini pa ak i na Kosovu i

Metohiji, znai u Srbiji.Istina o bratstvu i jedinstvu kreiranom po meri KPJ i njenih elnika bila jejedino dozvoljena!

Ideologija komunizma na Balkanu dugo je bila impregnirana teorijom ovelikosrpskoj hegemoniji a esto i antijugoslovenstvom. Politiki vrh Jugoslavije sve dopojave novih struja u Srbiji smatrao je sasvim normalno da Srbija mora da bude manjaod same sebe, a da svi drugi treba da joj tutoriu. Bila je to kazna za greh velikosrpstva,to je onaj isti greh zbog koga su hrvatski ovinisti pobili oko milion Srba tokom svojeustake, nezavisne drave. Genocid hrvatskih ovinista morao je da bude oproten, dase hrvatski narod ne bi oseao krivim. Meutim, teorija o srpskoj hegemoniji u staroj

Jugoslaviji automatski je prenesena i u novu pa je ceo srpski narod kanjen

rasparavanjem svog nacionalnog bia. Komunisti Hrvatske i Slovenije uz poslunike izSrbije ispunili su ugovor iz Sremske Mitrovice. Ono to nisu uspeli da realizuju ustae,uradili su dogmatizovani komunisti, slomili su kimu srpstvu i pravoslavlju...

Ugovor iz zatvora u Sremskoj Mitrovici izmeu Mileta Budaka, hrvatskognacionaliste i Moe Pijade, komuniste i internacionaliste je realizovan! Zavera protiv

1 Zoran D. Nenezi, Masoni u Jugoslaviji (1764 1980.) Beograd, 1988. str. 478.)


7/13

Srba u Jugoslaviji i dalje je na sceni. Hrvatski nacionalisti predvoeni Tumanom islinima ponovo kopaju grob Srbima. Mrnja se seje preko Vjesnikovog asopisaDanas... Komunisti Hrvatske putaju sa lanca svoje oviniste, kojima sve manje fali dazakae U. Koalicija hrvatskih komunista i hrvatskih nacionalista potpomognuta jesada i mnogim Slovencima. Katoliki klerikalci u Hrvatskoj i Sloveniji objedinjuju

pokret. Jugoslaviji ponovo preti izdaja i raspad!Da li e Srbi utei ponovo ii ka nekom novom Jasenovcu?Knjiga koju itate ima naslov Paveliev testament. Ako bude sree posle ovog

toma koji se zove Zavera protiv srpskog naroda bie objavljen i drugi koji e se zvatiKomunistiki ig, i trei pod imenom koji je za sada jo tajna... Cilj pisanja ovih knjigaje da dokau kontinuitet politike koja se sprovodi u novoj Jugoslaviji sa politikomkoja je zacrtana ugovorom Budak Pijade. Pavelieve ideje, Paveliev testament,sprovoen je diskretno overen od komunista iz katolikog dvorita!

U prvom tomu autor e pokuati na jedan pristupaan nain da objasni ko suzapravo komunisti a ko ustae. Ova knjiga ne pretenduje da kae celu istinu o jednom

vremenu u kome se dogodila zavera i zloin. To je posao profesionalnih istoriara. Onie verovatno u mom kazivanju i odabiru materijala naii i na neke istine koje zvaninaistorija ne priznaje. To su prie onih koji su izgubili bitku u graanskom ratu. Kazivanjatih ljudi moda su subjektivna, no i oni imaju pravo da izriu subjektivne sudove, kaoto su to skoro pola veka imali pravo komunisti revolucionari. Zato ostavimobuduim pokolenjima da napiu objektivnu istoriju, bez patetike i ideologije. Pred

vama dragi itaoci samo je jedan dosije. To je graa zbog koje se do skora u Jugoslavijiilo u zatvor. Seanja pobeenih srpskih nacionalista smatrano je neprijateljskompropagandom!

Sloboda se osvaja i itanjem. Ono to izae u knjizi objavljenoj u Jugoslaviji vie

ne moe biti razlog za dravnu represiju prema onome ko o tome javno govori.itanjem ove knjige ulazite u svet istorijskih tajni, tabu tema od kojih sekomunizam u Jugoslaviji pribojavao. Zato autor ove knjige nije dospeo u zatvor, razlogje sazrevanje istorijske svesti i srpskih komunista koji su vremenom uvideli kuda je

vodila politika sluanja mudrih komunista iz Hrvatske i Slovenije.Razotkrijmo najzad istinu o Zaveri protiv srpskog naroda koja i danas

funkcionie u Jugoslaviji.

Beograd 13. 2. 1990. g. Dejan Lui


8/13

KRVAVE MRLJE KOMUNIZMA

udna je istorija srpskog naroda na Balkanu. Od raskola hrianstva on senalazi na granici svetova. U Konstantinopolju bio je verski centar pravoslavlja, a uRimu katolianstva. Srbi su se nali negde izmeu, i svaka od ovih vera ako je elela dazagospodari Balkanom morala je da ovaj narod uzme pod svoje. Uvek buntovni iskloni da budu svoji na svom, Srbi su se tokom svog istorijskog razvoja opredelili zaliberalnije pravoslavlje i time stekli monog neprijatelja na Zapadu olienog u

vatikanskoj imperiji.To je bilo presudno za narod Srbije! Vatikan je oduvekeleo da Srbe prevede u

katolianstvo i da posle toga krene u katolienje drugih naroda na putu premaHristovom grobu.

Islamska invazija iako je bila prevashodno antihrianska dobro je dolaVatikanu, jer je sa istorijske scene eliminisala glavnog protivnika Vizantiju, tadanjistoer pravoslavlja. U tom smislu, za Vatikan, borba Srba protiv turske islamske

imperije i kosovki poraz smatrani su korisnim! Raunalo se da e Srbi pod Turcimavremenom izgubiti oseaj za pravoslavlje. Po tom planu Srbe je trebalo kasnije prevestiu katolianstvo, jer bi to bio jedini spas za njih. Meutim, turski planovi sa srpskimnarodom bili su drukiji. Oni su islamizovali onaj deo Srba koji je iveo preteno upredelima Bosne i Hercegovine, jer taj deo ekonomski nije bio interesantan zapoljoprivrednu proizvodnju zbog loe zemlje, pa su ti Srbi korieni u smeru daljeekspanzije kao vojnici. Njima je islamizacijom omoguen ravnopravan status u dravi.Naravno, u Bosni Hercegovini iveli su i Hrvati katolici ali i bogumili, zatim Srbi katolici koji su vremenom odnaroeni katolikom propagandom.

Srbi u delu Pomoravlja i u slivu Vardara u turskim imperijalnim tenjama imali

su drugu ulogu, ulogu proizvoaa hrane kojom je trebalo da se podupre ekspanzijaprema severu. Zbog toga pravoslavlje u tim predelima nije ni trebalo iskoreniti, to neznai da ga nije trebalo drati pod represijom.

Pravoslavlje zbog svega toga nije nestalo na Balkanu. Srpska Pravoslavna crkva,iako je ugnjetavana i proganjana od islamskih ekstremista, posle vekova turskedominacije nije nestala. Ona je iz te borbe izala izmuena, ali je postala simbolmuenitva i borbe za ouvanje narodnog, nacionalnog i verskog identiteta, a posebnosvesti o srpskoj dravi.

Vatikan je bio razoaran. Pravoslavlje se nije istopilo pod islamskom vekovnomhegemonijom. Da bi se stari plan Vatikana o ekspanziji na istok realizovao iskorien je

austrougarski i nemaki imperijalizam koji je usmeren prema Balkanu. Trebalo je tomgermanskom silom unititi Srbiju kao bastion prvoslavlja na Balkanu. I svetski ratponovo je razoarao Vatikan. Ne samo to je Srbija preivela, ve se raspala katolikauzdanica austrougarska imperija. Stvorena je Jugoslavija protiv svih elja i akcija

Vatikana. Novo stanje Vatikan je hteo ipak da iskoristi; eleo je da kroz novu dravukatolicizuje Srbe. To je pokuano Konkordatom. Tim ugovorom izmeu Vatikana i

Jugoslavije ponuen je opstanak dravi pod uslovom da se katolianstvu daju


9/13

privilegije. Demonstracije srpskog naroda uplaile su jugoslovenske vlastodrce i oni suodustali. Tako je propao miran pokuaj katolicizovanja Srba kroz privilegovan poloajkatolike crkve. Vatikan je bio ljut i jo pre Drugog svetskog rata poeo je sapropagandom verske mrnje prema Srbima i pravoslavlju. Katolika crkva bila jemenader ustakog velikohrvatskog pokreta. Hrvatski nacionalizam usmeren je prema

ovinizmu i mrnji svega sprskog. Dugotrajnom verskom indoktrinacijom kroz radsvetenstva crkva je utemeljila tu politiku u hrvatskom narodu.

U meuvremenu na istoku u jednom od centara prvoslavlja u Rusiji uz pomonemake obavetajne slube importovana je komunistika grupacija koja je podstaklaprevrat i graanski rat. Stvoren je ruenjem pravoslavlja i carizma u Rusiji noviideoloki pokret poznat kao komunizam!

Komunizam, iako uvezen od nemake obavetajne slube, vremenom seosamostalio i postao centar moi za sebe. Njegova imperijalna elja bila je takoeirenje ali prema zapadu. Jedna od vrih prepreka toj ideji bila je Jugoslavija, bar jetako izgledalo. Komunistiki centar je zbog toga odluio da sve uini da razrui

Jugoslaviju. U tom cilju korien je ceo spektar neprijatelja Jugoslavije. Svi su onimotivisani jednim motivom mrnjom prema Srbima.

To su ideoloki koreni zavere protiv sprskog naroda!Krenimo sada u traganje za korenima komunistikog pokreta.Otkrijmo za poetak kako je klica komunizma ubaena u Rusiju u jeku Prvog

svetskog rata. Citat je iz Starta br. 486:

Nemaki prsti u iniciranju komunistike revolucije

Godine 1940. ameriki romanopisac i znameniti kritiar (preveden mu je u nas

Akselov zamak) Edmund Wilson napisao je knjigu pomalo neobina naslova, PremaFinskom kolodvoru. Po tom naslovu malo je potencijalnih italaca moglo naslutiti oemu knjiga govori. Tek kad bi je uzeli u ruke, ustanovili bi da se bavi vrlo zanimljivimrazdobljem moderne povijesti.

Edmund Wilson pratio je kako se razvijalo shvaanje o socijalizmu, kako je onopreraslo u snanu revolucionarnu silu, i zavrava priu kad socijalistika misao postajenosilac politike vlasti u sovjetskoj Rusiji. Tonije on svoju knjigu zavrava neto ranije,kada je Lenjin u travnju 1917. godine stigao iz vicarske preko Njemake, vedske iFinske u Petrograd iskrcavi se na Finskom kolodvoru. Autor je izvanredno uoio daje taj dolazak na Finski kolodvor u Petrogradu povijesna prekretnica.

Prvi svjetski rat Vladimir Ili Lenjin i njegova ena Nadeda Krupskaja provelisu u Zrichu. Lenjin je mnogo prouavao povijesne dogaaje, a bavio se i konkretnimpolitikim radom, sudjelujui u mnogim raspravama sa vicarskim socijalistima, tebrojnim ruskim politikim emigrantima. U sijenju 1917. odrao je predavanje oruskoj revoluciji 1905. mladoj publici te rekao:

Mi, pripadnici starije generacije, moda neemo doivjeti odlune bitkenadolazee revolucije, ali ete ih vi sigurno doivjeti.


10/13

Nije bio dobar prorok. Samo dva mjeseca poslije poeo je slijed dogaaja koji jeLenjina pretvorio ne samo u svjedoka nego i u protagonista nadolazee revolucije.

Navodno su 19. oujka ruski emigranti u vicarskoj odrali sastanak na kojemsu razmiljali kako da se vrate, i ondje se prvi put mogla uti ideja menjevika JuliusaMartova, koji je napomenuo da bi se moglo putovati preko Njemake, a zauzvrat bi se

isposlovalo putanje nekih njemakih zarobljenika iz Rusije. Preko nekih znanacaLenjin je stupio u doticaj s njemakim diplomatima u vicarskoj, ali na poetkunjegova inicijativa nije urodila plodom. Tek nakon nekoliko dana dobio je pozitivanodgovor.

Lenjin je na put krenuo 9. travnja 1917. a s njim su bili Nadeda Krupskaja,brani par Zinovjev, Inessa Armand, bliska Lenjinova suradnica, te druge njegovekolege iz emigracije, ali nije bilo menjevika, koji su na poetku takoer mislili putovatiistim vlakom. U vlaku je bio i poljski socijalist Radek, te vicarski socijalista Platten,koji je bio jedan od glavnih organizatora putovanja i pregovaraa, te koji je sebesmatrao odgovornim za sigurnost puta.

Kroniari puta ne spominju neke posebne dogaaje. Navodno su Nijemciputnike dobro opskrbili hranom. Na polasku bilo je nekih ruskih emigranata koji suLenjina u poslednji tren eljeli odgovoriti od putovanja, ne zbog sigurnosti nego zato daon ne koristi sporazum s jednom silom koja je u ratu s Rusijom da bi se vratio.Lenjinov vagon nije bio potpuno zapeaen, pa su se na nekim stanicama penjali u

vagon sindikalisti i drugi ljudi koji su Lenjina eljeli pozdraviti. Tako su proli prekoNjemake.

Slijedea stanica na ovom putu bio je Stockholm, gdje su se putnici nakratkozaustavili. Radek je, navodno, odveo Lenjina u grad i nagovorio ga da kupi nove cipele,tvrdei da e on uskoro biti javna linost, pa mora paziti kako izgleda. Nagovarao ga je i

da kupi novi kaput, ali je Lenjin to odbio odgovorivi da ne otvara trgovinu odjeom.U Finsku su preli uz pomo saonica, a kad su doli na granicu na kojoj su bili ruskivojnici (Finska je tada bila u sastavu Rusije), Radeku i Plattenu bio je zabranjen daljnjiput. Lenjin je mislio da e cijela grupa revolucionara iz egzila biti pohapena, ali se tonije dogodilo. Putujui kroz Finsku, ponovno vlakom, Lenjin je doao do prvihprimjeraka Pravde koju su ureivali Staljin i Kamenjev. Nije bio zadovoljan iznesenimstavovima, jer je list tek blago napominjao Privremenoj vladi da treba zapoetipregovore o miru s Njemakom, te tvrdio da, sve dok njemaka armija bude slualaKajzera, ruski vojnik treba da ostane na svom poloaju i da metkom uzvraa nametak, granatom na granatu.

Na stanici Beloostrov, ispred Petrograda u vlak se ukrcala delegacija boljevika,koje su predvodili Staljin i Kamenjev. im je Lenjin ugledao Kamenjeva, nije mogao daga nepone kritizirati zbog tekstova u Pravdi. Potom su poeli razgovarati o drugimkonkretnim stvarima. Neko u grupi se zanimao da li e moda svi oni biti pohapenikada stignu u Petrograd. lanovi delegacije koja ih je doekala u Beloostrovu samo suse nasmijali.

Na Finskom kolodvoru u Petrogradu prireen je Lenjinu sveani doek.Orkestar je svirao revolucionarne pjesme, bila je tu poasna garda. Lenjin je dobio


11/13

cvijee, odran je govor njemu u ast. Lenjin je pred stanicom, stojei na oklopnomautomobilu, odrao prvi govor u revolucionarnoj Rusiji.

Tek 1956. u SAD i Velikoj Britaniji objavljeni su dokumenti to su ih saveznicizaplijenili nakon Drugog svjetskog rata u Njemakoj a odnose se na to Lenjinovoputovanje, pa je pozadina dogaaja postala mnogo jasnija, posebno otkako je, na

temelju tih dokumenata, njemaki autor Werner Hahlwer 1957. napisao knjiguLenjinov povratak u Rusiju. Na temelju dokumenata iz te knjige, te nekihdokumenata koje je kako on sm tvrdi naao u Zrichu, gdje se zatekao nakonprisilnog izgnanstva iz SSSR-a 1974., Aleksandar Soljenicin napisao je i objavio 1976.pomalo zlobnu knjigu o Lenjinovu boravku u Zrichu i okolnostima njegova povratka.Soljenicin je citirao i razne njemake dokumente koji dokazuju njemakuzainteresiranost da se Lenjin vrati u Rusiju i tamo doprinese kaosu. Tako on citiradepeu barona Romberga, njemakog ambasadora u Bernu, Ministarstvu vanjskihposlova kojem obavjetava da ovdanji prominentni ruski revolucionari ele da se vrateu Rusiju preko Francuske zbog naih podmornica.

Potom se citira poruka to ju je istog dana, nakon dobivanja te depee, dravnisekretar Zimmermann iz Ministarstva vanjskih poslova uputio njemakom generaltabuu kojoj se kae da, budui da je na interes da utjeemo na jaanje radikalnog krilarevolucionara, kako bi oni prevladali u Rusiji, trebalo bi odobriti njihov prelazak prekonjemakog teritorija.

Dva dana poslije generaltab je odgovorio Ministarstvu vanjskih poslovadepeom u kojoj kae da nema nikakvih prigovora na prijelaz preko Njemake ruskihrevolucionara ako putuju kao grupa i ako su na odgovarajui nain praeni.

Soljenicin citira i razne druge dokumente o njemakoj zainteresiranosti zaislazak Rusije iz rata, o njihovim shvaanjima djelovanja boljevika, te o predvianjima

kako e se razvijati situacija u Rusiji.Soljenicinova knjiga nije publicistiko djelo nego roman, ali i u toj formiSoljenicin iznosi neka svoja vienja pozadine Lenjinova puta. On upozorava na jednuosobu, koja je po njegovu miljenju stajala iza cijelog tog dogaaja i utjecala nanemaki generaltab da odobri put. Bio je to Aleksander Lazarevi Parvus, poznat i poimenu Israel Helphand.

Taj ovjek, rodom iz Minska, bio je aktivan u socijalde-mokratskim krugovimaRusije i Njemake posljednjih godina prolog stoljea, a sudjelovao je u tiskanju listaIskra, te bio jedan od aktivnih sudionika revolucije 1905., zbog ega je zavrio uzatvoru, te bio poslan u Sibir.

Prema amerikom povjesniaru Adamu Ulamu (koji takoer smatra da je onodigrao glavnu ulogu u planiranju Lenjinova puta preko Njemake, Parvus jesudjelovao i u definiranju pojma permanentne revolucije zajedno s Lavom Trockim.No, Parvus je 1910. napustio Rusiju, ivio u Turskoj i na Balkanu i izvanredno seobogatio. Postao je vrlo utjecajan u Turskoj i Bugarskoj, a nakon poetka svjetskog ratanaao se u Njemakoj gdje je stvorio veze i u generaltabu. On je, navodno poeouvjeravati njemake vojne komandante da treba pomagati boljevicima, te je onnagovorio generaltab da odobri Lenjinu prelazak preko Njemake u Rusiju.


12/13

Tako je Lenjin doao u Rusiju na, krilima obavetajnih igara. Meutim, ko sejednom uhvati u takvo vrzino kolo on teko dolazi do sopstvene slobode. Lenjin je odnemake obavetajne slube dobio ansu da ostvari svoj san komunistiku revoluciju.Meutim da bi to ostvario voa Okrobra morao je da pravi niz kompromisa prvo saNemcima a kasnije i sa svojom saveu.

Jedan od prvih kompromisa novostvorene komunistike vlasti bio je aktkapitulanstva prema Nemcima, koji su mu omoguili izvoenje revolucije. AleksandarSolenjicin o tome je rekao:

Dozvolite mi da vas podsetim na slabost oveka ije se ime retko dovodi u vezusa slabou slabost Lenjina. Lenjin, kada je doao na vlast, predao je od strahaNemcima sve to su oni zahtevali. Sve to su hteli! Nemaka je uzela sve to je htela, paje onda rekla: Dajte Jermensku Turcima. A Lenjin je rekao: U redu! Malo jepoznata injenica da je Lenjin molio nemakog Kajzera da posreduje i da nagovoriUkrajinu da se uspostavi zajednika granica izmeu komunistikog dela Rusije iUkrajine. To nije bilo pitanje prisvajanja Ukrajine, ve stvaranje zajednike granice sa

Ukrajinom.2

Komunizam, u ime radnika, poinje svoj put

O Oktobarskoj revoluciji i Lenjinu, SSSR i njegovi trabanti godinama su irilinajlepe prie. Evo jedne koja se razlikuje. Izrekao ju je Aleksandar Solenjicin, u

Vaingtonu 30.6.1975. godine.Proleteri sviju zemalja, ujedinite se! Ko od nas nije uo ovu krilaticu koja je

odjekivala svetom za poslednjih 125 godina? Danas vi moete da je naete u svakojbrouri u Sovjetskom Savezu i u svakom izdanju Pravde. Ali voi komunistike

revolucije u Sovjetskom Savezu nikada je nisu iskreno primenili i nikad u njenompravom smislu. Kada su se tokom desetina godina nataloile mnoge lai, mi nekakogubimo iz vida najveu i osnovnu la, koja nije na liu drveta, ve u samom korenu.

Danas je gotovo nemogue da se prisetimo ili da verujemo... Na primer, prekratkog vremena objavio sam pretampao jednu brouru iz 1918. godine. To jepotpun tekst zapisnika sa sastanka svih predstavnika petrogradskih tvornica; taj grad jeu naoj zemlji poznat kao kolevka revolucije.

Ponavljam, ovo se dogodilo u martu 1918. godine svega etiri meseca nakonOktobarske revolucije i svi predstavnici radnitva is tvornica Petrograda proklinjali sukomuniste, koji su ih obmanuli i koji su pogazili svako obeanje koje su uinili. Ne

samo to, oni su ostavili Petrograd hladan i gladan, poto su sami pobegli iz Petrogradaza Moskvu, pa su naredili da se puca mitraljezima po dvoritima tvornica na gomileradnika, koji su zahtevali izbor nezavisnih tvornikih komiteta.

Dopustite da vas jo jednom podsetim, to je bilo marta 1918. godine. Malo kodanas moe da se seti uguivanja trajka u Petrogradu u 1921. godini ili streljanjaradnika u Kolpinu iste godine.

2Aleksandar Solenjicin, Sovjetski Savez i Zapad, Minhen 1978. str. 33.


13/13

Meu kolovoama, u Centralnom komitetu komunistike partije, poetkomrevolucije, nakon to su neredi ve izbili u Rusiji, svi su bili emigranti intelektualci kojisu se vratili da sprovedu komunistiku revoluciju. Samo je jedan meu njima bio praviradnik, majstor mainski strugar i to je i ostao do kraja svoga ivota. To je bio

Aleksandar ljapnikov. Da li se iko sea njegovog imena danas? Niko, i to upravo

zbog toga to se on zalagao za prave interese radnika u komunistikom vostvu. Ugodinama pre revolucije, ljapnikov je predvodio komunistiku partiju u Rusiji, a neLenjin, koji je bio emigrant. ljapnikov je 1921. godine bio na elu radnike opozicijekoja je optuila komunistike voe da su izdali radnike interese, da su unitili ipriguili proletarijat i da su se pretvorili u birokratiju.

ljapnikovu se najednom zagubio svaki trag. Neto kasnije bio je uhapen ipoto je ostao uporan u svome stavu, ubijen je u zatvoru i njegovo ime ne znai nita zanajvei broj ljudi ovde danas prisutnih. Ali opet da vas podsetim: Pre revolucije, voakomunistike partije u Rusiji bio je ljapnikov, a ne Lenjin.

Ostatak moete proitati u istoimenoj knjizi!

dejan lucic - pavelicev testament 1

Documents